КУ ЛТУРА И ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ

Зборник радова са научног скупа КУЛТУРНА ПОЛИТИКА,

УМЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО И МЕДИЈСКА ПРАКСА У ФУНКЦИЈИ ОДРЖИВОГ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА

31. мај 2012.

КУ ЛТУРА И ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈЗборник радова са научног скупа КУЛТУРНА ПОЛИТИКА, УМЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО И МЕДИЈСКА ПРАКСА У ФУНКЦИЈИ ОДРЖИВОГ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА

Из да вач:Мегатренд универзитетФакултет за културу и медијеБеоград, Гоце Делчева 8

За из да ва ча:Не ве нка Три фу но вић

Ре дак ци они одбор:проф. др Миливоје Павловић (председник) проф. др Драган Никодијевић проф. др Мирко Милетић доц. др Драган Ћаловић доц. др Смиљка Исаковић доц. др Миомир Петровић доц. др Виолета Цветковска Оцокољић

Ди рек тор Из да вач ке де лат но сти:Бранимир Трошић

Ре дак ту ра/лек ту ра:Редакција

Тех нич ко уређење:Taтјана Стој ко вићАна Допуђа

Ти раж:300 при ме ра ка

ISBN 978-86-7747-476-8

На слов на стра наМарина Станковић

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

351.85(497.11)(082)7:316.75(497.11)(082)316.774(497.11)(082)

НАУЧНИ скуп "Културна политика, уметничко стваралаштво и медијска пракса у функцији одрживог друштвеног развоја" (2012 ; Београд) Култура и друштвени развој : зборник радова са научног скупа "Културна политика, уметничко стваралаштво и медијска пракса у функцији одрживог друштвеног развоја" / [редакциони одбор Миливоје Павловић ... и др.]. - Београд : #Мегатренд универзитет, #Факултет за културу и медије, 2012 (Београд : Мегатренд универзитет). - 571 стр. ; 24 cm

Радови на срп. и енгл. језику. - Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад.ISBN 978-86-7747-476-8a) Уметност - Друштвени аспект - Србија - Зборници b) Масовни медији - Култура - Србија - Зборници c) Србија - Културна политика - Зборници COBISS.SR-ID 195612940

Садржај iii

Са др жајO НаучНом скупу ....................................................................................................... 1

I. КУЛ ТУР НА ПОЛИ ТИ КА И ОДР ЖИ ВИ ДРУ ШТВЕ НИ РАЗ ВОЈ

Бран ко Прњат:полИ ТИ ка И умеТ НосТ ............................................................................................. 3

Весна Ђукић:уТИ цај кул ТуР Не полИ ТИ ке На РаЗ вој кРе а ТИв Не еко Но мИ је И ТРжИ шТе РаДа у сРбИ јИ ......................................................................................11

Деја на Прњат:пРо у ча ва ње кул ТуР Не полИ ТИ ке На осНов НИм сТу ДИ ја ма бео гРаД скИх уНИ веР ЗИ Те Та – ком па Ра ТИв На аНа лИ За сИла бу са ............................................................... 25

Ана Лан го вић Мили ће вић, Татја на Цвет ков ски, Злат ко Лан го вић:GlO ba li za tiOn and inter cul tu ra lity in the mana Ge ment Of busi ness systems ................................................................................................... 39

Мир ко Миле тић, Неве на Миле тић:кул ТуР На полИ ТИ ка у меДИј ском сИсТе му сРбИ је ..............................47

Дра ган Ћало вић:пеР спек ТИ ве Новог чИТа ња соцИ ја лИ сТИч ког Реа лИ Зма у југо сла вИ јИ ............................................................................................................. 67

Злат ко Лан го вић, Бран ки ца Пажун, Ана Лан го вић Мили ће вић:the cul tu ral impact Of infOr ma tiOn tec hnO lOGy .............................. 83

Ради во је Петро вић: ТРаН сНа цИ о Нал НИ кул ТуР НИ Импе РИ ја лИ Зам као ДеТеР мИ НаН Та оДР жИ ве кул ТуР Не И меДИј ске полИ ТИ ке ......91

Садржајiv

Вла ди мир Кри во ше јев:уНу ТРа шња оРга НИ За цИ ја РегИ о Нал НИх муЗе ја у сРбИ јИ, поТРе бе За РеоР га НИ За цИ јом ...........................................................................111

Весна Мила но вић Сими чић:оТу ђе ње као кул Ту Ра ...........................................................................................129

Сне жа на Ђор ђе вић:OДРжИвосТ кул ТуР Ног РаЗ вИТ ка у Земља ма ТРаН ЗИ цИ је ...............145

Мари ја Бора ни ја ше вић:ЗНа чај поЗНа ва ња еНгле ског јеЗИ ка За опшТе обРа Зо ва ње мла ДИх у сРбИ јИ у цИљу оДР жИ вог ДРу шТве Ног РаЗ во ја ................153

II. УМЕТ НИЧ КО СТВА РА ЛА ШТВО И ИЗА ЗО ВИ САВРЕ МЕ НОГ ДРУ ШТВА

Див на Вук са но вић: кул Ту Ра, умеТ НосТ И кРе а ТИв Не ИНДу сТРИ је у еРИ спек Та кла ...167

Зоран Авра мо вић: умеТ НосТ И ДРу шТво – у пеР спек ТИ вИ ЗНа ња .......................................179

Сеад Алић: Тол сТој И ТИсак, Тол сТо је ва упо Зо Ре ња о меДИ ју ТИска ..............193

Дра ган Нико ди је вић: умеТ НосТ у веку ТРжИ шНе еко Но мИ је – паТо ло гИ ја Дуга И Зао Дух бес ко РИ сНо сТИ .................................................................................. 203

Сне жа на Нико ла је вић: савРе ме На муЗИ ка у Теле вИ ЗИј ском пРо сТо Ру – акцИ ја И ИНТеР ак цИ ја ..........................................................................................................217

Татја на Мили во је вић, Дра га на Јова но вић: Непо мИР љИ восТ ИНфоР ма цИ о Но-ТехНолошкe бРЗИ Не И сТва Ра лач ког РИТ ма ........................................................................................ 225

Мио мир Петро вић: моР фо ло гИ ја мИТо по еТ ског моДе ла све Та, пРИ су сТво мИТа у савРе ме Ној НаРа цИ јИ .................................................241

Буди мир Пото чан: публИ цИ сТИч ка И ИНа ДелаТ НосТ лаЗе косТИ ћа у цРНој гоРИ ..255

Смиљ ка Иса ко вић: умеТ НИч ка муЗИ ка – Има лИ сТРа Те гИ је? ................................................271

Садржај v

Јеле на Арна у то вић: чИја је ово ТРу ба? меДИј скИ сТе Ре о ТИ пИ о фесТИ ва лу гуча као сИм бо лу сРп ског кул ТуР Ног ИДеН ТИ Те Та ..................................... 287

Жељ ко Ђурић: НИвоИ кому НИ ка цИ је у сИНоп ТИч кИм еваН ђе љИ ма ......................301

Вла ди мир Кола рић: умеТ НосТ И еНеР гИ ја – моДа лИ Те ТИ оДНо са ИЗме ђу умеТ Но сТИ И ДРу шТве Не сТваР Но сТИ ........................................................319

Неве на Јани ћи је вић Матић: уТИ цај боР хе са На умеТ НИч ко сТва Ра ла шТво И меДИ је ................327

Дра ган Јако вље вић: умеТ НИч ко сТРа ва ла шТво И ИЗа Зо вИ савРе ме Ног ДРу шТва – ТеН ДеН цИ је у ИсТоч Ној евРо пИ ...............................................337

III. МАСОВ НИ МЕДИ ЈИ И МЕДИЈ СКЕ ОРГА НИ ЗА ЦИ ЈЕ КАО СУБЈЕК ТИ КУЛ ТУР НЕ ПОЛИ ТИ КЕ

И ПРО МО ТЕ РИ УМЕТ НИЧ КОГ СТВА РА ЛА ШТВА

Добри во је Ста но је вић, Мар ко М. Ђор ђе вић: меДИј ско пРеД сТа вља ње савРе ме Ног умеТ НИч ког сТва Ра ла шТва ..................................................355

Биља на Рат ко вић Њего ван, Ива Шиђа нин: KулТуРНИ саДР жа јИ у пРо гРа мИ ма пРвог каНа ла РаДИо-Теле вИ ЗИ је вој во ДИ Не ............................................................................ 367

Татја на T. Дуро њић: НапРеД НИ коРИ сНИ цИ ИНТеР Не Та у бИо НИч кој кому НИ ка цИ јИ; емпИ РИј скИ пРо фИл Деце И мла ДИх у бањој луцИ ............................379

Зве здан Вука но вић: tOwards susta i na ble fOre iGn direct invest ment (fdi) inflOw tO sOuth east eurO pe media mar Ket ...........................................401

Татја на Мили во је вић, Неве на Миља но вић: РИја лИ ТИ пРо гРа мИ – баНал НосТ Зла И Зло баНал Но сТИ ..............439

Садржајvi

Ната ша Симе у но вић Бајић, Луциа Веснић Алу је вић, Алек сан дра Мај да ре вић: Теле вИ ЗИј ско РепРИ ЗИ Ра ње као могу ћа сТРа Те гИ ја кул ТуР Не полИ ТИ ке И оДго воР публИ ке ...................................................455

Весна Бал те за ре вић, Ката ри на Дра го вић: пРИ о РИ Те ТИ комеР цИ јал НИх Тв сТа НИ ца са НацИ о Нал Ном фРе квеН цИ јом ................................................................. 469

Дра га на Нова ко вић: међу На РоД Но кому НИ цИ Ра ње И ИНТеР НеТ – гло бал На мРе жа За гло бал Ну кому НИ ка цИ ју ............................................................................ 485

Нада Тор лак: пРе ЗеН Та цИ ја Деце у шТам па НИм меДИ јИ ма у сРбИ јИ ................... 503

Вио ле та Цвет ков ска Оцо ко љић, Татја на Цвет ков ски: савРе ме Но Ико Но боР сТво – Ишче За ва ње слИ ке И меДИј скИ посРе До ва На ИДо ла ТРИ ја .......................................................515

Миле ва Павло вић: меДИј ска пРак са – Духов НИ баН кРоТ ИлИ посТ мо ДеР НИ уса мље НИк ......................................................................527

Сло бо дан Вуле тић, Воји слав Тодо ро вић: уТИ ца јИ меДИ ја На кул ТуР НИ жИвоТ Деце ..............................................537

Зоран Бран ко вић: пРвИ ТРаН сцеН ДеН Тал сИму лИ Ра Ног све Та – јеДаН поглеД ..........555

1

О НАУЧ НОМ СКУ ПУ

На Факул те ту за кул ту ру и меди је Мега тренд уни вер зи те та у Бео гра ду одр-жан је 31. маја 2012. годи не науч ни скуп „Кул тур на поли ти ка, умет нич ко ства ра-ла штво и медиј ска прак са у функ ци ји одр жи вог дру штве ног раз во ја”.

Скуп је орга ни зо ван у окви ру истра жи вач ког про јек та „Уна пре ђе ње јав них поли ти ка у Срби ји у функ ци ји побољ ша ња соци јал не сигур но сти гра ђа на и одр-жи вог при вред ног раста”, који се рeали зу је у пери о ду од 2011 до 2014. годи не под покро ви тељ ством Мини стар ства про све те, нау ке и тех но ло шког раз во ја Репу-бли ке Срби је (МНТР бр. 47004). Буду ћи да је реч о међу фа кул тет ском про јек ту на Мега тренд уни вер зи те ту, истра жи ва чи са Факул те та за кул ту ру и меди је реа-ли зи ју један од под про је ка та – „Упра вљач ко-орга ни за ци о на димен зи ја кул тур не, умет нич ке и медиј ске прак се као прет по став ке одр жи вог раз во ја”. Неиз бе жан услов успе шног науч но и стра жи вач ког рада у окви ру про јек та, одно сно под про-јек та јесте одр жа ва ње ова квих науч них ску по ва о тема ма које коре спон ди ра ју са њихо вим циље ви ма.

При ја ве за уче шће на ску пу послао је вели ки број истра жи ва ча и уни вер зи-тет ских настав ни ка и сарад ни ка из Срби је и реги о на. Орга ни за ци о ни одбор, у саста ву: проф. др Мир ко Миле тић, пред сед ник, проф. др Дра ган Нико ди је вић, доц. др Дра ган Ћало вић и доц. др Смиљ ка Иса ко вић, чла но ви, после пажљи-вог уви да у при ја вље не теме утвр дио је Про грам науч ног ску па, одлу чу ју ћи да радо ви буду саоп ште ни у три сек ци је:

Kултурна оли ти ка и одр жи ви дру штве ни раз вој1. ,умет нич ко ства ра ла штво и иза зо ви савре ме но дру штва2. иmасовни меди ји и медиј ске ора ни за ци је као субјек ти кул тур не оли ти ке 3. и ро мо те ри умет нич ко ства ра ла штва.

Скуп је почео пле нар ном сеси јом на којој је уче сни ке, број не госте, пред-став ни ке науч не и струч не јав но сти, поздра вио про рек тор Мега тренд уни вер зи-те та проф. др Борис Кри во ка пић. Декан Факул те та за кул ту ру и меди је проф. др Мили во је Павло вић гово рио је о месту и уло зи Факул те та у ака дем ској зајед ни ци Срби је, а про де кан за нау ку проф. др Дра ган Нико ди је вић о науч но и стра жи вач-ком раду на Уни вер зи те ту и Факул те ту.

Уче сни ци су саоп шта ва ли резул та те науч но и стра жи вач ког рада у окви ру тема које су при ја ви ли за скуп током пре по днев не и попо днев не сеси је сва ке од

2

три сек ци је, чији рад су моде ри ра ли доц. др Дра ган Ћало вић, доц. др Мио мир Петро вић и доц. др. Вио ле та Цвет ков ска Оцо ко љић.

Скуп је окон чан још јед ном пле нар ном сеси јом, на којој је рези ми ран јед но-днев ни рад и закљу че но да Факул тет за кул ту ру и меди је сва ке годи не орга ни зу је слич ну науч ну кон фе рен ци ју о нај ак ту ел ни јим тема ма у кул ту ро ло шкој и кому-ни ко ло шкој науч ној обла сти.

Сви радо ви обја вље ни у овом темат ском збор ни ку су рецен зи ра ни.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И ОДРЖИВИ ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ

5

Проф. др Бран ко ПрњатФакул те т поли тич ких нау ка

Уни вер зи тет у Бео гра ду

ПОЛИ ТИ КА И УМЕТ НОСТ

Апстракт: у тек сту се ука зу је на разно род ност ој мо ва оли ти ка и уметност, на њихо ву суштин ску неса ла сност. поли тич ки ра ма ти зам нај че шће не дои ре до сон та но и некон тро ли са но ул си ра ња умет нич ке енер и је. уметнич ко ства ра ње не од вр а ва се кон тро ли раци о нал но и оно у свом исхо ду не доно си јед нну ре о зна тљи ву исти ну. Док оли ти ка оста је у сфе ри раци о нал но, ства ра лач ки дух окре тан је дубљим уну тра шњим сила ма. умет ност је, за разли ку од оли ти,ке, осве сон та на делат ност. Зато се у ољу ових одно са разви ја ју несо ра зу ми, које је важно иден ти фи ко ва ти ри дефи ни са њу демо крат ске кул тур не оли ти ке.

Кључ не речи: оли ти ка, кул тур на оли ти ка, оли тич ки ра ма ти зам, умет ност, умет нич ко ства ра ње.

Проф. др Бран ко Прњат

6

Рас пра вља ти данас о кул тур ној поли ти ци зна чи рас пра вља ти о витал ној ком по нен ти раз во ја јед ног дру штва, о стра те ги ји њего ве духов не, али и мате-ри јал не обно ве. Када се мења један поли тич ки систем, мења ју се и окол но сти у који ма се обли ку је кул тур на поли ти ка, мења ју се еле мен ти од којих се она гра ди, а мења ју се често и њени при о ри те ти и њена сред ства. Упа дљи во се мења и однос поли ти ке пре ма умет но сти. А тај однос, исто риј ски гле да но, пре пун је нерав-ни на, напе то сти, па и кон фрон та ци ја.

Поли ти ка уно си један праг ма ти чан поглед на умет ност, који не допи ре до сре ди шта кре а тив ног чина. Поли ти ка и умет ност су сасвим разно род ни пој мо ви који као да су поку пље ни са раз ли чи тих, а уда ље них оба ла.

Већ је Пла тон висо ко вало ри зо вао зна чај умет но сти у дру штве ном живо ту. Али, он је упо зо ра вао на при ро ду и карак тер умет нич ке делат но сти, на непред-ви ди вост ства ра лач ког чина, на буј ност и разно вр сност умет нич ких садр жа ја и фор ми. Наво дио је да у ства ра лач ком про це су умет ник губи кон тро лу над оним што ства ра, јер ства ра у не сасвим све сном ста њу.

Пла тон ства ра ла штву наме ће мно га огра ни че ња, како у погле ду садр жа ја, тако и у погле ду умет нич ких фор ми. Он из ства ра ла штва искљу чу је све оно што није у скла ду са успо ста вље ним систе мом вред но сти. Он тако ђе насто ји да успо-ста ви обра сце умет нич ком ства ра ла штву, да појед но ста ви и упро сти умет нич ке фор ме. Осим тога, Пла тон из про це њи ва ња вред но сти умет нич ког дела, искљу-чу је глас публи ке. Дело могу да оце њу ју само за то ода бра на и подоб на лица. Оно што је посеб но зна чај но јесте Пла то но во инси сти ра ње на морал ној подоб но сти ства ра ла ца. Пред ста вља ти публи ци сво је ства ра лач ко уме ће може само онај ства-ра лац који је у сва ком погле ду морал но подоб на лич ност.

Пла тон пре по ру чу је и кри тич ки однос пре ма умет нич ком насле ђу: при хва та се из тог насле ђа само оно што одго ва ра потре ба ма и мери ли ма држав не поли-ти ке. Све оста ло се одба цу је или се под вр га ва одго ва ра ју ћој пре ра ди.

Пла то но во уче ње успо ста вља јасне раз ли ке изме ђу поли тич ке и умет нич ке делат но сти. Али, исто тако, оно ука зу је и на еле мен те за успо ста вља ње јед не ауто-ри тар не кул тур не поли ти ке. Оно пред ви ђа и ства ра ње држав ног умет ни ка.

Пла тон сма тра да је над цело куп ним ства ра ла штвом потреб но успо ста ви ти спо ља шну кон тро лу, тј. цен зу ру. Цен зо ри би има ли овла шће ња да забра не све оно што је са ста но ви шта држав них инте ре са и држав не поли ти ке неце лис ход но и непри хва тљи во. Пла тон, поред тога, пред ви ђа, за оне непо слу шне, и про гон-ство из држа ве.

Поли тич ка цен зу ра која се успо ста вља пре ма умет но сти јесте онај гра нич ни камен који пока зу је докле сеже сло бо да ства ра ла шва. Она је и сво је вр сан знак рас по зна ва ња, али и упо зо ре ња. У њој су садр жа ни и у њој су скри ве не све оне сум ње и сво непо ве ре ње које гаји јед на поли ти ка пре ма све ту умет нич ког ства-ра ла штва.

Поли ти ка и умет ност

7

Цен зу ра изра жа ва тежњу поли ти ке да из ства ра лач ког про це са укло ни дух сло бо де, да умет нич ко ства ра ла штво упу ти у јед ном поли тич ки пожељ ном прав цу, а да све дру ге путе ве и ста зе учи ни непро ход ним.

Тако се деша ва да у усло ви ма посто ја ња цен зу ре све умет нич ке фор ме опста ју и даље и све инсти ту ци је. Сви видо ви умет нич ког деша ва ња су на бро ју, али су у њима пога ше не ватре ства ра ла штва. Умет нич ки пеј заж тада делу је сумор но, а дела која се про из во де пре ста ју да доно се радо сно узбу ђе ње.

Репре сив на поли ти ка је сво јим сред стви ма насто ја ла да успо ста ви гра ни це умет ни ко вој тежњи да се сло бод но изра зи. Та поли ти ка је зала зи ла у про сто ре ства ра ла штва, да би му намет ну ла огра ни че ња, да би укро ти ла људ ски дух и све ла га у круг јасних, видљи вих, праг мат ских инте ре са. А опет, тај ства ра лач ки дух изби јао је неком неу кро ти вом сна гом неза ви сно од свих огра ни че ња, као живи пла мен, као вели ка тај на људ ског бића од њего вог настан ка. Али поли тич ка репре си ја и када је побе ђе на оста вља иза себе ства ра лач ку пустош и широ ко поље уса хлих могућ но сти.

Неки ауто ри сма тра ју да у про шлом веку није било зна чај ни јег умет нич ког прав ца који није био и поли тич ки реле ван тан.

Однос поли ти ке и умет но сти на посе бан начин се мани фе сто вао у нашој земљи у пери о ду после Дру гог свет ског рата. Умет нич ко ства ра ла штво било је у јед ном дужем пери о ду под непо сред ним над зо ром и покро ви тељ ством поли ти ке. Почет ком педе се тих годи на са отва ра њем земље пре ма све ту, свет ске умет нич ке тен ден ци је на пло до но сан начин ула зе у наш ства ра лач ки про стор. Поли ти ка се већ тада декла ра тив но одре кла прак се да се меша у умет нич ке прав це, шко ле, сти ло ве, што је у знат ној мери осло бо ди ло кре а тив ну енер ги ју умет ни ка. Поле-ми ке о умет нич ким прав ци ма које су у нас вође не педе се тих годи на, биле су у зна ку тра га ња за новим изра зом у лите ра ту ри и умет но сти. Међу тим, и те деба те о новим ства ра лач ким фор ма ма, чији је сми сао био да умет ност и посеб но лите-ра ту ру осло бо ди тра ди ци о на ли стич ких обли ка изра жа ва ња, има ле су у сво јој сушти ни један поли тич ки оквир, један поли тич ки пред знак. Оне су има ле да послу же и као аргу мент у спољ ној поли ти ци земље, да се земља демо кра ти зу је и да се у њој воде сло бод не ства ра лач ке рас пра ве али, дака ко, углав ном о умет нич-ким фор ма ма.

Дру ги реле ван тан при мер који пока зу је у којој мери је умет ност била у функ-ци ји поли ти ке и то у првом реду спољ не поли ти ке, био је везан за осни ва ње вели-ких међ на род них филм ских, позо ри шних и дру гих мани фе ста ци ја у глав ном гра ду насе земље. Захва љу ју ћи тим мани фе ста ци ја ма, наша публи ка доби ла је при ли ку да се из прве руке упо зна са врхун ским свет ским достиг ну ћи ма и да фор ми ра сво је погле де и мери ла, а наши умет ни ци су се сусре та ли са свет ским ства ра о ци ма и њихо вим дели ма. У исто вре ме, ове међу на род не умет нич ке мани-фе ста ци је пру жи ле су могућ ност нашим умет ни ци ма да сво ја дела пре зен ту ју у јед ном свет ски реле вант ном ства ра лач ком амби јен ту.

Проф. др Бран ко Прњат

8

Овде смо, дакле, суо че ни са поја вом да спољ на поли ти ка земље поста је под-сти ца јан чини лац у раз во ју умет нич ке кому ни ка ци је у плод ном укр шта њу ства-ра лач ких иде ја и посту па ка.

Зани мљи во је при ме ти ти да док је кул тур на поли ти ка на међу на род ном пла ну пока зи ва ла висок сте пен толе ран ци је пре ма раз ли чи тим ства ра лач ким тен ден ци ја ма, дотле је на уну тра шњем пла ну и пре ма дома ћим ства ра о ци ма пока зи ва ла знат но нижи ниво толе ран ци је.

У ства ра ла штву нису непо зна ти они при ме ри када се умет нич ко дело обли-ку је пре ма неспу та ним ства ра лач ким импул си ма, чак неза во и сно од све сне ауто-ро ве наме ре. Тада се оно узди же у сво јој ауто но ми ји, над кри љу је и баца у засе нак прво бит не иде је и наме ре ауто ра. Оно се тако одва ја од сво га твор ца и запо чи ње сво ју само стал ну егзи стен ци ју. То јесте нај ве жи три јунф сло бод ног ства ра лач ког духа.

Демо кра ти за ци ја дру штва данас ства ра усло ве за сло бо дан умет нич ки рад. Али, упо ре до са демо кра ти за ци јом поли тич ког систе ма није дошло до обли ко-ва ња новог моде ла кул тур не поли ти ке који би имао раз ви јен сен зи би ли тет како за очу ва ње умет нич ког насле ђа, тако и за под сти ца ње сло бод ног ства ра ла штва. У обли ко ва њу тог моде ла мора ју сво ју реч има ти пре све га они који иза себе има ју респек та бил но ства ра лач ко иску ство.

Одсу ство кул тур не поли ти ке и мар ги на ли зо ва ње кул тур ног живо та на дужи рок угро зи ће и оства ри ва ње свих дру гих дру ште них циље ва. Скла дан и опти-ма лан је онај дру штве ни раз вој у којем кул ту ра, дакле и умет ност, пред ста вља ју њего ву при род ну и под сти цај ну ком по нен ту.

9

Pro fes sor Bran ko Prnjat, PhDFaculty of Poli ti cal Sci en ces

Bel gra de Uni ver sity

POLI TICS AND ARTS

Abstract: the artic le points to the diver sity of terms poli tics and arts, to the ir funda men tal incom pa ti bi lity. poli ti cal prag ma tism usu ally does not reach the spon ta ne o us and uncon trol led arti stic energy. arti stic cre a ti vity is not subject of rati o nal con trol and it does not bring the one rere cog ni za ble truth. whi le the policy rema ins in the sphe re of rati o nal, cre a ti ve spi rit is dri ven by deep inner for ces. art is, unli ke poli tics, qui te spon tane o us acti vity. the re fo re, many misun der stan dings that are impor tant to iden tify when defi ning democ ra tic cul tu ral policy deve lo ped in the field of this rela ti on ship.

Key words: poli tics, cul tu ral policy, poli ti cal prag ma tism, arts, arti stic cre a ti vity.

11

Проф. др Весна Ђукићредов ни про фе сор Факул те та драм ских умет но сти

Уни вер зи тет умет но сти у Бео гра ду

УТИ ЦАЈ КУЛ ТУР НЕ ПОЛИ ТИ КЕ НА РАЗ ВОЈ КРЕ А ТИВ НЕ ЕКО НО МИ ЈЕ

И ТРЖИ ШТЕ РАДА У СРБИ ЈИ

Апстракт: фун да мен тал не ро ме не на тржи шту рада и сма ње ње уче шћа мла ђих ене ра ци ја, дово де до кре и ра ња нове струк ту ре зао шља ва ња која тре ба да задр жи ста ри ју оу ла ци ју у рад ном ста ту су. буду ћи да она нема довољ но моти ва ци је и зна ња за ино ва тив не и ред у зет нич ке ини ци ја ти ве, истра живач ки ро блем ово рада је: како зао сли ти мла де шко ло ва не људе ако ће ста ри ја оу ла ци ја дуже оста ти у рад ном ста ту су, а осто је ћа ро из вод ња не може да ону ди отре бан број рад них места за уку но рад но со соб но ста нов ни штво? јед но од моу ћих реше ња нуди кре а тив на еко но ми ја која обје ди ња ва кул тур ни и кре а тив ни тури зам и кул тур ну и кре а тив ну инду стри ју. ова ра на инду стри је је, са ста но ви шта држав не ура ве и јав не рак тич не оли ти ке, у доме ну кул тур не оли ти ке, а кул тур ни тури зам је као ри о ри тет међу ре сор не сарад ње састав ни део основ не остав ке кул тур но раз во ја у срби ји. То зна чи да је отреб но да држа ва стра те шки ла ни ра раз вој кре а тив не еко но ми је и тиме ути че на заошља ва ње у кул ту ри.

Кључ не речи: кул тур на оли ти ка, кре а тив на еко но ми ја, тржи ште рада, кул тур на/кре а тив на инду стри ја, кул тур ни/кре а тив ни тури зам.

Проф. др Весна Ђукић

12

1. Увод

Основ но истра жи вач ко пита ње овог рада је како кул тур на поли ти ка може да ути че на тржи ште рада и отва ра ње нових рад них места? Пола зна хипо те за рада је да кул ту ра има дирек тан и инди рек тан ути цај на социо-еко ном ски раз вој дру штва кроз кре а тив не еко но ми је, те да држа ва, под сти чу ћи их одго ва ра ју ћим инстру мен ти ма и стра те ги ја ма јав них прак тич них поли ти ка, а наро чи то, кул-тур них поли ти ка на свим ниво и ма држав не упра ве, може да ути че на тржи ште рада и отва ра ње нових рад них места. Ова ква прак тич на поли ти ка би у зна чај-ној мери могла да допри не се сма ње њу неза по сле но сти и сиро ма штва у Срби ји и усме ри еко ном ски раз вој ка новим еко но ми ја ма. Буду ћи да су оне (нове еко но-ми је) засно ва не на зна њу, ино ва ци ји, кре а тив но сти и пред у зет ни штву, кул тур на поли ти ка тре ба да под сти че ове фак то ре раз во ја. То се одно си како на прак тич не јав не кул тур не поли ти ке на свим ниво и ма држав не упра ве, тако и на кул тур ну поли ти ку као при ме ње ну нау ку усме ре ну ка реша ва њу прак тич них про бле ма. (Ђукић, 2012: 17)

Да бисмо про у чи ли уло гу кул ту р не поли ти ке у одр жи вом раз во ју дру штва, она ће за потре бе овог рада, бити сме ште на у кон текст соци јал них и еко ном ских про бле ма у Евро пи и Срби ји током прве деце ни је 21. века. Тај кон текст карак те-ри ше свет ска еко ном ска и финан сиј ска кри за иза зва на нео др жи во шћу тра ди-ци о нал них еко но ми ја, бан кар ства и финан сиј ских систе ма на коју је први одго-вор пред ста вљао стра те шки кон цепт раз во ја „еко но ми је засно ва не на зна њу” који је раз ви јен у лиса бон ској стра те и ји еу усво је ној као зва нич ни стра те шки доку мент Европ ске Уни је 2000. годи не. Дака ко, еко ном ска кри за се одра жа ва ла на соци јал ну ситу а ци ју у обли ку неза по сле но сти и сиро ма штва, на коју су ЕУ и Срби ја у про це су при дру жи ва ња поку ша ли да дају одго вор у новом, нешто про ме ње ном дуго роч ном кон цеп ту „дру штва зна ња” (евро а 2020, срби ја 2020). Суштин ска раз ли ка изме ђу ова два раз вој на кон цеп та наста ла у раз ма ку од десет годи на је у акцен ту ста вље ном на обра зо ва ње, истра жи ва ње и ино ва ци ју. Таква коре ла ци ја ука зу је да је за одр жи ви раз вој дру штва суо че ног са кри зом од нај ве-ћег зна ча ја већа запо сле ност рад но спо соб ног ста нов ни штва са вишим сте пе ном обра зо ва ња у делат но сти ма засно ва ним на раз вој ним истра жи ва њи ма и ино ва-ци ји. То је, исто вре ме но, покре тач кре а тив них еко но ми ја засно ва них на новом начи ну раз ми шља ња и дело ва ња под стак ну тим новим иде ја ма, инди ви ду ал ним тален том, зна њем, вешти на ма и спо соб но сти ма. Овај сек тор макро е ко но ми је који про из во ди добра и услу ге чија про из вод ња зах те ва кре а тив ност, пре ма мишље њу јапан ског Мару бе ни истра жи вач ког инсти ту та, биће доми нан тан еко ном ски облик у 21. веку (Цвје ти ча нин, 2012). Захва љу ју ћи таквом раз вој ном потен ци ја лу, еко ном ска уло га кре а тив них инду стри ја је пред мет посеб ног про грам ског доку-мен та Европ ске Уни је кре а тив на евро а који је, буду ћи фоку си ран на људ ски

Ути цај кул тур не поли ти ке на раз вој кре а тив не еко но ми је и тржи ште рада

13

капи тал, раз вој вешти на и мобил но сти које доно се „реал ну еко ном ску корист”, ускла ђен са циље ви ма стра те ги је евро а 2020.

Исто вре ме но, у обла сти кул ту ре је, на нивоу Европ ске Уни је, 2007. годи не усво-јен доку мент евро ска аен да за кул ту ру у ло ба ли зу ју ћем све ту. У њему је кон цеп-ту а ли зу ја дуго роч ног раз во ја кул ту ре засно ва на на три прин ци па, од којих први директ но пове зу је кул ту ру са социо-еко ном ским раз во јем и пости за њем циље ва ЕУ ука зу ју ћи да кул тур ни и кре а тив ни сек то ри под сти чу ино ва ци је у дру гим сек-то ри ма при вре де. Тре ћи прин цип исти че да кул тур ни и кре а тив ни сек то ри игра ју више стру ку уло гу у локал ном раз во ју пошто пред ста вља ју моћан ката ли за тор за при вла че ње тури ста, због чега су од стра те шког зна ча ја за раст и запо шља ва ње у гра до ви ма и реги о ни ма, а има ју и зна ча јан дру штве ни ути цај на реге не ра ци ју (обно ву) локал них зајед ни ца и соци јал ну кохе зи ју на локал ном нивоу.

Да би се него ва ла и про ши ри ла уло га кул ту ре као сред ства за кре а тив ност, ства ра ње дру штве не и тех но ло шке ино ва ци је, Европ ска аген да за кул ту ру поста-ви ла је три спе ци фич на циља који се одно се на међу ре сор на под руч ја. Први циљ фоку си ра уло гу обра зо ва ња (про мо ви са ти кре а тив ност у обра зо ва њу кроз укљу-чи ва ње кул ту ре и кул тур ног потен ци ја ла као ала та за уче ње током целог живо та и про мо ви са ње кул ту ре и умет но сти у нефор мал ном и фор мал ном обра зо ва њу, укљу чу ју ћи и уче ње јези ка). Дру ги циљ ука зу је на зна чај раз во ја људ ских ресур са у кул ту ри (про мо ви са ти изград њу капа ци те та у сек то ру кул ту ре подр жа ва ју ћи обу ку за руко во де ће над ле жно сти, пред у зет ни штво, позна ва ње Европ ске димен-зи је тржи шних актив но сти и раз во ја ино ва тив них обли ка финан си ра ња, укљу чу-ју ћи спон зор ства, као и за побољ шан при ступ њима). Тре ћи циљ упу ћу је на ино ва-тив не обли ке сарад ње (раз ви ја ти кре а тив но парт нер ство изме ђу кул ту ре и дру гих обла сти: истра жи ва ње, тури зам, соци јал но парт нер ство итд.) да би се оја чао соци-јал ни и еко ном ски ути цај ула га ња у кул ту ру и ства ра ла штво, при чему се посеб но мисли на пораст рад них места и раз вој и атрак тив ност реги о на и гра до ва.

Дру ги важан доку мент који ука зу је на допри нос кул ту ре одр жи вом раз-во ју локал них зајед ни ца је кул ту ра: четвр ти стуб одр жи во раз во ја усво јен на свет ском сами ту локал них и реги о нал них лиде ра у окви ру тре ћег свет ског кон гре са гра до ва и град ских упра ва (UCLG, Мек си ко Сити, новем бар 2010). У њему се наво ди да је свет суо чен не само са еко ном ским, соци јал ним, или еко ло-шким иза зо ви ма – што чини три сту ба одр жи вог раз во ја – већ да су кре а тив ност, зна ње, разно ли кост и лепо та вред но сти које су суштин ски пове за не са људ ским раз во јем. Овај нови при ступ исти че две врсте одно са изме ђу кул ту ре и одр жи вог раз во ја. Први се одно си на раз вој самог кул тур ног систе ма (тј. насле ђа, ства ра-ла штва, кул тур не инду стри је, зана та, кул тур ног тури зма), а дру ги на ства ра ње усло ва да кул ту ра има сво је пра во место у свим јав ним поли ти ка ма, посеб но оним које се одно се на обра зо ва ње, еко но ми ју, нау ке, кому ни ка ци је, живот ну сре ди ну, соци јал ну кохе зи ју и међу на род ну сарад њу. Тиме се фокус одр жи вог раз во ја дру штва кроз кре а тив не еко но ми је, вра ћа на кул ту ру. Овај фокус се због

Проф. др Весна Ђукић

14

еко ном ског допри но са раз во ју дру штва, често губи и у самим дефи ни ци ја ма кре-а тив не инду стри је од којих већи на не садр жи појам кул ту ра, прем да се у кла си-фи ка ци ја ма ове инду стриј ске гра не, нала зе гото во искљу чи во кул тур ни садр-жа ји као што су: кул тур но насле ђе, изво ђач ке умет но сти, ауди о ви зу ел ни меди ји, изда ва штво, дизајн, мода, архи тек ту ра и тд.

2. Стра те шке диле ме савре ме них кул тур них поли ти ка о сми слу умет но сти и кул ту ре

Ново схва та ње кул ту ре као раз вој не димен зи је дру штва у одно су на доми-нант но посто је ће раз у ме ва ње кул ту ре као вред но сти по себи, отво ри ло је у тео ри ји и прак си кул тур не поли ти ке читав низ стра те шких диле ма (Mata ras so, Lan dry, 2003). Диле ме се могу гру пи са ти у пет гру па: у првој се одно се на идеј ни кон цепт кул ту р не поли ти ке и сми сао умет но сти и кул ту ре, у дру гој су диле ме импле мен та ци је кул ту р не поли ти ке, у тре ћој – соци јал ног раз во ја, у четвр тој – еко ном ског раз во ја и у петој гру пи – диле ме упра вљач ког раз во ја.

Сва ка од ових диле ма је реле вант на за тему коју про у ча ва мо, а међу њима наро чи то прва, буду ћи да поста вља пита ње: да ли се кул ту ра схва та као умет ност или као начин живо та. Од тога да ли је кон цеп ци ја кул ту ре уска или широ ка зави-си ће и идеј ни кон цепт кул тур не поли ти ке. Исто вре ме но, одго вор на ово пита ње омо гу ћи ће кул тур ној поли ти ци да успо ста ви актив ни ји однос ка кре а тив ним еко но ми ја ма и тиме зна чај ни је ути че на одр жи ви дру штве ни раз вој. Буду ћи да је пита ње поста вље но кори шће њем дихо то ми је и поде лом основ ног пој ма „кул-ту ра” на два нижа пој ма који про ти ву ре че један дру гом, то под ра зу ме ва да је на јед ној стра ни спек тра кул ту ра схва ће на ско ро као сино ним за умет ност, а на дру-гој кул ту ра као начин живо та. Иако оба нижа пој ма тек зајед но исцр пљу ју опсег вишег пој ма, у прак си неких зема ља, укљу чу ју ћи и Срби ју, кул тур на поли ти ка се фоку си ра на под сти ца ње савре ме не умет но сти и зашти ту кул тур не башти не. Тиме се зане ма ру је начин живо та по коме се Срби ја раз ли ку је од дру гих држа ва, као што се и гра до ви у Срби ји раз ли ку ју међу собом, али и у одно су на дру ге европ ске гра до ве. Пре ма овом дру гом кон цеп ту, „умет ност је само јед на од мно-гих мани фе ста ци ја једин стве ног кул тур ног иден ти те та, неког места и њего вог наро да, и у домен кул тур не поли ти ке може ући било шта, од народ ног пле са до локал них кули нар ских оби ча ја, или од улич ног живо та до моде” (Mata ras so, Lan-dry, 2003: 10).

Међу тим, послед њих годи на инте ре со ва ње за кре а тив не инду стри је које вла да у Европ ској уни ји покре ну ло је талас нових деба та о опсе гу ове нове при-вред не гра не. Дефи ни са ње кре а тив них инду стри ја и кре а тив не еко но ми је које се про мо ви ше у Европ ској уни ји теме љи се на три сту ба. Први стуб чине кре а тив не актив но сти неин ду стриј ског типа. У ову гру пу спа да ју: визу ел не умет но сти

Ути цај кул тур не поли ти ке на раз вој кре а тив не еко но ми је и тржи ште рада

15

(умет нич ки зана ти, вајар ство, фото гра фи ја), изво ђач ке умет но сти (позо ри ште, плес, фести ва ли) и кул ту р но насле ђе (музе ји, библи о те ке, архе о ло шке зна ме ни то-сти и архи ви). Дру ги стуб чине кре а тив не актив но сти инду стриј ског типа. У ову гру пу спа да ју нај ве ћим делом тра ди ци о нал не делат но сти кул тур них инду стри ја: кине ма то гра фи ја, радио и теле ви зиј ске актив но сти, видео игре, дис ко гра фи ја и изда ва штво. Тре ћи стуб чине кре а тив не послов не актив но сти. Оне пред ста вља ју област у којој се умет нич ка кре а тив ност кори сти у ства ра њу дода те вред но сти разно род ним про из во ди ма и услу га ма које могу, али не мора ју, бити умет нич ке или кул тур не при ро де. Овој гру пи кре а тив них актив но сти при па да ју: дизајн, архи тек ту ра и огла ша ва ње (Микић, 2012: 23). Карак те ри сти ка свих ових делат-но сти је да оне пред ста вља ју послов не актив но сти које поти чу од инди ви ду ал не кре а тив но сти, тален та и вешти на, и да има ју потен ци јал за ства ра ње богат ства и рад них места кроз екс пло а та ци ју инте лек ту ал не сво ји не. Захва љу ју ћи томе, оне пред ста вља ју међу ре сор ни домен савре ме не макро е ко ном ске поли ти ке под јед-на ко као и кул тур не поли ти ке.

Овај домен исто вре ме но је пове зан са дру гом стра те шком диле мом кул тур-них поли ти ка која се одно си на уло гу кул ту ре у раз во ју дру штва, што отва ра диле му да ли је кул ту ра вред ност по себи или је раз вој на димен зи ја дру штва. У нај ве ћем бро ју зема ља она је посма тра на као вред ност „по себи” пове за на са ква-ли те том живо та, да би се кра јем 20. века раз вио кон цепт кул ту ре као раз во ја. Зна-чај кул ту ре за соци јал ну и еко ном ску витал ност зајед ни ца при знат је у изве шта ју УНЕ СКО (Наша ства ра лач ка разно ли кост, 1993) и Саве ту Евро пе (Са пери фе ри је у сушти ну, 1997). То је води ло упо тре би кул ту ре како би се оства ри ли циље ви у дру гим обла сти ма – нпр.упо тре ба позо ри шних пред ста ва и ради о ни ца за про мо-ци ју пору ка из обла сти здрав ства, или кул ту ра као тури стич ка атрак ци ја, што је ука за ло на њене соци јал но-еко ном ске ефек те, али и на чиње ни цу да кул ту ра више не може почи ва ти на прет по став ци сво је вред но сти, те да ће у будућ но сти та вред ност мора ти да буде про ве ра ва на. Како кажу ауто ри ове ана ли тич ке сту-ди је о стра те шким диле ма ма кул ту р не поли ти ке, то неће само омо гу ћи ти кул-ту ри „да игра мно го зна чај ни ју уло гу у живо ти ма мили о на људи већ ће јој омо гу-ћи ти да изра зи сво је вред но сти у кон тек сту зна чај них дру штве них, еко ном ских и соци јал них пита ња дола зе ћег сто ле ћа” (Mata ras so & Lan dry 2003: 15).

Такво тума че ње засно ва но је на антро по ло шком раз у ме ва њу кул ту ре које је не сво ди само на „над град њу” са поврат ним деј ством, што је сим пли фи ка ци ја вул-гар ног марк си зма. За раз ли ку од антро по ло ги је, дру ге дру штве не нау ке тре ти ра ју чове ка „само као еле ме нат дру штве не и кул тур не сре ди не” зане ма ру ју ћи његов ути цај на ту сре ди ну. Он тај ути цај оства ру је сво јом спо соб но шћу да „ства ра нове објек те и вред но сти”, а упра во та нова сре ди на коју је човек ство рио – јесте кул-ту ра под којом се под ра зу ме ва ју „све оне теко ви не које дру штве ни живот чине људ ским живо том”. Сто га антро по ло ги ја про у ча ва кул ту ру са два ста но ви шта: као сре ди ну у којој се дога ђа људ ска ево лу ци ја и фор ми ра ње људ ске лич но сти,

Проф. др Весна Ђукић

16

и као систем ства ра лач ких делат но сти и њихо вих резул та та који ма се потвр ђу је (или обес хра бру је) људ ско биће чове ка (Пешић-Голу бо вић, 1967: 16-20).

На осно ву ова квог тума че ња, може мо јасно уочи ти да систем потвр ђу је или обес хра бру је ства ра лач ке делат но сти чове ка. А упра во у обес хра бре њи ма про-на ла зи мо одго вор на савре ме не про бле ме дру штва суо че ног са кри зом. Обес хра-бре ње је садр жа но у томе што посто је ћи систем кул ту ру пре те жно пои сто ве ћу је са умет но шћу као „над град њом”, па се сва разно ли кост укуп них ства ра лач ких делат но сти изван кул тур них и умет нич ких делат но сти, није схва та ла и при хва-та ла као кул ту ра иако ства ра ла штва нема без кре а тив но сти и ино ва ци је, тј. без ства ра ња новог. Тек данас, дру штво суо че но са кри зом, почи ње кул ту ру да схва та „као сред ство за кре а тив ност, ства ра ње дру штве не и тех но ло шке ино ва ци је”, али такво раз у ме ва ње још увек реду ку је кул ту ру на умет ност, иако јој при зна је моћ да кроз ино ва ци је ути че на дру штве ни и тех но ло шки раз вој. Сушти на овог про-бле ма је у томе што ства ра ње новог јесте кул ту ра. Сто га, кул ту ра није само пуко сред ство за ства ра ње новог кроз умет ност, већ је само ства ра ње новог – кул ту ра. У том сми слу, све људ ске делат но сти који ма се ства ра ју нови „објек ти и вред но-сти” – јесу кул ту ра. Па тако и кул тур на и кре а тив на инд су три ја као делат но сти који ма се ства ра ју нови објек ти (тј.про зво ди и услу ге) и вред но сти – јесу кул ту ра. Те делат но сти кре а тив не инду стри је под ра зу ме ва ју све оне послов не актив но-сти које поти чу од инди ви ду ал не кре а тив но сти, тален та и вешти на, и које има ју потен ци јал за ства ра ње богат ства и рад них места кроз екс пло а та ци ју инте лек ту-ал не сво ји не (Микић, 2012). Оне укљу чу ју умет ност, али и мно штво кре а тив них послов них актив но сти које умет нич ку кре а тив ност кори сте у ства ра њу дода те вред но сти вели ког бро ја раз ли чи тих про из во да и сулу га. Дакле слич ност изме ђу тих кре а тив них послов них делат но сти и умет нич ких делат но сти је у томе што поти чу од инди ви ду ал не кре а тив но сти, тален та и вешти на, а раз ли ка је у томе што делат но сти кре а тив не инду стри је има ју већи потен ци јал за ства ра ње богат-ства и рад них места.

Конач но, ако помо ћу кре а тив ног рада, човек прак тич но ства ра кул ту ру која изла зи из окви ра јед ног бро ја фаво ри зо ва них и усво је них дефи ни ци ја, при хва ће-них од стра не нау ка и угра ђе них у савре ме ни систем, онда науч не тео ри је и сис-тем тре ба да се мења ју, а не прак са. При том, под систе мом се пре вас ход но мисли на систем вред но сти „помо ћу којих се људ ски живот осми шља ва” (Хер ско виц, 1958: 7), тј. на посто је ћи систем вред но сти савре ме ног дру штва који кул ту ру реду ку је на умет ност, иако је умет ност само један од кон сти ту тив них еле ме на та кул ту ре. Човек је увек и изно ва себи заго нет ка јер он стал но кре и ра нове усло ве, те и нове про бле ме сво је егзи стен ци је, увек и изно ва осми шља ва ју ћи свој живот, те сто га нау ке стал но мора ју да се оса вре ме њу ју (Пешић-Голу бо вић, 1967: 22) и да у домен свог про у ча ва ња укљу чу ју људ ске про бле ме реле вант не за одре ђе ни исто риј ски пери од раз во ја дру штва.

Ути цај кул тур не поли ти ке на раз вој кре а тив не еко но ми је и тржи ште рада

17

Са ста но ви шта кул тур не поли ти ке, за ове и пре о ста ле диле ме које ће бити раз ма тра не у настав ку тек ста (нпр. диле ме еко ном ског раз во ја), тео риј ско и прак тич но реше ње под ра зу ме ва урав но те же ње дело ва ња (Mata ras so & Lan dry, 2003) као одго вор на вештач ке и непо треб не дистинк ци је. У овом слу ча ју, то су дистинк ци је изме ђу ужег и ширег схва та ња кул ту ре и доми на ци ја ужег, реду ко-ва ног и суже ног при сту па, које кул ту ру сво ди на умет ност и над град њу. Пара-док сал но је то што таква сим пли фи ка ци ја вул гар ног марк си зма и даље има ути-ца ја на доми нант ни систем вред но сти, иако више од две деце ни је марк си зам није зва нич на иде о ло ги ја јед ног бро ја зема ља у који ма је до руше ња Бер лин ског зида посто ја ло кому ни стич ко и соци ја ли стич ко држав но уре ђе ње. Још већи пара докс је у томе што ту сим пли фи ка ци ју при хва та ју и ста ре запад не демо кра ти је, подр-жа ва ју ћи непо треб не дистинк ци је у сво јим стра те шким доку мен ти ма.

Уко ли ко држав на упра ва и локал не само у пра ве не желе да пози ци о ни ра ју њихо ву кул тур ну поли ти ку на јед ном или дру гом кра ју те екс трем но сти, то за кул-тур ну поли ти ку зна чи: ува жа ва ње и под сти ца ње кул ту ре као раз вој не димен зи је дру штва под јед на ко коли ко и кул ту ре као вред но сти по себи. Међу тим, док оне уста но ве сво је место на спек тру изме ђу поло ва, тач ка рав но те же која одго ва ра спе-ци фич ним окол но сти ма ће вари ра ти од локал не зајед ни це до локал не зајед ни це, као и од јед ног саста ва држав не упра ве до дру гог саста ва држа ве упра ве. Ово наро-чи то у пар то крат ској држа ви у којој јав на прак тич на поли ти ка пре вас ход но зави си од про гра ма поли тич ких стра на ка на вла сти и од спо соб но сти пар тиј ских функ-ци о не ра на јав ним функ ци ја ма да успо ста ве систем урав но те же ног дело ва ња.

3. Диле ме еко ном ског раз во ја

У комер ци јал ним доме ни ма кул тур не про из вод ње могу ће је директ но упо-тре бља ва ти држав ни буџет и јав не фон до ве као врсту инве сти ци је у кре а тив не иде је које има ју тржи шни потен ци јал (Mata ras so & Lan dry, 2003: 32) и про да јом ство ре них про из во да и услу га могу да оства ре при ход. У том слу ча ју се оства-ре ни при ход од успе шних ини ци ја ти ва поно во инве сти ра у буду ће ини ци ја ти ве. Исто вре ме но држа ва као инве сти тор, кроз опо ре зи ва ње при хо да таквих тржи-шно успе шних делат но сти, оства ру је буџет ски при ход који се може усме ри ти на непро фит не кул тур не и умет нич ке делат но сти. На тај начин, буџет ски рас ход оства ру је буџет ски при ход. То је суштин ска раз ли ка изме ђу инве сти ци ја и финан-сиј ске помо ћи која се доде љу је непро фит но орјен ти са ним кул тур ним и умет нич-ким делат но сти ма и про јек ти ма. Па чак и у непро фит ном сек то ру посто ји, тако ђе зна ча јан про стор за пре ла зак са при сту па јав не финан сиј ске подр шке на инве-сти ци о ни при ступ. Услов но финан си ра ње је поста ло начин да се бес по врат на финан сиј ска помоћ даје само онде где посто ји пре пли та ње финан си ра ња из дру-

Проф. др Весна Ђукић

18

гих изво ра и доказ тржи шног пла ни ра ња и еко ном ског само о др жа ња (Mata ras so & Lan dry, 2003: 33).

Пру жа ње бес по врат не помо ћи посеб но је под сти цај но за раз вој баштин-ског тури зма, као посеб ног обли ка кул тур ног тури зма, те је и држав на упра ва у Срби ји поче ла да на тај начин под сти че његов раз вој. Буду ћи да је кул тур ни тури зам тек 2009. годи не у Зако ну о кул ту ри пре по знат као домен кул тур не поли-ти ке1, међу ми ни стар ска сарад ња изме ђу два над ле жна мини стар ства - тури зма и кул ту ре, успо ста вље на је на задо во ља ва ју ћем, али не и на оче ки ва ном нивоу. Мере и интру мен ти који се спро во де на осно ву успо ста вље не сарад ње, углав ном су засно ва ни на дава њу суб вен ци ја, повољ них инфра струк тур них кре ди та и дру-гих намен ских сред ста ва за раз вој кул ту ре који су до сада углав ном били јед но-крат ни, а одр жи вост про је ка та неиз ве сна. То илу стру је и пода так да је Мини стр-ство еко но ми је и реги о нал ног раз во ја, Сек тор тури зма, у пери о ду од 2007-2010. годи не уло жи ло сред ства у 22 про јек та у обла сти кул тур ног насле ђа. Сред ства су пре те жно наме ње на изград њи визи тор ских цен та ра која омо гу ћа ва ју даљи раз-вој кул тур ног тури зма на тури стич ки атрак тив ним архе о ло шким лока ли те ти ма: Вими на ци јум, Сир ми јум, Гам зи град, Лепен ски вир и дру гим атрак тив ним тури-стич ким дести на ци ја ма. Тако ђе је, у окви ру про гра ма Пре ко гра нич не сарад ње финан си ра них из пред при ступ них фон до ва ИПА, у пери о ду од 2007-2011. годи не, подр жа но око 60% про је ка та у обла сти кул тур ног тури зма: Пре ко гра-нич на сарад ња Срби ја-Руму ни ја, Срби ја-Бугар ска и Срби ја-Мађар ска2 (Вићен-ти је вић, Тодо ро вић, 2012). Поред тога, у јед ном бро ју гра до ва у Срби ји локал на само у пра ва и удру же ња гра ђа на у парт нер ству са вла да ма европ ских држа ва и дру гим ино стра ним инве сти то ри ма, тако ђе ула же у рекон струк ци ју и реста у ра-ци ју кул тур ног насле ђа. На тај начин су покре ну ти про јек ти сана ци је сред њо ве-ков ног гра да Магли ча код Кра ље ва, Јери ни ног гра да у бли зи ни Трсте ни ка и сл. Све наве де но, као и број не дру ге ини ци ја ти ве које због огра ни че но сти дужи не тек ста не могу бити наве де не и ана ли зи ра не, пока зу је да је тури зам пре по знао кул тур но насле ђе као покре та ча раз во ја тури зма и урав но те же ња реги о нал ног, док стра те шко кре и ра ње и пози ци о ни ра ње кул тур но тури стич ких поиз во да зах-те ва већи напор, зна ње и укљу че ност свих заин тнре со ва них стра на на локал ном и наци о нал ном нивоу (Вићен ти је вић, Тодо ро вић, 2012).

Да ли ће држав на упра ва наста ви ти да се пона ша као инве сти тор, да ли ће поди за ти сво је капа ци те те за дефи ни са ње стра те шке визи је раз во ја – не само кул-тур ног и баштин ског тури зма, већ и свих дру гих про гра ма и про је ка та кул тур не и кре а тив не инду стри је и њима ком пле мен тар них делат но сти, или ће и у вре ме ну еко ном ске кри зе и сиро ма штва, пара док сал но, желе ти да буде меце на који искљу-1 Закон о култури, члан 20, тачка 2, став трећи, културни туризам види као приоритет

међуресорне сарадње и саставни део основне поставке културног развоја у Србији.2 Канцеларија за придруживање Европској унији, Сектор за управљање Пројектима

прекогрничне сарадње.

Ути цај кул тур не поли ти ке на раз вој кре а тив не еко но ми је и тржи ште рада

19

чи во подр жа ва непро фит ну орјен та ци ју умет но сти као „над град њу” дру штва – зави си од одно са кул тур не поли ти ке и дру гих ком пле мен тар них јав них прак тич-них поли ти ка. Тач ни је, зави си од држав них орга на упра ве и тела на која држа ва пре но си одре ђе не упра вљач ке над ле жно сти у обла сти кул ту ре. Они посе ду ју поли-тич ки, прав ни и финан сиј ски ауто ри тет (Ђукић, 2012: 63) да доно се зако но дав не и извр шне одлу ке, као и зако не и под за кон ска акта који ма се уре ђу је ово пита ње, на осно ву чега рас по ла жу држав ним буџе том и/или осни ва ју јав не фон до ве.

Носи лац кул тур не поли ти ке у Срби ји, у којој држа ва ове над ле жно сти није пре не ла на пара др жав но тело, је ресор ни орган држав не упра ве – Мини стар ство кул ту ре, инфор ми са ња и инфор ма ци о ног дру штва РС у чијем саста ву се нала зи и Сек тор за савре ме но ства ра ла штво и кре а тив не инду стри је. Дакле, од кул тур не поли ти ке коју води ово Мини стар ство зави си да ли ће оно свој поли тич ки, прав ни и финан сиј ски ауто ри тет кори сти ти као инве сти тор или као меце на. И опет, у духу прин ци па урав но те же ња дело ва ња, оно може води ти такву кул тур ну поли-ти ку која ће поми ри ти вештач ку и непо треб ну дистинк ци ју тако што ће урав но-те жи ти сво је дело ва ње и пона ша ти се под јед на ко и као инве сти тор и као меце на.

Таква стра те шка одлу ка се данас лак ше може доне ти него прет ход них деце-ни ја, упра во због дуби не еко ном ске и соци јал не кри зе која у Срби ји није иза-зва на само свет ском еко ном ском кри зом, већ и чиње ни цом да се наци о нал на еко-но ми ја још увек нала зи у тур бу лент ним окол но сти ма иза зва ним тран зи ци јом и кре та њем из прет ход ног систе ма дири го ва не еко но ми је на систем тржи шне еко но ми је. Ово тим пре буду ћи да су резул та ти кул тур не и кре а тив не инду стри је у Срби ји такви да јасно ука зу ју на њихо ву раз вој ну димен зи ју.

Пре ма пре ли ми нар ним резул та ти ма истра жи ва ња спро ве де ном у окви ру про јек та „Кре а тив на Срби ја” (Гру па за кре а тив ну еко но ми ју, 2012) раз вој ни потен-ци јал се огле да у чиње ни ци да, од укуп ног бро ја запо сле них у Срби ји, 7,3% запо-сле них у кре а тив ним инду стри ја ма и ком пле мен тар ним делат но сти ма (150.000 лица) оства ру је про мет који чини 16,8% укуп не при вре де.3 Ако бисмо те подат ке упо ре ди ли са пода ци ма Свет ске бан ке, виде ли бисмо да кул тур не и кре а тив не инду стри је у све ту гене ри шу више од 7% свет ског бру то дома ћег про из во да са прог но зом годи шњег раста од око 5% (Кисић, 2011: 201,202). Није тешко раз у-ме ти зашто је у Срби ји овај удео у БДП знат но већи него у све ту. Тај раз лог је већ нева ден у прет ход ном пасу су, што зна чи да је еко но ми ја у Срби ји толи ко сла ба и нео др жи ва, да је свет ски про сек дво стру ко пре ма шен само захва љу ју ћи већем раз вој ном потен ци ја лу кре а тив них инду стри ја у одно су на тра ди ци о нал не еко но-

3 Резултати саопштени на презентацији мр Христине Микић у Заводу за проучавање културног развитка одржаној поводом УНЕСКО дана културног диверзитета у оквиру међународног семинара „Културни диверзитет и културне индустрије” 21. маја 2012. године. http://www.zaprokul.org.rs/ArticleDetails.aspx?ID=271 (приступ 10. 06. 2012).

Проф. др Весна Ђукић

20

ми је које пре о вла ђу ју у срп ској при вре ди, а не захва љу ју ћи сте пе ну раз ви је но сти и одно су јав не прак тич не поли ти ке и, посеб но – кул тур не поли ти ке пре ма њима.

Како око 95% тих лица у Срби ји ради у малим и сред њим пред у зе ћи ма, пре-ли ми нар ни пода ци тако ђе пока зу ју да је про дук тив ност рада у њима за 35% виша од про се ка срп ске при вре де, те да сва ко пето рад но место у кре а тив ним инду-стри ја ма кре и ра два нова рад на места у ком пле мен тар ним делат но сти ма. Са дру ге стра не, на осно ву ана ли зе пода та ка из 2009. годи не, пре ли ми нар ни резул-та ти пока зу ју и то да доса да шњи систем финан си ра ња, укљу чу ју ћи и инве сти ци-о ну поли ти ку, није био одго ва ра ју ћи нити довољ но под сти ца јан, већ је супрот но томе – усло вио оства ри ва ње мањег оби ма БДВ за више од 10% у одно су на онај који је би потен ци јал но могу ћи у 2009. годи ни. Исто вре ме но, доса да шњи еко ном-ски учин ци кул ту ре и кре а тив них инду стри ја нису били задо во ља ва ју ћи, због неа де кват них еко ном ских инстру ме на та кул тур не поли ти ке, док опште мере еко-ном ске поли ти ке нису озбиљ ни је тан ги ра ле кре а тив не инду стри је. Тако ђе, пред-ви ђа ња су да, уко ли ко се наста ви посто је ћа нео д го ва ра ју ћа поли ти ка инве сти ци ја и запо шља ва ња у кре а тив ном сек то ру, Срби ја ће у 2013. годи ни оства ри ти за око 3,5% мањи обим БДВ него што би се то могло пости ћи уз ефи ка сне и ефек тив не финан сиј ске и дру ге мере ускла ђе не са спе ци фич но сти ма овог сек то ра.4

Пре ма таквим резул та ти ма и пред ви ђа њи ма, кул тур на поли ти ка мора да се одно си одго вор но. Не би било ни одго вор но, ни етич ки исправ но, ако она не би кори сти ла рас по ло жи ве инстру мен те за под сти ца је раз во ја кул тур не и кре а тив не инду стри је када оне нуде могућ но сти запо шља ва ња и нова рад на места у малим и сред њим пред у зе ћи ма чија је про дук тив ност знат но већа од про се ка срп ске при вре де. И ако успо ста ви мо ана ло ги ју са уоче ном потре бом да се тео ри ја мења под ути ца јем прак се – о чему је било речи у прет ход ном делу рада, у овом слу ча ју, послов на прак са на коју ука зу ју ста ти стич ки пода ци, зах те ва да се мења посто-је ћи однос ресор ног Мини стар ства пре ма свим појав ним обли ци ма кул ту ре, као и сам систем вред но сти на који ма су засно ва не, а не сама прак са која ту про ме ну под сти че. Пред но сти раз ви ја ња кре а тив не инду стри је су јасне: рад на места и бру то дома ћи дохо дак. Зато је у мно гим европ ским земља ма „иде ја о кре а тив ним инду стри ја ма изву кла кре а тив ност из подру ма вла де, где је