anarhija/ blok 45 .Walter Benjamin, Über den Begriff der Geschichte (1940), Gesammelte Schriften

download anarhija/ blok 45 .Walter Benjamin, Über den Begriff der Geschichte (1940), Gesammelte Schriften

of 16

  • date post

    18-Sep-2018
  • Category

    Documents

  • view

    212
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of anarhija/ blok 45 .Walter Benjamin, Über den Begriff der Geschichte (1940), Gesammelte Schriften

  • 32

    WA LT E R BE N J A M I N

    Walter BenjaminO SHVATANJU ISTORIJE

    1940.

    Walter Benjamin, ber den Begriff der Geschichte (1940) i Paralipomena, Gesammelte Schriften, Band I.2, str. 691704, str. 12231266. Suhrkamp, 1974. Theologisch-Politisches Fragment (1921; 1938),

    Gesammelte Schriften, Band II.1, str. 203204, Suhrkamp, 1977.

    Na osnovu prevoda Milana Tabakovia (1974). Preuzeto iz Walter Benjamin, Eseji, Istorijsko-fi lozofske teze (ovde O shvatanju istorije) i Teoloko-politiki

    fragment, Nolit, Beograd 1974, str. 7990.

    Prevod Paralipomene i drugih napomena: Aleksa Golijanin, 20122013.

    http://anarhija-blok45.net1zen.comaleksa.golijanin@gmail.com

    ZAJEDNIKA ARHIVAhttp://anarhisticka-biblioteka.net

    anarhija/ blok 45P O R O D IN A B I B L I O T E K A

    1

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

  • 2

    WA LT E R BE N J A M I N

    Paul Klee, Angelus Novus, 1920.

    31

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    Pasai, spomenik Walteru Benjaminu. Dani Karavan (1994), Portbou, Katalonija (panija).

  • 30

    WA LT E R BE N J A M I N

    juem smislu koji ima za istoriara, nuno je odreen s ta dva tempo-ralna poretka. Bez neke probe besklasnog drutva, ostaje samo istorijska akumulacija prolosti. U toj meri, svaki koncept sadanjosti uestvuje u konceptu sudnjeg dana.

    Izreka iz jednog apokrifnog jevanelja Gde god da sretnem nekog, sudiu mu baca naroito svetlo na ideju o sudnjem danu. Ona podsea na jednu Kafkinu beleku: Sudnji dan je neka vrsta sumarne pravde.42 Ali, ona tome dodaje i sledee: sudnji dan, po toj izreci, nee se razlikovati od ostalih dana. U svakom sluaju, ta jevaneoska izreka upotpunjuje kanon za shvatanje sadanjosti koji istoriar uzima kao svoj. Svaki trenutak je trenutak suda, polazei od odreenog trenutka koji mu je prethodio.

    Odlomci iz eseja o Fuksu (Eduard Fuchs).43

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 483

    15

    Deo o Johmanovom (Carl Gustav Jochmann) vizionarskom pogledu treba razraditi u osnovnu strukturu Pasaa.44

    Proroanski pogled se rasplamsava s naglim uzmicanjem prolosti. Dru-gim reima, prorok okree lea budunosti: on nazire obrise budunosti u sve bleoj svetlosti prolosti, dok ova tone pred njim u no vremena. Taj proroanski odnos prema budunosti nuno podupire stav istoriara, kako ga opisuje Marks, stav osnaen aktuelnim drutvenim okolnostima.

    Da li kriticizam i prorotvo treba da budu kategorije koje se sustiu u iskupljenju prolosti?

    Kako bi kritika prolosti (na primer, kod Johmana) mogla da se udrui sa iskupljenjem prolou?

    Shvatiti venost istorijskih zbivanja zapravo znai shvatiti venost njihove prolaznosti.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 485

    42 Poslednji sud tako zovemo samo zbog svog poimanja vremena. U stvari, re je o nekoj vrsti sumarne pravde. Franz Kafka, Nachgelassene Schriften und Fragmente, vol. 2 (Frankfurt: Fischer, 1992), str. 122, fragment br. 40 (19171918). (HE & MWJ)43 Walter Benjamin, Eduard Fuchs, der Sammler und der Historiker, 1937. (HE & MWJ)44 Walter Benjamin, Die Rckschritte der Poesie. Von Carl Gustav Jochmann, 1937. i The Arcades Project, Convolute N9, 7. (HE & MWJ)

    3

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    Valter Benjamin

    O SHVATANJU ISTORIJE

    Napomena o tekstu i izvorima 5

    O shvatanju istorije 7

    Teoloko-politiki fragment 19

    Paralipomena uz teze O shvatanju istorije 21

    Pasai, spomenik Walteru Benjaminu. Dani Karavan (1994), Portbou, Katalonija (panija).

  • 4

    WA LT E R BE N J A M I N

    Raun iz Hotel de Francia, u Portbouu, Katalonija, za sobu br. 4, Benjaminovo poslednje boravite.

    29

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    moe izgraditi samo u okviru ireg, elinog okvira teorije. U Marksovoj teoretskoj skici rada pod dominacijom kapitala, interesima oveanstva se poklanja vea panja nego u monumentalnim, kitnjastim i u osnovi malodunim delima istorizma. Tee je odati poast seanju na anonimne nego na poznate i slavne, ukljuujui tu i pesnike i mislioce. Istorijsko zdanje je posveeno seanju na anonimne. Trei bastion istorizma je najjai i najtee ga je savladati. On se predstavlja kao uivljavanje u po-loaj pobednika. Vladari iz bilo koje epohe su naslednici svih onih koji su tokom istorije izlazili kao pobednici. Uivljavanje u poloaj pobednika bez izuzetka koristi dananjim vladarima. Istorijski materijalista ima u vidu tu injenicu. On uvia i da te to stanje stvari duboko ukorenjeno. Svako ko je ikada izaao kao pobednik, iz hiljada borbi koje su se vodile kroz istoriju, sve do naih dana, ima svoj udeo u trijumfu onih koji vlada-ju onima koji su danas zgaeni. Istorijski materijalista moe zauzeti samo krajnje kritiki stav prema plenu koji pobednici izlau pred poraenima. Taj plen se naziva kulturnim dobrima. Naime, ono to on vidi u kultur-nim dobrima, bez izuzetka je takvog porekla da o tome ne moe razmi-ljati bez uasavanja. Svoje postojanje ona ne duguju samo naporu velikih genija koji su ih stvorili ve i bezimenom kuluku njihovih suvremenika. Nema dokumenta kulture koji istovremeno ne bi bio dokument varvar-stva. Istorijski materijalista se dri na odstojanju od svega toga. On mora da ide uz dlaku istoriji makar morao da se odguruje iz sve snage.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 447 i Ms1094

    14

    Kategorije u kojima se razvija shvatanje istorijskog vremena.Koncept istorijskog vremena ini antitezu ideji o vremenskom

    kontinuitetu.Veni plamen41 je slika istinskog istorijskog postojanja. On evocira

    ono to je nekada bilo jednom rasplamsani plamiak koji sada gori in perpetuum i prua mu uvek novu hranu.

    O postojanju besklasnog drutva ne moe se razmiljati u isto vreme kada se vodi borba za njega. Ali, koncept sadanjosti, u onom obavezu-

    41 U jevrejskoj Bibliji, Bog zapoveda Mojsiju da u svetilitu stalno odrava plamen u uljanoj lampi, kao znak Boijeg prisustva. (Knjiga izlaska, 27:20) (HE & MWJ)

  • 28

    WA LT E R BE N J A M I N

    mogli da potpuno odgonetnu. (Monglond; N15a, 1)39 Istorijski metod je fi loloki metod zasnovan na knjizi ivota. itaj ono to nikada nije zapisano, kae Hofmanstal (Hofmannsthal) na jednom mestu.40 italac o kome je tu re, pravi je istoriar.

    13

    Shvatanje istorije koje se oslobodilo eme napretka kroz prazno i ho-mogeno vreme, konano e osloboditi destruktivne energije istorijskog materijalizma, koje su tako dugo bile sputavane. To bi moglo ugroziti tri najvanije pozicije istorizma. Prvi napad mora se usmeriti na ideju o univerzalnoj istoriji. Danas, kada je priroda ljudi zamraena njihovim sadanjim strukturalnim crtama, kao i njihovim sadanjim meusobnim odnosima, shvatanje po kojem se istorija oveanstva sastoji od ljudi samo je pribeite za intelektualnu lenjost. (Ideja o univerzalnoj istoriji uzdie se i rui zajedno sa idejom o univerzalnom jeziku. Sve dok ovaj drugi imao neku osnovu bilo u teologiji, kao i srednjem veku, bilo u logici, kao to je u novije vreme bio sluaj sa pozivanjem na Lajbnica ideja o univerzalnoj istoriji nije bila sasvim nepojmljiva. Ali, nasuprot tome, uni-verzalna istorija, kako se upranjavala od XIX veka, nikada ne moe biti neto vie od neke vrste esperanta.) Druga uvreena pozicija istorizma vidi se u ideji da je istorija neto to se moe pripovedati. Pod materijali-stikom istragom, epski momenat e u procesu izgradnje uvek eksplodi-rati u komade. Likvidacija epskog momenta se mora prihvatiti, kao to je to uradio Marks kada je pisao Kapital. On je shvatio da se istorija kapitala

    39 Andr Monglond, Le Prromantisme franais, vol. 1, Les Hros prromantique (Grenoble, 1930), str. xii. Prevod se ovde oslanja na Benjaminov nemaki prevod fran-cuskog originala. Videti The Arcades Project (Das Passagen-Werk), Convulute N15a, 1. Pierre Carlet de Chamblain de Marivaux (16881763) bio je francuski dramski pisac, esejista i novelista, ije su lake komedije stekle veliku popularnost sredinom XVIII veka. U njegova najpoznatija dela spadaju komadi Le Jeu de lamour et du hasard (Igra ljubavi i sluaja, 1730) i Le Legs (Nasledstvo, 1736) i roman Le Paysan parvenu (Seljak laktaro, 1736). lan Acadmie Franaise je postao 1742. (HE & MWJ)40 Hugo von Hofmannsthal (18741929), austrijski pesnik i dramaturg, najpoznatiji po saradnji sa kompozitorom Rihardom tarusom (Richard Strauss), za ije je opere Der Rosenkavalier i Ariadne auf Naxos napisoa libreta. Citat je iz njegovog komada Der Tor und det Tod (Smrt i luda, 1894). (HE & MWJ)

    5

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    Napomena o tekstu i izvorima

    Teze O shvatanju istorije Benjamin je zavrio krajem aprila i po-etkom maja 1940, za vreme izgnanstva u Parizu. Ve u junu, pred na-diranjem nacista, napustio je Pariz, sa idejom da se u Njujorku pridrui Teodoru Adornu i Maksu Horkhajmeru, koji su mu obezbedili sredstva i dokumenta neophodna za put. Posle kraeg zadravanja na jugu Francu-ske, u slobodnoj zoni, uputio se ka paniji, sa Lisabonom kao krajnjim odreditem. Na granici sa panijom, zbog promene propisa o tranzitnim vizama, koja je stupila na snagu doslovno preko noi, bio mu je one-moguen ulazak u zemlju. Poto bi povratak u Francusku najverovatnije znaio hapenje i izruivanje Gestapou budui da je jo 1939. tri meseca proveo u logoru za osobe kojima je nacistika Nemaka oduzela drav-ljanstvo (to se uglavnom odnosilo na Jevreje i komuniste), to su predrat-ne francuske vlasti potovale Benjamin se ubio, 25. septembra 1940, u svojoj hotelskoj sobi, u katalonskom pograninom gradiu Portbou. Na takav ishod verovatno su uticali i drugi razlozi, mnogo dublje razoaranje linom situacijom i zbivanjima iz tog vremena.

    Pre polaska na put, rukopis teza je poverio Hani Arent (Hannah Aren-dt, koju je upoznao 1929, dok je bila u braku njegovim bliskim roakom Guntherom Sternom); ona je, po dolasku u Njujork, rukopis predala Te-odoru Adornu. Adorno i H