Bilten 46 Cir

ИЗДВАЈАМО

ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У СРБИЈИ

Булевар Деспота Стефана 4/IV,Београд, СрбијаТел +381 11 324 6633Факс +381 11 323 8633Е-пошта: [email protected]

ПРОЈЕКАТ ПОДРИЊЕ

600 ГОДИНА ГРАДА ДОБОЈА

ОПШТИНА РОГАТИЦА

Број 46, јун 2015.

Представништво Републике Српске у Србији2

Садржај

У фокусу

Пројекат Подриње..............................................................................................................3

Догађаји

Сад и Београд има споменик Гаврилу Принципу................................................8

Добој - Шест вијекова од првог помена..................................................................13

Култура

Јован Бијелић - Мајстор портрета.............................................................................15

Изложба награђених радова студената Академије умјетности у Бања Луци.........................................................................................................................17

Предност и мане студентске графике.....................................................................19

Представљамо

Општина Рогатица............................................................................................................20

Билтен број 46, јун 2015. 3

31 општину с двије стра-не ријеке Дрине, почео свој ход ка успјеху. Тог поне де љка су у Ужицу одржане конститутивне

У фокусу

15. јун 2015. године остаће упамћен као дан кад је Пројекат Подриње, који је око својих плано-ва и могућности окупио

сједнице Савјета корисни-ка и Радне групе Пројекта Подриње. Сједницама су, поред градо наче лника, на-челника, предсједника и

Пројекат Подриње је највећи заједнички пројекат Србије и Републике Српске

САДРЖАЈ НАСЛОВНА


представника подрињских општина у Србији и у Републи ци Српској, прису-ство вали и: министар за привреду у влади Србије Жељко Сертић и министар за економске односе и ре-гионалну сарадњу у влади Републике Српске Златан Клокић. Сједницама је пре-дсје да вао директор Пре-дста вништва Републике Српске, г. Млађен Цицовић. Отварајући скуп у Ужицу, Цицовић је – захва-ли вши се Драгославу Ни-ко ли ћу, председнику При-вре дне коморе Ужице, и Тихомиру Петковићу, градо начелнику Ужица, гра да домаћина овог скупа – Пројекат Подриње озна-чио као веома значајан дио укупних односа и сарадње Српске и Србије на основу Споразума о успостављању специјалних и паралелних односа. - Програм је резу-лтат изражене полити-чке воље за већим повезивањем, привредном и институци оналном са-ра дњом Републи ке Српске и Републике Србије, а на основу чега је и усвојена Платформа за разраду и реализацију Пројекта Подриње – рекао је Цицовић и предложио да се прво по-гледа видео презентација

Пројекта Подриње коју је припремило Представни-штво Републике Српске у Србији као координатор овог пројекта. Послије презе нта ци-је, која је на најбољи начин – сликом, ријечју, графи-кони ма и добро изабраним примјерима – показала не само оправданост, него за-иста озбиљне могућности и начин реализације овог пројекта корисног и за Српску, и за Србију, скупу су се обратили министри Жељко Сертић и Златан Клокић. Министар Сертић је рекао да је велика предно-ст привредне сарадње Србије и Српске што нису

конкурентне једна другој, него су компатибилне, што је одлично за заједнички наступ на трећим тржи-шти ма, а за Пројекат По-дри ње нагласио да је то заједнички пројекат двије Владе, пројекат који је “до-минантно привредног ка-рактера, али који предвиђа и могућност заједничких активности и сарадње на реализацији пројеката у области инфраструктуре, пољопривреде, туризма, енергетике, заштите жи-вотне средине, здравства и културе“ те навео да на подручју 31 општине са двије стране Дрионе, које су обухваћене овим програ-мом, има 58.000 привред-

У фокусу



них субјеката са 180.000 запослених радника, који треба да буду носио ци при-вредног развоја. - До октобра ће бити направљен Акциони план који ће усвојити обе вла-де и биће обавезујући за сва министарства. Реализација програма почеће 2016.године, када ће бити и буџетиран, а поједини пројекти моћи ће да се финансирају и из фондова ЕУ – закључио је министар Сертић. Министар за еконо-мске односе и региона-лну сарадњу Републике Српске Златан Клокић је рекао да на подручју које је обухваћено пројектом Подриње живи више од 983.000 становника и да њихове локалне самоупра-ве морају саме одредити шта су им приоритети. - Пројектом је обу-хва ћен и сектор енергети-ке и заштите животне сре-дине, као и подстицање развоја малих и средњих предузећа. Поред ових при-вредних активности, ра ди-ће се на условима за већу доступност и виши квали-тет на пољу здравства, а на пољу културе акценат ће бити на јачању сарадње између културних и с њима повезаних институција из општина с обе стране Дри-

не. Важно је нагласити да је цио пројекат осмишљен и развијан у духу европ-ских интеграција те с евро-пским принципима пре-кограничне сарадње, као и да је отворен за друге заи нтересоване општи-не и градове Србије и Бо-сне и Херцеговине. Посе-бно ме радује чињеница да ће овај догађај бити једна од битнијих тема на пре дстојећој заједничкој сје дни ци влада Србије и Репу блике Српске, а оно што могу потврдити јесте да Влада Републике Српске Пројекат Подриње посма-тра као пројекат од стра-тешке важности за Српску. У радном дијелу сједнице Савјета корисни-ка, директор Представни-штва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић је, као предсједаваћи, прво за-молио Слободанку Дубра-вац , помоћника министра за економске односе и ре-гионалну сарадњу у Влади Републике Српске, да обра-зложи приједлог Посло-вника о раду Савјета, па кад је Пословник, уз мање допуне кроз дискусију, једногласно усвојен, пре дсје давајући је, на осно ву консултација и усаглашавања које су биле у оквиру припрема ове сједнице, предложио

да мјесто предсједника Савјета припадне Репу-блици Српској, а мјесто замјеника предсједника Републици Србији, те да за предјседника буде канди дован проф. др Владо Симеуновић, члан Савјета испред града Бијељина, а за замјеника предсједника Крсто Јањушевић, помоћник пре дсје дника Општи-не Прибој. Цицовић је, такође, прије избора, на-гласио да је “у складу са Чланом 5. Пословника о раду Савјета корисника предвиђено да се бирају предсједник и замјеник предсједника Савјета ко ри сника на манда-тни период од годину дана, а избор се врши по принципу ротације, тако да се за сваку од тих функција наизмјенично бира представник из Репу блике Српске и Ре-пу бли ке Србије“. По избо ру Симеуновића и Јањушевића, а по истом принципу и са истим могућностима за све чла-нове Савјета корисника, изабрани су и представ-ници Савјета у Радној групи Пројекта Подриње: из Србије Радомир Фили-по вић, предсједник оп-штине Бајна Башта, а из Републике Српске Бојан

У фокусу


2. Представници Са вје та корисника ће, свако за своју јединицу лока лне само управе, до 31.07.2015. године, доста-ви ти Предста вни штву Ре-публике Српске у Србији: ажурира не одговоре на Упитник пројекта Подриње, ра ди обједињавања одго -во ра и њиховог до ста-вљања Радној групи, све у сврху квалитеније изра-

Ивановић, замјеник на-челника општи не Зворник. На крају конститу-тивне сједнице Савјета ко-рисника пројекта Подриње, усвојени су слиједећи закључци: 1. Савјет корисни-ка програма Подриње се упознао са садржајем при-је дло га Прогама развоја Подриња, и исти подржа-ва.

де акционог плана за имплементацију Програ-ма развоја Подриња. Послије сједнице Са-вје та корисника одржана је одмах и сједница Ра-дне групе Пројекта По-дри ње, којом је такође предсједавао Млађен Ци-цо вић и прво све при-су тне информисао о консти тутиисању Савјета ко ри сника и избору пре-

У фокусу



дсје дника и замјеника предсједника Савјета, и представника Савјета у Радној групи Пројекта, а потом предложио да, с обзи ром да нису сви чла-нови Радне групе били на сједници Савјета, да се по-гледа видео презентација Пројекта Подриње. Видео презентација Пројекта је и на чланове Радне групе оставила изу-зетно повољан утисак, као и на чланове Савјета ко-рисника, па се и овдје с ис-тим еланом брзо прешло на разматрање и усвајање Пословника о раду, а затим и на, у складу с Пословни-ком, избор предсједника и замјеника предсједника Радне групе. Пословник је образ-ложио Младен Бранковић, помоћник министра за економске односе и реги-оналну сарадњу у влади Републике Српске, а по усвајању Пословника, за предсједника Радне групе за реализацију пројекта Подриње изабран је Eдвард Јакопин, помоћник ми ни стра у министа-рству привреде Србије, за замјеника Предсједника Младен Бранковић, по-мо ћник министра за економске односе и реги-оналну сарадњу, а за се-кретара Весна Копривица

из Представништва Репу-блике Српске у Србији. Нацрт Програма, усво јен на сједници Са-вје та, члановима Рад-не групе образложио је предсједник Радне групе Едвард Јакопин, а потом су усвојени закључци прве, конситутивне сједници Радне групе за реализацију пројекта Подриње: 1. Радна група за реали зацију пројекта По-дри ње се упознала са садржајем предлога Про-грама развоја Подриња и исти подржава. 2. Представништво Репу блике Српске ће орга-нозовати састанке чланова Радне групе, на којима ће се разматрати и усвајати Акциони план за сваку појединачну област (о су дје ловања). Основ за изра-ду Акционог плана су: Програм развоја Подриња, добијени ажурирани упи-тници Савјета корисни-ка, стратешки документи надлежних институција и буџетске могућности. Рок за израду Акционог плана је до 30. септембра 2015.го-дине. 3. Након што Рад-на група изради Акцио-ни план, прије његовог упућивања Одбору за управљање про јектом на усвајање, исти ће бити

достављен Савјету корис-ника на упознавање. Конститутивне сје-дни це Савјета корисника и Радне групе за реализацију Пројекта Подриње биле су први кораци овог великог пројекта у оквиру сарадње Србије и Српске. - Предстоји нам та-ко ђе важан посао. То су при једло зи, планови, при о ри те ти, па и могуће примједбе, које ће доћи из 31 општине и на основу који ће Акциони план по-стати баш то што му име казује, те ће се, надам се с одговарајућим еланом и повјерењем, кренути у реализацију, наравно, у свим областима – рекао је на крају Млађен Цицовић, директор Представништ-ва, координатора пројекта Подриње.

Д.Петровић

У фокусу


Сад и Београд има споменик Гаврилу Принципу

Послије Сарајева, на-ра вно Источног, гдје је про-шле године откривен спо-меник Гаврилу Принципу, и Београд је на Видовдан ове године добио споме-ник хероју који је пуцао на окупато ра Босне и Херцего-

вине на Видовдан 2014. Спо-меник Принципу дјело је Зо-рана Кузмановића, вајара из Смедерева, и изливен је у два примерка, па је једна статуа прошле године постављена у Источном Сарајеву, а дру-га је сада, као дар Републи-

ке Српске, постављена у парку на углу Немањине и Сарајевске улице у Београду. Откривању споменика Гав-рилу Принципу у Београду просуствоваће предсједници Србије и Српске, Томислав Николић и Милорад Додик.

Догађаји


Догађаји


и заједништво, не само свог већ свих јужнословенских народа“.

Подсјећајући на слобо-дарске ријечи Чабриновића на суђењу и на ријечи јединог нобеловца српског језика Иве Андрића о праву “побуњених анђела“ и “пламеној гордости побуњеника“, Николић је на-гласио:

- Та пламена гордост испалила је хице у аустроу-гарског престолонаследника Франца Фердинанда, онога који је у свести побуњених анђела био симбол ропства анексиране Босне и Херце-говине, симбол тираније која као јарам притиска и мучи све људе, без обзира на наци-оналност и веру. Надвојводу су после три неуспела атента-

Споменик Принци-пу у Београду освештао је епископ Атанасије (Ракита), у чијој је епархији и родно мјесто Гаври ла Принципа, Обљај код Босанског Грахо-ва, а лијепо је и сазнање да су на свечаности откривања споменика славном српском борцу за слободу прочитани и стихови које је Гаврило на-писао у аустријском затвору у Терезину.

Послије интонирања хи мни Србије и Српске, окупљеном народу обрати-ли су се предсједници двије српске државе, Томислав Николић и Милорад Додик.

Предсједник Николић је рекао да није случајно што “Гаврило Принцип није имао споменик у Србији“ и да се чекало “да о томе одлучују људи који живе и по његовим принципима слободе, неза-висности, заједништва. Чека-ло се да у Србији о Принципу одлучују они који не би ру-шили његов споменик да је, којим случајем, до сада било храбрости да буде подигнут.“

Предсједник Николић је рекао и да су Принцип и Младобосанци “припадали нараштају бунтовних младих људи каквих је било у читавој Европи тога доба“ и који су “надахнути идејама правде и права на слободу, пре свих ру-ских анархиста и талијанских револуционара“, препознали у себи “оне који су позвани да помогну ослобођење, излаз из сиромаштва равног ропству

та: 1902, 1906 и 1910. године, у околини Моравске Остраве, у Босни убили људи већином православне вере и српског порекла, иако су се махом изјашњавали као Југословени и Србо-Хрвати, које је на силу, бруталним припајањем, про-гласио својим поданици-ма, држављанима Аустро-Уга рске. Убио га је Гаврило Принцип који је убијан чети-ри године, колико је робијао у Терезину. Стеван Жакула је овако описао ћелију у којој је преминуо Гаврило Принцип и начин на који су Чеси у Те-резину испратили његов ков-чег: „Ћелија је била пра зна. Из пиетета према успоме-ни на њега и његово велико дело, Чеси нису никога више затварали у ту ћелију. Била

Предсједник Републике Србије Томислав Николић


Догађаји

је празна, нема и хладна као Лазарева гробница. Чешки воз са шест ковчега преми-нулих Младобосанаца из Терезина је у спроводу ис-пратила непрегледна маса од неколико хиљада душа лага-но, побожно и достојанствено, уз соколску и војничку по-часну стражу поред ковче-га“ – рекао је предсједник Николић и подсјетио да је за организовање атентата оптужена Србија и да Ау-стро-Угарска у својој охолсти вјеровала да је рат против Србије унаријед добијен, да је “довољно да буде објављен и да потом царске трупе прошетају својом новом територијом“.

- Ако је Винстон Чер-чил у својој књизи „Непозна-ти рат“ написао да је

„Принцип умро у затвору, а споменик који су његови сународници недавно по-дигли слави његов и њихов злочин“, онда не чуди и пре-длог резолуције о Сребрени-ци, којом би од данас симбол злочина била само Сребре-ница. Па добро, нека вређају нас данашње Србе, може им се, али не дам да вређају по-клане и маљем убијене Србе у Јасеновцу, Старој Градишки, Јадовну, Бојнику, стрељане у Краљеву и Крагујевцу, живе подављене у Новом Саду, између осталих које до јутра не бих стигао да побројим – рекао је Предсједник Срби-је и додао – Најлакше је данас за све окривљивати Србију и Србе. Зато у назови историјским тумачењима читамо да може да се стави

знак апсолутне повезаности између сарајевског атента-та и Првог светског рата, као покушај амнестије агресора и окривљивања нападнутог, оног који је сву своју дипло-матску снагу усредсредио да избегне рат. Рат је почео на-падом Аустро-Угарске, потом и Немачке на Србију, наста-вио се њиховим ратом против целог правдољубивог света и однео је 15 милиона живо-та... Ми смо криви!? Па када су то, у светској историји, мале државе започињале све тска војевања? Само ве-лики и моћни праве велике проблеме, само они нападају, бомбардују, изазивају сукобе светских размера. Што се Ау-стро-Угарске и Немачке тиче, Првог светског рата било би и без Видовдана у Сарајеву 1914. године, и без Гаврила Принципа.

Предсједник Николић је рекао да “не смемо да из-губимо ни битке које се данас воде кроз књиге, расправе, преко медија, интернета, не смемо да не бисмо изгубили и ореол праведника и побе-дника, које смо заслужили и добили за време и непосре-дно после оба светска рата. Има ли за нас значајнијег дана од Видовдана, има ли ишта светије од Косо-ва и Метохије?“ – упитао је Николић и своје обраћање пред спомеником Гаврилу Принципу у Београду завр-шио речима:

- Србија ни данас не брани Гаврила Принципа и

Предсједник Републике Српске Милорад Додик


Догађаји


историји да направи двије државе: Србију и Републику Српску, Срби који желе мир, слободу, али исто тако вама поручују да не желимо да бу-демо потлачени у новим сав-ременим условима. Желимо да градимо партнерство и желимо мир свима”.

Предсједник Додик је нагласио да је кључна ријеч у историји српског на-рода била слобода и да је та ријеч окупила најбоље сино-ве српског народа да се боре за своју слободу као што су то радили и други народи. “Управо је борба за слободу учинила да Гаврило Прин-цип, који је имао нешто мање од 18 година, жртвује живот за слободу. То само говори о истинским захтјевима које човјек постави сам себи да

би дао живот. То је урадио и није размишљао на други на-чин, а `велики` и онда и сада и увијек гледају само како да из догађаја извуку мак-сималну корист, а да казне друге”, рекао је предсједник Додик и додао да “Срби да-нас немају тенкове на својим границама, немају авионе на небу изнад њих, као ни сабље које су некад биле на овим просторима“, али да имају различите врсте притисака и да је потребно одбацити све те силне нападе и у том контексту је поменуо Велику Вританију и њену резолуцију о Сребреници истакавши да Британци никада нису били на страни Срба и да су одго-ворни за то што је Отоманско царство остало на Балкану неоправдано дуго.

његове другове. Пре ће бити да они данас бране Србију, својом одбраном на суђењу које није било завршено када је рат увелико трајао, својим истрајавањем на истини, идејама и мотивима, чак и онда када су тамновали у нељудским условима и уми-рали на мукама. Србија свој однос према „побуњеним анђелима“, како их назива Андрић, исказује сада и овде, спомеником Гаврилу Прин-ципу, на који се чекало годи-ну више од једног века. Обраћајући се окупље-ном народу поводом откри ва-ња споменика Гаврилу Прин-ципу у Београду, предсједник Републике Српске Милорад Додик је рекао:

- Овдје живе Срби, на-род који је могао у својој

Улични графит у Београду


Догађаји

Предсједник је рекао да су Британци у Републи-ку Српску послали Педија Ешдауна који је “девастирао слободу Српске успостављену Дејтонским споразумом“.

- Он је покушао да ура-ди исто што је и (Бењамин) Калај радио још за вријеме Гаврила Принципа, да нас направи `Босанцима`, ако не може то онда `босанским Србима`, а ако не може ни то онда дајте `босански језик`...” – рекао је предсједник До-дик и напоменуо да су то исто хтјели и многи дру-ги високи представници у БиХ, а потом подсјетио да “и посљедња резолуција о Сре-бреници опет стиже од Бри-танаца“ и замјерио што се у тој резолуцији говори само о бошњачким жртвама.

- Зашто је тешко рећи да је Сребреница мјесто ко-нти нуираног злочина од 1992. до 1995. године и да је у том злочину, почињеном над човјеком без обзира на вјероисповијест, убијен огро-ман број људи!? – упитао је Додик оцијенивши да се “можда покушавају оправда-ти за бомбардовање Срба“.

- Зашто хоћете да ка-жете да је тамо постојао само један јули 1995. и ниједан више? Шта је са Залазјем и многим другим селима, шта је са чињеницом да сте фор-мирали заштићену зону Сре-бреница из које је излазио Насер Орић кога сте поново пустили? Ко је у том време-

ну побио више од 3.500 Срба и у чему је разлика између српских жртава, убијаних од 1992. до 1995. и бошњачких жртава из јула 1995. године – упитао је Додик и поручио да због свега тога Срби морају да буду јединствени и захвалио се предсједнику и премијеру Србије Томиславу Николићу и Александру Вучићу што бране српске позиције када је ријеч о новом срамном британском приједлогу резо-луције о Сребреници.

- Кажу нам да нема-мо право ни на шта. Да они имају референдуме и стату-се, а ми немамо, да неки дио нас има право да се одвоји и прогласи наводну републику, а ми немамо – рекао је До-дик и поручио да “Република Српска ипак имао право, без обзира шта јој говорили, и то ће афирмисати борбом за свој статус“.

Предсједник Додик је поновио да се у Сарајеву и даље примјењују методе за Србе из времена од прије Гав-рила Принципа:

- И данас суд у Сарајеву суди само Србима. Сарајево је проклето мјесто српског живота, Сарајево ко-је никада није било мјесто из којег су Срби могли да добију нешто корисно - ре-као је предсједник Републике Српске Милорад Додик пово-дом откривања споменика Гаврилу Принципу. Поред откривања спо-меника Гаврилу Принципу у

Београду, Видовдан је – као и сваке године – свечано обиљежен у многим мјестима Србије и Републике Српске као и у расејању; гдје год има Срба и српског сјећања на свето Лазарево опредјељење за царство небеско на Косо-ву 1389. и на све Видовда-не у српским страдањима и српским борбама за слободу потом. Слобода се и ове го-дине славила Видовданом у Грачаници и на Газиместану, у Андрићграду, у Крушевцу, у порти манастира Моштани-ца под Козаром и, посебно у Београду: откривањем спо-меника Гаврилу Принципу.

Д.М.Петровић


600 година од првог писаног помена градa До-бојa, од писма датираног 28. јуна 1415. године, кojе су дубрoвaчки тргoвци пoслaли свojимa у Дубрoвник, a ду-брo вaчкa Влaдa мaђaрском

крaљу и цару Сигисмунду, у којем пише и “subtuscastrum Dobuj“ (“пoд тврђaвoм Дoбуj“) обиљежено је низом култу-рних, образовних и спортских манифестација у мају и јуну ове године.

Прва од манифестација била је изложба у Град-ском парку под називом “Добој: јуче-данас-сутра“, коју је орга ни зовала Народ-на библи отека Добој. Лико-вним радовима више од

Добој

Шест вијекова од првог помена

Догађаји


Литија улицама Добоја


400 ученика добојских осно-вних школа представљен је град Добој онако како га уче-ници доживјели и како га замишљају у будућности.

Услиједиле су по-том и остале активности са разли чи тим темама: “Изло-жба ћириличних руко писа“, представљање разгледнице и поштанске марке града Добоја посвећене 600-годишњици, едукативна предавања, спо-ртске манифестације, дефи-леи, приредбе, Театар фест.

Манифестације су за-врше не видовда нском ли ти-јом и Свечаном ака демијом у добојском Центру за културу и образовање.

Игра, пјесма, такмича-рски дух и дјечији смијех одзва њали су улицама До-бо ја, града страдалника у вели кој мајској поплави 2014. године, и будили наду грађанима у то да се праве животне вриједности и радо-сти поштују у овом граду.

Ивана Букејловић

Дефиле обданишта Мајка Југовића

Изложба Добој јуче, данас, сутра

Поштанске марке поводом јубилеја града


Култура

Послије Београда и Новог Сада изложба под насловом “Београд Јована Бијелића” отворена је и у Бањалуци, у Музеју савре-мене умјетности Републи-ке Српске. Изложбу је под тим насловом припремила Симо на Чупић, професор на београ дском Филозофском факултету. Овом изложбом, ко-ја ће у Музеју савремене умјетности РС бити до 18. августа, Музеј и Академија наука и умјетности Репу-блике Српске придружују се музејима Србије који су усту-пили слике из својих фундуса, како би се на достојан начин обиљежио јубилеј: 130 година од рођена Јована Бијелића. - Бијелић је велики и разнородни сликар и органи-затор културног препо ро-да, који је имао знатног утицаја на плејаду слика-ра са подручја Крајине. Ова изложба је несвакидашња ма ни фестација, свечано-ст у част и славу науке и умјетности и дарова људског ума – рекао је на отварању предсједник Академије на-ука и умјетности Републи-ке Српске академик Рајко Кузмановић и додао да “ова изложба показује двије вели-чине - једна је њен аутор, а друга је Бијелићево импоза-нтно плурално дјело“.

Јован Бијелић је рођен у засеоку Ревеник села Колу-

Јован Бијелић – мајстор портрета

нић, код Босанског Петро вца, 19. јуна 1886. године. У Боса-нском Петровцу је за вршио основну школу, а потом од-лази у Сарајево, гдје похађа Гимназију. Године 1909, за-хва љујући стипендији коју му додјељује Српско културно друштво “Просвјета”, Бијелић

одлази у Краков, гдје студи-ра сликарство на тамошњој академији.

Отварању излобе при -суствовали су вршилац дуж-ности помоћника мини стра за културу Српске Мили-ца Котур, генерални конзул Србије у Републици Српској



тивима портрета, босанских пејзажа и мртве природе. Про-фесорка Чупић је с разлогом потенцирала да се Бијелићево стваралаштво не може без остатка поистовијетити са “тим његовим босанским пејзажом”, који је “прва асо-цијација највећег броја пошто валаца уметности и

Владимир Николић, сли-кар и академик Душан Оташевић из Галерије САНУ и управник Галерије Матице српске из Новог Сада Тијана Палковљевић-Бугарски.

Изложбу, коју прате и двојезичне публикације, чини 38 Бијелићевих радова из различитих фаза, са мо-

љубитеља сликарства када је он у питању”.

- Бијелић је био осни-вач уметничких група, сце-нограф Народног позоришта, сарадник Мицићевог “Зе-нита”, интимус Радета Дра-инца и Милоша Црњанског, који га је називао највећом појавом међуратног Београ-да. Такође, Бијелић је био и сликар династичких портре-та Карађорђевићевих и ико-нописац за цркву Алекса-ндра Невског, а његова је кћерка Дубравка 1944. годи-не стрељана у Бањичком логору. Ипак, цела сторија о Бијелићу је непотпуна ако се не вратимо на “Петровачку цесту” – закључила је проф. Симона Чупић.

Ову изложбу у Музеју савремене умјетности Репу-блике Српске прати и једна специфична радионица за дјецу. То је «Хипо дјечија креативна радионица» на-ми јењена најмлађим стано-вницима Бањалуке. Циљ радионице је – како су наја-вили организатори – је да на занимљив начин дјеци представи живот и рад Јована Бијелића, али и да кроз три етапе, кроз које ће их водити стручњаци из одговарајућих области, са-мостално и уз помоћ црте-жа и боја изражавају своја осјећања, осмишљавају и цртају сценографију за своју омиљену причу, а имаће прилику да се опробају и у улози глумца.

Култура


Годишња изложба сту-дената Академије умјетности у Бањалуци, која се одржава већ четрнаести пут, свечано је 10. јуна ове године отворе-на композицијом Максима Дијега Пухола “Помпеја”, из свите “Буенос Ајрес”, коју су извели студенти Академије,

Изложене слике, гра-фи ке, цртеже, фотографије, као и радове из обла-сти графичког дизајна и интермедијалне умјетности у просторијама Академије умјетности, галерији “Ђура Јакшић” на Филолошком фа-култету и у згради Академије,

а поред студената из Репу-блике Српске, своје ствара-лаштво показали су и гости са Факултета уметности Уни-верзитета у Приштини (Зве-чан – Косовска Митровица).

Ове године о најбољим радовима одлучивала је комисија у саставу Синиша

Култура


Изложба награђених радова студената Академије умјетности у Бања Луци


та вечерњи акт награђена је Јелена Ружојчић. У области инте рмедијалне умјетности при знање је добила Данијела Колунџија.

У Музеју Козаре издво-јени су радови три студе нта, тј. наградђени су: Жељка Панић, Анђела Топић и Јелена Јеремић.

Прилику да напра-ве самосталну изложбу 19. јуна имаће Јелена Ружојчић, Бојан Бабић и Јелена Инђић,

Видаковић, Весо Совиљ, Горан Јанковић, Јелена Кари шик, Горица Милетић-Омчикус, Леонила Јочић и Драго Вејно-вић, а било је и награда.

Награда Академије умје тно сти за сликарство при пала је студенту четврте го ди не Лазару Родићу у кла-си професора Весе Совиља. За на јбо љу графику награђен је Ни ко ла Каштеровић, студент из класе Горице Милетић-Омчи кус. За цртеж из предме-

захваљујући Галерији “96” из Приједора.

У свијету фотографије издвојио се Бојан Бабић, док је награду за графички дизајн додијелила агенција “Aquariusa” Снени Карић.

Стручни жири у саста-ву Лана Пилиповић, Жана Вукичевић и Младен Бањац у име Музеја савремене умје-тности Републике Српске до-нио је једногласну одлуку да награду за најбоље радове на изложби завршне године Ликовног одсјека Академије умјетности Бањалука до ди је-ли Војиславу Ритану.

– Издвајамо рад “Фото-инсталација” Војислава Ри-та на, из предмета инте-рмедијална умјетност, који се у највећој мјери бави истраживањем у медију фо-то графије, а гдје је као гла-вни инструмент умјетничког изра за коришћено тијело – казали су у образложењу. Све изложбе, у свим просторима посјетиоци ће моћи да погледају до 10. јула ове године.

Култура


У приједорској «Гале-ри ји `96“ отворена је 19. јуна изложба графика три најбоља студента графичког одсјека Ака демије умјетности у Ба њалуци, из класе про-фе сора Ненада Зељића. Радознала публика имала је заиста радостан доживљај умјетности, јер су у питању талентовани студенти: Јелена Инђић из Шапца, Јелена Ружојчић из Добоја и Бојан Бабић из Бањалуке. На тридесет табли изло-жили су 70 графика рађених акватитном и комбинацијом у дубоко високој штампи. Директор галерије Тихо мир Илијашевић ре-

као је да ова установа традиционално на крају школске године награђује изложбом најбоље студенте графичког одсјека бањалучке Академије умјетности. Према његовим ријечима, из године у годину уочљив је напредак, па су и изложбе студената графичара све квалитетније и у ликовном, и у поетском, и у занатском дијелу. - Колико год да се ра-дујемо изложбама врхунских аутора, који су у протеклих 13 година излагали у овој у галерији, посебна је радост кад излажу млади умјетници, поготво када су даровити. Једино нам преостаје да их

подржимо и уздамо се у њих – рекао је Илијашевић. Студент треће године Академије умјетности Бојан Бабић каже да је почаствован што је са колегиницама са класе изабран да изложи радове на овој изложби.- Графика има своје предности, јер можете имати више отисака и дијелити их са више људи, а мане су јој зато што сви више воле сликарство и углавном слике и графике настају из ових слика – рекао је Бабић. Ова изложба је отво-рена до 19. јула.

Предност и мане (студентске) графике



Општина

Рогатица


Општина Рогатица се простире средином источ-ног дијела Републике Српске, на површини од 645,92 км2, а смјештена је између оп-штина: Пале, Соколац, Хан Пијесак, Милићи, Сребрени-ца, Вишеград, Рудо, Ново Го-ражде, Горажде и Пале/Пра-ча. Просторним планом РС

до 2015.године дефинисана је припадност територије оп-штине мезорегији Источно Сарајево. Сједиште општине је у урбаном насељу Рогатица на надморској висини од 525 м, у пространој котлини дуж оба-ла бистре планинске ријеке Ракитнице, на 43о. и 488´.

сјеверне географске ширине и 190. и 1´. источне географ-ске дужине. Окружују је брдо Луњ са запада, Голетица са сјевера, Тмор и Засада са ис-тока, нешто даље према Дри-ни уздиже се планина Сјемећ (1497 м), на сјеверу Деветак (1417 м), а највећи планин-ски врх је Зловрх (1525 м).



Историја

Рогатица као насеље и урба-ни центар помиње се у зва-ничним документима први пут 1425. године. Многе ис-копине и други документи говоре да је у овом подручју егзистирало насеље још у праисторијском и античком добу. Само име Рогатица је домаћег, словенског по-ри јекла. Треба напоменути да је овдје у средњем вијеку живјела породица сличног имена, Рогатићи, по којима је град добио име. Бројни стећци на мно-гим локалитетима у околини Рогатице свједоче о прошло-сти овога краја. Величи ном, украсним елементима и бро-јношћу говоре о снази, по-ложају и утицају оних над чијим посмртним остаци-ма су подизани. Мјерећи по томе и броју групних, у некро полама окупљених, али и “самаца“ стећака, подручје општине Рогатица било је гу-сто насељено. Доказ за то су бројне некрополе расуте ши-ром општине. Највећа је, сва-како, она у селу Варошишта, недалеко од средњовјековног града Борча. Ту је и импо-зантна некропола у Лађе-винама, непосредно уз срп-ско православно гробље. Два стећка у облику саркофага димензијама су се нарочито истицала, а 1914. године су пренесена у Сарајево и на-лазе се у башти Земаљског

му зеја. Представљају нај-ка ра стеричније и најре пре-зе нтативније доку менте о

обичајима, писмености и умјетничким тежњама тад-ашњих житеља овог краја. У парку Дома здравља у Рогатици формирана је мала колонија камених споме-ника-лапида који потичу из анти чког доба и представљају драгоцијене документе о жи-воту и развоју града из тог пе-риода. Десетак километара јужно од Рогатице налазе се остаци средњевијековног гра-да Борча. Још у X вијеку овај град помиње се као утврђење и многи историчари га називају “Славни Град“, јер је био војнички, културни и привредни , па и саобраћајни центар овог дијела Балка-на. Главни дијелови његових бедема давно су разрушени, али се по остацима може закључити да је то било једно од најпространијих

Грб општине Рогатица

Борач, древни град



утврђења у Босни тог вре-мена. Недалеко од остатка средњовјековног града Борча налази се некропола каме-них надгробних споменика у којој су се сахрањивали чла-нови властелинских породи-ца Радињовић-Павловић. Чувени камени мост на ријеци Жепи чију је ље-поту описао нобеловац Иво Андрић налази се 35 киломе тара сјевероисточно од Рогатице. Подизање овог моста доводи се у везу са изградњом моста Мехмед-Паше Соколовића у Вишегра-ду, те се предпоставља да је

завршен у другој половини XVI вијека. Спомен обиљежје-ко-сту рница у Рогатици у којој су сахрањени српски и црно-горски војници изгинули 1914. године на брду Витњу и ширем подручју Гласинца, представљаја симбол борбе народа против окупатора и тежње за слободом.

Занимљивости

Први хотел

Први хотел у Рогатици отворен је 1900.године. Његов власник био је чех Фрањо

Јакуш. Био је то хотел са рестораном за исхрану војске, грађанства и среских чино-вника и купатилом евро-пског стандарда (када, туш и топла вода). Овај хотел 1911. године Фрањо Јакуш продаје Бећиру Чапљићу, а он гради нови савременији хотел 1913. године. Трећи хотел 1935. го ди не отворио је Милан Пешикан из Сарајева.

Први биоскоп

Први биоскоп отворен је 1940. године у Сали хотела “Рогатица”.

Експолоатација угља

У 1919. години отпо-че ла је експлоатација угље-нокопа у Кукавицама код Рогатице, а 1928 .године пре-ко брда Кулете изграђена је жи чара за директно тра-нспо ртовање угља вагонети-ма на жељезничку станицу Месићи. Ту је подигнута и зграда за смјештај термое-лектране (са двије локомоби-ле) и за сепарацију.

Прва сијалица у Рогатици

Прва сијалица у Рога-тици је засијала 1934. годи не путем далековода и трафо-станице на Топлику која и да-нас постоји. Те прве сијалице су постављене у главној ули-ци, а свјетло су добили зграда среза, болница, официрски павиљон, пошта, школа, хоте-


Спомен костурница српским војницима


Мост на Жепи


Хотел Кардиал

ли и кафане и куће богатијих Рогатичана: Миле Глуховића, Веса Чаваркапе, Лазара Ђокића, Јуроша Маловића, др Боже Булајића, Хајраге Вејзагића, Едхема Шеховића, адвоката Клингера, учитеља Драгутина Оуска и других. Цијена увођења “лектри-ке“ била је 4.000 динара, а поређења ради за те паре су се могла купиту четири до-бра вола. Цијена киловата тадашње струје коштала је 4 динара, а цијена једног ки-лограма меса тада креће се између шест и осам динара; четири јајета 1 динар, а мањи сомун пола динара.

Прво јавно купатило

Прво јавно купатило или хамам саграђено је прије 1528. Године, па слиједи ко-нста тација да је већ те године

морао постојати барем један водовод који је снабдијевао водом ако ништа друго, онда тај хамам.

Градски водовод

Током 1905/1906. годи-не о трошку војске и општине изграђен је модеран градски водовод у Рогатици са изво-ришта у Сељанима, одакле се и данас град (дијелимично) снабдијева водом.

Први љекар у Рогатици

О јавној хигијени и здрављу у прво вријеме су се бринули војни љекари. Први цивилни љекар долази у Рога тицу 1883. године. Од тада, заправо, и почиње рад здравствене службе у народу.

Прва српска основна школа

Прва Српска основна школа у Рогатици отворена

Дрина




је 1880. године чији је учитељ био Црногорац Милован Станишић из Винића код Да-ниловграда.

Православна црква

Заједничким напори-ма градског и околног српског становништва подигнута је 1886. године православна црква у Рогатици.

Прва аутобуска линија Прва аутобуска линија отворена је 1940.године на релацији Сарајево-Рогатица, која је дијелимично замијенила фијакере за пре-воз путника и поште.

Култура

Носиоци програма у области културе на подручју општине Рогатица су Центар за културу и спорт “Раденко

ти Сава“ у свом саставу има једну централну и четири подручне школе, ван град-ског подручја. Основну шко-лу “Свети Сава“ похађају 803 ученика, који су распоређени у 44 одјељења, од чега је осам подручних одјељења. Средњошколски цен-тар “27. јануар“ организован је за образовања у сљедећим струкама: гимназија општег типа – IV степен стручне спреме; економија, право и трговина – економски техни-чар – IV степен стручне спре-ме; машинство и обрада метала – бравар, варилац – III степен стручне спреме; шумарство и обрада дрвета – техничар за обраду дрвета – III степен стручне спреме. Тренутно је број учени-ка 420, у 20 одјељења.

Туризам

Општина Рогатица је 2006. године основала Тури-стичку организацију општи-не Рогатица (ТООР), с циљем промоције природних љепота и културно-историјског насљеђа овог краја и у тој организацији сада ради пет радника. Смјештајни капаците-ти су у власништву Планин-ског добра “Рогатица“ д.о.о. Рогатица (хотел “Борике“ на Борици) и “Визион“ д.о.о. (мо-тел “Парк“). Хотел “Борике“ на Бо-рикама располаже са:• 36 лежајева у 15 соба,

Мишевић“, КУД “Сретење“ и Народна библиотека Рогати-ца, која је успјешно ради и баш ових дана је имала заис-та занимљих програм пово-дом Видовдана. Значајан допринос културном животу у Рога-тици дају и Средњошколски центар “27. јануар“, Основна школа “Свети Сава“ и Пред-школска установа Дјечији вртић “Бамби“ – великим бројем приредби, такмичења у знању и вештинама и слич-ним манифестацијама.

Образовање

Од образовних уста-нова на подручју општи-не Рогатица дјелују Основ-на школа “Свети Сава“ и Средњошколски центар “27. јануар“. Основна школа “Све-

Спомен капела у Старо Броду



Хотел Борике

• рестораном од 100 сједишта, ловачком со-бом са камином, са-лоном и кухињом са специјалитетима овог краја.

Мотел “Парк“ у Рогати-ци је у власништву предузећа “Визион“ д.о.о. Рогатица. Рас-полаже са:• рестораном капацитета 80

мјеста, • кафе-баром са 100 мјеста • баштом са 120 мјеста.Смјештајни капацитети мо-тела “Парк“ су четири собе и апартмaн, укупно 15 лежајева. У градском дијелу Рогатице постоји једно ре-гистровано предузеће за изнајмљивање соба: “Зеко“ собе II категорије са двије звјездице, у оквиру којег постоје четири собе са укуп-но 14 лежајева. Богато културно-исто ри јско насљеђе свака-ко доприноси туристичкој

валоризацији општине Рога-тица, а ту се посебно истиче: колонија камених споме-ника-лапида из античког доба (регистровано 2628 стећака – трећи локалитет у РС по броју стећака), остаци

средњевјековног града Бор-ча десетак километара јужно од Рогатице, чувени камени мост на ријеци Жепи и спо-мен обиљежје – костурница у Рогатици. Рогатички крај је подручје изузетне природне љепоте, чистих планинских ријека богатих рибом и плани-нских и брдским предјелима испресијецаним црногорич-ном и бјелогоричном шумом са изузетним фондом високе и ниске дивљачи, те један од богатијих простора културно-историјским насљеђем, што је (Рогатицу) чини изузетном дестинацијом у туристичком смислу. Локалитети Гради-не код села Врела и Вратара свједоче о праисторијским насељима на овом подручју.


Спортска дворана

Ергела Борике



Такођер постоје и трагови из средњег вијека: стећци и остаци града и кула. Рогати-ца се као насељено мјесто први пут спомиње у петнае-стом вијеку, док се од шесна-естог вијека у периоду турске владавине спомиње као Че-леби Пазар. Иако релативно мала општина Рогатица се може похвалити куриозите-тима и занимљивим моти-вима. У граду Рогатици нала-зи се Православна црква Св. Тројице саграђена крајем де-ветнаестог вијека и спомен-костурница српским војни-цима из Првог свјетског рата изгинулим на брду Витњу код Гласинца, док парк Дома здравља красе лапиди-каме-ни споменици из античког доба. На 1100 м/нв налазе се Борике. Прелијепи пашњаци и ливаде, шумска простран-ства, љековито биље, извори

воде само су неке од атрак-тивности овог краја које сло-ви као ваздушна бања. Куриозитет је свака-ко ергела у којој се узгајају

арапски и босанско-брдски коњи. Ова ергела омогућује посјетиоцима да испробају своје јахачке способности као и вожњу фијакером. На Борикама се налази и црква Св. Апостола Петра и Павла, изграђена 1909. годи-не. На лијевој обали Пра-че, налазе се остаци сре дњо-вјековног града Борча и ло-калитет Царина- некропола стећака. Град Борач улази у ред највећих утврђених гра-дова средњовјековне босан-ске државе. У кањону ријеке Пра-че налази се интересантна пећина Бања стијена. Једна је од најдужих у РС и специфич-на по ријетком пећинском накиту. Ријеке Ракитница, Пра-ча, Жепа и Берег су богате пастрмком и младицом док

Стрељачки клуб Геофон

Црквине



Дрина нуди и могућност спор-това на води као што су раф-тинг, сплаварење, спуштање кајаком. Ловишта Сјемећ, Медник и Борике пружају из-ванредне могућности лова и упознавање са богатом фло-ром и фауном овог краја. Своје станиште овдје су на-шли: медвјед, вук, лисица, срна.

Спорт

Носилац спортских дешавања на подручју оп-штине Рогатица је ЈУ Центар за културу и спорт “Раденко Мишевић“ Рогатица, у ок-виру којег постоји спортко друштво “Младост“ у које су учлањени спортски клубо-ви и то: фудбалски клуб, ко-шаркашки клуб, рукометни клуб, одбојкашки клуб, ка-рате клуб, стонотенисерски клуб, стрељачки клуб, атлет-ски клуб, шаховски клуб и два друштва, планинарско и риболовачко. Већина клубова се так-мичи у првој лиги Републике Српске, удружени су у гран-ске спортске савезе РС, а пре-ко њих у заједничке савезе БиХ. Поред лигашких такмичења спортисти дају свој допринос обиљежавању празника и значајних дату-ма Општине (традиционални турнири у малом ногомету, атлетска трка, шаховски тур-нири и др). Спортисти Рога-тице редовно учествују на МОСИ играма, остварујући запажене резултате. У 2010. години је израђена спортска дворана,

која је у власништву општи-не и која ће привођењем планираној намјени пре дста-вљати значајан подстицај за развој спорта. Лијепи примјери усп-шености спортиста из овог краја су домети које су до-сегли млади фудбалер Јован Мотика, који је на себе скре-нуо пажњу и угледних фуд-балски стручњака из Бео-града, и Тања Марковић, које је побједничким скоком на Атле тском сениорском првенству БиХ, одржаном прошлог викенда у Зеници одбранила титулу сениорске првакиње БиХ у скоку у даљ 2015. године.

Привреда Општина Рогатица је опредијељена за развој ма-лих и средњих предузећа, јер су нестала она која су


својевремено носила развој и запошљавала више сто-тина радника. Мала и средња предузећа имају квалитет флексибилности и прилагођавања тржишним условима. Активности општинске администрације максимално су приближене предузетни-цима када су у питању про-цедуре за добијање одобрења за рад, вријеме рјешавања захтјева и друге услуге. Највећи број при-вредних предузећа спада у категорију микро предузећа, док на подручју општи-не немамо ни једно велико предузеће (са више од 250 за-послених). На подручју ове оп-штине постоји 50 микро предузећа, 14 малих и 5 средњих предузећа. Делегација општи-


не Рогатица, коју је предво-дио начелник за привреду и друштвене дјелатности Дарко Новаковић, присуствовала је прије петнаест дана у Ужи-цу конститутивној сједници Савјета корисника и Радне групе пројекта „Подриње“, економског пројекта, ко-ји носи име по регији смје-штеној око Дрине и у који су укључене 31 општина, међу којима је и Рогатица. Рогатички начелник за привреду Дарко Новаковић види шансу за реализовање економских интереса станов-ништва Рогатице кроз овај пројекат: - Оно што је видљиво већ у први мах јесте да је привредна активност у прв-ом плану. Веома је важно то што су привреде у општина-ма регије доста компатиби-лне, а истовремено нису конкуренција једна другој на тржиштима. То значајно поједностављује сарадњу и отвара бројна врата. Ша-нсу видим и у заједничким пројектима наших локал-них заједница и привредних субјеката који кроз пројекат “Подриње“ могу добити и до-датну институционалну под-ршку, што није без значаја када се аплицира према фондовима ЕУ - рекао је Новаковић.

Саобраћајна инфраструктура Најзначајнија сао бра-ћа јни ца у путној мрежи је свакако магистрални пут М-19.3, који на ре ла цији: По-дро манија – Рога тица – Са ста-

вци, пролази југо-западним и западним дијелом територије општине. На правцу: Подрома-нија – Рогатица – Саставци, магистрални пут М-19.3 се територијом општине проте-же у континуитету од око 25 км, да би се на раскрсници Саставци, спојио са магистра-лним путем М-5. Коловозни застор ових путева, углавном чини са-вре мена асфалтна подло-га, укупне дужине од око 40 км, а дио пута кроз кањон Крачуле, у дужини од око 12 км, изграђен је са сит-нозрним каменим застором. Специфи чност магистралног пута М-19.3 је у чињеници да је у дужини од 2,5 км, ко-лико пролази кроз урбано подручје Рогатице, пут уједно и саставни дио главне гра-дске улице. Стање магистралног пу та је такво, да због значајне опте рећености теретним и ко лским саобраћајем, настају че ста оштећења на коловозу, а посебно у урбаном подручју Рогатице, гдје је саобраћај и најфреквентнији. То захтјева че ста занављања асфа лтног застора. Управљање над магистралним путем је у надлежности ЈП “Путе ви РС“, док је одржавање по-вјерено предузећу АД “Рома-нијапутеви“ – Соколац. Регионални путеви Р – 467 и Р – 450, протежу се централним, сјеверним и источним дијелом тери то-ри је општине Рогатица, по-везујући административни

центар са насељима ширег по дручја боричког платоа, Же пе и Сјемећа. Истовремено, овим пу-те вима се остварују захтјеви регионалног повезивања са сусједним општинама: Хан Пијеском и Вишеградом. Регионални пут Р- 467 на релацији: Боричка лијеска – Сјеверско – Бокшаница – Бре зова раван – Жепа – Пу-рти ћи – граница општине, укупне дужине 30 км, углав-ном је са асфалтним застором и појединачним трасама са макадамском подлогом (пре-ко превоја Бокшаница). Пут је у релативно добром стању. Слична ситуација је и на тра-си овог пута: Боричка лијеска – Бранковићи – Пешурићи – Клисура – граница општине у правцу Међеђе, гдје је диони-ца асфалтирана у дужини од осам км, а два км је камени застор. Регионални пут Р- 450 на релацији: Рогатица – Бо-ри чка лијеска – Сјемећ - Хан Брдо, дужине од 30 км, асфал-тиран је у цијелој дужини. Просторни план Репу-блике Српске до 2015. године је потврдио мрежу магистрал-них и регионалних путева на овом подручју, уводећи ново планско рјешење у смислу могуће градње брзог пута на релацији: Соколац – Рогати-ца – Вишеград. Исто планско рјешење, унешено је у Про-сторни план града Источно Сарајево и Општине Рога-тица, гдје је између осталог, планирана градња заобилаз-нице око Рогатице.




локалних путева, а неријетко је извршена модернизација путних праваца полагањем асфалтне подлоге. Поправке путева са макадамском, каменом или земљаном подлогом, из-вршене су на бројним пут-ним правцима на подручју општине, што је свакако ути-цало на њихово једноставније одржавање, продужење рока употребљивости и створи ло услове за одвијање безбје-днијег саобраћаја. Стање локалних путе-ва на општини је побољшано након изведених радова на санацији постојећих асфал-тних подлога, мјестимичној реконструкцији трупа путе-ва, поправци макадамских подлога, санацији оштећених површина, навлачењу и разастирању новог тампо-

Поступцима модерни-за ци је путних праваца, или њихове реконструкције, то-ком протеклог периода, дјелимично је измијењено стање неких путних праваца локалног карактера, у пози-тивном смислу. Те техничке промјене су свакако утицале да се листа локалних путева на подручју општине, реал-но прошири увођењем нових путних праваца. Ажурирање базе података о путевима је стални посао. Укупна дужина локал-них путева на територији оп-штине Рогатица, износи око 199,00 km, од чега је 110 km асфалтних, а остатак је са макадамском или земљаном подлогом. Протеклих година, из-вршено је више значајнијих санација и реконструкција

на , али и санацији путних објеката, посебно пропуста и система канала. На овај на-чин, такође се стичу предус-лови за нову категоризацију путева на подручју општине.

Комунална инфраструктура У ратном пери-оду, углавном због ло-шег одржавања водово-дног система, дошло је до значајних поремећаја у његовом функционисању, што је резултирало озбиљним редукцијама у снабдијевању становништва водом. Регистровани ква-рови, техничке грешке и недостајући сегменти систе-ма, званично регистровани од стране стручњака Завода за водопривреду РС токим 2001. и 2002. године, време-ном су отклањани и стално су вршена побољшања на оба водоводна система. Основни недостаци во-доводног система су: • енормни губици воде у

комплетној мрежи-90%; • дјелимична уређеност

зона изворишта и појасева заштите;

• незадовољавајућа про-пусна моћ дистрибутивне мреже;

• знатан број неисправ-них или недостајућих водомјера;

• знатан број кварова на кућним прикључцима и унутрашњим инсталацијама;

• несинхронизованост два водоводна дистрибутивна система;



лекторских траса у насељима Борач, Рудо, “Каранфил“, Загановићи и Птичијак. На тај начин, дјелимично су обу хваћена и приградска насеља на ширем урбаном подручју, на којима до сада није било колекторских ка-на лизационих система. Осим тога, чести случајеви процуривања отпадних са-држаја и неконтролисана прељевања из септичких ја-ма, смањена су у односу на ра није периоде. Канализациони систем Рогатице нема постројење за пречишћавање отпадних вода. Такве воде се директно испуштају у ријеку Ракитни-цу. Локална индустријска по стројења без икаквог тре тмана, отпадне воде испуштају у канализациони систем или директно у ријеку Ракитницу, као реципијент. Већи дио канализа-ционе мреже изграђен је од бето нских цијеви мале ду-жине, а с обзиром на карак-теристике терена, у канали-зациону мрежу доспијевају велике количине процједних вода, посебно у периодима већих падавина и топљења снијега. Укупна површина са које се одводе отпадне воде и атмосфе рске воде, у градску канализациону мрежу, изно-си 650 ha. Спојеви цијеви су изра зи то водопропусни. По-сто јећа канализациона мре-жа је недовољног капаците-та. Неки њени дијелови су грађени без квалитетне пла-нске документације.

• пумпна станица „Рогати-ца“ не ради аутоматизо-вано;

• затварачи на резервоару не заптивају добро.

У односу на протекли период, и то од 2004. до 2010. године, дио недостатака на водоводном систему Рогати-це је дјелимично саниран. Оно што је најважније, контрола се врши редовно – једном мјесечно, од стране овлаштене институције, при чему је сваки пут налаз био исправан и одговарао усло-вима употребе, а у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће и Правилником о здравственој исправности воде за пиће. Хлорисање воде врши се сва кодневно на изворишту Сељани и пумпној станици „Град“, тако да је и са те стра-не гледано, вода хигијенски исправна у хемијском, фи-зичком и бактериолошком погледу. Кад је у питању за-штита изворишта, утврђене су и обиљежене зоне санитарне заштите за „Врела“ Сељани, а скупштинском одлуком из јануара 2010. године усвојен је Програм санитарне за-штите изворишта Зиличина, који ће захтијевати одређене мјере заштите.

Канализациона инфраструктура

У ужем језгру Рогатице, постојећи канализациони ко-лектор и секундарна мрежа, представљају канализациони систем који је посљедњих го-дина у неколико фаза проши-риван изградњом нових ко-

Подручје одвођења от-падних вода, карактеришу два различита простора по густини изграђености и на-чину кориштења земљишта: Централно градско језгро, дуж улице Српске слоге, од Дома здравља до раскрснице са Првомајском улицом као организована градска цјелина са зонама колективног становања, по-словним зонама и централ-ним градским садржајем; Уже и шире градско подручје које обухвата зону са гушћим и рјеђим индиви-дуалним становањем. На основу расположи-вих података, те постојеће просторно-планске до ку ме-нтације, изводи се закључак да је постојећа канализаци-она мрежа грађена и до-грађивана дуги низ година, али о свим тим радовима не постоје довољно јасни подаци о величини обухвата, стању мреже, капацитетитима, про-блемима и сл. Посљедњих година, почев од 2003. годи-не, за свако проширење ка-нализационог система или градњу нових колектора, рађени су одговарајући глав-ни пројекти.

Електро-енергетска инфраструктура

Е л е к т р о е н е р г е т с ке објекте на подручју општи-не чине хидроелектрана у Месићима као произвођач електричне енергије и објекти снадбјевања и дистрибуције електричне енергије (далеко-води, трансформаторске ста-нице, нисконапонска мрежа).



Томислав Пухалацначелник општине Рогатица


дигиталних прикључака. По-кривреност фиксном мрежом градског подручја је добра, док то није случај са приград-ским, а поготову удаљеним дијеловима општине. Изградњом предајника на Тмору већи дио општине је покривен сигналом мобил-не телефоније. Тиме је ство-рена могућност кориштења фиксних телефона, на ши-рем подручју путем CCL телефоније која ради на принципу GSM мреже тј. Мо-билне телефоније. Општина Рогати-ца, дакле, пружа вели-ке могућности за уносно инвестирање, не само у тури-зам, лов и риболов, него и у свим осталим сферама при-вредног дјеловања. Наравно, ваља се надати да ће овај оп-штина искористити и шансу коју отвори удруживање око пројекта “Подриње“.

Хидроелектрана у Месићима производи електричну ене-ргију од 1950. године, за по-шљава 30 радника. Обезбјеђење електрич-не енергије на подручју оп-штине врши се путем 110 КV далековода из правца Више-града и Сокоца, а резервно напајање преко 35 КV дале-ковода. Дистрибуцију елек-тричне енергије врши ЗДП “Електродистрибуција“ Пале преко своје Радне јединице у Рогатици која запошљава 30 радника. Снадбјевање електричном енергијом обе-збјеђује се путем 45 km 35 KV и 163 km 10 KV далековода, 129 трафостаница и 453 km зрачне и кабловске нискона-понске мреже. У 2009.годи-ни потрошачима електричне енергије на подручју општи-не је испоручено 21.122.184 KWh, од чега 12.528.000 КWh домаћинствима (4794 потро-шача) и 9.122.184 КWh служ-беним потрошачима (322 потрошача). Једна од каракте-ристика испоруке електрич-не енергије су и остварени губици који износе 12,05%.

ПТТ инфраструктура

Услуге телефонског саобраћаја на подручје оп-штине највећим дијелом пружа ЈП “Телеком РС“ (фик-сна и мобилна телефонија) и мањим дијелом “БХ Теле-ком“ и “Еронет“ (мобилна телефонија). Везе путем фиксне телефоније обезбјеђују се пу-тем савремене централе чији је капацитет 2832 могућа ана-логна прикључка и 128 ISDM-

Начелник општине Рога тица Томислав Пухалац каже: - Наша визија је да, општина Рогатица буде мо-дерна, развијена локална заједница, стабилног економ-ског развоја, демократског просперитета, здраве живот-не средине, препознатљива по моралним и културним вриједностима, са растом животног стандарда, уз адек-ватан образовани, здрав-ствени и социјални систем и заштиту основних људских вриједности и права, мјесто полетне младости, ангажова-ности и сигурне старости.


Булевар Деспота Стефана 4/IVБеоград, Србија

Тел. +381 11 324 6633Факс. + 381 11 323 8633

E-mail: [email protected]

БилтенБрој 46, јун 2015.


Bilten 46 Cir

Documents

Transcript of Bilten 46 Cir