Forma i stil 1 deo

7/23/2019 Forma i stil 1 deo

http://slidepdf.com/reader/full/forma-i-stil-1-deo 1/37

© 2007 DORU BOSIOKFORMA I STIL

SVA PRAVA PRIPADAJU AUTORUZABRANJENO JE PREŠTAMPAVANJE

I UMNOŽAVANJE



Forma i stil

1

[TA JE UMETNOST?

Vekovima su ljudi raspravljali {ta je vredno i za{to je ne{to cenjeno. Postoji mnogo razli~itihukusa i mi{ljenja.

Ima ljudi koji misle da umetnost treba da bude lepa ili da imitira ivot; drugi smatraju da jemnogo va nije da do~ara raspolo`enje ili ose}anja, tre}i smatraju da je dovoljno ”samo”koncept ili neka misao... (ideje!!!)

Danas se vi{e nego ikad insistira na umetnosti koja }e biti nova i originalna. Umetnici neprekid-no pomeraju granice onog {to se smatra ”umetno{}u”.

Ne morate znati mnogo o slikama da biste u ivali posmatraju}i ih, ali }e impresija biti mnogove}a ako ih poznajete. Jedna od prvih stvari koje treba utvrditi u vezi sa slikom (ili umetni~kimdelom), jeste o ~emu ona govori.

Scene su obi~no aran irane, ili ”komponovane” da vas navedu da ih posmatrate na odre| enina~in.

[ ta to zna~i?

Umetnici ~esto daju skrivena zna~enja ili simbole da bi vam pomogli da pogodite zna~enja slike(umetni~kog dela).

Posmatraju}i slike poma e vam da saznate motive koje ona sadr i. Da li je bila namenjenaukra{avanju neke veli~anstvene palate, ili je trebalo da visi u crkvi i poma e ljudima u molitvi?Ili je jednostavno na~injena da bi bila vi| ena u umetni~koj galeriji. Da li joj je namera bila po-liti~ka, dru{tvena ili moralna poruka, ili je nastala da bi izrazila ose}anja? Koja je ideja ?!?

Sve do pre 150 godina, najzna~ajnija, najskuplja i najpresti`nija vrsta slikarstva bila je onapoznata pod nazivom istorijsko slikarstvo. To je zna~ilo svaku sliku velikog formata koja je pri-~ala pri~u – bilo stvarnu ili izmi{ljenju – ili je uklju~ivala motive i biblijske pri~e, kao i istorijskescene. Popularnost istorijskog slikarstva zapo~ela je tokom 15. veka i trajala je sve do 19. veka.

Kada je osnovana francuska akademija slikarstva i skulpture, 1648 godine, njeni ~lanovi suodlu~ili da rangiraju razli~ite slikarske anrove prema njihovom zna~aju. ast i ugled bila sunamenjena istorijskom slikarstvu.



Forma i stil

2

Poznata lica

Ve} stotinama godina ljudi rade portrete. Ve}ina ranih portreta nastala je u znaku po{tovanja ikao se}anje, na mrtve. Tek od 15 veka ljudi su po~eli da naru~uju svoje portrete iz razli~itihrazloga. Portreti malog formata ~esto su naru~ivani za uspomenu. Ali monumentalni portreti

velikog formata obi~no su predstavljali sredstvo u odnosima s javno{}u poma u}i u stvaranjuimpresivne javne predstave o nekoj va noj li~nosti.

U dana{nje vreme, oslanjamo se na fotografije da bismo prikazali kako su ljudi zaista izgledali.

Mnogi slikari portreta proslavili su se jer su uspe{no laskali svojim modelima. Po{to su se u 16veku pojavila staklena ogledala dobrog kvaliteta, mnogi umetnici su po~eli da slikaju sami sebe.Autoportreti su za umenike predstavljali na~in da poka u svoju ve{tinu ljudima koji bi mogli daplate slikanje sopstvenih portreta, dakle, kao neka vrsta ranog reklamiranja.

Slikari portreta obra}ali su veliku pa`nju na izbor atributa i rekvizita koji }e izraziti ivote ili~nosti njihovih modela – na primer, da bi prikazali ~ime se oni bave. Atributi, tako| e, moguda pri~aju pri~u. Moda se menjala. Tako portreti 17. veka pokazuju sklonost prema jednostav-nim, tamnim pozadinama, dok u 18. veku, ivopisna scena sme{tena u prirodu postaje sve po-pularnija.

Slike su uvek bile skupe – dok je fotografija danas jeftina, da gotovo svako mo e da na~ini svojportret. Posle pronalaska fotografije, pre skoro 200 godina, mnogi ljudi su postali manje zain-teresovani za svoje slikane portrete.

Slikanje pejsaà

U srednjem veku, ljudi nisu ni pomi{ljali da bi pejsa i sami po sebi mogli da predstavljaju do-bru sliku. Kada su ih slikali, bilo je u funkciji pozadine, za neku sliku.

Me| utim, u 16. i 17. veku, situacija je po~ela da se menja.

U 16. veku, umetnici su do{li do osnovnih otkri}a u vezi s perspektivom, {to im je omogu}ilo

daleko preciznije prikazivanje prostora. To je zna~ilo mogu}nost slikanja daleko vernijih pejsa-à. Postepeno, slikari su po~eli da stvaraju slike u kojima je pejsa bio znatno va`niji od ljudi,ili ih ~ak u njima uop{te nije bilo.

Do 17. veka, pejsa kao takav postao je veoma popularna tema. Slikan je u ogromnim koli~i-nama, naro~ito u severnoj Evropi.

Prvi slikari pajsaà nisu slikali na licu mesta. Oni bi na polju pravili skice, ali bi se vra}ali uatelje da zavr{e svoju sliku. Me| utim, od sredine 19. veka, javlja se novi na~in slikanja u priro-di. Insprisani promenama uticaja svetslosti i vremenu (odnosi se na impresioniste), mnogi slikarisu èleli da slikaju pejsaè direktno u prirodi.



Forma i stil

3

Tokom vekova, slikarski pristup pejsa`ima menjao se kao i sami pejsa i. Posebno tokom po-slednjih stotinu godina imamo ogroman broj rezli~itih vrsta pejsa a.

Mrtva priroda

Upro{}eno, mrtve prirode predstavljaju slike predmeta koji se ne kre}u, kao {to su cve}e i vo}e,muzi~ki instrumenti, ili bilo {ta {to mo e da privu~e pa nju umetnika. Do pred kraj 19. veka, ciljve}ine mrtvih priroda bio je da budu {to je mogu}e vi{e realisti~ke. Slikari su postali toliko dobriu tome, da su mogli da prika`u sve od gro`| a koje izgleda dovoljno stvarno da biste ga pojeli,do bokala i ~inija koji samo {to nisu ispali iz slike.

To su opti~ke varke.

Slikari moraju da osmisle zanimljivu kompoziciju, nastoje}i, tako| e, da stvore utisak i da sve

ostalo – svetlost, teksture – deluju {to je mogu}e ivotnije. Ve}ina ovakvih slika poznata je kaotrompe l'oeil, {to predstavlja francuski izraz za ”opti~ku varku”. Ove slike nastoje da vas na-vedu na pomisao da posmatrate stvarne predmete, a ne ravne, naslikane povr{ine. Ali, uprkostome, sve do 19. veka ve}ina kriti~ara potcenjivala je mrtve prirode. Smatrali su ih tek za tehni-~ke ve be ~iji nastanak ne zahteva mnogo kreativnosti, a njihovo razumevanje ne tra i mnogorazmi{ljanja.



Forma i stil

4

Mrtve kutije poti~u iz anti~ke Gr~ke i Rima, kada su se nalazile u sastavu zidnih dekoracija ubogatim ku}ama. Kasnije u doba srednjeg veka i renesanse, mrtve prirode uglavnom su se po- javljivale kao deo ve}e slike. Tek u 17 veku mrtva priroda postala je samostalan anr. Ubrzo jepostala popularna u {irokom krugu posmatra~a, mo da zato {to nije zahtevala znanje oklasi~nim mitovima ili bibliji da bi bila shva}ena.

Sadrìna mrtve prirode mo e biti otvorena, ili mo e biti skrivena zna~enja. Umetnici ~esto bira- ju predmete da bi prikazali razli~ite ideje. Na primer, knjige zna~e znanje, muzi~ki instrumentisimbolizuju zadovoljstvo, dok je zadatak lobanja, sve}a ili trulih plodova – razmi{ljanje o smrti.Slike sa simboli~kim zna~anjem poznate su kao alegorije.

[ ta je umetnost i za{to je tako va`na za ljudski rod?

”Umetnost je najlep{ i deo vas i drugih, najdublji oblik komunikacije” . – Sa{a Pan~i}, slikar

”Umetnost nije u tome {to pr ikazujemo nove stvari , ve} u tome da ih prikazujemo kao novost” -A. Miler

”Postoje slikari koji Sunce preobra} aju u utu mrlju, ali postoje i oni koji, zahvaljuju} i svojoj

umetnosti i umu, utu mrlju preobra} aju u Sunce” . – P. Pikaso

”Umetnost je najuzvi{enije delovanje ~oveka, jer je ona izra` avanje misli koja nastoji da shvati

svet i da omogu} i drugima da shvate”. - D. Roden

”Umetnost je duga, a ivot je kratak.” - Hipokrata

”Umetnost je desna ruka prirode. Pri roda je stvorila samo bi} a, a umetnost ljude.” – J . F. [ iler

”Umetnost treba voleti u sebi, a nikako sebe u umetnosti.” - K. S. Stanislavski

”Svrha umetnosti je u` ivanje.” - Nikola Pusen

”Umetnost dolaze posle hleba.” - G. E. Lesing

”Prava umetnost ostaje za ve~nost.” – L. V. Betoven

”Umetnost nastaje, kada neko, bilo ko, svesno izrazi svoj stav oblikuju} i b ilo koju vrstu materi-

ja la.” - Thomas Hoving

Ali, najve}a umetni~ka dostignu}a koja su opstala niti mogu da se procenjuju merilom ”dobrogukusa” niti su nastala zahvaljuju}i njemu. Ni vama dobar ukus nije potreban da biste umeli daprocenjujete umetnost.

Osnova istorije umetnosti krije se u poznavanju stilova, [ ta je stil? To je specifi~an vizuelni jezikkoji umetnik koristi da prikaè odre| ene subjektivne sadràje, on je nalik va{em rukopisu ili



Forma i stil

5

potpisu, samo je beskona~no sloèniji, razvijeniji i izraèniji. Od paleolita do savremenih toko-va pro{lo je 50 vekova (50 hiljada godina).

Od ro| enja moderne umetnosti 1907. godine (Pikasove Gospo| ice iz Avinjona), umetnost nemora vi{e da pru a zadovoljstvo kao {to je to smatrao Pusen ili da poseduje formu i lepotu na~emu su insistirali vikrotijanci. ak mo e biti namerno ru na, a da vas ipak ispunjava zado-voljstvom. Ustvari, jedini pravi neprijatelj umetnosti je ukus. Istinska umetnost nema ”ukusa”, nidobrog ni lo{eg (mada moè da bude odbojna i neukusna). Npr. Mikelan| elov ”Stra{ni sud” uSikstinskoj kapeli ili Rembrantovi autoportreti iz kasne faze, koji ga prikazuju kao starca.

Velika umetni~ka dela su iznad ukusa, mode i pomodarstva.

Umetnost i dru{tvo

Odnos izme| u umetnosti i dru{tva je jedan od bitnih odnosa. Hteo to umetnik ili ne on svojimdelom izra ava znanja, iskustva, ideje i ideale dru{tva u kome stvara. Motivi i teme, simboli iideje, pa ~ak i materijal u kome je delo stvoreno, zavise od dru{tvene sredine.

Kroz temu i simbole presecaju se zahtevi vremena i dru{tva bez obzira na to da li je u pitanjumagija, religija, istorija, svakodnevni ivot, portret ili svako odsustvo predmeta.

Teme su se menjale kao i dru{tvo.

Srednjovekovno slikarstvo je prete`no ljudsku figuru predstavljalo / prikazivalo u religijskojtematici bez portretnih, individualnih osobina na jedan {ematizovan na~in. Takvo prikazivanje~oveka bilo je saglasno vladaju}oj ideologiji srednjeg veka, po kojoj su svi ljudi jednaki predbogom.

Renesansa – u prvi plan isti~e portretne osobine pojedinca, jer je u toj epohi preovladala svesto mo}nom pojedincu, sposobnom da vlada i da menja svet.

Materijali likovnog umetni~kog dela tako| e zavise od znanja i ukusa jednog dru{tva. Takovizantijski slikar nije mogao slikati uljanom bojom, jer za nju jednostavno nije znao.

Ideje koje umetnici izraàvaju kroz delo pripadaju dru{tvenoj sredini u kojoj ive i stvaraju

Npr. Anti~ki gr~ki skulptor je vajao idealno lepog ~oveka, ali u njemu je oboàvao Zevsa iliApolona.

Mikelan| elo na tavanici Sikstinske kapele slika boga u stvaranju Adama, ali izraàva svoju idejuo ~oveku jer je ~ovek u renesansi bio sredi{te interesovanja umetnika.

Likovno umetni~ko delo ima tri glavna sloja

Temu Formu Ideju (sadrìnu)



Forma i stil

6

Prva dva su u umetni~kom delu vidljiva. Vidimo predmet, predstave ili njegovo odsustvo u tzv.apstraktnoj umetnosti. Tako| e vidimo i kako je ne{to predstavljeno tj. vidimo formu umetni~kogdela / odnos likovnih elemenata, odnose linija, boja, svetlo- tamnog itd./ vidimo i materijal,mo`emo i opipati.



Forma i stil

7

Umetnost ima jo{ jednu dimenziju kojom prevazilazi prostorno vremenska i dru{tvena ograni-~enja. To je njena univerzalnost – {to odre| uje ~oveka u prirodi i kosmosu. Umetnost ukidarazlike rasnog, nacionalnog, geografskog, religioznog, prostorno-vremenskog karaktera.

Kako se odre| uje forma?

Linija je uz boju, osnovno sredstvo izraza u svim likovnim umetnostima. Dok je u arhitekturi iskulpturi linija granica dve povr{ine ili dve mase, a u slikarstvu podre| ena boji i svetlo- tamnom.

Boje se u prirodi mogu videtiLinije u prirodi nema, ona se ne mo`e opipati

Linija je izmi{ljeno sredstvo koje je stvorio ~ovek (umetnik) da bi njime vizuelno organizovaosvet oko sebe i u sebi / za dizajn posebno va`no stilizovani (upro{}eni) crte .

Prostor

U fizi~kom smislu prostor je odre| en sa tri dimenzije {irinom, visinom i dubinom. U prostoruive ljudi i kre}u se, u njemu je okru`en oblicima koje je priroda ili on sam stvorio.

Eksterijer/ spoljniProstor

Interijer/ zatvoreni

Kako predstaviti tre}u dimenziju (dubinu)

- primenom perspektive- prikazivanjem oblika po planovima / i to u tri plana- preklapanjem oblika / jedan oblik preko drugog- skra}enjem oblika / umanjenjem

Svetlost i senka / svetlo- tamno

Izvor

Svetlosti mo e se prikazati na delu (upaljena sve}a, prozor, vrata)Ili izvor svetlosti je izvan dela (po usmerenju svetlosti znamo gde se taj izvor nalazi / pomo}usvetlosti i tame isti~e se oblina predmeta i dubina u prostoru.)

Me{anjem svih boja daje svetlost bele boje.Odsustvo svetlosti je crna boja.Izme| u ove dve krajnosti crne i bele nalazi se veliki broj nijansi. To su sive boje.Crna i bela su dve neboje ili dve ahromatske boje sve ostale su hromatske boje.

Valer je tonsko nijansiranje.



Forma i stil

8

Dobija se kada se hromatskim bojama dodaje ahromatske. Hromatske boje imaju svojstvo svet-losti i u fizi~kom smislu. Svaka boja odgovara odre| enoj talasnoj duìni i frekvenciji svetlosti.

Boja – sve {to nas okruùje je obojeno. Boja je pigment – biljnog, ivotinjskog, oksid metala,minerala i sli~nog prirodnog porekla ali se danas ona dobija hemijskim procesom / ve{ta~ki/

postoje transparentne boje i one koje nisu/ koje imaju gustinu – tempere, gva{, akrilne, uljaneitd.../

Osnovna boja predmeta naziva se lokalni ton. Me{anjem boja dobija se èljeni tonalitet. Onaboja koja dominira celom slikom naziva se op{ti ton. Boja svetlosti zavisi od doba dana, godi-{njih doba, op{te atmosfere jednog doba ili godina (sa time su se najvi{e bavili impresionistikrajem XIX veka).

Trodimenzionalno oblikovanje

se moè oblikovati od najrazli~itijih materijala ambalaà, ìca, lepljivih traka, da{~ica, pokva-renih aparata, krpe, stare igra~ke, plasti~ne materije (koja je neuni{tiva i zadràva sve inu boje)Preoblikovanjem oni su o ivljeni (dobijaju kreativnost) npr. Prablo Pikaso – od delova bicikla na-pravio glavu bika kasnije ovu praksu su preuzeli Dadaisti, Popartisti, (1943) postmodernisti itd.

Kompozicija podrazumeva se slaganje i me| usobni odnos elemenata karakteristi~nih za poje-dine vizuelne medije ali i za sve druge umetnosti.

Linijama se realizuje crte , bojama slika, masama vajarsko delo, oblikovanjem prostora arhi-tektonsko delo, utiskivanjem crte a sa plo~e grafiku, fotografskim postupkom fotografiju. A akoovome dodamo i fonografski zapis stvori}e se film. Kompozicijom se re{avaju likovni problemiprostora, svetlosti, proporcija, pokreta i kolorita (u graf. dizajnu i tipografije) i akcenta kaoelementa

1. simetri~na2. asimetri~na3. po dijagonali4. vodoravna5. uspravna

6. u trouglu ili kombinacija ovih varijanti!

Ideja je su{tina u dizajnu. Ona mora da nosi poruku forma i stil se gradi u zavisnosti od ideje(ali i obrnuto) realizacija ideje zavisi}e od umetnikovih ose}anja i od njegovog pogleda na svet,od vremena u kome ivi, od dru{tva kome pripada od ste~enog znanja i iskustva.

Ako se posmatra umetnost kroz vekove mo` e se uo~iti da svako doba ima svoj stil, odnosno

svoj na~in izra` avanja . Svaki stil ima svoje zakone, pa prema tome i svoju kompoziciju (na~in

slaganje elemenata); svetlosti i senke, boje crte` a, valera i na~in realizovanja ideja. Savremena

umetnost isti~e u prvi plan umetnikovo raspolo` enje kao primarno, osloba| a ga svih pravila,pa i kompozicionih i umetniku daje slobodu da spontano izrazi misli i ideje. U dizajnu se ova

pravila dopunjuju zahtevima klijenata i zakonima funkcije (standard i).



Forma i stil

9

Romani~ni stil u umetnosti

Romani~ka umetnost stvarana je po~etkom XI veka, ona obele ava pobedu hri{}anstva izraè-

nu kroz masovna hodo~a{}a, krsta{ke ratove i jedinstveni stil u umetnosti. Religijska arhitektura/ nadgrobne crkve, krstionice, zgrade za stanovanje/ glavna umetnost Romani~kog stila.

Karakteristike su: crkve sve svoje od tri ili pet brodova odvojenih redovima stubova i orijentisa-nih u pravcu zapad- istok. Jednobraznost romani~ke arhitekture ne postoji i svaka teritorija imave}e ili manje osobenosti. Ono {to im je zajedni~ko jeste polukru ni luk, masivnost i svo| enjearhitektonskih volumena na geometrijske oblike kupe, kuba, piramide i valjka. Zajedni~ka im jei ra{~lanjenjost fasada nizovima lukova, prozorima i portalima.

Katedrala – zvonik – krstionica su kompleks gra| evina na prostore jugoslovenskih zemalja ro-mani~ki stil je do{ao s izvesnim zaka{njenjem, tek u XIII veku i zadrào se dugo, do kraja XIVveka (pro imao se onda sa elementima gotike / najmonumentalnije spomenike romani~ke arhi-tekture i skulpture imaju gradovi primorja (Zadar, Trogir, Split/ karakteristi~an romani~ki stilpored arhitekture oslikava se u kamenim skulpturama, drvorezbarstvu, freskama, reljefima,portalima, minijaturama (u knjigama) obradi metala (zlatarstvu) – liturgijski predmeti, relikvije,sve}njaci, krstovi itd.

Goti~ki stil u umetnosti

Doba vere, kako je spravom nazvan srednji vek, dostigao je najvi{i izraz u goti~koj umetnosti.Ponikla sredinom XII veka na maloj teritoriji oko Pariza, goti~ka umetnost brzo postaje ”me| u-narodni” stil za skoro ~itavu Evropu. Ona se razvija iz romani~ke umetnosti u vremenu u kojem je feudalna klasa jo{ uvek bila predstavnik dru{tva ili je ve} i gra| anstvo dobijalo sve ve}iekonomski i politi~ki zna~aj.

Katedrala. Najvi{i umetni~ki izraz gotike je katedrala koja je, pored gradskih utvr| enja i zam-kova, deo arhitekture srednjovekovnog grada. I goti~ka katedrala je kao romani~ka, bazilikavna

gra| evina, ali je isto~ni horski deo, toliko produèn i sloèn da se popre~ni brod nalazi skorona sredini gra| evine. Tri konstrukciona elementa omogu}ila su da katedrala raste u visinu i da,spolja i iznutra, ispoljava nagla{enu vertikalnost i stremljenje u visinu. To su krstasti rebrastisvodovi, prelomljeni luci i potporni stupci. Katedrale imaju visoke uzdu`ne prozore. Tako unu-tra{njost postaje vi{a, {ira i svetlija. Visina, lako}a i dekorativnost / najpoznatije su katedrale uFrancuskoj u [artru, Notr-Dam u Parizu i Remsu i Amijenu.

Nedostatak zida i zidnog slikarstva u goti~kim katedralama, nadoknadio je vitra`. / Propu{tasvetlost, intenzivnih boja, plave, ùre, crvene, stakla su spajana olovnim trakama/ . Tim prome-nama svetlosti i obojenim refleksima koji su {etali po zidovima, vitra je o ivljavao unutra{nji

prostor katedrale.



Forma i stil

10



Forma i stil

11

Na podru~ju biv{e Jugoslavije u Sloveniji je crkva na Ptujskoj gori, kod Ptuje (najlep{e delo go-ti~ke arhitekture). Najpoznatiji predstavnik gotike u primorju bio je Juraj Dalmatinac arhitekta iskulptor. On je predstavnik venecijanske ”cvetne gotike”. Gotiku sa juga Italije doneo je u Du-brovnik Onufrio iz mesta Kave kod Napulja. Najnapredniji umetni~ki centar srednje Evrope bio je Prag.

Pored arhitekture i vitra`a, razvile su se i druge umetni~ke discipline. – skulpture / koja vi{e nijezavisna od zida kao romani~ka skulptura, ve}im volumenom mase kipovi osvajaju prostor ispredsebe, ostavljaju}i stubove i zidove iza sebe. Ljudska figura se humanizuje ne samo ve}om tele-sno{}u nego i prirodnijim stanovima, lep{im proporcijama, ve}om ose}ajno{}u i izrazom unu-

tra{njeg ivota.

U periodu gotike stvarane su i minijature u knjigama, kao i oltarske slike slikane temperom nadrvetu, freske po zidovima itd.



Forma i stil

12



Forma i stil

13

Stil islamske umetnosti

Razlikuje se od umetnosti zapada i Evrope, mo da vi{e nego bilo koja druga umetnost.

Islamska religijska / umetnost/ arhitektura – d amija – odvojen je i jednostavno pokriven prostoru kome se vernici okupljaju na zajedni~ku molitvu. Izuzev propovednice – mimbara – prostord amije nema name{taj, pa zato ostavlja neobi~an utisak praznine, skromnosti i jednostavnosti.Druga osobina islamske umetnosti je skoro potpuno odsustvo figurativnosti u slikanoj i {tukodekoraciji dàmije, figurativnosti koju obi~no prate dru{tvenog i ose}anja. Dekoracija dàmijesvodi se isklju~ivo na ornamentiku, na geometrijsku, biljnu i ìvotinjski stilizovanu {aru. U tojornamentici umetnost pisanja – kaligrafija – sastavni je deo likovnih umetnosti.

Islamska umetnost (dekoracija) negira masu i volumen i jedino istra uje vrednost povr{ine. U

dosta ograni~enom registru motiva samo su ritam linija i odnosa boja dozvoljavaju umetniku darazbije monotoniju koja je ovakvoj umetnosti neizbe`no pretila, naro~ito za sve koji ne poznajunjenu bogatu simboliku.

arapskeDva tipa dàmije

turske

Arapski tip se sastoji od velikog broja podupira~a, tankih stubova, koji su ponekad jedan na

drugog povezanih raznolikim, ~esto polihromnim lukovima, koji unutra{nji prostor dele na bro-dove.

Turski, osmalijski tip dàmije ima jasan kvadrantni prostor sa glavnom kupolom u sredini, pro-{iren sa ~etiri polukupole na svakoj od ~etiri strane. U uglovima je jo{ po jedna manja i ni akupola. Stepenasto raspore| ene kupole, gledane spolja, odslikavaju unutra{nji prostor. Novostsu i minareti, tanki, vitki i pri vrhu za{iljeni. Zabrana prikazivanja ljudske figure va ila je, uglav-nom za monumentalnu umetnost namenjenu javnim potrebama. Na predmetima za svakodnev-nu (umetnost) upotrebu nalazimo ljudske i ìvotinjske figure, ali sa izraènom sklono{}u da se ione svedu na linearno- koloristi~ku dekoraciju. iste boje, bez sen~enja i ~ista linija glavni su

elementi ovog slikarstva.

Pod turskom vla{}u i na{i gradovi i varo{ice poprimaju islamsko obele je, sa uskim, visokimminaretima kao glavnim karakteristikama.

Zbog islamskih shvatanja higijene i verskih znakova, voda je bila izuzetno zna~ajna u islamskojarhitekturi. Gra| eni su vodovodi, ~esme, {edrvani, kao i privatna i javna kupatila. Javno kupa-tilo – hamam – u na{im krajevima takvih zdanja ima u Sarajevu (Ba{ ~ar{ija), Skoplju, Prizrenu.

Dekoracije u d amijama ogledaju se u kamenim reljefima, reljefima na name{taju, kapitelima,

stubovima i na mineratima kao i slikana dekoracija na zidovima. To su negigurativni elementi –arabeske – biljnog i ivotinjskog porekla. Primenjivane su tehnike graviranja, iskucavanja,instrustacije i filigrana.



Forma i stil

14



Forma i stil

15

Stil vizantijske umetnosti

Zbog geografskog poloàja na granici zapada i istoka, vizantijska umetnost je bila predodre-| ena da sjedini elemente gr~ko- rimske i isto~nja~ke umetnosti. Centar vizantijske umetnosti bio

je Carigrad, u kome su stvoreni estetski principi vizantijske umetnosti. U njemu su isto~nja~ke igr~ko-rimske tradicije pro ete hri{}anskom idejom po kojoj je car predstavnik boga na zemlji.Umetnost je trebalo da materijalizuje boànske zakone, jedan apsolutni poredak boànskogporekla. Invencija umetnika bila je ograni~ena, on je bio du an da sledi prototip u kome je svetelesno i ~ulno bilo potisnuto u korist duhovnog, u korist ideje o apsolutu. U VI veku vizantijskaumetnost obeleàva prvi cvetni period, tada je u Carigradu izgra| en najve}i spomenik vizantij-ske arhitekture - Sv. Sofija Crkva boìje premudrosti.

Karakteristike u slikarstvu tog doba su – zabrana predstavljanja ikona, tj. ljudske figure u slici

do koje je do{lo u periodu ikonoborstva. Jo{ je vi{e oja~ala uticaj istoka. ak i kada je zabranaukinuta, figure su podvrgavane jakoj stilizaciji. Slikane predstave su simetri~ne sa zlatnom po-zadinom, a likovi psiholo{ki produbljeni, gotovo ekspresivni.

Tokom XI i XII veka vizantijski stil u umetnosti prodire i u regiju. Najzna~ajnija dela ruskog slikarasu ikone. Na njima se isti~u velike povr{ine ~istih boja, skoro bez senki, sa ritmovima jasne,vijugave linije. Najbolji ruski slikar ikona i fresaka je Andrej Rubljov.



Forma i stil

16

Stil renesansne umetnosti

Prekid sa srednjim vekom ozna~ila je renesansa. Ona je jedan od najkrupnijih pokreta u kulturizapadne evrope, koji je doveo do preokreta u nauci, filozofiji, knji evnosti i likovnim umetnosti-

ma. Italija je zemlja u kojoj je umetnost renesanse na{la svoj najvi{i izraz. Za italijanske huma-niste sredi{te univerzuma vi{e nije bog ve} ~ovek. Humanisti su sakupljali i prou~avali anti~kerukopise, u~ili gr~ki i latinski jezik, istraìvali ostatke anti~ke arhitekture i skulpture. Stvoreno jeracionalno i nau~no shvatanje svega i oja~ala je individualnost italijanskog i evropskoggra| anina. Humanizam se zalagao za pravo pojedinca da se slu i svojim razumom i da verujeu ispravnost svojih zaklju~aka. Renesansni umetnik, univerzalno obrazovan i svestran stvaralac/ istovremeno arhitekta, skulptor, slikar, nau~nik, pesnik itd./ prou~avao je optiku, zakonitostilinearne i vazdu{ne perspektive, anatomiju ljudske figure, proporcije, zakone pokreta i njegovulepotu.

Skulptura, tokom XV veka odbacuje arhitektonski okvir i postaje samostalno delo (primer statuaDavid-Donatela) jedan od najuniverzalnijih umetnika italijanske renesanse bio je Leonardo daVin~i, bavio se matematikom, anatomijom, fizikom mehanikom, botanikom, teorijom umetnosti,slikarstvom – poznata dela su mu Tajna ve~era, Mona Liza. Pored Leonarda najzna~ajnijirenesansni umetnici Italije su Rafaelo Sante, Mikelan| elo Buonaroti, Ticijan.

Drugi centar renesanse u Evropi po~etkom XV veka bila je Holandija (naro~ito u ju nom delu –Flandriji). Prekid sa goti~kim stilom nije bio tako radikalan kao u Italiji. Do novih vrednosti nijedo{lo nau~nom metodom i anti~kom tradicijom ve} ~ulnim i intituivnim doìvljajem prirode. Pro-nalazak i upotreba tehnike uljanih boja obogatili su goti~ku tradiciju Holandije i umnogomeomogu}ili osvajanje nove umetni~ke realnosti. To je masna i meka materija koja je omogu}ilabogato kori{}enje fakture od lazurne do pastozne, du i period rada i postizanje finih prelaza ipolutonova.

Nova je tehnika, pre svega, omogu}ila veliku skalu nijansi jedne boje. U odsustvu zidnih povr-{ina, a zahvaljuju}i novoj tehnici, èlje naru~ilaca slika ograni~ile su se na pokretno, {tafelajskoslikarstvo. Kako su naru~ioci bili gra| ani, to je tematika portreta, enterijera, mrtve prirode ipejsaà odgovarala njihovom ukusu /najistaknutiji predstavnici su Jan Van Ajk, Piter Brojgelstariji.

U Nema~koj, prvoj zemlji crkvene reformacije, goti~ka umetnost je trajala sve do pred kraj XVveka, kada je i ovde po~ela da prodire renesansa iz Italije. Goti~ki elementi, me| utim i dalje suiveli u njenoj umetnosti uporedo sa renesansnim. Takvo me{anje i suprostavljanje stilova traja-

lo je u Nema~koj i u XVI veku. / Najistaknutiji predstavnik bio je Albreht Direr/ . Bio je pristalicaideja Martina Lutera i Erazma Roterdamskog, prou~avao je perspektivu, proporcije i humanisti-~ku knjièvnost, po interesovanju i univerzalnosti blizak Leonardu Da Vin~iju / njegov analiti~kiduh najvi{e se ispoljio u studijama biljaka, ivotinja, insekata ali i portreta ljudske figure (najvi{eu crte u i to linearnom, precizno crtaju}i svaku vlas kose i najmanjih detalja).

Pronalazak {tamparske ma{ine i potreba za jednostavnijim na~inom umno avanja tekstova icrte a izazvali su u Nema~koj u XV i XVI veku sna an polet grafi~ke umetnosti. Novi umetni~kimedij brzo se ra{irio po Italiji i Nema~koj i postao najja~e sredstvo razmene umetni~kih ideja i



Forma i stil

17

kompozicionih re{enja izme| u raznih umetni~kih sredi{ta. Sa Direrom je grafika postala umet-nost ravna ostalim umetnostima / drvorez i bakrorez/ . On lepotu oblika i materije izra`avaspletom i tkanjem linija razli~itog smera, debljine i svetline.

Drugi predstavnik nema~ke renesanse i ”linearnog stila” je Hans Holbajn mla| i. Holbajn zarazliku od Direra linearnost koristi da bi istra io dekorativnost i vrednost povr{ine.



Forma i stil

18

Stil manirizma

Od 1520. godine do po~etka XVII veka razvijao se najpre u Italiji, a zatim u Francuskoj i [pa-niji. Nova umetnost je izraz krize evropskog dru{tva, izazvane reformacijom crkve i versko-po-liti~kim ratovima. Uznemirenost jednog sveta u previranju u kojem je vera bila zamenjena

sumnjom, a sigurnost i{~ekivanjem odrazila se u novoj umetnosti kroz ~udesno, dvosmisleno,izobu~eno, kroz dosetku i aluziju. Tanki izduèni oblici, napregnut i uznemiravaju}i, ili pak,hlada, bezli~ni izraz likova, glavne su osobine novog stila. Ve} u XVI veku za poslednja Mike-lan| elova dela upotrebljavao se naziv maniera, ~ime se ozna~avalo da se ona udaljavaju odklasi~ne harmonije. Po~etak novog stila obele va 1523. godina kada je italijanski slikar, na-zvan Parmi| anino, seo pred ispup~eno ogledalo i naslikao svoj portret.

Predstavnik manirizma venecijanske slikarske {kole je Tintoreto. @estokim kontrastima svetlo-tamnog, i izdu enim oblicima figura i iznad svega, smelim perspektivnim skra}enjima, kojih izprvog plana dijagonalno prodiru u dubinu prostora, Tintoreto negira klasi~ne vrednosti rene-

sanse.

Najve}i slikar manirizma, El Greko, pro{ao je kroz uticaje venecijanskog i rimskog manirizmapre nego {to je do{ao u Toledo u [ paniji. Grk sa Krita, on je prve pouke u slikarstvu primio kodgr~kih slikara fresaka i ikona, tako da je i vizantijsko umetni~ko nasle| e bilo zna~ajno u formi-ranju njegove umetnosti. Sve ove uticaje El Greko je podredio jakom ekspresionizmu unutra{njevizije koja je te ila da izrazi nezemaljsko i apstraktivno.

Vajarstvo manirizma u Italiji dalo je vi{e umetnika. / Benvenuto ] elini, \ anbolonja, @an Guòn/a dvorac Fontenblo je primer gde manirizam je do{ao do punog izra aja u Francuskoj / {tuko-de-

koracije, tapiserije, slike, reljefi, fontane itd./ .

Barokna umetnost

Sa svojom poslednjom fazom rokokoa barokni stil je poslednji veliki evropski stil. Iako je barok,uglavnom, zapadnoevropski stil, on nema vi{e onaj op{ti, zajedni~ki karekter koji su imali rene-sansa i manirizam. U baroku se nacionalne osobenosti ja~e isti~u, tako da se italijanski barokznatno razlikuje od francuskog, a jo{ vi{e od holandskog. U Italiji, [ paniji i Flandriji barok je

bio umetnost kontrareformacije, pokreta katoli~ke crkve koji je trebalo da joj povrati mo} uzdr-manu reformacijom; u Francuskoj koja je u XVII veku pod Lujem XIV postala najizrazitiji primerapsolutne monarhije, baroktna umetnost se razvijala kao jedna stroga klasicisti~ka varijanta; uHolandiji gra| anskoj i protestanskoj, umetnost, najvi{e slikarstvo, izlazilo je u susret ukusubur oaziji u prikazivanju malih, ~isto holandskih i gra| anskih tema; pejsaà, mrtve prirode,gra| anskog enterijera i portreta.

Barokni stil se razvio iz umetnosti visoke renesanse i manirizma, tako da u odnosu na pret-hodnu epohu nije onaj radikalni prevrat koji je renesansa imala u odnosu na gotiku. Simetrijurenesansne slike barok zamenjuje asimetrijom (tako da razlikujemo levu od desne strane). Sigurni

i jaki smerovi – vodoravni i uspravni – tako karakteristi~ni za visoku renesansu, podre| uje se ubaroknoj umetnosti dijagonalnom ili ovalnom usmerenju kao glavnom, koji vode pogled napred– nazad, ili samo unazad. Ovim smerovima prostor se produbljuje beskona~no, a presecanjem



Forma i stil

19

oblika ivicama slike prizor te i da se nastavi i izvan njih. Put od velikih ka malim oblicima jekratak, tako da u jednom dinami~nom toku oni prodiru u dubinu, visinu i {irinu. Odnos glavnihi podre| enih delova, koji je postojao u renesansi, ovde nestaje. Mno{tvo i moda oblika me| u-sobno se proìmaju i prepli}u, nadiru i povla~e se, tako da delo ostavlja utisak kao celina, a nekao pojedinost. Istom cilju dinami~nog slu e i jaki kontrasti koje barokna umetnost koristi, naro-

~ito kontrasti svetlo- tamnog. Svetlost i boja u vidu mrlje obezvre| uju u baroknoj umetnosti jasnii {iroki tok linije.

Barokna umetnost se razvila u Italiji, ta~nije u Rimu i okolini, ali ubrzo, tokom XVII veka, Italijaprestaje da bude umetni~ki centar Evrope. Otkri}e Amerika i preme{tanje pomorskih i trgova-~kih puteva na obale Atlanskog okeana uslovili su stvaranje novih umetni~ki centara u [ paniji,Holandiji, Francuskoj, Engleskoj.

Za glavne nosioce pokreta kontrareformacije – jezuite, izgra| ena je krajem XVI veka u Rimucrkva Il \ ezu. Jednobrodna gra| evina sa bo~nim kapelama umesto brodova i sa velikom

kupolom, postala je uzor crkvene gra| evine za slede}ih dvesta pedeset godina. Dvorac, vrtovi iumetnost Versaja – rezidencija francuskih kraljeva Luja XIII i Luja XIV su remek delo francuskogkasnog baroka koji se naziva jo{ barokni klasicizam. Na ogromnom prostoru koji zauzimaVersaj, poku{ano je da se uredi sintezom svih likovnih umetnosti (arhitektura, slikarstvo, vajar-stvo, hortikultura itd.) odnosno sintezom u kojoj se gube granice izme| u tih umetnosti.

U ~itavoj Evropi Versaj je postao uzor arhitekture velikih razmera. U Nema~koj, Austriji, [panijii Rusiji gradile su se sjajne palate versajskog tipa, pa je ceo jedan veliki grad kakav je SanktPeterburg po~etkom XVIII veka izgra| en u baroknom stilu. Za njegovu izgradnju Petar Veliki jepozvao u Rusiju najuglednije zapadnoevropske arhitekte.

Konzervativna Engleska ostala je po strani od dekorativnosti barokne umetnosti.

Skulptura baroka odi{e istim duhom kao i arhitektura. Figure jakih pokreta i izvijenih oblikaiskazuju u izrazu lica jake strasti: zanos, bol, mr nju. U vajanim portretima me| utim isti~u seindividualizam i naturalisti~ka obrada / najpoznatiji predstavnik – Lorenco Bernini, arhitekta iskulptor/ radio je u mermeru kao da oblikuje glinu ili vosak, i uspeo je da materijalizuje kosu,ali i du{evno stanje uhva}eno u jednom trenutku) sem svetlosti, volumeni njegovih skulptura sna-`no aktiviraju i prostor oko sebe i primoravaju nas da oko njih obilazimo, jer nam svaka nova

ta~ka u prostoru pruà i nov doìvljaj.

Dekorativna skulptura baroka te i istim efektima kao i okrugla statua. Ona ukra{ava zidove,oltare, balkone, stepeni{ta i name{taj. Naj~e{}e se radi u bronzi i raznobojnom mermeru, po-zla}uje se i boji i radi ivopisnosti i sjaja, prepli}e se sa slikarstvom fresaka i sa arhitektonskimelementima. U me| usobnom proìmanju arhitekture, slikarska i vajarstva stvara se jedinstvenoumetni~ko delo, bogato u materijalu i fakturi.

Barokna slika, koja dekori{e tavanice i kupole crkava i palata, negira zid kao granicu prostora.Perspektivnim skra}enjima arhitekture i figura, barokni slikari fresaka stvaraju iluziju prostora i

neba u kome u kovitlacu lete i lebde figure ljudi i ìvotinje. Iluzija prostora i plasti~nost volu-mena iste su kao i u renesansi, ali u baroku one manje zavise od perspektive, a vi{e od nijansisvetlosti i boje.



Forma i stil

20

Nasuprot dekorativnom fresko slikarstvu baroka stoji realisti~ki pravac koji je u XVII veku uRimu stvorio Mikelan| elo Karava| o. On polazi od senke, od pune tame i u njoj mlazom usme-rene svetlosti, jake poput svetlosti reflektora osvetljava izuzetno dramati~ne detalje. Karava| osvetlo- tamno jakih kontrasta i o{tro suprotstavljeno jedno drugom ima za cilj ekspresivan i dra-mati~an efekat.

Stil njegove umetnosti, nazvan tenebrozo – (tamno, mra~no) – uticao je preko sledbenika naslikare u skoro svim zapadnoevropskim zemljama. Preko Ju`ne Italije i Sicilije stil tenebroza do-

{ao je u [paniju, naro~ito me| u slikare u Sevilji. U Sevilji je po~eo da slika i Velaskez, sa kojim je {pansko slikarstvo dostiglo zlatni vek. Velaskez postaje dvorski slikar kralja Filipa IV i putujeu dva maha u Italiju, gde na njega najja~i utisak ostavlja Ticijanova umetnost. Interesovanje zasamu svetlost i njene obleske, stavljanje akcenata ~iste boje bez prelaza {irokim, slobodnim po-tezom ~etkice koji se vidi na povr{ini slike, ~ine ga velikim prete~om impresionizma. Najve}ipredstavnik flandrijske barokne umetnosti u XVII veku bio je Rubens. Umetni~ki se obrazovaovi{egodi{njim boravkom u Italiji, od 1600. do 1609 godine, i kada se vratio u Antverfen bio jeve} na vrhuncu zrelosti. Rubens je jedan od severnja~kih slikara koji je italijansku umetnost sa-obrazio nizozemskoj tradiciji i time stvorio originalnu umetnost, koja je sna`no uticala na mno-ge slikare u slede}a dva stole}a. Ose}anje prostora, svetlosti i boje ~ini Rubensovo slikarstvo

jedinstvenim. Uz Velaskeza, Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savr{enstvo koje jei danas nedosti no. Na~in na koji je pigment nanosio i izvla~io je raznolik i on je uvek deoumetnikove li~nosti.



Forma i stil

21

U protestanskoj i slobodnoj Holandiji XVII veka slikari su, oslobo| eni stege crkve i plemstva,slikali pejsa svoje zemlje i sve ljude svoje dru{tvene sredine. Na teritoriji male Holandije radilo je na stotine slikara. esta tema – bio je portret – pojedina~ni ili grupni. Predstavnik harlemske(po gradu Harlemu) slikarske {kole bio je Franc Hals. Spontan, {irok potez ~etkice kojim je na-nosio pigment daje njegovim slikama utisak skice. Pastozna faktura, brzi potezi ~etkice, intere-

sovanje za trenutno ~ine da njegove slike deluju neposredno, kao ise~ak iz `ivota i kao trenutnaimpresija vi| enog.



Forma i stil

22

Najve}i slikar Holandije u XVII veku bio je Rembrant. Po~eo je da slika u rodnom Lajdenu bi-blijske prizore na kojima je re{avao probleme osvetljenja, zajedni~ke svim baroknim slikarima.Pre{av{i iz Lajdena u Amsterdam, u kojem je ostao do kraja ivota, Rembrant daje sve dubljismisao svetlo tamnom, a razvoj njegove umetnosti obele en je sve li~nijim i slobodnijim izra-zom. Svetlost na Rembrantovim slikama ne dolazi ni iz jednog odre| enog izvora, ona zra~i iz

samih boja. Pored portreta, koji ~ine najve}i deo Rembrantovog dela, slikao je i mitolo{ke slikei pejsaè ali je njegova omiljena tema bila biblijska. (Crtao je, slikao je i pravio gravure – ba-kroreze). Me| u holandskim slikarima pored Halsa i Rembranta izuzetno mesto pripad VermeruVan Delftu. On prete`no slika unutra{nji prostor gra| anskog doma, ograni~en zidovima sobe,kao prostor prisnog i tihog ivota sa predmetima koji bude uspomene. Suprotno Rembrantu,Vermer isti~e kontrast toplih i hladnih boja, kontrast razli~itih faktura predmeta, {irenje i rasipa-nje svetlosti od njenog izvora.

U Holandiji u XVII veku mnogi slikari istakli su se kao slikari pejsaà i mrtve prirode. Pejsa po-stoji sam na holandskim slikama sa nebom, drve}em i vodom. Nebo gospodari nad zemljom

zauzimaju}i dve tre}ine slike, tako da je linija horizonta niska. Pred mo}nom elementarnom sli-kom neba i mora prisutno je ose}anje ~ovekove usamljenosti.

Kod Srba barok se javio samo u Ju`noj Ugarskoj, dana{njoj Vojvodini. U srpskoj sredini jepostojao otpor prodiranju baroknog stila, jer su se tvrdokorno ~uvale vizantijske tradicije. Ipak,sredinom XVIII veka zavr{en je proces barokizacije sprske umetnosti u Ju noj Ugarskoj. Tako suu baroknom stilu izgra| ene ~etiri crkve u Sent Andreji, svi manastiri karlova~ke mitropolije kaoKru{edol, Hopovo, Velika Remeta i dr., dobijaju postepeno barokne zvonike, a punu pobedubaroknog stila ozna~ava Saborna crkva u Sremskim Karlovcima.

Najve}i slikar srpskog baroka je Teodor Kra~un. Slikao je ikonostase po vojvo| anskim crkva-ma, od kojih je poslednji i umetni~ki najzreliji ikonostas Saborne crkve u Sremskim Karlovcima.

Postoji izvesna sli~nost izme| u Kra~unovog i El Grekovog slikarstva, {to nije posledica direktnihuticaja, ve} rezultat sli~nog procesa u formiranju njihovih umetni~kih li~nosti. Naime, i jedan idrugi bili su predodre| eni za vizantijsko nasle| e stope sa zapadnoevropskim manirizmom ibarokom i obojica su u tome uspeli na originalan na~in.

Stil umetnosti rokokoa

U Francuskoj se u XVIII veku razvijala poslednja faza baroka poznata kao rokoko. Smr}u LujaXIV francusko plemstvo, koje je do tada bilo vezano za Versaj, prelazi u Pariz, u kome podsti~erazvoj novog umetni~kog ukusa. Za plemstvo i bogato gra| anstvo grade se intimnije i manjeku}e u Parizu i Versaju, nazvane oteli, sa skromnim fasadama, ali sa rasko{nim enterijerima,posebno salonima (ukra{enim svetlom bojom i pozlatom, ma{tovitom ornamentikom i ogledali-ma) va na dopuna ovih enterijera je nam{etaj sa intarzijama od slonova~e i bronze. Poredtoga naro~ito se cenio porculan naslikan pejsa om ili figurama.

U XVIII veku je bila izraèna ljubav prema kineskim stvarima, naro~ito porcelanu.



Forma i stil

23

Austrija i ju na Nema~ka su sa odu{evljenjem prihvatile stil rokokoa. Unutra{njost palata obo-ga}ena je bujnom dekoracijom, ali su nema~ki i austrijski arhitekti rokoko-stil primenili i sakral-nu arhitekturu, tj. na crkve. Umetnici {tukature i slikari odigrali su u ovim enterijerima prvoraz-rednu ulogu. Tavanice imaju slike koje zidove svode na prozra~ne opne. Njihova pozadina jesvetloplavo nebo, sa ponekom figurom naslikanom uz obode tavanice. Rokoko je dao poslednju

fazu iluzionisti~ke fresko-dekoracije. U toj fazi posebno mesto ima venecijanski slikar Tijepolo.

Slikarstvo rokokoa, koje se razvijalo u Parizu do sredine XVIII veka, stvorilo je jedan nov stil.Inspirisan Rubensom i venecijanskim slikarstvom. To su galantne slike sa prizorima pastoravihzabava svakodnevnog ivota i scena iz pozori{ta. Grupe mu{karaca i ena u nestvarnim pej-sa ima, udvaraju se re~ima, igrom i muzikom. Svetle boje, ru i~asta i plava, nanete u sitnimmrljama lakim dodirom ~etkice, sugeri{u oblike, pokret i atmosferu. Ovo slikarstvo pokazujeukus visokog pariskog dru{tva za vreme vladavine Luja XV, dru{tva zabave i dokolice.

Glavni predstavnik ovog stila u Francuskoj je Antoan Vato. Insprisan Rubensom, ~ije je slike iz

ìvota Marije Medi~i prou~avao, i pozori{tem – francuskom i italijanskom komedijom – koje jevoleo Vato je na svojim slikama stvorio jedan za~aran svet, preru{en u pozori{ni kostim i dekor.

Predstavnik galantnog slikarstva Francuske, pored Vatoa, bio je i Fragonar. Njegova slika Ljulja{ka jedna je od najgalantnijih slika ne samo po temi ljupke dokolice i zabave ve} i po formi.

Svetle nijanse ru i~aste i plave boje defini{u oblik, prostor i pokret.

U XVIII veku Italija je bila, u punom smislu re~i, zemlja muzeja i velikih arheolo{kih iskopavanja.Od svih njenih gradova jedino je Venecija dala originalnost italijanskom slikarstvu XVIII veka.Zaljubljeni u izgled svog grada, slikari prikazuju njene vedute sa kanalima, crkvama, nebom isvetom koji se tiska po trgovima i ulicama. Slikari su svaki na svoj na~in, bili pravi hroni~ariVenecije. Izuzev Tijepola koji je, uglavnom, slikao izvan Venecije, isti~e se Kanaleto, na ~ijim suslikama prisutni arhitektonski spomenici Venecije sa ose}anjem za ~vrstinu kamena, za prikazva`nijih doga| aja i praznika.

U Engleskoj je tek u XVIII veku do{lo do formiranja nacionalne slikarske {kole. Glavna tema engle-skog slikarstva XVIII veka bio je portret. Sa najvi{e uspeha slikali su ga Rejnolds i Genzboro.

[panski slikar Francisko Goja po~eo je da slika, tako| e, u stilu rokokoa. No, kako je radio naprelazu dva stole}a, on je ubrzo i napustio ovaj stil i stvorio raznovrstan li~ni izraz koji nije pri-padao nijednom stilu ni pravcu. Snaga njegovih emocija i protivure~nost li~nosti u~inili su daGoja svojim delom nagovesti romantizam XIX i ekspresionizam XX veka.

U mladosti je Goja svetlim bojama slikao galantne slike. To su skice u ulju po kojima su izatka-ne tapiserije za kraljevske dvorce. Teme za ove skice uzimao je sa madridskih ulica, polja i selai slikao ih je svetlim bojama, naba~enim u mrljama, koje isti~u ìvopisnost narodnog ìvota.

Od 1793. Goja napu{ta vedre, galantne teme igre i dokolice i razvija novi izraz, dublji po

sadr aju i inspirisan Velaskezom i Rembrantom. U tom neobaroknom stilu naslikao je ~uvenuistorijsku kompoziciju Tre}i maj 1808. godine, kojom je uticao na romanti~arske slike. Sna nimi dramati~no podvu~enim kontrastom svetlo – tamnog i kontrastom oblika i grupisanja {panskih



Forma i stil

24

rodoljuba i francuskih vojnika, Goja je prevazi{ao tragediju {panskog naroda i izrazio univer-zalnu vrednost otpora nepravdi i nasilju. Pri svetlosti fenjera isti~e se figura ~oveka sa ra{irenimrukama – gest koji je postao simbol herojskog otpora – koja je ne samo najsvetlije mesto naslici ve} i ta~ka u koju su uperene paralelne cevi pu{aka.

UMETNOST XIX VEKA

Brze promene u umetnosti na{ih dana po~ele su pre dve stotine godina, ta~nije od velike fran-cuske revolucije. Ona obele ava po~etak revolucija u svim oblastima ìvota – dru{tvenom, eko-nomskom, nau~nom i umetni~kom. Velika Francuska bur uaska revolucija i industrijska revolucijau Engleskoj izazvale su krupne dru{tveno-ekonomske promene. Ja~anje socijalne svesti, usponbur uazije i ni ih klasa, koje u revolucijama 1848. i 1871. godine postaju zna~ajan dru{tveni ipoliti~ki ~inilac, uticali su i na re{enje tradicionalne kulture i umetnosti.

U XIX veku se umetnost, a naro~ito slikarstrvo, br e razvija. Nestaju u njemu stilovi, pod kojimapodrazumevamo da isti elementi i osobine pro imaju sve umetnosti, a po~inju ”izmi”, pokreti ipravci koji se brzo smenjuju bez o{trih vremenskih i stilskih razlika i granica: neoklasicizam,romantizam, realizam i impresionizam. Izme| u razli~itih umetni~kih ideja i zvani~ne i nezvani-~ne umetnosti vode se èstoke borbe koje ne prestaju ni danas.

Neoklasicizam

Veliko interesovanje za Homerove epove, iskopavanje Pompeja i Herkulanuma, anti~kih gra-dova na Jugu Italije, koja su po~ela 1748. godine, esteti~ke teorije Pruskog arheologa JohanaVinkelmana, koji je hvalio plemenitu jednostavnost anti~ke umetnosti, potisnulo je umetnostrokokoa jo{ pre po~etka burùaske revolucije u Francuskoj. U tre}oj ~etvrtini XVIII veka u Rimstiù umetnici sa svih strana, pa ovaj grad u to vreme postaje prestonica jedne zaista evropskekulture. U njega se dolazilo na hodo~a{}e izvorima anti~ke umetnosti, koja postaje zajedni~kodobro svih evropljana. I vi{e od toga: novi ukus u~inio je da neoklasicizam postane internacio-nalna umetnost, zajedni~ka za Evropu i SAD. Sa francuskom revolucijom anti~ki ukus u umet-nosti potpuno je preovladao, i nastavio je da ìvi i za vreme Napoleonovog carstva, pa ~ak i uperiodu restauracije. Tako su jedan ukus i jedna doktrina bili sposobni da sluè revolucionar-

nim sve~anostima i carskom sjaju i ograni~enoj rasko{i restauracije.

Iako je kolevka neoklasicizma bio Rim, on je u Francuskoj imao najvi{e uslova za razvoj za-hvaljuju}i racionalizmu francuskog duha, prosve}enosti enciklopedista i novim dru{tveno-politi-~kim odnosima koje je donela revolucija. Po esteti~kim teorijama Vinkelmana, koje je izloìo usvojoj istoriji umetnosti klasi~nog doba, postoji samo jedna umetni~ka lepota, ostvarena ve} uanti~koj umetnosti, lepota mere, simetrije, reda i jasno}e. Po njemu se ta lepota ostvaruje upredstavi ljudske figure, u skladu njenih odnosa i rasporedu delova. Ideal uzvi{enosti i skladnelepote neoklasicista suprostavlja se nemiru barokne i rokoko – umetnosti.

Pod uticajem Vinklemanovih ideja i anti~ke skulpture u slikarstvu neoklasicizma crte postajeprimarno sredstvo izraza i isti~e vrednost i lepotu jasne i ~iste konture. Boja ima drugorazredni



Forma i stil

25

zna~aj, ona ne sme da umanji vrednost crte a. Svodi se, uglavnom, na ahromatske, nezasi}enetonove i u ravnomerno tankom sloju stavlja se na podlogu. Takva obrada slike ne pokazujeni{ta od spontanog rukopisa Vatoa ili Fraonara. U slikarstvu neoklasicizma nema ni kontrastasvetlo – tamnog; nema ni~ega {to bi naru{ilo uzvi{eni mir i izra`avalo ose}anja. Svetlost iste ja-~ine, osvetljava sve naslikane predmete i figure. Budu}i da se slikarstvo neoklasicizma ugledalo

na anti~ku skulpturu, kompozicija ima oblik friza sa naglaskom na prvom planu. Neoklasicizamu svemu nastavlja renesansnu estetiku, posebno Rafaelovu, izuzev u predstavi prostora. Umestoiluzije dubokog prostora, postignutog primenom linearne i vazdu{ne perspektive, iluzije koja jeu baroku dovedena do krajnjih granica, prostor na neoklasicisti~koj slici je sku~en i plitak, ~estoodmah iza figure, u prvom planu, zatvoren zidom ili draperijom.

Najtalentovaniji slikar neoklasicizma bio je @ak Luj David, zvani~ni slikar revolucije, a potom inapoleonovog carstva. U skladu sa duhom vremena u kome je stvarao. David je slikao i najvi{ecenio istorijske kompozicije i herojske teme, anti~ke i savremene, kakve su i na njegovim slikamaOtmica Sabinjanki, Zakletva Horacija, Ubijeni Mara, Sokrat ispija otrov i Krunisanje Napoleonovo.

Ve}ina ovih kompozicija, naslikanih uo~i i za vreme revolucije, trebalo je da budu moralnapouka revolucionarima kako se za ideje bori i umire. Pored istorijskih kompozicija, David jenaslikao i vi{e portreta. Portret Gospo| e Rekamije po jasno}i prostora, difuznom razlivenomosvetljenju, fino}i i plemenitosti konture je zna~ajna njegova slika.

Prestavnik neoklasicizma je i Dominik Engr, i to u vreme kada je evropskim i francuskim slikar-stvom ve} zavladao romantizam. Iako je prednost davao crte u i govorio da ”ukoliko je jednaslika dobro nacrtana samim tim je i dobro obojena”, neke njegove slike pokazuju koliko su gaprivla~ile izvesne crte romantizma, i u pogledu teme i u pogledu forme. Najve}a vrednostnjegovih neoklasicisti~kih slika je linija, jasna i duga kontura, koja ga je spasla od hladnogakademizma* u koji su zapadali prose~ni slikari.

Kao {to je David bio najve}i slikar ove opohe, tako je venecijanac Antonio Kanova bio njennajve}i skulptor. Njegove statue imaju sve oblike neoklasicizma: jasno}u i plemenitost konture,dominaciju pravih linija i naturalisti~ko prikazivanje detalja. U svojim mermernim statuamaveli~ao je Napoleona i njegovu porodicu. Statua Pauline Borgeze, koju je prikazao kao anti~kuveneru, najpoznatije je njegovo delo.

Arhitektura s po~etka XIX veka ugledala se, kao i druge umetnosti na anti~ku arhitekturu. Usvim zemljama Evrope i u SAD. Gradi se u stilu anti~kog hrama, bez obzira da li je gra| evinanamenjena crkvi, berzi, muzeju ili pozoti{tu. Sa neoklasicizmom po~inje arhitektura istorijskihstilova. Gra| evine su monumentalne, lepih proporcija i harmonije, ali je to vi{e dekor, koji~esto nema organske veze sa funkcionalnim pa, ~esto, ni sa konstruktivnim elementima gra| e-vine. Tako je u Parizu izgra| en Panteon po uzoru na istoimeni anti~ki hram u Rimu, zatim crkvaMadlen po uzoru na Zevsov hram u Atini, a grade se i trijumfalni luci po ugledu na rimske sla-voluke: Karusel i na trgu Etoal, oba u Parizu. Sli~an karakter ima i Brandenbur{ka kapija uBerlinu. Po~asni anti~ki stubovi, kao Trajanov u Rimu, inspiri{u stub Pobede Vandom u Parizu.

* Akademizam je likovni izraz u duhu shvatanja i metoda koje su propisivale umetni~ke akademije. Slikari akade-mizma imaju solidna tehni~ka znanja i izraz strogo ozakonjen, koji umnogome sputava kreativnost i traganje zanovim i originalnim.



Forma i stil

26

U istom stilu izgra| en je i Britanski muzej u Londonu. Internacionalizacija neoklasicizma ogledase na zgradi Kapitola u Va{ingtonu, kao i na Isakijevskom saboru u Sankt Peterburgu.

Devetnaesti vek je bio vreme nacionalnog i ekonomskog bu| enja ju noslovenskih naroda. Me| uHrvatima i Slovencima, koji su bili u okviru harzbu{ke monarhije, dolazi do narodnog preporo-da, do napora da se o~uva nacionalna samobitnost i narodni jezik. Prosvetiteljske ideje i racio-nalizam u nauci i filozofiji nisu mimoi{li ni Srbe u Vojvodini. Ve} krajem XVIII veka oni su uokviru harzbu{ke monarhije, najvi{e na podru~ju karlova~ke mitropolije i u oblastima vojnekrajine, izborili verske i gra| anske slobode. Srbi koji su bili pod Turcima, uspevaju borbama uI i II ustanku da ostvare svoju slobodu, tako da su bili prvi ju`noslovenski narod koji se oslobo-dio tu| inske vlasti.

Umetnici vi{e nisu bili u vekovnom zaka{njenju u odnosu na razvoj umetnosti u Evropi. Po~et-kom XIX veka, upu}eni najpre na Be~, a kasnije, krajem XIX veka, na Minhen, kao mesta {kolo-vanja, oni prihvataju i neguju umetnost pravaca i glavnih tokova skoro istovremeno sa njihovim

razvojem na zapadu.

Klasicizam u Vojvodini ni tematski ni stilski nije bio sasvim dosledan. Istorijsku i mitolo{ku kom-poziciju negovao je veoma malo na ra~un pokreta. Tako je prvi klasicista Arsa Teodorovi} zna-~ajan jedino kao portretista. Krajem XVIII veka, prilikom boravka u Be~u naslikao je portretDositeja Obradovi}a. Teodorovi}ev klasicizam sveo se u slede}oj generaciji slikara na senti-mentalniju, gra| evinsku varijantu klasicizma, poznatu kao bidermajer.

Izraz bidermajer je u po~etku imao podrugljivu notu i ozna~avao je tupog, zadovoljnog i do-bro}udnog gra| anina. Razvijao se u srednjoevropskim zemljama po strani od velikih umetni-

~kih centara, kakvi su bili Rim i Pariz. To je umetnost koja se najvi{e izrazila u name{taju, aliveoma mnogo i u slikarstvu. Slike nemaju jasno}u i strogost oblika kojim se odlikuje neoklasici-zam, ni njegove izvi{ene, herojske teme. Povinuju}i se eljama naru~ilaca – trgovaca, sve{tenika,veleposednika i oficira – slikari unose u svoja dela dekorativne elemente, kao {to su draperija inakit, idealizuju likove i otvaraju pozadinu fantasti~nim predelima i arhitekturom. Mentalitet istremljenja gra| anskog dru{tva odre| uju i teme slika bidermajera. Na tim slikama `ivi jedantihi, sentimentalni svet gra| anskih enterijera, poneki detalaj iz prirode, a najvi{e portreti ugle-dnih gra| ana.

Najzna~ajniji predstavnik bidermajera u slikarstvu kod Srba je Konstantin Danil, radio je naj-du e u Velikom Be~kereku (dana{nji Zrenjanin). Pored ikona i jedne mrtve prirode sa lubenicom,svoju darovitost najbolje je izrazio u portretima. Osim psiholo{ke obrade modela, na njegovimportretima isti~e se i dekorativna vrednost blistavih materijala – ~ipke, veza i nakita – naslikanihkroz glatku, sjajnu lazurnu fakturu.

ROMANTIZAM

Nije lako odrediti vreme nastanka romantizma, ali je sigurno da je on oko 1820. godine ve}

oformljen pravac koji se suprotstavlja neoklasicizmu, mada }e ovaj poslednji postojati i dalje.Nije lako, tako| e, odrediti bitne osobine romantizma, jer je on vi{e stanje duha i senzibilitetaumetnika, a manje nosilac jedne ozakonjene ideje. Ipak, ne}emo pogre{iti ako ka emo da ro-



Forma i stil

27

mantizam, nasuprot internacionalizmu i racionalizma neoklasicita, isti~e u prvi plan nacionalneosobine, spontanost, imaginaciju, i ma{tu kao osnovnu sadr`inu umetni~kog stvarala{tva.Apstraktnoj, uzvi{enoj lepoti neoklasicista romanti~ari suprostavljaju individualnost umetni~kogizraza, promenljivost prirode i ose}anja i slu~ajnost doga| aja. Nezadovoljstvo civilizacijombur uazije, koju su smatrali besciljnom i ru nom i nezadovoljstvo zvani~nom, akademskom

umetno{}u, bili su izvor romanti~arskog nemira i bekstva u srednjovekovnu pro{lost, u egzotikui san.



Forma i stil

28

I romanti~ari, kao i neoklasicisti, pokazuju te`nju vra}anju i obnavljanju starih stilova, ali jerazlika bila u motivima vra}anja na nju i u izboru pro{losti. Neoklasicisti su obnavljali antiku, jer su smatrali da je ona najvi{i umetni~ki izraz, romanti~ari be e u pro{lost jer su nezadovoljnivremenom u kome ìve i koje preziru. Kako izra avaju dramati~ne i dinami~ne tokove ljudskogbi}a, oni se pribli avaju baroku i njegovim sredstvima izraza – dijagonalnoj usmerenosti oblika,

boji i kontrastima svetlo- tamnog. U arhitekturi, pored baroka, romanti~ari obnavljaju gotiku iarhitekturu bliskog pa i dalekog istoka.

Borba izme| u umetni~kih shvatanja neoklasicista i romanti~ara prevagnula je u korist ovih dru-gih 1818. godine, kada je Teodor @eriko, francuski slikar, izloìo Meduzin splav. Naslikanaposle @erikovog puta u Italiju, ova slika, velikih dimanzija, izraàva skulpturalnu snagu kojavodi poreklo od Mikelan| ela. Komponovana u piramidalnom obliku sa isprepletenim, veomaskra}enim oblicima, ona izra ava ljudske emocije izazvane bliskim prisustvom smrti: ose}anjeludila, o~aja, beznade`nosti i lude nade. Iako je slika inspirisana stvarnim brodolomom, doga-| aj je subjektivno prikazan i pokazuje romanti~arsku sklonost za izuzetne i dramati~ne situacije.

Najve}i predstavnik francuskog i evropskog romantizma je Eèn Delakroa. On se borio protivsivila u slikarstvu neoklasicista. U koloritu njegovih slika ima jakih tonova boje, obojenih senki inaporedo postavljenih komplementarnih boja. Delakroovo slikarstvo oslanja se na barokno,posebno Rubensovo, slikarstvo. Svoju ljubav prema Gr~koj, u kojoj je video kolevku evropskekulture, pokazao je prikazuju}i borbe Grka protiv Turaka, ili pak putuju}i u Al ir i Maroko, gde jeantiku na{ao u tipovima i obi~ajima naroda tih zemalja. Orijentalizam je prisutan na njegovimslikama: Pokolj na Hiosu, Gr~ka umire na ru{evinama Misolungija, Al irske ene u haremu i dr.

Najzna~ajnija romanti~arska dela imaju nagla{eno knjièvno obele je. Ona nisu ilustracije knji-

èvnih dela, ve} umetni~ki oblik onih slika koje, ponekad, dobijamo pri ~itanju knjièvnih dela.

Veliki broj [ ekspirovih, Bajronovih i Danteovih likova u{ao je u nasle| e evropske kulture za-hvaljuju}i najvi{e slikama E ena Delakroa.

Po strani od aktuelnih doga| aja svog vremena, Delakroa se inspirisao revolucijom 1830. godineza sliku buntovnog karaktera Sloboda predvodi narod, jedinu koja je bila podstaknuta dnevnimpoliti~kim doga| ajima. Prizor sa pariskih barikada je spoj alegorije – figura slobode sapu{kom i trobojkom u ruci – i realisti~ki prikazanih figura karakteristi~nih za julske doga| aje.Ukr{tene dijagonalne, sna`ni gestovi, prizori smrti i razaranja, ali i herojskog otpora i pobune,

tipi~ne su osobine romanti~arske umetnosti.

Pored @erikoa i Delakroa, pejsa isti, francuski, a naro~ito engleski, dali su veliki doprinos ro-manti~arskom pokretu. Intiman doìvljaj prirode i ljubav prema njoj doveli su oko 1830. godinedo stvaranja slikarske kolonije u seocetu Barbizonu, na ivici Fontenbloske {ume. Tu se okupio jedan broj francuskih slikara sa namerom da slika pejsa . Najzna~ajniji me| u francuskim pejsa-

istima je Kamij Koro. On je u Barbizonu boravio kratko, pa njegovi pejsa i obuhvataju skorosve predele francuske, a najvi{e ih je iz okoline Rima i Pariza.

Nijedan od njegovih pejsaà nije preno{enje prirode u smislu opona{anja stvarnosti.



Forma i stil

29

Oni odgovaraju ovom ili onom stanju njegove du{e, izra enom kroz harmoniju masa i fini skladtonova boje. Svetlo{}u i srebrnkastim odblescima, on svoje pejsa e oboga}uje atmosferom,izmaglicom i sanjaranjem koje govori samo njemu i o njemu, o njegovoj uspomeni na neki bo-ravak koji ga je ispunio vedrinom jednog trenutka.

Zna~ajna ostvarenja umetnosti prve polovine XIX veka dala su dva engleska slikara pejsa a:Dòn Konstebl i Viljem Terner. Konstebl je vezan za stvarni izgled predela, ali u njemu stavljanaglasak na svetlost i atmosferu. Pejsa okupan svetlo{}u, oblaci na nebu, vetar i atmosferskeprilike nagove{tavaju, kao i na Koroovim slikama, impresionizam. U te`nji da zabele i trenutneutiske u prirodi, on je pravio i brojne skice izvan ateljea, ali je i na slikama koje je radio u ate-ljeu primetan slobodan i li~an potez ~etkice, karakteristi~an za skicu. Svetlo{}u i bojom jo{ vi{e je bio op~injen Viljem Terner. On je po~eo da radi u tehnici akvarela*, tehnici koja, mo`da,mo e objasniti njegovo slikarstvo ”obojene svetlosti”.

Terner je slikao u pejsaù borbu prirodnih sila – vode, vazduha i vatre, kao trenutak prirode u

borbi kosmi~kih sila. Svetlo{}u i bojom on dematerijalizuje oblike u koloristi~ke mase. Zajednosa Delakroavim i Konsteblovim slikarstvom i Ternerova gama ~istih duginih boja nagove{tavaobnovu kolorita koju }e izvr{iti impresionisti.

Skulptura romantizma do{la je do izraàja u delu francuskog umetnika Fransoa Rida. Na tri- jumfalnom luku na trgu Etoal u Parizu, Rid je u dubokom reljefu, sra~unatom na posmatranje izdaljine, izvajao grupu poznatu kao Marseljeza. Pod uticajem neoklasicizma, Rid pokazuje inte-resovanje da izvesne detalje u opremi i ode}i dobrovoljaca preuzme iz antike, ali re~itost izamah gesta i izraza, pokret sulptoralnih masa napred i me| usobna povezanost tih masa suromanti~arski.

Arhitektura romantizma obnavlja elemente gotike i baroka, ali i egzoti~ke arhitekture bliskog idalekog istoka. U svom odu{evljenju za srednjovekovnu pro{lost romanti~ari veli~aju goti~kuarhitekturu. Ona se prou~ava, nedovr{ene goti~ke katedrale se dovr{avaju, a i nove gra| evinese podi u prema njihovom izvoru.

U nekim zemljama, kao na primer u Engleskoj, gotika je inspirisala gradnju velikog broja zgra-da, a me| u njima je i zgrada Parlamenta u Londonu. U arhitekturi romantizam nastavlja ono{to je po~eo neoklasicizam – obnovu istorijskih stilova. Pod ”stilom” se ~esto podrazumevaju

samo fasada i dekoracija gra| evine, a ne njena funkcija i gra| evinski materijal. Takva arhitek-tura bila je u protivure~nosti sa ekonomsko-dru{tvenim prilikama, sa industrijskom revolucijom,sa velikim pove}anjem broja stanovnika u Evropi i sa brzom urbanizacjom.

U Srbiji je do{lo, u to vreme, do formiranja tzv. Balkanskog stila oslonjenog na orijentalnu tra-diciju. Tako je konak kneginje Ljubice izgra| en u tom stilu, ali na nekim drugim gra| evinamame{aju se svi stilovi: kapetan-Mi{ino zdanje, dana{nji Filozofski fakultet, izgra| en je u stilurane renesanse, Narodno pozori{te u stilu neoklasicizma i renesanse itd.

* Akvarel ili vodena boja je slikarska tehnika u kojoj se boja rastvara vodom. Tako razre| enom i prozirnom bojom

popunjavaju se crte i unutar kontura, ali se mo e slikati i slobodno bez prethodnih skica. Slika se na specijalnojkrupnozrnastoj hartiji poznatoj kao akvarel – papir. Vrednost ove tehnike sastoji se u ne`nim, svetlim i prozirnimbojama, koje slici, naro~ito pejsaù, daju neposrednost i sve inu. Najve}i slikari akvarela su Japanci i Kinezi, a uEvropi engleski slikari XIX veka.



Forma i stil

30

U slikarstvu je me| utim, romantizam koji se kod nas javlja oko 1848. godine imao mnogo iprave predstavnike. Zvu~niji kolorit, kontrasti svetlo – tamnog, slobodniji namaz boje i vidljivipotezi ~etkice, obele ja su nove estetike romantizma i kod na{ih slikara.

Istorijske teme iz nacionalne pro{losti i poezije odigrale su pozitivnu i zna~ajnu ulogu u bu| enju

nacionalne svesti.

Romanti~arske te nje, me| utim, najvi{e su do{le do izraza u dramati~nim scenama i tragi~nimlikovima istorijske pro{losti i u slikanju pejsaà. Prve je u Srbiji slikao \ ura Jak{i}, romanti~arskipesnik i slikar.

Ubistvo Kara| or| a, knez Mihajlo na odru i Karaula dovoljne su, uz mnoge druge, da \ uri Jak-{i}u obezbede mesto najve}eg romanti~arskog slikara, kod nas.

Te nje za stvaranjem savremene umetnosti koja bi odgovorila na zahteve vremena javile su se

sredinom XIX veka, istovremeno u arhitekturi i slikarstvu.

Moderna arhitektura po~ela je od sredine veka da se razvija izgradnjom robnih ku}a, upravnihi administrativnih zgrada, èlezni~kih stanica, metroa i mostova. Arhitektura XIX veka savreme-na je samo u onoj meri u kojoj treba novih materijala i novih postupaka.

Otkri}e da se gvo | e mo e dobiti pomo}u kamenog uglja, {to je znatno pojeftinilo njegovuproizvodnju, zatim ~elik dobijen brzim i ekonomi~nim postupkom i drugi materijali koji i danasimaju odlu~uju}u ulogu u arhitekturi izvr{ili su u njoj istinsku revoluciju. Svojom ~vrstinom iotporno{}u ~eli~ne {ipke omogu}avaju izuzetno visoke gra| evine, premo{}avanje ogromnihprostora i slobodno postavljanje zidova, nezavisno od skeleta gra| evine. Rastom gra| evina uvisinu maksimalno se iskori{}ava prostor, {to su omogu}ili novi materijali, pre svega ~elik.

Jedan od najranijih primera upotrebe gvo`| a kao gra| evinskog materijala je ~itaonica biblio-teke Sv. @enevjev u Parizu. Niz stubova od livenog gvo | a novi dva poluobi~asta svoda, kojileè na lukovima od {upljikastog kovanog gvo | a. Gvozdeni nosa~i, koji imaju oblik korintskihstubova, vitki su onoliko koliko to novi materijal dozvoljava, a da bi dobili ve}u te inu, stavljenisu na visoka kamena postolja. Tako stari sistem u ovoj gra| evini ivi uporedo sa novim.

Nove trgovine do kojih se do{lo u arhitekturi XIX veka na{le su svoj izraz u paviljonima za velikesvetske izlo be. Tako je Kristalna palata u Londonu, izgra| ena za svetsku izlo bu 1851. godine,sva u staklu i ~eliku. Prozra~nih staklenih zidova koje dr e ~eli~ni nosa~i, ona svodi na mini-mum granicu izme| u unutra{njeg i spolja{njeg prostora.

Dvadeset godina kasnije, gvo | e, ~elik i beton su omogu}ili brzu obnovu ikaga posle velikogpoàra i stvorili uslove za izgradnju oblakodera.

Primer jo{ prozra~nije i elasti~nije arhitekture je Ajfelova kula u Parizu, podignuta za svetskuizlo`bu 1889. godine, ona je proslavila inènjera Gustava Ajfela, tvorca ~ije ime nosi. Simbor

je pobede gvo`| a kao gra| evinskog materijala. Utiskom lako}e i lebdenja, re{etkastom struktu-rom i visinom od trista metara – postala je spomenik za slede}u epohu.



Forma i stil

31

REALIZAM

Napori za stvaranje savremene umetnosti odgovarali su i namerama slikarima realista, koji su

se, tako| e, javili sredinom stole}a..

Sa krupnim ekonomskim i dru{tvenim promenama sredinom veka postavilo se pitanje uloge imesta umetnosti u dru{tvu. Sa gledi{ta pozitivizma Ogista Konta i socijalista- utopista Sen-Si-mona i Pjera Prudona, umetnost je ~injenica jednaka dostignu}ima nauke i tehnike. Kao {to na-u~na i tehni~ka dostignu}a zavise, po njima, od drut{venog stanja, tako i umetnost mora odr avatidru{tvo. Prevedeno u umetni~ku praksu, ovakvo gledano na ulogu umetnosti zna~ilo je da slikarimoraju prikazivati savremeni svet i ivot i odbaciti religijsku, mitolo{ku i alegorijsku tematiku.

Najve}i predstavnik realisti~kog slikarstva Gistav Kurbe, izrazio je ove te nje re~ima ”Ja ne

slikam an| ele jer ih ne vidim”.

Rezultat ovakvih teorija je negiranje ma{te i intuicije u interesu stvarnosti.

Budu}i da realisti~ka umetnost mora biti i sredstvo za stvaranje pravednijeg i boljeg dru{tva,svrha realizma je da ukaè na socijalne nepravde koje trpe radnici i seljaci. Realisti~ka ”revo-lucija” u umetnosti donela je novine samo u izboru teme i motiva, jer je realisti~ka obrada bilapoznata i ranije u {panskom i holandskom slikarstvu u delu Karava| a. Pozivisti~ke teorije oumetnosti kao odrazu dru{tvene zbilje stvorile su mnoge bezna~ajne umetnike, ali je u nekolicini

njih realizam imao prave, istinske i velike predstavnike.

Francuski slikar Gistav Kurbe bio je socijalista, u~esnik u Pariskoj komuni, ali i jedan od velikihslikara evropskog XIX veka. Pobunjenik protiv izve{ta~enosti akademskog slikarstva, Kurbe je1855. godine, kada su mu odbijene slike za svetsku izbloù, u jednoj dru{tvenoj baraci koju jenazvao paviljon realizma priredio izloù svojih slika i u predgovoru kataloga napisao: ”Mo}iprikazati obi~aje, ideje, lice mog vremena, onako kako ih ja vidim biti ne samo slikar ve} i~ovek, eto, to je moj cilj”. Ovaj program na{ao je u Kurbeu ro| enog slikara, koji je realizamizrazio ne samo u prizorima savremenog ivota, ve} i u materijalizaciji same boje, kroz njengust, gotovo reljefni namaz, pri ~emu se slu io, pored ~etke i slikarskim no em. Za realisti~ki

program zna~ajne su Kurberove slike Sahrana u Ornanu, Tuca~i kamena, Gospo| ice na obaliSene, ali i slike pejsaà, marina, aktova i mrtve prirode.

Drugi francuski realist, Onore Domije, postavio je, uz Goju temelje estetici hronike i aktivnosti.U svojim traènjima obojica su do{li do granice izme| u romantizma i realizma, do satire i ka-rikature. Domijeova karikatura je bila politi~ke prirode i odnosila se na period julske monarhije.Karikaturom je izlo io podsmehu kralja Luja Filija i predstavnika pravde, sudije i advokate.Osetljiv na nepravdu i la Domije je istovremeno, ganut kad prikazuje obespravljene i siroma{ne.Odli~an crta~i graver, on se i u slikarstvu izraàvao kroz odnos svetlo – tamnog, zanemaruju}iboju i linijom koja hitro u krivuljama ekspresionisti~ki deformi{e oblik. Kao {to je Delakroao iveo likove [ekspirovih i Bajronovih junaka, tako je i Domije u~inio u vi{e slika sa Sevanteso-vim junacima Don Kihotom i San~om Panjom.



Forma i stil

32

Karikatura je crte , jo{ ~e{}e grafi~ki otisak, koji jakim deformacijama – uve}avanjem, umanji-vanjem i izobli~avanjem – pojedinih delova ljudske figure ili, pak, cele ljudske figure, te i dapostigne utisak sme{nog, pretnje, opomene i kritike. Ona ìgo{e ljudske poroke i slabosti ili ta-mnu stranu neke pojave, socijalne ili politi~ke. Bliska je satiri u knjièvnosti.

Domije je svoje karikature radio u tehnici litografije, a {tampane su u humoristi~kim listovimaPariza. Njima je stekao ogromnu popularnost u radni~kim predgra| ima Pariza, ali su ga vlastiubrzo onemogu}ile u toj vrsti posla.

Kurbeovu ideju o” ivoj” umetnosti prihvatili su u Rusiji slikari okupljeni u grupi ”Peredvi niku”,Ija Rjepin, najpoznatiji iz ove grupe, slikao je portret, ànr-kompozicije i istorijske scene. Naj-poznatije su mu slike Zaporo{ci i Burlaci na Volgi.

U periodu realizma, koji se kod srba, hrvata i slovenaca sa zaka{njenjem javlja krajem XIXveka, umetnici se sve vi{e usmeravaju ka Minhenu kao mestu svog {kolovanja, u kome su Kur-

beove ideje uhvatile jak koren. Glavna tematika na{ih slikara realista je i dalje portret, mrtvapriroda, pejsa , ànr, religiozna i istorijska kompozicija. Kod jedne grupe slikara ose}aju senaro~ito u slikanju pejsa a, po~eci plenerizma – slikanje van ateljea, u punoj sun~anoj svetlosti,kao kod srpskog slikara \ or| a Krsti}a, kod slovena~kih slikara bra}e [ubi} i kod hrvatskogslikara Vlaha Bukovca. \ or| e Krsti}, po povratku iz Minhena, putuje po Srbiji, pa su sa tihputovanja nastali brojni pejsa i natopljeni svetlo{}u sunca. Me| u njegovim najboljim delima suAnatom, pejsa Babakaj i Alaska vrata.

U arhitekturi druge polovine XIX veka, tj. U periodu realizma, vladaju jo{ uvek istorijski stilovi.Njen najistaknutiji predstavnik je Aleksandar Bugarski, koji je najvi{e gradio u Beogradu, i to urazli~itim stilskim shvatanjima: Narodno pozori{te u neoklasicizmu, Stari dvor u neobaroku iSpasi}evu zadu binu sa renesansnim elementima. I srpska i hrvatske sredina poznavala je doXIX veka jedino reljefnu skulpturu vezanu za arhitekturu. Tek su poslednjih decenija XIX vekastvoreni uslovi za pojavu skulpture kao samostalne umetnosti i, kako je za obe sredine, naro~itoza Srbiju, to bilo vreme veli~anja nacionalne pro{losti i ja~anja patriotizma, jedino je akademskirealizam bio prihvatljiv u dru{tvu u kome su politi~ki i socijalni ciljevi bili va niji od umetni~kih.

IMPRESIONIZAM

Osamdesete godine XIX veka obele ene su pojavom impresionizma. Iako je u predmetnompogledu nastavak realizma, impresionizam uspostavlja nov odnos prema svetu. Slikari se vi{ene zadovoljavaju preobraàvanjem i razvijanjem tradicionalnih formula, kao {to su to ~inili ro-manti~ari i neoklasicisti, ve} tragaju za novim na~inom vizuelnog izraza. Iz tog novog na~inaproizilazi i novi odnos prema predmetu. U po~etku je impresionisti~ki postupak bio analiti~ki,ali ubrzo mrlje ~iste boje po~inju da bri{u uobi~ajeni izgled predmeta. Od impresionizma po~i-nje eksperimentisanje sa predmetom, koje se nastavlja do na{ih dana.

Spontan odnos prema svetu, a ne odre| en odnos prema jednoj, uglavnom evropskoj, kulturi,

kao {to je bio, recimo, odnos neoklasicista prema nauci, ili romanti~ara prema [ekspiru i gotici,omogu}io je impresionizmu da koristi likovna iskustva svih, a ne samo evropskih stilova. Nijeslu~ajno da su se impresionisti divili japanskih drvorezima – estampama – i japanskoj umetnosti



Forma i stil

33

uop{te. Susret umetnosti dalekog istoka i impresionizma odlu~na je prekretnica u svetskoj istorijiumetnosti, prekretnica koja je po~ela da ostvaruje ideju o tome da je umetnost sredstvo komuni-kacije svih naroda, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i tradiciju.

U su{tini, pojava impresionizma se podudara sa trenutkom kada je izvan nau~nih krugova pri-

hva}eno Njutnovo otkri}e spektra i njegov zaklju~ak da je bila svetlost sastavljena od boja. Bilo je potrebno sto pedeset godina da jedno nau~no saznanje postane deo op{teg iskustva. Impre-sionisti~ka slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sun~evoj svetlosti i pred-metima obasjanim njome. Odblesci svetlosti na vodi, sneg, nebo sa oblacima, plast sena ili lo-kvanji na vodi bili su povod za nastajanje impresionisti~ke slike. Posledica slikanja svetlosti izvanateljea je rasto~enost i dematerijalizacija oblika, spontan namaz boje koji se, kroz vi| ivi trag~etkice, osamostaljuje kao vrednost po sebi.

Saznanje da je svetlost sastavljena od boja, da u njoj nema bele i crne ve} samo toplih i hladnihboja, kojima je mogu}e izraziti svetlost i senku, na{lo je punu primenu u slikarstvu impresionista.

Slikaju}i bojama sun~evog spektra impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno daizrazi treperenje vazduha i drhtaj sun~evog odbleska.

Najdosledniji impresionista je francuski slikar Klod Mone. Po njegovoj slici Impresija, ra| anjesunca, ceo pravac je 1874. godine dobio ime. Tada su slikari impresionisti prvi put izlo ili slikeu ateljeu fotografa Nadara. Svetlost je za Monea bila jedina realnost ovog sveta. Slikao je jedan motiv vi{e puta u razli~ito doba dana i godine, stvaraju}i pri tome nove i druk~ije slike.Naj~uvenija mu je serija od dvadesetak slika fasade Ruanske katedrale, od kojih se jedna na-lazi u Narodnom muzeju u Beogradu. Predmet na Moneovim slikama, a to su uglavnom delovipejsa a, postaje neva an, dok atmosfera koju stvara svetlost, mrlje boja i potezi ~etkice izbijajuu prvi plan. Promene svetlosti ~ine da se jedan predmet menja iz sata u sat, menjaju se njegovlokalni ton i struktura njegovog oblika koji se rasta~e, pa se slikana povr{ina sastoji od poteza~iste boje razli~ite ja~ine svetlosti.

Francuski slikag Ogist Renoar se, tako| e, vezuje za impresioniste, mada veliki broj njegovihslika ne pripada ovom pravcu. Na svojim impresionisti~kim slikama on je, osim svetlosti, istraì-vao i pokret ljudske figure. Sa njim se tematika impresionizma promenila, pa je sa pejsaà, koji je Mone skoro isklju~ivo slikao, pre{la na gradski pariski ivot: zabave, operu, balet, hipodrom,ulicu.

Na prelazu iz XIX u XX vek impresionizam su prihvatili i slikari ju`noslovenskih naroda. MilanMilovanovi}, predstavnik, srpskih slikara impresionista, naslikao je svoje najbolje slike, uglavnompejsaè, u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata i ne{to kasnije, u primorju, Srbiji i Hilandaru.Najve}i broj na{ih slikara na prelazu dva veka, prihvatao je impresionizam posredno prekoMinhena, gde su odlazili na {kolovanje. Milan Milovanovi} i Nade`da Petrovi} bili su prvi kojisu na{e slikarstvo usmerili ka Parizu, na same izvore impresionizma.

U na{em slikarstvu i likovnom ìvotu uop{te li~nost Nade de Petrovi} ima izuzetno mesto. Ukonzervativnoj sredini Srbije s po~etka XX veka ona je i slikarstvom i pisanom re~ju kr~ila nove

puteve u umetnosti, slamala otpor navika i tradicije. Organizovala je saradnju sa slovena~kimslikarima u koloniji u Si}evu i prvu jugoslovensku izlo`bu 1904. godine. Svoje najbolje impre-sionisti~ke slike, Notr-Dam i Bulonjska {uma, naslikala je u Parizu.



Forma i stil

34

Na tim slikama sve je podre| eno boji i svetlosti, sa vidljivim kratkim potezima u gustoj pastistavljenoj na podlogu u debelim slojevima. U svom umetni~kom razvoju ona je pre{la put odimpresionizma do fovizma i ekspresionizma.

Dok su drugi narodi, recimo holan| ani, imali dugu i jaku tradiciju pejsa`a, u na{oj umetnostion je sve do pojave impresionizma bio ili dekorativni elemenat slike ili sporadi~na i retka poja-

va. U slikanju pejsa`a punog svetlosti i atmosfere i samim tim, u osloba| anju slike od religiozneistorijske tematike, jeste najve}a zasluga slikara imresionista.

U skulpturi je impresionizam do{ao do izraza u delima Ogista Rodena. Iako su mu uzori biliFidija i Mikelan| elo, Roden je manje obra| ivao kamen a vi{e je radio u bronzi i gipsu. Veranprikazivanju vizuelnih do ivljaja, Roden je u svojim delima, kao i slikari impresionisti dao utisaknedovr{enosti i igru svetlosti na povr{inama. Na spomeniku Balzaku, poznom Rodenovom delu,povr{ine su toliko razlivene i razmek{ane svetlo{}u da se u njima skoro gube portretne karakte-ristike, pa je statua vi{e simbol knji evnika a manje njegov bukvalni portret.

Za Rodena, istina, svetlost ni izdaleka nije imala onaj zna~aj koji je imala za slikare, jer se ponjemu istina o obliku i pokretu otkriva vi{e preko ~ula dodira, a manje preko ~ula vida, {to je iosnovna razlika izme| u slikarskog i skulptoralnog medija.



Forma i stil

35

POSTIMPRESIONIZAM

Udaljavanje od impresionizma i davanje podstreka razvoju umetnosti XX veka ostvarili su u po-

slednjoj deciniji XIX veka slikari Pol Sezan, Pol Gogen i Van Gog. U po~etku i sami impresio-nisti, udaljili su se od ovog pravca i stvorili umetnost koja ~ini izvori{te likovne problematike uprvoj polovini ovog veka. Reagovali su na impresionizam u dva glavna smera: u prvom, Seza-novom slikarstvu izra ena je te nja za konstruktivnijom i racionalnijom umetno{}u, u drugom jeodlu~uju}i subjektivan i ekspresionisti~ki izraz.

Suprotno impresionistima koji su uni{tili i predmet i prostor, izjedna~avaju}i ih istim mrljamaboje i svetlosti, Sezan je, posle dugog i mukotrpnog rada, stvorio slikarstvo ravnote e, ~vrstine igeometrijske stvarnosti. Generacije slikara u~ile su se sa Sezanovih slika da geometrija ne slu isamo za ozna~avanje nedoglednih perspektiva nego da se ona primenjuje i na predmete. Za-

tim su shvatili da poredak na Sezanovim slikama nije kao u prirodi i da slikar stvara oblike iporedak kakvih u prirodi nema ve} kakvi postoje u duhu slikara. Tako po Sezanu slika poka-zuje re isersku sposobnost duha samog umetnika. Ovim je Sezan postavio osnove modernojestetici koja umetni~ko delo vidi kao novu stvarnost kakve u prirodi nije bilo pre nego {to ju jeduh umetnika materijalizovao i opredmetio.

Za Sezana oblik i boja su me| usobno zavisni i tek ”kad boja dobije svoj puni zvuk, i oblik }edobiti svoju puno}u”.

Od ta~nog odnosa boja na Sezanovim slikama zavise ~vrstina i volumen oblika. Da bi zadovo-ljio svoju potrebu za konstrukcijom, Sezan je predmete iz prirode razlagao na osnovne geome-trijske oblike – kocku, loptu i valjak, koji su bili dovoljno veliki da boja dobije svoj puni zvuk, alidovoljno mali da, sli~no opeci ili kamenom bloku na gra| evini, ostvare puno}u i ~vrstinu oblika.On nije modelirao predmet svetlo – tamnim na klasi~an na~in, ve} ga je modulirao bojom kaoosnovnom gra| om slike raspore| enom u odre| ene geometrijske planove. Otuda povr{ineSezanovih slika imaju mozai~ku strukturu obojenih plo~ica.

Francuski slikar Pol Gogen zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i ma{te i njihovojnau~noj analizi svetlosti suprostavio je osloba| anje od podr avanja prirode.

Umetnost XX veka njemu duguje pouku o organizaciji slike prema njenim sopstvenim zakonima,kao i udaljavanje od klasi~nih tradicija evropske umetnosti i pribli`avanje razli~itim umetni~kimizrazima, najvi{e orijentalnim i drevnim. Prvo u Pont Avenu u Bretanji, a zatim na Poline`an-skim ostrvima, Gogen je stekao uverenje da su boja i linija sredstva samostalnog izraza i da jesamo raspore| ivanjem obojenih povr{ina uokvirenih linijama mogu}e izraziti celinu vizuelnogiskustva i proizvode ma{te. Likovni izraz koji je stvorio sam Gogen je nazvao sintetizam.

U njemu vi{e nema ni traga od impresionisti~kog rastvaranja oblika u korist atmosfere. Boja jeosnovno sredstvo Gogenovog izraza. On je u njoj na{ao unutra{nju, tajanstvenu i zagonetnusnagu, ali je nije koristio u smislu renesansnog i baroknog slikarastva. Na njegovim slikama



Forma i stil

ona ne opisuje predmet, jer nema ni svoj lokalni ton, ni svetlosti ni senku. Nanete ~iste u velikimpovr{inama, jedna pored druge, boje stvaraju razli~ite odnose i harmonije.

Holandski slikar Vinstent Van Gog slikao je u po~etku slike iz ìvota holandskih seljaka i rudaratamnim mrkozelenim bojama. Posle kratke impresionisti~ke faze u Parizu, u kojoj rasvetaljava

paletu i napu{ta socijalne teme, Van Gog odlazi u Arl na jugu Francuske. Tu se najvi{e izraà-vao u varijacijama plavih i ùtih boja. Ove dve boje, ~esto veoma intenzivne, imaju u njegovimslikama ulogu koju su u vizantijskoj umetnosti imale plavo i zlatno. Ali, dok su u vizantijskim mo-zaicima i ikonama bile simbol nepromenjivih i apstraktnih vrednosti, u Van Gogovim slikamaone su konkretni simboli zemlje, neba i sunca, a jo{ vi{e izraz unutra{njih ritmova i vibracija. Utom razdraènom simbolizmu u~estvuju jo{ dve boje – crvena i zelena. Za svoju sliku Kafanano}u pi{e bratu Teu u Parizu: ”soba je krvavo crvena i tamnoùta, u sredini je zeleni bilijar i~etiri svetiljke limunove boje, koje bacaju narand asto- zelenu svetlost. Svuda se bore najrazli-~itije zelene i crvene boje: u sitnim likovima protuva koje spavaju, u praznoj i àlosnoj sobi...Poku{ao sam da crvenim i zelenim izrazim stra{ne strasti ljudske du{e”. Po ovako shva}enoj

boji Van Gog je za~etnik koloristi~kog ekspresionizma, koji kod njega nije bio posledica teorije,ve} nu nost izazvana potrebom da izrazi svetle i tamne strane svog bi}a. Iz Arla Van Gog pre-lazi u Sen Remi. Ovde intenzitet ekspanzije prelazi sa boje, koja postaje prigu{enija, u linearnidinamizam, u grafi~ki gest ruke, ~etke ili no a. Kroz taj gest, vi{e nego kroz boju, izra avazgr~ene i iskrivljene oblike, nestvarne perspektivne, mete e i oluje u kojima se projektuju njego-ve muke. Teme ovih slika su masline, ~empresi, planine.

Sa ovom trojicom velikih slikara s kraja XIX veka po~inje moderna umetnost. Sezanovo slikar-stvo bilo je osnova za nastavak kubizma, futurizma i geometrijske apstrakcije Mondrijana iMaljevi}a. Gogen i Van Gog otkrili su slikarima ogromne prostore ekspresionizma, samodo-padljivost boje, a sva trojica su dokazala da je slika umetni~ka stvarnost koja postoji paralelnoali nezavisno od stvarnosti prirode.

Forma i stil 1 deo

Documents

Transcript of Forma i stil 1 deo