Kjel A. NordstromJonas Riderstrale

FUNKY BUSINESSKapital igra kako talenat svira

ΠΠΛΛΑΑΤΤΩΩ

biblioteka pastecopy

Naslov originala,Jonas Ridderstrâle, Kjelle Nordström,

Funky Business, ©BookHouse Publishing AB,Stockholm, 2002.

© Copyright za Srbiju i Crnu Goru PLATW

UrednikAleksandra Mi{i}

KJEL A. NORDSTROMJONAS RIDERSTRALE

FUNKY BUSINESSKAPITAL IGRA KAKO TALENAT SVIRA

Prevela s engleskogDragana \or|evi}

BEOGRAD2004.

ΠΠΛΛΑΑΤΤΩΩ

Kjel A. NordstromJonas Riderstrale

FUNKY BUSINESSKapital igra kako talenat svira

Izdava~Izdava~ka ku}a PLATW

Akademski plato br. 1Beograd, tel. 011/30-34-808

office@plato.co.yuwww.plato.co.yu

Za izdava~aBranislav Gojkovi}, direktor

UrednikAleksandra Mi{i}

Tehni~ki urednikMihailo Pendo

Lektura i korekturaNata{a Antonijevi}

Kompjuterska pripremaGoran Skaki}

[tampa[tamparija PLATW

Tira`1000

821.163.41

NORDSTROM, Kjel

Funky Business : Kapital igra kako talenat svira /Kjel A. Nordstrom i Jonas Riderstrale ; prevela s en-gleskog Dragana \or|evi}. – Beograd : Plato, 2004(Beograd :PLATW). – 290 str. ; ilustr. ; 21 cm. – (Bib-lioteka „COPY PASTE” [PLATW])

Prevod dela: Funky Business / Jonas Ridderstrâle andKjelle Nordström. – Tira` 1000. – Bele{ke : str. 277-287.

ISBN 86-447-0209-21. Riderstale Jonas

COBISS.SR-ID 112263948

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

biblioteka pastecopy

�

SADR@ AJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

1 FANKI VREMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Borba mozgova . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Tre}arevolucijaznanja

Povratak u revoluciju . . . . . . . . . . . 3� Fankibiznisjeistinskiglobalan Fankibizniszna~ija~ukonkurenciju svudaizasve Fankibiznisiziskujestalnupotraguza razli~ito{}u Fankibiznisiziskujeorganizacione inovacije Fankibiznispostavljamenad`menti rukovo|enjeusredi{tezbivanja Fankibiznisnamdajemo}

Ka fanki budu}nosti . . . . . . . . . . . . 47

2 SILE FANKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �0

Tehnologija: beskrajan akord . . . . . �� Digitalnipodaci Digitalnisnovi

Institucije: obnova mauzoleja . . . . 6� Institucijakapitalizma Nacionalnadr`ava Politi~kepartije Ve~nopreduzetni{tvo Porodica

Vrednosti: od teleskopa do kaleidoskopa . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Radnevrednosti Fuzijauglobalnomselu Duhovnapraznina

Deregulacija ` ivota: osu|eni na slobodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Uhvatitiseuko{tacshaosom

3 FANKI SELO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Dru{tvo vi{ka . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Tr`i{nagroznica Prekomernaponuda Besplatnakomunikacija Povratakzahtevnogpotro{a~a Trkazapa`nju

Sada: dru{tvo u realnom vremenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Dobaaukcija

Softwhere? Dru{tvo mozgova . . . 108 Konkurencijazasnovananasposobnosti

Svuda: globalno povezano dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11� Dalekizapad Dalekiistok Bli`iistok Bli`enama Itd. Lideriineodlu~ni

Maglovito dru{tvo . . . . . . . . . . . . . 129

Fragmentisano dru{tvo . . . . . . . . 133 Polarizacija Plemenizacija Individualizacija

Dru{tvo slo-` e-ni-ca . . . . . . . . . . . 139

Pobednik dobija sve . . . . . . . . . . . 142 Konkurencijarecepata

7

4 FANKI D .O .O . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

Fanki d .o .o . je usredsre|en . . . . . 1�1 Su`enifokus [upljifokus Ciljanifokus

Fanki d .o .o . je uticajan . . . . . . . . . 164 Interniuticaj Industrijskiuticaj Me|unarodniuticaj

Fanki d .o .o . je inovativan . . . . . . . 174 Inovirajtenovimstrategijama Inovirajtebrzinom Inovirajtepame}u Ignorisatiislu{atipotro{a~e Kombinujteheterogenostihomogenost

Fanki d .o .o . je heterarhijski . . . . . 191 Fankimodel Sedamkarakteristikafankifirme

Recept za uspeh? . . . . . . . . . . . . . 203

� FANKI VI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

Smisleno vo|stvo . . . . . . . . . . . . . 212 Usmerenje–zavrtime Eksperimentisanje–oprostimi Obrazovanje–razvijme Personalizacija–vidime

Izja{njavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Buditejedinstveni Inkorpori{itese Pove`itese

Upravljanje snovima . . . . . . . . . . . 241

8

6 FANKI RASPOLO@ENJE 244

[ta ~ini erotske snove? . . . 248

Od lokacije do organizacije . . . . . . . . . . . . 2�1

Ekonomija du{e . . . . . . . . . . 2�6

Beskona~na inovacija . . . . . 262 Senzacionalnestrategije

Izgradite emotivno preduze}e . . . . . . . . . . . . . . 268

Prosek nikada ne pobe|uje 274

Bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . 277

Spisak autora fotografija i ilustracija . . . . . . . . . . . . . . 288

9

Uvod

Menad`ment za ~ove~anstvo

Sve je, jednostavno, postalo li~no. Sloboda je novi, nezau­stavljivi virus. Sve nas je vi{e {to sa sebe stresamo ~eli~ne okove. Pravo na izbor caruje. Napu{tamo stari na~in ̀ ivljenja – kako u Evropi, tako i u Aziji i obe Amerike. Tradicionalne institucije odbijaju da prihvate odgovornost za nas. Socijalne ustanove zatvaraju se zbog nebrige ili politi~kih dogmi. Njihova propast je surova `ivotna istina, koju ni ve}i porezi ne mogu ubla`iti.

Vi{e slobode zna~i i vi{e odgovornosti. Ako vi ne iskoristite svoje pravo na izbor, to }e neko drugi, negde drugde, u~initi umesto vas. Budite sigurni, pri tom, da ih va{e dobro ne}e preterano zanimati.

Sami smo

Novo dru{tvo blagostanja – ovoga puta je to dru{tvo, a ne dr`ava – kao da sti`e iz IKEE. Komponente dobijate uredno spakovane u kartonske kutije, ali, kao {to ste verovatno i sami primetili, uputstva za sklapanje nema.

Da biste pre`iveli i uspeli, morate da se naoru`ate najsmrtono­snijim oru`jem – znanjem.

Fanki biznis tuma~i usamljenost vizionara

Fanki biznis je knjiga za samopomo}, ali bitno druga~ija od ostale takve literature. Umesto da ljudima govori {ta da misle, ona ih poziva da sagledaju promene koje uti~u na na{e

10

dru{tvo, privredu, preduze}a, posao i kona~no, na{e `ivote. Umesto da po`njemo jedan usev s jednog polja, krenuli smo u potragu za obrascima koji pro`imaju mnogo razli~itih disciplina i analiti~kih nivoa. Nadamo se da }e bar nekima od vas ovaj vodi~ kroz dana{njicu pomo}i da donesete mudrije odluke ili, ako ni{ta drugo, da shvatite da je i nedono{enje odluke tako|e odluka. Ali, pre ili kasnije, neku odluku morate doneti. Pa onda neka bude, pametna. Neke ~itaoce ove knjige iznena|uje to {to su je napisala dva {vedska akademika. Neki je iz tog istog razloga nisu pro~itali! Ali, postoji i nekoliko jakih razloga {to su Fanki biznis napisali upravo [ve|ani. Na zemaljskoj kugli nema modernijeg mesta od [vedske – Stokholma naro~ito. [vedska je verovatno oti{la dalje od bilo koje zapadne zemlje u tome da moderno prepozna, i`ivi i oseti. Ona elementarna sila koja je [vedsku gurala napred proteklih nekoliko decenija, bila je ideja da rukopis pro{losti treba uni{titi, a `ivot urediti tako da ljudi steknu slobodu da znaju ono {to `ele, da idu kuda `ele i rade {ta `ele, nezavisno od pola, dru{tvenog statusa, itd.

Ovim je jak naglasak stavljen na obrazovanje i li~ne slobode, ali je isto tako i nedostatak stabilnosti postao izra`eniji, tako da su mladi [ve|ani bili primorani da nau~e kako da pre`ive i uspeju u uslovima velike neizvesnosti. Koliko je to dobro ne znamo, ali nama je potpuno nepoznata ideja do`ivotne vernosti – domovini, preduze}u, mu`u ili `eni – jer je nikada nismo iskusili. [vedska se pripremala za ova na{a nesigurna vremena ~ak i onda kada nije mogla znati da su ona osu|ena na neizvesnost.

Povratne fanki informacije

Fanki biznis je preveden na vi{e od 25 jezika – tri jezika vi{e od ukupnog broja prodatih primeraka na{ih doktorskih disertacija. Reakcije su bile vi{e nego pozitivne, ali su se i

11

razlikovale od mesta do mesta. U severnoevropskim zemljama i Americi ljudi uglavnom pitaju kakve su im kompanije potrebne da bi uspeli u ovim nesigurnim vremenima i {ta ~ini uspe{nog lidera.

Dalje prema jugu, u tek industrijalizovanim zemljama, pitanja se zadr`avaju na dru{tvenom nivou – dominiraju pitanja o budu}nosti demokratije, vlade i sli~no.

Dok je u Skandinaviji bilo mi{ljenja da je knjiga „neolibe­ralna”, {to je, kako se ~ini, pe`orativni opis, neki ameri~ki analiti~ari su prihvatili na{ argument da je pisac Komu­nisti~kog manifesta, Karl Marks, bio u pravu. Neki su, ~ak, odbili da se pojave na promociji knjige u Njujorku, jer nisu `eleli da imaju bilo {ta sa komunistima. @eleli bismo da im zahvalimo na jasnoj demonstraciji slobode izbora. Slede}i izvor polemika bilo je to {to smo pojedinca postavili u centar zbivanja. Pripadnici anglosaksonskih kultura na to gledaju s odobravanjem, ali su drugi prili~no sumnji~avi. [ta }e biti s dru{tvom u kome vlada pojedinac?

Komentari i reakcije su dobri, ali ljudi ponekad brkaju gla­sono{u s porukom. U Fanki biznisu svet je onakav kakvim ga mi vidimo, a ne onakav kakav pri`eljkujemo – pozivamo ljude da razmi{ljalju, umesto da im govorimo {ta da misle. Neki od trendova koje opisujemo su zastra{uju}i. I {vedski akademici obrijanih glava se boje. Uop{te uzev{i, mi smo optimisti. Prilike za ispunjeniji `ivot, za stvaranje firmi koje inspiri{u na rad i dru{tva u kojem }e ljudi imati istinsku {ansu da ostvare svoje snove, sada su ve}e nego ikada pre. Ali, da bi se oslobodili siroma{tva, one tamne senke koja odvajkada prati ~ove~anstvo, moramo da se dogovorimo {ta dobar `ivot, zapravo, podrazumeva.

Skloni smo da zaboravimo da vi{e slobode zna~i i vi{e odgo­vornosti za one oko nas. Kako to ^arls Hendi ka`e – tr`i{te, dominantna institucija dana{njice, nije zamena za odgo­

12

vornost, ve} mehanizam za odvajane efi kasnog od neefi ­kasnog. ^itav niz bestselera kritikuje tr`i{ni kapitalizam i globalne brendove. Neda­vni antikapitalisti~ki protesti ukazuju na sve ve}e nezado­voljstvo po stoje}im institu­cionalnim re{enjima. Ve}ina njih, me|utim, proma{ila je temu. Globalni tr`i{ni kap­italizam nije politi~ka ide­ologija. On nije ni dobar ni lo{, ni ispravan ni pogre{an – on, jednostavno, jeste.

Tr`i{ni kapitalizam je ma{ina. Ali, ma{ina nema du{u. Mora­mo, stoga, u hodu razvijati propratne elemente tr`i{nog kapitalizma s du{om. Moramo da shvatimo da tehnolo{ki razvoj iziskuje promene u na{im institucijama i na{im vred­nostima. Ako takvih promena nema, tehnolo{ki razvoj ne mo`e proizvesti fi nansijske, emocionalne i ljudske vrednosti kakve o~ekujemo. Takozvana „digitalna razdelnica” nije posledica tehnologije same po sebi, ve} na{e nesposobnosti da stvorimo svet u kome }e vi{e ljudi imati {ansu da razviju svoje talente.

Ameri~ka umetnica Barbara Kruger uhvatila je samu sr` na{eg superkapitalisti~kog dru{tva svojim sloganom „Ku­pujem, zna~i, postojim.” Ali, mi ne `elimo da verujemo da smo svi robovi diktature kupovine i seksa (vidite poglavlje „Fanki vi”). Svima nam je potreban smisao postojanja. Na{ najve}i strah je da }e nepostojanje debate o tome koje }e vrednosti i institucije ~initi temelj na{eg novog dru{tva neminovno otvoriti vrata opasnim ekstremistima poput Le Pena u Francuskoj ili Jerga Hajdera u Austriji. U Evropi,

© Waldo Palmer i Bookhouse Publishing

13

umesto takmi~enja za pesmu Evrovizije, mogli bismo orga­nizovati konkurs za EvroViziju, ne bi li prikupili nove ideje o tome kako mo`emo iskoristiti evropski diverzitet – kulturni, etni~ki, itd. – na na~in najpogodniji za nas i na{e susede u drugim delovima sveta.

Mehuri}i pucaju

Promene u tehnologiji, institucijama i vrednostima gurnule su nas u neobi~nu, divlju i umre`enu e­konomiju. Ronan Kiting mo`e nam veselo pevu{iti da je `ivot kao veliki to­bogan u luna­parku, ali je tokom 2000. i 2001. godine za mnoge investitore i preduzetnike na polju interneta ova metafora dobila zastra{uju}e dimenzije – bu! Informaciona tehlonogija otvara brojne nove mogu}nosti za stvaranje bogatstva. Me|utim, pod blje{tavim svetlom naknadne pameti jasno je da su informacione tehnologije, a naro~ito internet, najcrnji neprijatelji profita.

U ovoj knjizi tvrdimo da teku}i procesi digitalizacije, global­izacije i deregulacije menjaju odnos snaga izme|u onih koji prodaju i onih koji kupuju s jedne strane, i izme|u onih koji investiraju kapital i onih koji investiraju sposobnost s druge. U svetu koji kontroli{u kupci i sposobnjakovi}i, firmama je vrlo te{ko da ostvare profit. Shodno tome, jedina uverljiva hipoteza je da {to je vi{e znanja i interneta u kompaniji, to su manje {anse da profit zavr{i u d`epu njenih ~isto finan­sijskih investitora.

Kao prvo, informacione tehnologije ~ine tr`i{ta, kao i sve drugo uostalom, transparentijim i otvorenijim prema rastu}oj globalizaciji. Kako rampe na ulazu u tr`i{ta masovno padaju, prekapacitiranost postaje norma. Istovremeno, tro{kovi koje iziskuje potraga za najpovoljnijim ugovorom rapidno se smanjuju, dok internet kupcima omogu}ava da kolektivno

14

iskoriste svoje ume}e cenjkanja. U stvari, mo} prelazi iz ruku prodavaca u ruke kupaca. Zaboravite na kraljeve i kraljice. Novi kupac je zahtevni diktator. Kompanije }e morati da posluju s ljudima nalik Kim Il Sungu mla|em. I sasvim je mogu}e da on ba{ sada surfuje po internetu, tra`e}i na~in da se pove`e sa Gadafijem da bi se zajedno lak{e cenjkali. Bezli~ni, ponizni, lojalni kupac uskoro }e biti pro{lost.

Drugo, ekonomija i biznis jesu nauka retkih resursa. Godi{nji izve{taj je verovatno jedini petstogodi{nji supermodel koji nekolicinu jo{ uvek uzbu|uje. Ipak, uprkos svom vekovnom {armu, on odra`ava svega 15­20 % realne vrednosti mnogih modernih preduze}a. Ono {to je danas va`no jesu ideje i ma{ta. Deregulacija i digitalizacija zna~e da kapitala ima u izobilju, koji se manifestuje u niskim kamatama i da putuje svetom brzinom svetlosti. Kako bilo da bilo, znanje je u rukama pojedinca. Zapravo, Karl Marks je bio u pravu, {to i u knjizi napominjemo. (Zarad ljutitih ameri~kih ~italaca, trebalo bi da dodamo da partijske knji`ice nemamo – bar ne jo{). Vitalni resurs na{eg doba – ljudski mozak – u na{im je rukama. Mo} se od onih koji u posao ula`u novac preselila kod onih koji u njega ula`u svoje sposobnosti. Neobrazovan, ponizan i lojalan radnik uskoro }e nestati.

Ako hipotezu o Kimu Kupcu uparite s pretpostavkom da je Komunista Karl bio u pravu, izgledi za budu}nost tipi~ne firme prili~no su mra~ni. Zamislite da svoje proizvode pro­dajete Kim Il Sungu mla|em i njegovim pajtosima, a da onda pregovarate o platama i otkupu akcija sa autorom Komunisti~kog manifesta, koji zastupa Madonu i Tajgera Vudsa. Sav profit koji proistekne iz poslovanja sa ovim zahtevnim diktatorima mora onda da pro|e kroz ruke va{ih vode}ih sposobnjakovi}a.

Pod takvim uslovima, prezentacija na internetu }e za ve}inu firmi biti isto {to i toalet u kancelariji – neophodnost, ali

1�

nedovoljna da proizvede konkurentsku prednost. Pre sto godina struja je bila prava stvar – vrlo efikasan na~in prenosa energije. Ali, koliko saveremenih organizacija zasniva svoju konkurentsku prednost na par rupa u zidu? Danas je internet sjajan na~in prenosa informacija, ali je on dostupan svim kompanijama u svim privrednim granama i svim delovima sveta. Informaciona tehnologija je infrastruktura – ni manje ni vi{e od toga. Malo je direktora koji }e vam re}i da }e im 16 novih toaleta koje su instalirali pro{le godine omogu}iti da poraze konkurenciju, ali }e to, po pravilu, o~ekivati od svake investicije u internet. Da nas ne shvatite pogre{no – toaleti su vam itekako potrebni. Bez njih ste sigurno u govnima. Ali to vi{e nije dovoljno.

Da li je {treberima do{ao kraj? Mo`da i nije. Ubrzo po{to smo zavr{ili pisanje Fanki biznisa, D`eri Hol je kona~no napustila Mika D`egera i na{la novog de~ka. To nisu bili ni Rod Stjuart ni Erik Klepton. Ne, ne! Njen novi de~ko je Pol Alen – jedan od suosniva~a Microsofta. I ~ovek koji je do svoje ~etrdesete `iveo s mamom i ~ija je brada do pre par godina bila tako zapu{tena i ~upava da niste znali gde mu je lice, a gde potiljak. Kad govorimo o prelasku sa Mika D`egera na Pola Alena – sa kotrljalju}eg kamenja na bajtove – sa momka koji je napisao Sympathy for the Devil na najboljeg prijatelja Bila Gejtsa – govorimo, zapravo, o kvantnim skokovima. [treberima ide sasvim dobro.

E-mocionalni biznis

Fanki firme }e uspeti da stvore nove i ma{tovite privremene monopole. Metafora o mehuri}ima mo`e vas odvesti na pogre{an put, pri ~emu bi finansijska sitna pena u sektoru informacionih tehnologija ionako bila ta~niji opis situacije. Ono ~emu te`imo jeste obilna sapunica. Dok }e veliki broj mehuri}a zaista pu}i, fanki firme }e sigurno odsko~iti od os­

16

talih. Na{a ideja vodilja, koju smo predstavili u ovoj knjizi, a u koju i dalje ~vrsto verujemo, jeste da je jedini na~in da izbeg­nete zamku tr`i{ta da igrate na emocije, umesto na racio.

Uzmimo, na primer, finsku kompaniju Nokia, koja se po­javila niotkuda i postala vode}i proizvo|a~ mobilnih tele­fona. Za{to je ona tako uspe{na? Nokia ne poseduje novu tehnologiju koja je nedostupna konkurenciji. Niti je njen direktor, Jorma Olila, naleteo na knjigu o marketingu koja jo{ uvek nije prevedena s finskog. Nokia, zapravo, mora imati vrhunsku tehnologiju svetske klase. Ona mora biti pionir u primeni novih organizacionih re{enja. Njoj su neophodna najbolja re{enja informacione tehnologije. Ona mora da radi sa najboljim dobavlja~ima na svetu – ne najbli`im. Sve je to neophodno. Ali, ne i dovoljno, jer isto radi i Ericsson. I Motorola. Svi rade isto. Istinska konkurentnost mora se izgraditi na ne~emu {to nam je svima dobro poznato, ali se o tome retko govori u svetu poslovanja – na emocijama i ma{ti. Nedavno su Stiva D`obsa iz firme Apple pitali {ta je to {to novi operativni sistem Mac OS X ~ini tako dobrim. On je odgovorio: „Dugmi}i na ekranu izgledaju tako do­bro da biste ih najradije polizali.” Ni re~ o megahercima i gigabajtima. Na{a ~ula rade prekovremeno.

Dakle, pitanje koje bi ve}ina firmi trebalo sebi da postavi glasi – Da li volimo – ne da li nam se dopadaju, ve} da li VOLIMO svoje proizvode, kolege i kupce? Da li oni vole vas? Pravi lakmus test – koliko je va{ih mu{terija sebi na mi{ici istetoviralo va{ brend u protekle dve godine? Ako Harley Davidson mo`e svoje saplemenike da natera na to, za{to ne bi i ostali? Suvi{e nejasno i neuhvatljivo? Pa, neurolo{ka istra`ivanja pokazuju da je limbi~ki sistem u mozgu, koji upravlja na{im ose}anjima, znatno ja~i od neokorteksa koji kontroli{e intelekt. Saobra}ajna pravila koja je evolucija uspostavila u na{em mozgu sasvim su jasna – emocije imaju prednost. Logika, prosto, mora da sa~eka.

17

Informacione tehnologije su samo sredstvo za ostvarenje cilja. Put u budu}nost mo`da }e se zaista zavr{iti u Silikon­skoj dolini, ali on mora zapo~eti u du{i i pro}i kroz sistem vrednosti. E­mocionalni biznis.

U2

Mona Salin, biv{a zamenica {vedskog premijera, nedavno je upozorila da }e njena Socijaldemokratska partija ostati bez ijednog ~lana za manje od deset godina, ako se ne{to ne promeni. Ispostavilo se da je stopa smrtnosti u stranci ve}a od stope regrutovanja novih kadrova. U me|uvremenu, „Crkva \avolova” postala je jedan od najpopularnijih „re­ligioznih” kultova u Skandinaviji. A 2001. godine, Vatikan i Sony Music su najavili da }e se dugo o~ekivani nastavak rep­albuma Jovana Pavla Drugog, Abbà Pater, uskoro pojaviti u prodaji. Na njemu }e se molitve Njegove Svetosti na}i u interpretaciji Britni Spirs i grupe N’Sync. Ne znamo za vas, ali mi Vatikan do`ivljavamo kao umereno konzervativnu instituciju. Fanki budu}nost je stigla. Samo nije ravnomerno raspore|ena.

Na{ svet naseljavaju turisti i izbeglice, ka`e italijanski umet­nik Fran~esko Klemente. Promenu }ete ili prihvatiti ili }ete poku{ati da joj umaknete. Problem pristalica druge opcije jeste da su u sve transparentnijem i sve globalnije poveza­nom svetu Marta i the Vandellas bili u pravu. Nikuda ne mo`ete pobe}i, nigde se ne mo`ete sakriti. Pitajte, uostalom, gospodina Milo{evi}a.

Sve je u stavu. Setite se {ta ka`e Leonardo di Kaprio dok se, u jednoj sceni Titanika, preko brodske ograde naginje nad okean: „Ja sam kralj sveta.” Nema nam ravnog u jed­noj jedinoj stvari – u tome da budemo onakvi kakvi smo. Svakoga dana se takmi~imo sa dvojnicima Jonasa Riderstralea

18

i Kjela Nordstroma, ali svojim takmacima }emo brisati pod sve dok ostajemo verni sebi. Isto va`i za sve pojedince, sve organizacije i sve delove sveta.

Nekada je ekstra srednje, ili XM, bilo pravilo – sada je to XMe, odnosno, ekstra ja. I, napokon, dobra vest: ako to potvr|uje predvodnik jedne umereno konzervativne orga­nizacije, rimski Papa, onda to mo`emo svi mi.

Odfankajte!

Kjel A. Nordstrom& Jonas Riderstrale

Stokholm, jula 2001.

19

Predgovor

Deseti je novembar, 1986. godine. Sneg i led ve} polako pre­krivaju kraljevinu [vedsku. Napolju, na hladno}i, ljudi iz kancelarija hrle na bljuzgave ulice. U sali za konferencije, naprotiv, toplo je i prijatno, klima ure|aju hvala. Jedan od najpoznatijih i najcenjenijih poslovnih lidera [vedske iza scene priprema govor za brojnu publiku. Kao i uvek, ni{ta ne prepu{ta slu~aju. Gre{ke nisu dopu{tene. Veoma je va`no da publika shvati njegovu poruku – jer, njegova poruka je sna`na, zasnovana na godinama iskustva ste~enog u rukovo|enju jednim od najve}ih preduze}a u zemlji. On je, zapravo, na ~elu jedne od najve}ih kompanija na svetu. I ne samo to. On vidi budu}nost. Neki, ~ak, tvrde da je budu}nost on sam. Popraviv{i ~vor na kravati, gospodin Predsednik Velike Kompanije d.o.o. izlazi na scenu s aurom nekoga ko ima da ka`e ne{to va`no. Pro~i{}ava grlo i propoved po~inje:

„Najve}i deo privrede, kao ni najve}i deo dru{tva, ne po~iva na onome {to zovemo preduzetni{tvo. Kompanije i dru{tvo su stabilne, rutinske operacije. One ne ostavljaju previ{e mesta ma{ti, ali ga za sposobnost ima vi{e nego dovoljno. Ono {to proizvodimo danas proizvodi}emo i sutra, po mogu}stvu kvalitetnije i po ne{to ni`oj ceni. Ne mo`emo sebi priu{titi velike zaokrete u proizvodnji, niti zna~ajnije promene, samo zato {to je neko do{ao na neku novu ideju. Rade}i tako, brzo bismo uni{tili sopstvenu privrednu mo} i infrastrukturu. Kreativnost nam je potrebna – ali u malim dozama.”1

Zavr{iv{i govor, gospodin Predsednik seda na svoje mesto. Salom je zavladao muk. Par sekundi kasnije, prolama se naizgled beskrajan, topao aplauz. Sme{ak zadovoljstva obasjava mu lice. Shvatili su poruku. Sve je u redu. Namestite svoja sedi{ta, udobno se naslonite, opustite i u`ivajte u vo`nji.

20

Deset godina kasnije, gospodin Predsednik sprema se za po~inak posle ~a{e starog porta i relaksiraju}e partije brid`a. S glavom ve} na jastuku, unapred se raduje zbog predstoje}ih devet sati ~vrstog sna i jo{ jednog prijatnog dana u kancelariji sutradan. Uvek istog. Jo{ jedna ~ista ko{ulja i kravata. Dok mu se o~i sklapaju, ose}a kako ga neko drmusa. Po{to nije tre}i ~etvrtak u mesecu, zna da to nije gospo|a Predsednikovica. Otvara o~i. Kraj njegovog uzglavlja stoji dvadesetogodi{nji programer s milionskim kontom i min|u{om u jeziku. Uz njega su biznismen iz ruskog sveta mode, `ena­investicioni bankar, politi~ar­transvestit (koji pomalo podse}a na gospo|u Presednikovicu), profesor fizike u ronila~kom odelu i holivudska zvezda budisti~ke veroispovesti. Iza njih stoji menad`erski guru u boksericama i mlada Kineskinja koja tvrdi da je svetski ekspert za termodinamiku. Tu je i njen klon. Svi `ele da znaju da li je gospodin Predsednik spreman za fanki biznis. I to odmah!

Bum! Tras! Beng!

Dobro do{li u eru slu~aja. Dobro do{li u doba u kome ne­prestano zvoni na uzbunu, doba u kome je iznena|enje sve i u kome niko ne mo`e da predvidi {ta }e se dogoditi sutra.

Ako `elite knjigu o budu}nosti – potra`ite je na nekom drugom mestu. Ovo nije knjiga o budu}nosti. Ovo je knjiga o fanki svetu u kome ve} `ivimo. Budu}nost je ve} tu.

Ovo je i knjiga o samoizle~enju. Napisali smo je da bismo odgonetnuli ko smo, {ta smo, {ta se doga|a i zbog ~ega. Iako smo obojica asistenti na Ekonomskom fakultetu u Stokholmu, ova knjiga nije zasnovana na tradicionalnim akademskim istra`ivanjima. Ona je rezultat na{e li~ne – ponekad nekriti~ne, a katkad i neodre|ene – potrage za fankom. To, naravno, ne zna~i da su na{e ideje proizvod pukog naga|anja. Naprosto, deset do petnaest godina

21

rigoroznog akademskog obrazovanja, u kombinaciji sa nezadr`ivom plimom vremena, povelo nas je ne sasvim tradicionalnim bulevarima, autoputevima i slepim ulicama istra`ivanja. U proteklih nekoliko godina pro~itali smo sve od Administrative Science Quarterly do ~asopisa Rolling Stone, odlazili na poslovne sastanke, ali i u lo{e, zaista lo{e barove, razgovarali sa predsednicima vlada i An|elima pakla i upu{tali se u beskrajne me|usobne diskusije, debate, rasprave i analize. Cilj nam je bio da ustanovimo da li u ovom prividno neorganizovanom svetu ipak postoji neki sistem, primenjuju}i vrlo jednostavan metod postavljanja pitanja – pitanja o drugima, o sebi, o tu|im i na{im idejama i iskustvima.

Svoj projekat smo otpo~eli kao ekspediciju sa tri ~lana posade, koja se uputila nepoznatim vodama. Profesor Gunar Hedlund, istinski renesansni ~ovek kakav se retko sre}e, umnogome je doprineo razvoju na{eg ranog mi{ljenja. Pored toga {to nam je bio drag prijatelj i mentor, Gunar je bio i ̀ iva Encyclopedia Britannica sa hiperlinkovima kakve je te{ko i zamisliti. Njegov um proizvodio je najneobi~nije i najlu|e asocijacije i zamisli. Umeo je da pove`e arhitekturu, {ah, Betovenove simfonije, fudbal, religiju, ekonomiju, umetnost i filozofiju. Gunar bi nas ponekad gubio na svojim ludim intelektualnim ekskurzijama, a onda smo, na na{u ogromnu `alost, mi izgubili njega. Umro je 18. aprila 1997. godine. Njega mo`da vi{e nema, ali mi ga nismo zaboravili. U ~ast Gunaru, njegovoj filozofiji i zaostav{tini, deo prihoda od ove knjige odvoji}emo za Hedlundovu nagradu (Gunnar Hedlund Award) koja se jednom godi{nje dodeljuje autoru najbolje doktorske disertacije u oblasti me|unarodnog poslovanja.

Ideje se ne ra|aju u vakuumu. One se dele s drugima i raz­vijaju dalje. Neko ih pozajmljuje, a neko i krade. Na{e su ideje proistekle iz obilja izvora i inspiracija. Dakle, osim

22

Gunarovi, du`nici smo i mnogim drugim. Profesor Jan Erik Valen je ~itavu de­ceniju oblikovao i rafi nirao Kjelov na~in razmi{ljanja. I na{e su kolege s Instituta za me|unarodno poslovanje (Institute of International business) bile neiscrpan izvor insipiracije proteklih godina. Direktor Instituta, profesor Erijan Selvel, podr`avao je sva na{a nastojanja bez izu­zetka. U`ivali smo i punu podr{ku profesora Ingalila

Holmberga, direktora Centra za vi{e studije rukovo|enja (Centre for Advanced Studies in Leadership), kao i ostalih Jonasovih kolega.

Na{ izdava~, Jan Lapidot, uspeo je da nas ubedi da u svoj raspored ubacimo i pisanje ove knjige. I ostao glavna pokreta~ka snaga ~itavog ovog procesa. Bez na{ih agenata u Spikersnetu, Brit Mari Heselbak i Sare Gazelius, i dalje bismo razmi{ljali o knjizi u Kjelovoj kancelariji. Hvala vam {to ste uvek imali vremena za nas – u koje god doba dana ili no}i bi vas pozvali. Katarina Lapidot dala je knjizi izvanrednu grafi ~ku formu. Beskrajno smo joj zahvalni na strpljenju i posve}enosti detaljima. Pravo je zadovoljstvo raditi i sa Ilvom Blumenberg, koja pravi slajdove za na{a predavanja, i svojim radom inspiri{e i objedinjuje svetske standarde i njihovu punu primenu. Pisac Stjuart Krejner pomogao je oko literarnog stila. S njim smo najpre us­postavili ~isto poslovan odnos, koji je, me|utim, prerastao u pravo prijateljstvo, koje }e, nadajmo se, nad`iveti ovu knjigu. Istinski smo mu zahvalni na pomo}i. Zaista smo u`ivali rade}i s njim.

23

Veliko hvala i stotinama i stotinama menad`era, umetnika, advokata, lekara, na{ih li~nih prijatelja, ~lanova porodice i drugima s kojima smo vodili sve one zanimljive razgovore i rasprave u proteklih nekoliko godina. Bez va{ih komentara, pitanja, zahteva za obja{njenjem i iskrene podr{ke, ova knjiga verovatno nikada ne bi ugledala svetlost dana.

Na|ite stanicu i poja~ajte ton. Ne name{tajte sedi{ta.

Kjel A. NordstromJonas Riderstrale

24

1FANKI VREMENA„Treba biti heroj radni~ke klase”

D@ON LENON

2�

1FANKI VREMENA„Treba biti heroj radni~ke klase”

D@ON LENON