БИБЛИОТЕКА

П Р Е В О Д И С Т А Н И С Л А В А В И Н А В Е Р А

Уредник

Н а д е ж д а В и н а в е р

ЈАДИ МЛАДОГА

ВЕ Р Т Е Р А

Београд2015.

Д Е Р Е Т А

Превод с немачког и поговорСтанислав Винавер

Ј. В. ГЕТЕ

J. W. GoetheDie Leiden des jungen Werther

Copyright © oвог издања дела и преводаДЕРЕТА doo

Штампано према преводу објављеном 1949. године(Нови Сад, Матица српска)

Kоли ко сам год могао да до кучимшта о по вести ја днога Вер те ра, све самто мар љиво при брао и ево вам ов де из но -сим, знајући да ће те ми рећи: хва ла. Неће -те бити у ста њу да ус кратите ње го вомду ху и ка рак те ру љу бав сво ју и дивље ње, асудби ње го вој су зе сво је.

А ти, до бра ду шо, ко ју раз дире онајисти про дор ни на гон што и ње га, по црпиуте хе из ње гових патњи и не ка ти се овакњижица на ђе као пр ија тељ, ако већ, посво ме зло ме уде су или сво јом соп ственомкрив ицом, ка дра ниси ни ко га да на ђеш ко јиби ти био приснији и ближи!

П Р В А К Њ И Г А

4. м а ј а 1 7 7 1.

Ка ко сам сав ра до стан што сам от пу то вао! Што тије ср це људ ско, пре ми ли при ја те љу! Оста ви ти те бе,ко га то ли ко во лим, са ко јим сам био не раз дво јан, пара до стан би ти! Знам, опра шташ ми. Зар ми ни је сваона дру га по знан ства суд ба про сто на мер но та ко иза -бра ла, са мо да би ср це, као мо је што је, зеб њом мо -гла да узру ја ва? Ку кав на Ле о но ра! Па ипак, ни самбио крив! Где је ту мо ја кри ви ца што се у ње но ме ср -цу за че ла љу бав на страст, док сам ја тра жио при јат -на про во да у ћу дљи вим дра жи ма се стре ње зи не? Паипак – је сам ли са свим не вин? Ни сам ли пот хра њи ваочув ства ње на? Ни сам ли се и сам на сла ђи вао истин -ским оним из ли ви ма ње не при ро де, ко ји су нам та коче с то да ва ли по во да за смех, ко ли ко су год ма ло би -ли сме шни? Та зар ни сам – о, па ко је чо век и шта јеон кад се усу ђу је на се бе са мо га да се ту жи?... – Ја ћусе, обе ћа вам ти то, дра ги при ја те љу, ја ћу се по пра ви ти,

и не ћу ви ше, кад нам суд би на пру жи оно мал чи це ја -да, тај јад да пре жва ку јем, као што сам ва зда чи нио;од са да ћу ја ужи ва ти у са да шњи ци, а све што је про -шло – би ло и би ти са ло! Сва ка ко си ти у пра ву, дра -жај ши; људ ских би бо ло ва ма ње би ло да љу ди ни сута ко за пе ли – бог све ти зна што ли их је та кве са тво -рио! – свим жа ром уо бра зи ље да при зи ва ју успо ме нуна про ху ја ле ја де, ме сто мир но да под но се са да шњострав но ду шну.

Бу ди до бар, ре ци мо јој ма те ри да ћу по сао ко јими је по ве ри ла из ве сти што бо ље уз мог нем и да ћу јеоба ве сти ти што се мо же пре. Са тет ком сам раз го ва -рао, она ни из да ле ка ни је на ме не учи ни ла ути сак злеже не, ка квом је код нас гра де. Она је до бра, пла ха го -спа, по ср цу нај бо ља; са оп штио сам јој да се ма ти жа -ли што јој је за др жа ла ње зин део на сле ђа; она ми је,пак, из ло жи ла сво је раз ло ге, узро ке и усло ве под ко -ји ма би би ла спрем на све да нам из ру чи, па чак и пре -ко оно га што ми зах те ва мо – украт ко за са да о све муто ме још не бих хтео да пи шем, а ти ре ци мај ци да јесве на до бром пу ту. Па ето, и у ово ме сит но ме по слу,опет сам ис ку сио да не спо ра зу ми и оду го вла че њаства ра ју у све ту мо жда и ви ше за пле та, но па кост илу ка вост. Или сам бар ис ку сио, да је ово по след њедво је, за и ста ре ђе. Ина че, ов де се осе ћам зби ља до -бро. Са мо ћа је бла ги ме лем ср цу мо ме у рај ском овомпре де лу, а ово мла да лач ко го ди шње до ба згре ва мисвим сво јим оби љем ср це, ко је та ко че сто за зе бе у ме -ни. Сва ко ми је др во, сва ки ми је жбун – ки та цвет на,и до ђе чове ку да се ство ри у мај ску ко ки цу па да леб ди,

Г Е Т Е8

да се уз ви ја око ло на о ко ло, по овом мо ру ми о ми ри -са, и то да му је сва хра на.

Са ма је ва рош не при јат на, али свуд око ње не -из ре ци ва ле по та при ро де! то је и на ве ло по кој но гагро фа фон М... да по диг не пе ри вој на јед ном од овихпо ви ја ра ца што се укр шта ју, са див ном ра зно вр сно -шћу, обра зу ју ћи пре љуп ке до ли не. Врт је јед но ста ван,и чим си ушао у њ осе тио си да му план ни је цр таоуче ни ка кав ба што ван, не го ср це осе ћај но, ко је је ов -де хте ло у се би са мом да ужи ва. И мно гу сам већ су -зу про лио за по кој ни ком, у об ур ва ном ка би не ти ћуко ји му је био оми ље но бо ра ви ште, а са да је и ме ни.Уско ро ћу по ста ти га зда од гра ди не, вр тар ми је, заса мо ово не ко ли ко да на, већ по стао при вр жен, а кадсе то оба ви, не ће ни ње му би ти кри во.

1 0. м а ј а

Чу де сна раз дра га ност об у зе ла ми је сву ду шу, по путслат ког про лећ ног ју тра у ко ме ужи вам це лим сво јимср цем. Сам сам, и ми ли ми се жи ве ти у овом кра ју ко -ји је про сто ство рен за ду ше као што је мо ја. Та ко самсре ћан, дра жај ши мој, та ко сам сав по то нуо у чув ствоспо кој но га оп стан ка, да ми од то га па ти умет ност мо -ја. Не бих са да мо гао да на цр там, ама ни је дан је ди -ни по тез, а ипак ни ка да ни сам био ве ћи сли кар, но уовим тре ну ци ма. Ка да се ми ла ова до ли на сва око ме -не ма глом за стре, а ви со ко сун це по чи ње на са момоврш ју шу ме мо је, не про бој но за мра че не, и са мо се

9Ј А Д И М Л А Д О Г А В Е Р Т Е Р А

тек по не ки зрак про кра де у ње но скро ви то све ти ли -ште, па кад ле гн ем у ви со ку тра ву крај по то ка – стр -мо па да, и ту кад ми, бли же уз са му зе мљу, хи ља де ра -зних трав чи ца од јед ном до ђу за чуд но зна чај не, пака да осе тим бли ским ср цем сво јим га ми за ње си ћу -шно га све та из ме ђу вла ти, и све оне без број не не до ку -чне об ли ке цр ви ћа и бу би ца; и ка да осе тим при су ствоСве мо гу ће га, ко ји нас је ство рио по сво ме ли ку и по -до би ју; ка да осе тим ка ко над на ма ла хор но по ду ху јеСве љу бе ћи ко ји нас но си и одр жа ва, за леб де ле у веч -ном ми љу, о, при ја те љу мој, – па ка да ми тад сва непред очи ма и сав свет око ме не и сва не бе са у ду шумо ју уни ђу, као дра га нин лик; – та да ме, че сто, об уј -ми че жња, па по ми слим: ах, кад би ти то мо гао по но -ва да из ра зиш, кад би мо гао хар ти ји да удах неш свешто у те би та ко пу ним и вре лим жи во том жи ви – та -ко да то по ста не огле да ло тво је ду ше, као што је тво -ја ду ша огле да ло бес ко нач но га бо га! – О, при ја те љумој! – Али ја сам сможден, по ра жен сам си лом ве ле -леп но сти ко ја је у тим по ја ва ма.

1 2. м а ј а

Не знам је су ли то об ман љи ви ду хо ви ко ји леб де надовим кра јем, или је то, то пла не бе ска ма шта у ср цумо ме, што ми од све га око ме не са зда је рај. Ето, сту -де нац је пред са мим из ла зом у ме сто, сту де нац за ко -ји ме чи ни ве зу ју, као оно Ме лу зи ну и се стре ње не. –Спу стиш се са мо низ об ро нак и већ си пред сво дом,

Г Е Т Е10

ода кле те два де сет ба са ма ка од во ди до ле, где из мра -мор не сте не из би ја во да би стра као су за. Ма ле ни зидко ји од о зго огра ђу је вре ло, ви со ко др ве ће ун а о ко лошто вре ло пре кри ва, хла до ви тост то га ме ста – све тоима у се би не чег при влач ног, је зо ви тог не чег. Не про -ђе дан да ту не пре се дим по чи тав сат. Ту до ла зе де -вој ке из гра да и но се во ду: по сао нај бе за зле ни ји, алии нај ну жни ји, ко ји су не ка да кће ри кра љев ске лич нооба вља ле. И док та ко се дим, свуд око ме не ожи вимоћ но она древ на пра о тач ка иде ја: па ка ко су сви типра о ци на сту ден цу по знан ство пра ви ли и не ве ступро си ли, и ка ко, из над свих вре ла и из во ра, кру же ду -хо ви до бро стив ни. О, ко то ни је ка дар са мном даосе ти, ни је тај ни кад слат ко уто ља вао љу ту жеђ навре лу хла до ви том, по сле те гоб ног днев ног пе ша че њапо лет њој же зи.

1 3. м а ј а

Пи таш ме да ли да ми по ша љеш књи ге мо је! Као бо -га те мо лим, дра ги мој, не то ва ри ми их на ши ју! Неже лим више да бу дем ру ко во ђен, обо дра ван и пот пи -ри ван – та ср це ово већ до вољ но ки пи и са мо од се бе;ме ни је по треб на успа ван ка, а ње сам на шао оби ла тоу мо ме Хо ме ру. Ко ли ко са мо пу та уљуљ ку јем уза вре -лу сво ју крв да се сти ша, јер ни шта још ви де о ни си та -ко не у јед на че но и не по сто ја но као ср це ово. Дра гимој при ја те љу, те би зар то да ка зу јем, те би ко ји си та -ко че сто мо рао да под но сиш пра ве прав ца те му ке,

11Ј А Д И М Л А Д О Г А В Е Р Т Е Р А

гле да ју ћи ме ка ко пре ла зим из ту ге у раз у зда ност, изслат ке се те у ра зор ну страст. А и па зим га ја, то ср да -шце сво је, као ка кво бо ле сно де те; што год му сепрох те, же ља му се ис пу ни. Са мо нико ме о то ме непри чај; има љу ди ко ји би ми то узе ли за зло.

1 5. м а ј а

Си тан свет из ово га ме ста већ ме по зна је и во ли ме већ,на ро чи то де ца. Учи нио сам жа ло сну опа ску. Кад самим се спо чет ка стао да при дру жу јем, па сам их при ја -тељ ски за пит ки вао те о овом те о оном, по не ки су ми -сли ли да же лим с њи ма да те рам ше гу, те су ме по при -лич но гру бо од би ја ли. Са мо се ја вре ђао ни сам; је ди ношто сам осе ћао оно што сам већ че сто и то нај жи вљепри ме тио: љу ди од из ве сног дру штве ног ре да увек ће седр жа ти на хлад ном одсто ја њу од про сто га на ро да; оникао да ве ру ју да би при бли жа ва њем не што из гу би ли; аима ту још и сва ко ја ких пре бе га и рђа вих спа да ла, ко -ји се пра ве као да су се спу сти ли до на ро да, са мо да биму, јад ни ку, још осе тљи ви је по ка за ли обест сво ју.

Зи ам ја до бро да јед на ки ни смо ни ти би ти мо -же мо; али сма трам: ко ји ми сли да мо ра да се ту ђи одта козва не све ти не, са мо да би очу вао – свој пу ки углед,тај за слу жу је пре кор исто она ко као и стра шљи вацко ји се од свог не при ја те ља кри је, јер се бо ји да непод лег не.

Ту не дав но до ђох на сту де нац и за те кох мла дуслу жав ку: ста ви ла свој суд на нај нижу сте пе ни цу и

Г Е Т Е12

освр ће се око се бе не ће ли наићи дру га ри ца ко ја бијој по мо гла да га по ди гне на гла ву. Си ђем до ле, па јепо гле дам у очи. „Хо ћеш ли да ти ја по мог нем, де вој -ко?“ – ре кох. – Она по цр ве не до уши ју и пре ко уши -ју. „О не, го спо ди не“ – ре че она. – „Са мо без ци фра -ња!“ Она на ме сти ко тур и ја јој по мо гох. Ре че ми хва -ла, па се ус пе ња го ре.

1 7. м а ј а

На пра вио сам сва ко ја ка по знан ства, али дру штвојош на шао ни сам. Не знам шта ли је то у ме ни штољу де при вла чи; та ко се мно ги ма сви ђам, па ми се при -кљу че; и увек ми бу де жао ка да смо има ли да про ђе -мо са мо ма ли ко ма дић ус пут. Ако ме ус пи таш ка квису љу ди ов де, мо рао бих ти ре ћи: као и сву где! Тајљуд ски род, мно го му то не ка ко јед но лич но до ђе!Ве ћи на про ве де у ра ду пре те жни део вре ме на свог,са мо да би жи ве ти мо гла, а оно ма ло сло бо де штоим још пре о ста не, то ли ко их пла ши, да при бе га ва јусвим мо гу ћим сред стви ма са мо да је се отре су. О уде -су људ ски!

Али до бар не ки свет! Кад се по не ки пут за бо ра -вим па с њи ма ужи вам у оно не што ра до сти ко је суљу ди ма још до де ље не: за тр пе зом ле по по ста вље номда се про ша ли мо ле во и де сно, она ко искре но, она коод ср ца; шет њу или игран ку да уде си мо баш кад је то -ме вре ме; и та ко сва шта- ко је шта – ето, то има до брадеј ства на ме не; са мо ни ка ко не бих смео да се под се тим

13Ј А Д И М Л А Д О Г А В Е Р Т Е Р А

да у ме ни по чи ва ју још и то ли ке дру ге, мно го број несна ге, ко је, без упо тре бе, пле сан по па да, и ко је мо рамда скри вам бри жно. Ах, од то га ми се ср це у гру ди масте же! – А ипак, суд би на је свих та квих као што самја да бу де мо кри во схва ће ни.

Авај, што ми не ма ви ше при ја те љи це, из мла до -сти! ах, што сам је и упо зна вао! – Ре као бих: бу да ласи, тра жиш што се на ово ме све ту на ћи не мо же! Алиима ђах је, ср це сам чув ство вао ње но, ду шу ону ве ли -ку у чи јем ми се при су ству чи ни ло да сам ви ше ношто је сам, јер сам та да био све оно што сам би ти мо -гао. До бри Бо же! Је ли та да и јед на је ди на моћ мо једу ше оста ја ла не ис ко ри шће на? Ни сам ли та да, предњом био у ста њу да раз ви јем вас ко ли ко чу де сно осе -ћа ње ко јим ми ср це при ро ду це лу об у хва та? Зар ни јечи та во ме ђу соб но оп ште ње на ше би ло веч но јед ноутки ва ње нај та на ни јих чу вс та ва и нај о штро ум ни јихдо се та ка, уз про ме не и ина че ња, ко ја су ишла до у не -при лич ност, а да су ипак сва но си ла, ути снут на се би,пе чат ге ни ја? А сад! – Ах, све оне го ди не ко ји ма ме јепре те кла, оне су је и у гроб од ве ле пре ме не! Ни кад језа бо ра ви ти не ћу, ни ње ну чвр сти ну ду шев ну, ни тр пе -љи вост ње ну бо жан ску.

Пре не ко ли ко да на срео сам се са мла дим Ф., ју -но шом отво ре ним, чи је су цр те ли ца осо би то срећ ноиз ва ја не. Тек је на пу стио ака де ми је, не уо бра жа ва даје бог зна ка ко му дар, али ипак ве ру је да зна ви ше нооста ли. А ка ко по све му су дим био је при ље жан; јед -ном ре чи рас по ла же ле пим зна њем. Ка да је чуо да мно -го цр там и грч ки да знам (два ме те о ра за ово под не бље)

Г Е Т Е14

обра тио се на ме, и ис по вр тио је сва ко ја ка учев на са -зна ња, од Ба теа до Ву да, од де Пи ла до Вин кел ма на;па ме удри уве ра вај да је про чи тао пр ви део Зул це ро -ве те о ри је, од ко ри це до ко ри це; а при те жа ва, ве ли, ије дан Хај не нов ру ко пис о про у ча ва њу ан тич ке древ -но сти. Пу стио сам га, не ка је та ко.

Упо знао сам се и са јед ним зби ља ва ља ним чо -ве ком; са кне же вим упра ви те љем до ба ра; отво ре ними про сто ср дач ним би ћем. Ве ле да је пра ва ми ли на ду -шев на ви де ти га у кру гу ње го ве де це, а има их де ве то -ро; на ро чи то се мно го ис ти че нај ста ри ја ње го ва кћи.Мо лио ме да га по се тим и по се ти ћу га већ ових да на.Ста ну је у кне же вом ло вач ком зам ку, не ки сат и поодав де; по сле же ни не смр ти до био је одо бре ње да сета мо пре се ли, јер га је бо ра вак ов де у гра ду и у управ -но ме уред ско ме ста ну и су ви ше цве лио.

Ина че сам на ле тео на не ко ли ко из ви то пе ре нихори ги на ла, на ко ји ма је све не сно сно, а нај не под но -шљи ви је ми је кад ме уве ра ва ју да су ми при ја те љи.

Остај ми здра во! Пи смо ће ти би ти по во љи, по -све је ис то риј ско.

2 2. м а ј а

Да је жи вот људ ски са мо сан, мно гом се то већ при -ка за ло, па и око ме не се и у ме ни се јед на ко то осе ћа -ње вр зма. Кад по гле дам на огра ни че ња у ко ја су све -де не људ ске рад не и ис пи тивач ке сна ге; кад по гле дамка ко је сва де лат ност упу ће на са мо на то да нам се

15Ј А Д И М Л А Д О Г А В Е Р Т Е Р А

под ми ре по тре бе ко је опет, са сво је стра не, и не ма ју,дру гу свр ху сем да нам ку кав ни наш оп ста нак про ду -же; па кад по ми слим опет, да је сва на ша спо кој ностс по гле дом на из ве сне пред ме те чи та вог на шег ис тра -жи ва ња, са мо пу ка јед на са њар ска сми ре ност, бу ду ћида то ми укра ша ва мо ша ре ним ли ко ви ма и све тлимиз гле ди ма зи до ве из ме ђу ко јих смо за су жње ни – ето,то је оно, Вил хел ме, пред чи ме ја сав за не мим. Па сепо вла чим са свим у се бе и ту от кри вам чи тав је дансвет. Али и то су опет већ ма слу тка ња и там не жуд ње,не го ли ствар на предста ва и жи во твор на сна га! И он -да се пред чу ли ма мо јим све јед но у дру го сли ва и јасе снев но и да ље осме ху јем на овај свет.

Да де ца не зна ју за што им се шта хо ће, та у то -ме се бар сла жу сви ви со ко у че ни вас пи та чи и учи тељ -ци, ка ко школ ски та ко и двор ски; али да се и од ра -сли, по пут де це, те ту ра ју та мо-амо по овом тлу зе -маљ ском, па да и они нит’ зна ју ода кле до ла зе, ни тикуд иду, и по пут де це, не де ла ју ка ко би им пра ви не -ки ци ље ви на ла га ли; па да се и њи ма вла да, као са де -цом, по мо ћу би скви та и ко ла ча и бре зо вог пру та –ето то ни ко да по ве ру је не ће, а ме ни се све чи ни да сето већ и ру ком опи па ти мо же. Ра до ти при зна јем, јерзнам шта би ми ти на ово хтео ка за ти – да су нај срећ -ни ји они ко ји по пут де це жи ве из да на у дан, лут ке свудса со бом пр тља ју, свла че их и обла че и са ве ли комстра хо по штом оби ла зе око фи о ке где је ма ма за кљу ча -ла ко лач, па ка да нај зад шта ис кам че, они је ду да имвећ иза уши ју пу ца, а све ви чу: „Још!“ Срећ ни ли суто ство ро ви! А, и они ма је до бро ко ји сво ја дро ња ва

Г Е Т Е16

за по сле ња, па чак и стра сти, кр сте ве ле леп ним име ни -ма и при пи су ју их људ ско ме ро ду као пот хва те испо -лин ске, пред у зе те за спас и бла го ста ње це ло куп ногчо ве чан ства. – Бла го оно ме ко мо же да је та кав! Алионај ко ји је у сво јој скру ше но сти све стан куд све тогре де, онај ко ји уви ђа ка ко кра сно гра ђа нин ко ји једо брог ста ња, од сво је ба шти це уме да ис кро ји и пот -кре ше пра ви прав ца ти рај; и ка ко и не срећ ник штопод бре ме ном сте ње, ипак ис трај но да ље од гр ца ва пу -тем сво јим; и ка ко је сви ма под јед на ко ста ло да ма карјош ко ли ко и за је дан је ди ни ми нут ово ви де ло сун ча -но очи ма гле да ју – да, тај је ми ран, тај са зда је светсвој из се бе са ма, а сре ћан је и он што је чо век. Па ион, ма ка ко био огра ни чен, чу ва у ср цу сво ме слат кочувство сло бо де, све стан да мо же ову там ни цу да на -пу сти кад год му се прох те.

2 6. м а ј а

По знат ти је од вај ка да оби чај мој да се где за ку -ћим, да на при сном ка квом ме ста н цу ко ли би цу се бипо диг нем и ту да се ста ним што мо же јед но став ни је. Иов де сам про на шао та кав ку тић ко ји ме је при ву као.

От при ли ке на сат од ва ро ши ле жи ме сто ко је зо -ву Вал хајм1. По ло жај ње гов, на са мо ме бре гу ве о ма је

17Ј А Д И М Л А Д О Г А В Е Р Т Е Р А

1 Нека читалац не задаје себи труда да истражује сва онаместа која се овде наводе; били смо принуђени да из ме ни моправа имена која се спомињу у изворнику.

за ни мљив; ко уда ри гор њом пе шач ком ста зом, пра вацпре ма се лу, од је да ред му пук не пред очи ма чи та ва до -ли на. Ва ља на јед на крч ма ри ца, услу жна и чи ла засво је го ди не, то чи ви но, пи во, ка фу; али не што та моима што је на да све: ли пе две ко је сво јим ра ши ре нимгра на ма пре кри ва ју ма ли про стор ис пред цр кве,окру жен свуд уна о ко ло се љач ким ку ћа ма, ам ба ри маи дво ри шти ма. Ни је се ме ни ла ко да ва ло да из на ђемме ста нце та ко при сно и та ко скро ви то; и, ето, та мо семе ни сад, из но си сто из ме ха не и сто ли ца, та мо ја ка -фу пи јем и чи там Хо ме ра мог. Пр ви пут кад сам пу -ким слу ча јем у ле по јед но по сле под не за шао у ли пе,учи ни ло ми се то ме стан це по све оса мље но. Све жи воби ло је у по љу; са мо швр ћа је дан од сво је че ти ри го -ди не се део је на зе мљи и при ти ски вао на сво је гру дидру го јед но де те, ко је му је би ло за се ло из ме ђу но гу,као на не ку сто ли цу; швр ћа је се део са свим мир но ипо ред све жи во сти уз ко ју је цр ним сво јим очи ма,свуд уна о ко ло стре љао. При зор ми се сви део; по са -дих се на плуг, пре ко пу та, и са мно го ус хи ће ња ста -дох да цр там тај брат ски став. До дао сам још и обли -жњи плот, ка пи ју од ам ба ра и не коли ко по ло мље нихточ ко ва кол ских, крај ње: све она ко ка ко је ста ја ло,јед но иза дру гог; и на ђох по сле сат вре ме на да самна пра вио цр теж са до брим рас по ре дом и вр ло за ни -мљив, а до мет нуо му ни сам ни шта из сво је гла ве. Томе је учвр сти ло у на мери да се од са да ис кљу чи во при -ро де др жим. Је ди но је она бес крај но бо га та, и са моона обра зу је ве ли ког умет ни ка. Мно го се да ре ћи упри лог пра ви ла; от при ли ке све оно што се да ре ћи у

Г Е Т Е18

по хва лу гра ђан ског дру штва; чо век ко ји се бе из гра ђу -је на осно ву пра ви ла ни ка да ство ри ти не ће не у ку сношта и ло ше, исто она ко као што се ни онај ко ји се беуоб ли ча ва за ко ни ма и бла го при стој но шћу, ни ка дапро врг ну ти не ће у су се да не под но шљи ва и па ко сни како ме па ра не ма; али ето, и то ме на су прот, су што ћепра ви ло – па не ка ка же ко шта хо ће – уни шти ти ипра ви осе ћај за при ро ду и пра ви из раз њен. Ре ци, де:„па та ти је и су ви ше стро га! Та пра ви ло, оно са моогра ни ча ва, оно за ла ма зе ле не ла ста ре на ло зи ви но -вој итд.“ До бри мој при ја те љу, хо ћеш ли упо ре ђе њеда ти дам? Па то је исто што и у љу ба ви. Ју но ши јепри ра сла за ср це де вој ка, он про во ди све са те свогвре ме на по крај ње, он ра си па све си ле сво је, це ло куп -но сво је има ње, да би јој са мо мо гао у сва ко ме тре -нут ку ре ћи: да јој се сав пре дао. Па ту сад да до ђећиф та, чо век ко ји за у зи ма јав ни по ло жај, и да му ка -же: „От ме ни мла ди го спо ди чи ћу! во ле ти је чо ве чан -ски, са мо ви мо ра те чо ве чан ски во ле ти! Рас по ре ди тесво је са те; јед ни не ка при пад ну ра ду, а ча со ве од мо -ра по све ти те сво јој мо ми. На пра ви те ра чун о свомима њу, па што вам оста не пре ко ва ших нео п ход нихпо тре ба, од то га јој ви ле по – ја вам то не ус кра ћу јем,– на пра ви те ко ји по клон, са мо не су ви ше че сто, ре ци -мо, о ње ном ро ђен да ну и о имен да ну итд.“ Па ако тајпо слу ша, ис па шће упо тре бљив мла дић и лич но ћу јасва ко ме кне зу да га пре по ру чим да га по са ди у ка квосво је ве ће; са мо, са љу ба вљу је ње го вом свр ше но, аако је умет ник – са ње го вом умет но шћу! О, при ја те љимо ји! За што ре ка ве ле у мља та ко рет ко из би ја, за што

19Ј А Д И М Л А Д О Г А В Е Р Т Е Р А

та ко рет ко сво јим уз бур ка ним ва ли ма до вас до ху ја -ва да вам за бе зек ну ту ду шу по тре се? – Дра ги мо јипри ја те љи, та и на јед ној и на дру гој оба ли ста ну јураз бо ри ти до ма ћи ни, ко ји ма би сви они њи хо ви ба -штен ски ку ћер ци, све оне њи хо ве ле је са ла ла ма, свику пу шња ци њи хо ви – оти шли до вра га и у су но врат;ето за што су они, за вре ме на, зна ли да се, на си пи ма иод ја жа ва њем во де, од бра не од опа сно сти ко ја би иму бу дућ но сти за гро зи ла. Ви дим да сам упао у ус хи те,по ре ђе ња и де кла ма ци је, па сам крај њих за бо ра виода ти ис при чам шта је да ље би ло са оном де чи цом.Седим ја, сав за ду бљен у сли кар ско чу ство ко је сам тиу ју че ра шњем пи сму из ло жио на до ста не сре ђен на -чин; се дим та ко на плу гу оном свом, би ће не ка чи та -ва два са та. Кад, та ман се ухва ти су мра чак, ево ти јед -не же не са ко та ри чи цом о ру ци, по шла пра во на онуде цу, ко ја се још ма кла ни су, и ви че још из да ле ка:„Фип се, мно го си до бро де те!“ Она ме по здра ви, јајој при хва тим по здрав, уста нем, при сту пим јој ма лобли же, па је упи там: је л’ она мај ка тој де ци. Онаод го во ри да је сте, па по што је ста ри јем да ла по лавек ни це, по ди же оно ма лец но, по љу би га свом ономљу ба вљу ма те рин ском. – „Ја сам“ – ре че ми она –„оста ви ла ово мо је ма ло Фи лип су, да га при др жи,па сам оти шла са нај ста ри јим у град, да до не семхле ба бе ла и ше ће ра, и јед ну зе мља ну ка ле ни цу зака шу“. – Све то спа зих у кор пи, са ко је је био от паоза кло пац. – „Сад ћу ја да ску вам сво ме Хан су (та косе звао нај мла ђи) чор би цу за ве че ру! си ноћ ми је овајне ста шко, овај ве ли ки, тен џе ри цу раз био, ка да се са

Г Е Т Е20

Фи лип че том по џа ве љао око то га ко ће ка шу са дна даостру же“. – Упи там је шта је са нај ста ри јим, и та маншто ми је ре кла да се та мо на ли ва ди јур ца са не ке двегу ске, кад ево ти и ње га, све ско ком под ска ку јућн, до -нео ле сков пру тић оном дру го ме. На ста вим раз го ворса том же ном и са знам од ње да је учи те ље ва кћи;муж јој оти шао на пут, у Швај цар ску, да при ми на -след ство иза свог не ког ро ђа ка. – „Хте ли су да му за -кину чи та во на сле ђе“, ре че ми она, „па му ни на јед -но пи смо ни су од го во ри ли; а он се ле по ди гао, па сампо шао она мо. Са мо да му се ни је до го ди ла ка ква не -сре ћа! ни шта о ње му не чу јем!“ С те шком сам се му -ком осло бо дио од те же не; да дох сва ко ме де те ту покрај ца ру, а ма те ри дам и за нај мла ђе да му до не се бе -лу век ни цу за уз чор бу, кад опет у град по ђе; и та косе ра ста не мо.

Ка жем ти, слат чај ши, кад ми се год уз бур ка крв,па ни ка ко да ми ру је, та да ми сти ша сву ту уз бу ну, по -глед на та кво јед но че ља де ко је се у срећ но ме не у зру -ју кре ће по уско ме кру гу оп стан ка сво га, па што дан,то и ко мад; а кад ви ди да ли шће па да, ни шта му дру -го и на ум не до ла зи осим: „гле, иде зи ма“. Од то гадо ба че сто та мо изи ла зим. Де ца су се са свим при ви -кла на ме; до би ју ше ћер кад ка фу пи јем, а пред ве чеде ле са мном хлеб с ма слом и ки се ло мле ко. Не де -љом им не ги не крај ца ра; а ако ме не ма по сле мо ли -тве ног ча са, крч ма ри ца је до би ла на ре ђе ње да им јеис пла ти. Има ју по ве ре ња у ме не, ча вр ља ју ми сва шта,а на ро чи то ме ус хи ћа ва ју стра сти њи хо ве и бе за зле нињи хо ви из ли ви ха ла пљи во сти, ка да се ску пе и дру га

21Ј А Д И М Л А Д О Г А В Е Р Т Е Р А

се о ска де ца. Мно го ме је ста ло тру да док сам уве риомај ку да не ма шта да се бри не и да де ца ни су го спо -ди ну на смет њи.

3 0. м а ј а

Што сам ти не дав но ре као о сли кар ству, ва жи сва -ка ко и за пе снич ку умет ност; ту ва ља са мо би ти све -стан оно га што је из вр сно и ва ља има ти сме ло сти тои да се ис ка же; а ти ме је, на сва ки на чин, са ма лиммно го ре че но. До жи вео сам при зор ко ји би, кад би сена чи сто на пи сао, био нај леп ша иди ла на све ту; али,на што све то о пе сни штву, о при зо ру и о иди ли? Зарсе ва зда мо ра уда ра ти у по прав ке и до прав ке, ако хо -ће мо да уче ству је мо у ка квој при род ној по ја ви?

Ако по сле ово га уво да оче ку јеш ти бо же знајшта ви со ко и от ме но, ту си се опет љу то пре ва рио;це ло то живо мо је уче шће до шло је од ци глог јед ногсе о ског мом ка. – Ја ћу, као и обич но при чати тра ља -во, а ти ћеш, као и оби чно на ћи да пре те ру јем; – ето,опет Вал хајм и још увек Вал хајм, из вор је свих тихнео бич но сти.

Дру штво не ко учи ни ло из лет под ли пе, на ка фу.Па ка ко ми ни су би ли она ко са свим по во љи, то на -ђем из го вор да им се не при дру жим.

Кад ето ти јед ног се о ског мом чића, до шао из су -сед не ку ће, па се за ма јао око оно га плу га, што сам гаја не дав но цр тао: по пра вља не што. По што ми се до -пао по це лом сво ме би ћу, ја га осло вим, пи там га ка ко

Г Е Т Е22

Ј. В. ГетеЈАДИ МЛАДОГА ВЕРТЕРА

Превод с немачког и поговорСтанислав Винавер

За из да ва чаДијана Де ре та

Главни уредникАлександар Шурбатовић

УредникНадежда Винавер

Ликовно-гра фич ка опре маМарина Славковић

Лектура / коректураВладимир Јанковић

ISBN 978-86-7346-983-6

Др уго ДЕРЕТИНО из да ње

Ти раж1000 при ме ра ка

Бе о град, 2015.

Издавач / Штампа / ПласманДЕРЕТА доо

Владимира Роловића 94а, 11030 Београдтел./факс: 011/ 23 99 077, 23 99 078

w w w . d e r e t a . r s

Kњижаре ДЕРЕТАКнез Михаилова 46, тел: 011/ 26 27 934, 30 33 503

Баново брдо, Достојевског 7, тел: 011/ 30 58 707, 35 56 445

821.112.2-31821.112.2.09-31 Гете Ј. В.

ГЕТЕ, Јохан Волфганг, 1749-1832Јади младога Вертера/Ј. В. Гете; превод с немачког и поговор

Станислав Винавер. – 2. Деретино изд. – Београд: Дерета, 2015(Београд: Дерета). – 198 стр.; 17 cm. – (Библиотека ПреводиСтанислава Винавера)

Превод дела: Die Leiden des jungen Werther / J. W. Goethe. –1.000. – Поговор преводиоца: стр. 181-198.

ISBN 978-86-7346-983-6

a) Гете, Јохан Волфганг (1749-1832) – „Вертер“COBISS.SR-ID 213207820

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд