Nesto Malo o Koucingu

7/28/2019 Nesto Malo o Koucingu

1/124

NETO MALO O KOUINGUKAKO BITI SA KOUINGOM NA TI


2/124

IZDAVA:Deutsche Gesellschat r Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHBrzakova 20, 11 040 Beograd, SrbijaIm Autrag des Bundesministeriums r wirtscha tliche Zusammenarbeitund Entwicklung (BMZ) der Bundesrepublik Deutschland

ZA IZDAVAADeutsche Gesellschat r Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHBritta Lambertz

AUTORKEKatarina StaniStanislava Vidovi

LEKTORKEJasmina AlibegoviHanna Gadomski

DIZAJN I OPREMAInDesigner, Beograd

TAMPAInDesigner, Beograd

TIRA450

ISBN 978-86-87737-30-3


3/124

Beograd 2012

NETO MALO O KOUINGUKAKO BITI SA KOUINGOM NA TIAUTORKEKatarina StaniStanislava Vidovi


4/124

SADRAJ

6

TA JE TO KOUING? 7

KOUING I DRUGI TIPOVI PODRKE SLINOSTI I RAZLIKE 8

2.1 Kouing 8

2.2 Trening 9

2.3 Predavanje/Poduavanje 10

2.4 Mentorstvo 10

2.5 Psihoterapija i savetovanje 10

VRSTE KOUINGA 12

NAJEE ZABLUDE VEZANE ZA KOUING 12

OSNOVNE TEORIJSKE POSTAVKE KOUINGA 13

51 Kognitivno-bihejvioralna psihologija i racionalno-emocionalna terapija 14

5.2 Teorija i bazini koncepti kognitivno-bihejvioralnog kouinga 15

5.3 Humanistika egzistencijalna psihologija 16

5.4 Getalt psihologija 17

5.5 ta je getalt ivotni kouing (Gestalt Life Coaching GLC) 20

UVOD

POGLAVLJE 1

POGLAVLJE 2

POGLAVLJE 3

POGLAVLJE 4

POGLAVLJE 5


5/124

POGLAVLJE 13

POGLAVLJE 12

POGLAVLJE 11

POGLAVLJE 10

POGLAVLJE 9

POGLAVLJE 8

POGLAVLJE 7

POGLAVLJE 6

POGLAVLJE 14

POGLAVLJE 15

21 ZATO JE MLADIMA POTREBAN KOU

23 ODNOS KOU KLIJENT

25 ETIKA / POVERLJIVOST KOUINGA

25 UGOVOR IZMEU KOUA I KLIJENTA / ONO TO JE VANO NA POETKU

30 DOBAR KOU

30 KOMPETENCIJE KOUA

31 KARAKTERISTIKE KREATIVNOG KOUA

32 METODOLOGIJA KOUINGA

47 PRAKTIAN DEO I DEO

48 14.1. Uspeh je sazdan od ciljeva, a svi uspeni ljudi su fokusirani na svoje ciljeve

50 14.2 Ciljevi

51 14.3 Saveti prilikom defininsanja ciljeva

51 14.3.1 S.M.A.R.T. stretegija defininsanja ciljeva

53 14.3.2 ek lista ciljeva

54 14.4 Metodologija defininsanja ciljeva

122 LITERATURA


6/124

Projekat Jaanje struktura za osnaivanje i participaciju mladih u Srbiji koji realizuje DeutscheGesellschat r Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, po nalogu Nemakog saveznogministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), i u partnerstvu sa Ministarstvom omladine

i sporta Republike Srbije. Osnovno usmerenje projekta je promocija demokratskog drutva,promocija ideja tolerancije i prihvatanja razliitosti, promocija ljudskih i dejih prava. Pritomse poseban akcenat stavlja na implementaciju participativnih modela kao uslov razvoja civilnogdrutva i podrka marginalizovanim grupama mladih (izbeglice, internoraseljena lica, socijalnougroene kategorije stanovnitva, mladi rtve nasilja, pripadnici nacionalnih manjina i dr.)

Projekat sprovodi razvojne mere i intervencije u oblastima prevencije nasilja i implementacijeNacionalne omladinske politike na lokalnom nivou. Najznaajniji rezultati iz oblastitransormacije sukoba su prilagoavanja i primena relevantnih modela, na primer vrnjakemedijacije, inkluzivne medijacije, porodine ili medijacije u zajednici. Vrnjaka medijacija ivrnjaka edukacija su najee koriene metode rada. U oblasti decentralizovanog sprovoenja

omladinske politike, projekat je razvio metodologije lokalnog akcionog planiranja (LAP) irevidiranja lokalnih akcionih planova, istovremeno svoje aktivnosti usmerava ka osnaivanjukompetencija lokalnih omladinskih koordinatora kako bi unapredili svoje sposobnosti isprovodili nacionalne standarde za kancelarije za mlade. Osim toga, ovaj projekat podravauspostavljanje jedne krovne organizacije lokalnih kancelarija za mlade, sa idejom da se jaanjihova uzajamna saradnja i razmena iskustava.

U okviru servisa i usluga koje projekat prua i razvija su razvijanje programa, razvijanjemetodologija implementacije razliitih programa, upravljanje znanjem i sistematizacija iskustavai irenje najbolje prakse, podrka inormativnim slubama za mlade, izrada i distribucijamaterijala i aktivnosti u odnosima s javnou, poput internet sajtova, lanaka, lmova i drugih

objavljenih materijala. Jedan od programa koij je razvijen i pilotiran u okviru projekta je iVrnjaki kouing (Getalt lie kouing).

Program Vrnjakog kouinga je razvijan na osnovu prepoznate potrebe mladih ljudi zaizgradnjom linih kapaciteta prilikom susretanja sa problemima i preprekama u razliitimizazovima sa kojima se susreu tokom svakodnevnog ivota u vremenu koje oslikava ubrzanesocijalne i drutvene promene.

Prirunik pred vama je rezultat rada, saradnje, primene, kao i nauenih lekcija tokom razvojaprograma.

U dokumentu se potuje rodno dierencirani jezik, tj. jezik rodne ravnopravnosti, i zbog lakeg korienja doku-menta nije svaki put eksplicitno naznaeno.

UVOD

6


7/124

TA JE TO KOUING?

Kouing je interaktivan proces izmeu koua i klijenta koji klijenta podstie na uenje i razvoj.Cilj kouinga je otkrivanje i izgradnja sopstvenih potencijala i kapaciteta za ostvarenje najviihciljeva i vrhunskih postignua. Uz korienje specinih tehnika tokom samog procesa, uzpostojanje partnerskog odnosa punog poverenja i prihvatanja, kou inicira rast i razvoj klijentana svim poljima.

Promene koje se deavaju tokom tog procesa odnose se na promene u nainu doivljavanja, uodnosu prema sebi i svojoj okolini, u kontaktu sa sobom i drugima, u linim stavovima, nainumiljenja, doivljaju odgovornosti. Eekti su vidljivi u linom razvoju, postizanju uspeha izadovoljstvu klijenata u svim segmentima ivota.

Kou je obueni proesionalac koji veruje i zna da svaka osoba poseduje sopstvene kapaciteteda dostigne i ostvari najvie ciljeve. On pokree klijenta da donese sopstvene mudre odluke ipronae najekasnije naine dostizanja ciljeva korienjem i razvojem svojih linih potencijalau skladu sa svojim sistemom vrednosti, kao i da preuzme odgovornost za to.

Tokom procesa kouinga rad nije okusiran na problem i ono to je bilo u prolosti, ve je okusna sadanjosti, kako osoba doivljava situaciju u kojoj se nalazi, kakav znaaj joj pridaje i kudaeli da stigne. Kou je obueni i edukovani proesionalac koji veruje u ljudske sposobnosti ilinu odgovornost svakog pojedinca. Poverenje i vera u snagu klijenta predstavljaju plodnotlo za njegov rast i razvoj i kreiranje ivota kojim e biti potpuno zadovoljan. Preuzimanjeodgovornosti doprinosi oseanju i stvarnom posedovanju kontrole nad svojim ivotom.

Termin kouing (coaching) poeo je da se upotrebljava kao sleng jo 1830. godine, naOksordskom univerzitetu. Opisivao je aktivnosti proesora koji pomae studentu tokomuenja i proesionalnog razvoja. U oblasti sporta, taj termin se prvi put upotrebljava 1831.godine, i opisan je u znaenju sportskog trenera koji nije samo to ve i neko ko prua podrkuu postavljanju ciljeva, podizanju i odravanju motivacije i kada uspeh izostane, neko ko jepotpuno posveen i veruje u uspeh svog sportiste.

Po deniciji ICF (International Coaching Federation), kouing je interaktivan proces kojipojedincu, timu, preduzeu, ustanovi ili organizaciji omoguava da razvija svoje potencijale ibre i ekasnije dostigne bolje rezultate (plAnincA, 2008, po S. Miloevi, 2009).

Na razvoj kouinga svakako je imao uticaj i razvoj nekih drugih oblasti, kao to su psihologija,menadment, lidership, obrazovanje odraslih i druge. Od 1990. godine kouing se razvija kaosamostalna disciplina. Zajedno sa razvojem kouinga dolazi i do razvoja institucija koje senjim bave i zaduene su za razvoj i potovanje standarda kouinga. U naoj zemlji je kouingkao proesija relativno nov, ali se razvija bre od mnogih drugih. Zato se sve preciznije deniustandardi za dobijanje nacionalne licence za proesionalno bavljanje kouingom, kao i standardiza razliite vrste edukacija i programa koji nude takve licence.

Potreba za ivotnim kouima (lie coach) porasla je u poslednjih desetak godina, to je uslovljenosloenou savremenog ivota. Nekada je bilo mnogo manje mogunosti, pa ljudima nije bilotako teko da naprave izbore iza kojih e odgovorno stati. Danas je mnogo tee napravitipametan izbor i preuzeti odgovornost za to, jer su izazovi na raznim stranama, mnogo je

POGLAVLJE 1

7


8/124

razliitih polja na kojima ljudi ele da budu uspeni, da ispune sopstvena i tua oekivanja,postignu sve, zadovolje razliite potrebe, oseaju se zadovoljno i sreno. Ipak, postoje ljudikojima to lake polazi za rukom i oni kojima to nikako ne uspeva. U emu je razlika? Uposedovanju odreenih ivotnih vetina, za koje svi imaju mogunosti i potencijala, samo jepotrebno razumeti njihov pravi znaaj i razviti ih. To je ujedno i zadatak procesa kouinga.

Osim razvoja vetina, tokom kouinga menja se i odnos prema sebi i svojoj okolini. Klijent vienije pasivan posmatra svog ivota, neko kome se neto deava, naprotiv, sada on ini da se stvarideavaju, on postaje aktivan, ispituje i testira svoje mogunosti i preuzima punu odgovornost

za svoj ivot i odluke koje donosi u skladu sa njim.

Emocionalne vetine koje se razvijaju tokom kouinga ukljuuju prepoznavanje, izraavanjeoseanja i ovladavanje njima, kao i prepoznavanje svojih potreba i denisanje sopstvenihciljeva u skladu sa tim potrebama; razumevanje veze izmeu naih stavova, uverenja i nainamiljenja s jedne strane i emocija, doivljaja i ponaanja s druge; unapreenje samopotovanja isamopouzdanja i negovanje pozitivne slike o sebi; prepoznavanje naina reagovanja i usvajanjetehnika kreativnog prilagoavanja, kao i prepoznavanje eventualnih postupaka i njihovih posledicapre samog reagovanja. Kouing se odnosi i na proirenje svesnosti o sebi, kao preduslova zdravogi kvalitetnog ivljenja.

Znaajni su i prepoznavanje i imenovanje oseanja, uoavanje veza izmeu misli, oseanja ireakcija, spoznaja kako misli i oseanja utiu na ponaanje, a samim tim i na donoenje odluka,pravljenje alternativnih izbora, kao i primena steenih znanja na sve oblasti ivljenja. Tokomkouinga dolazi do prepoznavanja sopstvenih moi i sagledavanja sebe na pozitivan ali realannain. Naglasak je i na kontroli nad sopstvenim ivotom i na upravljanju njime.

KOUING I DRUGI TIPOVI PODRKE SLINOSTI I RAZLIKEKouing je samo jedan od naina podrke pojedincu. Meutim, postoje i drugi njemu manje ili

vie slini naini osnaivanja i podravanja. Kako se, zbog postojee slinosti, izmeu njih stavljaznak jednakosti, na sledeim stranicama prikazaemo njihove razlike i na taj nain doprineti

jasnijem i preciznijem odreenju procesa kouinga.

2.1. KOUINGKou pomae klijentu da razvije ivotne vetine. Kou ne mora da ima lino i proesionalnoiskustvo u klijentovoj proesionalnoj oblasti ili da ima slino ivotno iskustvo da bi bio dobarkou. Meutim, neophodno je da sam kou, u okviru svojih obuka, ima iskustveni rad na sebi.Kou pomae svojim klijentima da poboljaju kvalitet svog ivota i postignu svoje ciljeve. Kou jeobueni proesionalac koji odreenim tehnikama pomae klijentu da bolje upozna sebe i sagledasvoju situaciju iz razliitih uglova. On daje podrku klijentu za pronalaenje sopstvenih reenja.

POGLAVLJE 2

8

WHAT'S


9/124

Inspirie ga na stvaranje i razradu originalnih ideja. Ohrabruje ga da menja perspektive u odnosuna situaciju. Kouing je usmeren na otkrivanje i osvajanje line snage. Kou kontrolie proces iusmerava klijenta, ali ne donosi odluke umesto njega.

Definicija: Kouing je rad na sposobnosti klijenta da ui (Downey, 2003, po S. Miloevi,2009). Osnovna razlika izmeu kouinga i drugih tipova podrke jeste uverenje da svaka osobamoe da se izbori sa ivotnim tekoama, da poseduje linu mudrost da prepozna i dalje razvijasvoje potencijale, a da je uloga koua izmeu ostalog da provocira misaoni proces i donoenjeraznih vrsta odluka. Kou ne odgovara na pitanja, on ohrabruje klijenta da sam doe do

najboljeg mogueg odgovora za njega samog.

Proces: Klijent je centar procesa. On donosi odluke o samom sebi, kou olakava proces.Kouing podstie postizanje svesnosti o sopstvenim eljama i potrebama, to moe dovesti doveeg samoprihvatanja, kao i do promena u ponaanju i razvoju sopstvenih potencijala. Kouingkoristi skup tehnika koje omoguavaju da se dostigne vea jasnoa u pogledu sopstvenih ciljevai naina unkcionisanja, da se uvea kompetencija u upravljanju sopstvenim procesima i steknuodreene vetine potrebne za ekasnije unkcionisanje u svim segmentima ivota. Kouing jeproces u kome se razvijaju vetine i identikuju sposobnosti, pri emu se klijentu omoguavada ih koristi na najbolji mogui nain, dok izgrauje nezavisnost i poverenje u sebe.

Odnos: Kou i klijent grade partnerski odnos u kome su oboje jednaki. Poverenje treba da serazvije tokom procesa, kako bi obe strane imale slobodu da otvoreno razgovaraju o sadrajimakoji su im bitni. Taj odnos poverenja gradi se od prvog susreta i na poetku u velikoj meri zavisiod samog koua. U tom odnosu je od izuzetnog znaaja odsustvo vrednovanja, osuivanja iprebacivanja. Kou prihvata klijenta onakvog kakav on jeste.

Prednosti: Izvoenje kouinga je jednostavno. Vetine steene u jednoj oblasti vrlo se lakogeneralizuju na druge, veoma razliite oblasti ivljenja.

2.2. TRENINGTrening ima za cilj da podri zaposlene u nekoj organizaciji ili da osnai grupu ljudi za oblast

za koju se interesuju. Treningom treneri prenose znanje i vetine na uesnike.Definicija: Trening je program sa denisanom agendom i strukturom, koji ima za ciljprenoenje znanja trenera uesnicima (Executive Coaching Survey, 2010). Namenjen je razvojuznanja ili vetina uesnika treninga.Proces:Trening se moe izvoditi tokom jednog ili vie dana u nekoj ustanovi ili van nje. Trenerpodrava dodatno uenje za ve obrazovane uesnike u odreenoj oblasti. Trener poseduje veaznanja u oblasti koju prenosi i ima razvijenije vetine u odnosu na uesnike.Odnos: Uesnici su ukljueni u rad tokom treninga, aktivni su, dobijaju odreene zadatke kojiimaju za cilj da ih vode do otkrivanja i usvajanja odreenih znanja i vetina.Prednosti: Trening je ekasan nain prenoenja novog seta vetina ili novog znanja veembroju uesnika.

9

UP ?


10/124


11/124

Definicija: Psihoterapija i savetovanje orijentisani su ka otklanjanju pojava koje klijenti deniukao tegobe, probleme i tekoe u unkcionisanju zbog kojih pate. Oba procesa okrenuta su kapoboljanju mentalnog i emocionalnog stanja klijenta.

Proces:Procesi savetovanja i kouinga su vrlo slini, oba uvaavaju i potuju subjektivni doivljaji perspektivu klijenta. U oba sluaja klijent je centar procesa. Razlika je u tome to se tokomkouinga ne ide u dublju analizu linosti, ne dijagnostikuje se i ne provociraju se traumatinai bolna iskustva. Kou je orijentisan ka budunosti i ne bavi se klijentovom prolou.

Odnos: Odnos je, kao i u kouingu, od izuzetnog znaaja i zasniva se na uzajamnom poverenju.Prednosti: Savetovanje i psihoterapija najpogodniji su za klijente koji su pretrpeli ozbiljnatraumatina iskustva. Pogodni su i za one koji imaju tekoe u svakodnevnom unkcionisanju.Takoe, psihoterapija je dobra u svim sluajevima kada klijent eli da se bavi svojom proloui da na osnovu te analize unapredi svoje unkcionisanje u sadanjosti.

PSIHOTERAPIJA MENTORSTVO PSIHOLOKO SAVETOVANJE KOUINGSadraj rada Dogaaji i

situacije izklijentoveprolosti,traumatinaiskustva,poremeaji ufunkcionisanjuklijenta

Zajednikaprofesionalnaoblast, pri emuje krajnji cilj dasledbenik radineto na isti nainkao mentor

Bavljenje problemima itraganje za kreativnimnainima da seproblemi prevaziu

Klijentovasadanjost ifokusiranjena za klijentanajpoeljnijubudunost

Odnos Terapeut klijent Stariji/mudriji mlai / manjeiskusan kolega

Ekspert klijentsa tegobama

Kreativnopartnerstvo

Emocije Emocije sakojima se klijentteko nosi

Emocije suograniene nareakcije namentorski rad

irok spektar emocija Kouing jeorijentisan kacilju, pa se tokomrada usredsreujena emocije koje suu vezi sa ciljem.Ne bavi se dubljimemocijama.

Proces Terapeut

dijagnostikujei sprovodiprofesionalnuekspertizu,vodi klijenta kaozdravljenju.

Mentor omoguava

studentima daposmatrajunjegovo ponaanjei ekspertizu,odgovara napitanja, postavljastandardesa ciljem dastudenti naueda rade neto ilida razmiljajuo neemu nanain na koji toradi mentor.

Savetnik ostaje po strani,

slua, analizira situaciju,pomae klijentu da definieproblem, doe u kontaktsa tekim oseanjimakoje klijent izbegava, aonda prevazilazi tekoe uklijentovom funkcionisanju.

Kou je ukljuen

u proces,pomae klijentuda identifikujesopstvene izazove.Klijent i kourade zajedno, saciljem da izazovpretvore u uspeh.

11

HELP


12/124

VRSTE KOUINGA

Asocijacija za kouing (Association or Coaching, 2008) deli kouing, prema oblastima ivota nakoje se odnosi, na lini ili ivotni kouing (eng. Personal/Lie Coaching), izvrni kouing (eng.Exsecutive Coaching), korporativni ili poslovni kouing (eng. Corporate/Business Coaching)i specijalizovani kouing (eng. Speciality/Niche Coaching), koji se odnosi na specine oblastineijeg ivota, kao to su npr. stres, karijera, zdravlje itd., ili na sluajeve kada se kou okusira

na rad sa odreenom populacijom, kao to su npr. mladi, trgovci, medicinari, sportisti.Takoe, u skorije vreme spominje se i individualni kouing, kao i grupni kouing. U oba sluajanaglasak je na pojedincu i na odnosu kou klijent, ali u drugom sluaju kou u isto vreme radi savie klijenata. Prednost individualnog rada je u brem stvaranju intenzivnog odnosa kou klijent,koji je esto od sutinskog znaaja, kao i u slobodi i lagodnosti klijenta da govori o nekim sadrajima okojima ne bi govorio ili bi se ustruavao da govori pred grupom. Grupa ima svoju dinamiku i prirodnoima razvojne aze, tako da je neophodno da proe izvesno vreme kako bi se stvorila kohezija grupe iodnos poverenja meu lanovima. Prednost takvog naina rada jeste i mogunost razmene iskustavasa drugim klijentima, na temu sline ili iste situacije ili cilja. Klijenti tokom grupne dinamike dobijuneke sadraje koje ne mogu stei tokom individualnog rada kou klijent, i tu se pre svega misli na

suoavanje s tim da i drugi ljudi imaju sline dileme, naine miljenja i odnose koji nisu unkcionalni,kao i saznanje o tome kako ih drugi lanovi grupe prevazilaze. Drugim reima, klijenti shvate da nisusami i da postoje razliiti naini i mogunosti za ostvarenje ciljeva, a ne samo oni koji su njima poznati.

NAJEE ZABLUDE VEZANE ZA KOUING

> Kouing moe da radi bilo ko zainteresovan za rad sa ljudima. NETANO.Kou moe biti samo dobro obuena osoba sa sertikatom za kouing, uz obaveznu superviziju.Takoe, za koua su neophodna neka znanja iz oblasti psihologije, kao to su psihologija linosti,teorije o motivaciji, rad sa strahovima, ali i neka znanja iz drugih oblasti.

> Kouing je vrlo lak zato to postoji ablon i tano se zna redosled aktivnosti. NETANO.Ne postoji ablon. Postoje pravila i strukturisane vebe. S obzirom na to da je klijent centar procesa ida je potovanje njegovih potreba i oseanja na prvom mestu, neophodno je da kou ima senzibilitetda prati klijenta. Ukoliko kou pokua da prati neku emu koju unapred osmisli, zaustavie kreativneprocese u klijentu i u sebi i nee biti spreman da odreaguje na ono to se deava sada i ovde.

> Kou je po pravilu psiholog. NETANO.Kou ne mora da bude psiholog, mada su neka znanja iz te oblasti neophodna poto se bavimoljudskim biima. Osobe drugih struka, uz odreene obuke i sticanje neophodnih znanja, kao i uzlini rad na razvoju sopstvenih potencijala i senzibiliteta za rad sa ljudima, mogu jednako dobroda obavljaju posao koua.

POGLAVLJE 3

POGLAVLJE 4

12


13/124

> Kad god klijent zastane, vano je rei neto kako mu ne bi bilo neprijatno. NETANO.Vrlo je vano sasluati klijenta, a kada zauti biti dovoljno strpljiv i saekati da nastavi. Prekidanjeprocesa razmiljanja klijenta i brza intervencija mogu biti mnogo tetniji nego trenutno nastala tiina.

> Kou samo postavlja pitanja. NETANO.Kou prepoznaje kada ta treba da kae i koju vebu da izabere u datom trenutku. On razgovara,pararazira, sumira, predlae. Nije dobro samo postavljati pitanja, jer takav nain ne dovodi douspostavljanja adekvatnog odnosa kou klijent.

OSNOVNE TEORIJSKE POSTAVKE KOUINGA

Poto je kouing okusiran na ljudsko ponaanje, psiholoka pozadina i vrst nauni teorijskiokvir od kljune su vanosti za uspean kouing.

Tradicija kouinga je zapravo drevna, meutim poslednje dve decenije dobija ozbiljan iproesionalan okvir u kome postoje odreene zakonitosti i pravila. Slika mudrog oveka kojivodi uenika kroz nova iskustva, ohrabrujui ga i analizirajui njegove potencijale i mogunosti,predstavlja osnovu mnogih legendi. Sutina kouinga je pretvoriti nepoverenje i sumnje u

svoje mogunosti, poverenje i snagu; nepoznavanje i neprihvatanje nekih delova sebe upoznavanje, prihvatanje i ovladavanje njima; nesigurnost u sigurnost; neodlunost u odlunost,u orijentisanost sa jasnom okusiranou na to ta su nam prioriteti i ciljevi i koji su naini zanjihovo ostvarenje; neuspehe u postignua. Time se ljudi bave na razliite naine i u razliitojmeri otkad postoji ljudski rod. Bez obzira na to o kojoj se ivotnoj oblasti radi, da li o proesiji,sportu ili linom razvoju, savremeni ovek tei da bude to bolji.

Psihologija kao nauka nije uvek razmatrala teme individualnih stilova razmiljanja,individualnih ljudskih akcija, pa i samog pojedinca. Smatralo se da je ovek proizvodsvoje sredine. Preovlaujua objanjenja ljudske prirode bila su da oveka guraju njegoviunutranji nagoni, ili da ga vuku spoljanji dogaaji. Kasnih ezdesetih godina 20. veka,

ia interesovanja vodeih teorija u psihologiji premestila se sa moi sredine na individualnaoekivanja, preerencije, izbore, odluivanja, kontrolu. Tek od tog vremena moemo govoriti oteorijskoj osnovi kouinga. U daljem izlaganju bie izloeni delovi pojedinih psiholokih teorijakoji su relevantni i predstavljaju teorijsku osnovu kouinga.

Za razliku od Frojda i psihoanalitiara uopte, teorija linosti Erika Eriksonaveruje u snaguEga, odnosno ljudskog razuma i svesnosti. Erikson je verovao da je ovek svesno bie sposobnoda donosi racionalne i smislene odluke, putem kojih usmerava sopstveni razvoj. Za razliku odFrojda, Erikson je govorio da razvoj linosti traje mnogo due i da se krupne promene linostidogaaju i tokom odraslog doba. Erikson je verovao da su socijalni odnosi najvaniji aktorrazvoja linosti, kao i da razvoj traje ceo ivot. Detinjstvo, premda izuzetno vano, ne odreujeatalno itav kasniji razvoj. Malo je toga to ne moe biti naknadno izleeno, a mnogo je onoga

POGLAVLJE 5

13


14/124

///// ////////

to se moe preduprediti. (Erikson) Rast je dierencijacija na osnovu unapred postavljenogplana tokom sleda kritinih perioda.

Erikson naglaava kreativnu i adaptivnu snagu individue i potuje jedinstvenu sposobnost svakeindividue da stvori sopstveni nain ivota. On ljudsko ponaanje ne vidi ni kao dobro ni kaoloe, ve svaki ovek poseduje mogunost da ini i dobro i loe. Razvoj linosti usmeravajune samo odnosi u porodici ve i zbivanja u iroj socijalnoj, kulturnoj sredini.

Generalno postoji slaganje da se, osim u Eriksonovoj teoriji linosti, osnove moderne psihologije

kouinga nalaze i u humanistikom pokretu ezdesetih godina dvadesetog veka. Humanistikipristup savetovanju okusirao se na emocije, enomenoloki zasnovana saznanja o sebi. U istovreme razvijala se i kognitivno-bihejvioralna terapija, koja je naglaavala kogniciju, ponaanje iimaginaciju, postavljajui emocije kao proizvode kognitivnog procesa (Druden i Palmer, 1997).

U istraivanju sprovedenom 2006/7. godine, na populaciji koju su inili psiholozi lanoviSpecijalne grupe za kouing psihologiju u okviru Britanskog drutva psihologa (Palmer and

Whybrow, 2008), utvreno je da veina kouing psihologa koristi humanistiki orijentisan(67,9%) i kognitivno-bihejvioralni pristup (60,6%).

5.1. KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNA PSIHOLOGIJA I RACIONALNO-EMOCIONALNA TERAPIJA

Kognitivno-bihejvioralna psihologija je grana psihologije posveena izuavanju ljudskogsaznanja, a naroito njegovog uticaja na uenje i ponaanje. Kognitivna psihologija razvila se kaoodvojeno podruje unutar psiholoke discipline u kasnim 1950-im i ranim 1960-im godinama.REBT je originalan pristup, koji je prezentovan nauno-strunoj javnosti sredinom pedesetihgodina dvadesetog veka. Osniva je psiholog Albert Elis. Uticajniji nego ikad, taj pristup se svevie razvija i raste. U osnovi REBT-a (prema Beku i Elisu) lei est principa i slobodno moemorei da se ti isti principi nalaze i u osnovi kouinga:

1. Oseamo ono to mislimo, odnosno kognicija (miljenje) najvie odreuje ljudske emocije.Ne ine nas tunima, ljutima ili anksioznima dogaaji sami po sebi, ve nas ono to mi sami sebigovorimo o tim dogaajima uvodi u naa emocionalna stanja. Nain na koji vidimo odreenu

situaciju boji nau emocionalnu reakciju. Na primer, ukoliko je e nezadovoljan naim radomi mi pomislimo: Nema pravo da mi se tako obraa. On je pravi muitelj! biemo besni.Meutim, ukoliko pomislimo: U pravu je. Moda bih mogao da se vie potrudim i boljeosmislim svoj rad. oseaemo se potpuno drugaije. Moemo, na primer, biti tuni. U obasluaja situacija je bila ista, ali su nae misli, tj. interpretacije istih, bile razliite, pa samim timi nae emotivne reakcije.

2. Mi uznemiravamo sebe pogrenim razmiljanjem. Nai emocionalni poremeaji uzrokovanisu disunkcionalnim razmiljanjima kao to su preterivanje, crno-belo razmiljanje,pojednostavljivanje, rigidno miljenje, preterane generalizacije, skakanje na zakljuak, itd.Npr.: Ne smem pogreiti ili doiveti neuspeh, Svi moraju da me vole.

14


15/124

////////////

3. Menjanje naeg razmiljanja promenie naa oseanja. Poto nas misli uznemiravaju, smislenoje raditi na promeni naih razmiljanja o sebi, drugima i svetu. Umesto da sebi govori da e garazgovor sa eom o drugaijim uslovima rada samo dovesti do odbacivanja, moda i do gubitkatrenutne pozicije, i da je to uasno, klijenta moemo ohrabriti da testira u realnosti da li je tozaista uasno kao to to on ili ona pretpostavljaju.

Postoje neka najea pitanja koja kou postavlja u cilju analize automatskih misli i otkrivanjada li je prisutno dihotomno miljenje, generalizacija, personikacija itd., i da li je, moda, takavnain miljenja vezan samo za neki odreeni dogaaj koji se desio ili vai uopte. Moemo

postaviti sledea pitanja: Koji su dokazi za takvu situaciju?, ta je najgore to moe da sedesi?, Da li ta situacija zaista govori o vama? i sl.

4. Iracionalna uverenja imaju razliite uzroke. Tvorac REBT-a Albert Elis esto je isticao daljudska bia lako usvajaju iracionalna uverenja. Meutim, iako okolina, kultura i genetikaigraju znaajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju dasebe uznemiravamo na razne naine. Vano je tokom procesa kouinga prepoznati klijentovairacionalna uverenja i suoiti ga sa njima.

5. Iako iskustva iz prolosti mogu biti znaajna za razvijanje iracionalnih uverenja, REBT smatrada je najvanije uvideti kojim uverenjima mi sada uznemiravamo sebe, umesto da se okusiramo

na to kada i kako su ona nastala. Ljudi imaju tendenciju da neprestano uznemiravaju sami sebena razne naine. REBT ui klijente kako da otkriju svoja sadanja uverenja o sebi, drugimai svetu, koja su nauili u prolosti, te da procene da li su ona tana i korisna u sadanjosti.

6. Uverenja se mogu menjati. Poto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja,menjanje uverenja je nekada teko i zahteva upornost, zbog ega je REBT vrlo aktivna idirektivna terapija.

Celokupna ideja organizovana je oko tri kljune postavke: Koji su dokazi? Da li postoji alternativa takvom nainu gledanja na stvari? ta je najgore to moe da se desi?

5.2. TEORIJA I BAZINI KONCEPTI KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNOG KOUINGA

Dve su bazine premise kognitivno-bihejvioralnog kouinga2:

Osoba ima slabo razvijene vetine reavanja problema ili, kad je pod pritiskom i stresom, nekoristi vetine koje su se ve pokazale kao uspene.

Nain na koji se osoba osea ili ponaa velikim je delom odreen uverenjima kojih se vrstodri i njenom procenom odreene situacije ili problema.

2 http://www.koucing.rs.ba/teorijaieekti.html

15


16/124

///// ////////

U skladu sa navedenim, cilj tog pristupa je da pomogne osobi da pobolja vetine reavanjaproblema, da postane svesna svog razmiljanja, kao i da podri osobu u menjanju uverenja kojasu negativna i koja proizvode stres i blokiraju postizanje ciljeva.

S obzirom na prirodu kognitivno-bihejvioralnog kouinga, a koja se ogleda u orijentisanosti nacilj, problem i traenje reenja, ne troi se mnogo vremena na dubinske procene i intervencije,te se za jednostavnu konceptualizaciju strategije za reavanje problema koristi praktian okvir.U kouingu ne postoji potreba za dubokom procenom linosti. Utisci i koncept se dele saklijentom, a na taj nain se takoe produbljuju saradnja i odnos koua i klijenta, prua se prilika

klijentu da razume sebe, prepozna svoje potrebe, identikuje sabotere i koniare1 i nastavi daljebez njih, postajui tako sam svoj kou.

5.3. HUMANISTIKA EGZISTENCIJALNA PSIHOLOGIJA

Humanistika egzistencijalna psihologija razvija se tokom 60-ih godina prolog veka. Tvorcitog pokreta su Abraham Maslov, Karl Roders i Gordon Olport. Nazivaju ga jo i treomsilom u razvoju psihologije, posle psihoanalize i bihejviorizma. Usredsreuje se na ovekovasutinska obeleja: samoostvarenje, odgovornost, autonomiju, prihvatajui rizik da ta uverenja oljudskoj prirodi nee usvojiti objektivistiki usmereni istraivai. Odlike humanistikog pokretau psihologiji mogu se saeti u nekoliko taaka3, koje su prepoznate i kao delovi kouinga:

1. panja je usredsreena na osobu koja doivljava;2. u prvi red su stavljene ljudske karakteristike kao to su stvaralatvo, vrednovanje,

samoostvarenje, izbor;3. problem istraivanja odreen je njegovim znaenjem za ljudsko bie, dok su metodoloki

problemi objektivnosti saznanja stavljeni u drugi plan;4. interes humanistike psihologije usmeren je ka ovekovom dostojanstvu, vrednosti i razvoju

njegovih unutranjih mogunosti;5. potrebno je raditi na razvijanju potencijala osobe, na tome ta ona jeste, a ta bi mogla da bude.

Taj psiholoki pravac je, pre svega, zainteresovan za osobu, nain na koji ona otkriva sopstvenobie i na koji se odnosi prema sebi i drugima.

Abraham Maslovizloio je niz ideja koje predstavljaju nacrt za humanistiku psihologiju.Osnovna karakteristika Maslovljevog teorijskog sistema jeste da on oveka shvata kao celovitobie. Razvoj linosti je po njemu jedna stalna promena usmerena ka ostvarenju ovekovihmogunosti i ka jedinstvu i celovitosti. Sopstvene moi ovek koristi za razvoj humanog u sebi.Veoma je poznata Maslovljeva teorija hijerarhije potreba. Osnovne (bazine) potrebe uglavnomimaju prioritet. Organske potrebe kao to su hrana, voda, san i sl. imaju prioritet. Tek kada suone zadovoljene, naredne potrebe, kao to su sigurnost, ljubav, pripadanje, dolaze u prvi plan.Kada te potrebe postanu zadovoljene, dolaze na red potovanje, samopotovanje, estetske isaznajne potrebe. Na kraju tog niza nalazi se potreba za samoaktualizacijom, u ijoj je osnovi

3 Hrnjica, S. (2005), Opta psihologija sa psihologijom linosti, deseto izdanje, Nauna knjiga Nova, Beograd

16


17/124

////////////

ovekovo nastojanje da ostvari one mogunosti koje do tada nije ispoljio. Poznat je Maslovljev

opis 43 osobe koje su visoko samoaktualizovane. Neke od tih osoba su u Maslovljevo vreme

bile ive, neke od njih predstavljaju istorijske linosti, a njihove zajednike karakteristike su

poviena kreativnost, poveano samoprihvatanje, nii nivo agresivnosti u njihovom humoru,

stroiji izbor bliskih prijatelja, usmerenost ka humanizmu, nezainteresovanost za norme sredine,

ali i prihvatanje tih normi u granicama koje odreuje priznavanje prava drugih. Maslov je

navedena svojstva linosti protumaio kao rezultat postignute samoaktualizacije (Hrnjica,

2005). Samoaktualizacija je ostvarenje svojih pozitivnih potencijala.

Problemu vrednosti humanisti posveuju posebnu panju. Zanimljivo je i Maslovljevo

razlikovanje B i D vrednosti. B vrednosti su vrednosti koje potiu iz bia i to su Istina,

Dobrota, Savrenstvo, Celovitost, Pravda, Perekcija i sl. D vrednosti su vrednosti koje potiu

od nekog nedostatka (engl. Deciency). Sutina samorazvoja je oslobaanje oveka od D

vrednosti, zasnovanih na nedostatku.

TeorijaKarla Rodersatakoe je zanimljiva sa stanovita kouinga. Roders opisuje oveka

kao socijalizovanog, usmerenog prema napred, racionalnog i realistinog. Roders (1982,

str. 77, po Hrnjici, 2005) kae: Jedan od najrevolucionarnijih uvida koji je proizaao iz

klinikog iskustva tie se rastueg uverenja da je najdublja sr ovekove prirode po svojoj

prirodi pozitivna. Roders zagovara princip sada i ovde. Prolost se razmatra samo u svetlusadanje interpretacije, kako osoba sada doivljava neki doivljaj iz prolosti i kako on sada

utie na njeno unkcionisanje. Klijentom usmerena terapija koju je razvio Karl Roders

zalae se za bezuslovno pozitivan stav prema klijentu, ak i kada su nam klijentovi stavovi

neprihvatljivi. Odnos izmeu koua i klijenta zasnovan je na tom postulatu. Kou ne namee,

ne sugerie, ne predlae klijentu svoja reenja, potuje klijenta i njegove izbore, samo mu

pomae da do njih doe. Terapeut nije iznad klijenta. Roders je promovisao egalitarniji,

jednak odnos izmeu terapeuta i klijenta. Takoe, Roders je bio jedan od prvih terapeuta

koji je koristio termin klijent, a ne pacijent. Na savetovanje i psiholoki tretman ne dolaze

pacijenti (bolesne osobe), ve zdrave osobe sa uobiajenim tekoama i oni su klijenti.

Roders je koristio tehniku refeksije i pokazao koliko jednostavna pitanja, kao na primer:Dakle, vi oseate bes?, mogu biti ekasna.

5.4. GETALT PSIHOLOGIJAGetalt psihologija je takoe nazivana treom silom i pripada humanistikom pravcu u

psihologiji. Osim humanizma, i egzistencijalistika lozoja nala je svoje mesto u okviru Getalt

teorije, u shvatanju da svaki ovek treba da prihvati odgovornost za svoju egzistenciju (Clarkson,

1989). Egzistencijalistiko shvatanje je u psihoterapiju uveo Viktor Frankl (Frankl, 1997), poznati

nemaki psihijatar, koji je preiveo iskustvo u koncentracionom logoru i nakon toga takoe

naglaavao da, iako nismo lino odgovorni za okolnosti u kojima se nalazimo, jesmo odgovorni za

znaenje koje dajemo svom ivotu kada biramo stavove prema neemu, kao i za svoje ponaanje

17


18/124

///// ////////

u takvim situacijama i okolnostima. Egzistencijalna psihologija se bavi pitanjem smisla ivota ibitnih obeleja ljudske situacije, a sve gore navedeno predstavlja postulate kouinga.

Getalt psihologija poela je da se razvija u Nemakoj. Getalt je nemaka re i znai celina.

Taj pravac nastaje kao reakcija na eksperimentalno uenje toga vremena i svoenje sloenihmentalnih procesa na pojedinane elemente. Getalt (celina) posmatra oveka celovito, bez cepanja

na nesvesno svesno, stimulus reakciju, misao oseanje Stoji na stanovitu da je celina

vanija od delova: doivljaji se ne sastoje od perceptivnih elemenata, koji se strukturiu u odreene

sadraje, niti se ponaanje moe svesti na puku kombinaciju refeksa ili uslovljenih reakcija.Ukratko, psihike enomene moemo razumeti samo ako ih posmatramo kao strukturisane celine.

Fric Perls, tvorac getalt psihologije, koristio je naziv getalt kako bi time oznaio svoj interes da

suprotstavljene delove linosti (onaj koji neto hoe i onaj koji nee, onaj koji neto eli i onajkoji kritikuje) ujedini u jedan integralni oblik ili lik, to je vezano za ideju polarnosti koje su

meusobno povezane. Prema getaltistikom shvatanju, linost je strukturisana interakcijama usamom pojedincu i interakcijama izmeu pojedinca i njegove okoline. Funkcionisanje pojedinca

obuhvata odgovarajue dinamike meuodnose izmeu njegovih doivljaja sebe, drugih i svetakoji ga okruuje (Vidanovi, 1993). Getalt terapija usmerena je nasvesnost o onome to sedeavaovde i sada(Berger, 1980). Ta svesnost nam omoguava da delujemo u skladu sa svojim

autentinim potrebama, te na taj nain izbegavamo sukobe unutar linosti koji se inae uoavajupo razliitim neurotskim i psihosomatskim simptomima (npr. strah, anksioznosti, depresija).

Stav ovde i sada znai da se ne istrauje prolost klijenta, ve se prikladnim vebama poveavanjegov nivo svesnosti, tj. prepoznavanje sopstvenih oseanja i ponaanja. Perls je verovao da

ljudi mogu sami da biraju i usmeravaju svoj rast i razvoj (Pearls, 1973). Getalt terapija esto je ivrlo doivljajna, jer vodi klijenta kroz planirane vebe, podstie ga da tokom vebi u potpunosti

procesno proivi i osvesti za njega vane antazije, oseanja, snove, elje, strahove i potisnute delovelinog iskustva ako je to vano za njegov rast i razvoj. Terapijski postupak u getalt terapiji nije

usmeren na sadraj, problem zbog kojeg se klijent javlja, ve na procese pomou kojih on odrava

svoju konuznost, konfikte ili anksioznost. Dakle, panja je okusirana ne na pitanje Zato, ve

na pitanje Kako. Terapeut obraa panju na klijentov nain izlaganja, gestove i telesne znakove.

Do reenja problema, prema getalt terapiji, nije mogue doi samo razgovorom o problemu, veje vano da klijent taj proces i doivi. Tokom rada sa klijentima, getalt terapeut ne ostaje samona prianju o problemu nego strukturisanim vebama provocira klijenta da doivljava neto sadai ovde. U sigurnom okruenju, sa dobro obuenim terapeutom, klijent moe da osvesti svoje

delove linosti, potrebe, stavove, elje, namere, koje je do tada iz nekih razloga odbacivao i nijebio u kontaktu sa njima. Cilj getalt terapije jeste jaanje klijentovog samopouzdanja, do toga

da se klijent okrene od podrke iz okoline ka podrci u samom sebi. Po Perlsovim reima, getaltterapija je doivljena, a ne verbalna ili interpretativna terapija. ovek se u getalt terapiji smatra

zdravim sve dotle dok je u kontaktu sa samim sobom, sa svojom okolinom i odnosima izmeu

sebe i okoline. Preuzimanje odgovornosti za sebe, svoje izbore i ivot uopte nalazi se kako u osnovigetaltistikog pristupa tako i u osnovi kouinga.

18


19/124

////////////

Osnovni postulati getalt teorije:

Organizmika samoregulacija. Homeostatski proces je proces kojim organizam u uslovimakoji se menjaju odrava ravnoteu, a time i zdravlje. To je proces kojim organizam zadovoljavasvoje potrebe. Da bi zadovoljio svoje potrebe, ovek mora biti kadar da ih oseti i nae nainda ih zadovolji. Deava se, meutim, da usled zabrana, osuivanja, ignorisanja od straneznaajnih drugih, ili pogrenih uverenja, osoba prekine ciklus svesnosti i prestane da oseadominantne potrebe, ili ih iskrivljuje, pomera na neto drugo, kompenzuje na neadekvatannain i samim tim ne razvija i ne koristi maksimalno svoje potencijale. Zadatak terapeuta je

da podri osobu da proiri i razvije svesnost o sebi, svojim potrebama i eljama i tako nastavida se feksibilno i kreativno kree od svesnosti o potrebi do njenog zadovoljenja.

Svesnost se u getalt terapiji shvata kao vrsta neposrednog doivljaja onoga to nastaje unama ili onoga to se deava u kontaktu sa drugima. Svesnost ukljuuje miljenje i oseanje,ali je uvek zasnovana na opaanju trenutne situacije. Svesnost se moe postii putem linogdoivljaja, zato se u radu sa klijentima koriste tehnike i od njih se zahteva da doivljavaju, ane samo da razgovaraju. Svesnost je praena saznanjem da osoba ima kontrolu, a to znai daima odgovornost za svoje ponaanje i svoja oseanja. Kada je neko potpuno svestan, on jeistovremeno i odgovoran. Ne moe se biti odgovoran ako ne postoji puna svesnost. Otuda sesmatra da je svesnost o sebi, o svojim delovima linosti, potrebama, namerama, eljama, sama

po sebi lekovita. to smo vie svesni sebe, vie smo u kontaktu sa sobom i svetom oko nas. Takoje proirenje svesnosti o sebi i sopstvenim sadrajima primarni cilj getaltista u radu sa klijentima.Uei da usmerava svoju svesnost, klijent otkriva ono to jeste i ui da veruje sebi. Uei da verujesebi, on razvija podrku u sebi umesto da je trai spolja, to je jedan od ciljeva getalt terapije.

Od egzistencijalizma su getalt psihologija, a kasnije i ivotni kouing, preuzeli stanoviteda je ovek potpuno odgovoran za izbor i odreivanje svoje egzistencije, u svakom trenutku,koristei sve raspoloive podatke koji mu za to stoje na raspolaganju. Osnovni postulat getaltteorije, koji je takoe osnova kouinga, jeste sledee: cilj getalt terapije jeste poveanjeljudskog potencijala putem procesa integracije. To se postie davanjem podrke sutinskiminteresovanjima, eljama i potrebama individue.

Mnoge potrebe individue sukobljavaju se sa potrebama drutva. Osnovni konfikt izmeu zahtevadrutva i unutranje ovekove prirode rezultira ogromnim rasipanjem energije. Poznato je, naprimer, da jedinka koristi samo 10 do 25% svojih potencijala. Odgovarajui na zahteve drutva,

jedinka esto igra ulogu za koju nema podrku u svojim osnovnim potrebama. Ona postajelana. Osoba izbegava da sagleda svoja ogranienja i igra ulogu koja nema podrku u njenimpotencijalima. Traei uzroke ponaanja van sebe, ona reaguje postupcima koji nisu njeni sopstveni.Ona konstruie jedan imaginarni ideal o tome kakva treba da bude, a ne kakva u stvari jeste.

U getalt psihologiji, to je takoe temelj kouinga, zrela osoba gradi vrste oslonce u sebi zasopstvene izbore koje pravi. Drugim reima, neke osobe stalno trae i oekuju da ih u njihovimnamerama podri njihova okolina, a posebno takozvani znaajni drugi. Ako dobiju podrku,

19


20/124

///// ////////

onda su te osobe zadovoljne i nastavljaju dalje. Meutim, ukoliko ne dobiju podrku, oseajuse rustrirano, povreeno, esto i kao rtve, jer smatraju da zasluuju podrku koju ne dobijaju.Ishod tih situacija esto je povlaenje, odustajanje od prvobitne namere, ulaenje u konfikt saokolinom, rasipanje velike koliine energije na ubeivanje drugih Sa druge strane, da li jerealno da uvek dobijemo podrku za ono to radimo ili nameravamo da uradimo od svih ljudikoji su nam vani? Naravno da je odgovor na to pitanje negativan. Ako nastavimo da elimo onoto je nerealno? Podrka okoline svakako dobro doe i nema osobe koja nije osetljiva na nju,ali sazrevanje je proces u kome tano i jasno znamo ta elimo i za to imamo dovoljno podrke

u sebi. Moe nam biti ao to nemamo podrku svih koji su nam vani, ali se zbog toga neemoporemetiti i odustati. Istinskim sazrevanjem osoba postaje sve sposobnija da spontano mobiliesopstvene snage za postupanje sa okolinom. Upravo to mobilisanje sopstvenih potencijala jestecilj kouinga. Kou takoe vodi osobu kroz proces sazrevanja. Osoba ui da stoji na sopstvenimnogama, da bude sposobna da se bori sa problemima. Takva osoba ima mogunost da vidi itavusituaciju ne gubei iz vida detalje. Sa tako poboljanom orijentacijom, ona je u boljoj pozicijida se bori sanekim (ivotnim) situacijamamobiliui (oslanjajuci se) na sopstvene snage. Onavie ne reaguje ksiranim reakcijama i unapred ormiranim idejama. Ona ne plae za podrkomiz svoje okoline zato to je u stanju da sama uradi ono to je potrebno. Ona je sada u stanju daproceni realnost eksperimentiui sa svojim mogunostima.

Paradoksalna teorija promene govori o tome da promena nastaje tek onda kada osoba postaneono to zaista jeste. Tek kada oseti svoje potrebe, upozna razliite delove sebe, ona moe daodlui da li e ih menjati ili e oni ostati isti. Nemogue je promeniti neto sa ime nismo ukontaktu i od ega beimo. Dakle, na putu promene neophodno je poznavanje i prihvatanje sebe.

5.5. TA JE GETALT IVOTNI KOUING (GESTALT LIFE COACHING GLC)Getalt ivotni kouing je pristup dizajniran da u partnerskom odnosu izmeu koua i klijenta,radom na klijentovim ciljevima, korienjem tehnika zasnovanih na getalt lozoji promene irazvoja linosti, omogui klijentu da postigne vie u bilo kojoj seri ivota koju on sam deniekao polje rada.

Getalt ivotni kouing koristi tehnike koje e klijentu omoguiti postizanje svesnosti osopstvenim ciljevima i najjekasnijim nainima dolaenja do njih, kao i svesnost o izborimai sopstvenim mogunostima, i time omoguiti klijentu da napravi korak dalje u pravcu kojisam odabere.

Sam proces getalt ivotnog kouinga zasniva se na dijalokom Ja Ti odnosu, enomenolokommetodu, i odlikuje se odsustvom suenja i predubeenja u pogledu toga ta su sadraji i ciljevi odznaaja za klijenta, ve se sve uzima kao jednako vano i vredno razmatranja. Pristup se oslanjana paradoksalnu teoriju promene koja naglaava da je promena mogua samo onda kada smoprihvatili sebe onakve kakvi zaista jesmo u datom trenutku. Zbog toga je rad u procesu kouingausmeren na postizanje svesnosti o onome to jeste sada i ovde, kao i na postizanje svesnosti osopstvenim eljama i ciljevima, potencijalima i ogranienjima, kao i potrebnim promenama.

20


21/124

////////////

Taj pristup naglaava princip odgovornosti za ostvarenje svih svojih potencijala i elja, i aktivnokreiranje svog ivota.

U radu sa klijentima getalt kou koristi i tehnike priostekle iz getalt savetovanja i terapije, kojeimaju za cilj poveanje svesnosti klijenta i veu energizaciju istinskih ciljeva, analizu potencijalai mogunosti, uvid u aktuelne slabosti i nalaenje adekvatnog naina za njihovo prevazilaenje,donoenje odluke uz svesnost o odgovornosti i izradu plana aktivnosti. Pored konkretnih ciljevakoji se dostiu na taj nain, pomenuti pristup omoguava narastanje sopstvenih moi i razvojpotencijala koji se mogu primeniti u svakom segmentu klijentovog ivota.

Sposobnost da se odstupi, da se napuste zastarele reakcije, odnosi koji iscrpljuju i zadaci kojiprevazilaze sopstvene mogunosti predstavljaju, po Fricu Perlsu, neophodan deo mudrostiivljenja.

U skladu sa navedenim, cilj tog pristupa je da pomogne osobi da razvije vetine reavanjaproblema, da ona postane svesna sebe, svojih potreba, elja i ciljeva, i da podri osobu u njenomrastu i razvoju.

Getalt kouing je okusiran na sadanjost. iveti u sadanjem trenutku mnogo je vanije negoprebirati po prolosti ili zamiljati budunost razdvojenu od sadanjosti. Proces poinje odpovrine i prati iskustvo svake individue, ne tragajui za dubljim slojevima linosti, ostajui sa

onim to je prisutno u sadanjosti. Svesnost se opisuje kao lekovita i kao aktor rasta. Cilj jepomoi klijentu da ostane prisutan ovde i sada. Sadanjost je takoe neto to unosimo u naeodnose. Sadanjost je zasnovana na onome ko smo mi u stvari. Eksperimentisanjem u sada iovde mogue je uspostaviti poverenje i oseaj sigurnosti i podrke.

ZATO JE MLADIMA POTREBAN KOU

Mekonvil4 smatra da period adolescencije moemo podeliti u tri aze, koje se meusobnorazlikuju po razvojnim zadacima koji bi trebalo da budu ostvareni u tom periodu ivota. Ti

razvojni zadaci tiu se stilova komunikacije adolescenta i njegove sposobnosti da se bez zastojakree kroz proces organizmike samoregulacije. Prva aza je aza razgradnje i vezuje se za periodrane adolescencije, koji traje priblino od dvanaeste do etrnaeste godine. Druga aza je azaunutranjih procesa, od 15. do 16. godine.

Faza kasne adolescencije ili aza integracije (Mekkonvil) vezuje se za uzrast od 17. godine nadalje.Kao i prethodne dve (aza razgradnje i aza unutranjih procesa), i ova aza ima svoje razvojnezadatke. Razvojna tema postaje pitanje line odgovornosti i aktivnosti koje se preduzimajushodno tome. Razvojni zadatak vie nije uspostavljanje linog identiteta, ve reavanjeegzistencijalnih problema, kakvi su, na primer, izbor daljeg kolovanja, izbor zanimanja,

4 McConville, M. (1995) Adolescence: Psychotherapy and the emergent sel. Gestalt Institute o Cleveland Press

POGLAVLJE 6

21


22/124

///// ////////

partnera, planiranje budunosti i sl. Uspean razvoj u tom peridu karakterie reorganizacijaivotnog polja kao celine, to podrazumeva doivljaj sebe u svim aspektima linosti, odnos saroditeljima, prijateljima, to u stvari podrazumeva odnos sa drutvom u celini. Da li je razvoju adolescenciji bio uspean zavisi od odgovora na pitanje da li je osoba stekla vlast nad sobomi da li je ona ta koja pravi izbore u svom ivotu.

Ostvariti te razvojne zadatke nije lako i ne ide uvek glatko i jednostavno. Kou je tu dapotpomogne da se mladi ljudi usmere, orijentiu, deniu u odnosu na sebe, svoje elje ipotrebe, kao i u odnosu na okolinu.

Velika veina mladih osea se i ponaa prilino konuzno, danas eli jedno, sutra neto drugo,prekosutra bi i jedno i drugo. Kada bi svoju energiju, koju poseduju u ogromnim koliinama,usmerili u odreenom pravcu, postali bi ekasniji barem deset puta vie nego do tada. U tomeim kou svakako moe pomoi. Razumevanje i prihvatanje adolescenta i njegovog nainaponaanja, ma kakav on bio, sutina je kouing odnosa. S obzirom da je jedna od odlikaadolescencije bunt prema autoritetu, kao to su roditelji, nastavnici i odrasli uopte, vrnjakikou bi mogao da dopre do onih delova druge mlade osobe do kojih u tom trenutku odraslitee mogu dopreti ili moda to uopte i ne mogu. Kada je u pitanju vrnjaki kou, ve je iodsustvo otpora, koji postoji prema odraslima, samo po sebi prednost. Mladi esto misle daodrasli nemaju dovoljno kapaciteta i potencijala da ih razumeju, jer je sada drugaije vreme,

jer su mladi sada drugaiji.

Osim u radu sa mladima, kouing je vrlo ekasan metod za:

razvijanje socijalnih vetina;

denisanje ciljeva, planova i projekata; akciono planiranje; prihvatanje odgovornosti; reavanje problema; razvoj karijere; prevazilaenje konfikata; podizanje nivoa motivacije.

Kouing je disciplina koja je primenljiva i blagotvorna za svakog pojedinca, koliko god daima godina i koliko god da je uspean. Uvek moemo postii vie i biti jo ekasniji. Uvek semoemo oseati jo bolje pre svega u sopstvenoj koi, a onda i sa drugim ljudima. Nekada sudovoljne sasvim kratke intervencije da bi se osvestio vetar u leima, a nekada je potrebantemeljniji rad. Svakako, ograniavanje kouinga samo na odreene oblasti bilo bi krajnjepovrno, pa ga tako neemo ni razumeti.

22


23/124

////////////

ODNOS KOU KLIJENT

Taj odnos je od sutinskog znaaja. Kou moe biti savren poznavalac ogromnog broja tehnika,moe da poseduje veliki broj steenih diploma za bavljenje kouingom, ali ako nije u stanju dauspostavi odnos poverenja, razumevanja i prihvatanja sa svojim klijentom, onda itav procesmoe biti nedovoljno kvalitetan.

Vano je da kou bude kreativan5

, a to znai: da poseduje dobar oseaj za vreme; da ima sposobnost da otkrije kako se nekome moe pristupiti, kako se neko moe energizovati,

emocionalno pokrenuti; da veruje u potencijale i uspeh svog klijenta; da ne kritikuje nego podrava svaki napredak i razume svaki zastoj; da bude strpljiv; da bude nenametljiv; da bude otvoren; da je u stanju da vidi stvari iz sasvim drugaije perspektive;

da uvek vidi dalje; da poseduje enomenoloku istou, da ne sudi, ne etiketira, ne stavlja u ve pripremljeneokvire

Kou ne moe biti odvojen, distanciran i nezainteresovan. On treba da bude u stanju darazume klijentova oseanja, elje, ciljeve i da reaguje na njih. U skladu sa stavom da je jedan odciljeva kouinga razvoj podrke u samome sebi umesto traenja, oekivanja podrke iz okoline ioslanjaja na nju, kou ne prua pomo savetima i instrukcijama, jer bi na taj nain pruio svojareenja, za koja nije sigurno da su najbolja reenja i za klijenta, a tako bi istovremeno postaosamo jo jedan aktor podrke iz sredine na koji se klijent oslanja. Za razliku od takvog naina,kou podstie klijenta, postavljajui pitanja, zadajui mu odreene zadatke, provocirajui

njegovo razmiljanje i kontakt sa samim sobom, da doe do sopstvenog reenja, da istovremenousvaja nove strategije i naine razmiljanja i vremenom postane sam svoj kou. Tokom procesakouinga, klijent treba da oseti i doivi promenu koja e postati deo njega, a ne neto od ega ebeati i ega e se plaiti. Drugim reima, kao to kae jedna izreka, radi se o tome da ne damogladnome ribu, nego ga nauimo da peca. Svaki ovek je u stanju da trai i nae svoje odgovorei svoja reenja, i na taj nain odredi svoj put. Kouevi koji reenja nude umesto klijenta na nekinain spreavaju klijenta da raste. Razlika izmeu istinske podrke i pomoi je jasna: initiza drugoga ono to je on sam sposoban da uini za sebe sasvim sigurno znai spreavati ga dapostane svestan da moe vrsto stajati na svojim nogama.

5 Zinker, J. (1997), Creative process in gestalt therapy, Bruner/Mazel, New York

POGLAVLJE 7

23


24/124

///// ////////

Postavljanje koua u poziciju sveznajueg ostavlja klijenta u poziciji deteta. Vano je razvitii potovati nedirektivan pristup.

Klijent je centar procesa, on sam odreuje svoje ciljeve, sam pravi plan akcije, sam bira nainenjihove realizacije, sam eliminie prepreke. Kou je tu da ga podri, da ga energizuje, daprovocira njegova razmiljanja postavljanjem pitanja i zadataka, da ga suoava sa sopstvenomodgovornou, kako u procesu kouinga tako i u svakom svom izboru. Kou je tu da mu naneki nain da krila, a on e svakako sam da leti.

Odnos kou klijent je takozvani JA TI odnos, u kome su obe osobe autentine i ravnopravne.To znai da se druga osoba potuje kao linost i klijent se prihvata onakav kakav jeste u tomtrenutku, ali i uz veru da se moe menjati i razviti ka potpunijem korienju svojih potencijala.Kou potuje klijentove izbore ak i kada se ne slae sa njim. Situacija u kojoj kou iznosisopstvene vrednosti moe da bude korisna ako ostaje na nivou prianja linog iskustva, ali neako on klijentu namee sopstvena reenja i izbore i ponaa se autoritarno i dominantno. To jeod posebnog znaaja u radu sa mladima, koji su posebno osetljivi na autoritarno nametanjei ponaanje. Kou je na neki nain prijatelj koji je posveen odnosu, zainteresovan, prihvataklijenta takvog kakav jeste, ne sudi mu i ne kritikuje. Takav odnos je zapravo plodno tlo zapokretanje klijenta.

Iako su uzajamnost, obostrana odgovornost i horizontalnost odnosa bitne dimenzije kouingodnosa, treba imati u vidu da razlika izmeu koua i klijenta ipak postoji. Zadaci koua su samonjegovi, a time i njegova odgovornost. On podstie na razvijanje povoljnih uslova za dijalog,ulazi i ukljuuje se u odnos svojom linou. On potuje linost klijenta, neguje odnos, razume.

U situacijama kada klijent ima dilemu i treba da odlui izmeu dve opcije, kou ne treba damu govori i da gura jednu od te dve, jer ako to uradi, u klijentu se moe pojaviti otpor i eljada opravda ispravnost druge opcije. Na taj nain, umesto da bude od koristi, kou moe dapomogne zadravanju klijenta u poziciji u kojoj ne zna kuda da krene.

Nekada je suoavanje jednako vano i lekovito kao i prevazilaenje. Kouing generalno ima zacilj da pomogne, osnai, doprinese da klijent maksimalno razvija svoje potencijale. Meutim

nekada su okolnosti tako sloene da je vrlo teko uraditi bilo ta drugo osim preiveti krizu.Vano je istraiti koje sve vrste pritiska doivljava klijent, i kako on vidi mogunost da sesituacija pobolja, prevazie. Kako je promena esto bolna, postoji rizik da pritisak i bol zatrpajuklijenta. Tada je potrebno prepoznati kakva je vrsta podrke klijentu najpotrebnija, otvorenoto istraiti sa klijentom i onda denisati ciljeve kouinga. Kada su ciljevi kouinga denisani,vano je otvoreno zadrati panju usmerenu na krizu kroz koju prolazi klijent ili na pritisakkojem je izloen, kao i na njegovo suoavanje sa svim tim.

24


25/124

////////////

ETIKA / POVERLJIVOST KOUINGA

Kouing je partnerski odnos koji se zasniva na zajednikom poverenju. To je odnos koji seneguje i koji je pogodno tlo za rast i razvoj klijenta. Njega karakterie otvorenost, uzajamnopotovanje i razumevanje.

Inormacije koje dobije od klijenta, kao i sve druge pojedinosti u vezi sa njim, kou je duan

da dri u tajnosti. Kada negde iznosi primere o deavanjima u procesu kouinga, ukoliko jeto potrebno, npr. na nekom predavanju ili treningu, duan je da zatiti identitet osobe, to jestklijenta o kome pria.

Ako se kouing odrava grupno, npr. za grupu studenata, uesnicima je potrebno rei da je sveono to se iznese na grupnim seansama i sastancima krajnje poverljivo i ne sme se prenositi dalje.Na taj nain se, osim principa poverljivosti, zadovoljava i princip dobronamernosti tog odnosa.

Kou potuje klijentovo pravo privatnosti. Kou i ne trai privatne inormacije od klijenta, osimako one nisu od sutinske vanosti za proces. Na samom poetku rada, klijentu je potrebno reida e se potovati princip poverljivosti i da se kou obavezuje na to.

O poverljivim inormacijama svoga klijenta kou moe da diskutuje sa svojim supervizorom, naodgovarajui proesionalan i konstruktivan nain, to drugim reima znai da ne pria tek dabi priao i iznosio poverljive inormacije, nego da bi od svog supervizora dobio proesionalnisavet. Tada je kouev supervizor takoe odgovoran da potuje princip poverljivosti. Kou jeduan da obezbedi poverljivost inormacija dobijenih bilo kojim putem, mejlom, teleonom,SMS porukom, kao i nakon prestanka kouinga.

UGOVOR IZMEU KOUA I KLIJENTA / ONO TO JEVANO NA POETKU

Na naim prostorima jo uvek nije uobiajeno praviti nekakav ormalni ugovor izmeu kouai klijenta, to ne znai da se u nekom momentu to nee promeniti. Ipak, postoje neki detaljikoje treba precizirati na samom poetku kako bi se eliminisale ili bar smanjile razne vrstenesporazuma i razliitih oekivanja. Poetna aza kouinga veoma je znaajna, jer poetniuslovi i utisak o ljudima uopteno vre veliki uticaj i mogu odrediti ton u mnogim kasnijimmeusobnim interakcijama. Zato je od izuzetne vanosti da kou:

bude osetljiv u pogledu znaaja poetnog kontakta i poetnih susreta, potuje dogovorenovreme, obezbedi prostor u kome niko nee uznemiravati, iskljui mogunost bilo kakvogprekidanja susreta, teleonom ili iznenadnim posetama;

POGLAVLJE 8

POGLAVLJE 9

25


26/124

///// ////////

pokae prijemivost, toplinu, omogui da se druga osoba oseti udobno, izgradi prisnost,pokae empatiju i prihvatanje;

objasni ta kou moe da ponudi klijentu i pomogne klijentu da denie ta eli. Nekiklijenti dolaze sa jasno izraenim potrebama, drugi dolaze sa nejasnim oseanjima. Istraivanjeklijentovih potreba moe zapoeti postavljanjem pitanja ta elite za sebe u naemzajednikom radu?;

omogui da se vrlo precizno razjasne oekivanja sa obe strane;

zajedno sa klijentom odredi pravila i uslove, i uspostavi neku vrstu Radnog ugovora.

Postoji neto o emu se moe pregovarati i ono o emu se ne pregovara, ve kou jednostavnouspostavi pravilo. Dogovara se oko termina, vremena provedenog u procesu kouinga, ciljevakoji se ele postii, naina evaluacije procesa.

Kou uspostavlja sledea pravila: Jedan susret traje od 45 minuta do sat vremena. Deava se da klijent pone da pria o za njega

vanim sadrajima na kraju susreta i tada je potrebno da kou ne produava trajanje seanse.Na taj nain klijent dobija poruku da treba da pravi prioritete, da prvo zadovoljava potrebekoje su vanije za njega samog i da ekasno koristi vreme.

Nisu dozvoljena kanjenja. Seansa se ne produava, tako da klijent kanjenjem sam sebioduzima vreme. Vremenom e prestati da kasni, a ako to ne uradi, onda na jednom od

narednih susreta treba raditi na tome: ta biste mogli da uradite da stignete na vreme? Zamoliti klijenta da ukoliko ima potrebu da iz nekog razloga otkae susret, to uini najkasnije

dan ranije. Dobro je da kou ne otkazuje susrete, osim u izuzetnim situacijama kada je bolestan ili ozbiljno

spreen. esta otkazivanja koua klijentu govore o njegovoj motivaciji odnosno o tome da jenema u dovoljnoj meri i na adekvatan nain, tako da je dobro da kou i sam radi na tome.

Vano je na samom poetku dogovoriti cenu i nain plaanja (pre ili posle svake seanse, poslemesec dana), kako bi se kasnije eliminisale mogue nelagodnosti u vezi sa tim.

Tokom prvog susreta potrebno je da kou objasni klijentu da su inormacije koje se razmenjujutokom procesa kouinga poverljive i da se kou obavezuje na potovanje tog pravila.

Istraivanja ukazuju da klijenti visoko vrednuju objanjenja koja im se daju o procesu kouingai o tome ta mogu da oekuju, a ta nije posao koua.

Prvi susret (seansa)Prvi susret moe poeti tako to e, nakon obostranog predstavljanja, kou predstaviti sebe,rei nekoliko rei o svojim kvalikacijama i kompetencijama, a onda neto o samom kouingu,njegovim ciljevima i mogunostima.

Zatim bi bilo dobro zamoliti klijenta da kae ime je on motivisan da se obrati kouu. Koje sunjegove potrebe i ta eli da uradi za sebe tokom procesa kouinga? Istovremeno tee procesprocene klijentove spremnosti za rad i meusobno uklapanje koua i klijenta.

26


27/124

////////////

Sa klijentom treba utvrditi cilj kouinga, koji se naravno moe menjati i modikovati tokomdaljeg rada, ali je vano postaviti ga ve na prvom sastanku jer je on deo sporazuma izmeukoua i klijenta, potvrda da su se klijent i kou razumeli i da gledaju u istom pravcu. Tajcilj je mogue promeniti tokom kasnijih susreta, ali je vano postaviti okvir i pravac kretanjave na prvom.

Nakon toga bilo bi zgodno pomenuti gore navedena pravila i pitati klijenta da li mu pravilaodgovaraju i ima li neki komentar ili potrebu da neto bude drugaije.

Kada su utvrena opta pravila i denisan cilj kouinga, moe se prei na rad. Pitajte klijenta

na emu eli tog dana da radi sa vama. Kada dobijete odgovor, moete poeti sa istraivanjem klijentovih potreba u vezi sa tom

situacijom i naina za njihovo zadovoljavanje. (U daljem tekstu bie navedene vebe,eksperimenti, uputstva koje ete moi da kombinujete.)

Pred kraj seanse, dobro je pitati klijenta ta misli da e mu koristiti od onoga to je raenotog dana ili do ega je novog doao tokom seanse ili: ta bismo mogli da zakljuimo? To bibila neka vrsta zakljuka, lajtmotiva tog susreta, neto to ima unkciju okusiranja i to eostati u seanju, npr. denisan prvi korak na putu do cilja. To ujedno predstavlja i evaluacijusvake pojedinane seanse.

Uobiajeno je da se susreti odvijaju jednom nedeljno, mada to zavisi od potreba klijenata i

procene koua.Nakon susreta, vrlo je vaan va oseaj u vezi sa susretom, tako da je dobro da postavite sebi nekapitanja: Kako se oseam u vezi sa ovim susretom? Da li je protekao prebrzo ili sam se dosaivao?Da li je neka diskusija bila teka? Poto ste prepoznali te i sline inormacije, zapitajte se: tami one govore? ta mogu da uradim da sledei put bude manje tenzije, dosade, tekoa?Odgovori na ova pitanja mogu da rezultiraju nekom implicitnom ili eksplicitnom reakcijom.

Doivljaj vremena i oseaj za vreme veoma su vani. Bitno je da na kraju seanse zaokruite jednucelinu i zavrite proces koji ste zapoeli. Najee poetnike greke upravo su zapoinjanjemnogo stvari istovremeno i nemogunost zavravanja u predvienom vremenu, rasplinjavanje,dozvoljavanje klijentu da odluta Kada klijent na poetku iznese nekoliko stvari o kojima bi

da pria, odlui, napravi plan, suoite ga sa tim. Moete rei: Vi ste sada nabrojali nekolikostvari, na kojoj od njih elite danas da radimo? Ili: Od svega to ste nabrojali ta je za vasnajvei problem? ta vam se ini najurgentnijim?

Uobiajeni sastanak

Na poetku:

1. Dobro je da na poetku svakog susreta pitate klijenta: Kako ste? Da li se neto deavalo odprolog susreta? Kako se oseate u vezi sa onim o emu smo priali tokom prolog susreta?

2. Vano je da od klijenta dobijete to precizniji odgovor na pitanja ta je to drugaije uodnosu na proli put? Na emu ste radili od onoga o emu smo se dogovorili proli put?

27

KAKO STE?


28/124

///// ////////

Kako je do toga dolo? Vano je da klijent osvesti i najmanju promenu koja se dogodila,kao i nain na koji je do nje dolo, te kolika je odgovornost klijenta za nastalu promenu,kako bi se ta reakcija uvrstila.

Centralni deo:

3. Kada klijent ispria ta se sve deavalo od prolog susreta, pitajte ga: ta elite danas dauradite za sebe? Na neki nain, tako se postavlja i cilj svakog pojedinanog susreta. To inida klijent bude umereniji, okusira ga na odreivanje onoga to eli, kao i na postavljanje

prioriteta. Kako ova tema doprinosi vaem optem cilju?4. Ukoliko klijent predloi vie tema o kojima bi da razgovara, vano je da se odlui, pa ga tada

moete pitati: Vi ste sada pomenuli nekoliko stvari, ta biste izdvojili kao temu za dananji rad?5. Rad (veba, eksperiment)

Zavrni deo:

6. Sumirate ono na emu ste radili tog dana i zajedno sa klijentom, najkonkretnije mogue,istaknete zakljuak. Taj deo je veoma vaan i ne treba ga potceniti. On ima za cilj pojaavanjesvega onoga do ega se dolo tokom susreta, snanije okusiranje klijenta na odreeni sadraj.

7. Domai zadatak Dogovorite se sa klijentom o njegovim aktivnostima do sledeeg susreta.

8. Pitate klijenta kako se osea na kraju susreta. Ima li jo neto to bi eleo da kae ili uradi?9. Dogovorite termin sledeeg susreta.

Kada prekidamo kouing i preduslovi uspenog procesaPostoje odreene situacije kada klijent ili kou mogu da prekinu rad. Ali pre nego to doemodo odgovora na pitanje u kojim sve situacijama moe da doe do prekida, bitno je rei kojipreduslovi treba da budu ispunjeni da bismo uopte zapoeli proces.

Osnova na kojoj poiva ideja kouinga jeste potovanje, bilo to samopotovanje, potovanjekoje postoji ili se razvija izmeu koua i klijenta.

Takoe, bitno je da imamo veru u to da klijent ima potrebu za pozitivnom promenom i

snagu da izvri tu promenu, da ima mogunost da probudi ono najbolje u sebi, da je preuzeoodgovornost za svoj ivot i za proces donoenja odluka (unutranje mesto kontrole) i da imasposobnost stvaranja sopstvenog miljenja i donoenja odluka zasnovanih na tom miljenju.

Pre nego to prihvati da radi sa klijentom, kou sa njim mora da se dogovori ta je to to klijenteli da postigne, da li je spreman za taj proces i da li svojevoljno ulazi u njega, da li je kouingpravi odgovor na konkretnu situaciju i da li misli da on moe da ga vodi u tom procesu.

Ukoliko se o gore pomenutim stvarima vodi rauna od samog poetka, velika je verovatnoada do prekida procesa uopte nee ni doi.

Meutim, ponekada se ipak deava da se process prekida, i to mogu da uine i kou i klijent.

28


29/124

////////////

Situacije koje dovode do prekida kouinga mogu da budu raznovrsne i ovde navodimo nekeod njih:

Kou moe prekinuti kada proceni da ne poseduje znanja i kompetencije potrebne za rad saklijentom, a to se najee deava kada je klijentu potreban psiholoki savetnik ili psihoterapeut.

Kada se u samom procesu rada otvore neka bolna i traumatina iskustva sa kojima koune moe da izae na kraj i da ih adekvatno rei, obavezan je da preporui klijentu da o tojtemi porazgovara i zavri priu sa savetnikom ili terapeutom. Tada treba otvoreno rei da jevaa procena, kao koua, da bi za klijenta bilo dobro da o odreenim stvarima popria sa

psiholokim savetnikom, da e to sigurno doprineti da se klijent osea bolje, a da vi nisteobueni za to jer se kouing ne bavi time.

Kada klijent ne dolazi na sastanke i konstantno ne potuje dogovoreno vreme. Kada se dogodi da iz nekog razloga klijent i kou potpuno izgube kontrolu nad procesom. Kada ni posle dugog rada nema nikakvih rezultata. Kada je klijent nemotivisan jer kouing nije njegov izbor nego je do njega dolo usled

oekivanja nekog drugog (roditelja, partnera, ea).

Situacije u kojima razmiljamo da prekinemo proces mogu da bude brojne. Tada je najbitnijeda dobro razmislite o svemu i da u saradnji sa klijentom donesete odluku. Kou uvek mora daargumentuje svoju odluku i da se o tome usaglasi sa klijentom.

Takoe, ni kou ni klijent ne treba da krive sebe zbog odluke da se prekine proces kouingje dobrovoljan za obe strane.

Kao prvo, pokuajte da razumete razlog zbog kojeg se pojavio predlog da se prekine proces.Da li je do toga dolo zato to klijent jo uvek ne shvata proces, zbog nepoverenja, zbog samogproblema ili zbog neeg treeg.

U toj situaciji najbolje je da se klijentu prui podrka, pa ak i ako je odluku o prekidu doneo on.

Uvek moete pohvaliti klijenta i rei: Hvala vam to ste doli i saoptili mi svoju odluku. Dragomi je to ste pokuali da reite problem i verujem da ste neto ipak postigli tokom ovog procesa.

Ukoliko promenite miljenje ili ukoliko vam bude potrebna bilo kakva pomo, slobodno mise obratite u svakom trenutku

Nakon toga, kou obavezno treba da uradi detaljnu evaluaciju proteklog sastanka da bi doaodo nekog zakljuka.

Istraivanja govore o tome da je 12 nedelja optimalno vreme za promenu navika i ema koje nisudovodile do rezultata. Stoga je nakon 12 nedelja, ako ne i ranije, potrebno napraviti evaluacijuzajedno sa klijentom i dogovoriti se o daljem nastavku rada ili prekidu.

29


30/124


31/124

////////////

Rad koua na sebi nije samo dobra volja nego i obaveza. Kouevi su odgovorni ne samo za svojeklijente nego i za sebe. Odgovorni su da poznaju granice svog rada, do koje dubine mogu darade sa klijentima. Kouing se ne bavi dubljim problemima linosti, tako da rad u tom pravcui prelaenje odreenih granica nekad mogu biti pre tetni nego korisni za klijenta. Dobroje kada kou, ako je to potrebno, zna da preporui klijentu dobrog savetnika ili terapeuta,to podrazumeva da poseduje ve uspostavljenu saradnju i da ne preporuuje bilo koga. Radkoua na sebi podrazumeva uvaavanje svih aspekata linosti, kako zikih, tako i mentalnih,emocionalnih, socijalnih, vrednosnih Jedan od naina da kouevi upoznaju sebe i proire

sliku o sebi jeste i da sami imaju svoje koueve. Dok stiu odreene vetine kouevi prolaze krozciklus iskustava kao klijenti. U praksi je takav nain uenja najekasniji i vetine steene na tajnain postaju i deo linosti koua. Kouing nije samo kouing, to je na neki nain i odreenaivotna lozoja koju neko usvoji i kasnije je ivi.

KARAKTERISTIKE KREATIVNOG KOUINGA

U praksi, individualna kreativnost uvek prevazilazi vanost pravila, propisa i odredbi. Odinventivnosti koua zavisi kako e se odvijati proces kouinga. Dakle postoje pravila i tehnike

kojih se treba pridravati, ali kou treba da ima i sopstveni stil, da kreira nove postupke i dapostojee kouing postupke prilagoava zahtevima odreenih situacija. Kreativnost je vrloznaajna dimenzija dobrog koua. Kreativni kou stvara atmoseru u kojoj moe da se ostvarirast i razvoj klijenta.

Kreativnost je ruenje barijera i pomeranje granica, oseaj da je sve mogue. Kouing je kreativniproces sam po sebi jer pomera na ugao gledanja isto kao i granice potencijala. Kreativni kousagledava klijenta sa razliitih strana, vidi njegovu elastinost i krutost, lakou i zastoj. Kreativnikou je mislilac, istraiva, vizionar. Kreativni proces u kouingu u osnovi ima dva elementa.Prvi je kouev odnos sa klijentovim postojeim integritetom i sa njegovim ustaljenim nainomunkcionisanja. Drugi element kreativnog procesa jeste revolucionarno menjanje postojeeg

kalupa. Kreativni proces poinje potovanjem i prihvatanjem onoga to jeste i razmatranjemonoga to bi moglo da bude. Kreativni kou ima dobar oseaj za uvremenjenost, kapacitet daotkrije na kom mestu moe prii osobi, energizovati je, izazvati emocionalnu reakciju, znanjegde su psiholoki dugmii i kada da ih pritisne, sposobnost da promeni brzinu, da napustiodreeni koncept i pree na drugi, spremnost za konrontaciju i mudrost da zna kada da ostavikljenta u konuziji da bi mogao sam da naui da dolazi do odgovora.

POGLAVLJE 12

31


32/124

///// ////////

METODOLOGIJA KOUINGA

Proces u kouingu je istraivanje: onoga to jeste, onoga to bi moglo da bude,

naina na koji se to moe postii,

posledica do kojih dovodi postignue.

Alati kouinga su: pitanja, tvrdnje, nedovrene reenice, voena antazija, prazna stolica, igranje uloga, brainstorming / predlozi bez evaluacije.

Ciljevi kouinga su:

postizanje svesnosti o sebi, razvoj sopstvenih potencijala i kapaciteta.

PROCESSmetanje kouinga u odreenu emu i strukturu jeste pojednostavljivanje itavog procesa,kao i ljudskog unkcionisanja uopte, jer teme, sadraji i ciljevi rada mogu biti razliiti onolikokoliko je razliita svaka osoba pojedinano. Meutim, radi lakeg uenja, snalaenja, utvrivanjastandarda rada, ovde emo denisati odreenu strukturu i samu metodologiju, na koju e svakikou staviti svoj lini peat.

Na poetku rada sa klijentom vano je denisati: motive dolaska na kouing;

oekivanja od kouinga; ciljeve ili primarni cilj koji klijent sam sebi postavlja. Utvrivanje onoga to klijent zaista eli,

da postigne, da ivi, da unapredi, ponekad nije jednostavno, zato emo neke od narednihstranica posvetiti upravo denisanju ciljeva, njihovom okusiranju i izotravanju.

Kada na bilo koji nain sa klijentom deniemo cilj, onda kreemo u istraivanje onoga to jesada, kako ta situacija izgleda sada, kako se klijent osea u vezi sa tim gde je sada, kako se osea uvezi sa nekim bitnim detaljima te situacije, ta oni za njega znae. Dakle, doivljaj neke situacijepotpuno je subjektivne prirode i kou ne sme dozvoliti sebi da pretpostavlja ta za klijenta znaigubitak posla, razvod roditelja, raskid veze. Vano je zadrati se dovoljno dugo na tom delu, ito iz dva razloga. Prvi je da kou upozna i razume situaciju, motive, automatizme u miljenju,predrasude, sabotere, koniare i slino. Drugi razlog je da bi klijent proirio svoju svesnost o

POGLAVLJE 13

32


33/124

////////////

svakom pojedinanom aspektu situacije i sagledao je bolje i potpunije. Kou ga kroz taj procesvodi pitanjima, testiranjem tvrdnji, eksperimentima Tek kada se ta aza dobro iscrpi, klijent

e znati kuda da krene dalje.

Sledi istraivanje onoga to bi moglo biti. U prethodnoj azi se klijent suoio sa situacijom i

razumeo je na drugaiji nain, kao i sopstvene prepreke i prepreke u okolini koje mu stoje na putu.

Sada je spremniji da situaciju pogleda na drugaiji nain i uoi da stvari mogu izgledati bitno

drugaije. Klijenta suoavamo sa moguim doivljavanjem i smislom situacije ili dogaaja kada

bi odustao od svojih koniara i prepreka. Ovde se dovode u vezu misli, znaenje koje se neemu

pridaje, oseanja, doivljaj situacije i ponaanje. Klijent shvata da uz odreenu promenu navika,stavova, ustaljenih ema, sve moe biti potpuno drugaije. On je potpuno u kontaktu sa onim

to moe da bude, a ta promena bi svakako bila kvalitativno drugaija u odnosu na postojeestanje. Ovde se takoe koriste alati kao u prethodnoj azi, pitanja, tvrdnje, voena antazija

Ispitivanje raznih mogunosti. Oslobaanje od starih naina unkcionisanja i privlanost cilja,koja je sada, nakon prethodnih aza, dodatno pojaana, omoguavaju iskrsavanje razliitihmogunosti za postizanje tog cilja i dobro oseanje u vezi sa svim okolnostima i pojedinostima

cilja. Klijent sada ima podrku u sebi i nije mu potrebna podrka sa strane na koju se do sadaoslanjao. Tu je vana kreativnost koua i klijenta. Dobro je da kou esto postavlja pitanja:

Moete li jo neto da uradite?, Postoji li jo neto to biste mogli?, sve dok ne iscrpi iposlednju mogunost. Na kraju se klijent odluuje za mogunost koja je za njega najbolja,

najprihvatljivija, najekasnija i realna. To je odluka koja je ujedno i zakljuak rada, jednog ilivie susreta. Ipak tu nije kraj, jer je vrlo vano prei na sledei korak.

Jo jednom i sada iz drugaijeg ugla utvrditi posledice do kojih dovodi odreena odluka,odnosno ishode postizanja cilja. Taj deo ima za cilj pojaavanje zakljuka i donete odluke.Mogunosti su razne, a jedna od njih je kratka voena antazija: Zamislite da je prolo tri

meseca i da nita niste uradili, Sada zamislite da je prolo tri meseca i vi ste uradili to, to i

to (to konkretnije), i postigli to, to i to. Kako se oseate? Nekada e se ceo susret odnositi na izradu detaljnog plana akcije, a nekada, kada nema dovoljno

vremena za to, ne treba propustiti da pitate: ta je prvo to ete uraditi?, kako bi klijent otiao

spreman na akciju.

Alati

Osnovni alat kojim se slui kou u svom radu jeste postavljanje pitanja. Vano je da kou zna nakoji nain da postavi pitanja i ta su dobra pitanja, kao i koja su pitanja adekvatna u odreenoj

situaciji. Ne postoji univerzalan recept, isto kao to ne postoji ablon. Istina, neka pravilapostoje, ali od koueve senzitivnosti, umenosti, kreativnosti, znanja, iskustva i procene zavisi

koji e metod izabrati kao najadekvatniji u datom trenutku. Svako pravljanje ablona naruavakvalitet rada. Ipak, evo nekih pravila:

Kou tokom rada postavlja pitanja klijentu navodei ga na doivljavanje, suoavanje, sopstvenuprocenu, reavanje dilema, donoenje odluka i dr. Najee se koriste pitanja otvorenog tipa,

kako bi se klijent to manje ograniavao, bez nuenja odgovora, sugestija, zakljuaka.

33


34/124

///// ////////

U kouingu se izbegava korienje pitanja Zato? (mada ne znai da se ne postavlja), jer takvo

pitanje navodi klijenta na traenje uzroka, to nije od sutinskog znaaja. Umesto toga koristise pitanje Kako?, koje upuuje klijenta na istraivanje procesa. Drugim reima, pitanjem

Kako? klijent dolazi do naina na koje neto radi, mesta na kojima prekida zapoetu akcijuostvarenja cilja i ostaje bez energije, aktora koji tome doprinose, mesta odustajanja, ime nakon

identikacije lake dolazi do denisanja mogunosti naputanja takvih modela unkcionisanjai uenja novih. Sa druge strane, pitanje Zato? na neki nain ima konotaciju osuivanja i

klijent se onda usmerava na pravdanje i traenje drugog krivca. Pitanjem Kako? se ta situacija

prevazilazi.

U nekim situacijama dozvoljeno je postavljanje pitanja Zato?, i to kada elimo da otkrijemo

potrebe klijenta. Umesto da ostanemo na nivou elja, koje mogu da budu u konfiktu, kakounutar samog klijenta tako i u odnosu klijent drugi pojedinci, pitanjem Zato? dolazimodo sutine zbog ega je to bitno za klijenta. Na primer, klijent vam kae: Za vikend elim da

odem na planinu, ali moja devojka to ne eli i stalno se svaamo. Na vae pitanje: Zbog ega

Vam je to bitno?, on moe da odgovori, na primer: Pa elim da se odmorim. Dakle, klijentima potrebu za odmorom. Onda kou moe lake da razgovara o tome da li se ta potreba moe

zadovoljiti i na neki drugi nain koji bi bio prihvatljiv za oboje.

Pitanja otvorenog tipa su npr.: ta elite? Kako ete to postii? ta ete onda uraditi? Koji su vaiprioriteti? ta ete prvo uraditi? Da li je neka vaa potreba ugroena? Na koji nain to radite?Ima li drugog naina?

Nekada, ukoliko elite da okusirate klijenta, ili da naglasite neto to mislite da je bitno, moetepostaviti i pitanja zatvorenog tipa. Na primer: Da li biste voleli da imate snage da kaete eu

ta Vam je potrebno u ovom trenutku?

Neke od tehnika koje kou moe da koristi jesu i rezimiranje, ponavljanje, pojanjavanje,refektovanje, rakcionisanje, pararaziranje, pozitivna povratna inormacija i dr. Vie o tim

komunikacijskim vetinama priaemo na sledeim stranicama.

Tvrdnje

To je tehnika gde kou izgovori jednu reenicu u obliku tvrdnje, trai da je klijent ponovi, da jeoseti, bude svestan oseanja koje ta tvrdnja u njemu izaziva, stavova i vrednosnih sudova, i na

kraju kae kouu kako se osea u vezi sa tom tvrdnjom. Klijent tom prilikom daje znaenje kojeza njega ima tvrdnja koju izgovara i jasnije se odreuje u odnosu na to znaenje. Na primer: Ja

elim da napustim ovaj posao. Kada klijent ponovi, pitamo ga kako se osea sa tom tvrdnjom,

i nastavljamo dalje: kako bi mogao da se osea bolje, da li postoje neke druge mogunostiTestiranje tvrdnji je tehnika koja otvara i kojom se moe inicirati produbljivanje neke teme.

Testiranje tvrdnje je posebno pogodno kada se radi o testiranju raznih alternativa. Na primer,kada je klijent ambivalentan, pa u isto vreme neto eli i ne eli, ili ima dva jednako privlana

cilja i teko mu je da se odlui. Pogodna tehnika tada je upravo testiranje tvrdnji. Kou kae

34

ZATO KAKO


35/124

////////////

klijentu: Ponovite tvrdnju: Ja elim da ostanem na ovom poslu i da se njemu posvetim. Sada

ponovite sledeu tvrdnju: Ja elim da napustim ovaj posao. Kada klijent ponovi obe tvrdnje,pitate ga sa kojom se tvrdnjom osea bolje ili koja je istinitija. Kada se odredi koja je istinitija i

sa kojom se klijent osea bolje, kou nastavlja da pojaava, da suoava klijenta sa mogunostimai benetima koje donosi odreena alternativa

Osim toga, kou, na taj nain, ponuenom tvrdnjom moe da sumira ono o emu klijent govorii proveri sa njim da li ga je dobro razumeo, da li klijent dobro razume ono o emu govori; kou

moe da uoblii klijentova razmiljanja, odredi pravac daljeg deavanja, i ponudi klijentu datestira kako se osea sa onim to mu je ponueno. Na primer:

Ja u rei jednu reenicu i elim da je vi potom ponovite: Ja vie ne volim svog deka. Klijentponovi. Pitate ga: Koliko je to tano? Proveravanje istinitosti tvrdnji je dobar metod kada

je vama kao kouu neka situacija oigledna, oigledne su vam emocije, potrebe i elje klijenta,

dok se klijent vrti u krug. Ponuena tvrdnja ima unkciju da sumira, okusira, pojednostavi,konkretizuje. Vano je zapamtiti da klijent treba da ponovi tvrdnjiu i testira njenu istinitost.

Kou ne tvrdi da je u pravu i da je tvrdnja istinita ili ne, ali navodi klijenta da je izgovori i doivi,oseti emocije koje u njemu izaziva odreena tvrdnja i kakva je njegova projekcija budunosti

kada izgovara tu tvrdnju. Klijent doivljava i jasnije se odreuje prema znaenju koje za njega

ima data tvrdnja. Nakon toga, on na osnovu testiranja tvrdnje prihvata ili odbacuje odreenualternativu. Ili, ukoliko ju je ranije prihvatio ili odbacio, ali ipak u nedovoljnoj meri, pa se i

dalje ne osea sasvim dobro sa izborom koji je napravio, sada to prihvatanje ili odbacivanje

dobija veu dimenziju.

Dovravanje reenica

Fokusiranje panje na testiranje i vrednovanje razliitih alternativa postie se i nuenjemzapoetih reenica i zahtevom da ih klijent zavri. Na primer:

Zavrite reenicu: Ako odluim da ostanem na ovom poslu Sada zavrite reenicu: Ako

odluim da napustim ovaj posao Sa ime se oseate bolje? Nastavak reenice moete koristiti

i kao poetak sledee, pa to onda izgleda ovako:

Klijent: Ako odluim da ostanem na ovom poslu, vie u mu se posvetiti.

Kou: Sada zavrite reenicu: Ako se vie posvetim poslu

Klijent: Ako se vie posvetim poslu biu ekasniji.

Kou: Sada zavrite reenicu: Ako budem ekasniji na poslu

Klijent: Ako budem ekasniji na poslu oseau se uspeno i sreno.

Eksperiment

Pod eksperimentisanjem se podrazumeva doivljavanje sebe ili isprobavanje nekog oblikaponaanja Istinsko ivljenje tokom dogaaja ili kroz dogaaje (Fric Perls). Tokom

35

NA PRIMER


36/124

///// ////////

eksperimenata poveava se svesnost, ali i sposobnost da se bude svestan. Vano je napomenuti dase eksperimenti izvode u SADA, i kada eksperimentiemo sa neim to se dogaalo u prolostiili sa onim to e se dogaati u budunosti, klijentova panja je na onome to on doivljava utom trenutku i kako se osea sa tim. Eksperiment nije ni proba budunosti ni rekonstrukcijaprolosti, on moe uiniti osobu spremnijom za pruanje samopodrke i pokretanje ranijespreene akcije. Eksperimentom, u eksperimentalnoj, sigurnoj situaciji, klijent biva pokrenutda se suoi sa potrebama u svom ivotu. Osim toga mogu da se istrauju oba kraja kontinuumaneke situacije, sigurnost i rizik, naglaavajui naizmenino podrku i preuzimanje rizika. Primer

je eksperimentisanje sa podlinostima (prikaz detaljnog eksperimenta sa podlinostima bieopisan u drugom delu knjige), istraivanje potreba podlinosti, na primer one koja eli jednoi druge koja eli neto sasvim drugo, ili kad jedna podlinost (deo linosti) eli da ostane usituaciji, a druga istovremeno eli da je napusti.

Eksperiment moe imati vie oblika. Ovde emo opisati voenu antaziju.

Voena antazija (voena svesnost)To je tehnika u kojoj kou, u atmoseri oputenosti, a pomou uputstava koja daje klijentu,navodi njegovu matu i usmerava ga na iskustvo koje je potrebno za dalju elaboraciju novihsadraja u procesu rada na sebi. Kou prvo treba da opusti klijenta, da ga relaksira, a potom gadalje usmerava. Zato se to i zove voena antazija, jer sve vreme vodimo klijenta kroz razliite

sadraje kojima se bavimo.

To je odlina tehnika za osveivanje klijentovih potreba, strahova koniara i drugih sadraja.

Fantazija najee poinje tako to klijentu damo instrukciju da se udobno smesti, da zamuri,bude u kontaktu sa samim sobom, oseti kakve su mu misli, kakva su mu oseanja, a zatimda vizualizuje (zamisli) neko deavanje. Fantazija moe da se protegne dalje od ljudi koji suneposredno prisutni, dalje od okruenja i dogaaja u kojima se osoba nalazi. Ponekad to moebiti sanjarenje, ali ponekad antazija moe imati veliku snagu i jainu. Fantazija se moe koristitiu etiri svrhe6:

1. Uspostavljanje kontakta sa dogaajem, oseanjem ili linom osobinom kojima se prua

otpor. Od klijenta se moe zahtevati da zamuri i vizualizuje neke neprijatne situacije ilisusret sa osobom sa kojom izbegava da se sretne. Prolazei u antaziji kroz tu situaciju, klijentse moe osloboditi neprijatnosti suoavajui se sa sopstvenim kapacitetima za izlaenje nakraj sa tom situacijom. Sa druge strane, doiveti neto i izai na kraj sa tim bitan je aktor urazvoju sopstvenih potencijala.

2. Uspostavljanje kontakta sa sopstvenim Ja. Od klijenta se moe traiti da zamisli neku idealnusituaciju, kako izgleda, ta radi u njoj, ko je sve u toj antaziji i dr. Nakon toga, kada namklijent prepria kako je izgledala ta idealna situacija, osveujemo mu njegove potrebe idovodimo u vezu sa prioritetom potreba u tom trenutku. injenica da ta idealna situacija

6 Perls, F. (1983), Getaltistiki pristup psihoterapiji, Vuk Karadi, biblioteka Zodijak

36


37/124

////////////

ba tako izgleda, tj. da ju je klijent ba tako zamislio sada i ovde, govori nam o tome kojepotrebe on zadovoljava u datom trenutku.

3. Kontakt sa nezavrenom situacijom. Tu je antazija od neprocenjive vrednosti tokomantazije se kreira strategija za zavravanje situacije.

4. Istraivanje nepoznatog. Vana unkcija antazije je istraivanje nepoznatog radi pripremeza budue aktivnosti, kao i radi izotravanja senzibilnosti uopte. Iako pripreme uz pomoantazije naginju ka budunosti, one ne predviaju budunost.

5. Istraivanje novih aspekata klijenta. Ispitivanje karakternih osobina, da li su otuene iliintegrisane, kako se klijent osea u vezi sa njima.

Voena antazija zahteva voenu svesnost i vizualizaciju. Smestite se udobno, zamurite,zamislite sada ostvarenje svog cilja Neki klijenti e vam moda rei da imaju tekoe savizualizacijom, da oni nisu u stanju da vizualizuju. Kako biste vi kao kou imali podrku usebi da i dalje nastavite da podstiete i podravate klijenta da vizualizuje, dobro je da znate dasvako, bez obzira da li je u svom ivotu prirodno vizuelan ili ne, sanja obino pet do est putau toku noi. Elementi svih ula mogu da budu prisutni u naim snovima: telesni oseaji, jakeemocije, pokretne slike, ak i mirisi i ukusi, sve to moe da se pojavi iako se moe dogoditida se ujutru uopte ne seamo snova. Postojanje snova potvruje da nema nikakve smetnje za

vizualizaciju bilo kog sadraja.

Vizualizacija je tehnika zami

Nesto Malo o Koucingu

Documents

Transcript of Nesto Malo o Koucingu