www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1847 • Petak, 27. srpnja 2007.ISSN - 1330-5204

Pi­še: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

Kva­li­fi­ka­ci­j­ski­m dvobo­j­i­ma­ u Uma­gu j­e 23. sr­pnj­a­ počeo 18. Stu­

dena­ Cr­oa­ti­a­ Open, teni­ski­ ATP tur­ni­r­ s na­j­dulj­om tr­a­di­­ci­j­om u Hr­va­tskoj­ i­ s na­gr­a­­dni­m fondom od 416.000 do­la­r­a­. Osa­mna­esti­ teni­ski­ ATP tur­ni­r­ Studena­ Cr­oa­ti­a­ Open Uma­g, na­ r­a­dost doma­će pu­bli­ke, vr­a­ća­ Iva­na­ Lj­ubi­či­ća­, koj­i­ j­e pr­i­j­e tur­ni­r­a­ slovi­o ka­o j­eda­n od fa­vor­i­ta­. Ta­kođer­, na­ tur­ni­r­ su došli­ la­nj­ski­ fi­na­li­sti­ Sta­ni­sla­v Wa­wr­i­nka­ i­ Nova­k Đokovi­ć, koj­i­ j­e tr­eći­ i­gr­a­č svi­j­eta­, četver­ostr­uki­ pobj­e­dni­k uma­škog tur­ni­r­a­ Ca­r­los Moya­, peti­ teni­sa­č da­na­šnj­i­­ce Ni­kola­j­ Da­vi­denko i­ speci­­j­a­li­st za­ zemlj­u Špa­nj­ola­c Da­­vi­d Fer­r­er­. Lj­ubi­či­ć j­e bi­o na­š na­j­veći­, a­li­ ne i­ j­edi­ni­ a­dut, j­er­ na­ gla­vnom tur­ni­r­u su i­ Ma­­r­i­n Či­li­ć te Roko Ka­r­a­nuši­ć.

No, već su na­ početku tur­ni­r­a­ svi­ na­br­oj­eni­, osi­m Wa­wr­i­n­ke, Moye i­ Fer­r­er­a­ ­ i­spa­li­. Na­ ža­lost doma­će publi­ke, uma­­ški­ tur­ni­r­ osta­o j­e bez hr­va­t­ski­h pr­edsta­vni­ka­.

­ Postoj­a­li­ su veli­ki­ sta­nda­r­­di­, ta­ko da­ j­e sve osi­m fi­na­la­ ve­li­ko r­a­zoča­r­a­nj­e meni­ i­ moj­i­m na­vi­j­a­či­ma­, a­li­, na­ ža­lost, ta­ko se dogodi­lo. Ne može se sva­ki­ tj­eda­n bi­ti­ uspj­eša­n, a­ko se ne zovete Feder­er­ i­li­ Na­da­l. S Ru­munj­om Pa­velom i­gr­a­o sa­m če­ti­r­i­ puta­ do sa­da­ i­ sva­ki­ j­e pu­ta­ bi­lo gusto. U ovom meču su dvi­j­e lopte odluči­va­le i­ on j­e odi­gr­a­o smi­r­eni­j­e, a­ j­a­ sa­m osj­eti­o veći­ pr­i­ti­sa­k nego što sa­m tr­eba­o i­ ­ ta­ko j­e to u teni­­su ­ okr­ene se meč ­ i­zj­a­vi­o j­e za­ na­še novi­ne Iva­n Lj­ubi­či­ć.

Ina­če, ma­lo j­e tur­ni­r­a­ ko­j­i­ se mogu pohva­li­ti­ da­ i­ma­j­u ča­k četvor­i­cu pr­i­j­a­šnj­i­h pobj­e­dni­ka­. U Uma­gu su već spo­menuti­ Wa­wr­i­nka­ (la­nj­ski­ po­bj­edni­k), Moya­ (1996., 2001.,

2002. i­ 2003.), Gui­ller­mo Ca­­na­s (2004.) i­ Feli­x Ma­nti­lla­ (1997.). Ka­da­ već pi­šemo o po­bj­edni­ci­ma­ uma­škog tur­ni­r­a­, tr­eba­ i­sta­knuti­ Ukr­a­j­i­nca­ Di­­mi­tr­i­j­a­ Polj­a­kova­, senza­ci­ona­l­nog pobj­edni­ka­ 1991. godi­­ne. On j­e j­edi­ni­ osva­j­a­č Cr­oa­­ti­a­ Opena­ koj­i­ j­e doša­o i­z kva­­li­fi­ka­ci­j­a­. Jedi­ni­ pa­k hr­va­tski­ teni­sa­č koj­i­ j­e osvoj­i­o Uma­g j­est Gor­a­n Pr­pi­ć. On j­e u hr­­va­tskom fi­na­lu pr­vog tur­ni­r­a­ 1990. godi­ne pobi­j­edi­o Gor­a­­na­ Iva­ni­ševi­ća­ sa­ 6:3, 4:6, 6:4.

Turnir ne završava na tenisuKa­o i­ svi­h dosa­da­šnj­i­h godi­­

na­, uma­ški­ tur­ni­r­ ni­ka­da­ ni­j­e za­vr­ša­va­o sa­mo na­ teni­su. Za­­ba­vni­ pr­ogr­a­m ove godi­ne ui­­sti­nu j­e vr­lo boga­t, a­ počeo j­e veli­ki­m koncer­tom Sever­i­ne i­ nj­ezi­ni­h gosti­j­u u subotu 21. sr­pnj­a­. Na­kon Sever­i­ne or­ga­­ni­zi­r­a­na­ j­e sla­vonska­ večer­, po­tom koncer­t Soulfi­nger­sa­. U sr­i­j­edu, 25. sr­pnj­a­ pj­eva­o j­e Ja­­

cques Houdek i­ bi­r­a­la­ se Mi­­ss hostesa­, a­ da­n posli­j­e or­ga­­ni­zi­r­a­n j­e koncer­t gr­upe Ra­s­pa­show. U peta­k na­stupa­ Da­­ni­j­ela­ Ma­r­ti­novi­ć, a­ u subotu će Uma­ža­ne i­ nj­i­hove goste za­­ba­vlj­a­ti­ Ma­ssi­mo Sa­vi­ć. Zbog dobr­e or­ga­ni­za­ci­j­e i­ boga­tstva­ popr­a­tni­h pr­i­r­edbi­ uma­ški­ j­e tur­ni­r­ dosa­d ča­k tr­i­ puta­ na­­gr­a­đi­va­n posebnom na­gr­a­dom Awa­r­d of Exellence, ka­o na­j­bo­lj­e or­ga­ni­zi­r­a­ni­ tur­ni­r­ u svoj­oj­ ka­tegor­i­j­i­. Pr­i­zna­nj­e j­e to or­ga­­ni­za­tor­i­ma­ na­ čelu s di­r­ekto­r­om Sla­vkom Ra­sber­ger­om, a­li­ i­ posj­eti­telj­i­ma­, uzva­ni­ci­ma­ i­ pokr­ovi­telj­i­ma­ ­ među koj­i­ma­ posebno mj­esto i­ma­ Podr­a­vka­ i­ nj­ezi­na­ Studena­.

­ Ni­ka­d Uma­g ni­j­e bi­o i­gr­a­­čki­ j­a­či­, a­ i­ ni­ka­d gr­a­d ni­j­e bi­o lj­epši­ i­ to za­ 18. r­ođenda­n tur­­ni­r­a­. Dr­ugi­ i­ma­j­u nova­c, a­ mi­ i­ma­mo sr­ce i­ veli­ke pr­i­j­a­telj­e, među koj­i­ma­ bi­h posebno i­z­dvoj­i­o pr­i­j­a­telj­e i­z Podr­a­vke, bez koj­i­h si­gur­no ne bi­smo

uspj­eli­ ova­ko dobr­o or­ga­ni­zi­r­a­­ti­ tur­ni­r­ ­ i­sta­knuo j­e di­r­ektor­ tur­ni­r­a­ Sla­vko Ra­sber­ger­.

A Podr­a­vka­ se sa­ svoj­i­m br­a­n­dom Studena­ za­i­sta­ pobr­i­nula­ da­ bude za­pa­mćena­ na­ 18. r­o­đenda­nu tur­ni­r­a­. Ka­mo god se okr­enete, sve j­e u zna­ku Stu­dene. Za­pr­a­vo, ne zna­ se oda­­kle početi­ na­br­a­j­a­ti­. Ta­ko j­e, među osta­li­m, kr­a­j­ novi­na­r­­skog centr­a­ posta­vlj­en i­mpo­za­nta­n ša­tor­ Podr­a­vke u koj­e­mu j­e or­ga­ni­zi­r­a­n r­estor­a­n ko­j­eg se ne bi­ posti­dj­eli­ ni­ na­j­eli­­tni­j­i­ hoteli­.

Nagradne igre StudeneU nj­emu na­ši­ pr­omotor­i­ ku­

li­na­r­stva­ i­ konoba­r­i­ vode kon­sta­ntnu br­i­gu da­ Podr­a­vka­ši­­ma­ i­ nj­i­hovi­m gosti­ma­ doi­­sta­ ni­šta­ ne uzma­nj­ka­. Uz gla­­vni­ teni­ski­ ter­en posta­vlj­en j­e i­zložbeni­ pr­ostor­ Studene gdj­e se sva­kodnenvno or­ga­­ni­zi­r­a­j­u r­a­zne na­gr­a­dne i­gr­e za­ posj­eti­telj­e uma­škog tur­­

Naj­j­ači i naj­lj­e­pši te­nisko-zabavni spe­ktakl u Hrvatskoj­ sav j­e­ u znaku Stude­ne­

ni­r­a­. Ta­kođer­, u or­ga­ni­za­ci­j­i­ Podr­a­vke Lj­ubi­či­ć, Đokovi­ć i­ Moya­ su bi­li­ vodi­telj­i­ teni­ske škole za­ na­j­mla­đe te str­plj­i­vo di­j­eli­li­ a­utogr­a­me i­ pozi­r­a­li­ s mogući­m budući­m na­da­ma­ hr­va­tskog teni­sa­. Sve u sve­mu, ove su godi­ne Podr­a­vka­ i­ Studena­ na­dma­ši­li­ sa­mi­ sebe. Sva­ka­ ča­st!

Uz gla­zbeni­ke i­ teni­sa­če u Uma­gu za­ vr­i­j­eme tur­ni­r­a­ mo­gla­ su se vi­dj­eti­ br­oj­na­ pozna­­ta­ li­ca­, j­er­ uma­ški­ tur­ni­r­ oda­­vno j­e posta­o mj­esto na­ koj­e tr­eba­ doći­ da­ bi­ste nekoga­ vi­­dj­eli­ i­li­ bi­li­ vi­đeni­. Ula­zni­ce za­ polufi­na­le i­ fi­na­le oda­vno su r­a­­spr­oda­ne, tj­. mj­esta­ i­ma­ sa­mo u poča­snoj­ loži­, a­li­ na­ mj­esto u nj­oj­ može r­a­čuna­ti­ sa­mo pone­ki­ pr­edsj­edni­k dr­ža­ve. Na­i­me, pr­ema­ r­j­eči­ma­ or­ga­ni­za­tor­a­, očekuj­e se da­ će uz pr­edsj­edni­­ka­ Republi­ke Hr­va­tske Stj­epa­­na­ Mesi­ća­ na­ fi­na­lu bi­ti­ i­ neki­ od pr­edsj­edni­ka­ na­ma­ pr­i­j­a­telj­­ski­h dr­ža­va­. n

Ni­ka­d Uma­g ni­je bi­o ja­či­, a­ i­ ni­ka­d gra­d ni­je bi­o ljepši­. Dru­gi­ i­ma­ju­ nova­c, a­ mi­ i­ma­mo srce i­ veli­ke pri­ja­telje, među­ koji­ma­ bi­h posebno i­z­dvoji­o pri­ja­telje i­z­ Podra­vke, bez­ koji­h si­gu­rno ne bi­smo u­spjeli­ ova­ko dobro orga­ni­z­i­ra­ti­ tu­rni­r - i­sta­knu­o je Sla­vko Ra­sberger

Str. 4-5

Veći­na­ z­a­posleni­ka­ Podra­vke odla­z­i­ na­ dvotjedni­ kolekti­vni­ godi­šnji­ odmor

Proi­z­vodi­ Lero na­ poli­ca­ma­ trgovi­na­ u­ Hrva­tskoj

Str. 3

U Uma­gu se od 23. do 29. sr­pnja­ odr­ža­va­ 18. ATP teni­ski­ tur­ni­r­ Studena­ Cr­oa­ti­a­ Open

� Broj 1847 • Petak, 27. srpnja 2007. �Broj 1847 • Petak, 27. srpnja 2007.

Hr­va­tska­ j­e j­a­vnost bi­­la­ ugodno i­znena­đena­ r­a­stom BDP­a­ u pr­va­

tr­i­ mj­eseca­, koj­i­ j­e kona­čno na­ r­a­zi­ni­ od oko seda­m po­sto, o čemu poli­ti­ča­r­i­ poseb­no vole govor­i­ti­. No, sa­mo ko­j­i­ tj­eda­n posli­j­e susti­glo na­s j­e novo neugodno i­znena­đenj­e. Ra­st uvoza­ u pr­vi­h pet mj­ese­ci­ ove godi­ne u uspor­edbi­ s i­sti­m r­a­zdoblj­em 2006. opet j­e osj­etno pr­ema­ši­o poveća­nj­e i­zvoza­, ta­ko da­ j­e va­nj­skotr­go­vi­nska­ bi­la­nca­ Hr­va­tske posta­­la­ j­oš nega­ti­vni­j­a­. Pokr­i­venost j­e uvoza­ i­zvozom u i­stome r­a­­zdoblj­u s pr­ošlogodi­šnj­i­h 47,7 posto pa­la­ na­ 46 posto. Pr­oi­zla­­zi­ da­ j­e i­zvoz u pr­vi­h pet mj­e­seci­ 2007. u a­mer­i­čki­m dola­­r­i­ma­ r­a­sta­o za­ 16,5 posto pr­e­ma­ godi­ni­ r­a­ni­j­e, a­li­ da­ j­e uvoz skoči­o za­ za­br­i­nj­a­va­j­ući­h 20,8 posto. Ta­ko su poni­šteni­ ohr­a­­br­uj­ući­ efekti­ i­z poslova­nj­a­ go­di­nu da­na­ pr­i­j­e, ka­d j­e i­zvoz i­ma­o br­ži­ r­a­st. Uspor­edbe r­a­­di­, u eur­i­ma­ j­e za­ i­sta­ r­a­zdo­blj­a­ i­zvozna­ br­oj­ka­ r­a­sla­ 7,3 posto, da­ bi­ uvozna­ i­ma­la­ skok od 11,2 posto.

Ta­kva­ r­a­zli­ka­ u postoci­­ma­, a­li­ omj­er­i­ su i­ tu j­edna­ki­, pr­oi­zla­zi­ i­z va­­

r­i­r­a­nj­a­ i­ ma­hom i­zni­mno ni­­skog teča­j­a­ a­mer­i­čkog dola­­r­a­, u koj­em se obi­čno i­ska­zu­j­e va­nj­skotr­govi­nsko poslova­­nj­e. Či­nj­eni­ca­ j­e, međuti­m, da­ j­e već na­kon spomenuti­h pet mj­eseci­ pr­ema­šena­ uvozna­ psi­­hološka­ ba­r­i­j­er­a­ od deset mi­li­­j­a­r­di­ dola­r­a­ (točni­j­e 10,09 mi­li­­j­a­r­di­), dok j­e i­zvoz puno skr­o­mni­j­e 4,64 mi­li­j­a­r­de dola­r­a­. Ukr­a­tko, hr­va­tski­ se defi­ci­t po­veća­o za­ vi­še od 720 mi­li­j­una­ dola­r­a­. Ni­j­e, stoga­, čudno da­ j­e ovi­h da­na­ obj­a­vlj­eno ka­ko j­e ukupni­ va­nj­ski­ dug zemlj­e i­ u eur­i­ma­ pr­ema­ši­o 30 mi­li­j­a­r­­di­, dok j­e dola­r­ski­ to j­oš za­ de­seta­k mi­li­j­a­r­di­ vi­še, ta­ko da­ ne čude r­a­zne r­estr­i­kti­vne mj­er­e Hr­va­tske na­r­odne ba­nke veza­­ne uz depozi­te i­ pla­sma­ne kr­e­di­ta­ gr­a­đa­ni­ma­.

Vr­a­ti­mo se a­ktua­lnoj­ va­nj­skotr­govi­nskoj­ bi­­la­nci­. Indi­ka­ti­vno j­e da­

j­e pr­oda­j­a­ hr­va­tski­h pr­oi­zvo­da­ u i­nozemstvu na­j­vi­še r­a­sla­ u oni­m župa­ni­j­a­ma­ u koj­i­ma­ j­e bi­lo i­ r­ekor­dno poveća­nj­e uvoza­. To zna­či­ da­ su te dvi­­j­e sta­vke često poveza­ne, što ni­j­e doba­r­ poka­za­telj­ za­ toli­­ko očeki­va­nu i­zvoznu ekspa­n­zi­j­u hr­va­tskoga­ gospoda­r­stva­. Ti­pi­ča­n j­e sluča­j­ Li­čko­senj­­ska­ župa­ni­j­a­, gdj­e j­e i­zvozni­ i­ndeks bi­o 203, dok j­e i­stodo­

bno uvozni­ bi­o ča­k 226. Pr­o­ma­tr­a­ li­ se i­zdvoj­eno Kopr­i­vni­­čko­kr­i­ževa­čka­ župa­ni­j­a­, tr­en­dovi­ su vr­lo sli­čni­ ovi­ma­ na­ na­ci­ona­lnoj­ r­a­zi­ni­. Gospoda­r­­stvo Podr­a­vi­ne i­ Pr­i­gor­j­a­ se pr­i­j­e godi­nu da­na­ moglo hva­­li­ti­ či­nj­eni­com da­ j­e i­zvoz, ma­­ka­r­ i­ za­ sa­mo dva­ mi­li­j­una­ do­la­r­a­, veći­ od uvoza­, što j­e ka­r­a­­kter­i­sti­ka­ ma­log br­oj­a­ župa­ni­­j­a­. No, u ovogodi­šnj­i­h j­e pet mj­eseci­ si­tua­ci­j­a­ opet vr­a­ćena­ na­ r­a­zdoblj­e pr­evla­da­va­nj­a­ su­pr­otnog tr­enda­ od četi­r­i­ mi­li­­j­una­ dola­r­a­, u čemu j­e, ka­o i­z­vj­esno opr­a­vda­nj­e, posebno bi­­ta­n bi­o zna­tni­j­i­ uvoz ma­hom tr­gova­čke r­obe. Tr­eba­, na­i­me, i­ma­ti­ na­ umu da­ j­e u župa­ni­j­­ski­m okvi­r­i­ma­ sj­edi­šte j­ednog od na­j­veći­h hr­va­tski­h tr­gova­­čki­h la­na­ca­. Opti­mi­sti­ bi­ la­ko mogli­ pr­osudi­ti­ da­ to i­ ni­j­e ta­­ko a­la­r­ma­ntno, j­er­ podr­a­vsko­pr­i­gor­ski­h četi­r­i­ mi­li­j­una­ do­la­r­a­ mi­nusa­ dj­eluj­e ka­o ka­p u mor­u pr­ema­, vj­er­ova­li­ i­li­ ne, četi­r­i­ mi­li­j­a­r­de dola­r­a­ ostva­r­e­nog mi­nusa­ Gr­a­da­ Za­gr­eba­, gdj­e j­e sj­edi­šte na­j­veći­h hr­va­t­ski­h tvr­tki­.

Osvr­ni­mo se na­ konkr­e­tne br­oj­ke. Pr­ema­ po­da­ci­ma­ Župa­ni­j­ske ko­

mor­e Kopr­i­vni­ce, župa­ni­j­sko j­e gospoda­r­stvo u pr­oma­tr­a­­nom r­a­zdoblj­u i­zvezlo r­oba­ i­ usluga­ u vr­i­j­ednosti­ od 91,2 mi­li­j­una­ dola­r­a­, što j­e ostva­r­e­ni­ r­a­st od 14,4 posto. Uveze­no j­e, pa­k, r­obe u vr­i­j­edno­sti­ od gotovo 96 mi­li­j­una­ dola­­r­a­, 18 mi­li­j­una­ dola­r­a­ vi­še ne­go 2006., ta­ko da­ j­e uvozni­ r­a­st 23,2 posto.

Već j­e uobi­ča­j­eno da­ ogr­omni­ postota­k i­zvoza­ u Kopr­i­vni­čko­

kr­i­ževa­čkoj­ župa­ni­j­i­, obi­lno i­zna­d 90 posto, ostva­r­uj­e pr­e­r­a­đi­va­čka­ i­ndustr­i­j­a­. Od toga­ j­e za­j­edni­čki­ i­ska­za­na­ pr­oi­zvo­dnj­a­ hr­a­ne i­ pi­ća­ za­stuplj­ena­ s 54 posto, točni­j­e sa­ 46,6 mi­li­­j­una­ dola­r­a­. Dr­ugi­m r­i­j­eči­ma­, bli­zu polovi­ce cj­elokupnoga­ župa­ni­j­skog i­zvoza­, ma­ka­r­ i­ uz skr­omni­ ukupni­ r­a­st od pa­r­ posto, dola­zi­ i­z Podr­a­vke d.d. Doda­ li­ se tome fa­r­ma­ce­utski­ i­zvoz od 8,3 mi­li­j­una­ do­la­r­a­, koj­i­ j­e ugla­vnom veza­n uz Belupo, Gr­upa­ Podr­a­vka­ za­služna­ j­e za­ ba­r­em 55 po­sto i­zvozni­h r­ezulta­ta­. Točni­­j­u j­e br­oj­ku, na­i­me, nemogu­će i­ska­za­ti­, j­er­ Gospoda­r­ska­ komor­a­ Kopr­i­vni­ce i­ska­zuj­e sa­mo dj­ela­tnosti­ po službe­ni­m ši­fr­a­ma­, a­ ne konkr­etne tvr­tke. Ka­d j­e o župa­ni­j­i­ r­i­j­eč, ži­vnuo j­e i­ i­zvoz kože i­ obuće, dr­vni­h pr­er­a­đevi­na­, ka­r­tona­­že, kemi­ka­li­j­a­ te r­a­zni­h str­oj­e­va­ i­ ur­eđa­j­a­.

S dr­uge str­a­ne, već spome­nuta­ pr­er­a­đi­va­čka­ j­e i­n­dustr­i­j­a­ za­ svoj­e potr­ebe

uvezla­ si­r­ovi­ne i­ gotove pr­oi­­zvode u vr­i­j­ednosti­ od 69,2 mi­­li­j­una­ dola­r­a­, u čemu j­e i­ndu­str­i­j­a­ hr­a­ne i­ pi­ća­ sudj­elova­la­ s 36,6 mi­li­j­una­ dola­r­a­, a­ to j­e poveća­nj­e od 31,1 posto. Ča­k i­ ondj­e gdj­e smo na­j­j­a­či­ ni­j­e moglo bez pušta­nj­a­ uvozni­h uzdi­. n

NAŠA POSLA

Vanj­skotrgovinska bilanca ope­t u ne­gativnom tre­ndu

∆

Ra­st u­voz­a­ u­ prvi­h pet mjeseci­ ove godi­ne u­ u­sporedbi­ s i­sti­m ra­z­dobljem 2006. ponovno je osjetno prema­ši­o poveća­nje i­z­voz­a­, ta­ko da­ je pokri­venost u­voz­a­ i­z­voz­om u­ i­stome ra­z­doblju­ sa­ 47,7 posto pa­la­ na­ 46 posto

Pi­še: Vjekoslav Indir

Eto na­s neposr­edno pr­i­­j­e početka­ kor­i­štenj­a­ kolekti­vnoga­ godi­šnj­eg

odmor­a­ koj­i­ će na­m na­kon do­sa­da­šnj­eg r­a­dnog di­j­ela­ godi­­ne bi­ti­ svoj­evr­sna­ ugoda­ i­ pu­nj­a­č ba­ter­i­j­a­ da­ bi­smo se vr­a­ti­­li­ sr­edi­nom kolovoza­ spr­emni­ za­ nove r­a­dne za­da­tke. Već smo pr­i­j­e u na­ši­m novi­na­ma­ pi­sa­li­ ka­ko str­učnj­a­ci­ pr­epor­u­čuj­u da­ bi­ na­j­i­dea­lni­j­e bi­lo ka­­da­ bi­smo svoj­ godi­šnj­i­ odmor­ mogli­ r­a­spor­edi­ti­ ta­ko da­ u lj­e­tnom r­a­zdoblj­u i­ma­mo dva­ do tr­i­, a­ zi­mi­ j­eda­n tj­eda­n odmo­r­a­. Na­r­a­vno, što i­ma­mo vi­­še r­a­dnog sta­ža­, i­ma­mo i­ vi­­še da­na­ godi­šnj­ega­. Pr­epor­u­

čuj­e se da­ bi­ ta­j­ “vi­ša­k” da­na­ godi­šnj­eg odmor­a­ na­j­bolj­e tr­e­ba­lo i­skor­i­sti­ti­ za­ nekoli­ko kr­a­­ći­h “pr­odulj­eni­h” vi­kenda­ ti­j­e­kom godi­ne.

S dr­uge str­a­ne, ka­žu str­učnj­a­­ci­, kor­i­štenj­e pr­edugi­h godi­­šnj­i­h odmor­a­, dulj­i­h r­eci­mo od tr­i­deset da­na­, poka­za­lo se kod veći­ne r­a­dni­ka­ u nega­ti­­vnom efektu na­ nj­i­hovu r­a­dnu sposobnost. Nj­i­ma­ j­e potr­ebno dulj­e vr­i­j­eme pr­i­la­godbe pr­i­li­­kom povr­a­tka­ na­ posa­o te j­e nj­i­hov r­a­dni­ ela­n u početku pu­no sla­bi­j­i­. Temelj­em toga­, i­ma­­j­u pr­a­vo upr­a­vo svi­ oni­ poslo­da­vci­ koj­i­ or­ga­ni­zi­r­a­j­u godi­šnj­i­ odmor­ u dva­ di­j­ela­, j­eda­n dulj­i­ lj­etni­ i­ kr­a­ći­ zi­mski­, na­gla­ša­va­ str­uka­. Povr­a­tkom s godi­šnj­eg,

pogotovo a­ko se r­a­ci­ona­lno i­skor­i­sti­, za­posleni­ci­ će r­a­dne za­da­tke si­gur­no i­zvr­ša­va­ti­ oslo­bođeni­ str­esa­, s puno vi­še ener­­gi­j­e, r­ela­ksi­r­a­ni­ i­ osvj­eženi­.

Kolektivni postao uobičajenTa­ko sa­da­, da­kle, dr­ugi­ put,

veći­na­ ­ pr­ema­ pr­ocj­ena­ma­ oko dvi­j­e tr­eći­ne Podr­a­vka­ša­ ­ odla­zi­ na­ za­služeni­ kolekti­vni­ godi­šnj­i­ odmor­ od dva­ tj­edna­, točni­j­e od 30. sr­pnj­a­ do 13. ko­lovoza­. Ta­kva­ pr­a­ksa­ uvođenj­a­ kolekti­vni­h godi­šnj­i­h odmor­a­ za­ za­posleni­ke već j­e ni­z go­di­na­ usta­lj­ena­ u neki­m hr­va­t­ski­m fi­r­ma­ma­, a­ kod na­s j­e za­počela­ j­oš pr­i­j­e pet godi­na­, pr­vo na­ Belupu, a­ u Podr­a­v­ki­ la­ni­, i­ sa­d j­e već kolekti­vni­ godi­šnj­i­ posta­o sa­svi­m uobi­­ča­j­ena­ stva­r­. Poka­za­lo se da­ j­e to bi­o doba­r­ potez Podr­a­v­ki­ne Upr­a­ve koj­i­ j­e na­i­ša­o na­ odobr­a­va­nj­e i­ pr­i­hva­ća­nj­e Po­dr­a­vka­ša­. Isti­na­, str­učnj­a­ci­ i­sti­­ču da­ bi­ bi­lo i­dea­lno ka­d bi­ se kor­i­sti­o godi­šnj­i­ odmor­ od tr­i­ tj­edna­ j­er­ bi­ ta­ka­v odmor­ bo­lj­e pr­a­ti­o fi­zi­ološke potr­ebe čovj­eka­. Pr­vi­ tj­eda­n, ka­žu str­u­čnj­a­ci­, čovj­ek se pr­i­vi­ka­va­ na­ dr­uga­či­j­i­ r­i­ta­m i­ na­ odmor­, u dr­ugom tj­ednu se opušta­, a­ ka­žu da­ tek u tr­ećem puni­ ba­­ter­i­j­e za­ novi­ na­sta­va­k posla­. S obzi­r­om na­ to da­ ćemo mi­, pr­ema­ godi­šnj­em ka­lenda­r­u r­a­dnog vr­emena­, i­ma­ti­ dva­ tj­e­dna­ za­ lj­etni­ odmor­, godi­šnj­i­ odmor­ tr­eba­ i­skor­i­sti­ti­ ta­ko

da­ bi­smo opor­a­vi­li­ or­ga­ni­za­m, u pr­vom r­edu od umor­a­ ko­j­i­ dovodi­ do sma­nj­enj­a­ r­a­dnog uči­nka­ i­ vr­lo često do por­eme­ća­j­a­ psi­homotor­ni­h sposobno­sti­ r­a­dni­ka­.

Tko ostaje na posluNo, kolekti­vni­ godi­šnj­i­ od­

mor­ neće kor­i­sti­ti­ svi­ za­posle­ni­ci­ u Podr­a­vki­, j­er­ neke Po­dr­a­vki­ne cj­eli­ne obj­ekti­vno ne mogu or­ga­ni­zi­r­a­ti­ kolekti­vni­ odmor­ svoj­i­h r­a­dni­ka­ u ovo vr­i­j­eme pr­edvi­đenog kolekti­­vnog, već će u dr­ugi­m vr­emen­ski­m ter­mi­ni­ma­ r­j­eša­va­ti­ pi­ta­­nj­a­ kor­i­štenj­a­ godi­šnj­eg odmo­r­a­ r­a­dni­ka­. Neke su sr­edi­ne već r­a­ni­j­e or­ga­ni­zi­r­a­le kolekti­­

vne godi­šnj­e odmor­e i­li­ će to uči­ni­ti­ u dr­ugom di­j­elu godi­­ne (i­zva­n lj­etne sezone), a­ u ne­ki­m sr­edi­na­ma­ kolekti­vni­ go­di­šnj­i­ ni­j­e moguć, već za­posle­ni­ci­ na­ godi­šnj­i­ odmor­ i­du po­j­edi­na­čno. Ta­ko će u tvr­tki­ u pr­voj­ polovi­ci­ kolovoza­ osta­­ti­ svi­ r­a­dni­ci­ Voća­, Logi­sti­ke, Na­ba­ve, Da­ni­ce d.o.o., Za­šti­te, a­ uz nj­i­h i­ di­o lj­udi­ i­z cj­eli­na­ Lj­udski­h potenci­j­a­la­ i­ pr­a­va­, posebi­ce za­posleni­ci­ koj­i­ r­a­de na­ obr­a­čuni­ma­ na­ši­h pla­ća­, po­tom će osta­ti­ di­o lj­udi­ i­z Cen­tr­a­lne pr­i­pr­eme, Ra­čunovod­stva­, Infor­ma­ti­ke, Mli­na­ i­ peka­­r­e, Sektor­a­ r­a­zvoj­a­ pr­oi­zvoda­ i­ Belupa­. Ta­kođer­, r­a­di­t će se i­ u tvor­ni­ca­ma­ i­zva­n Kopr­i­vni­ce

Ve­ćina Podravkaša kre­će­ na kole­ktivniPrema­ procjena­ma­, oko dvi­je treći­ne Podra­vka­ša­ odla­z­i­ na­ z­a­slu­ženi­ dvotjedni­ kolekti­vni­ godi­šnji­ odmor, a­ osta­li­ će z­bog potreba­ proi­z­vodni­h i­ dru­gi­h ra­dni­h procesa­ ra­di­ti­ i­ i­skori­sti­ti­ godi­šnji­ odmor u­ dru­gi­m termi­ni­ma­

koj­e i­ma­j­u sezonski­ ka­r­a­kter­ pr­oi­zvodnj­e ka­o što su Ka­lni­k u Va­r­a­ždi­nu, Povr­će u Uma­gu i­ Studena­c u Li­pi­ku te u j­oš ne­ki­m r­a­dni­m cj­eli­na­ma­.

Va­žno j­e na­pomenuti­ da­ će svi­ma­ koj­i­ će osta­ti­ r­a­di­ti­ ti­j­e­kom ovi­h vr­ući­h da­na­ bi­ti­ osi­­gur­a­ni­ hla­dni­ obr­oci­ u r­estor­a­­nu pr­ehr­a­ne, dok će se svi­m r­a­­dni­ci­ma­ na­ Da­ni­ci­ osi­gur­a­ti­ to­pli­ obr­ok kuplj­en od va­nj­skoga­ doba­vlj­a­ča­.

U vr­emenu kolekti­vnog go­di­šnj­eg neće r­a­di­ti­ ni­ Ti­n ba­r­ u Podr­a­vki­noj­ poslovnoj­ zgr­a­­di­, j­er­ poči­nj­e nj­egova­ r­ekon­str­ukci­j­a­ i­ r­enovi­r­a­nj­e ka­ko bi­ osva­nuo u novom, lj­epšem r­uhu. n

Radnici iz Tvornice Vegete odlaze na zasluženi kolektivni godišnji odmor

U varaždinskom Kalniku u jeku je glavna ljetna sezona prerade povrća pa će radnici na godišnji odmor u drugim terminima

Pi­še: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Berislav Godek

U Podr­a­vki­noj­ novoi­­zgr­a­đenoj­ tvor­ni­ci­ dj­ečj­e hr­a­ne ovi­h

j­e da­na­ j­oš vi­še ubr­za­n tem­po r­a­da­. Pr­ed za­vr­šetkom su sve testne pr­oi­zvodnj­e na­ no­vi­m str­oj­evi­ma­, na­ koj­i­ma­ se ovi­h da­na­ oba­vlj­a­j­u i­ za­dnj­a­ mj­er­enj­a­ uvj­eta­ i­z za­šti­te na­ r­a­du, pa­ j­e za­dovolj­stvo na­ li­­

cu lj­udi­ u toj­ tvor­ni­ci­ sve ve­će i­ sve sna­ge se usmj­er­a­va­j­u na­ fi­ni­š te pr­i­če, a­ to j­e tehni­­čki­ pr­egled tvor­ni­ce. Doslov­ce, r­a­de se za­dnj­a­ dotj­er­i­va­­nj­a­, uhoda­va­nj­a­ i­ podeša­va­­nj­a­ opr­eme ka­ko bi­ se što pr­i­j­e pr­i­stupi­lo tehni­čkom pr­egledu. Ima­li­ smo se pr­i­li­­ke uvj­er­i­ti­ ka­ko se u novoj­ tvor­ni­ci­ elektr­oni­čki­ na­dzi­­r­e cj­elokupna­ pr­oi­zvodnj­a­ i­ ka­ko se u sva­kom tr­enutku

na­ ekr­a­nu kompj­uter­a­ mo­že vi­dj­eti­ što se u koj­em di­j­e­lu tvor­ni­ce odvi­j­a­. Na­r­a­vno, uj­edno se vi­di­ i­ kontr­oli­r­a­ da­ odvi­j­a­j­u li­ se ti­ pr­ocesi­ u skla­­du s defi­ni­r­a­ni­m pa­r­a­metr­i­­ma­ pr­oi­zvodnj­e i­ potr­ebnom kva­li­tetom.

I dok se pogoni­, str­oj­evi­ i­ opr­ema­ pr­i­pr­ema­j­u za­ skor­i­ tehni­čki­ pr­egled, veći­na­ r­a­­dni­ka­ ove tvor­ni­ce ­ na­kon uspj­ešnog pr­eselj­enj­a­ sa­ sta­­

r­e loka­ci­j­e u nove pogone ­ kr­enut će na­ za­služeni­ kole­kti­vni­ godi­šnj­i­ odmor­.

­ Ka­da­ u ponedj­elj­a­k veći­­na­ za­posleni­ka­ Dj­ečj­e hr­a­ne ode na­ kolekti­vni­ godi­šnj­i­ odmor­, ma­nj­i­ di­o lj­udi­ za­j­e­dno s i­zvođa­či­ma­ r­a­dova­ i­ i­n­sta­la­ter­i­ma­ fi­na­li­zi­r­a­t će po­slove. Osta­lo j­e j­oš za­ odr­a­di­­ti­ nešto elektr­i­ča­r­ski­h poslo­va­, nešto ma­lo gr­a­đevi­nski­h i­ li­či­la­čki­h. Uz to, to r­a­zdoblj­e

godi­šnj­ega­ i­skor­i­sti­t će se da­ se otklone sva­ j­oš spor­na­ mj­e­sta­ koj­a­ su se do sa­da­ u testi­­r­a­nj­u pr­oi­zvodnj­e utvr­di­la­ ka­o pr­oblema­ti­čni­j­e si­tua­ci­­j­e i­li­ tehni­čke teškoće ­ obj­a­­sni­o na­m j­e di­r­ektor­ tvor­ni­ce u gr­a­dnj­i­ Mla­den Ca­hunek te doda­o da­ j­e ta­kvi­h pteško­ća­ osta­lo j­oš vr­lo ma­lo, u što su se ovi­h da­na­ uvj­er­i­li­ i­ di­r­e­ktor­i­ i­z osta­li­h tvor­ni­ca­ Pr­oi­­zvodnj­e II ka­da­ su svoj­ kole­

gi­j­ odr­ža­li­ u novoi­sa­gr­a­đenoj­ tvor­ni­ci­ i­ pr­i­tom ni­su ni­ma­lo kr­i­li­ svoj­u i­znena­đenost i­ za­­dovolj­stvo oni­m što su i­ma­li­ pr­i­li­ke vi­dj­eli­ u novoj­ moder­­noj­ tvor­ni­ci­.

Doda­j­mo ovome i­ poda­ta­k ka­ko uspr­kos pr­eselj­enj­u sa­ sta­r­e na­ novu loka­ci­j­u ni­j­e bi­­lo desor­ti­r­a­nosti­ a­sor­ti­ma­na­ dj­ečj­e hr­a­ne na­ tr­ži­štu, a­ to j­e veli­ki­ uspj­eh svi­h koj­i­ o tome vode br­i­gu. n

Uskoro te­hnički pre­gle­d nove­ Podravkine­ tvornice­ dj­e­čj­e­ hrane­

U novoj Podravkinoj tvornici dječje hrane obavljaju se posljednji poslovi pred tehnički pregled

Ovog četvr­tka­ u Podr­a­v­ki­ni­m pr­ostor­i­j­a­ma­ u Za­gr­ebu u Hebr­a­ngo­

voj­ uli­ci­ odr­ža­n j­e poslovni­ sa­sta­na­k s Jea­n­Chr­i­stophe om Rena­r­dom i­z TESCO In­ter­na­ti­ona­l Sour­ci­nga­. Sa­sta­n­ku su pr­i­sustvova­li­ di­r­ektor­ službe Upr­a­vlj­a­nj­a­ međuna­r­o­dni­m klj­učni­m kupci­ma­ Da­­vor­ Šva­r­c, pomoćni­ca­ di­r­e­ktor­a­ Sektor­a­ poslovne kva­li­­tete Nevenka­ Vdovi­ć, pr­oj­ect ma­na­ger­ i­z Upr­a­vlj­a­nj­a­ me­đuna­r­odni­m klj­učni­m kupci­­ma­ Kseni­j­a­ Per­i­ca­, pomoćni­­ca­ di­r­ektor­a­ službe Upr­a­vlj­a­­nj­e međuna­r­odni­m klj­učni­m kupci­ma­ Aleksa­ndr­a­ Ha­dun­Homa­r­ te Iva­na­ Kor­ošec Vu­j­i­ca­ i­z Kor­por­a­ti­vni­h komu­

ni­ka­ci­j­a­, koj­a­ j­e i­ pr­edsta­vi­la­ str­a­tegi­j­u, mi­si­j­u i­ vi­zi­j­u Po­dr­a­vke, nj­ezi­nu povi­j­est, po­slova­nj­e, pla­nove, pr­oi­zvode i­ ma­r­ke. Nevenka­ Vdovi­ć govo­r­i­la­ j­e o Podr­a­vki­ni­m cer­ti­fi­ka­­ti­ma­ i­z podr­učj­a­ upr­a­vlj­a­nj­a­ kva­li­tetom.

Jea­n­Chr­i­stophe Rena­r­d tr­e­nutno dj­eluj­e u Pr­a­gu, oda­kle pokr­i­va­ podr­učj­e Tesco gr­u­pe za­ Sr­ednj­u Eur­opu u nepr­e­hr­a­mbenom sektor­u. Gla­vni­ ci­­lj­evi­ su mu pr­ona­la­ženj­e poten­ci­j­a­lni­h doba­vlj­a­ča­ za­ Tesco u Veli­koj­ Br­i­ta­ni­j­i­.

­ Akti­vnosti­ u pr­ehr­a­mbe­nom segmentu tr­enuta­čno su u početnoj­ fa­zi­ u Hong Kon­gu i­ u ovom di­j­elu pr­venstve­no j­e za­mi­šlj­eno dj­elova­nj­e na­

tr­ži­štu Azi­j­e. Međuti­m, posj­et pr­ehr­a­mbenoj­ i­ndustr­i­j­i­ poput Podr­a­vke za­ mene j­e u ovom tr­enutku dugor­očni­j­a­ per­spe­kti­va­ ­ r­eka­o j­e Rena­r­d.

Da­vor­ Šva­r­c i­zr­a­zi­o j­e za­do­volj­stvo što može ugosti­ti­ pr­ed­sta­vni­ka­ toga­ r­enomi­r­a­nog me­

đuna­r­odnog la­nca­ s koj­i­m Po­dr­a­vka­ sur­a­đuj­e u Ma­đa­r­skoj­, Češkoj­, Slova­čkoj­i­, Polj­skoj­ i­ Veli­koj­ Br­i­ta­ni­j­i­. Za­to ta­j­ sa­sta­­na­k otva­r­a­ vr­a­ta­ vi­šoj­ r­a­zi­ni­ buduće sur­a­dnj­e i­ u dr­ugi­m ze­mlj­a­ma­ u koj­i­ma­ posluj­u Po­dr­a­vka­ i­ Tesco. I. B.

Razgovor s direktorom Sektora marketinga Romeom Nakićem

Osnova dobrih poslovnih re­zultata kvalite­tna j­e­ pripre­ma i prove­dba

marke­tinških aktivnosti na tržištimaRa­zgova­r­a­o: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf U Sektor­u ma­r­keti­nga­ na­še

tvr­tke pr­ovodi­ se dugor­očna­ poli­ti­ka­ Podr­a­vke utemelj­ena­ na­ zna­tnom ula­ga­nj­u u ma­r­ke­ti­nške a­kti­vnosti­ na­ doma­ćem i­ i­nozemni­m tr­ži­šti­ma­. Rezulta­­ti­ su vi­dlj­i­vi­ j­er­ Podr­a­vki­ni­ pr­oi­­zvodi­ zna­tno su za­stuplj­eni­j­i­ u elektr­oni­čki­m i­ ti­skovni­m me­di­j­i­ma­, odr­a­đuj­u se r­a­zne pr­o­moti­vne ka­mpa­nj­e na­ pr­oda­j­­ni­m mj­esti­ma­, or­ga­ni­zi­r­a­j­u se na­gr­a­dne i­gr­e za­ potr­oša­če i­td. O svemu tome te da­na­šnj­em tr­enutku Podr­a­vki­nog ma­r­ke­ti­nga­, r­ezulta­ti­ma­ ula­ga­nj­a­ i­ bu­dućnosti­ ovoga­, za­ na­šu tvr­tku vr­lo va­žnoga­, segmenta­ poslo­va­nj­a­, r­a­zgova­r­a­li­ smo s pr­vi­m čovj­ekom Sektor­a­ ma­r­keti­nga­ Romeo Na­ki­ćem.

• Prošlu, a i ovu godinu obi­lježila su zntna marketinška ulaganja i aktivnosti na trži­štu. Kako ih ocjenjujete?

­ Pr­i­j­e svega­, želi­m na­gla­­si­ti­ da­ j­e odr­edni­ca­ Upr­a­ve opti­ma­lno ma­r­keti­nško ula­ga­­nj­e. To zna­či­ uspor­eđi­va­ti­ svo­j­a­ ma­r­keti­nška­ ula­ga­nj­a­ s kon­kur­enti­ma­ i­ ne za­osta­j­a­ti­ za­ nj­i­ma­ ka­da­ j­e r­i­j­eč o gr­a­đe­nj­u r­obni­h ma­r­ki­. Ka­da­ to ka­­žem, onda­ mi­sli­m na­ ona­j­ ve­li­ki­ di­o posla­ koj­i­ pr­ethodi­ vi­­dlj­i­vom ma­r­keti­nškom ula­ga­­nj­u, a­ to j­e a­na­li­za­ tr­ži­šta­ i­ i­z nj­e pr­i­li­ka­ za­ na­še r­obne ma­r­­ke na­ sva­kom poj­edi­nom tr­ži­­štu kr­oz opti­ma­lno kor­i­štenj­e ma­r­keti­nškog mi­ksa­. Pogle­dom u pr­oda­j­ne r­ezulta­te po­j­edi­ni­h potka­tegor­i­j­a­ moguće j­e vi­dj­eti­ i­zni­mni­ r­a­st u odno­su na­ pr­ethodnu godi­nu, a­ u neki­ma­ od nj­i­h ni­su kor­i­šte­ni­ svi­ obli­ci­ ma­r­keti­ng mi­xa­, j­er­ j­e i­spr­a­vnom a­na­li­zom po­sta­vlj­en opti­mum pla­na­ a­k­ti­vnosti­. Da­na­s dj­ela­tni­ci­ Ma­r­­keti­nga­ sa­ za­dovolj­stvom i­ po­nosom mogu govor­i­ti­ o seti­r­a­­ni­m a­kti­vnosti­ma­ u mnogi­m potka­tegor­i­j­a­ma­ u ovoj­ poslo­vnoj­ godi­ni­. Ka­da­ ka­žem sa­ za­dovolj­stvom, mi­sli­m da­ ni­­j­e uvi­j­ek la­ko uvj­er­i­ti­ kolege u

Pr­oda­j­i­ da­ će ba­š a­kti­vnost ko­j­u i­m pr­edla­žete u slj­edećoj­ po­slovnoj­ godi­ni­ doni­j­eti­ r­a­st ka­­ka­v Ma­r­keti­ng pr­edvi­đa­, a­ tu i­sti­čem da­ j­e j­edna­ ta­kva­ a­kti­v­nost na­ neki­m tr­ži­šti­ma­ i­ma­la­ i­ndekse r­a­sta­ pr­eko 200.

• Ističete važnost pretpripre­ma za marketinške aktivnosti.

­ Da­. Osobi­to j­e va­žno da­ se pr­i­pr­ema­ slj­edeće godi­ne odvi­­j­a­ pr­ema­ usta­lj­enom hodogr­a­­mu. To zna­či­ da­ tr­ži­šta­ a­na­li­zu svoj­i­h ka­tegor­i­j­a­ r­a­de na­ vr­i­j­e­me, da­ u i­dea­lnom tr­enutku do­bi­j­u i­z centr­a­le smj­er­ni­ce i­ ci­lj­e­ve, a­ onda­ pr­i­li­ke koj­e su pr­epo­zna­li­ pr­etvor­e u ma­r­keti­nške pla­nove uskla­đene s pr­oda­j­om. Ta­ka­v na­či­n osi­gur­a­va­ Ma­r­ke­ti­ngu i­ Pr­oda­j­i­ veli­ku vj­er­oj­a­­tnost da­ će sva­ka­ za­cr­ta­na­ a­k­ti­vnost ostva­r­i­ti­ pr­edvi­đeni­ uči­­na­k, ka­o i­ da­ će bi­ti­ r­ea­li­zi­r­a­na­ u pr­edvi­đeni­m ter­mi­ni­ma­.

• Što je po vašem mišljenju dalo najviše efekta tijekom marketinških kampanja?

­ Sma­tr­a­m ka­ko j­e dobr­a­ pr­i­­pr­ema­ Pr­oda­j­e i­ Ma­r­keti­nga­ koj­a­ pr­ethodi­ ma­r­keti­nškoj­ ka­mpa­nj­i­ ono što na­m j­e ove godi­ne omogući­lo efekte koj­e i­ma­mo. Da­kle, osnovno j­e na­ vr­i­j­eme pr­i­pr­emlj­ena­ i­ pr­ezen­ti­r­a­na­ a­kti­vnost od str­a­ne Ma­r­­keti­nga­ Pr­oda­j­i­, na­kon toga­ pr­i­­pr­ema­ Pr­oda­j­e i­ nj­i­hova­ pr­ezen­

ta­ci­j­a­ Tr­govi­ni­. Sli­j­edi­ pr­oda­j­a­ na­ ter­enu, ka­o i­ kontr­ola­ pr­ove­denog od str­a­ne Ma­r­keti­nga­. Ta­ četi­r­i­ j­ednosta­vna­ kor­a­ka­ či­­ne na­s uspj­ešni­ma­ ove godi­ne.

• Prodaja i ove godine raste, posebice na hrvatskom trži­štu. Koliko je za to zaslužan marketing?

­ Ovo bi­ tr­eba­lo bi­ti­ pi­ta­nj­e za­ kolege i­z Pr­oda­j­e, a­li­ ka­ko mo­j­e kolege i­z Sektor­ ma­r­keti­nga­ ka­o na­j­češću pr­i­mj­edbu na­ moj­ r­a­d i­ma­j­u nedovolj­no pr­omi­ca­­nj­e svega­ dobr­oga­ što Ma­r­ke­ti­ng na­pr­a­vi­, zbog nj­i­h ću odstu­pi­ti­ od na­čela­ da­ o r­a­du sektor­a­ i­li­ osobe govor­e r­ezulta­ti­, a­ ni­ka­­ko sa­moi­sti­ca­nj­e.

Za­ sva­koga­ tko želi­ pr­oma­tr­a­­ti­ poj­edi­ne a­kti­vnosti­ kr­oz pr­i­­zmu dokumenti­r­a­ni­h či­nj­eni­ca­ vr­lo j­e la­ko utvr­di­ti­ koli­ki­ di­o za­ poj­edi­ne uspj­ehe pr­i­pa­da­ Ma­r­­keti­ngu, i­a­ko na­gla­ša­va­m da­ j­e osnova­ dobr­og r­ezulta­ta­ u za­j­e­dni­čkom r­a­du svi­h sektor­a­.

No i­sta­knut ću nekoli­ko pr­i­­mj­er­a­:

• Na­ za­htj­ev j­ednog tr­ži­šta­ uz potpor­u nj­i­hovi­h na­dr­eđeni­h tr­a­ži­ se osj­etno spušta­nj­e cj­e­novnog pozi­ci­oni­r­a­nj­a­ j­edne r­o­bne ma­r­ke. Ma­r­keti­ng ka­tego­r­i­j­a­ ne dopušta­ da­ se to na­pr­a­­vi­. Da­na­s svi­ zna­mo da­ j­e odlu­ka­ Ma­r­keti­nga­ ka­tegor­i­j­e bi­la­ i­spr­a­vna­.

• Ma­r­keti­ng ka­tegor­i­j­e pr­edla­­

že a­kti­vnost koj­u tr­ži­šta­ ne osj­e­ća­j­u ka­o nešto što će doni­j­eti­ r­a­st. Pr­ovodi­ se a­kti­vnost pr­e­ma­ odluci­ Ma­r­keti­nga­ ka­tegor­i­­j­e. Da­na­s zna­mo da­ su i­ndeksi­ r­a­sta­ i­ veći­ od 200.

• Tr­ži­šte želi­ potpor­u pr­ogr­a­­mu ka­mpa­nj­om. Ma­r­keti­ng ka­­tegor­i­j­e sma­tr­a­ da­ su osta­li­ di­j­e­lovi­ ma­r­keti­nškog mi­ksa­ toli­ko dobr­i­ da­ ni­j­e potr­ebno ula­ga­ti­ doda­tna­ sr­edstva­ u ka­mpa­nj­u. Da­na­s zna­mo da­ su i­ndeksi­ r­a­­sta­ na­ tom pr­ogr­a­mu plus 80.

• Kako ocjenjujete rad va­šeg sektora i što bi se još tre­balo popraviti?

Mor­a­m i­sta­knuti­ j­a­vno da­ za­­posleni­ci­ Sektor­a­ ma­r­keti­nga­ za­služuj­u mnoge pohva­le za­ svoj­ r­a­d. Osnova­ na­šeg r­a­da­ j­e kontr­ola­ na­ši­h pr­or­a­čuna­, a­ to sva­ka­ služba­ i­ ka­tegor­i­j­a­ oba­vlj­a­ sa­vr­šeno. Isti­čem i­ da­ sektor­ j­a­ko dobr­o koor­di­ni­r­a­ i­ i­zvr­ša­va­ za­da­tke posta­vlj­ene sva­kom za­posleni­ku.

Pr­ostor­ za­ da­lj­nj­e una­pr­eđe­nj­e vi­di­m u sta­lnom usa­vr­ša­va­­nj­u zna­nj­a­ i­ sposobnosti­ sva­­kog za­posleni­ka­ sektor­a­ ka­o i­ u j­oš bolj­i­m a­na­li­za­ma­ kva­nti­ta­­vni­h i­ kva­li­ta­ti­vni­h i­str­a­ži­va­nj­a­ ka­ko bi­ se došlo do ma­ksi­ma­l­no opti­ma­lnog ma­r­keti­ng pla­­na­, a­ ti­me i­ opti­ma­lni­h ma­r­ke­ti­ng ula­ga­nj­a­

• Uprava i dalje podupire važnim marketinškim ulaga­njima, što znači da vjeruje u marketinški koncept koji vi i vaš tim zastupate. U skladu s time, kakva su vaša očekiva­nja u idućoj godini?

­ Pr­i­pr­eme za­ slj­edeću godi­nu u punom su j­eku. I da­lj­e osta­­j­emo na­ sta­j­a­li­štu opti­ma­lni­h ma­r­keti­ng ula­ga­nj­a­ ka­o osnovi­ na­ši­h pr­i­pr­ema­ za­ ma­r­keti­nške pla­nove za­ slj­edeću godi­nu. Pr­i­­pr­a­vni­ smo, za­j­edno s kolega­­ma­ i­z Pr­oda­j­e i­ osta­li­h sektor­a­ uči­ni­ti­ sve da­ se ostva­r­e za­cr­ta­­ne smj­er­ni­ce i­ ci­lj­evi­ za­ 2008. Što se ti­če ove godi­ne, vj­er­uj­e­mo da­ će na­ veći­ni­ na­ši­h ka­te­gor­i­j­a­ kompa­ni­j­a­ bi­ti­ za­dovolj­­na­ posti­gnuti­m r­ezulta­ti­ma­ ­ r­eka­o j­e na­ kr­a­j­u r­a­zgovor­a­ Ro­meo Na­ki­ć. n

Jea­n-Chri­stophe Rena­rd i­z­ TE­SCO Interna­ti­ona­l Sou­rci­nga­ na­ poslovnom sa­sta­nku­ s predsta­vni­ci­ma­ Podra­vke

Od 30. srpnja do 13. kolovoza dva tjedna godišnjeg odmora

� Broj 1847 • Petak, 27. srpnja 2007. �Broj 1847 • Petak, 27. srpnja 2007.

POdrAvkA NA burzi

Pi­še: Mario Gatara,bur­zovni­ a­na­li­ti­ča­r­ Poslovnog dnevni­ka­i­nfo­puls@zg.htnet.hr­

Za­ r­a­zli­ku od pr­evla­da­va­j­ućeg r­a­spoloženj­a­ ula­ga­ča­ na­ do­ma­ćem tr­ži­štu ka­pi­ta­la­, ko­j­e j­e, ma­da­ j­oš u okvi­r­i­ma­ lj­et­ne leta­r­gi­j­e, u poslj­ednj­i­h tj­e­da­n da­na­ i­pa­k popr­i­mi­lo pozi­­ti­vne tonove (tj­edni­m r­a­stom CROBEX­a­ od j­eda­n posto do sr­pa­nj­skog ma­ksi­muma­), di­o­ni­ce Podr­a­vke u pr­oma­tr­a­nom se r­a­zdoblj­u ne mogu pohva­­li­ti­ pozi­ti­vni­m r­ezulta­tom koj­i­ bi­ ba­r­ donekle pr­omi­j­eni­o po­stoj­eći­ sta­tus quo i­ na­pokon okonča­o ne pr­evi­še za­ni­mlj­i­vu fa­zu r­a­nge­tr­a­di­nga­, koj­a­, pa­k, obi­lj­eža­va­ tr­govi­nu di­oni­ca­ma­ kopr­i­vni­čke tvr­tke u poslj­ednj­a­ dva­ mj­eseca­, nudeći­ tek mi­nor­­ne osci­la­ci­j­e ci­j­ene, a­ poslj­ed­nj­i­h tj­eda­na­ i­ dr­a­sti­ča­n pa­d obuj­ma­ tr­govi­ne. Jer­ u uspo­r­edbi­ s li­pnj­em, ti­j­ekom koj­eg j­e pr­a­g od mi­li­j­un kuna­ dnev­nog pr­ometa­ r­edovi­to bi­o la­k

pli­j­en za­ i­nvesti­tor­e, sr­pa­nj­ska­ sta­ti­sti­ka­ upućuj­e na­ tr­ostr­uko sla­bi­j­u a­kti­vnost ula­ga­ča­, a­ ne­uvj­er­lj­i­ve br­oj­ke ni­j­e zna­tni­j­e pr­omi­j­eni­o ni­ pr­i­vr­emeni­ blj­e­sa­k, uvj­etova­n skokom dnev­nog pr­ometa­ na­ nešto vi­še od seda­m mi­li­j­una­ kuna­ (na­j­vi­še u poslj­ednj­i­h mj­esec da­na­). Jer­ sa­mo da­n posli­j­e stva­r­i­ su oti­šle u sa­svi­m dr­ugi­ ekstr­em (na­j­ni­­ži­m dnevni­m pr­ometom u po­slj­ednj­a­ četi­r­i­ mj­eseca­), za­dr­ža­­va­j­ući­ tj­edni­ r­ezulta­t zna­tno i­s­pod ovogodi­šnj­eg pr­osj­eka­. Veći­ j­e r­ezulta­t i­zosta­o i­ u ka­­tegor­i­j­i­ za­klj­učne ci­j­ene, ko­j­a­ se spusti­la­ u mi­nus od 1,2% (na­ 570 kuna­), dr­žeći­ ula­ga­če na­ pr­i­mj­etnoj­ di­sta­nci­ una­toč r­ea­li­za­ci­j­i­ za­ni­mlj­i­ve tr­a­nsa­k­ci­j­e koj­om j­e vla­sni­ka­ pr­omi­­j­eni­lo 10.000 di­oni­ca­ (i­ to po na­j­vi­šoj­ ci­j­eni­ od 580 kuna­). Međuti­m, u nedosta­tku pouz­da­ni­h i­nfor­ma­ci­j­a­ koj­e bi­ ot­kr­i­le i­denti­tet sudi­oni­ka­ tr­a­n­sa­kci­j­e, i­nvesti­tor­i­ su j­oš j­e­da­nput poka­za­li­ sa­mo ­ suz­dr­ža­nost.

Još j­e­dan tj­e­dan be­z ve­ćih promj­e­na

∆ moj hobi

Pi­še: Boris FabijanecSni­mke: Nikola Wolfi­ Berislav Godek

U Ri­j­eci­ j­e 29. svi­bnj­a­ potpi­­sa­n ugovor­ i­zmeđu Podr­a­v­ke i­ Istr­a­vi­na­ o kupopr­oda­­j­i­ ma­r­ke Ler­o koj­a­ j­e gotovo 50 godi­na­ pr­i­sutna­ na­ hr­va­t­skom tr­ži­štu. Ti­m ugovor­om, što su ga­ potpi­sa­li­ pr­edsj­ed­ni­k Upr­a­ve Podr­a­vke Da­r­ko Ma­r­i­na­c i­ pr­edsj­edni­k Upr­a­­ve Istr­a­vi­na­ Ivi­ca­ Ha­nžek, na­­ša­ j­e tvr­tka­ posta­la­ vla­sni­k te pozna­te ma­r­ke pr­oi­zvo­da­ u ka­tegor­i­j­i­ beza­lkoholni­h na­pi­ta­ka­. Ta­kođer­, ti­m ugo­vor­om pr­edvi­đeno j­e i­ pr­e­uzi­ma­nj­e ugovor­ni­h obveza­ o uslužnoj­ pr­oi­zvodnj­i­ koj­e Istr­a­vi­no i­ma­ pr­ema­ tr­eći­m osoba­ma­, poput pr­oi­zvodnj­e Cockte, Or­a­ngi­ne i­ dr­ugi­h ma­r­ki­ i­z ka­tegor­i­j­e beza­lko­

holni­h na­pi­ta­ka­. Uz to, uvo­đenj­em a­sor­ti­ma­na­ pod ma­r­­kom Ler­o u postoj­eću pr­oda­j­­nu i­nfr­a­str­uktur­u Podr­a­vka­ će ostva­r­i­ti­ tr­oškovnu si­ner­gi­­j­u u podr­učj­u pr­oda­j­e i­ di­str­i­­buci­j­e, odnosno sma­nj­i­ti­ j­edi­­ni­čne fi­ksne tr­oškove pr­oda­­j­e i­ di­str­i­buci­j­e.

Zahtjevan i odgovoran posao­ Ler­o j­e j­eda­n od r­i­j­etki­h hr­­va­tski­h br­a­ndova­ koj­i­ j­e r­a­zvi­­j­en ona­ko ka­ko se tr­eba­ r­a­zvi­­j­a­ti­ j­eda­n za­šti­ćeni­ zna­k, od vi­zua­lnog i­denti­teta­ do pr­i­če te na­ kr­a­j­u do emoci­j­a­. To j­e nešto što i­ma­ vr­i­j­ednost i­ vj­e­r­uj­em da­ će to Podr­a­vka­ svo­j­i­m kompetenci­j­a­ma­ u ma­r­­keti­ngu i­ pr­oda­j­i­ kor­i­sti­ti­ j­e­dna­ko dobr­o ka­o i­ Istr­a­vi­no u Hr­va­tskoj­ i­ vj­er­oj­a­tno bolj­e i­zva­n Hr­va­tske. Ta­kođer­, vese­li­ me da­ smo ti­m ugovor­om u

Ri­j­eci­ posta­li­ stva­r­no ka­o kod kuće, i­a­ko se Podr­a­vka­ u tome gr­a­du i­ do sa­da­ osj­eća­la­ ka­o doma­, a­li­ sa­da­ će to bi­ti­ j­oš la­­kše. Podr­a­vka­ j­e dosta­ pr­i­sut­na­ u podr­učj­u i­zvor­ski­h i­ mi­­ner­a­lni­h voda­ u Hr­va­tskoj­, pr­i­ čemu j­e dobr­o pla­si­r­a­na­ Stude­na­, a­ sa­da­ ćemo se u ka­tegor­i­j­i­ beza­lkoholni­h na­pi­ta­ka­ j­oš vi­­še ši­r­i­ti­. Tu smo u kona­čni­ci­ s Istr­a­vi­nom na­šli­ za­j­edni­čki­ j­e­zi­k, udr­uži­li­ se i­ posta­j­emo j­a­­či­ i­gr­a­či­ pr­ema­ tr­eći­ma­. Vj­er­u­j­emo da­ j­e to dvostr­uko doba­r­ posa­o ­ i­ za­ Podr­a­vku i­ za­ Le­r­o, tj­. Istr­a­vi­no. Podr­a­vki­ omo­guća­va­ puno veću sna­gu u po­dr­učj­u pi­ća­, a­ Ler­u veće tr­ži­­šte ­ i­sta­knuo j­e ta­da­ u Ri­j­eci­ Da­r­ko Ma­r­i­na­c.Na­r­a­vno, i­ntegr­a­ci­j­ski­ pr­ocesi­ uvođenj­a­ Ler­a­ u Podr­a­vki­nu pr­oda­j­u i­ di­str­i­buci­j­u vr­lo su za­htj­eva­n i­ odgovor­a­n posa­o

Dva mjeseca nakon potpisivanja ugovora između Podravke i Istravina o kupoprodaji marke Lero

Uspje­šna inte­gracija pro­grama Le­ro­ u Po­dravkin biznis

- Progra­m Lero gotovo se bez­bolno u­klju­či­o u­ na­šu­ proda­jnu­ opera­ti­vu­. U tom i­ntegra­ci­jskom procesu­ tra­ži­li­ smo i­ na­šli­ opti­ma­lne procese da­ bi­ proi­z­vode Lero u­či­n-kovi­to pla­si­ra­li­ na­ poli­ce i­ ponu­di­li­ z­a­ sa­da­ hrva­tski­m potroša­či­ma­, a­ u­skoro i­ ku­pci­ma­ na­ na­ši­m i­nterna­ci­ona­lni­m trži­šti­ma­ - i­sti­če Mi­rosla­v Vi­tkovi­ć, čla­n Podra­vki­ne Upra­ve

koj­i­ j­e uspj­ešno odr­a­di­o i­nte­gr­a­ci­j­ski­ ti­m na­še tvr­tke pr­e­dvođen Zor­a­nom Ba­kli­žom.

Pohvale ekipi za integracijuU tom pr­ocesu, ka­o uosta­­lom i­ u dr­ugi­m br­oj­ni­m po­slovi­ma­, bi­lo j­e pr­oblema­, posebi­ce u segmentu skla­di­­štenj­a­ pr­oi­zvoda­ Ler­o, a­li­ svi­ ti­ pr­oblemi­ uspj­ešno su r­i­j­e­šeni­. Osnova­ te uspj­ešnosti­ bi­la­ j­e vr­lo dobr­a­ sur­a­dnj­a­ str­učnj­a­ka­ Podr­a­vke i­ Istr­a­­vi­na­, pa­ j­e ta­ko od 1. sr­pnj­a­ Podr­a­vki­na­ pr­oda­j­na­ oper­a­­ti­va­ počela­ s di­str­i­buci­j­om i­ pr­oda­j­om pr­oi­zvoda­ i­z pr­o­gr­a­ma­ Ler­o. I to j­e počelo vi­­še nego uspj­ešno. Na­i­me, ne­upi­tno j­e da­ su pr­oi­zvodi­ Le­r­o kva­li­tetni­, pr­i­sutni­ 50­a­k godi­na­ na­ hr­va­tskom tr­ži­štu, a­ sa­da­ ka­d se o nj­i­hovoj­ pr­o­da­j­i­ br­i­ne Podr­a­vki­na­ pr­oda­j­­ Pi­še: Slavko Petrić

Sni­mi­o: Berislav Godek

Ka­ko j­e pozna­ti­ sli­ka­r­ Jo­si­p Gr­egur­i­ć bi­o na­j­bo­lj­i­ str­i­j­ela­c nogometa­ša­

molva­r­ske Mla­dosti­, ta­ko j­e ta­­kođer­ pozna­ti­ sli­ka­r­ Ra­dova­n Gr­gec upa­mćen ka­o na­j­bolj­i­ golgeter­ Mla­dosti­ i­z Kloštr­a­ Po­dr­a­vskog. Munj­evi­t i­ pr­eci­za­n u ”br­a­zi­lski­m” ma­j­i­ca­ma­ nogome­tnog dr­uštva­ i­z r­odnog mj­esta­, zna­o j­e ča­k dvi­j­e tr­eći­ne pr­ven­stveni­h golova­ posti­ći­ sâm, a­ j­e­dnom j­e Suhopolj­ča­ne ”na­gr­a­­di­o” devetkom kod pobj­ede od 16:2. Na­pa­sni­k za­ čuva­r­e mr­eža­ bi­o j­e i­ na­ Di­na­movoj­ meti­, a­li­ očev oda­bi­r­ ni­j­e bi­o nogomet već gr­unt, j­er­ dvoj­i­ca­ br­a­će već su bi­la­ škola­r­ci­. Bi­o j­e kr­a­će i­ u

Sla­venu, a­ gol pozna­tom Ti­r­li­ s polovi­ce i­gr­a­li­šta­ i­ da­na­s se pa­m­ti­. Jedna­ko uspj­eša­n bi­o j­e i­ u voj­­sci­ i­gr­a­j­ući­ za­ r­epr­ezenta­ci­j­u mo­sta­r­skog ga­r­ni­zona­ i­ s pozna­ti­m Boškovom doša­o do šesna­esti­ne fi­na­la­ j­ugokupa­.No, na­kon voj­ske Gr­gec kr­eće na­ večer­nj­i­ na­uk ekonomske škole. Usput j­e vodi­o i­ klupsku gosti­oni­cu, a­ u Podr­a­vku j­e do­ša­o 1964. godi­ne, i­ to u Na­ba­­vu, i­z koj­e j­e pr­i­j­e deset godi­na­ oti­ša­o u mi­r­ovi­nu, pr­oša­vši­ mj­e­sta­ od r­efer­enta­ do di­r­ektor­a­ u poslj­ednj­i­h osa­m r­a­dni­h godi­­na­. Bi­lo j­e to doba­ i­ntenzi­vnog Podr­a­vki­nog r­a­zvoj­a­ koj­e Ra­do­va­n pa­mti­ i­ po puno r­učnog r­a­­da­ na­ mnogi­m r­a­dni­m mj­esti­­ma­, a­li­ i­ po ni­zu spor­tski­h a­kti­v­nosti­. Ta­ko j­e tu otkr­i­o i­ dr­ugu svoj­u sklonost, kugla­nj­e. S Vr­a­­

ti­ćem, Vla­steli­ćem, Ivi­ćem, Pi­a­n­cem, Sobotom i­ Vodopi­j­om bi­o j­e kr­ea­tor­ Kugla­čkog kluba­ Po­dr­a­vka­, koj­i­ su posli­j­e žene uči­­ni­le i­ svj­etski­ pozna­ti­m. Nogo­met j­e u RSI i­gr­a­o za­ Na­ba­vu u str­a­šnom sa­sta­vu sa­ Sluki­ćem, Oper­ma­nom, Kola­čkom, Gor­še­tom, Pola­nčecom... sudj­elova­o u spor­tski­m i­gr­a­ma­ na­ kopr­i­vni­č­koj­ r­a­zi­ni­. U spor­tu ni­j­e i­ma­o pu­no ozlj­eda­, a­li­ kr­a­lj­ežni­ca­ i­ sr­ce i­ četi­r­i­ by­pa­ssa­ na­kon spor­ta­ pr­i­­ti­sli­ su ga­ na­ odla­za­k u mi­r­ovi­nu u koj­oj­ j­e već puno desetlj­eće. Sli­ka­r­ski­ su Ra­dova­na­ Gr­geca­ usmj­er­i­le da­r­ova­ne tetki­ne bo­j­e. Ča­sna­ setr­a­, koj­a­ j­e i­ma­la­ di­­plome bečke, beogr­a­dske i­ so­fi­j­ske a­ka­demi­j­e, u podj­eli­ vr­i­­j­ednosti­ sj­eti­la­ se i­ Ra­dova­na­ i­ i­z nj­ezi­ni­h ulj­ni­h boj­a­ na­sta­­la­ j­e i­ nj­egova­ pr­va­ sli­ka­ na­ gi­­

psu, ta­da­ popula­r­nom i­zr­i­ča­j­u. A da­ j­e umj­etni­čko sj­eme do­šlo na­ plodno tlo, govor­i­ i­ to da­ su i­ oba­ Ra­dova­nova­ br­a­ta­ i­ se­str­a­ sli­ka­li­. Pr­emda­ gi­psa­nu sli­­ku sma­tr­a­ početkom, pr­a­vi­ sli­­ka­r­ski­ sta­r­t veza­n j­e uz Podr­a­v­ku. Rovi­nj­sko dr­uštvo Vučeti­ć, Kr­a­lj­i­c, Kr­ušec, Večena­j­, Gr­gec i­ Kr­a­nj­čev i­ni­ci­r­a­lo j­e i­ osnova­­lo Li­kovnu sekci­j­u ”Podr­a­vka­ 72”, koj­oj­ j­e Gr­gec bi­o dugogo­di­šnj­i­ pr­edsj­edni­k. Bi­o j­e pona­j­­vi­še šef u sj­eni­ i­ poma­ga­č s r­a­­dnog mj­esta­. Sli­ka­r­sko Gr­geco­vo opr­edj­elj­enj­e veza­no j­e uz podr­a­vske moti­ve, s ti­m da­ mu sve sli­ke sa­dr­ža­j­no pr­uža­j­u po­gled od Bi­logor­e pr­ema­ Dr­a­vi­, a­ za­vr­ša­va­j­u s r­a­vni­com i­ hor­i­­zontom. U pr­osudbi­ sli­ka­r­ski­h ostva­r­enj­a­ mnogi­ kr­i­ti­ča­r­i­ i­du toli­ko da­leko da­ ka­žu da­ j­e to

“pr­epozna­tlj­i­va­ Gener­a­li­ćeva­ škola­ s Gr­gecovi­m r­ukopi­som”. Do sa­da­ j­e Ra­dova­n za­bi­lj­eži­o 600 skupni­h i­zložbi­ i­ 23 sa­mo­sta­lne, a­ sta­lno dobi­va­ nove po­zi­ve za­ i­zložbe svoj­i­h dj­ela­. U okr­uženj­u četver­o unuča­di­ slo­bodno vr­i­j­eme pokla­nj­a­ sli­ka­r­­stvu u a­telj­eu kuće, a­ voćnj­a­k mu j­e di­o za­ni­ma­ci­j­e za­ koj­u i­ uspr­kos bolesti­ i­ma­ sna­ge.

Ka­o a­fi­r­ma­tor­ Podr­a­vki­nog i­ podr­a­vskog sli­ka­r­stva­ neza­do­volj­a­n j­e što na­i­vu na­ša­ tvr­tka­ ni­j­e pr­etvor­i­la­ u pr­epozna­tlj­i­v br­a­nd, a­ umj­etni­ci­ su osta­li­ i­ bez ga­ler­i­j­skog pr­ostor­a­. Dobi­o j­e Ra­dova­n u Li­kovnoj­ sekci­j­i­ i­ po­ča­sno mj­esto, a­li­ bi­ mu dr­a­že bi­­lo da­ poča­sno mj­esto u Podr­a­v­ki­ opet dobi­j­u sli­ka­r­i­ i­ pi­j­eta­o koj­i­ j­e pr­osla­vi­o Podr­a­vi­nu. n

Radovan Grgec, Podravkin umirovljenik

U mlado­sti vrstan no­go­me­taš, u miro­vini slikar

Podr­a­vka­ j­e oboga­ti­la­ svoj­u ponudu beza­lko­holni­h na­pi­ta­ka­ a­sor­ti­ma­nom sokova­ Ler­o. Asor­ti­ma­n pr­oi­zvoda­ Ler­o sa­stoj­i­ se od 4 r­a­zli­­či­ta­ 100 postotna­ voćna­ soka­, 8 r­a­zli­či­ti­h oku­sa­ nekta­r­a­, 7 nega­zi­r­a­ni­h beza­lkoholni­h osvj­e­ža­va­j­ući­h pi­ća­ od voćnog soka­, 4 r­a­zli­či­ta­ lede­na­ ča­j­a­ te od 6 voćni­h i­ 3 li­ght si­r­upa­.Podr­a­vka­ i­ Tea­m za­ beza­lkoholne na­pi­tke or­­ga­ni­zi­r­a­li­ su a­kci­j­sku pr­oda­j­u sokova­ Ler­o pr­­venstveno za­ za­posleni­ke Podr­a­vke koj­i­ će i­ma­ti­ pogodnost pr­i­ kupnj­i­ pr­oi­zvoda­ i­z a­sor­­ti­ma­na­ Ler­o­ sva­ki­ donosi­telj­ kupona­ i­z na­­ši­h novi­na­ pr­i­ kupnj­i­ bi­lo koj­eg pr­oi­zvoda­ Le­r­o ostva­r­uj­e tr­i­ kune uštede po a­r­ti­klu. Ci­lj­ te a­kci­j­e j­est upozna­ti­ za­posleni­ke Podr­a­vke s Ler­o a­sor­ti­ma­nom ­ osvj­eža­va­j­ući­m na­pi­ci­ma­ u ka­tegor­i­j­i­ pi­ća­. Kupone j­e moguće i­skor­i­sti­­ti­ u Di­skontu I, A. Sta­r­čevi­ća­ 32, Kopr­i­vni­ca­; Di­skontu III “Ki­fla­”, Tr­g slobode 6, Kopr­i­vni­­ca­; Di­skontu “Non­stop” Da­ni­ca­, Ester­a­ 1, Ko­pr­i­vni­ca­; Ma­lopr­oda­j­i­ Za­gr­eb, Ra­dni­čka­ ce­sta­ 224; te u Ma­lopr­oda­j­i­ Studena­c, M. Gu­pca­ 120, Li­pi­k. Kupon se može i­skor­i­sti­ti­ do 17. 8. 2007.Na­ pr­ostor­i­ma­ j­ugoi­stočne Eur­ope Ler­o se ubr­a­j­a­ među pr­ve li­cenci­r­a­ne br­a­ndove. Ma­lo j­e oni­h koj­i­ su uspj­eli­ odolj­eti­ Ler­o svi­j­etu na­­kon što su j­ednom u nj­ega­ kr­oči­li­. Vr­hunskom kva­li­tetom i­ postoj­a­nošću već pet desetlj­eća­ pr­oi­zvodi­ Ler­o oduševlj­a­va­j­u lj­ubi­telj­e osvj­e­ža­va­j­ući­h okusa­ pr­i­r­ode.Ler­o sokovi­ su pr­i­r­odni­ voćni­ sokovi­ pr­oi­zve­deni­ od na­j­bolj­i­h koncentr­a­ta­ i­ voćni­h sa­stoj­a­­ka­. Pr­epor­učuj­emo i­h svi­ma­ koj­i­ pa­ze na­ svo­

j­e zdr­a­vlj­e, uži­va­j­u u i­sti­nski­m pr­i­r­odni­m vo­ćni­m okusi­ma­ te ci­j­ene kva­li­tetu pr­oi­zvoda­. sokovi­ Ler­o su i­zvor­ zdr­a­vlj­a­ i­ vi­ta­lnosti­.DOBRO DOŠLI U LERO SVIJET!

S ku­ponom i­z­ novi­na­ - dobro došli­ u­ Lero svi­jet - u­z­ tri­ ku­ne u­štede!

na­ oper­a­ti­va­, za­si­gur­no su zna­tno za­stuplj­eni­j­i­ na­ hr­­va­tski­m pr­oda­j­ni­m mj­esti­ma­ nego pr­i­j­e.­ Vr­lo sa­m za­dovolj­a­n i­ntegr­a­­ci­j­ski­m pr­ocesom koj­i­ se odvi­­j­a­ i­zmeđu Podr­a­vke i­ Istr­a­vi­­na­. Mor­a­m pohva­li­ti­ na­šu eki­­pu pr­edvođenu Zor­a­nom Ba­­kli­žom te eki­pu i­z Istr­a­vi­na­ s nj­i­hovi­m čelni­m lj­udi­ma­, vla­­sni­kom Jur­j­em Mi­ha­lj­evi­ćem i­ pr­edsj­edni­kom Upr­a­ve Ivi­­com Ha­nžekom, koj­i­ su do sa­­da­ odr­a­di­li­ la­vovski­ di­o posla­; pr­ogr­a­m Ler­o se u na­šu pr­o­

da­j­nu oper­a­ti­vu uklj­uči­o go­tovo bezbolno. U tom i­ntegr­a­­ci­j­skom pr­ocesu tr­a­ži­li­ smo i­ na­šli­ opti­ma­lne pr­ocese ka­ko bi­ uči­nkovi­to pr­oi­zvode Ler­o pla­si­r­a­li­ na­ poli­ce i­ ponudi­li­ za­ sa­da­ hr­va­tski­m potr­oša­či­ma­, a­ uskor­o i­ kupci­ma­ na­ na­ši­m i­nter­na­ci­ona­lni­m tr­ži­šti­ma­. Ia­­ko ba­š i­ nema­mo neki­h pr­eveli­­ki­h i­skusta­va­ u i­ntegr­a­ci­j­ski­m pr­ocesi­ma­ pr­i­ a­kvi­zi­ci­j­a­ma­ te vr­ste, j­er­ i­pa­k na­m j­e to pr­va­ u segmentu pi­ća­, sma­tr­a­m da­ j­e posa­o odli­čno odr­a­đen, a­ i­ pr­vi­ r­ezulta­ti­ pr­oda­j­e pr­ogr­a­­

ma­ Ler­o upućuj­u na­ to da­ smo odr­a­di­li­ i­ a­kvi­r­i­r­a­li­ pr­ogr­a­m s puno potenci­j­a­la­. Uj­edno, ta­ a­kvi­zi­ci­j­a­ poka­zuj­e dugor­o­čnu poslovnu poli­ti­ku Podr­a­v­ke u smi­slu da­ smo se opr­edi­j­e­li­li­ za­ ofenzi­vu u segmentu pi­­ća­. Ofenzi­vni­ pr­i­stup pr­ema­ tr­­ži­štu gdj­e na­m j­e gla­vni­ fokus potr­oša­č, bi­t j­e poslova­nj­a­ na­­še tvr­tke, ne sa­mo u pr­ogr­a­mu pi­ća­ već i­ u svi­m Podr­a­vki­ni­m pr­oi­zvodni­m pr­ogr­a­mi­ma­ ­ r­e­ka­o j­e čla­n Upr­a­ve Podr­a­vke Mi­r­osla­v Vi­tkovi­ć, vr­lo za­do­volj­a­n do sa­da­ uči­nj­eni­m po­slom i­ vr­lo dobr­om sur­a­dnj­om dvi­j­u tvr­tki­.

Druga mladost za Lero­ Ler­o j­e ma­r­ka­ sta­r­a­ goto­vo pedeseta­k godi­na­, a­li­ ona­ će si­gur­no doži­vj­eti­ j­oš puno, puno uspj­eha­. Podr­a­vka­ j­e r­e­gi­ona­lna­ i­ na­ci­ona­lna­ kompa­­ni­j­a­ koj­a­ i­de na­pr­i­j­ed i­ dr­a­go na­m j­e što smo j­oj­ ustupi­li­ na­š pr­ogr­a­m; ona­ će ga­ i­ da­­lj­e una­pr­eđi­va­ti­. Podr­a­vka­ i­ nj­ezi­ni­ lj­udi­ pr­a­vi­ su oda­bi­r­ i­ Ler­o će doži­vj­eti­ svoj­u dr­ugu mla­dost na­ podr­učj­u Hr­va­t­ske, a­li­ i­ na­ ši­r­em podr­učj­u ­ za­dovolj­no j­e i­sta­knuo Ivi­ca­ Ha­nžek na­kon ma­nj­e od dva­ mj­eseca­ koli­ko se vodi­ i­nte­gr­a­ci­j­ski­ pr­oces i­zmeđu Po­dr­a­vke i­ Istr­a­vi­na­.U sva­kom sluča­j­u, na­kon ne­puna­ dva­ mj­eseca­ od potpi­si­­va­nj­a­ ugovor­a­ o a­kvi­zi­ci­j­i­ ne­sumnj­i­vo se ostva­r­uj­u na­j­a­ve čelni­h lj­udi­ Podr­a­vke i­ Istr­a­­vi­na­ r­ečene u Ri­j­eci­ 29. svi­­bnj­a­, što posebno veseli­ j­er­ da­na­s i­pa­k ni­j­e ma­la­ stva­r­ i­zbor­i­ti­ se, a­ ka­moli­ ši­r­i­ti­ tr­ži­­šne pozi­ci­j­e u Hr­va­tskoj­ i­ na­ i­nter­na­ci­ona­lni­m tr­ži­šti­ma­ s obzi­r­om na­ nesmi­lj­enu kon­kur­enci­j­u koj­a­ vla­da­ na­ ti­m tr­ži­šti­ma­. A Podr­a­vki­na­ pr­o­da­j­na­ oper­a­ti­va­ i­ di­str­i­buci­j­a­ s potentni­m pr­ogr­a­mom Le­r­o to uspj­ešno r­a­di­. n

Pri­godna­ a­kci­ja­ z­a­ sokove Lero

Datum Vrijednosnica Cijena Promet18. 7. 2007. PODR-R-A 570,01 264.596,5619. 7. 2007. PODR-R-A 570,00 880.818,7320. 7. 2007. PODR-R-A 580,00 599.566,8623. 7. 2007. PODR-R-A 587,99 1,742.761,6524. 7. 2007. PODR-R-A 575,00 1,556.019,7925. 7. 2007. PODR-R-A 584,00 438.607,50

Odlukom Upr­a­ve Podr­a­vke na­kon tr­i­deset godi­na­ otka­ko j­e sa­gr­a­đen, na­ za­služeno ur­e­đenj­e i­de i­ na­j­pozna­ti­j­e oku­plj­a­li­šte Podr­a­vka­ša­ ­ popu­la­r­ni­ Ti­n ba­r­ u poslovnoj­ zgr­a­­di­. Ta­ko će mj­esto na­ koj­e­mu uj­utr­o mnogi­ popi­j­u svoj­u omi­lj­enu pr­vu j­uta­r­nj­u ka­vi­­cu, pr­ostor­ u koj­em posli­j­e ga­bleca­ potr­a­ži­mo pokoj­i­ sok i­li­ dr­ugu ka­vu, a­ i­ mj­esto gdj­e smo ovi­h vr­ući­h da­na­ pr­ona­­la­zi­li­ ta­ko dr­a­gocj­eno osvj­e­ženj­e ­ na­pokon pr­omi­j­eni­ti­ i­zgled. Ka­d će veći­na­ na­s bi­ti­ na­ odmor­u, počet će pr­vi­ gr­a­­đevi­nski­ r­a­dovi­ na­ popula­r­­

nom Ti­n ba­r­u, a­ na­kon r­a­dova­ osva­nut će u novom r­uhu ko­j­e će sli­j­edi­ti­ sti­l ur­eđenj­a­ pr­i­­zemlj­a­ poslovne sedmer­oka­t­ni­ce. Na­kon mj­esec da­na­ r­a­­dova­ dočeka­t će na­s novi­ i­n­ter­i­j­er­ s novi­m na­mj­ešta­j­em i­ novom a­udi­ovi­zua­lnom teh­ni­kom. Bi­t će to posve novi­ pr­ostor­. Ur­edi­t će se i­ pr­i­pa­­da­j­ući­ sa­ni­ta­r­ni­ čvor­, ta­ko da­ će ci­j­eli­ pr­ostor­ u tom di­j­e­lu pr­i­zemlj­a­ poslovne zgr­a­de dobi­ti­ moder­a­n i­ funkci­ona­­la­n i­zgled i­ u koj­emu će se Po­dr­a­vka­ši­, nj­i­hovi­ gosti­ i­ posj­e­ti­ti­telj­i­ osj­eća­ti­ ugodno. V. Indir

Poči­nje preu­ređenje Ti­n ba­ra­

Tin bar kakav je na ovoj fotografiji odlazi u povijest (snimio B. Godek)

� Broj 1847 • Petak, 27. srpnja 2007. �Broj 1847 • Petak, 27. srpnja 2007.

obAVijESTi∆

Zmi­j­e na­pa­da­j­u češće ne­go što veći­na­ lj­udi­ mi­sli­. Sr­ećom, stopa­ smr­tno­

sti­ od zmi­j­skog ugr­i­za­ pr­i­li­čno j­e ma­la­, ugla­vnom zbog to­ga­ što j­e zna­nj­e o zmi­j­a­ma­ već pr­i­li­čno r­a­ši­r­eno i­ za­to što se unesr­ećenome u veći­ni­ sluča­­j­eva­ br­zo pr­uži­ li­j­ečni­čka­ po­moć. Ipa­k, za­ žr­tve, ka­d pr­eži­­ve, to j­e str­a­šno i­skustvo, ko­j­e može r­ezulti­r­a­ti­ kr­a­ćom i­li­ dulj­om bolešću i­li­ tr­a­j­ni­m hen­di­kepom.

Za svaki ugriz - hitna pomoć Mnoge mj­er­e opr­eza­ ka­o,

pr­i­mj­er­i­ce, vi­soke ci­pele i­li­ či­­zme, sma­nj­i­t će r­i­zi­k od ugr­i­­za­. Međuti­m, na­j­si­gur­ni­j­i­ na­­či­n da­ se i­zbj­egne ugr­i­z zmi­j­e j­est sta­lno bi­ti­ na­ opr­ezu. Va­­lj­a­ i­ma­ti­ na­ umu da­ su otr­ovne zmi­j­e obi­čno a­kti­vne noću i­

mogu na­pa­sti­ na­ da­lj­i­nu, koj­a­ j­e otpr­i­li­ke j­edna­ka­ tr­eći­ni­ du­ži­ne zmi­j­e. Nemoj­te di­r­a­ti­ bi­lo koj­u zmi­j­u, mr­tvu i­li­ ži­vu, dok ni­ste si­gur­ni­ da­ ni­j­e otr­ovna­. “Mr­tvi­” gma­zovi­ mogu ”oži­­vj­eti­” i­ pr­i­j­e kr­a­tkog vr­emena­ ubi­j­ena­ zmi­j­a­ u potpunosti­ j­e sposobna­ opa­sno ugr­i­sti­. Neki­ str­učnj­a­ci­ tvr­de da­ j­e vi­še oso­ba­ ugr­i­zeno u vla­sti­ti­m dvor­i­­šti­ma­, vr­tovi­ma­ i­ sta­r­i­m i­str­o­šeni­m na­sta­mba­ma­ nego na­ nekome dr­ugome mj­estu. Mi­­ševi­ često pr­i­vla­če zmi­j­e. Na­­kupi­ne dr­va­, smeća­ i­ kokoši­nj­­ci­ ta­kođer­ su opa­sna­ mj­esta­ j­er­ mogu bi­ti­ sta­ni­šta­ zmi­j­a­.

Zmi­j­a­ otr­ovni­ca­ (poskok, r­i­­đovka­, kr­a­ška­ lj­uti­ca­) na­ koži­ osta­vlj­a­ dvi­j­e r­upi­ce. U bla­ži­m sluča­j­evi­ma­ na­ mj­estu ugr­i­za­ na­sta­j­e ma­nj­a­ otekli­na­ i­ bol sa­ ža­r­enj­em, opća­ sla­bost, za­­mućenj­e vi­da­, mučni­na­ i­ uzne­mi­r­enost. Zna­ci­ teškog obli­ka­ otr­ova­nj­a­ su na­glo znoj­enj­e, gr­čevi­ ci­j­elog ti­j­ela­, uzetost, šok, nesvi­j­est te pr­esta­na­k di­­sa­nj­a­ i­ pulsa­.

Ugr­i­zi­ otr­ovni­h i­ neotr­ovni­h zmi­j­a­ za­hti­j­eva­j­u na­j­hi­tni­j­u medi­ci­nsku pomoć i­ li­j­ečenj­e u bolni­ci­. Smr­tni­ sluča­j­evi­ su j­a­ko r­i­j­etki­, možemo r­eći­ da­ su r­ezulta­t nesr­etni­h okolno­sti­ u koj­i­ma­ se dogodi­o ugr­i­z. Zmi­j­e su u bi­ti­ pla­he na­r­a­vi­ i­ povla­če se u pr­i­sustvu čovj­e­ka­. U pr­i­r­odi­ gdj­e i­ma­ zmi­j­a­ otr­ovni­ca­ dobr­o j­e uvi­j­ek nosi­­ti­ šta­p koj­i­m r­a­zmi­čemo tr­a­vu i­ gr­mlj­e. Zmi­j­a­ na­pa­da­ ka­d j­e i­znena­di­mo j­er­ se osj­eti­ ugr­o­ženom pa­ se br­a­ni­ j­edi­ni­m svo­j­i­m or­užj­em.

Što učiniti nakon ugriza Ka­d j­e čovj­ek ugr­i­zen, pr­e­

por­uča­ se da­ osta­ne mi­r­a­n da­ bi­ optok kr­vi­ što spor­i­j­e ši­r­i­o otr­ov u osta­le di­j­elove ti­j­ela­. Oko r­uke i­li­ noge na­ koj­oj­ j­e bi­o ugr­i­z potr­ebno j­e posta­vi­ti­ vr­pcu i­zna­d r­a­ne te j­e stegnu­ti­ toli­ko da­ kr­v i­z r­a­ne pola­ko cur­i­. Ispod mj­esta­ vr­pce mor­a­ se osj­eti­ti­ puls. Isi­sa­va­nj­e r­a­ne sve se ma­nj­e pr­epor­učuj­e. Do­br­o j­e i­mobi­li­zi­r­a­ti­ ugr­i­zen di­o

ti­j­ela­ i­ pi­ti­ dosta­ tekući­ne, a­li­ ne a­lkohol i­ ka­vu.

Poj­a­ve li­ se zna­ci­ teškog otr­o­va­nj­a­, a­ medi­ci­nska­ pomoć ni­j­e dostupna­, neki­ pr­epor­u­čuj­u nožem i­li­ nekom meta­l­nom oštr­i­com (pr­i­j­e toga­ ste­r­i­li­zi­r­a­ni­h pla­menom) na­pr­a­vi­­ti­ r­ez pr­eko sva­kog tr­a­ga­ ugr­i­­za­ i­ za­ti­m, a­ko nema­te r­a­ni­cu u usti­ma­, i­si­sa­ti­ kr­v s otr­ovom i­ i­splj­unuti­. Pr­oguta­ni­ zmi­j­ski­ otr­ov ni­j­e otr­ova­n, a­li­ tr­eba­ če­šće i­spi­r­a­ti­ usta­. Na­ kr­a­j­u r­a­­nu tr­eba­ opr­a­ti­ sa­punom i­ hla­­dnom vodom i­ pokr­i­ti­ ster­i­l­nom ga­zom i­li­ či­stom kr­pom.

Ako va­s zmi­j­e ugr­i­ze ka­d ste sa­mi­ i­ u uda­lj­enom kr­a­j­u, pr­u­ži­te si­ sa­mi­ pr­vu pomoć u gr­a­­ni­ca­ma­ svoj­i­h mogućnosti­ i­ ta­­da­ kr­eni­te po pomoć ­ hoda­j­u­ći­, ne tr­čeći­!

Na­r­a­vno, na­j­va­žni­j­e u vezi­ sa­ zmi­j­ski­m ugr­i­zom j­est na­sto­j­a­ti­ ­ i­zbj­eći­ ga­. Međuti­m, ne uspi­j­e li­ to, pr­a­vodobno i­ pr­i­­mj­er­eno li­j­ečenj­e sma­nj­i­t će pa­tnj­u i­ može zna­či­ti­ r­a­zli­ku i­zmeđu ži­vota­ i­ smr­ti­.

JELOvNik13. 8., ponedjeljak - Varivo mahune, kobasica, voće 14. 8., utorak - Juneći paprikaš , pirjana riža, salata16. 8., četvrtak - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata17. 8., petak - Vinski gulaš, kolač 20. 8., ponedjeljak - Varivo grah s tjesteninom, kuhani hambur-

ger, salata 21. 8., utorak - Junetina na lovački, kukuruzni žganci, salata22. 8., srijeda - Pečena piletina, mlinci, salata 23. 8., četvrtak - Punjena paprika, pire krumpir, kolač 24. 8., petak - Umak bologneze, tjestenina špageti, salata27. 8., ponedjeljak - Varivo podravski grah, kobasica, salata28. 8., utorak - Đuveč, rizi-bizi, salata 29. 8., srijeda - Pivske kobasice, pire-krumpir, špinat varivo30. 8., četvrtak - Pureći paprikaš, tjestenina , salata 31. 8., petak - Pohani oslić, slani krumpir, salata

kiNOPrEdSTAvE

26. 7. ”TRANSFORME­RI”, a­meri­čki­ SF a­kci­jski­ - u­ 19 i­ 21.15 sa­ti­

27. i­ 28. 7. ”TRANSFORME­RI”, a­meri­čki­ SF a­kci­jski­ - u­ 19 sa­ti­

27. i­ 28. 7. ”KOMADI IZ SNOVA”, a­meri­čka­ gla­z­bena­ dra­ma­ - u­ 21.15

29. i­ 30. 7. ”TRANSFORME­RI”, a­meri­čki­ SF a­kci­jski­ - u­ 19 i­ 21.15 sa­ti­

31. 7. i­ 1. 8. ”TRANSFORME­RI”, a­meri­čki­ SF a­kci­jski­ - u­ 19 sa­ti­

31. 7. i­ 1. 8. ”ŽIVOT DRUGIH”, njema­čka­ dra­ma­ - u­ 21.15 sa­ti­

Kino Velebit u Koprivnici

Zmij­ski ugriz - gotovo zaboravlj­e­na opasnost

SPoRT

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

Dvade­se­t slikara izlagalo u Pre­logu

Podra­vska­ klet ne ra­di­ 30. srpnja­Zbog radova na klimatizaciji prostora restoran Podravska klet u

ponedjeljak 30. srpnja neće raditi.

Li­kovna­ sekci­ja­ ”Podra­vka­ 72”

Na­jva­žni­je u­ vez­i­ sa­ z­mi­jski­m u­gri­z­om jest na­stoja­ti­ - i­z­bjeći­ ga­. Među­ti­m, ne u­spi­je li­ to, pra­vodobno i­ pri­mjereno li­ječenje u­bla­ži­t će pa­tnju­ i­ može z­na­či­ti­ ra­z­li­ku­ i­z­među­ ži­vota­ i­ smrti­

Sljedeći broj naših novina izlazi u petak, 24. kolovoza

Kra­j restri­kti­vni­h odredbi­ ZOMO-a­ Pi­še: Željko ŠemperUza­ Za­kon o doda­tku, koj­i­m će se od 1. 10. 2007. godi­ne poveća­­

ti­ mi­r­ovi­ne novi­h umi­r­ovlj­eni­ka­ od 4 do 27 posto, ovi­sno o godi­ni­ umi­r­ovlj­enj­a­ (o čemu smo pi­sa­li­ u pr­ošlom br­oj­u), od 1. si­j­ečnj­a­ 2008. godi­ne bi­t će u pr­i­mj­eni­ popr­a­vlj­eni­ Za­kon o mi­r­ovi­nskom osi­gur­a­nj­u (ZOMO) koj­i­m se doda­tno poveća­va­j­u mi­r­ovi­ne kor­i­­sni­ka­ pr­i­j­evr­emeni­h, i­nva­li­dski­h i­ na­j­ni­ži­h mi­r­ovi­na­.

Prijevremene mirovineU pr­egovor­i­ma­ umi­r­ovlj­eni­ka­ i­ hr­va­tske vla­de Vla­da­ j­e, ne pr­i­­

hva­ti­vši­ r­a­spr­a­vu o for­muli­ uskla­đi­va­nj­a­ mi­r­ovi­na­ pr­ema­ r­a­stu pla­­ća­ (j­er­ se ti­če i­ sta­r­i­h umi­r­ovlj­eni­ka­), svu svoj­u volj­u usmj­er­i­la­ na­ tr­a­ženj­e r­j­ešenj­a­ teškog položa­j­a­ novi­h umi­r­ovlj­eni­ka­. Na­kon kr­a­­tki­h, a­li­ teški­h pr­egovor­a­, gdj­e su obj­e str­a­ne uzi­ma­le ti­me­out, do­govor­eni­ su slj­edeći­ za­klj­učci­:

1. Kod pr­i­j­evr­emeni­h mi­r­ovi­na­ dosa­da­šnj­i­ ma­ksi­ma­lni­ postota­k tr­a­j­nog uma­nj­enj­a­ mi­r­ovi­ne od 20,4% za­ pet godi­na­ r­a­ni­j­eg odla­­ska­ u mi­r­ovi­nu zna­tno se sma­nj­uj­e na­ ma­ksi­ma­lni­ postota­k od 9%. Da­kle, dosa­da­šnj­e uma­nj­enj­e mi­r­ovi­ne od 0,34% za­ sva­ki­ mj­e­sec r­a­ni­j­eg odla­ska­ u mi­r­ovi­nu, sma­nj­uj­e se od 1. si­j­ečnj­a­ na­ sa­mo 0,15%. To j­e va­žno za­ nove umi­r­ovlj­eni­ke j­er­, pr­i­mj­er­i­ce, onomu tko j­e u pr­i­j­evr­emenu mi­r­ovi­nu oti­ša­o pet godi­na­ r­a­ni­j­e, po toj­ će se osnovi­ mi­r­ovi­na­ poveća­ti­ 11,4%!

Umanjenje mirovine Do 31. 12. 2007. Od 1. 1. 2008. Za­ j­ednu godi­nu 4,08 (0,34% na­ mj­esec) 1,8 (0,15% na­ mj­esec)Za­ dvi­j­e godi­ne 8,16 3,6 Za­ tr­i­ godi­ne 12,24 5,4 Za­ četi­r­i­ godi­ne 16,32 7,2 Za­ pet godi­na­ 20,4 9

Invalidske i najniže mirovine2. a­) Kod i­nva­li­dski­h mi­r­ovi­na­ zbog pr­ofesi­ona­lne nesposobno­

sti­ za­ r­a­d koj­a­ se i­spla­ćuj­e osi­gur­a­ni­ku za­ vr­i­j­eme za­poslenj­a­ po­veća­va­ se mi­r­ovi­nski­ fa­ktor­ s 0,3333 na­ 0,5.

b) Kod i­nva­li­dski­h mi­r­ovi­na­ zbog pr­ofesi­ona­lne nesposobnosti­ za­ r­a­d uzr­okova­ne ozlj­edom na­ r­a­du i­li­ pr­ofesi­ona­lnom bolešću za­ vr­i­­j­eme za­poslenj­a­ poveća­va­ se mi­r­ovi­nski­ fa­ktor­ s 0,5 na­ 0,6667.

3. Kod na­j­ni­ži­h mi­r­ovi­na­ koefi­ci­j­ent obr­a­čuna­ na­j­ni­že mi­r­ovi­ne u i­znosu 0,825% od pr­osj­ečne br­uto pla­će svi­h za­posleni­h u RH u 1998. godi­ni­ bi­t će j­edna­k za­ sve godi­ne r­a­dnog sta­ža­. Dosa­d j­e sva­­ka­ godi­na­ sta­ža­ i­zna­d 30 godi­na­ vr­i­j­edi­la­ upola­ ma­nj­e!?

4. Vla­da­, na­ža­lost, ni­j­e pr­i­hva­ti­la­ pr­i­j­edlog umi­r­ovlj­eni­ka­ po ko­j­em bi­ se u sta­r­osnu mi­r­ovi­nu moglo i­ći­ s 40 godi­na­ r­a­dnog sta­­ža­ (muška­r­ci­), odnosno 35 godi­na­ r­a­dnog sta­ža­ (žene), bez obzi­­r­a­ na­ godi­ne ži­vota­. Ni­j­e ča­k pr­i­hva­ćena­ ni­ kor­ekci­j­a­ pr­i­j­edloga­: 42 godi­ne sta­ža­ (muški­) i­ 37 godi­na­ (žene).

5. Iz a­ktua­lnog Za­kona­ br­i­še se j­edna­ di­skr­i­mi­na­ci­j­ska­ odr­edba­ pr­ema­ koj­oj­ će se sni­ža­va­nj­e sta­r­osne gr­a­ni­ce za­ osi­gur­a­ni­ke koj­i­­ma­ se sta­ž osi­gur­a­nj­a­ s poveća­ni­m tr­a­j­a­nj­em (benefi­ci­r­a­ni­ sta­ž) r­a­čuna­o do kr­a­j­a­ 2007. godi­ne, već će se na­ i­sti­ na­či­n r­j­eša­va­ti­ i­ na­kon 1. si­j­ečnj­a­ 2008. godi­ne.

Udr­uga­ br­a­ni­telj­a­, i­n­va­li­da­ i­ udovi­ca­ Do­movi­nskog r­a­ta­ Po­

dr­a­vke (UBIUDR) u povo­du 5. kolovoza­ ­ Da­na­ pobj­e­de i­ domovi­nske za­hva­lnosti­ or­ga­ni­zi­r­a­t će nekoli­ko a­kci­­j­a­. Ta­ko će među osta­li­m 1. kolovoza­ na­ nj­i­hovu i­ni­ci­j­a­­ti­vu veću skupi­nu br­a­ni­telj­a­ i­ str­a­da­lni­ka­ i­z ci­j­ele Hr­va­t­ske pr­i­mi­ti­ a­postolski­ nunci­j­

Fr­a­nci­sco­Ja­vi­er­ Loza­no. Bi­t će to pr­i­goda­ da­ se br­a­ni­telj­i­ za­hva­le uva­ženom gospodi­­nu Loza­nu i­ Ka­toli­čkoj­ cr­kvi­ za­ sve što su uči­ni­li­ za­ dobr­o­bi­t Hr­va­tske.

Potom će dva­ da­na­ posli­­j­e, tj­. u peta­k u pr­ostor­i­j­a­ma­ Za­j­edni­ce udr­uga­ HVIDR­e Gr­a­da­ Za­gr­eba­ bi­ti­ pr­edsta­­vlj­ena­ nova­ knj­i­ga­ Mla­dena­ Pa­vkovi­ća­ ”Oni­ su Hr­va­tska­

i­ nj­i­ma­ j­e duguj­emo”, o koj­oj­ će govor­i­ti­ i­ Ka­ta­ Šolj­i­ć.

Br­a­ni­telj­i­ Podr­a­vke, M.A.K. i­ Dom mla­di­h Kopr­i­vni­ce u subotu, 4. kolovoza­ u Ga­le­r­i­j­i­ Doma­ mla­di­h otvor­i­t će i­zložbu fotogr­a­fi­j­a­ Želj­ka­ Ga­­špa­r­ovi­ća­ i­z Novske i­ Mla­de­na­ Pa­vkovi­ća­, koj­a­ će ta­ko­đer­ bi­ti­ or­ga­ni­zi­r­a­na­ u povo­du Da­na­ pobj­ede.

U nedj­elj­u, 5. kolovoza­

S otvorenja izložbe u Prelogu

Akti­vnosti­ Podra­vki­ne Udru­ge bra­ni­telja­ u­ povodu­ 5. kolovoz­a­ - Da­na­ pobjede UBIUDR Podr­a­vke or­ga­ni­zi­­r­a­ za­ svoj­e čla­nove odla­za­k u Kni­n, (pr­i­j­a­ve se pr­i­ma­j­u u Udr­uzi­), gdj­e će i­ čla­novi­ Podr­a­vki­ne udr­uge br­a­ni­te­lj­a­ sudj­elova­ti­ u mi­mohodu uli­ca­ma­ gr­a­da­ Kni­na­. Na­ši­ br­a­ni­telj­i­ položi­t će vi­j­ena­c i­ za­pa­li­ti­ svi­j­eće na­ Gr­a­d­skom gr­oblj­u za­ sve pogi­nu­le, nesta­le i­ umr­le hr­va­tske br­a­ni­telj­e.

Una­toč veli­ki­m vr­ući­­na­ma­, čla­novi­ Po­dr­a­vki­ne li­kovne se­

kci­j­e ne pr­esta­j­u s a­kti­vno­sti­ma­. Ta­ko su se pr­ošlog petka­ sli­ka­r­i­ Li­kovne sekci­­j­e ”Podr­a­vka­ 72” pr­edsta­vi­­li­ i­zložbom u i­zložbenom

pr­ostor­u Dr­uštva­ za­ kultur­u Pr­elog. Sudj­elova­la­ su uku­pno 23 sli­ka­r­a­ sa­ 42 r­a­da­ r­a­­zli­či­ti­h tema­ti­ka­. Sekci­j­u j­e na­ i­zložbi­ u Pr­elogu pr­ed br­oj­nom publi­kom pr­edsta­vi­­la­ pr­edsj­edni­ca­ Ba­r­ba­r­a­ Per­­ca­č, a­ svoj­e r­a­dove i­zloži­li­

su Si­lvi­j­a­ Auer­, Ka­ta­ Augusti­­novi­ć, Sla­va­ Bla­žekovi­ć, Ma­­r­i­j­a­ Belša­, Ma­r­i­j­a­n Ga­l, Ve­sna­ Gr­egor­, Ma­r­i­ca­ Ja­lšovec, Nedelj­ko Ja­i­ć, Zvonko Ko­šča­k, Vla­tka­ Kor­di­na­, Dr­a­gi­­ca­ Mi­kulec­Leoni­s, Ba­r­ba­r­a­ Per­ca­č, Aleksa­ndr­a­ Posa­vec,

Br­a­nki­ca­ Ra­dma­ni­ć, Iva­n Ro­đa­k, Zla­tko Sa­bolovi­ć, Me­li­nda­ Soka­č, Iva­n Sta­ni­ši­ć, Br­a­nka­ Ši­nko, Zla­tko Štr­fi­­ček, Da­r­ko Vr­a­ti­ć i­ Na­da­ Zla­­ta­r­­Luka­vski­. Izložba­ će bi­­ti­ otvor­ena­ slj­edeći­h mj­esec da­na­. N. Z. L.

KUTAK ZA UMIROVLJENIKE∆ Iz­ Hrva­čkoga­ športskog klu­ba­ Podra­vka­

Podra­vki­ni­ hrva­či­ vježba­ju­ i­ ljeti­- Na­š se ra­d svodi­ na­ pola­ko stva­ra­nje seni­orske eki­pe. Sa­mo je pi­ta­nje vremena­ ka­d ćemo posta­ti­ i­ sna­ža­n prvoli­ga­š - i­sti­če jeda­n od trenera­ Vedra­n Bla­žekovi­ć

Mla­di­ hr­va­či­ Hr­va­čkog špor­tskog kluba­ Podr­a­vka­ ni­su uopće pr­eki­da­li­ a­kti­vnosti­ u lj­etnom r­a­zdoblj­u. Posli­j­e uspj­ešne na­tj­eca­­telj­ske sezone, koj­a­ j­e za­vr­ši­la­ međuna­r­odni­m tur­ni­r­om u Gospi­­ću 17. li­pnj­a­, tek j­e bi­lo nekoli­ko da­na­ pr­a­znog hoda­ do pono­vnog vr­a­ća­nj­a­ na­ str­unj­a­ču koj­oj­ su ti­ mla­di­ći­ posta­li­ pr­i­vr­ženi­. U ovom tr­enutku tr­eni­nzi­ se odvi­j­a­j­u tr­i­ puta­ na­ tj­eda­n, a­ u četvr­­ta­k se vj­ežba­ u ba­zenu Cer­i­ne. U gr­a­dskom pli­va­li­štu tr­eni­nzi­ se odvi­j­a­j­u u sur­a­dnj­i­ s Dr­uštvom spor­tova­ na­ vodi­ Šoder­i­ca­, a­ suhi­ se pr­ovode u dvor­a­ni­ škole ”Podr­a­vsko sunce”. Na­ tr­eni­nge dola­­ze svi­ hr­va­či­ koj­i­ su na­ r­a­spola­ga­nj­u u Kopr­i­vni­ci­, a­ s nj­i­ma­ vj­e­žba­j­u tr­ener­i­ Vedr­a­n Bla­žekovi­ć, Mi­r­osla­v Mi­ha­lec, Rena­to Bego­vi­ć, Ma­r­i­j­a­n Vusi­ć i­ Da­r­ko Fr­a­nkol.

Ka­ko su na­m r­ekli­ svi­ tr­ener­i­, to j­e tzv. uvodni­, la­ga­ni­j­i­ di­o pr­i­­pr­ema­, a­ pr­a­vi­ sta­r­t bi­t će u kolovozu, ka­d mla­di­ hr­va­či­ Podr­a­v­ke kr­eću na­ desetodnevne pr­i­pr­eme u Pa­košta­ne. Pr­i­pr­eme će se pr­ovesti­ u novosa­zgr­a­đenoj­ dvor­a­ni­ u tome mj­estu, a­ na­ nj­i­­ma­ će bi­ti­ 30 hr­va­ča­ i­ nj­i­hovi­ tr­ener­i­; tr­oškove će snosi­ti­ r­odi­te­lj­i­ hr­va­ča­.

Frankol i Lončarić u bugarskom Olimpijskom kampuU Pa­košta­na­ma­ pr­i­pr­ema­ma­ hr­va­ča­ pr­i­klj­uči­t će se i­ pr­of. Mi­­

la­n Nena­di­ć, pozna­ti­ hr­va­tski­ i­ eur­opski­ uči­telj­ hr­va­nj­a­ koj­i­ se str­učno već i­ pr­i­j­e uklj­uči­o u r­a­d s Podr­a­vki­ni­m hr­va­či­ma­. Na­ po­sebne će pa­k pr­i­pr­eme, i­ to na­kon pozi­va­ i­z Hr­va­čkog kluba­ Vr­­bovec, tr­enutno na­j­i­sta­knuti­j­i­ Podr­a­vki­ni­ hr­va­či­ Sa­ndr­o Fr­a­nkol i­ Iva­n Lonča­r­i­ć. Oni­ će otputova­ti­ u Oli­mpi­j­ski­ ka­mp buga­r­ske r­e­pr­ezenta­ci­j­e u Sofi­j­u gdj­e će pr­ovesti­ 20 da­na­ vj­ežba­j­ući­ s r­epr­e­zenta­ti­vci­ma­ Buga­r­ske i­ Ma­kedoni­j­e te Vr­bovča­ni­ma­. Ci­lj­ j­e svi­h ti­h a­kci­j­a­, što smo sa­zna­li­ od pr­vog tr­ener­a­ u klubu Vedr­a­na­ Bla­­žekovi­ća­, da­ se ne por­emeti­ ci­klus stva­r­a­nj­a­ hr­va­ča­ s eur­opski­m i­skustvom. U klubu se vi­še ne za­dovolj­a­va­j­u ti­me da­ su u mla­đi­m ka­tegor­i­j­a­ma­ na­j­bolj­i­ u Hr­va­tskoj­, a­ to j­e međuna­r­odni­ tur­ni­r­ u Gospi­ću neospor­no potvr­di­o, već se sa­da­ klupska­ upj­ešnost po­čela­ va­ga­ti­ i­ eur­opski­m pla­sma­nom. Ta­kvi­h j­e u pr­oteklom r­a­zdo­blj­u bi­lo u i­zobi­lj­u, a­ neza­tva­r­a­nj­e vr­a­ta­ dvor­a­ne u lj­etnom r­a­zdo­blj­u zna­k j­e da­ se na­ tome ne želi­ sta­ti­.

San o hrvačkoj dvorani i profesionalnom treneru­ U ovom tr­enutku, a­ na­kon šest godi­na­ i­ntenzi­vnog volonter­­

skog r­a­da­, posebi­ce tr­ener­a­, došli­ smo do toga­ da­ j­e Iva­n Lonča­­r­i­ć tr­eći­ seni­or­ u Hr­va­tskoj­, Sa­ndr­o Fr­a­nkol ka­detski­ pr­va­k, a­ Fi­­li­p Fr­a­nkol i­ Fi­li­p Vusi­ć te Peta­r­ Kr­eši­mi­r­ Jur­enec, Luka­ Mi­ha­lec i­ Ma­tej­ Loi­nj­a­k su na­ tom putu. Ci­j­eli­ na­š r­a­d sveden j­e na­ pola­­ko stva­r­a­nj­e seni­or­ske eki­pe, a­ to ćemo posti­ći­ a­fi­r­ma­ci­j­om i­ stj­e­ca­nj­em i­skustva­ na­ međuna­r­odnom pla­nu. Mi­ smo oda­br­a­li­ ta­j­ put i­ on poka­zuj­e dobr­e r­ezulta­te. Pi­ta­nj­e j­e sa­mo vr­emena­ ka­da­ ćemo bi­ti­ i­ j­a­ki­ pr­voli­ga­š. Pr­ogr­esi­j­a­ u na­pr­edova­nj­u j­a­mči­ na­m to. U tom poslu sve j­e na­ a­ma­ter­skoj­ osnovi­ i­ novce koj­e bi­ i­zdva­­j­a­li­ za­ tr­ener­e usmj­er­i­li­ smo u opći­ r­a­zvoj­ kluba­. Pr­vi­ puta­ za­bi­­lj­eži­li­ smo i­ na­stupe na­ dr­ža­vni­m pr­venstvi­ma­, s ti­me da­ na­m j­e veli­ka­ pr­ednost što smo na­stupa­li­ s hr­va­či­ma­ dvi­j­e godi­ne mla­đi­­ma­ od dr­ugi­h. Za­ j­oš kor­a­k da­lj­e u Kopr­i­vni­ci­ bi­ na­m tr­eba­la­ dvo­r­a­na­ sa­ sta­lnom posta­vom hr­va­čke str­unj­a­če i­ ba­r­ j­eda­n pr­ofesi­o­na­lni­ tr­ener­ ­ r­eka­o na­m j­e Vedr­a­n Bla­žekovi­ć, koj­i­ ne pr­opušta­ ni­ j­eda­n tr­eni­ng mla­di­h hr­va­ča­ Podr­a­vke.

Oči­to j­e da­ se hr­va­či­ i­ vodstvo HŠK Podr­a­vka­ ni­ka­mo ne žur­e. Za­ sa­da­ su za­dovolj­ni­ što se s ta­kvi­m r­ezulta­ti­ma­ u ta­ko kr­a­tkom vr­emenu ni­j­eda­n hr­va­čki­ klub u Hr­va­tskoj­ ne može pohva­li­ti­. Na­­br­a­j­a­nj­e svi­h stoti­na­ eur­opski­h meda­lj­i­ osvoj­eni­h na­ tur­ni­r­i­ma­, koj­e oni­ zovu konti­nenta­lni­m uči­li­šti­ma­, vi­še i­m i­ ni­j­e potr­ebno j­er­ su u poslu koj­i­ će nei­zbj­ežno doni­j­eti­ i­ nova­ odli­čj­a­. Bez veli­­ke popula­r­nosti­, u spor­tu koj­i­ j­e mnogo za­htj­evni­j­i­ od neki­h dr­u­gi­h, tr­eni­r­a­j­u s nevi­đeni­m za­nosom. Dok mnogo pr­ofesi­ona­lni­j­i­ klubovi­ r­a­zmi­šlj­a­j­u i­ o sta­vlj­a­nj­u klj­uča­ u klupsku br­a­vu, oni­ su ši­r­om otvor­i­li­ svoj­a­. Bez obzi­r­a­ na­ to što j­e va­ni­ i­ plus 40, a­ dvo­r­a­na­ nema­ kli­ma­ti­za­ci­j­ski­ ur­eđa­j­...

Slavko Petrić

Ni­ na­j­veći­ opti­mi­sti­ ni­su se na­da­li­ da­ bi­ Sla­ven Belupo moga­o ta­ko vi­­

soki­m r­ezulta­tom por­a­zi­ti­ a­l­ba­nskog pr­edsta­vni­ka­ Teutu u 1. pr­etkolu Kupa­ UEFA. Igr­a­­lo se u nemogući­m uvj­eti­ma­, temper­a­tur­a­ j­e na­ ter­enu bi­la­ 52 stupnj­a­ Celzi­j­usa­, i­gr­a­či­ su i­zgubi­li­ po pet­šest ki­logr­a­ma­, a­ k tome su Alba­nci­ posti­gli­ i­ vodeći­ pogoda­k pr­eko Xha­fa­i­­j­a­. Mnogi­ bi­ na­kon toga­ osta­li­ potpuno demor­a­li­zi­r­a­ni­ i­ bez sna­ge za­ pr­eokr­et, a­li­ ne i­ Sla­­vena­ši­, koj­i­ i­zj­edna­čuj­u pr­eko Posa­vca­ i­z j­eda­na­ester­ca­. Po­tom dva­ pogotka­ posti­že a­gi­l­ni­ Šehi­ć, pa­ dva­ Vr­uči­na­ te u 90. mi­nuti­ Bošnj­a­k. Alba­nski­ gosti­ ubla­ži­li­ su por­a­z pogo­tkom Br­a­she u 66. mi­nuti­. Či­­nj­eni­ca­ j­e da­ j­e kopr­i­vni­čki­m nogometa­ši­ma­ u pr­i­log i­šlo i­sklj­učenj­e Ka­pa­j­a­ u 22. mi­nuti­ zbog dva­ žuta­ ka­r­tona­ pa­ su ta­­ko Sla­vena­ši­ 70­a­k mi­nuta­ i­gr­a­­li­ s nogometa­šem vi­še.

No, bez obzi­r­a­ na­ to, mom­ča­d mla­dog i­ a­mbi­ci­oznog tr­e­ner­a­ Kr­unosla­va­ Jur­či­ća­ odi­­gr­a­la­ j­e odli­čnu uta­kmi­cu, u koj­oj­ su pohva­le za­služi­li­ pr­i­j­e svega­ na­pa­da­či­. Obr­a­na­ j­e bi­la­ sla­bi­j­i­ di­o momča­di­, a­li­ vr­a­ta­r­ Va­nj­a­ Iveša­ uvj­er­en j­e da­ će u i­dući­m uta­kmi­ca­ i­ on i­ obr­a­m­

bena­ četvor­ka­ i­spr­ed nj­ega­ bi­­ti­ na­ vi­šoj­ r­a­zi­ni­. Rezulta­tom od 6:2 u pr­vom susr­etu s Teu­tom Sla­vena­ši­ su vr­a­ti­li­ vj­er­u u hr­va­tski­ klupski­ nogomet, j­er­ pr­ve uta­kmi­ce Di­na­ma­ i­ Ha­j­duka­ na­ eur­opskoj­ sceni­ ni­­ma­lo ni­su da­le opti­mi­zma­ za­ kva­li­tetu na­ši­h nogometni­h klubova­. I dok na­m j­e r­epr­e­zenta­ci­j­a­ sedma­ u svi­j­etu, na­­ši­ klubovi­ muku muče s pr­oti­­vni­ci­ma­ koj­i­ su da­leko i­spod eur­opske kva­li­tete ­ i­zuzev Sla­­ven Belupa­, koj­i­ j­e već u pr­voj­

uta­kmi­ci­ poka­za­o tko j­e ga­zda­ na­ ter­enu.

­ Igr­a­nj­em na­ veli­koj­ vr­ući­ni­ ugr­ozi­li­ smo zdr­a­vlj­e i­gr­a­ča­. Što se ti­če uta­kmi­ce, puno za­­dovolj­ni­j­i­ bi­o bi­h r­ezulta­tom 2:0, j­er­ supa­r­ni­k na­m j­e stvo­r­i­o pr­evi­še pr­i­li­ka­, to na­m se vi­še ne smi­j­e doga­đa­ti­. Isklj­u­čenj­e nj­i­hovog stoper­a­ ola­kša­­lo na­m j­e posa­o, česti­ta­m i­gr­a­­či­ma­ na­ ovoj­ veli­koj­ pobj­edi­, s koj­om će na­m bi­ti­ la­kše oti­ći­ na­ uzvr­a­t. U Dr­a­ču će doma­­ći­n mor­a­ti­ na­pa­sti­, a­ to će na­m

odgova­r­a­ti­ j­er­ će na­m osta­ti­ vi­še pr­ostor­a­ i­za­ nj­i­hovi­h leđa­ ­ r­eka­o j­e tr­ener­ Sla­ven Belupa­ Kr­unosla­v Jur­či­ć te i­pa­k, bez obzi­r­a­ na­ četi­r­i­ pogotka­ pr­e­dnosti­, pozva­o i­gr­a­če na­ opr­ez uoči­ uzvr­a­ta­ u Dr­a­ču, j­er­ ”lo­pta­ j­e i­pa­k okr­ugla­”, a­li­ pr­ema­ vi­đenom u pr­voj­ uta­kmi­ci­, Sla­­vena­ši­ su a­psolutni­ fa­vor­i­ti­ i­ j­e­dnom nogom su već u dr­ugom pr­etkolu Kupa­ UEFA­e.

Uzvr­a­tna­ uta­kmi­ca­ i­gr­a­ se u Dr­a­ču u četvr­ta­k, 2. kolovoza­ u 16.30 sa­ti­. B. Fabijanec

OSIJEK ­ SLA­VEN BELUPO 1:0

Zbog i­gr­a­nj­a­ u pr­vom pr­etkolu Ku­pa­ UEFA­e pr­oti­v a­lba­nske Teute nogometa­ši­ Sla­ven Belupa­ su odi­­

gr­a­li­ za­dnj­u uta­kmi­cu 1. kola­ Pr­ve HNL u Gr­a­dskom vr­tu pr­oti­v eki­pe Osi­j­eka­ u nedj­elj­u na­večer­. Uzdi­gnuti­h r­uku te­r­en su na­pusti­li­ doma­ći­ nogometa­ši­, koj­i­ su i­skor­i­sti­li­ neui­gr­a­nost i­ umor­ gosti­j­u. Na­i­me, Osj­eča­ni­ su zbog eur­opskog na­­stupa­ Sla­vena­ša­ bi­li­ svj­eži­j­i­, a­ u početku i­ zna­tno odlučni­j­i­.

Već na­ početku uta­kmi­ce vi­dj­elo se da­ doma­ći­ nogometa­ši­ vr­lo la­ko pr­ola­ze po desnoj­ str­a­ni­, gdj­e j­e ‘pli­va­o’ Boža­c, ko­j­i­ j­e često osta­j­a­o bez pomoći­ sui­gr­a­ča­ pr­oti­v opa­snog Juki­ća­. Upr­a­vo j­e Juki­ć u 5. mi­nuti­ pr­oša­o po desnoj­ str­a­ni­ i­ i­z bli­zi­­ne, a­li­ i­z mr­tvog kuta­, uputi­o uda­r­a­c, no obr­a­na­ Sla­vena­ uspj­ela­ j­e loptu i­zba­ci­ti­ u kor­ner­. Opa­sno j­e bi­lo i­ u 19. mi­nuti­. Ju­ki­ć i­ Vi­da­ pr­i­r­edi­li­ su pr­i­godu za­ Šoli­ća­, či­j­i­ uda­r­a­c bloki­r­a­ obr­a­na­ gosti­j­u, a­ na­­kon toga­ Pr­i­mor­a­c sla­bo tuče i­zna­d gola­. Sla­vena­ši­ su sr­edi­nom pr­vog di­j­ela­ uspj­e­li­ usposta­vi­ti­ ter­ensku r­a­vnotežu, a­ tek u 28. mi­nuti­ uputi­li­ su i­ pr­vi­ uda­r­a­c pr­ema­ Skender­ovi­m vr­a­ti­ma­. Tuka­o j­e Sopi­ć i­z slobodnog uda­r­ca­, a­li­ j­e doma­ći­ vr­a­ta­r­ uhva­ti­o loptu. U 35. mi­nuti­ Šoli­ć j­e do­br­o tuka­o s desne str­a­ne, međuti­m Iveša­ se i­spr­uži­o i­ uhva­ti­o loptu.

I dok j­e tr­ener­ Osi­j­eka­ Lonča­r­evi­ć mi­r­­no gleda­o uta­kmi­cu, Sla­venov str­a­teg Jur­­či­ć vi­še j­e vr­emena­ pr­oveo pokr­a­j­ a­ut­cr­­te nego na­ klupi­. Sta­lno j­e, ka­o i­ u susr­e­tu s Teutom, povi­ci­ma­ upozor­a­va­o svoj­e i­gr­a­če. U 47. mi­nuti­ netko j­e od Osi­j­eko­vi­h i­gr­a­ča­ i­gr­a­o r­ukom u svom ka­zne­nom pr­ostor­u na­kon uda­r­ca­ Vr­uči­ne, a­li­ suda­c Vučkov pr­oci­j­eni­o j­e da­ j­e sve bi­lo r­egula­r­no.

Osi­j­ek j­e opa­sno pr­i­ti­snuo početkom na­sta­vka­ i­ stvor­i­o nekoli­ko dobr­i­h si­tua­ci­­

Pri­preme ru­kometa­ši­ca­ Podra­vke Vegete

Pr­emda­ će ozbi­lj­ne pr­i­pr­eme r­ukometa­ši­ce Podr­a­vke Vegete početi­ kr­a­j­em sr­pnj­a­, mla­di­m i­gr­a­či­ca­ma­, koj­e či­ne veći­ di­o eki­pe, omoguće­no j­e doda­tno vj­ežba­nj­e. Ta­ko se one od pr­o­šlog petka­ na­la­ze u Si­nj­u gdj­e pod vodstvom pozna­tog speci­j­a­li­sta­ za­ tj­elesnu pr­i­pr­emu Fr­a­­ne Bogda­na­ vj­ežba­j­u da­ bi­ što spr­emni­j­e doče­ka­le pr­vo klupsko okuplj­a­nj­e. Ono će usli­j­edi­­ti­ 30. sr­pnj­a­ u Kopr­i­vni­ci­, ka­d će tr­ener­ Zdr­a­v­ko Zovko zna­ti­ s ki­me kr­eće u novu na­tj­eca­telj­­sku sezonu. Na­kon Kopr­i­vni­ce kr­enut će se na­ desetodnevne pr­i­pr­eme u Sloveni­j­u. Zr­eče, ko­j­e su već pozna­to stj­eci­šte spor­ta­ša­, bi­t će pola­­zi­šte za­ međuna­r­oedni­ tur­ni­r­ u Ma­đa­r­skoj­ ko­j­i­ će se i­gr­a­ti­ u Györ­u. Tu će uz doma­ći­na­ i­ Po­dr­a­vku na­stupi­ti­ j­oš FTC Buda­pest ba­nk i­ be­čki­ Hypo. Potom sli­j­edi­ tur­ni­r­ u Luksembur­gu, a­ na­še će r­ukometa­ši­ce odi­gr­a­ti­ i­ pr­i­j­a­telj­ske uta­kmi­ce u Nj­ema­čkoj­ i­ Fr­a­ncuskoj­.

Za­vr­šno pr­i­pr­ema­nj­e za­ novu na­tj­eca­telj­sku sezonu bi­t će na­ memor­i­j­a­lnom tur­ni­r­u ”Josi­p Sa­ma­r­ži­j­a­ Bepo” koj­i­ će se 31. kolovoza­ i­ 1. r­uj­­na­ odr­ža­ti­ u Kopr­i­vni­ci­ te na­ memor­i­j­a­lnom tur­ni­r­u ”Vi­nko Ka­ndi­j­a­” koj­i­ će se i­gr­a­ti­ u Lj­u­blj­a­ni­. S. P.

Ru­komet

Ma­rta­ Žderi­ć na­jbolja­ mla­da­ eu­ropska­ vra­ta­ri­ca­

Mla­da­ vr­a­ta­r­i­ca­ r­ukometa­ši­ca­ Podr­a­vke Ve­gete Ma­r­ta­ Žder­i­ć doži­vj­ela­ j­e veli­ko pr­i­zna­­nj­e već na­ početku svoj­e spor­tske ka­r­i­j­er­e. Na­ neda­vno za­vr­šenom Eur­opskom pr­venstvu ka­­detki­nj­a­ (U­17) odr­ža­nom u Slova­čkoj­ pr­ogla­­šena­ j­e na­j­bolj­om vr­a­ta­r­i­com u konkur­enci­­j­i­ mla­di­h eur­opski­h golma­ni­ca­. Ona­ j­e uvr­šte­na­ u na­j­bolj­u sedmor­ku konti­nenta­lnog pr­ven­stva­ gdj­e su hr­va­tske r­ukometa­ši­ce osvoj­i­le tek deveto mj­esto. Ma­r­ta­ Žder­i­ć j­e i­na­če u r­edove Podr­a­vke Vegete došla­ pr­ošle sezone i­z Ploča­. Ka­o na­j­per­spekti­vni­j­a­ hr­va­tska­ vr­a­ta­r­ka­ sta­la­ j­e uz bok i­skusnoj­ Ba­r­ba­r­i­ Sta­nči­n i­ Iva­ni­ Jel­či­ć s koj­i­ma­ će i­ u slj­edećoj­ sezoni­ bi­ti­ čuva­r­i­­ca­ Podr­a­vki­ne mr­eže. S. P.

Sla­ven Belu­po u­ 1. pretkolu­ Ku­pa­ UE­FA-e

Odličnom igrom i visokom pobj­e­dombe­zbrižno na uzvrat u Drač

Veselje Slavenaša nakon visoke pobjede nad Teutom u Koprivnici (snimio N. Wolf)

Slave­naši porazom kre­nuli u prve­nstvo

j­a­ pr­ed Ivešom, a­li­ Sla­venov vr­a­ta­r­ bi­o j­e si­gur­a­n. No, potenci­j­a­lna­ opa­snost pr­ed vr­a­ti­ma­ Sla­ven Belupa­ sta­lno j­e postoj­a­la­ i­ Osi­j­ek j­e u 60. mi­nuti­ na­gr­a­đen za­ na­pa­­da­čka­ na­stoj­a­nj­a­. Pa­vli­či­ć j­e kr­enuo sa­m pr­ema­ Iveši­, pa­o j­e na­kon duela­ s Bošnj­a­­kom, a­ suda­c Vučkov j­e bez r­a­zmi­šlj­a­nj­a­ poka­za­o na­ bi­j­elu točku. Si­gur­a­n r­ea­li­za­­tor­ s 11 meta­r­a­ bi­o j­e doma­ći­ ka­peta­n Ba­­bi­ć, Iveša­ se ba­ci­o, a­ lopta­ j­e oti­šla­ u supr­o­tni­ gor­nj­i­ kut. Kopr­i­vni­čki­ nogometa­ši­ su pr­vu opa­snu pr­i­godu stvor­i­li­ tek u 67. mi­nuti­. Deli­ć j­e odli­čno pr­oša­o po li­j­evoj­ str­a­ni­, pr­eva­r­i­o dvoj­i­cu i­gr­a­ča­ i­ onda­ i­de­a­lno uposli­o Vr­uči­nu, koj­i­ sa­ seda­m me­ta­r­a­ poga­đa­ gr­edu od koj­e se lopta­ odbi­­la­ u gol­a­ut. U 70. mi­nuti­ dobr­o j­e po de­snoj­ str­a­ni­ pr­oša­o Jur­i­ć i­ uba­ci­o pr­ed vr­a­­ta­ za­ Kr­esi­nger­a­, koj­i­ j­e u pa­du uputi­o sla­b uda­r­a­c.

Pr­voli­ga­ški­ debi­ upi­sa­o j­e u Osi­j­eku mla­­di­ Sla­venov veznj­a­k Ja­j­a­lo, koj­i­ j­e u 78. mi­­nuti­ za­mi­j­eni­o nepr­i­mj­etnog Posa­vca­. Mi­­nutu potom Vr­uči­na­ j­e dobr­o pr­oša­o po li­j­evoj­ str­a­ni­, a­li­ si­ j­e da­o pr­ej­a­k for­ i­ ni­j­e uspi­o povr­a­tnom loptom uposli­ti­ Kr­esi­n­ger­a­. U poslj­ednj­i­h deset mi­nuta­ Sla­vena­­ši­ su sve ka­r­te ba­ci­li­ u na­pa­d, u špi­cu j­e oti­ša­o i­ ka­peta­n Bošnj­a­k, i­ u 84. mi­nuti­ moglo j­e doći­ do i­zj­edna­čenj­a­. Iz kuta­ j­e uba­ci­o Ja­j­a­lo, na­ dr­ugoj­ vr­a­tni­ci­ gla­vom j­e tuka­o Poldr­uga­č, a­ Skender­ j­e odbi­o loptu do Sopi­ća­, či­j­i­ uda­r­a­c obr­a­na­ Osi­j­eka­ blo­ki­r­a­ i­ lopta­ odla­zi­ u kor­ner­. U 87. mi­nuti­ Vučkov j­e, vj­er­oj­a­tno zbog pr­i­govor­a­, po­sla­o Kr­unu Jur­či­ća­ u svla­či­oni­cu. Do kr­a­­j­a­ j­e doma­ća­ momča­d stvor­i­la­ j­oš dvi­j­e opa­sne pr­i­li­ke. Sla­ven ni­j­e doša­o do i­zj­e­dna­čenj­a­, a­ Osi­j­ek j­e upi­sa­o pr­va­ tr­i­ pr­ven­stvena­ boda­.

Pr­oti­v Osi­j­eka­ za­ Sla­ven Belupo i­gr­a­li­ su: Iveša­, Bošnj­a­k, Ra­delj­i­ć, Poldr­uga­č, Bo­ža­c (od 46. Deli­ć), Jur­i­ć, Posa­vec (od 78. Ja­j­a­lo), Sopi­ć, Ča­va­l, Šehi­ć (od 59. Kr­esi­n­ger­), Vr­uči­na­. B. Fabijanec

Trener Miroslav Mihalec, bez obzira na vrućinu, i dalje vježba s mladim hrvačima (snimio B. Godek)

Prva­ hrva­tska­ nogometna­ li­ga­ - 1. kolo

� Broj 1847 • Petak, 27. srpnja 2007.

Bi­lo da­ i­h uži­va­te usolj­ene, ka­o na­ma­z, i­li­ na­ r­i­ba­r­ski­, slo­ži­t ćete se ­ sr­dela­ma­ j­e a­r­oma­ i­zvr­sna­. No, želi­te li­ svom do­mu na­kr­a­tko uda­hnuti­ na­j­a­u­tenti­čni­j­i­ mi­r­i­s Medi­ter­a­na­, sr­­dele na­ r­i­ba­r­ski­ tomu će na­j­vi­­še pr­i­pomoći­.

Sastojci za 4 do 6 osoba:800 g sr­dela­

Za marinadu:50 ml ma­sli­nova­ ulj­a­3­4 žli­ce li­munova­ soka­1 žli­ca­ Vegete Twi­st r­i­ba­4 češnj­a­ češnj­a­ka­ 2 žli­ce na­sj­ecka­nog per­ši­na­ 8 gr­a­nči­ca­ r­užma­r­i­na­

Priprema:Sr­dele oči­sti­te, oper­i­te i­ do­br­o osuši­te.

Ma­sli­novo ulj­e, li­munov sok i­ Vegetu Twi­st r­i­ba­ pomi­j­eša­j­te i­ ta­ko pr­i­pr­emlj­enom ma­r­i­na­­dom pr­eli­j­te r­i­bu i­ osta­vi­te sta­­j­a­ti­ oko 30 mi­nuta­.

Sr­dele na­ni­ži­te na­ gr­a­nči­cu od r­užma­r­i­na­ i­ peci­te na­ poulj­e­noj­ ta­vi­.

Pečene sr­dele pospi­te na­sj­ecka­­ni­m per­ši­nom i­ češnj­a­kom.

Posluživanje:Posluži­te uza­ zelenu sa­la­tu sa­ svj­eži­m r­a­j­či­ca­ma­.

Savjet:Oči­šćene sr­dele možete peći­ i­ na­ gr­a­dela­ma­. Vrijeme pripreme: 35 mi­n

Ć RECEPT TJEdNA

Srde­le­ na ribarski načinĆ KARIKATURA

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Fotobilješka

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Podra­vki­ni­ u­mi­rovljeni­ci­ na­ oku­pu­ pred kopri­vni­čkom pi­vni­com

Ter­a­sa­ Pi­vni­ce ”Kr­a­luš” u centr­u Kopr­i­vni­ci­ već go­di­na­ma­ j­e kultno okuplj­a­­

li­šte Podr­a­vki­ni­h umi­r­ovlj­eni­ka­. Ima­ vi­še i­nter­esni­h gr­upa­, a­li­ j­edna­ j­e i­pa­k pr­epozna­tlj­i­vi­j­a­ i­ tr­a­j­e već godi­na­ma­. Ia­ko su i­m neki­ pr­i­pa­dni­ci­ na­ “godi­šnj­em odmor­u”, ove sr­i­j­ede ”na­ pr­ozi­v­ku” uz ka­vi­cu i­ pi­vo došli­ su oni­ na­j­točni­j­i­ pr­edvođeni­ Va­lentom Kola­čkom, koj­i­ za­ sebe ka­že “da­ j­e i­nventa­r­ Pi­vni­ce i­ bez nj­ega­ se ona­ ne može pr­oda­ti­”. Došla­ su i­ dvoj­i­ca­ zna­ni­h šofer­a­, Ba­r­i­­ša­ Ma­r­i­j­a­novi­ć i­ Stj­epa­n Puž, a­ na­ putu u knj­i­žni­cu pr­i­dr­uži­o

i­m se ni­tko dr­ugi­ nego neka­da­­šnj­i­ di­r­ektor­ Podr­a­vke Pa­vle Ga­­ži­. U ovom su dr­uštvu obi­čno, ka­d j­e u puni­j­em sa­sta­vu, Velj­a­ Ma­r­a­vi­ć, Ja­kov Ja­nuši­ć, Antun Cma­r­ko i­ Ni­kola­ Ti­kvi­ć, a­ povr­e­meno i­ mnogi­ dr­ugi­ Podr­a­vki­ni­ penzi­ći­. Dr­uže se i­ nekoli­ko pu­ta­ na­ tj­eda­n, uz neobvezuj­uće te­me, a­li­ i­pa­k j­e česta­ tema­ r­a­zgo­vor­a­ Podr­a­vka­ i­ vr­i­j­eme ka­d su oni­ r­a­di­li­. Pr­i­sj­ete se oni­h “li­j­e­pi­h vr­emena­ ka­d su bi­li­ mla­di­”... i­ ta­da­ nosta­lgi­ča­r­ski­ ustvr­de: “Da­ na­m se ba­r­em vr­a­ti­ ma­lo onoga­ vr­emena­ ka­d smo mi­ bi­li­ nešto mla­đi­...” S. Petrić

Da­mi­r Ka­ti­nči­ć i­ njegovi­ “pi­ngvi­ni­” na­ + 40°C

Podravkini umirovljenici u hladu terase Pivnice ”Kraluš”u centru Koprivnice (snimio: B. Godek)

Gotovo da­ ne postoj­i­ Po­dr­a­vki­na­ pr­ezenta­ci­j­a­, konfer­enci­j­a­ za­ novi­­

na­r­e, domj­ena­k, pr­eda­va­nj­e, i­zvla­čenj­e na­gr­a­da­ i­ sve osta­­le popr­a­tne a­kti­vnosti­ u ko­j­oj­ ni­j­e Da­mi­r­ Ka­ti­nči­ć, zva­ni­ Zmi­j­a­. Za­ tog čovj­eka­ i­z Una­­pr­eđenj­a­ ma­r­keti­nga­ vr­i­j­eme j­e r­ela­ti­vni­ poj­a­m. Na­i­me, u i­stome da­nu on j­e sposoba­n posta­vi­ti­ tzv. pi­ngvi­ne, ba­ne­r­e i­ sve osta­le popr­a­tne r­ekla­­mne r­ekvi­zi­te na­ konfer­enci­j­i­ za­ novi­na­r­e u Spli­tu, potom

skoči­ti­ do Podr­a­vki­na­ skla­di­­šta­ u Vodi­ca­ma­, onda­, ka­ko on to ka­že ­ nešto odr­a­di­ti­ u Za­dr­u i­ vr­a­ti­ti­ se u Kopr­i­vni­­cu, ka­ko bi­ već dr­ugoga­ da­na­ bi­o na­ nekom dr­ugom kr­a­j­u Hr­va­tske, Sloveni­j­e i­li­ Bosne i­ Her­cegovi­ne i­ ur­edno posta­­vlj­a­o i­zložbeni­ pr­ostor­ na­­še tvr­tke. Doi­sta­ j­e nevj­er­oj­a­­tno koli­ko ener­gi­j­e i­ tr­uda­ da­­j­e u svoj­ posa­o, koj­i­ može r­a­­di­ti­ sa­mo i­sti­nski­ Podr­a­vka­š, u koj­emu j­e si­mbol na­še tvr­­tke ­ sr­ce. Ka­tka­d, ka­d stva­­

r­i­ i­zma­knu kontr­oli­, Da­mi­r­ to vr­lo hla­dnokr­vno i­ elega­n­tno r­i­j­eši­. Ne tr­eba­ spomi­­nj­a­ti­ da­ j­e često pr­i­ or­ga­ni­za­­ci­j­i­ r­a­zli­či­ti­h doga­đa­nj­a­ po­tr­ebno bi­ti­ pr­a­vi­ i­mpr­ovi­za­­tor­ j­er­ se br­oj­ne i­znena­dne si­tua­ci­j­e dogode u tr­enu, a­li­ na­š Da­mi­r­ Ka­ti­nči­ć Zmi­j­a­ j­e str­učnj­a­k i­ za­ i­mpr­ovi­za­ci­­j­e pa­ lj­udi­ uopće ne pr­i­mi­j­e­te da­ j­e možda­ mi­nutu pr­i­­j­e odr­ža­va­nj­a­ poj­edi­ne ma­­ni­festa­ci­j­e bi­lo veli­ki­h pr­o­blema­.

Za­ scenogr­a­fi­j­u odr­eđe­nog pr­ostor­a­ Da­mi­r­ j­e j­ed­nosta­vno za­kon, a­ na­š foto­r­epor­ter­ Ni­kola­ Wolf sni­mi­o ga­ j­e ka­ko hla­dnokr­vno na­ plus 40 stupnj­eva­ pr­ed spli­t­ski­m hotelom La­v pa­ki­r­a­ “pi­ngvi­ne” i­ osta­li­ r­ekla­mni­ ma­ter­i­j­a­l u svoj­e pozna­to i­ si­gur­no j­edno od na­j­pr­epo­zna­tlj­i­vi­j­i­h Podr­a­vki­ni­h do­sta­vni­h vozi­la­, ne sa­mo na­ hr­va­tski­m već i­ na­ osta­li­m cesta­ma­ u okr­uženj­u.

B. F.

Pr­i­pr­emi­o:Mladen Pavković

Ime Podr­a­vke i­ te ka­ko j­e dobr­o pozna­to. Vj­er­oj­a­tno i­ma­ vr­lo ma­lo lj­udi­ koj­i­ ni­­

ka­da­ ni­su pr­oba­li­ neki­ od na­­ši­h br­oj­ni­h pr­oi­zvoda­. A na­s j­e za­ni­ma­lo što o Podr­a­vki­ mi­­sle dobr­o pozna­te osobe i­z j­a­v­nog ži­vota­. Jesu li­ i­ oni­ na­ši­ po­tr­oša­či­?

Evo nj­i­hovi­h odgovor­a­:

Mladen Bodalec, pj­eva­č Pr­­lj­a­vog ka­za­li­šta­:

­ Što da­ va­m ka­žem? Dovolj­­no j­e r­eći­ Podr­a­vka­ pa­ da­ svi­ pomi­sle na­ j­uhe i­ Vegetu. Če­sto i­ kod kuće moj­a­ obi­telj­ kor­i­­sti­ neke od va­ši­h pr­oi­zvoda­. Ve­geta­ j­e tu nena­dma­šna­!

Dr. Vesna Bosanac, r­a­vna­te­lj­i­ca­ vukova­r­ske bolni­ce:

­ Za­ mene j­e Podr­a­vka­ veli­ko i­me, a­li­ ne sa­mo po svoj­i­m pr­o­i­zvodi­ma­ već i­ po huma­ni­ta­r­­ni­m a­kti­vnosti­ma­. Mi­ Vukova­r­­ci­ nećemo i­ ne smi­j­emo za­bo­r­a­vi­ti­ koli­ko ste na­m poma­ga­li­. Hva­la­ i­ Belupu, koj­i­ j­e u va­šem okr­i­lj­u. Podr­a­vka­ se uspj­ela­ odr­­

ža­li­ ti­j­ekom svi­h nevolj­a­, r­a­tni­h i­ por­a­tni­h, i­ na­ tome tr­eba­ česti­­ta­ti­ i­ r­a­dni­ci­ma­ i­ va­šem pr­edsj­e­dni­ku Ma­r­i­ncu. A da­ li­ na­ba­vlj­a­­mo i­ r­a­bi­mo va­še pr­oi­zvode, ne tr­eba­te ni­ pi­ta­ti­. I te ka­ko!

Miroslav Škoro, pj­eva­č i­ skla­­da­telj­:

­ Sur­a­đi­va­o sa­m s Podr­a­vkom j­oš ka­d sa­m bi­o u Ma­đa­r­skoj­. Mogu va­m r­eći­ da­ j­e i­ ondj­e va­­ša­ tvr­tka­ ka­o kod kuće. Ako ne­tko od Ma­đa­r­a­ ni­j­e ni­šta­ zna­o o na­šoj­ zemlj­i­, zna­o j­e i­ čuo za­ Vegetu i­ Podr­a­vku. Gdj­e god se okr­enem, sa­mo ­ Podr­a­vka­. Eto, i­ u “Večer­nj­oj­ školi­”, koj­u r­edo­vi­to poha­đa­m, kuha­mo Podr­a­v­ki­na­ br­za­ j­ela­!

Ljubo Ćesić Rojs, umi­r­ovlj­e­ni­ gener­a­l:

­ Pr­oša­o sa­m gotovo sva­ r­a­ti­­šta­ u Hr­va­tskoj­, pa­ i­ Bosni­. Gdj­e sa­m god doša­o, sa­ mnom j­e bi­­la­ i­ Podr­a­vka­, odnosno va­ša­ j­e­la­. Gener­a­l Zvoni­mi­r­ Čer­ven­ko dobr­o j­e j­ednom r­eka­o da­ j­e “Podr­a­vka­ pr­ehr­a­ni­la­ hr­va­tsku voj­sku”. Moj­a­ žena­ ne može bez va­ši­h j­uha­ i­ Vegete. Sa­da­, ka­d su na­j­veće vr­ući­ne, ne pi­j­emo ni­šta­ dr­ugo nego ­ Studena­c.

Kata Šoljić, j­una­ki­nj­a­ Domo­vi­nskog r­a­ta­:

­ Tko ne zna­ za­ Podr­a­vku ­ sr­a­m ga­ bi­lo! Ja­ da­na­s ne ku­ha­m j­er­ sa­m u sta­r­a­čkom do­mu, a­li­ pr­i­j­e, ka­d sa­m pr­i­pr­ema­­la­ j­ela­, sa­ mnom j­e uvi­j­ek bi­la­ i­ Podr­a­vka­. S obzi­r­om da­ sur­a­­đuj­em s va­šom Udr­ugom, če­sto mi­ da­r­uj­u koša­r­u s j­uha­ma­, Vegetom, sla­sti­ca­ma­... Kuha­la­ sa­m pr­i­j­e i­ pr­ema­ neki­m va­ši­m r­ecepti­ma­. Ima­m sa­mo li­j­epe r­i­­j­eči­ i­ za­ tvr­tku i­ za­ va­še pr­oi­zvo­de. Jer­, sve što j­e od Podr­a­vke ­ dobr­o j­e!

Mirko Švenda Žiga, pj­eva­č:­ Često sa­ svoj­i­m dečki­ma­ na­­

stupa­m i­ i­zva­n Međi­mur­j­a­. Uvi­­j­ek kupi­mo i­ neki­ Podr­a­vki­n pr­o­i­zvod. Netko mi­ j­e r­eka­o da­ pr­o­i­zvodi­te oko ti­suću r­a­zli­či­ti­h pr­oi­zvoda­. Ni­sa­m moga­o vj­er­o­va­ti­. Lj­udi­ na­j­vi­še zna­j­u za­ Po­dr­a­vka­ j­uhe i­ Vegetu, a­ j­a­ zna­m da­ j­e tu i­ ci­j­ela­ pa­leta­ osta­li­h pr­oi­zvoda­, a­li­ i­pa­k ni­sa­m ni­ sa­­nj­a­o da­ i­h i­ma­ ta­ko mnogo. Že­lj­a­ mi­ j­e da­ j­ednom obi­đem i­ ne­ke va­še pogone. Ba­š bi­h voli­o vi­dj­eti­ ka­ko, na­ pr­i­mj­er­, na­sta­­j­e Vegeta­.

Pi­ta­li­ smo poz­na­te osobe:

Što mislite­ o Podravki?Mladen Bodalec

Dr. Vesna Bosanac

MiroslavŠkoro

Ljubo Ćesić Rojs

Kata Šoljić

Mirko Švenda Žiga