}tQjipredstav1jaju biTrebje anin, ., 1982: Frommovo shvatanje o ulozi drustva u formiranju licnosti....

Propriety of the Erich Fromm Document Center. For personal use only. Citation or publication of material prohibited without express written permission of the copyright holder.

Eigentum des Erich Fromm Dokumentationszentrums. Nutzung nur für persönliche Zwecke. Veröffentlichungen – auch von Teilen – bedürfen der schriftlichen Erlaubnis des Rechteinhabers.

Trebješanin, Ž., 1982: Frommovo shvatanje o ulozi drustva u formiranju licnosti. Thesis Faculty of Philosophy at the University of Beograd 1982, 287 pp. (Typescript).

/'

61

donosi samosvest, о covekovim nneresivim protivrecnos-

tima", (, doziv1jaju smrti itd., вавviш u duhu .tilozo--

fijeegzistencije. Kada Frоmш tvrdida "covek ЦuZnо

овеса daje beznacajan i sicusan uporedjenjusa"sve-'

mirom" , dase covek овеса kao"trun~ica рrdше"akО

nema 'вуоје mesto u svetu, zap~avo sашо variralli~ao

kojti jeizrazio B1aise Pascal. MisaoPas~ala snaZno

\је uticala na shvatanje 'modernih fi1ozof'a egzistenci-

.. је i nasamog Fromma. Uporedimo poznata, ranije nave-

dena rаzш1S1јanја Fromma о covekovom po1ozaju u sve-

шiru i ose6anju izdvojenosti,izgubljenosti i nemoci

sa ,ovim Pasca10vim shvatanjima: , "Jer, najzad, sta је

covek u prirodi? Nistavi10 u pog1edu nabeskraj / ••• /

sredina izmedju nicega i svega";, ,"Opis CGveka": "Za-

"visnost, ze1:jaza nezavisnoSCu ••• ";,Stan.1e ,CevekOVO: -

;,nepostojanost,muke, uzrujano8t (Равоа1, . 16?o/1965 , 8.

~2,б4). UFrошmоvој antrop~logiji koju оп fundira u

~Coveku. . - za · веЬе'! ,(1947), а razradjuje unizu knjiga

, (1955,




.~_ . . -, '. ~

62 ' -

.protivrecnosti koje prate ljudsko posto~anje, kde FrоDШl

u "Covjeku za веЬе" (194?/1966 , 8.49). Ва оуом mestu

. Fromm u tusn6ti kaze: "Upotrebio s8.mtaj ·· termin leg-

zistencijalnedihotolDije/ ne obaiiruci· ее na termino-logiju egzistencijalizma. Medjutim, u toku revi




"Samosvest, razum i imaginacija .narusavaju -

"harmoniju" koja је kвrakteristicna za zivo'tinjskina-

. cin postpjanja •. Оуа ројауа ~e pretvori1acoveka u ano-

malijU, u monstrum uni verzwna. Оп ј е deo prirode t pod-

vrgnut njenim fizickim zak~nim~ .1 ne~osoban da ih iz-

meni., а. ipak .on prevazi1azi prirodu. Оп је odvojen, ша

da ~e .deo се1inе; оп је beskucnik, mada је vezan za dom

koji de1i sa.svim ostalim Ьiсша. В1исајno bacen u svet

па jedno mesto i u jednovreme, оп је prognan iz njega

opets1ucajno. Posto je'svestan веЬе, onshvata svoju

nemoo i granicu вуоје egzistencije. Onvidi sopstveni

kraj: smrt.· Оп nije nikad s1obodan od protivrecnosti

svoje egzistencije; ne Dloze da ве os10bodi svoga'uma,

caki kad Ъi to ze1eo; ne moze da ве св10ЬОdз. svoga te-

1adokle godje ziv а njegovo te~o goniga da ze1i da

zivi. (Fromm, 1955/1980, s.4?).U 8УОМ re1ativno kratkom . .

citatu srecemo citav arsena1 egzistencija1istioёkih ide-

ja,izrecenihna egzistencija1istick:i. nасi.n: "s1ucajno

baeen u зvе~", .covek kao "monstrum univerzuma", kao - -

nbesku6nik:n .; an.1Cipac1ja,smrti; negzistencljalne pro-.ti vrecno st:i nit~:''''-·\';'·;·' .~ .. т' ' -

Iz sag1edavanja 1judske situacije kao pвrado-

.ksalne,. tragicne, .ispunjenepatnjoD1 proizilazi pitanje

о ~s1u zivDta i ~ju~kog bitisanja. Ovо pitanje koje

веи fi1ozofiji egzistencije,nepostav1.ja koa рrоblеш,

veckaopresno,pitanje,.1judskog ziv1j~nja па koje indi-

vidua D10ra nac1. svoj odgovor t postavljali su јов biblij-




'-" ....

ski Jov, Kjerkegaard, Dostojevski, Nictzsche i dr. Ako

је covek patnja, neJDir i strah $ta JDU valja ciniti da

. bi ае "izbavio." t da bi паВао sшisао? Egzistencijali-

zащ u odgovoru па ovo pit8nje dajer~z1icite odgovore:

aoptimisti~keq i ~pesimisticke". Prema јеdnimа covek ,

је "prevaren san", "beskorisno ocekivanje" i јеdini

odgovor na pi~anje smis1a је de1ovati, "dje1ovati bez

nade" (Bartr~, .1946/1981, в.272). Prema drugim, br1S-

'canskim fi1ozofima egzistencije, covek је bice uodno-

. su ва bogom i odgovor па вшiвао zivljenja jeste Сin

vere koji ве racionalno ne moze opravdati. U odgovoru

па pitanje smislapostojanja, koje ве i u njegovoj te-

oriji postav1ja zbog paradoksalnosti 1judskeegzisten-

c~je,. zbog covekove upucenosti па sшrt, Fromm је "opti-

mistican", оп nalazi вшiвао u 1jubavi, produktivnoj de-

latnosti i"racionalnoj veri ll • FrоDlПl је oesto i .ва nje--

govog sopstvenog stanovista neopravdano optimistican.

IznJegovog Shvatanja tragicnog coveko~og po1ozaja u

svetu i nere~ivih ... egzisteneijalnih dihotollija koje su

svojstvenecoveku, ,1ogicki ne s1ede.da се covek izabra-

ti .'pravi "put i da. се ... razviti u. sebiljubav, razwn, .

801idarnost, integritet i identitet .1.icnosti •. A.ko је

covek,kao sto.na vis.e mestatvrdi ovaj "humanisticki

·,psihoanaliti,C.tЦ'1I ,zaista 1,11 svetac" 1 .... ziocua.e" t s ta - - _. ' ..

је garancija;da,ce.;on.izabrati da.bude .. !'svetac"? A.ko -

је glavnaljudska di1ella,. kako,.toFrommi~tice,. u"Epilogua




65

svog dela "Кriza psihoanalize", izbor izmedju"ljubavi -

prema zivotu" i "ljubaviprema smrti",цije jasno za-

sto је "prav1" izbor onaj "u ime ziv~ta"?1) Pre nego' sto зе pruze odgovori Па оуа pitanja, .dobro је,. razmot-

riti njeg()vo shvatanje' problema slobode u .svetluegzi- .

stencijalizma, jer pomenuta pitanja upucujuupravo па

ovaj znacajanproblem.

Problem slobode tema је od znacaj'a i za druge

filozofije, medjutim,tema slobode i to s1obode pojedin-

са, 1icne slobode, postaje kljucnatema .f':i.lozo.f'ije eg-

zistencije. Licna sloboda је, problemsakojimse .svaki

.. pojedinac ,suocava ina .koji. оп Jlor.a, ne. apstrak:tno i

"ne~ вашо kоntешр1аtivnо уес konkretno, u de1anju, svojim

ziv1jenjemda pruziod.govor. "Covjek nije nista drugo

nego .ono sto od веЬе cini. Takvo је pravo naeelo egziste-

ncijalizma~, k:aze Sartre (1946/1981, 8.236). Covek је вlо

bOda,' i оп оуц sV,oju s1obodu rea1izuje svakim cinom u to-

ku svog ziv1jenjao.Ovo је pravi smisaoinsistiranja "eg-

zistencija1ista" па ~оше, da egzistencija prethodi !!!-

nciji. Moderna .f'i1ozo.f'ija egzistencije nag1aiava da је

"covek osudjen da bude slobodan" (Sartre), odnosno da -

је оп sаш, datako kaZem, odgovoran zaizЪor, зvоје "вuS--

tine" • Egz.istеnсiја1izаш је pobuna protiv normativi:zma,

negiranje.unapreddate "1judske prirode" koja fik:sira - -

1) ,Оё~giеanоm.је slucajno sto zapravo оуiш uzvikom"In .. the. пате. о.! .li.f'e 1" ЈТошm zavrsava svoju knjigu "Crisis

о.! Psichoanalysis~, -zbornik radova posvecen E.Frommu, takodje nosi isti,.nas1ov - -.In the Ваше о.! Li.f'e"(19?1).




ьь

covekove atr:i.bute :i. programira njegovu akciju. Slobod.a

izbQra ucovecanstvaU podrazumeva odgovornost svakog

pojed:i.nca za svoju odluku, а takva odgovornost radja,

strah :i. teskobu. 'Da је put slobode "tezak" mucenick:L,

.trag:i.can put", kako kaze Bendjajev,vrlo dobro· је znao

vel:i.ki "egzistencijalni romansijer~l) F.M. Dostojevsk:i.. Dostojevski за вУОјОШ filo'zofijom covekove tragicne slo-,

bOde, :i.zvrsio jepre~udan uticaj па FrоDШlОVО "egzisten-

\ cijalist:i.cA!o" shvatanje slobode. Sloboda shvacena kao -

."tesko breme", "straSan d,arn, koji, slobodan а вlаЬ со--

vek slukom nosi, predstavlja osnovnu temu "Velikog

Inkvizitora", krune umetnickog i filozofskog stvaranja

Dostojevskog. Frommovo "Bekstvoodslobode", sa'svojo~

k1jucnom temom, - "strahom od slobode", direktno izlazi - .

iz "Ve]kog Inkviz:i.toran • Ova veza izmedju jednog geni-- . .

ja1nog tilozofskog literarnog dela i jednog sjajnog p8i-

holoskog dela, do sada је ostala nezapaZena i neistra-

zena. Pogledajmo sad sta kaze Veliki Inkvizi tor о 810-

bod:i., о tom za coveka "straвnom teretu". Obracajuci ве -

Нristu, Veliki, Inkviz~tor veli: "Kaiem Ti, da covek ne-- . та mucn:i.je Ъr:i.ge nego .da nadje onoga kome ьз. mogao pre-

d.atitaj ,dars10bode, 8 kојiш. ве nesrecno bice, covek,

radja2). Bpokojstva radi, covek, nemocan i ispunjen 8t-

rерnјош, ,.zudi.da skine ва ,веЬе odgovornost zbogslobo-

.d~ :i.zbora, i da.nadje nekog kom~ се sepokoriti. Upravo i) Оaшus,I • .,. ( /1961), ,"Mit о .Sizifun , 8vjet10st,Sa-

r~evo. _ _ 2) DostojevSki, F.M., (l881/i933), "Braea Karamazovi"'

knj. I1, Narodna pr08veta, 8.173.,




ova misao: Za coveka пета neprekidnije i mucnije bri-

ge nego da pronadje nesto mocno сешu се ве pokoriti i

па taj I1acin izbeci tragicnu sudbinu - "da ga prignje- .

ci.1;ako strasan teret kao stoje to Bloboda izboran '

(Dpstojevski) - 'predstav1jasrzfundamentalnog d~1a: . , . .' ,

. Fromma - "Beks1;va od s10bode". U ОУОј knjizi FrоlDШ, . ' . . .

kao', 81;0 . ;је dObr'C1k .oZ~.~t ·: ~ .• "avlja u Z1.ZU 1nteresova-. . . ' ':.:i< ;~ ~ ' ~.'. ; ~. 'r .

njaiistrazivanja problem: koji su Dlotivi i _ vidovi '

covekovog odricanja od slobode, pre'Bvega u fаSizшu.

:Fromm је napravio od1icnu studiju teorij8ku i empirij-

вш о tome kako covek kada mu s10boda postane suvise

tesko breme, zaista na1azi nacine daga ве otrese i na-

dje "врав" u totalitaristickom вiвtешu, polazeci upra-

vo od teze Dostojevskog.

Odovog vidj enj а. covekakao .. bica, tragicne в10-

bode i neresivih proti'YrecDoBti, FrolDDl dosta .olako pre-'

lazi па davanje. вравоnоsniћ .~re8enja". Za filozofiju . -

egziste~cije, _ kao i uopste zaDlodernu _ JDisaoodPas,cala

па . оvашо,uрrаvо , је karakteristicno saznanje da "nеша

znakova. Jd.· 1)emstva . ва nерева", yeC :. ~. је covek. ваш od--

govoran ".za оnо. stocini t а nе nesto _ 8to . ga transcendi-

ra. Izgled.a .da. jeJ!rOJDD1. kao i neki d,rug:L egzistencija-

listi kada suocio ва "straвnom . slobodom" i opasDosti--

. та kojeovaj .. izbor IJ.osi, .popustio ."logici .zelje_" ,.i, - -

.otuda, .. ~jegova .normativistiCke . etika. __ Sli~noDostojev-

вkош, kojikad.aje ,;tJ!ebaoda. ве odluci '- izmedju istine

___ .-"_." -;:_ .. .., . . '0...., __




б8

i Нrista, birao Нrista1 ) ,Fromm kada treba da bira iz-medju logike i etike, odlueuje ве za etiku klasicnog,

.aristotelovskogtipa. U sudaru racionalnog misljenja

i etickih zahtevakod Fromma popusta racionalno, kri-

ti~ko misljenje i оп ве opr'edeljuje zati etiku ' ljubavi п

i "racionalnu" veru. U frommovoj teoriji nema mesta

mu~nim nedown:Lcama, cpvek D!oze da Ьиа izmedju ·. nepro-

duktivne i produktivneo~jentacije, odnosno, "neauten-

ticne" i "auteriticnen ~icnosti,destrukcije i ljubavi,

ali -"pravi", izbor је coveku '\9с dat unapred, odredjen - .

је zakonima razvoja. koji su iшanеntni coveku kao zivom

bicu. Пзvош komentaru poznate. misli Dostojevskog "ДО

је bog ;mrtav, sve је dopusteno", Fromm kaze: "Лkо је

,covjekziv,tada оп zna sta ;1. ·4opuateno; . abitiziv

znaci .biti produktivan ••• 11 (1947/1966, ,8.225).

U. tematiziranju·problelDa ·Covekovog .otudjenja

u Frommovom misljenju ве takodje nazireinspiracija !i-

~ozofijomegzistencije. Covekshvacen kao IIJDonstruIn

~umi:verZUDlan, .~espokojan, ,ispunjen osecanjem krivice, - ,

s1iraha, .usam1.jeIlosti, . "poi p;riDodin је .·otudjennjer је - _ ... -

zarobljen ,neresiv!m · protivrec:t:losti~a .sopstvene .,egzisten-

: cije.Ovo Jr~()lDDlovo shvatanje "otudj8nja, ~ о. komece biti

, . rееi .kа8Ще,. kao i .delimicnonjegov, p;t'otest. pro.tiv

.}·pC),s:tv.ar~nj а п ,. , c~v:eka и ·· indus~i~~kojt·. ;t,ehnokrat·вkoj ci-

1) Dosto3evski u cuvenom pismu Fonvizinoj (februar 1854) piSe:; . ..,ао ,bineko. dokazaoda. је Нristizvan istine, i , stverno ~.bi _ .se , dokazalo da jeistina izvan Hrista, ја Ыћ pre . .. ostao ва Вristom nego ва istinomn• (npisma", 111 deo knjige ·n}1.M.Dostojevski о WD.tnosti~, в.231). -




69

vilizaciji prozeto је "egzistencijalistickim" vidjenjem

coveka. Сак i sire gledano Frommov humanizam' uopste do-

. brim delom је "humanizam" inspirisan hriscanskom vari-- -

jantom filozofije egzistencije. (Jaspers,. Berdjajev, .

Tillich). Qvo narocito dolazi do izrazaja u jednoj od

poslednjih Frommovih knjiga "Imati ili biti?" (1976).

U tom delu ва snaznim egzistencijalisticko-re1igioznim

motivima, врав za. coveka ве trazi u mora1nom preobraza-

ju ljudi i njihovoj preorjentaciji od niџlanja" па "biv-

stvovanje n• U svom re1:igiozno obojenom zahtevu da со

vek napusti sve sto ima, da ве os10bodi svega 8to ga

sputava i da - П!?ш!!.", Fromm ј е toliko radike.lan da tra-.

zi .da ве covek oslobodi i svog negan.

х Х .

х

.Svrha ovog prikazaFrolDDlovog odnosa prema Fre-

udu, Marxu i egzistencij8.1istima, jeste da' ukaze па рј1а

~ korene Frommovemisli, bezkojih је vrlo teskora-

· ZUПiеti. nјеgоvо delo.OgraniQio sаш ве u ovom istraiiva-

nju па pomenute tristruje jer su one najznacajnije uti-

cale па Fromma, kao i zato 8to ве zapravo one cesto su-

celjavaju U njegovoj teoriji, iprot.iv njegove volje,

dovode .do .neresivih teorijskih protivrecnosti. Qva te-

zace, biti .razvijena i potkrepljena ar~entiina u tre-

сет de1u, posle . osvrt~ па FroDUDOVU antropologiju i teo-

riju licnosti.




II D Е О

FROMMOVA ANТROPOLOGIJA

I TEORIJA FORМIRANJALI~NOSTI




70

1. }'IЮI'IЕОVА li.ETHOl'OIJOGIJA

IJ.jHdska priroda i 1judska situaci,ja

G1avl1iFrommovi pojmovi i teor.ije t'icu se со

veka, njegove prirodc' i odhosa pojedinca .idrustva. Ovaj

dinamicki odnos1icilOsti i drustva u zizi је Frommovo~;

toorijskog interesovanja i njegovog de1a uce1ini. Fromm

pre svega рипо paznje pok1anja problerq.u covekove prirode,

njec;ovih potreba l::ao i njegovog odnosa sa svetom i dru-

giп 1judillla. Da ј е odnos ,рој edinac-drustvo zaista glav-

ni, dominanthi problem,Frommove torije, svedoce njegovi

k1juCl1i pojmovi i teorij е koji se odnose па drustvel1i l:a-

rakter, drustveno nesvesno, mehanizme bekstva, otudjenja,

S10bOdU; dinamizam 1judske prirode i td. Bez poznavanja Fro-

mmovog shvatan~a 1judske prirode, odnosno njegove antro-

po1ogije, nemoguce је razumeti njegovu teoriju 1icnosti.

Оп smatra da зе psiho1osko razmatranje 1icnosti "тога za-

snivati па antropo1osko-fi1ozofskom ројmи 1judske egzisten-

cije ll (Fromm, 1947/1966, s. 52).

U jednoj svojoj stUdiji1 ) Vladimir Jakov1je-

vic lcaze: IIUpoznavanj е sustinske covekove prirode i per-

spektive covekovog razvoja, njegovog da1jeg ocovecavanja,.

osnovni је saznajni problem vremena u kome zivimo ll • Ako

је zai'sta problem coveka i njegove perspektive, glavni рго

Ыет nase epohe, onda mozemo reci za Fromma da se u nizu

1) Jakov1Jev~c, v., (1969) "Psi.hoanaliza i antropo10gija ll , u Causo, I., "Socija1ni aspekti psihoana1ize ll Ku1tura,s.5




71 'о'

svojih dela bavio upravo ovira bitnirn pitanjem nase[; vrеше

по.. Fromm svојоПl "kritickorn antropologijom"l) po:cusava da

prevri.zidje lаZПl.l d.ilemutradicionalne antrop:iogij е - da

li jecovel:ova priroda univerzalna, urodjena ili је .rela-

tivna, stecena.

Ova dilеша ima svoj koren u .antickom svetu u ko-

ме St1 bila шislјепја о ljudskoj prirodi podeljena: grci fi-

!.ozofi Plato.ni Aristotel smatrali su da је ljudska priro-

da vecita i urpdjena, а ...... filozofi Demokri t i Epilrnr

da su covekove bitne dusevne i duhovne osobine proizvod

. оlcоliпе u kojoj zivi. U savremenoj antropologiji јОБ uvek

је ziva ovapolarizacija. Prema shvatanju nativista, ро-

s·t;oji vecita, univerzalna ljudska priroda koja se saтo па

razlicite nacine ispoljava u razlicitim ероhаша. Ovo shva-

tanje о fiksijaranoj ljudskoj.prirodi bitno је neistorij-

sl:o ргеmа drugom ekstremnom shvatanju, ргеmа mislj епји

"kulturalista" пета smisla govoriti о "ljudskoj prirodi"

jer је covek samo pasivni odraz razlicitih drustava i 1::ul-

tura kojima ве оп prilagodjava u toku svog zivota.

l!'roDm lcri tikuje оЬа ova ekstremna stanovi5ta.

Ёtо ве tice prvog stanazista, covekova priroda nije zbir

urodjenih i nepromenljivihosobina koje su u svim drustvi-

та i' epohamaiste. Ovo neistorijsko shvatanje пе uzima do-

voljno u obzir znacajne promene ljudi u toku is~orije. Тео

rija о nepromenljivoj ljudslcoj prirodi sluzila је da oprav-

da i ovekoveci dati poredak. Fromm narocito kritikuje ро-

1) Sav1.c, о., (1979) "Fromovalcriticka antropologija", u "r·1arks'Ovo sllvatanje coveka" Grafos, Beograd.




72

1:иБаје аа эе sli1:a о coveku date epohe uzima kao sli1:a со

veka.uopste, kao univerzalne ljudske prirode. S druge stra-

пе, оп k:ritikuje i shvatanje аа пе postoji ljudska priroda,

d,a·nema .smi81a govoriti опесети' sto је tolil:o promenl.iivo

'э obzirom da suljudi u raznim vremenima i raznim drustvima

potpuno razlici ti. Fromm smatra аа ljudi imaju zaj ednicl:e

osobine koje hisu эато fizicke i fizioloske уес аа ima i

zajednickopsihicke osobine, odnosno da ima smisla govoriti

о coveku. Ako пета zajednicke ljudske prirode u ovomsmis-

lu, onda пе bi mogli аа shvatimo umetnost, motive, filozo-

fiju kulture koje эи toliko razlicite оа nase1 ). Ima smisla govoriti о covecanstvu i coveku jer

postoji sustinsko obele~je coveka, smatra Fromm.Medjutim,

опо sto је bitno u coveh~ sto је sustina ljudske prirode

nije neki,metafizicki kvalitet ili supstancija, уес protiv-

recnost inlJ.erentna ljudska egzistencija2 ). Na оуој protiv~ recnosti ljudske egzistencije Fromm zasniva эуоје shvatanje

ljudske prirode, ali i vise od toga, citav ЭУОј sistem оп

gradi па оуој оэпоупој cinjenici covekovog postojanja •

. Covek, buduci da ima telo i nagone, pripada ~i-

votinjskom carstvu. S druge strane, posto ima razum оп је

svesno bice koje prevazilazi.nacin ~ivota zivotinje. Covek

'је "izbacen" iz prirode, а ipak је аео пје, "оп је delimi-

спо bozanstvo, delimicno zivotinja ll • 3) u оуоте је protiv-recnost svojstvena jedino coveku. Obrazac ziv1jenja ~ivoti-

1) From, Е. (1962/1980) "Sonu stranu оЈсоуа iluzije", Napri-јеа, Zagreb. .

2) From, Е. (1964) "Тће Hearth о! rvIan - His Genuine for God and Evil", Harper, s. .

3) From, Е. (1955/1980) "Zdravo drustvo" Rad,Beograd, 8.48




73

пјс dat је njoj Gelleticl::i - опа iша instinl;:te i dт'щ::;е теllа-

пizпе koji јој опо:(шSо.vајu da зе pri1o.cod.java па c1atc t.1.810-

уе ~ivota. ,Опо. је jedno s prirodom i ne prevazi1azi је. 2i-

votinja пета razuD i nije svesna зеЬе i svoje eGzi~tencije.

Covel::ov 1I 0brazac" zivota је bitno druc;aciji. Оп, пета instin~

l:te niti dгщ.::~е u10z.ene sl1eme ponasanja'koji -oi Н1l1 pl"'uzi1i·

od[jovore па оуа sustinska pitanja njee:ovogpostojanja. Оп

imarazuL1, mactu i samosvet koji. ти OmOL'1lCava,-јti с1а Ьшlе

svestan sebe i svoje egzistencije, а пета gotovih biolo~~ih

odredj enih resenja. Za zivotinj sku egzistenciju karal:teris-

ti




74

Ove protivrecnosti и covel:u su dvojal::e: egzisten-

cija1ne i istorij ske. E[~zis't;encij а1пе dihotomij е эи "nroti v-

recja Јсоја covjel~ пе moze ukinuti, a1i nakoja moZe,·u skla-

du sa svojim l::ar!3-ktегоIГt i kU1turom, raz1ici t~ reagirati 111) • Fгошm p~8e о tri glavne egzistencija1ne dihotornije. Prva пе

resiva, prot:Lvl"'ecn~st proi~azi iz t'oga .8tO covek niora da· ишrе а svestan је sшгti. Ovu' tragicnu protivrecnost svoje

\

e[;zistencije covek пе moze da izmeni vec sarno da геаьије

razlicito. Ideo10gija, kao 8to је hri8canstvo па primei~, ро

rice ovu cinjel1.icu da se zivot zavrsava эmrси, i obecavabes-

mrtnost. пгиСја dil1o·t;omij а jeste protivrecnost izmedju соуе-

kovill mo[;ucnosti koj е оп poseduj е i пепiоguспоsti da se· опе

rea1izuju zboC; kratl:oce zivota. 1 t:eeca, vazna egzistenci-

ја1па dihotomija, sastoji эе u tome da је соуеЈ>;: sam а пе

moze biti эат, tj. rnora da эе ujedini эа drugim ljudima i

svеtош.

Istorijske dihotornije Би u osnovi raz1icite јег

опе nastaju и odredj епот is't;orij skom periodu i nisu nuzan

deo ljudske egzistencije. Njih је covek stvorio i оп ih то-

ze resiti и toku istorije. Ideologije izvesne istorijske di-

llo'l;ornij е predstavlj аји kao veci te, egzistencij alne dillotorni-

је йа Ы obesllrabl"ili coveka i odvratile ga od pokusaja da ,il1

ukine. Fromm пе navodi koje su to istorijske dillotomije, a1i

mozemo pretpostaviti da је jedna od mozda najvaznijih protiv-

recnost izmedju pojedinca i ku1ture.

1) . From, Е. (1947/1966) IICOV~ ek za sebe - psihol08ko istra-zivan,je etike" Haprijed, agreb, в.




75

Protivrecnpst lшја је svojstvena 1judskoj ec;zi-

stcnciji radja поуе specificne 1judske potrebe. "Arllimedova

tacka specificne ljudske diпашikе lazi иОУО,ј jedinstvenosti

lјпds1:е situacije" (Fгоmш, Б., 1955/1980. ' s.Ч-9). Uovek iтa

potrebe (bioloske) koje imaju i zivotinje, a1i ima i поуе

(ljudske) lcoje зи зато пјеои svojstvene. G1avna ljudska ро

treba proizilazi iz njegove ljudske situacije, ' iz cinjenice

da mora da resava neresive protivrecnosti а to je ,potreba

da ропоуо uspostavi jedinstvo sa prirod_om i drugim 1judima.

Covekove potrebe, konf1ikte itd., пе mozemo objasniti рото

си instinkata vec опе imaju svoj koren u covel:ovoj specific-

пој situaciji. Za razliku od zivo~inja coveku је njegova зо-

pstVel1a egzistencija probleo koji mora da resi -опа је l1је-

gov zadatak. "Potreba da зе pronadju uvek nova resenja pro-

tivrecnosti njegove egzis.tencije, uvek vise forme jedinstva

sa prirodoru, d.rugim 1judima i samim sobom, jeste izvor svih

psihickih snaga koje motivisu coveka, svih njegovih strasti

afekata i briga ll • 1 )

U principu postoje dva fundamenta1no raz1icita

od~ovora па osnovu protivrecnost 1judske egzistencije, па

protivrecnost izmedju covekove usamljenosti, razdvojenosti

od sveta i njegove potrebe da зе ujedini sa svetom idrugim

ljudima. Оуа dva оапоупа зтега resavanja su: ,da se vrati u

stanje prvobitne harmonije i sigurnosti, da pokusa da ukine

svoju svest, razum i1i da trazi поуи harmoniju u od.riosu sa

1judima i svetom. "Covekov zivot је odredjen naizbeznom al-

. 1) 1!'\rom, Е. (1955/1980) "Zdravo drustvo" s. 47 (сео citat u originalu је dat kurzivom).




76

tегпаtivош izmedju povratka на zivotinjsku e[jzistencijll i

dostizanja 1judsl:e ec;zistencije" (1!'готт 1955/1930. s.51).

l"гоiШl'1 razradjuje оуо r.:;lediste u knjizi "The Hearth о! 1'-'lо.n ll

i govori odva sindroma, strasti. IЈјиЬау ргета zi votu, pre-

vazi1azenje nacizma i ' nezavisnost cine prvi sin[;I'om, "sin-

drom raSta". Lj'Lloav РГ.еmа smrti, incestuozna simbioza i та

ligni n'acizam cine drugi sindrom, IIsindrom propadanjall(Promm

1964. з.15). Zapravo za 1!'готта postoji saтo jedno ргауо 1ји

dsl~oresenje: naci srnisao · zivota u razvoju .1jUbavi,· razuma,

samosvesti, y~eativnosti, а to znaci razviti svoje specific-

по 1jl1dske potencija1e i ziveti produktivno. Odgovorna pro-

blеш kojicoveku postav1ja egzistencija, ispunjenje sopstve-

пос zadatka 1ezi u razvijan,ju svih snaga, odnosno u tome

"da bude оnо sto jest" (Fromm, 1964. s.13).

СоУеЈсоуе egzistencija1ne potrebe i strasti

Оnо sto је za Freuda (Frojd) 1ibido, to је Fromma

potreba da resi svoju egzistencija1nu pritivrecnost i da за

v1ada odvojenost i usarn1jenost. Sve 1judske potrebe i stras-

ti proizilaze iz ljudske situacije.

Svoju teoriju 1judskih potreba Fromm је sistemat-

ski iz10zio u kn'jizi "Zdravo drustvo" u poglav1ju "ljudska

situacija - kljuc za humanisticku psihoana1izu", mada se

y~c izvesna k1ica оуе teorije nazire u knjizi "Covek za se-

Ье". Kasnije ude1u "~Olucija nade" (1968), pog1av1je "Sta-

је covek", i narocito u knjizi "Anatomija 1judske destrukti-




77

vnosti" (19'73), odeljal: IIЕзzistепсiјаll1С rotrebe covjelca

i razne strasti ul;:orenj епс u l;::arakteru", :Ь"'гоmш ovo sJlvata-

пјо razradjuje i pro~iruje.

Ovde cuizloziti vеоша sazeto Fr6mmovo sllvatan ~je

ljudsl:ih potreba, trudeci эе da red:os1ed potreba navedem рх'е-

та vaznosti l::о,је oni imaju u Fгоmшоvот sistemu, а по, l:ao 8-[;0

se tobbicno cini, pr.ema redos1edu koji је Fromm dao u "Zdra-

Vqt1 drustvu". Od petosnovnih 1judskih potreba: (1) potreba

za pripadnoscu, (2) potreba za prevazilazenjem, (3) potreba

za ukorenjeno~6u, (4) potreba za identitetorn i (5) potreba

za okvirom orijentacije i verovanja, najsnaznije i najvazni-

је su, oci[;ledno prva i poslednja. Schultz (Sulc) takodje de-r-------:--

1i ovo mis1jenje kada kaze, tumace6i }1'гошmа da covek ima ро-

trebu da izbegne оэе6апје izolovanosti da razvije оэе6anје

pripadanja i da nadje smisao u zivotu (Schu1tz, 1976, s.87).

Zapravo ргуа potreba је najosnovnija potreba iz koje proizi-

laze sve ostale kao specificni nacini zadovo1jenja ove pot-

гоЬе. Sam li'romm, medjutim, пе pravi jasnu raz1iku izmedju

ove fundamentalne ljudske potrebe, kako је оп prikazuje, i

па prirner potrebeza stvaralastvom ukorenjenos6u itd., koje

Би, mozemo re6i, posebni motivi cija је funkcija zadovo1je-

пја оуе potrebe (stvaralastvom destuktivnos6u itd.).

а) Potreba za pripadnos6unasuprot nacizmu. Za-

hvaljujuci samosvesti covek је svestan 6VOg polozaja, оп

zna da .је zauvek otrgnut iz prirode i da nikad vise пе то

ze biti jedno эа пјош, оп је svestan svoje nepodnosljive

usamljenosti, svoje nero.oci i svog kraja. Da bi ocuvao svo-




78

је zdrav1je i individua1nost 01'2 mora da se.na поу naci11

ujedil1.i ::Ја svetom i вуој im bliz11,jima. lй~6 postigne оуо ud-

ruzivanje putem 1jubavi i razuma, о nааје ne.sao svoj pravi,

produl::tivni put ао nоуос stvar110 C; ,odnosa sa svetom i saoim

~ЮЬОrJ. Ljubav ,је isti11S:::i lјщisl::i, zreo pdc;ovor па prori1ebl

l::oji covel~ postav1ja egzistencija. (;ovek, da bi izbet;ao 1п

di10 mQze ' зе ujedini.Jci s drugima putern simbioticke ye~e, ,a1i

теаји svim oblicima udruzivanja samoljubav omogucava соуе-. , ku аа zadrzi svoju slobodu i integritet u jedinstvu sa аги-

gim osobaJi1a (FJ:'OI:1m, 1955, 1956). Ako pojedinac nе изре ni

па jedan nacin аа зе poveze sa drugim 1judima оп onda nе

uspeva аа izadje iz nacizma,tj. оп svet i 1јиае doziv1ja-'

уа kroz prizmu svoji11 potreba, ze1ja. i stral10va а пе doz"i-

У1јауа i11 onakve kakvi јези tj. obj ,e1:tivno. Takva osoba ni-

је sposobna, nе samo da razume svet i 1jude l:akvi oni pos-

toje izvan njegovih ze1ja уес nije u stanju ni da vo1i. Ek-

stremni vid nacizma је 1udi10.

Ь) Potreba za okvirom orijentacije i уегоуanја -

razum nasuprot iraciona1nosti. Covek је okruzen s bezbroj ne-.

poznatih i zasonetnih ројауа, as obzirom da ima razum оп ima

potrebu da pronilme u оуе pojavei da ih smesti u jedan poz-

nati okvir koji се ти omoguciti da se orijentise u svetu. 1

оуа potreba proizi1azi iz inperativne covekove teznje da уаз

postavi nагиаеnи ravnotezu izrnedju njega i prirode. "Оп /со

vel:1 poh."11sava da роnоуо uspostavi to je9-instvo i ,tu ravnote-

zu prvenstveno u mis1je~ju, konstruisuci эуе obuhvatnu duho-

vnu sliku svijeta koja ти sluzi kao misaoni okvir iz kojega




79

I!1o z e dobiti odc ovor па pitanje t~dje stoji i sto rnu је ci-

niti 'J (Ј?rошш, 1947/1966s.53). О ovoj potrebi za okvirom , ,

orij entacij е rnozemo govoriti па , dva nivoa.. 1'1a prvom, osno- ,

vnom nivou coveku је potreban bi10 kakav okvir orijentaci;..

је, koji се nјеЕја subjektivno zadovo1jiti, bez obzira ' ko-'

1ik6 је 'taj okvir u sk1adu sa stya.rnoscu. Ovde је, prema

tоше vaznosamo to da ти taj sistem orijentacije pruza

s~sao i'sigurnost. На drugom, visem nivou, ovu covekoVu

potrebu mozemo shvatitikao potrebu da se svet shvati оЬ

jektivno, bez il~zija straha i ze1ja koji isl~iv1javaju

паБе mis1jenje. Ovu potrebu u оnот prvom, sirem smis1u za-

dovo1javaju i al1imizam, magija,tot~mizam i autoritarna

шопоtеistiсkа re1igija, kao ' i nauka:ti10zofija itd.

с) Potreba za prevazilazen,iem - stva.ralastvo

nasuprot destruktivnosti. Covek zahva1jujuci razumu i masti

ima snaznu potrebu da prevazidje stanje pasivne kreature i

da bude nesto vise od, kako to kaze Einstein (Ajnstajn),

"kocke Ьасеnе iz саБе" (Frornm, 1968/1979s.76). "U stvara-

1ackoIi1 aktu covek prevazi1azi зеЬе kao kreaturu, uzdize se-

Ье iznad pasivnosti is1ucajnosti svoje egzistencijeu оЬ-

1ast celishodnosti i slobode" (Fromm, 1955/198'os.59). Pra-

vo resenje koje zadovo1java potrebu za prevazilazenjem, је

ste akt stvaralastva, ciji је protutip rad umetnika. A..'k:o

nе moze das:t;va.ra, covek onda unistava sto је drugi odgo-

vor па problem prevazilazenja: ako пе mogu nesto da stvorim

mogu da unistim. Covekova a1ternativa је da stvara ili rusi,

da voli ili mrzi. Rusi1astvo је sekundarna mogucnost, alter-




ОО

l1a·tiva stvaralG.~tvu kO,ie. s€{ razvija Sal:10 onda аЈсо соуе};:

пе шоzе da zadovol,i i svo ,jll potrelJll za stvaranj ет.

d) Роtгеlнэ. za identi tetom - indi viduall10st

nasuprot l:onformizmu. 1 оуа potreba proizi1azi iz соуе

Јсоуе odvojeriost.i od sveta i cinjenica је da је covek obda':'

геп samosves6u. Covek је jedino zivo bi6e Јсоје moze re6i

"ја sаш" i Јсоје је svesno sebe Ј.:ао izdvojenog bi~a. S оЬ

ziron1.da covekovo ропавапје nije determinisano instinkti-

иа уе6 svesnim od1ukama., covek se ?уе vise ose6a subjektom ' \

svojih radnji i to·dovodi do ose6anja identiteta. Оэе6anје

identiteta se stice u toku razvoja - fi10genetsko[j i onto-

e;enetskog. Covek је u primitivnoj zajednici bez ose6anja

vlastitog identiteta, odnosno оп је игопјеп u zajednicu.

r;rek sa ukidanjem feuda1nih odnosanag10 se razvija ose6a-

пје v1astitosti. U ontogenezi dete stice identitet i svest

о sebi tek kada sav1ada prvobitno nacisticko jedinstvo sa

svetom. Dete postepeno uvidja da је опо posebno bi6e, in-

dividua, tako da se гес "ја" јау1ја re1ativno kasno u·tre_

cniku dete·ta. Dete uvidja da se опо raz1ikuje od svih os-

ta1ih stvari i 1judi itako pocinje da se ose6a odgovornim "

za svoje postupke. Ро Frommu "identitet је опо iskustvo ko-

је coveku dopusta da sa punim ргауоm kaze ".Ја", pri tom је

оуо "Ја" shva6eno kao jedan organizuju6i, aktivni centar

strukture svih mojih stvarnih i1i mogu6ih de1ovanja" (Fromm

1968, 1979 s.91). Ројат "ја" Fromm .raz1ikuje od ројта ego,

јег isku~tvo ega zasniva se па kategoriji imanja ·(imam te-

10, поуас, decu, socijalni polozaj), dok se iskustvo iden-

titeta vlastitog "ја" odnosi па kategoriju bi6a (ја saт

otac, radnikitd.).




81

е) Potreba za ukoren,jenoscu - bratstvo nasu-

prot incestuoznosti. Оуа potreba, mada је Fro~~ izdvaja

kao posebnu·mor;la bi se podvesti pod potrebu za.prisadnos-

си gde bi bratstvo bilo pozitivan vid incestuoznaveza nе-·

gativni, neprodulctivni vid ujedinjavanja:. Cove.kovo odvaja-

nje od prirode је mucno jer ~аIсо covek gubi sy-oj oslonac i

svoj kOTen. Zato kod coveka "postoji teznja da ne' prekine .

prirodne veze,' da se bori protiv odvajanja odprirode mај-\

ke, od krvi i zern1je" (1!'romm, 1955/1980 s.бо). Prauzor pri-

rodnih veza sa svetom jeste vezanost deteta za mајlш. Fromm

ОУи vczanost za тајlш ob.iasnjava drugim raz10zima nego Fre-

ud. Gini se da Fromm mistifikuje i pravi od stvarne OVOZ~

та1ј ske majke arhetip l1ajke, kad kaze: "I'1ajka ј е hrana;

ona је ljubav; ona је top1ina; ona је zem1jao Ljubav majke

prema detetu - to је njegov zivot, to је njegova ulcorenje-

nost, njegov dom" (Fromm, 1955/1980, s.б1). Odrastao covek ., и majci trazi zastitu, sigurnost, top1inu i izgubljeni raj.

Ovde se vidi ve1iki uticaj Ranka i Junga па Fromma. Drustvo

zabranjuje incestuoznost jer jedino takocovek moze da na-

preduje -ako prekine рирсanи угрси i sav1ada vezanost za

maj.lcu, odnosnoako prev1ada teznju da ве vrati u "sveobuh-

vatnu utrobu i1i па grudi koje hrane". Za odras10g civi1i-

zovanog coveka zamena оуе vezanosti koja dajeosecanje pri-

padanja i ukorenjenosti, jeste vezanost za porodicu,'naciju,

drzavu, crkvu itd. Prava ·alternativa оуој "prirodnoj" veza-

nosti za "zemlju i krv" jeste ljudska vezanost zasnovana па

bratstvu, jed1lalcosti i solidarnosti.·




82

(;ove};:ove strasti su specificni nacini па koje

covek zadovoljava svojeosnovne, e5zistencijalne potrebe.

60velc па primer, . potrebu za vezanoscu moze zadovolji-

ti ili potcinjavanjem ili ljubavlju, potrebu za pr~vazila

~enjemmoze zadovoljiti stvara1astvom ili destruktivnoscu

itd. :~oje се strasti biti razvijel1e zavisi od ljudske pri-

rodc, ali i od socijalnih prilika и kojima konkretna osoba

zivi. Potrebe su univerzalne, iste za sve lјийе, а strasti \

koje iz njih proizilaze razlikuju se и zavisnosti oddrus-

tvene strulcture porodice i licnosti samog рој edinca. Za

razliku od Freuda koji је bogatstvo ljudsl:ihstrasti pro-

tumaci6 и skladu sa svojim sistemom, kao derivate inst:iz1:a-

ta, 1!"'romm polrusava da "oslobodi 11 strasti instinktivisticke

pozadine i da im vra·ti njihovu autonomiju. U "Anatomiji lju-

dSkedestrUktivnosti ll , 5de зе najvise i najsistematicnije

bavio strastima, Fromm kaze: "0va studija I"Anatomija lju-

dske destruktivnosti"l oslobadja strasti kao sto su teznja

za ljubav1ju, za slobodom, kao i nagon za unistenjem, za

mucenjem, za v1aScu od pod1oznosti njihove nametnute veze

sa instinktima. Instinkti su cisto prirodne kategorije,

dok ·su strasti uvrijezene и karakteru sociobiolosko-histo-

.rijske kategorije" (Fromm, 1973/1975, 1, з.25). Strasti зи

snazni poy~etaci slozenih 1judskih aktivnosti, а nastale

su iz us10va 1judske egzistencije, iz 1judslce si tuacije,

а . nе iz fizioloskih · stanja. Оnе nastaju iz potrebe огgЩ1i

zma da napreduje, da raste i fizicki i menta1no, kaze Fromm.

Aludirajuci па Nas1o\'la (Haslov) Fromm pise: "0ve strasti пе




!Jostaju sna~ne tek Јсааа su namirel1e fizio10ske pot~'ebe. Опе

Би u samoj bi ti 1judske ,er;zistencij е; nisu пе1:а vrsta 1uksu-

za koji si mozemoprius titi riakon sto ви. "osnovne", nize ро

trebe zadoVo1jene~)Ljudi ви izvrsavali samoubojstvojer ni-

ви mo[;li ostvariti svoje strasti za . 1jubavljy_ SluCajevi .

samoubistva zbog seksualnog nezadovo1jstva gotovo пе posto-

је. Ove ,пе instinktivne strasti UzЬш:{i.lјu covjel::a, tjcraju

ga napri.jed, cille zivot 'vrijednim" (lI'romm,1973/1975, 1, з.26).

str'asti od obicnil1 1 j udi cine hero~e, .jer опе 'predstav1jaju

kompletan ljudsk i odgovor па neresive protivrecnosti ziv-

ljel1ja.Fromm за odobr,avanjem citira reci Но1Ьасl1а (Holbah):

"Un ћоое sans passiol1s et а' esises casserai t d '. etre ип ћоmmе,,2) ф'гоmm, isto dclo в. 26). Ako зе oslobodimo okova redukcionis-

t .?-cl::e i instinktivistic1::e рsill010 Бiје, kaze Fromm, опаа то

zemo re6i аа strasti predstavljaju "covjekov pokusaj da зЬ

vati smisao zivota, da dozivi na~visi stupanj intenzivnosti ..

i зпасе koji moze (ili vjeruje da moze) posti6i u odredjenim

uvjetima" (Fromm, isto delo, ista strana).

Da z~~ljucimo, ove 1judske potrebe i strasti па-

8taju kao odgovor па problem usamljenosti nesigurnosti i st-

raha koje izaziva izdvajanje coveka od prirode i drugih 1ји

di. Za ovu egzistencijalnu dihotomiju vezan је problem 810Ьо-

· ае.

1) Sl1.ёпо glediste kao . i Fromm ima i sovjetski autor Aseev (Asjejev) u radu "Иоtivасiја i licnost", u "Teoreticeski-

:' :. 'j~ : problemi psibologii 1iёпоsti", Nauka, Hoskva, 1974. 2) "Covek bez strasti i ze1ja prestao bi bi ti covelc"




84

. ,

Froblern ~oy~~oye slobode

Za raz1ilm od svih drugih bi6a соуеЈ;: moze da slo-

bodno od1ucuje.~ivotinja de1a ро nagonu instinJ-::аtа, dok је

coveJ~ovoponasanje ."otvoreno"za raz1icite mogu6nosti, ocl~

nosno covek moze da bira izmedju postoje6ih alterna.tiva.

FroIrltl, kao i nel:::i dru2;i savremeni fi10zofi, smatra da је је-

dna od sustinskih odredbi coveka ta da је оп slobodan. "Lju-

dsJto postojan,ie i sloboda od pocetka зи nerazdvo.ini " (Fromm,

1941/1969, s.J.J-7). Као sto smo vide1i fi10zofija egzistencije

stavlja u prvi p1an upravo problem covekove tragicne slobode.

Covek nе moze а da nе bude slobodan - оп је u svakom trenut-

Јси "osudjen da bira". Sloboda је covekov blac;oslov i prokle-

tstvo smatra Fromm. Covek је zahvaljuju6i razumu i samosves-

ti postao svestan svoje izdvojenosti od prirode i drugih lju-

di. На pocetku ljudske istorije stoji covekov cin slobodnog

izbora, koji ga је zauvek izgnao izprvobitnog rajskog sta-

nја. Napustaju6i ovostanje, kidaju6i primarne veze sa sve-

tom covek postaje sve slobodniji, m06niji, ali istovremeno

gubi ose6anje ukorenjenostii sigurnosti. Covekova kulturna

istorija jeste proces sve ve6eg oslobadjanja i sticanja nе

zavisnosti u odnosu па ~~an, pleme, prirodu, naciju itd. Za-

nim1jiv је i znacajan Frommov pokusaj da problem slobode ra--

zamtra kao istorijsku i drustvenu РОјаУи, а nе зато kao те-

tafizicko pitanje. Istina Fromm nije uvek dosledan. О tome

6е, medjutim, biti reci u zavrsnom delu ovog rada а sada 6е

рге svega bitirazmatran problemslobode u drustveno-istorij-

зЈсој perspektivi. РгоЫет slobode postaje sve znacajniji, вта-




85

tra ].!'гоmш u dоћа kasnoc S~"'ed11j ес уе1\:а i па poce·t;~\:U шоdегпс

ere. П sгеdll.јеrз veku ргоЫеш slobodc pojedinca nije se pos-

tavl.jao tako озtго, jer jesvaki pojedinac imao osecanje

pri}!adnosti, ukorenjenosti u cvrstoj hijerarhijbkoti, struk-turi. Sva1\:Q ,је .tada znao sta i Јса1:0 treba da cini, и sta

da уегије, koj'im idealima da 81uzi, kako da se oblaci itd.,

u zavisnosti od toga da li је bio feudalac, vitcz ili krnet.

Oqvek је tada bio deo уесе celine koja ти је pruzal,a 08е

сanје sigurn08ti, 'pripadanja i bezbednosti. U renesansi

pojedinac postaje sve vise svestan sebe i svoje slobode.

Protestantizam i'kalvinizam su bili snazni izrazi novog

oseca.nja slobode, ali istovremeno i bekstvo od slobode. 00-

vek је p,ostao aktivniji, nezavisriiji, slobodniji sa l"'aspa-

dom feudalnih odnosa i razvojem novih kapitalistickih ой-

,nosa. Nеdјиtiш, эа porastom nezavisnosti i slobode covek

gubi r.lesto и jednom utvrdjenom sistemu i posta.je sve nesi-

6~niji i usamljeniji. Covek se sada suocava эа vrernenom

sopstvene odgovornosti, sa izazovom da donosi odluke, od-

nosno йа bira ро cenu gubi tka spokoj stva. U modernoj epolli

соуе};: је sve vise svestan svoje tragicne usam1jenosti, slo-

bode ,i postaje вуе zaplaseniji zbog mogucnosti pogresnog

izbora. То kod nјеьа ,ројасауа teznju da se vrati и stanje

bez odgovornosti.

Fromm govori о йуе vrste slobode: о negativnoj

slobodi,-"slobodi od" i pozitivnoj slobodi, "slobodi za".

Оуај dijalekticlci razvoj ljudske slobode, karakteristican

је kako za covekov istorijslci razvoj, tako i za covekov




86

ontoGenetski razvoj. (;ovelc se u toku razvoja sve vise odva-

ја od prirode i druGih ljudi, ~ubi osecanje pripad~osti i

postaje sve usaml~jeniji, .одЛОSllО sve visestice,, 'slol)'odu od".

Оуа negatiyna' s16boda је tragicno osecanje izdvoj'enosti st-

raha i bespomocnosti. Hedjutim, ргосез oslobadjanja coveku

dono'si i pozi tivnu slobOdU, "slobodu za", ko'j а зе sastoj i " . , . .

u razvoju ijacanju sopstvenog ја. То jecovekova sloboda

z~ spontani razvoj svih potencija1a 9dnosno razvojpoten-

cija1a za ljubav i produktivnu, stvaralac'ku de1atnost. :Ъ~гоrnm

оуај pl"'otivrecni razvoj ljtldskog oslobadjanja, odnosno dvo-

znacnost slobode opisuje kaO' 11 s jedne strane Буе уеси nе

zavisnostcovekovu od spoljasnjihautoriteta; s druge, nје

govo Буе уесе izdvajanje i озесanје pojedinacne beznacajno-

sti i nemoci kao pos1edice tog izdvajanja" (Fromm, 1951/1969

s.51). Ро svemu sudeci, kod Fromma je"sloboda od" nizi stu-

рanј u razvoju slobode, odnosno predus10v za razvoj"slobode . . za". Оуа dva tipa slobode mozemo shvatiti kao postojanje оЬ

jektivnih spo1jasnjih из10уа da covek postupa u sk1adu за

svojim nаmегата ("sloboda od") i kao prisutnost subjektiv-

nih uslova da covek ostvari вуоје zelje C"sloboda za") (Du-

kic, 1979, s.50). То znaci da za raz1iku od spo1jasnjih рге

preka i spona, postoje i unutrasnje prepreke i. kocnice, koje

covek тога da savlada зуојоm odlucnoscu,'hrabroscu i јасanје

vlastitog ја, da bi zaista bio slobodan ("sloboda za").

Moderni covek је postigao"slobodu od" ali nе i

"slobodu za". Оп је oslobodjen veza koje зи ga cvrsto veziva-

1е za druge 1jude, za stalez, za drzavu, 4а boga itd., a1i




87

јоз nijedostigao "slobodu za ll , tj. slobodu da potpuno raz-

vije svoje produktivne mogucnosti i da stel~ne svoj identi-

tet-. S .оЬzirоПl da preov1adjuje "slob6da od", rlegativna 810-- .

boda,. jedinka u пазет vrешепu jeusaг.i1jena, петоспа _ izas-

trasena. оуо osecanje neizvesnosti, str~a i usam1jenosti-

za coveka predstavlja "najzesci- bo1" i, zato, najm06niji-

motiv u ljudskom ропаЗanји. lilozemoreci da Fror:Im umesto fe-=fv. '&frv Ud~lnod na:cela izbegavanja bola .odnosno nezadovoljstva, ро-

stulira nacelo izbegavanja osecanja usamljenosti lcao свпоупо

пасе10 1judskog ponasanja. Qvo nepodnosljivo osecanje nesi-

Qil'nosti covek pokus ava da savlada па iracionalni, neade-

kvatan nacin i tako nastaju mehanizmi bekstva od slobodeo

Mehanizmi bekstva

Ovi mellanizmi bekstva predstavljaju svojevrsnu

modifikaciju mellanizama odbrane. Umesto anksioznosti koju

izaziva nava1a impulsa iz ida, koji pokrecu mehanizme od-

brane (poti,skivanje, projekcija, racionalizacija: itd.) u

Freudovoj teoriji, ovde је motiv strah od usamljenosti i

osecanje nespokojstva koje nastaje us1ed odvojenosti jedin-

ke od sveta. Иаdа pbstoji razlika u tome od cega se brani

pojedinac-u klasicnoj psihoanalizi to је odbrana od sek-

sualnih i agresivnih impulsa, а u "humanistickoj psihoana-

lizi" od dozivljaja usamljenosti 1 razdvojenosti od sveta,

- zajednicki motiv jestejstrah od nepozeljnih na~ona (Freud), .

odnosno dozivljaja izolovanosti (Fromm)/. Dalje, zajednicko




88

;ic to za оЬа psillicka г.юlшnizmа da :Ји nesvesni, automa,tsl::i

procesi, koji зе pokrecu nezavisno od covekove vol,je i bez

njegovog ~nanja. Ovemehanizme соуеЈ;: nesvesno "bira" kako

bisavladao riepodnosljivo ose6anje straha. Pored tOG3., i

jednim, idrиg~ш шеhапizmimа zajednicko је to dasu iracio-

l1alni, neuspesni pokusaji da se savlada strah i izbegne

opasnos-t. Иеllапizmi bekstva od slobode su neuspesni, uza-

ludni pokusaji da зе izbegne osecanj е usamlj enosti i da зе, \

nadje поуа veza'sa svеtош. Оуа поуа veza је neuspelo "rese-

пје" јег seizbegavanje izolovanosti i straha postize ро

сепи zrtvovanja vlastitog ја i gubitka slobode.. Najzad ~a

mellanizme odbrane i za mehanizme bekstva zajednicko је to

da postoji snazna unutrasnja prinuda koja tera coveka da

postupa па оуај iracionalni nacin, koji, zapravo, јов vise

stvara osecanje straha riezadovoljstva i usamljenosti 8-1;0

stvara "zacarani krug".

u l.::njizi "Bekstvo od slobode", Fromm analizira kako ekonomski, drU8tveni i poli ticlci uslovi ometaju ostva-

гепје individualnosti, -о"~ istovremeno stvarajuci i podsticu-

6i озе6anје nemo6i,' зишпје i nesigurnosti. Drustvotera ро-

jedinca da se odrekne tereta slobode i individualnosti,obe-

cavajuci ти izvesnost i sigurnost u zamenu za tu zrtvu. }':l е

djutim, поуа veza, jedinstvo sa svetom tada је utapanje u

njega i podcinjavanje koje пе resava osnovnu protivrecnost

izmedju pojedinca i nlOcnog sveta. Fromm detaljno analizira

sledece mehanizme: 1.autori t ,alIlost, 2. destruktivnost (ги

silastvo) i 3. konformizam (saobrazavanje).Prva dva meha-




89

nizma sadomazohistickll autoritarnost i rusilastvo :ootsticu

totali taristicka cLrustva, i oni predstavlj аји ljudG~:tl OGnO-

vu fa~izma, asaobrazavanje potsticu ' ~1Oderne demokratije,

za 1;:ој е ј е karakteristicna vesta manip.u1acij а рој edincem.

Ovde си Бато u]r~atko pril::azati оуи l!"'rommovu razradjenu teo-

riju о m~ha..rlizmima bekstva slop'ode, s posebnim isticanjem

чlоt.~е дXustva u njihovom for'miranju i dinamici.

., 1. Autoritarnost је prvi, najznacajniji i па ј-

razradjeniji mehanizam beks,tva od slobode u Frommovoj teori-

ji. Оуај mehanizam sastoji Бе u odustajanju od nezavisnosti

i teznji pojedinca da Бе sjedini s necim vecim, sto са nadi-

lazi i sto jemocnije od пјее;а. Ci1j ovog simbiotickog Бје

dinja.vanja је izbe[javanje ОБесапја nepodnos1jive usаш1јепо

sti i nemoci, ОБесanја koja coveku donosi "prokleti dar'l -

sloboda.

Jedan vid ili komponenta ovog mehanizma jeste

mazohisticko potcinjavanje. U Frommovoj teoriji mazohizam

је рге svega crta karaktera za koju је bitan odnos ргета аи

toritetu1 ) •. Mazohista te~i da postane deo neke уесе i m06ni-

је ce1ine (drugasnaznija овоЬа,. nacija, drzava, bog). Ро

staju6i deo te уесе celine " рој edinac stice osecanje m06i i

izbe~ava odgovornost. Sadisticka komponenta ispoljava Бе u

teznji za iskoriscavanjemdrugih, u teznji da эе izazove ра

tnja koddrugih i, stoje najva~nije, u te~nji za apsolutnim

gospodarenjem ' drll;gom ОБоЬот. Vazno је shvatiti da Би оуе tez-

пје povezane i da covek, njimaobuzet, Ы10 da эе potcinjava

1) He~cћ, (1933) prvi tretira mazohisticlru teznju kao traze-пјс zadovoljstva,. sigurnosti, gde је Ьо1 uzgredan ,i пеуаzan. К.Ногпау (1936) tre'tira mazohizam kao pos1edicu се10-kupne strukture karaktera i kao jedan obrazac interpersonal-nOG ропаБanја.




90

i1i doIOinira, f';-йЬi Буој identi tet i· nezavisnost.

Utica;i drus·t;va па fогшiгanје ОУОь mehanizma

је vc1il::i i lako uocl,iiv, RepresivnomtotalitarrlOm drllS-

.tvu odgova.raodnos domil1acij е. Оуај autori tar'ni lШ'аktег ј е .

posledica i po(!;odno t~e ,tj • . "ljudskaosnova" za odrzava-пје fasisticke ideolQgije i represivne strukture drustva.

Obrazac "а1'::о budcte poslusni, bi6ete zasti6'eni"kalco kaze

. }t'e,niСћеl, vazi 'za razne institucije i drustva kojima је za-

jedl1icka teznja da sepojedinac potcini autoritetu1 ).,

2. Destruktivnost takodje proizi1azi iz ose6a-

пја nem06i i izo10vanosti, ali .ie пјеп cilj uld.anj8-"I1je, ra-

zaranje objekta, а пе simbioza s njim. Ako covek пе moze и

dodiru sa drщ;ir.'1а i svetom da ispuni' svoj е culne emocional-

пе i intelektualne potencijale, ako su ти uskra6ene тоьи6-

nosti da se potpuno izrazi i razvije, јаУ1ја sedestrukti-

vnost. Ргеша tome, uko1iko drustvo vise osuje6uje razvoj

pojedinca i gusi izrazaval1je njegovih primarnill1judsl;:ih

potencijala, u to1i1;:0 se роуе6ауа njegova teznja za razara-

пјеш i unistavanj ет. U "Anatomij i 1juds1ce destrukti vnosti '1

Fromm tumaci izvesne ројауе destruktivnosti, sadizma i "bez-

razlozno" surovosti kao reakcije па besmislen i dоsаdэ,п zi-

vot.

3. Konformizam је karakteristican za moderno

drustvo, а sastoji зе u tome sto "pojedinac prestaje'da Ьи

de pojedinac; оп potpuno usvaja onakvu licnost kakvu mирги-, .

zaju ku1turni obrasci; оп sаш postaje upravo onakav kakvi su

i svi drugi i kakav, ро njihovom ocekivanju, treba da bude"

1) Feniche1 7 о. (1945/1961).1 "Psihoanaliticka teori~a neuro-~", HedJ.cinska knjiga, ..I:5eograd, - Zagreb, Б. 38 •




91

(Frornm, 1941/1959 , 8.171). ~ојеdiпзс koji је odustao od svoC;

vlasti tO[; ја i postao kao I!1i1iol1i d..l:'u~_;ih, oslobodio ае овс

cCL.'I1ja usam1jeriosti i nespokojstva puteГJ saobrazavanja. Ov-

de је najociGlednijatllo[::a drustva, zapravo saobrazava.l1je

l:aopopustanje drustvenom pri tisku ј este srz ovoc; nacina iz-

ra2aVal1ja usашlјепоsti.

Za Frommovu antropo10Gi.ju veoma је zl1acajno i

njyGovo shvatanje otudjenja.

otudjenje · ~ metafizicko-eticki problern

Frornm эе u svorn radu veorna тпо [!;о bavio ргоЫешоm

otudjenja. Brizl,jiva analiza otkriva da эе оп ovirn рrоЫепоm

bavio па dva nacina, odnosno u dve ravni: (1) filozofsko-E1e-

tafizicl




92

djio" od nје. Fromm пат zapravo prllza jednu novu moderni-

ји verziju mi ta о isteri уanји iz ra,j а: covek zahvalj1..1juci

samosvestii razUmu. raskida "pJ."imarne veze" sa prirodom.

Оп tal;:onepovratno L"Ubi svoj vazan tretman i sPOkOjal1 nа

сiп e gzistiranja • . Наzцm · ти doposi певгеси, sumn,ju i и'ваm

lјепоst '. ёоуеЈс је rRzdvojen i od tada od trenutka kada је

IIdоЬiоЏгаzиm postaje jednom zauvek izdvojen od sveta u

kome· zivi. Zahvaljujuci samosvesti соуеlс postaje slobodan \ . .

da bil"a ida odlucuje о svojoj sudbini. Akt slobode је akt

роЬипе i ва njim pocinje ljudska istorija. 1 ро ОУОј Frommo-

уој verziji mita sustina ostaje ista: covek је па pocetku

вуоје istorije izbacen iz rajskog nacina postojanja i tako

је II pao 11 и ljtldski Шlсiп postoj anј а. ZaljudsJ::i nacin ров-

tojanja od sustinslcog znacaja su neresive antinoraije ljud-

81:е egzistencij е, пј egovo veci ta osecanje usamlj enosti bez----pomocnosti i straha. Оуа negativna stanja postaju па taj nacin covekove ontoloske karakteristike , Јсоје соуеl: nе L10-

ze da ukine. Istina Fromm govori о"ргауот " odgovoru па оуе

vecite probleme ljudske egzistencije, ali kaze i to da ovi

odgovori пе resavaju dihotomije imanentne covekove prirode.

U ВУОјој biti cove!ostaje vecito razdvojen, rastrzan izme-

dju zivotinjskog i ljudskog, konacnog i beskonacnoc. Naj-

lal:si put da ве izbeGne to stanje jeste podredjivanje auto-

ritetu i odustajanje od slobode i individualnosti.

Fromm svoje filozofsko razmatranje otudjenja

иуеЈс zapocinje analizom otudjenja u b1.blijskim tekstovima.

Tako se stice utisalc da је "idolopokl,?nstvo" obrazac соуе

kovog otudjenja.·Ono se sastoji ucovekovom пароги de, вуоји




93

encrciju i sposobnosti и10 ~e u id01,a onda taj id01, koji

је dёlo пје е;оуе g1ave i · ruku, оћоzаvа }:ао nes to vc1icans-

tveno i тоСпо. IIU id010pok1onstvu covek ее k1anja de1u so-

pstvenill ruku. Idol prcdstavlja пјеьоуе sopstvene zivotne

SПD.{-,;е u jednobl оtudјепош obliku" (l!'rошп , 1955/1980·, ' s.1}1).

Ро mis1јешјu I!'romma "ide,olopoklonstvo" koje su o'sudjivali

u svojitn spisima biblij ski proroci, OQTlOsi se па istu роја

уи\Јсао i "otudjenj,e"kod Earxa. -А to је pogresnb. 31icnost

izmedju Иarхоvе teorije otudjenja i b:Lblijske religiozno-

moralis1;icke kritik e paganskih obicaja saтe је ројаупа. 31i-

СПО- ' оvош hriscansl:om razmatranju otudjenja ј este iFrommovo

raspravljanje о covekovoj usamljenosti, "zaspalosti ll , patnji

i о otudjenju od svoe; "pravoz ја" sa stcrovista zen-1)udizma

u delu "Psil1oana1iza i zen-budizam".

-t




94

Socijalizacijtt i razvoj li5nosti"

'Da Ы mogli da ra'zumemo proces obrazovanja dru-

CtV81).0"g 1caraktera potrebnQ је recinesto kratko о procesu

socijallzacije. Za nasta.nal-c i razvoj licnosti potrebni SE

bi~loski, psiholos ki ipre - sv~ga d.rustveni uslovi. S obzi-

rom da d.rustvo igra lcl~ucnu ulogu u razvoju i fo~miranju

licnosti mogli bi citav оуај proees nazvati socijalizaci-

јот. I·iedjutim, posto и razvoju licnosti i drugi cinioci ig-

raju ya~nи ulogu, pod socijalizacijom se ovde podrazumeva

" transformacija ljudske jedinke kod deteta u od.raslog clana

drustva pod uticajem drustva.

РТоЫет socijalizacije mozemo posmatrati sa dva

.. aspekta: sa aspekta drustva i sa aspekta licnosti. Kul turna

antropologija bavi se proucavanjem problema kulture i "kul-

turnih obrazaca" kao i njihovim uticajem па obrazovanjeti-

picne, zamis1jene, modalne licnosti. S druge strane, psiho-

logija se interesuje pre svega za nastanak i formiranje ово

Ьепе, individualne licnosti, kao i za procese koji stoje u

oSl1ovi оуо(; formiranja. О оуоmе је pisao Sapir 1932 ("lш1-

turna antroplogija i psihijatrija") zalazuci se za saradnju

psiho10gije (psihijatrije) i antropologije. Nalino\'/ski i Ба

pirsa svojim istrazivanjima iz 20~tih i 30-tih godina ovog

veka predstavljaju pionire i utemeljivace savremenog prouca-

vanjaodnosa kulture i licnosti. Njihovi radovi, kao i kasniji




95

radovi antropo1oga II.Head, H.Bened5ckt, Lintona i d.r., ро-

kaza1i Sll da raz1ici tel:ul ture, ва svojim specificnir:1 па-

ёiпош zivota i o.sobenim sistemiI1a vrednosti, obrazujll raz-

1icite 1icnosti. Istrazivanjo. antrop610ga ви pokazala da

је za k:u1turu vazno da obrazuje takve1icnosti koje се

doprin~ti ucvrscavanju, . fllnl:cionisanju i dalj ет traj anји .

date1:111 tur.e. Socio1ozi kao sto ви Simme1 i DurkheiI1 јоз \

krajem pros1oe; vel:a pokaza1i ви da ponasanje i karakter

1icnosti c1anova jedne zajednice zavise od strukture dru-

stva cijem odrzanju treba da doprinesu. Socio1oge i antro-

1'010[:;0, prema tome ,. interesuj е socij a1izacij а ва stanovi-

sta :potrebe i drustva da se odrzava i оЬпаУ1ја, а 1icnost

роsг




96

l~ao па primer: roditel,ji, vrsn,jaci, d..rustvene ol"ganizacije,

skola, televizija... drustvo i 1;:и1 tura. I'ledjutim, ociGle-

dn~ је da trebajasno razlikovati kod 'socijalnih cinioca

razvoja licnosti i~voreod posreclnika (agensa) socijali- .. ,

zaci;j е, lcao i da treba izvore stavi ti па prvo mesto pri

razmatranju socijalizacije. Izvori socijalizacije su drus-

tvoi kultura i oni odredjuju sadrzaj socija1izacijekaoi

same prenosnike (vrsioce) socija1izacije. Ku1tura i drus-'

tvo odredjuju koji се zahtevi vrednosti i погте ponasanja

da ргеПОБепа dete konkretni vrsioci socija1izccije и ргосе

Би socija1nog иСепја. Izvori socija1izacije odredjuju tci:o-

аје naciri ргеПОБеПја ovih sadrzaja kao i kriterijume za рго

cenjiyanje efekata socijalizacije. Јаз Би Freud i narocito

kasnije, socijalno ol"ijentisani pBihoanaliticari isticali

dase karakter 1icnosti formira роа dejstvomdrustvene sre-

dine, odnosno putem interna1izacije .ovih spo1jasnjih z~lte~

va. D~ustvena sredina COVe1Ql патесе specificna oGranicenja,

sprecava izvesne reakcije i podstice druge. Sredina odre-

ајије osnovne sukobe izmedju 1icnosti i ~ustva, kao i ипи

trasnje . sukobe i nacine resavanja ovih su1{oba. Опе ти tako-

dje odredjuju i uzore ponasanja,'vгednosti i idea1e (Feniche1

о. 1944/1961).

Drustvo u najsirem smis1u Ба svojom el;:onoI:lijom

osobenim иге.ај.епј ет, ideo1ogij от i td. predstav1j а najmocni-

ji izvo~ socijalizac'ije. Posebno nacin privredjivanja stu-

рanј razvoja proizvodnih snaga, odnosi u proizvodnji i па

njima zasnovana k1asna pripadnost predstav1jaju dubok izvor




97

za forr.1irallj е sресifiспiћ 1:aral;:teri stika 1iCnosti. Haz1i-

(;itiш l:lasar:la rйојеviта i profesijama odgovarajl~ raz1ici-

te tipicne licnosti •.

Kultul"'a је Ц tesnoj vezi sa clrl.l.stvom, ali ,је

zaseban entitet·nesvodiv па drustvo. Zapravo to su dva as-

pe1:ta iste stvari, јег пета drustva bez };:ulture, niti ku1-

ture b~z drt.lStva1 ). U izvesnom smis1u drustvo sa svo,lom e}-~o-

nOC1ijom, strukturom i ide010sko-p01itickom ort~anizacijom је

oS11ovniji i s,iri ројаш od kulture. То cesto zaborav1jaju 1:u1-

tu.rea1isti koji ku1turu svode 11а "obrasce ропаэanја" i1i па

'!зistеm kошuпikасiје medju jedinkama" (H.I·'1ead, /1972. s.

560). Kultura ni;j е "ukras" , niti sistem ideala i vrednosti

1:а1:0 to misle iclealisti. :Kul tura nije ni proje':cija nesves-

nih ljudskil1. konflikata.i psiholoskih mehanizama (psil1oana-

liticko glediste). Najzad, опа nije ni prosti zbir 1;:oga cine

nacin оЫасепја, jezik, tehnika, religija, nacin pozdravlja-

njaitd. (pozitivisti). Kultura је drustveno istorijsl:a tvo-

revina, materijalna i duhovna, kOja nastaje kao rezulta-!; za-

jednickih napora 1judi da odgoyore па 1judske bioloske, psi-'1

11010ske i d.rustvene probleme. Ljudi kroz d.rustveno preobra-

zavajucu de1atnost, resavajuci zajednicke probleme, izvesna

resenja ucvrscuju i сиуаји kao vredna dostignuca i tradici-

јот prenosena поуе generacije. Rezu1tat оуе delatnosti ko-

јот c1anovi d.rustva тепјаји zatecenu prirodnu i drustvenu

stvarnost jeste specificno ljudsko -postignuce kultura.

1) Soko10v, Е., ( Beograd, s.

}197б), IIКи1 tura i 1icnost", Prosveta,




98

Ku1turu mozcmo razmatrati па dva nivoa: l1ivo mal1ife~tne,

ocigledne 1~u1ture i . nttvo1atentne,lIs1~ivene". ku1tllre. ОУи

pode1u па lI eksn1icitnu." ku1turu i "1mp1icltriull J:U1tUrll иуо

di lCardiner (1964) . do. bi raZ1ik?vao . materija1ne proizvode

institucije, ocig1edno ропавanје . i'interakci tie 1judi u је

dnoj kulturi s ' jedne strane, od sazn~~ja, vrednosti, normi,

IJode1a ропаваnја itd. za koje Бе .pretpostavlja da stoje u , . osnovi te ku1 tllre, s d.ruge strane. Ovu pode11i pril1~a-t;aju i

danas socija1l1.i psil1010zi i a'ntropo1o~i 1). Da brь~lj е ra-zume.li novinu i vrednost Frommovog pristupaodnosu d.rustva

i ku1ture i pojedinca, kaoi problem uticaja socio-kulturne

sredine па formiranje1icnost'i, treba" reci nesto о karakte-

ris'[;ikama i slabostima prvih antropoloskih razmatranja ovog

prob1ema, nasta1ih 2o-tih i 30-tih godina ОУОЕ; veka. Оуа га

па antropo1oska istrazivanja Na1ino\vskog ("seks i potiskiva-.. пје u primitivnom d.ruStvul~)1'-1 .Иеаd "od.rastanje па Samoi", "od-

rastanje па Ноуој Gvineji"),R.Benedickt ("obrasci lru1ture")

nasta1a ви ug1avnom kao reakcija па psihoanaliticku doktrinu

о univerzalnosti ljudskih potreba, konflikata i tome slicno.

Hadovi antropo1oga otkrivaju ~da 1icnost .. ва njenim tеzпјаша,

vrednostima, osecanjima itd. nije rezultat nekih univerza1nih

bio1oskih cini1aca, vec predstav1ja fun1cciju varijacija и ku1-

turi. Оуе 1caralcteristike' kulture, БЬуасепе kao sistem obraza-

са ропаБanја, odredjuju l::arekteristike 1icnosti. Оуај ku1 tu-

1) v.Krech, СгиtсИiе1dand Ва1асЬу (196 /1978), "Po;jedinac и drHstvu", Zavod za izdavanje udzbenika i nastavnifi sredsta-уа Beograd, s.




99

ralni pristup nasuprot bioloSl':OI:l ггistuрu, odlicno је iz-

1. ... azi1a R.Benedickt (1934) recima: "l:ovel-:: a uoblicava obicaj,

пе naGon Il1 ). Рsihоашilizа nije samo "negativno" uticala па ·

ant1. ... opo10s1;:a istrazivanja - kao mode1 razvoja 1icnosti1~o

ji · зе oSP'orava2 ) - vec i I/pQzitivno", tj. ·pod titicajem psi-

110ana1iticl:og r.lisljenja najvise pazrije зе posvec'Ll.je zna~

сајu parodice za 1iCnost. 1'la1inoi'lski па primer, saтo re1a ....

tivizira vaznost patrijarharne strukture porodice ( па Тго-. \

brijandima u1оgu"оса"iша ujak) , ali 'i оп ukazuje па znacaj

porodice za razvoj i dinamikulicnosti.

Jedan od glavnih prigovora ovim ranim teorets-

l:im istrazivanjima antropologa jeste da зе tal{O utvrdjuju

sашо globa1ne veze izmedju lru1 ture ke.o ce1ine i pripadnil;:a

ku1 ture shvacenog kao tipicne, rnoda1ne 1icnosti. U tal;:VOD1 kao

pristupu t'kulture" se pojav1juje monolitna i dosta ројеdnо-

stav1jena struktura, а 1icnost .kao пјеп neizbezan "odraz".

1 drщ:;о, lru1 tura se shvata kao "sistem ропаэanја", odnosno

svodi зе па "1ru1 turne obrasce". Predmet njihovoG izucava-

пја је "dl.1h јеd.nе ku1ture" nevezan za konkretnu drustvenu

praksu pripadnika date kul ture. '..L.'ako па primer, Huth Вепе

dickt, sluzeci se terminologijom Hietzschea, otkriva "аро

lonijski " tip · (medju Zuni indijancima) i "dionizijski" tip

(medju ЮtJаuiutl indijancima) kul ture i 1icnosti (Benedickt,

1934/1976) •

1) kao metodoloslci stav karakteristican је savet Ogburna: "Nikad nernojte traziti psiho1()sko оЬјаэпјепје uko1iko

.nisu iscrp1jene sve mogucnosti dase nadje ku1turno". Ovde је ocig1edan zaokret и odnosu па рsihоanаl~t~ёki pri-stup ku1turi i 1icnosti (v.R.Supek,/1981/, ''Psil101oGija i aпtro-п:iogija" No1it, Beograd.

2) "Kada govor~rno о teskocama detinjstva i гanе m1adosti о njirna mis1imo kao о .neizbeznim razdobljima prilagodjava-пја kroz koje svakornora da prodje. На ovoj se postavci u~?avnom i zasl1iva citav psihoana1iticki pristtlp" (Воаз, 1.128/1978 з.8) .


Eigentum des Erich Fromm Dokumentationszentrums. Nutzung nur für persönliche Zwecke. Veröffentlichungen – auch von Teilen – bedürfen der schriftlichen Erlaubnis

}tQjipredstav1jaju biTrebje anin, ., 1982: Frommovo shvatanje o ulozi drustva u formiranju licnosti....

Documents

Transcript of }tQjipredstav1jaju biTrebje anin, ., 1982: Frommovo shvatanje o ulozi drustva u formiranju licnosti....