биологија1 - klett.rs · isbn 978-86-7762-788-1 cip - Каталогизација у...

Мирјана Никлановић

биологијаП р и ру ч н и к з а н а с та в н и ке б и о л о гиј е

з а п р в и р а з р е д ги м н а з иј е

1

БИОЛОГИЈА 1Приручник за наставнике биологије за први разред гимназијеПрво издање

Аутор: др Мирјана НиклановићРецензент: др Нада Џамић Шепа, професор биологије у Гимназији у Инђији Фотографије и илустрације: архива Издавачке куће „Klett”Компјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: мр Драгана Јовановић

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел.: 011/33-48-384, факс: 011/33-48-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: проф. др Ивица Радовић Руководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Бранмил, БеоградТираж: 300 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-788-1

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.3::57(035) НИКЛАНОВИЋ, Мирјана, 1968- Биологија 1 : приручник за наставнике биологије за први разред гимназије / Мирјана Никлановић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Бранмил). - 84 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 300. - Прилози: стр. 51-84. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 49-50. ISBN 978-86-7762-788-1 a) Биологија - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 219105036

УВОД

Приручник за наставнике представља преглед основних дидактичко-методичких упутстава за реализацију наставног процеса биологије у првом разреду гимназије за све смерове: општи, природно-математички и друштвено-језички смер. Tумачећи кључне елементе методике наставе биологије, има за циљ да примени исте елементе у настави биологије ради постизања значајних ефеката у квалитету и квантитету ученичких знања. Нуди корисне предлоге за подстицање мотивације ученика на часовима и развијање способности решавања задатака различитог когнитивног нивоа, као и формирање по-зитивног става о настави биологије у средњој школи и склоности ка њеном будућем изучавању.

Посебна сврха и значај приручника огледа се у његовој концептуалној и садржаној повезаности са припремама за часове.

Припреме за часове, као помоћни наставни материјал, чине додатак уџбенику Вла-димира Ранђеловића, који је објавила Издавачка кућа „Klett” и пружају наставницима смернице за реализацију наставе. Свака припрема:

− прати одређене образовне стандарде постигнућа ученика из биологије на крају првог разреда гимназије;

− дефинише циљ и задатке наставног часа;− комбинује одговарајуће методе, облике рада, наставна средства и помагала приме-

рена специфичностима садржаја наставне јединице;− користи неопходну предметну и међупредметну корелацију нових појмова са већ

усвојеним, односно обрађеним и анализираним појмовима;− упућује на литературу за ученике и наставнике;− структурира реализацију садржаја наставне једнице у временској јединици кроз

артикулацију и ток часа;− пружа јасна упутства у свакој дидактичкој целини наставног часа (уводном, цен-

тралном и завршном делу наставног часа) за подстицање интересовања и моти-вације ученика, обраду и усвајање нових појмова, примену наученог у решавању задатака различитог нивоа тежине;

− дефинише очекиване исходе у домену ученичких знања и способности.

Свака припрема за утврђивање:− дефинише појмове за утврђивање и систематизацију;− садржи тест за проверу знања ученика са задацима за процену знања и способно-

сти на различитим когнитивним нивоима.

Припреме се могу користити у оригиналној верзији за реализацију наставних часова; могу послужити као основа за дораду припремања предметног наставника; могу бити само идеја за осмишљавање и израду сопствених, оригиналних припрема предметног наставника. У сваком случају, пружају помоћ за неопходно припремање, правовремену

Приручник за наставнике биологије за Први разред гимназије

и адекватну реализацију наставних часова биологије у првом разреду гимназије како би се остварио склад између постављених циљева и очекиваних исхода учења биологије.

С обзиром на то да Приручник садржане основне методичке елементе тумачи на кон-кретним примерима припрема, Приручник и припреме за часове сматрају се нераздвој-ним делом целине која се користи у реализацији наставних часова биологије у првом разреду гимназије.

Посебан део Приручника – Прилози чине конципирани наставни планови, ориги-нална правна акта и педагошка документа корисна и неопходна у реализацији обра- зовно-васпитног процеса.

Коришћењем Приручника и припрема за часове у целини или делимично, примед-бама, корисним предлозима и сугестијама очекујемо да ће наставници биологије допри-носити унапређењу квалитета наставе и учења биологије како у првом разреду гимна-зије, тако и на вишим гимназијским нивоима.

Аутор

CАДРЖАЈ

1. Биологија као наставни предмет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.1. Настава биологије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

2. Наставни принципи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72.1. Принцип научности и доступности у настави биологије . . . . . . . . . . . . . . . . 72.2. Принцип систематичности и поступности у настави биологије. . . . . . . . . . . . 72.3. Принцип очигледности и апстрактности у настави биологије . . . . . . . . . . . . 82.4. Принцип трајности усвајања знања у настави биологије . . . . . . . . . . . . . . . . 82.5. Принцип индивидуализације и примерености у настави биологије . . . . . . . . 9

3. Структурирање образовно-васпитних садржаја биологије . . . . . . . . . . . . . 103.1. Наставни план биологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103.2. Наставни програм биологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103.3. Наставни час биологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

4. Планирање и припремање у настави биологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134.1. Оријентациони годишњи план рада наставника биологије . . . . . . . . . . . . . 134.2. Глобални годишњи план рада наставника биологије. . . . . . . . . . . . . . . . . . 154.3. Месечни план рада наставника биологије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154.4. План рада наставника биологије на нивоу наставне јединице . . . . . . . . . . . 164.5. Припрема наставника биологије за наставни час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

5. Корелација (интердисциплинарност) у настави биологије . . . . . . . . . . . . . . 31

6. Стандардизација у настави биологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

7. Компетенције наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

8. Евалуација и самоевалуација у настави биологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

9. Литература. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

10. Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48


6

1. БИОЛОГИЈА КАО НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ

Стално увећавање научних информација у оквиру науке биологије не иде укорак са развојним могућностима ученика за њихово усвајање. Постојећи несклад условљава дефинисање оптималног обима и структуре биолошких чињеница у оквиру биологије као наставног предмета уз поштовање савремених токова развоја биолошке науке (Жде-рић и Миљановић, 2001).

Сходно томе, биологија као наставни предмет подразумева методички одабране елементе биологије као науке, усклађене са циљевима и очекиваним исходима на- ставног процеса, примерене развојним могућностима и предзнању ученика.

1.1. НАСТАВА БИОЛОГИЈЕ

Наставни процес је темељни део школског рада у којем се плански и организовано спроводи васпитање и образовање ученика према прописаном наставном плану и про-граму (Поткоњак и Шимлеша, уред., 1989). Настава је организован васпитно-образовни рад који омогућава ученицима да стичу знања, вештине и навике, да развију психофи-зичке способности, вољно-карактерне особине и да се формирају као комплетне лично-сти (Попов и Јукић, 2006). Настава је основни чинилац и окосница система образовања и васпитања (Трнавац и Ђорђевић, 2007).

Образовним карактером наставе биологије утиче се на: упознавање чињеница и генерализација, формирање ставова, интересовања и облик понашања, затим на развијање вештина, навика и способности код ученика.

Проучавањем односа између живих бића, али и човека и његове околине, ученици се оспособљавају да резонују и закључују. У доказивању правилности односа човека према својој околини они развијају критичност, тј. способност критичког проверавања тврдњи које се изричу. Оспособљавањем ученика да доказују истине човековог односа према околини ученици се уводе у свет науке, а то је пут ка највишем нивоу интелектуал-ног развоја. Теоријским и практичним изучавањима животне средине, са живим бићима и животним заједницама у њој и могућностима које она нуди и опасностима које прете њеној деградацији, ученици улажу напор који код њих развија стрпљење, упорност, ис-трајност, систематичност и самоконтролу, што су врлине којима се тежи и којима се јача њихов карактер. Животна средина је непресушан извор естетског стваралаштва. Она може да инспирише, мотивише и пружи задовољство у које је уграђена естетска и емо-ционална димензија. Коришћење разних наставних средстава у настави биологије то-ком обраде наставних садржаја доприноси развијању одговарајућих радних, сензитив-них и изражајних вештина и способности код ученика.

Васпитна димензија наставног процеса биологије огледа се у формирању научног погледа нас свет, моралном васпитању и спознаји одоворности ученика, практичној примени стеченог знања и правовременом оспособљавању за рад.

Остваривањем задатака и предметних садржаја биологије постиже се реализација образовних и васпитних циљева наставног процеса садржаним у Наставном програму биологије.

7

2. НАСТАВНИ ПРИНЦИПИ

Наставни принципи су општа начела која детерминишу образовно-васпитни процес биологије у складу са циљевима и задацима наставног процеса у целини (Ждерић и Миљановић, 2001). На основу закључка поменутих аутора, извршен је одабир и опис принципа у настави биологије према захтевима наставног плана и програма и могућно- стима за реализацију истих у наставној пракси. Одабрани наставни принципи су:

− принцип научности и доступности у настави биологије;− принцип систематичности и поступности у настави биологије;− принцип очигледности и апстрактности у настави биологије;− принцип трајности усвајања знања у настави биологије;− принцип индивидуализације и примерености у настави биологије.

2.1. ПРИНЦИП НАУЧНОСТИ И ДОСТУПНОСТИ У НАСТАВИ БИОЛОГИЈЕ

Принцип научности подразумева упознавање ученика са чињеницама које су у био-логији као науци утврђене, а садржајем и обимом се прилагођавају узрасним и сазнај-ним способностима ученика.

Интезивно нарастање обима научних чињеница у науци није усклађено са сазнајним могућностима ученика, што захтева утврђивање обима и структуре појмова у оквиру биологије као наставног предмета уз потпуно уважавање савремених тенденција и ра- звоја биологије као науке. Сходно томе, наставни програми биологије и пратећи уџбеници треба да обједињују оне садржаје биолошких дисциплина који су методички одабрани и систематизовани према савременим захтевима и потребама образовања и васпитања и имају значај пре свега за опште образовање ученика.

Да би се такав одабир биолошких наставних садржаја реализовао, захтева примену различитих облика и метода рада на различитим нивоима образовања, а њихов обим мора бити прилагођен психофизичким способностима ученика како би се испоштовали захтеви принципа доступности.

2.2. ПРИНЦИП СИСТЕМАТИЧНОСТИ И ПОСТУПНОСТИ У НАСТАВИ БИОЛОГИЈЕ

Принцип систематичности подразумева обраду наставних садржаја у логичком сле-ду који ће код ученика изградити одговарајући научни систем спознаје чињеница и генерализација.

Принцип, у том смислу, захтева излагање нових садржаја тако да се претходне наставне јединице логички повезују са наредним, а наредне се ослањају на претходне.


8

Из мноштва наставних садржаја издвајају се кључне чињенице које се обједињују и обја-шњавају логичким следом.

Без логичке систематичности обрађени садржаји остали би у свести ученика не-сређени, конфузно нагомилани, без могућности њихове примене (Поткоњак и Шимле-ша, 1989).

Поступност у настави изражава се кроз четири правила: од лакшег ка тежем, од једно- ставног ка сложеном, од ближег ка даљем и од конкретног ка апстрактном (Шимлеша, 1980).

2.3. ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ И АПСТРАКТНОСТИ У НАСТАВИ БИОЛОГИЈЕ

Применом наведеног принципа ученицима се омогућује додир са стварношћу, упознавање природних појава и процеса. Овај принцип се реализује кроз чулно посма-трање објективне изворне стварности, кроз посматрање вештачких наставних средста-ва, као и кроз сликовито говорно описивање проучаваних предмета и појава.

2.4. ПРИНЦИП ТРАЈНОСТИ УСВАЈАЊА ЗНАЊА У НАСТАВИ БИОЛОГИЈЕ

Принцип трајности усвајања знања односи се на чврсто и темељено усвајање знања, које се може континуирано користити у образовно-васпитном процесу и применити у свакодневном животу.

Дужина памћења тих садржаја и њихово заборављање зависе од њихове природе, начина на који су ученицима презентовани у наставном процесу и ученичке мотивације за њихово усвајање.

Наставник може вишеструко допринети успоравању процеса заборављања код уче-ника и трајности знања:

− редовним утврђивањем, понављањем и систематизовањем градива, као и њего-вим вредновањем;

− инсистирањем на припремању ученика за наставу;− уважавањем различитих способности код ученика.

Да би ученици стицали трајна знања, у наставном процесу биологије морају се при-менити адекватне методе и облици рада за њихово усвајање, као и њихово утврђивање.

Примена наставних принципа у образовно-васпитном процесу биологије заснива се на њиховој корелацији, чиме се остварује повезивање, продубљивање и систематиза-ција представа, појмова и процеса у оквиру биологије.

9

2.5. ПРИНЦИП ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ И ПРИМЕРЕНОСТИ У НАСТАВИ БИОЛОГИЈЕ

Принцип индивидуализације и примерености подразумева диференцираност на- ставног процеса у односу на индивидуалне разлике међу ученицима. Поштовањем принципа индивидуализације и примерености наставни садржаји биологије прилагођа-вају се ученицима појединачно јер се ученици разликују по сазнајним, психофизичким и другим карактеристикама (Станисављевић и Радоњић, 2009).

Без обзира на то што у пракси често нема временских и организационих могућности за индивидуализацијом наставног процеса, због чега се исти сматра неекономичним, пожељно је да сваки ученик савлађује обим и сложеност наставног градива темпом који одговара његовој инивидуалности.

Принципом индивидуализације и примерености остварују се услови за оптималан развој ученика уз испољавање њихових способности у оквиру наставног предмета био-логије (Ждерић и Миљановић, 2001).


10

3. СТРУКТУРИРАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ САДРЖАЈА БИОЛОГИЈЕ

Методичка вредност наставних садржаја може се изразити сврставањем истих у васпитно-образовне системе попут наставног плана и програма (Станисављевић и Радоњић, 2009).

Израда наставних планова и програма биологије одговоран је и значајан посао. Тре-ба да се заснива на темељном познавању циљева и задатака наставе биологије и савре-мених достигнућа у наукама (биологији, методици наставе биологије, дидактици, педа-гогији и психологији) и на нивоу знања и узрасним карактеристикама ученика ради уграђивања достигнућа и опште прихваћених принципа у распоређивању образовно--васпитног садржаја биологије (Ждерић и Миљановић, 2001).

3.1. НАСТАВНИ ПЛАН БИОЛОГИЈЕ

Наставни план биологије је школски документ и део је Општег наставног плана обра-зовно-васпитног рада за гимназију (Прилог 2). Садржи распоред наставног предмета би-ологије по разредима и недељни и годишњи фонд часова наставног предмета биологије по разредима.

3.2. НАСТАВНИ ПРОГРАМ БИОЛОГИЈЕ

Представља конкретизацију (разраду) наставних садржаја биологије одабиром, редоследом, обимом и упутствима за њихову реализацију. Део је Општег наставног про-грама гимназије базираног на утврђеним општим и посебним стандардима постигнућа. Садржи:

1) циљ и задатке наставе биологије; 2) обавезне и препоручене садржаје којима се обезбеђује остваривање општих исхо-

да и посебних стандарда постигнућа; 3) препоручене врсте активности и начине остваривања програма; 4) препоручени начин прилагођавања програма образовања ученика са изузетним

способностима, програма од значаја за националну мањину и двојезичног образо-вања;

5) препоруке за припрему индивидуалног образовног плана за ученике којима је по-требна додатна образовна подршка, који се са закашњењем укључују у образовни процес, који не познају језик на коме се остварује образовно-васпитни рад;

6) друга питања од значаја за остваривање наставних програма.

11

Наставни план и програм биологије за гимназију конкретизован је у Правилнику о наставном плану и програму за гимназију (Службени гласник РС – Просветни гласник). Елементи Плана и програма имплементирају се у појединачне планове и програме рада наставника.

3.3. НАСТАВНИ ЧАС БИОЛОГИЈЕ

Наставни час је основни облик и временска јединица организације наставног рада. Oмогућава реализацију дидактичко-методичких елемената образовно-васпитног про-цеса у условима адекватног припремања учесника и организатора наставе, радне дис-циплине на часу и заинтересованости ученика.

Успешан наставни час представља логичку, психолошку и дидактичку целину. У том контексту наставни час треба да садржи одређену количину информација и из њих изве-дених генерализација, који чине мисаону целину примерену узрасту, интересовањима и сазнајним способностима ученика (Ждерић и Миљановић, 2001).

С обзиром на то да је наставни час дидактичка целина одређена јединственим дидак-тичко-методичким циљем и адекватном комбинацијом дидактичко-методичких посту-пака, он мора имати своју унутрашњу структуру која се обликује артикулацијом и током наставног часа.

Артикулација и ток наставног часа чине структуру образовно-васпитног процеса у временској јединици од 45 минута, у којој се плански врши рашчлањивање образовно--васпитног садржаја на мање дидактичке целине повезане логичким редоследом.

Артикулација и ток су одлике сваког типа наставног часа.

Дидактичке целине наставног часа

Дидактичке целине наставног часа су: уводни, централни или основни и завршни део часа.

Уводни део часа

Основни смисао уводног дела наставног часа јесте мотивација ученика за рад и обра- зовно-васпитни садржај који ће се на часу реализовати. У овом делу часа наставник по-зива ученике на учење, подстиче њихова интересовања, што ученицима омогућава да покажу иницијалне идеје које имају о датој наставној јединици. Наставник утврђује пре-тходни ниво стеченог знања ученика на који треба да се надограде нове чињенице.

Централни (основни) део часа

У основном делу часа реализују се одређени (нови или обрађени) биолошки обра-зовно-васпитни садржаји, зависно од типа часа.

У овој фази наставног часа за обраду поступно се излаже ново градиво наглаша-вањем кључних појмова. Ученици истражују нови концепт. Даје им се могућност да истраже дати феномен или концепт усредсређујући се на одређену активност. Наставник,


12

примењујући адекватну наставну технику, дозвољава ученицима да тестирају своја предвиђања и иницијалне идеје и помаже им у конструкцији очекиваног закључка.

У овој фази наставног часа за утврђивање понављају се или систематизују појмови обрађени на претходним часовима обраде.

Завршни део часа

Завршном етапом наставног часа проверава се савладаност обрађеног образовно--васпитног садржаја, оствареност постављеног циља и дефинисаних задатака часа, при-мена стеченог знања ученика у решавању питања и задатака различитих когнитивних нивоа.

У зависности од типа наставног часа дефинише се структура и карактеристике етапа (делова), тј. дидактичких целина наставног часа.

13

4. ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПРЕМАЊЕ У НАСТАВИ БИОЛОГИЈЕ

Планирање и припремање у настави биологије методичке су делатности које под-разумевају предвиђање и методичко обликовање тока и концепције наставног процеса (Станисављевић и Радоњић, 2009).

С обзиром на то да је настава високоорганизован радни процес, њено припремање представља високоинтелектуалан и стваралачки рад (Ждерић и Миљановић, 2001), под условом да доприноси садржајном обогаћивању и дидактичко-методичком облико-вању, логичком и психолошком сажимању пројекције часа. Наставниково познавање дидиктичко-методичке основе наставе биологије у целини, континуирано усавршавање и образовање, проширивање општих педагошких и методичких знања, као и коришћење сопствених искустава наставног рада и искустава рада других наставника, услов су ква-литетног планирања и припремања у наставном процесу биологије.

Општа концепција наставе биологије дата је у Правилнику о наставном плану и про-граму биологије за гимназију. На основу те концепције, наставник, уз наведене усло- ве, може прецизно да формулише и разграничава делове прописаног плана и програма за биологију за све разреде, формирајући сопствене планско-програмске целине и систем за ефикасну реализацију наставе биологије.

Наставна пракса је, уз теоријска разматрања, јасно показала да студиозна стручна, научно заснована и дидактичко-методичка припрема наставника за наставни процес биологије представља гаранцију за планско и стручно одвијање наставног процеса и на-ставног часа (Ждерић и Миљановић, 2001).

У односу на време, планирање и припремање за наставни процес остварују се на: годишњем, месечном и дневном нивоу (на нивоу наставног часа).

У основи сваког временски димензионираног припремања за наставни процес био-логије присутно је планирање у виду израде писаних планова рада:

− оперативног (оријентационог) годишњег плана рада наставника, − глобалног годишњег плана рада,− месечних планова рада наставника,− планова рада наставника на нивоу наставне јединице.

4.1. ОРИЈЕНТАЦИОНИ ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ

Оријентациони (оперативни) годишњи план рада наставника за наступајућу наставну годину (Прилог 4) треба да представља први у низу писаних планова наставника за предстојећу наставну годину. За израду поменутог оријентационог плана потребно је узети у обзир следеће елементе одређеним редоследом:


14

1. Актуелни Правилник о наставном плану и програму за гимназију (Службени гласник РС – Просветни гласник).

2. Актуелни Наставни план биологије за гимназију (Завод за унапређивање образо-вања и васпитања), Прилог 2.

План одређује годишњи и недељни фонд часова биологије по разредима и смерови-ма у гимназији. Наставни план биологије за први разред гимназије одређује 74 часа биологије у наставној години, односно 2 часа недељно.

Годишњи и недељни фонд часова биологије према Наставном плану биологије за гимназију исти је за све гимназијске смерове.

3. Актуелни Наставни програм биологије за гимназију (Завод за унапређивање обра-зовања и васпитања), Прилог 3.

Наставни програм биологије за први разред гимназије исти је за све смерове у гим-назији. Садржај Програма подразумева четири наставне теме: Основи цитологије; Мор-фологија, систематика и филогенија алги и гљива; Царство гљива (укључујући и лишаје-ве); Морфологија, систематика и филогенија биљака.

У Наставном програму биологије за први разред гимназије одређено је: 2 часа не-дељно, 74 часа годишње, 13 вежби. Програм, из приложеног, одређује 13 вежби које, у складу са одредницама Наставног плана и Наставног програма биологије, могу, али и не морају бити укључене у годишњи фонд од 74 часа. Уколико су предметни наставници у могућности, пожељно је да реализују вежбе у оквиру непосредне редовне наставе. Уко-лико услед недостатка временских, организационих и материјалних могућности школе нису у ситуацији да то учине, алтернативно могу приступити реализацији истих другим облицима непосредне наставе или ваннаставних активности.

У конкретном примеру датом у оријентационом (оперативном) годишњем плану рада наставника за наступајућу наставну годину (Прилогу 4) предложена је динамика реализације вежби која није обухваћена непосредном редовном (обавезном) наставом у трајању од 74 часа у наставној години. У ситуацији као у Прилогу 4 вежбе се могу реа-лизовати кроз други облик непосредне наставе – додатну наставу или ваннаставну активност ученика – биолошку секцију.

4. Календар образовно-васпитног рада средњих школа за наступајућу наставну годину (Прилог 1).

5. Укупан број радних недеља за остваривање наставног плана и програма (актуелни Наставни план биологије за гимназију, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Прилог 2).

Актуелни наставни планови свих смерова гимназије одређују 37 радних недеља у наставној години за први разред свих смерова у гимназији.

15

Циљ израде оријентационог годишњег плана рада биологије јесте правовреме-но и адекватно планирање динамике реализације наставних садржаја кроз:

а) дефинисање назива, садржаја и редоследа наставних јединица;б) одређивање типова часова за реализацију наставних јединица, заступљености

типова часова и редоследа њихове реализације.Израда оријентационог годишњег плана рада јесте услов за израду глобалног го-

дишњег плана, јер се на тај начин може прецизно дефинисати број типова часова (часо-ва обраде и осталих типова часова) као незаобилазног елемента у глобалном годишњем плану рада. Оријентациони годишњи план рада биологије предвиђа временску димен-зију реализације наставних јединица по месецима, што олакшава накнадну израду ме-сечних планова рада.

4.2. ГЛОБАЛНИ ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ

Глобални годишњи план рада наставника биологије, дат као пример у Прилогу 5, предвиђа 42 часа обраде и 32 часа утврђивања, што је изражено у процентима у при-ближном односу 57% : 43%. Наведени однос броја, односно процента различитих типо-ва часова указује на идеју и потребу редовног утврђивања и проверавања знања учени-ка након њихове обраде.

4.3. МЕСЕЧНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ

Месечни план рада наставника израђује се за сваки месец посебно, а након реализа-ције образовно-васпитних садржаја за претходни месец. У плану за наредни месец уно-се се одступања у реализцији плана за претходни месец, па се на основу тих одступања од оријентационог годшњег плана рада наставника и урађених припрема за наставне часове прецизно дефинишу:

1. редни број наставне теме;2. редни број часа наставне јединице;3. назив наставне јединице са обавезним корелативним образовно-васпитним садр-

жајима: предметним и међупредметним;4. тип наставног часа;5. облици социолошке форме наставног рада;6. методе наставног рада;7. место рада и наставна средства;8. иновације у наставном раду;9. (само)евалуација и корекција.

Из наведених разлога у овом приручнику нису дати фиксни планови за свих десет месеци у наставној години, већ само један пример њихове израде (Прилог 6).


16

4.4. ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ НА НИВОУ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ

За успешну методичку обраду наставних програма потребно је извршити системат-ско методичко рашчлањење програмског (наставног) подручја у одговарајући број про-грамских (наставних) целина, тема и јединица.

У изради планова (оријентационог, глобалног и месечног) прилагодили смо се тер-минологији која је одређена званичним обрасцима преузетим из Просветног прегледа. Прецизна терминологија за структуру наставних садржаја биологије, међутим, према Методици наставе биологије (Ждерић и Миљановић, 2001; Станисављевић и Радоњић, 2009) изгледа као у следећем примеру:

Пример Програмско (наставно) подручје – Основи цитологијеПрограмска (наставна) целина – Систематика живих организамаПрограмска (наставна) тема – Домен бактерија (Eubacteria) Програмска (наставна) јединица 1 – Опште одлике (облик, величина и грађа); Размно-жавање и животни циклус Програмска (наставна) јединица 2 – Систематика бактерија; Распрострањеност; Бактерије изазивачи болести; Метаболизам бактерија

Наставна јединица је образовно-васпитни садржај предвиђен за реализацију у току једног наставног часа (Ждерић и Миљановић, 2001).

4.5. ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ ЗА НАСТАВНИ ЧАС

Припрему наставника за извођење наставе чине општи методички подаци и артику-лација и ток наставног часа.

17

Схема припреме за извођење наставног часа

Општи методички подаци часа

Школа

Наставни предмет

Предметни наставник

Одељење

Смер

Датум

Редни број часа

Наставна тема

Наставна јединица

Образовни стандарди

Циљ часа

Образовни задаци

Васпитни задаци

Функционални задаци

Тип часа

Наставне методе

Облици рада

Наставна средства и помагала

Предметна корелација

Међупредметна корелација

Литература за ученике

Литература за наставника

Артикулација и ток часа Анализа часа

(Само)евалуација и корекција

Уводни део часа ( минута)

Основни део часа ( минута)

Завршни део часа ( минута)


18

Општи методички подаци наставног часа

Назив наставне јединице праћен је наглашавањем кључних нових појмова који се анализирају.

*

Циљем наставног часа тежи се ка томе да ученици усвајањем образовно-васпитног садржаја стекну основне појмове о законитостима које владају у природи. Истовремено, под образовно-васпитним циљем подразумевају се очекиване промене (когнитивне, афективне и психомоторне) код ученика, настале као резултат утицаја наставног проце-са и њихове активности у њему. У складу са циљем дефинишу се задаци.

*

Задаци су утврђени наставним планом и програмом, конкретизовани су предмет-ним садржајем и диференцирани су у три категорије:

− образовни или материјално-сазнајни задаци, односе се на стицање знања о објек-тивној стварности;

− васпитни задаци, односе се на формирање и развијање ставова, интересовања, мотива и облика понашања ученика;

− функционални или формално-развојни задаци, односе се на развијање навика и интелектуалних, радних, сензорних и изражајних вештина и способности.

*

Тип часа одређен је доминантном дидактичком функцијом.На основу рада који током наставног часа преовлађује, разликују се следећи типови

часова: • уводни час;• оперативни часови:

– час обраде,– час утврђивања (понављања/систематизације),– час вежбања;

• верификативни часови: – час проверавања,– час вредновања (оцењивања).

Уводни час планира се за почетак школске године. Намењен је: упознавању ученика са новим наставним предметом, увођењу ученика у нову област, упознавању ученика са начином оцењивања, провером знања и утврђивања наставног садржаја, анализи избо-ра наставних облика и метода рада, тумачењу употребе одређених наставних средстава (уџбеника биологије, радне свеске, фонда књига из биологије у школској библиотеци, електронских извора).

Час обраде новог градива намењен је обради нове наставне јединице планиране на основу наставног плана и програма биологије, односно годишњег и месечних планова и припрема за часове наставника биологије. Припремању и организацији часа обраде но-вог градива наставник треба да посвети посебну пажњу јер се ученици сусрећу са новим појмовима које треба да разумеју и усвоје. Наставник током овог типа часа треба да ко-ристи различите облике и методе рада, наставна средства и помагала како би ученици-ма омогућио лакше усвајање наставног садржаја. На часу обраде ученици се упознају

19

са новим наставним садржајима које треба доводити у везу с оним раније обрађеним, због чега се перманентно примењује корелација наставних садржаја. У оријентационом годишњем плану рада наставника биологије за први разред гимназије (Прилог 4) пред-виђено је приближно 60% часова обраде од укупног годишњег фонда часова.

Часови понављања наставног садржаја важни су за утврђивање наученог градива и усвајање и уопштавање битних чињеница, како би стечена знања постала трајна и при-менљива. Циљ ових часова може бити и проверавање степена усвојености наставног садржаја, као и уочавање добрих и лоших страна у савладавању градива. За понављање се користе питања или неки други начин рада на часу. Часови утврђивања конкретизо-вани писаним припремама у оквиру овог уџбеничког комплета осмишљени су као часо-ви усмене провере знања или, алтернативно, кроз писане провере знања – тестове.

На часовима утврђивања потребно је активирати све ученике, а онима који из разли-читих разлога имају потешкоће у усвајању наставног садржаја помоћи у томе. Активи-рање свих ученика може се постићи на више начина, а најчешће: постављањем питања и анализом добијених одговора, формулисањем задатака и проблемских ситуација, усме- ним путем или применом наставних листова, уз кооперативно учење у групи или у пару ученика, дефинисањем критеријума вредновања очекиваних одговора и огранича-вањем времена рада ученика.

Због ученика који имају потешкоће у савладавању наставног градива пожељно је ба-зирати се на индивидуализваном облику рада и диференцираним задацима. Превазила-жењем потешкоћа у раду остварио би се заједнички образовни, васпитни и функцио-нални циљ.

На основу часова утврђивања стиче се увид у савладаност наставних садржаја и ко-ригују се образовно-васпитни садржаји на дневном, односно месечном нивоу ради боље будуће реализације. Корекције и диференцираност у наставном приступу врше се на индивидуалном, групном и одељенском нивоу.

Часови систематизације најчешће се реализују на крају наставне теме и области. Стечена знања групишу се у веће системе знања и тиме се стварају појмовни системи и подсистеми. Систематизација је врло комплексна и захтева пажљиву припрему настав-ника. Наставник саставља и бира питања и задатке који ће омогућити правилну примену наученог наставног садржаја. За ове типове часова могу се припремити наставни листићи или тестови.

У припремама из уџбеничког комплета часови систематизације образовно-васпит-ног садржаја осмишљени су кроз индивидуални облик рада или, алтернативно, кроз рад у групама ученика. Часови систематизације, предложени у припремама које прате овај комплет, предвиђени су за следеће наставне садржаје: Хемијски састав ћелије; Цито-плазматичне структуре и ћелијске органеле; Једро, животни циклус ћелије и деобе еукариотских ћелија; Одлике систематике живих организама и вируси; Алге, гљиве и ли-шајеви; Морфологија, систематика и филогенија биљака.

Часови вежбања у настави биологије представљају скуп различитих активности које омогућавају да се ученици на очигледан начин упознају с материјом усвојеном на часо-вима обраде. Вежбе развијају различите способности и вештине ученика (микроскопи-рање, посматрање, цртање, извештавање, руковање лабораторијским прибором и увеличавајућим инструментима и др.), праћење неких природних процеса и извођење једноставних огледа.


20

Часови проверавања и вредновања. Једна од тенденција наставног процеса у гимназији јесте стално проверавање и вредновање знања и способности ученика ра- зличитим наставним приступима, с обзиром на ефекат који остварују на квалитет и трај-ност стеченог знања код ученика. Сходно томе, у израђеним припремама у оквиру уџ-беничког комплета часови утврђивања (понављања и систематизације) осмишљени су са елементима провере и вредновања знања на три начина: усменим путем, писа-ном провером знања (тестом) или комбинацијом ова два приступа. Само ако се анали-зирају одговори ученика и ако наставник или/и остали ученици у одељењу пруже адекватне повратне информације, може се утицати на утврђивање обрађеног садр-жаја, на квалитет и квантитет стеченог знања и на његову трајност. Проверавањем и вредновањем знања, чиме се оно истовремено утврђује и систематизује, постиже се боља ефикасност у организацији и реализацији наставног процеса биологије и избе-гава се њихова неекономичност на посебним часовима усменог проверавања и вред-новања знања и способности ученика.

Као што се у припремама може сагледати, за сваки час утврђивања, посебно за ча-сове понављања, предложен је и тест провере знања ученика. Предност писаног те-стирања знања огледа се у примени истоветних услова, тј. исте испитне ситуације: истог типа задатака, истог времена израде и истог критеријума вредновања тестова свих ученика.

*

Наставне методе су начини обједињавања теоријских и практичних активности ученика и наставника, усмерених ка остварењу постављеног циља у процесу овлада-вања образовно-васпитним садржајем (Ждерић и Миљановић, 2001). Различити су приступи у класификацији наставних метода и њиховој терминологији, с обзиром на различитост ставова дидактичара и методичара. Према једном од њих (Ждерић и Ђорђе-вић, 1983; Ждерић и Миљановић, 2001) постоји класификација на:

− вербално-текстуалне наставне методе (метода усмене речи и метода писане речи);− демонстративно-илустративне наставне методе;− методе руковођења самосталним радом ученика (лабораторијска метода и метода

ученичких огледа).

Према другом ставу (Вилотијевић, 1999; Станисављевић и Радоњић, 2009) постоји:− метода усменог излагања;− метода разговора;− метода илустративних радова;− метода демонстрације;− метода практичних и лабораторијских радова;− метода писања;− метода читања и рада на тексту.Искуства наставне праксе, познавање вештина и способности ученика и одељења у

целини и специфичности наставног садржаја дозвољавају наставнику биологије да фор-мира и унапређује различите комбинације наставних метода користећи више од једног критеријума класификације.

21

У изради припрема за реализацију наставних часова биологије у првом разреду гим-назије предложене су следеће наставне методе:

Вербалне наставне методе, односно метода усменог излагања и метода разговора, као методе засноване на речима, незаобилазне су методе у свакој припреми за наставни час. Ове методе користе се у:

• обраћању ученицима у свакој дидактичкој целини часа (уводном, основном и завршном делу часа);

• предочавању дефинисаног циља и постављених задатака наставног часа;• излагању ученицима новог градива, • описивању са више детаља, потпунијем и објективнијем представљању појава, про-

цеса и карактеристика, • комбинацији са илустративном методом или у комбинацији са демонстрацијом

практичних активности и вежби;• навођењу упутстава за реализацију тестова и задатака утврђивања, провере и вред-

новања знања;• излагању ученика и ученичком представљању резултата њиховог индивидуалног

рада и кооперативног учења;• разговору приликом давања одговора ученика на постављена питања наставника,

сагледавања предзнања ученика, ученичког познавања корелативних образовно--васпитних садржаја,

• сваком виду кооперативног и интерактивног учења.

Текстуалне наставне методе, односно метода читања и рада на тексту и ме-тода писања, користе се за:

• обраду нових наставних јединица када наставник биологије на табли упоредо са својим усменим излагањем записује одређене појмове нове наставне јединице;

• учениково записивање у свесци нових појмова, одговарање на питања, попуња-вање и израду задатака;

• читање и анализу текстуалних и сликовних (схематских и илустративних) садржаја уџбеника, наставних листова и тестова.

Сходно наведеном у припремама уџбеничког комплета дат је адекватан предлог текстуалних наставних метода.

Илустративна наставна метода у израђеним припремама подразумева да се одређени задаци у настави биологије реализују илустровањем – цртањем, попут:

• у уџбенику датих описа одређених појава, процеса или особина живих бића;• илустровања у радним свескама датих сликовитих садржаја;• илустровања, тј. схематизације постављених проблемских задатака;• илустровања очигледних наставних средстава коришћених у датој наставној једи-

ници.

*

Облици наставног рада представљају организацију наставно-сазнајне делатности ученика која одговара различитим условима њеног извођења и којом се користи на-ставник у образовно-васпитном процесу.

У зависности од међусобног односа и учешћа наставника и ученика у настави, обли-ци рада могу бити: фронтални, групни, у паровима, индивидуални и индивидуализовани облик рада.


22

Фронтални облик рада карактерише заједнички рад свих ученика под руководством наставника. Сви ученици реализују исти наставни садржај у исто време под руковод-ством наставника, односно сви ученици су усмерени на активност наставника који исто-времено ради са читавим одељењем. Овај облик рада је најрационалнији кад је реч о времену и ангажовању наставника и има доминантно место у наставној пракси јер на-ставник усмерава свој рад на цело одељење. Слабост овог облика рада јесте то што није прилагођен сазнајним могућностима појединачних ученика, различитом темпу њиховог рада и учења, па зато наставник треба да подстиче ученике на рад и спречи пасивност у наставном процесу.

Најчешће је овај облик рада у припремама за часове из уџбеничког комплета пред-лаган за уводни део часа, када се процењује већ стечено корелативно знање и искуство ученика, или када се наставник обраћа ученицима одељења ради истицања циља часа и увођења у нову наставну јединицу. Фронтални облик рада има своје посебно место у централном делу часа када се ученицима представљају нови појмови образовно-васпит-ног садржаја, а притом су комплексни и тешки за усвајање.

Примери фронталног облика рада ученика предложени у припремама за часове

Пример 1Наставна тема I: Основи цитологијеНаставна јединица 31: Задаци систематике и њихов значај; Методе систематике; Таксономске категорије; Биолошка номенклатура


Методом разговора, илустративном наставном методом, методом читања и рада на тексту, фронталним обликом рада и радом у пару са ученицима анализирати илустра-тивни уџбенички садржај Класификација:

– сагледати предмет приказивања илустративног садржаја;– дефинисати критеријум класификације датих примера живих бића; – формулисати значај класификације живих бића; – извести дефиницију научне дисциплине таксономије; – у корелацији са дефиницијом таксономије извести дефиницију систематике и

филогенетске систематике.

Пример 2Наставна тема IV: Морфологија, системататика и филогенија биљакаНаставна јединица 62: Морфологија вегетативних биљних органа – лист


Методом усменог излагања, визуелно-демонстрационом методом, фронталним и ин-дивидуалним обликом рада резимирати образовно-васпитне корелативне садржаје (појмове) уз обавезно припремљене пратеће илустрације са зидних слика, графофолија и/или рачунарске презентације и уз свеж ботанички материјал (припремљен за на- ставни час у оквиру домаћег задатка).

23

Анализирати и извести закључак о одликама изданка, стабла и биљних ткива на све-жем ботаничком материјалу: нана (Mentha sp.), маслачак (Taraxacum officinale) и лала (Tulipa sp.)

Групни облик рада представља самосталан рад и учење у групи. Заснива се на зајед-ничком извршавању задатака у групама које обично имају од три до шест ученика. При-ликом припреме за групни рад треба омогућити да задатак у оквиру заједничког рада од сваког појединца захтева одређени ниво самосталности. Групни облик рада ученика представља истовремено и кооперативно учење ученика. Групе могу бити хомогеног састава, уколико су ученици приближно истог предзнања, и хетерогеног састава, са уче-ницима различитог нивоа предзнања.

Све групе могу радити исте или различите задатке, или у окви ру исте групе поједи-начно ученици могу радити различите делове истог задатка. То у основи зависи од спе-цифичности и захтева образовно-васпитних садржаја.

Групни облик рада уједначава темпо учења пружањем помоћи ученицима који зао-стају у раду и допушта већу слободу ученика, негује заједништво и солидарност.

Групни облик рада ученика, односно кооперативно учење ученика у запаженој мери заступљено је у писаним припремама као социолошка форма реализације постављеног циља и задатака.

Примери групног облика рада ученика предложени у припремама за часове

У припремама за часове обраде групни облик рада је осмишљен, за основни или за-вршни део часа, на следећи начин:

Пример 1Наставна тема I: Основи цитологијеНаставна јединица 22: Једро – грађа једра, улога једра

Задатак: Ученике распоредити у четири групе. Групе су хетерогеног састава. Садрже чланове са приближном просечном оценом из биологије. Група садржи и члана који је са једном оценом више у односу на остале чланове групе, чији је задатак координација рада и евалуација очекиваних исхода рада за групу. Формулисати захтеве за сваку групу.

Основни део часа

Током рада у групи ученици анализирају текст и илустрације у оквиру наставне јединице Једро, формулишући задате појмове.

Напомена: Формулација појмова представља истовремено очекиване исходе за ученика/ученицу након реализације (обраде) образовно-васпитног садржаја Једро.

Група Једров омотач (ниво А): – грађа спољашње мембране;– грађа унутрашње мембране;– појам перинуклеарног простора;– улога нуклеусних пора;– понашање једровог омотача.


24

Група Једарце (ниво Б): – грађа једарцета;– хемијски састав једарцета у корелацији са обрађеним појмовима о протеинима,

нуклеинским киселинама и рибозомима;– улога једарцета;– понашање једарцета током животног циклуса ћелије.

Група Нуклеоплазма (ниво В):– појам хроматина;– хемијски састав хроматина;– појам хистона;– хетерохроматин;– еухроматин;– настанак и изглед хромозома;– разлике између хроматина и хромозома;– хаплоидан и диплоидан број хромозома;– хомологи хромозоми;– кариотип.

Група Улога једра (ниво Г): – нацртати и објаснити корак по корак процес репликације;– нацртати и објаснити корак по корак процес транскрипције;– извести закључак о процесу транслације и скицирати процес.


Методом разговора, читања, писања и рада на тексту, фронталним и индивидуалним обликом рада сагледати резултате рада у групи ученика из основног дела часа. Пред-ставник за сваку групу ученика саопштава очекиване исходе рада. Ученици у целини прате извештавања појединаца упоредо са прегледом уџбеничког текста и пратећих илустративних садржаја.

Пример 2Наставна тема I: Основи цитологијеНаставна јединица 41: Модрозелене бактерије; Археа


Након поделе ученика у групе са истим задатком (3–5 ученика у групи) методом чи-тања, писања и рада на тексту ученици анализирају Екологију и значај модрозелених алги, односно Класификацију и екологију археа. Своја запажања илуструју, односно схематски приказују у свескама и на табли.

Пример 3Наставна тема II: Морфологија, систематика и филогенија алгиНаставна јединица 45: Црвене алге; Мрке алге; Силикатне алге; Зелене алге; Еугленоидне алге – опште одлике (грађа, облици и размножавање), систематика, распрострањеност и значај

25


Ученике распоредити у пет група колико има и раздела алги за предвиђену обраду. Пожељно је да су групе хетерогеног састава, односно да свака група садржи ученике различитих нивоа знања.

Основни део часа

Применом методе усмене речи, методе читања и рада на тексту и радом ученика у групи обрадити све разделе алги. Свака група ученика скицира једнообразну табелу за све чланове групе. Сваки члан групе такву табелу скицира у свеску и уноси исте податке.

Нивои захтевности у раду по групама: 1. грађа ћелије алге:

– ћелијски зид,– пластиди,– фотосинтетички пигменти: врсте хлорофила; додатни фотосинтетички пигменти, – резервна материја;

2. организација и изглед јединки алги са примерима; 3. исхрана алги са примерима; 4. размножавање алги са примерима; 5. екологија и распрострањеност алги са примерима; 6. значај алги.

Предлог табеле у раду по групама

НАЗИВ ГРАЂА ЋЕЛИЈЕОРГАНИЗА-

ЦИЈА

ИЗГЛЕД ЈЕДИНКЕ, ИСХРАНА

РАЗМНО-ЖАВАЊЕ

ЕКОЛОГИЈА И РАСПРО-

СТРАЊЕНОСТЗНАЧАЈ

Пример 4Наставна тема III: Царство гљива (укључујући и лишајеве)Наставна јединица 50: Гљиве „Basidiomycota” – опште карактеристике, екологија и распрострањеност, значај, гљиве као изазивачи болести


Применом методе усмене речи, методе читања и рада на тексту и радом ученика у групи обрадит

биологија1 - klett.rs · isbn 978-86-7762-788-1 cip - Каталогизација у...

Documents

Transcript of биологија1 - klett.rs · isbn 978-86-7762-788-1 cip - Каталогизација у...