Makroekonomske koristi od · proseku procenjuju na 60%. Prosečna potrošnja energije za grejanje...

Makroekonomske koristi od unapređenja energetske efikasnostiu stambenim zgradama u Srbiji

Septembar 2017.

MAKROEKONOMSKE KORISTI OD UNAPREĐENJAENERGETSKE EFIKASNOSTI U STAMBENIM ZGRADAMA U SRBIJI

IzdavačDeutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

Registered officesBonn and Eschborn, Germany

Projekat srpsko-nemačke razvojne saradnje “Energetska efikasnost u zgradarstvu” Sanje Živanovića 32Beograd, Republika SrbijaT +381 11 3690 650https://www.giz.de/en/worldwide/21212.html

AutorProfesor dr Nenad StanišićEkonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Revizija i kontrolaAnselm MattesDIW Econ GmbH, Mohrenstraße 58, 10117 Berlinwww.diw-econ.com

Recenzija i uređivanjeRenate Schindlbeck, vođa Projekta Svjetlana Đokić, viši projektni menadžer

Projekat srposko-nemačke saradnje “Energetska efikasnost u zgradarstvu”, Srbija Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbHMinistarstvo rudarstva i energetike Republike SrbijeMinistarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

Prevod i lekturaWordica

Dizajn i priprema za štampuSkochi u ochi

ŠtampaXXXXX

Tiraž100 primeraka

Makroekonomske koristi

od unapređenja energetske efikasnosti

u stambenim zgradama u Srbiji

Autor: prof. dr Nenad Stanišić

Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Makroekonomske koristi od unapređenja energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji

2

Sadržaj

1. Izvršni rezime 4

2. Uvod 8

3. Trendovi u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji 10

3.1. Energetski intenzitet i produktivnost u Srbiji 10

3.2. Ciljevi Srbije u oblasti energetske efikasnosti 14

4. Višestruke ekonomske koristi od energetske efikasnosti 17

4.1. Uticaj na BDP 18

4.2. Uticaj na zapošljavanje 19

4.3. Uticaj na javni budžet 20

4.4. Povratni efekat 21

5. Metodologija 23

5.1. Obim efekata 23

5.2. Procena uticaja na zapošljavanje i BDP 24

5.3. Procena uticaja na javni budžet 26

5.4. Izbor faktora zapošljavanja 26

5.5. Smanjenje emisija CO2 28

5.6. Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou 29

5.7. Model istraživanja 29

6. Stambeni fond u Srbiji 32

6.1. Kratak pregled tipologije stambenih zgrada u Srbiji 32

6.2. Stambeni fond i potencijal za unapređenje energetske efikasnosti 33

7. Scenariji sanacije 36

7.1. Dinamika sanacije 37

8. Energenti i cene grejanja 39

8.1. Energenti u stambenom sektoru u Srbiji 39

8.2. Cene energije za grejanje 40

8.3. Cena grejanja na nacionalnom nivou 42

9. Rezultati studije 43

9.1. Uštede energije 43

9.2. Uštede u novčanim iznosima 45

9.3. Investicije 47


3

9.4. Analiza otplate investicije 51

9.5. Smanjenje emisije ugljen-dioksida 53

9.6. Uticaj na zapošljavanje 54

9.7. Uticaj na nacionalni BDP 58

9.8. Uticaj na javni budžet 58

9.9. Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou 59

10. Zaključci 61

Literatura 66

Spisak tabela 68

Spisak grafikona 69


4

1. Izvršni rezime

Oblast energetske efikasnosti predstavlja oblast visokog prioriteta za Vladu Republike Srbije. Kao

članica Energetske zajednice Evropske unije Srbija se obavezala da će postepeno iz evropskog

zakonodavstva implementirati poglavlja relevantna za energiju kako bi ispunila zahteve u vezi sa

potrošnjom energije u zgradama. Zakonom o efikasnom korišćenju energije i Akcionim planom

za energetsku efikasnost Srbija je za to već stvorila pravni okvir.

Unapređenje energetske efikasnosti može doneti čitav niz pozitivnih efekata u ekonomiji i u

društvu. Međutim, programi energetske efikasnosti često se ocenjuju samo na osnovu ušteda

energije koje su na osnovu njih ostvarene. Rezultat takve ocene jeste da se značajno potcenjuje

sveukupna vrednost unapređenja u oblasti energetske efikasnosti.

Unapređenje u oblasti energetske efikasnosti može da proizvede značajne pozitivne

makroekonomske efekte poput povećanja BDP i zapošljavanja, unapređenje trgovinskog bilansa i

energetske sigurnosti. Međutim, prisutan je nedostatak sveobuhvatne analize širokih socijalno-

ekonomskih efekata mera i programa energetske efikasnosti u Srbiji.

Cilj ove studije bio je da se izvrši procena potencijalnih makroekonomskih efekata mera

energetske efikasnosti sa posebnim naglaskom na stambene zgrade u Srbiji. Studija je usmerena

na potencijalne makroekonomske efekte obimnih programa sanacije stambenih zgrada širom

Srbije. Razumevanje takvih mnogobrojnih uticaja moglo bi da bude od koristi kreatorima politika

jer bi na taj način dobili širi uvid u koristi koje takvi programi pružaju.

Scenariji sanacije. U Srbiji ima preko 2,2 miliona stambenih jedinica, sa ukupnom podnom

površinom od 290 miliona m2. Procenjeno je da one na godišnjem nivou troše 65 miliona MWh

energije za grejanje, dok prosečna potrošnja energije za grejanje iznosi 224 kWh/m2 godišnje, što

je daleko više od proseka u EU.

Program unapređenja energetske efikasnosti doveo bi do značajnih ušteda energije koje se u

proseku procenjuju na 60%. Prosečna potrošnja energije za grejanje nakon sanacija procenjena je

na 87 kWh/m2 godišnje, odn. na oko 22,5 miliona MWh za čitav stambeni fond.

Sanacija razmatrana u studiji pretpostavlja unapređenje termičkog omotača zgrada dovoljnog za

unapređenje energetskog razreda zgrade za jedan razred. Sanacija, na način definisan u studiji, ne

podrazumeva druge uštede energije poput unapređenja osvetljenja, zamene opreme za pripremu

tople vode i zamene kućnih aparata.

Makroekonomski uticaj programa unapređenja energetske efikasnosti utvrđuje se na osnovu

obima i temeljnosti izvršene sanacije. U okviru studije ispitan je potencijalni uticaj tri scenarija

sanacije zgrada sa različitim stepenima renoviranja i različitim obimima. U sporom scenariju

sanacije pretpostavlja se godišnja stopa renoviranja od 1%, što iznosi 2,9 miliona m2 godišnje.

Ukoliko se pretpostavi da prosečna stambena jedinica ima površinu od 60 m2, onda bi trebalo

renovirati oko 48 hiljada stambenih jedinica godišnje. Ukupno 5,8 miliona m2 odn. oko 96 hiljada

stambenih jedinica treba da bude renovirano na godišnjem nivou u okviru srednje brzog scenarija


5

(stopa renoviranja 2%), dok 8,7 miliona m2 (oko 145 hiljada stambenih jedinica) treba da bude

renovirano u okviru brzog temeljnog scenarija (stopa renoviranja 3%).

Cena grejanja na nacionalnom nivou. Na osnovu razlika u vrstama grejanja, udela energenata koji

se koriste za grejanje i cena po kWh utrošene energije, izračunata je cena grejanja na nacionalnom

nivou (ponderisani prosek) koja iznosi 0,049 evra po kWh.

Potencijalne uštede. Programi unapređenja energetske efikasnosti doveli bi do značajnih ušteda,

kako u potrošnji energije tako i u novcu koji se izdvaja za plaćanje računa za energiju. Svake godine

nakon započinjanja programa sanacije nove uštede energije iznosile bi 400.000 MWh u sporom

scenariju, 800.000 MWh u srednjem scenariju i 1.200.000 MWh u brzom scenariju.

Preko 40 miliona MWh energije bi se uštedelo godišnje u slučaju sanacije celokupnog stambenog

fonda u Srbiji odn. potrošnja energije za grejanje bila bi smanjena za 60%.

Izraženo u novčanim iznosima, svake godine bi se uštedelo dodatnih 20 miliona evra zbog

unapređenja energetske efikasnosti u zgradama u građevinskom fondu u Srbiji u sporom

scenariju, 40 miliona evra u srednjem scenariju i 60 miliona evra u brzom scenariju.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida. Procenjuje se da se za svaki kilovat-sat energije korišćene u

proizvodnji grejanja u atmosferu emituje 189 gCO2. Ukupna godišnja emisija od of 14,8 miliona

tona ugljen-dioksida rezultat je proizvodnje energije za grejanje u Srbiji, što predstavlja 33%

ukupne emisije CO2 na nacionalnom nivou.

Sanacija stambenog fonda za unapređenje energetske efikasnosti dovela bi do značajnog

smanjenja emisije ugljen-dioksida tokom godina. Svake godine program sanacije zgrada doveo bi

do dodatnog smanjenja emisije ugljen-dioksida za 90.000 tona u slučaju sporog temeljnog

scenarija, za 181.000 tona u slučaju srednjeg temeljnog scenarija i za 272.000 tona u brzom

temeljnom scenariju.

Puni godišnji potencijal smanjenja emisija bio bi dostignut nakon renoviranja celokupnog

stambenog fonda i on bi iznosio 9,2 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, što predstavlja 20%

ukupne emisije ugljen-dioksida u Republici Srbiji.

Potrebne investicije. Investicije u sanaciju stambenih zgrada u Srbiji procenjene su na između 80

evra/m2 za višeporodične zgrade i na 129 evra/ m2 za jednoporodične kuće. Prosečna investicija

na nacionalnom nivou iznosi 109 evra/ m2.

U sporom scenariju godišnje investicije u sanaciju stambenih zgrada iznosile bi 319 miliona evra,

u srednjem scenariju 638 miliona evra, a u brzom scenariju 957 miliona evra.

Ukupne investicije neophodne za renoviranje celokupnog stambenog fonda procenjene su na 32

milijarde evra.


6

Uticaj na zapošljavanje. Efekat javnih investicija na zapošljavanje jedna je od glavnih odrednica

za kreatore politika. Potencijal programa unapređenja energetske efikasnosti za zapošljavanje

razmatran je sa aspekta direktnih, indirektnih i indukovanih radnih mesta koja bi bila otvorena.

Direktna radna mesta bila bi otvorena u građevinskom sektoru, dok se indirektni efekti na

zapošljavanje ostvaruju i u drugim sektorima, izvan građevinskog sektora, kao rezultat povećane

tražnje za građevinskim aktivnostima. Indukovani uticaji potiču iz dodatnog raspoloživog prihoda

koji je ostvaren kroz nova radna mesta kao i iz ušteda energije u domaćinstvima koje su rezultat

nižih računa za energiju.

U sporom scenariju sanacije bilo bi kreirano 12.446 novih radnih mesta širom privrede, dok bi

3.511 radnih mesta bilo izgubljeno usled smanjene potrošnje energije. Neto ekefat na

zapošljavanje iznosi 8.936 kreiranih radnih mesta. U srednjem scenariju sanacije bilo bi kreirano

24.893 novih radnih mesta širom privrede, dok bi 7.021 radnih mesta bilo izgubljeno. Neto ekefat

iznosi 17.872 novih radnih mesta u celokupnoj privredi. U brzom scenariju sanacije, broj novih

radnih mesta bio bi povećan za 37.339, dok bi 10.532 radnih mesta bilo izgubljeno. Neto ekefat

scenarija brze sanacije bio bi 17.872 novih radnih mesta u srpskoj privredi.

Uticaj na BDP. Putem povećanja investicija i zapošljavanja, unapređenja energetske efikasnosti

doprinose povećanju nacionalnog BDP. U okviru studije je procenjeno da bu na godišnjem nivou

BDP bio povećan više od 424 miliona evra u sporom scenariju, više od 849 miliona evra u srednjem

scenariju, i više od 1.273 miliona evra u brzom scenariju.

Procenjeno povećanje BDP doprinelo bi rastu BDP u Republici Srbiji sa dodatnih 1,3 procentnih

poena u sporom scenariju, 2,5 procentnih poena u srednjem scenariju i 3,8 procentnih poena u

brzom scenariju.

Uticaj na javni budžet. Procenjeno je da bi prihodi državnog budžeta na godišnjoj bazi bili

povećani za preko 148 miliona evra u sporom scenariju, 297 miliona evra u srednjem scenariju i

446 miliona evra u brzom scenariju.

Studija je pokazala da centralna vlada ima ekonomsko opravdanje za obezbeđivanje finansijskih

podsticaja za programe unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama, budući da

povećanje budžetskih prihoda koje proističe iz takvih programa iznosi približno 45% ukupne

potrebne investicije. Pored toga, takvi programi bi doprineli povećanju BDP što nam omogućava

da iznesemo tvrdnju da državni programi finansijske podrške za unapređenja energetske

efikasnosti predstavljaju pametnu i visokoefikasnu javnu investiciju.

Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou. Unapređenjem energetske efikasnosti u

stambenim zgradama smanjuje se uvoz goriva poput uglja, sirove nafte i prirodnog gasa.

Procenjuje se da bi sanacije stambenih zgrada smanjile potrošnju energije za grejanje za 60% tako

da bi efekat na nacionalni energetski bilans bio značajan. U okviru studije je procenjeno da bi uvoz

bio smanjen za do 1.058.000 toe godišnje nakon sanacije celokupnog stambenog fonda.


7

Preporuke za kreiranje javnih politika. Studija je pokazala da se potrošnja energije za grejanje u

Srbiji može smanjiti do 60% kroz realizaciju doslednog i obimnog programa sanacije u zemlji.

Program ove vrste doveo bi do različitih pozitivnih ekonomskih, socioloških i ekoloških uticaja.

Usled smanjene potrošnje energije, emisije CO2 na nacionalnom nivou mogle bi da budu smanjene

za do 20%, dok bi nacionalna zavisnost od uvoza energije bila povećana.

U pogledu uticaja na zapošljavanje, rezultati studije jasno navode da bi usvajanje programa

sanacije u cilju unapređenja energetske efikasnosti imalo za posledicu značajne koristi za

zapošljavanje. Ova studija je posebno pokazala da bi program sanacije širokog obima u Srbiji

mogao da dovede do otvaranja do 26.800 novih radnih mesta (ovo je neto cifra, što znači da

obuhvata gubitak radnih mesta u sektoru snabdevanja energijom). Važno je napomenuti da do

30% koristi za zapošljavanje nastaje usled indirektnih efekata na ostale sektore koji snabdevaju

građevinsku industriju, a indikovani efekti od povećane kupovne moći višeg nivoa zapošljavanja.

Isto tako, program sanacije na nacionalnom nivou u Srbiji doprineo i rastu BDP u Republici Srbiji

sa dodatnih 1,3 do 3,8 procentnih poena, u zavisnosti od realizovane stope sanacije.

Uzevši u obzir sve pozitivne efekte o kojima je bilo reči u prethodnom tekstu, studija je pokazala

da je važno da vlada podrži program sanacije. Studija je pokazala da centralna vlada takođe ima

ekonomsko opravdanje za obezbeđivanje finansijskih podsticaja za programe unapređenja

energetske efikasnosti u stambenim zgradama, budući da povećanje budžetskih prihoda koje

proističe iz takvih programa iznosi približno 45% ukupne potrebne investicije.

Obezbeđivanjem široke podrške programima unapređenja energetske efikasnosti, centralna Vlada

Republike Srbije mogla bi da oslobodi značajan potencijal za kreiranje dodatnih radnih mesta i

podsticanje ekonomske aktivnosti u zemlji.


8

2. Uvod

Oblast energetske efikasnosti predstavlja oblast visokog prioriteta za Vladu Republike Srbije. Kao

članica Energetske zajednice Evropske unije Srbija se obavezala da će iz evropskog zakonodavstva

postepeno implementirati poglavlja relevantna za energiju kako bi ispunila zahteve u vezi sa


za energetsku efikasnost Srbija je već za to stvorila pravni okvir.

Uprkos formalnom priznanju značaja unapređenja energetske efikasnosti u Srbiji, energetska

situacija se do sada nije popravila. Mnogo je razloga koji bi se mogli navesti kao objašnjenje za loš

učinak u unapređenju energetske efikasnosti. Jedan od njih mogao bi da bude nedostatak

sveobuhvatne analize širokih socijalno-ekonomskih efekata mera i programa energetske

efikasnosti u Srbiji. Razumevanje mnogobrojnih uticaja koja bi unapređenje u oblasti energetike

moglo da ima na nacionalnu ekonomiju moglo bi da bude od koristi kreatorima politika jer bi tako

dobili širi uvid u koristi koje takvi programi pružaju.

Unapređenje energetske efikasnosti može doneti čitav niz pozitivnih efekata u ekonomiji i u

društvu. Međutim, programi energetske efikasnosti često se ocenjuju samo na osnovu energetskih

ušteda koje su na osnovu njih ostvarene. Rezultat takve ocene jeste da se značajno potcenjuje

sveukupna vrednost unapređenja u oblasti energetske efikasnosti.

Unapređenje u oblasti energetske efikasnosti može da proizvede značajne pozitivne

makroekonomske efekte poput povećanja BDP i zapošljavanja, unapređenje trgovinskog bilansa i

energetske sigurnosti.

Cilj studije je da proceni potencijalne makroekonomske efekte mera energetske efikasnosti sa

posebnim naglaskom na stambene zgrade u Srbiji. Studija je usmerena na potencijalne

makroekonomske efekte obimnih programa sanacije stambenih zgrada širom Srbije.

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradama nosi značajan potencijal za ostvarenje ušteda

energije na nacionalnom nivou. Na zgrade otpada oko 40% ukupne potrošnje finalne energije i

oko 55% potrošnje električne energije u 28 država članica Evropske unije. Na nivou EU oko dve

trećine potrošnje u zgradama ostvari se u stambenim zgradama (konsultantska kuća Ramboll

Management Consulting i Institut za evropsku politiku životne sredine - Institute for European

Environment Policy, 2015). U Srbiji oko 45% ukupne potrošnje energije ostvaruje se u

domaćinstvima i u javnom i komercijalnom sektoru (na osnovu Energetskog bilansa Republike

Srbije, 2016.). Stoga je jasno da uvođenje mera politke koje imaju za cilj unapređenje energetske

efikasnosti u zgradama predstavlja značajan izvor potencijalnih ušteda energije na lokalnom i

nacionalnom nivou.

Da bi se smanjila potrošnja energije u sektoru zgradarstva, u čitavoj Evropskoj uniji kreirane su

javne politike koje treba da podstaknu vlasnike zgrada da primene mere energetske efikasnosti.

Član 4 Direktive o energetskoj efikasnosti (Directive 2012/27/EU of 25 October 2012 on Energy


9

Efficiency) zahteva od država članica da definišu dugoročne strategije za podsticanje sanacija u

sektoru zgradarstva. To će im omogućiti da ostvare pun potencijal uštede u celokupnom fondu

zgrada. Nacionalne strategije sanacije moraju biti kreirane tako da se dostigne smanjenje potreba

za energijom u zgradama u EU za 80% do 2050, kao što glasi preporuka Evropskog Parlamenta,

kampanje Renovirajmo Evropu (Renovate Europe Campaign) i ostalih organa vlasti.

Srbija je u obavezi da primeni slične mere i programe energetske efikasnosti u narednom periodu

(Zakon o efikasnom korišćenju energije Republike Srbije još uvek nije u potpunosti usklađen sa

Direktivom EU o energetskoj efikasnosti). Na osnovu pristupa koji obuhvata različita scenarija

kada je reč o obimu predviđenih mera javne politike, ova studija nudi procene njihovih

makroekonomskih efekata.


10

3. Trendovi u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji

Moderne ekonomije u čitavom svetu oslanjaju se na korišćenje energije koja se dobija, pre svega,

iz osiromašenih fosilnih goriva i sa pratećim emisijama ugljenika. Uz sve veću zabrinutost u vezi

sa energetskom sigurnošću i klimatskim promenama, to pokreće određena teška politička pitanja.

Da li je moguće smanjiti količinu energije koja se troši po jedinici BDP – ili odvojiti ekonomski rast

od potrošnje energije? Razdvajanje potrošnje energije od ekonomskog rasta istovremeno bi

podstaklo postizanje ekonomskih i ciljeva u oblasti životne sredine.

Smanjenje energetskog pritiska na životnu sredinu može se postići upotrebom manjih količina

energije. To bi se moglo postići smanjenjem tražnje za aktivnostima koje su povezane sa energijom

(npr. za dobijanje toplotne energije, kretanje ljudi ili transport roba) ili korišćenjem energije na

efikasniji način (korišćenjem manje energije po jedinici tražnje) ili kombinacijom ta dva pristupa.

Kako rast ekonomskog razvoja podrazumeva unapređenje kvaliteta života, što opet generalno za

uzvrat ima veze sa povećanjem broja aktivnosti vezanih za energiju, fokus daljeg održivog razvoja

svuda u svetu stavlja se na povećanje energetske efikasnosti.

Ako pogledamo dugoročne podatke, jasno je da se trendovi rasta BDP i potrošnje energije kreću

simultano. Istorijski posmatrano, ekonomski rast doveo je do veće potrošnje energije, i time do

povećanja pritiska koji proizvodnja i potrošnja energije stavljaju na životnu sredinu. Međutim,

odnos između potrošnje energije i ekonomskog rasta svakako nije linearan. Ekonomski razvoj sa

sobom je doneo ogromne promene u pogledu energenata i korišćenih tehnologija konverzije kao

i u pogledu vrsta i efikasnosti krajnjih korisnika tih energenata. Rezultat je bilo enormno

povećanje ukupne energetske efikasnosti, odn. energetskih resursa koji se koriste za ostvarenje

ekonomskih rezultata (Izveštaj o indikatorima životne sredine - Environmental Indicator Report

2013).

U cilju ocene odnosa između ekonomskog rasta i potrošnje energije u Srbiji istražićemo dva

osnovna indikatora energetske efikasnosti i uporedićemo ih sa referentnom vrednošću za 28

država članica EU: energetski intenzitet i energetsku produktivnost.

3.1. Energetski intenzitet i produktivnost u Srbiji

Energetski intenzitet predstavlja odnos između bruto potrošnje energije i bruto društvenog

proizvoda (BDP) u određenoj kalendarskoj godini. Ta bruto potrošnja energije izračunava se kao

ukupna bruto potrošnja pet energenata: uglja, električne energije, nafte, prirodnog gasa i

obnovljivih izvora energije. Ovaj indikator pokazuje u kojoj meri je došlo do odvajanja potrošnje

energije od ekonomskog rasta. Do relativnog odvajanja dolazi kada raste potrošnja energije, ali

sporije nego što se odvija ekonomski rast (odn. rast bruto društvenog proizvoda). Do apsolutnog

odvajanja dolazi kada je energetska potrošnja stabilna ili kada pada dok BDP raste. Postoji

verovatnoća da će apsolutno odvajanje ublažiti pritisak na životnu sredinu koji proističe iz

proizvodnje i potrošnje energije (Evropski ekonomski prostor, 2015.).


11

Indikator energetskog intenziteta identifikuje u kojoj meri dolazi do odvajanja potrošnje energije

i ekonomskog rasta, ali ne ukazuje ni na jedan od razloga koji utiču na trendove. Smanjenje

ukupnog energetskog intenziteta može da predstavlja rezultat pozitivnih unapređenja energetske

efikasnosti ili promena u energetskim potrebama koje su rezultat drugih faktora uključujući

strukturne, socijalne, tehničke promene ili promene u ponašanju.

Smanjenje energetskog intenziteta i povećanje energetske efikasnosti predstavlja glavni cilj

čitavog niza međunarodnih i nacionalnih politika, uključujući i politike Republike Srbije. Iako ne

postoji cilj koji se odnosi direktno na energetski intenzitet, svi ciljevi energetske politike jasno

vode ka smanjenju energetskog intenziteta. Paket Evropske unije “Akcija za klimu i obnovljivu

energiju” postavlja određeni broj ciljeva za države članice EU uključujući: smanjenje emisije

gasova sa efektom staklene bašte od 20% u odnosu na 1990. godinu do 2020; smanjenje potrošnje

energije za 20% kroz unapređenje energetske efikasnosti i povećanje udela obnovljive energije na

20%. U „Strategiji razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. sa projekcijama do 2030.“

generalno su prihvaćeni ovi ciljevi. Detaljan uvid u ovu strategiju sa fokusom na energetsku

efikasnost dat je u narednom odeljku.

Grafikon 3.1 predstavlja trendove u vezi sa energetskim intenzitetom u 28 država članica EU i u

Srbiji u periodu od 2000. do 2014. godine. Jasno je da Srbija značajno zaostaje za 28 država članica

EU kada je reč o energetskoj efikasnosti. U 2014. godini energetska efikasnost u državama EU

iznosila je 122 kg ekvivalenta nafte na 1.000 evra, dok u Srbiji iznosi 442 kg ekvivalenta nafte/1.000

evra.

Grafikon 3.1 Energetski intenzitet (u kgoe / 1000 evra) u EU28 i Srbiji, 2000-2014.

Izvor: Podaci Eurostata

Međutim, i EU i Srbija registruju opadajuće trendove energetskog intenziteta u posmatranom

periodu. Energetski intenzitet u 28 država članica EU od 2000. godine kontinuirano opada sa

prosečnom godišnjom stopom od 1,7%. U Srbiji je taj pad još oštriji, 3,3% godišnje u proseku

(Tabela 3.1). U svih 28 država članica EU prisutno je smanjenje energetskog intenziteta u periodu

između 2000. i 2014. godine. Najveći pad primećen je u zemljama Centralne Evrope zbog promena

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

EU28 Srbija


12

u njihovoj privrednoj strukturi usled ekonomske tranzicije. Strukturne promene takođe

objašnjavaju relativno visoku stopu pada energetskog intenziteta u Srbiji od 2000. godine.

Trendovi u potrošnji energije, energetskom intenzitetu i razvoju BDP u 28 država članica EU i

Srbiji prikazani su na Grafikonima 3.2 i 3.3. U periodu od 2000-2014. u 28 država članica EU BDP

je rastao prema prosečnoj godišnjoj stopi od 2,7%. Rast ekonomske aktivnosti EU prekinut je na

dve godine nakon izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine.

Iako je BDP u državama članicama EU 2014. godine bio za 45% viši nego u 2000. godini (sa

trenutnim tržišnim cenama), potrošnja energije bila je za 8% niža. Dok je BDP rastao, energetska

potrošnja je opadala po prosečnoj godišnjoj stopi od 0,5% u periodu od 2000-2014, što je jasan

dokaz razdvajanja potrošnje energije od ekonomskog rasta. Posledično tome, energetski intenzitet

u državama članicama EU pao je na 79 (2.000=100), odn. bio je za 21% manji nego 2000. godine.

Grafikon 3.2 Trendovi u potrošnji energije, energetskom intenzitetu i GDP u državama

članicama EU, 2000-2014. (2.000=100)


Slični trendovi ostvareni su i u Srbiji. Nakon relativno snažnog ekonomskog rasta od 2000. godine

do izbijanja krize 2008. usledila je ekonomska recesija i slab oporavak sve do 2015. godine. U

proseku ekonomija Srbije je u posmatranom periodu registrovala rast prema godišnjoj stopi od

6,4% (prema trenutnim tržišnim cenama).

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

energetski intenyitet potrošnja energije BDP


13

Grafikon 3.3 Trendovi u potrošnji energije, energetskom intenzitetu i GDP u Srbiji, 2000-2014.

(2.000=100)


Solidan ekonomski rast srpske privrede od 2008. godine praćen je relativno stabilnom potrošnjom

energije, dok su ekonomska recesija i slab oporavak posle 2008. praćeni padom potrošnje energije.

Prosečna godišnja stopa pada energetske potrošnje u Srbiji u periodu od 2000. do 2015. iznosila je

0,2% (u poređenju sa 0,5% u EU). Ukupna potrošnja energije u Srbiji 2014. godine bila je za 3% niža

nego u 2000. (u poređenju sa 8% u EU).

Razdvajanje ekonomskog rasta od energetske potrošnje u Srbiji za rezultat ima pad energetskog

intenziteta, koji je za 38% niži 2014. godine nego 2000, što implicira prosečnu godišnju stopu pada

od 3,3% (u poređenju sa 1,7% u EU).

Tabela 3.1 Prosečne godišnje stope rasta potrošnje energije, energetskog intenziteta i BDP,

2000-2015.

Potrošnja energije BDP Energetski

intenzitet

EU28 -0,5% 2,7% -1,7%

Srbija -0,2% 6,4% -3,3%


Drugi indikator energetske efikasnosti na nacionalnom nivou je energetska produktivnost. Ona

meri produktivnost potrošnje energije i rezultate iz deljenja bruto društvenog proizvoda (BDP)

bruto potrošnjom energije u datoj kalendarskoj godini. To po sebi predstavlja obrnuti energetski

intenzitet. Grafikon 3.4 predstavlja razvoj energetske produktivnosti u 28 država članica EU i u

Srbiji u periodu od 2000. do 2014. godine. Energetska produktivnost povećana je i u državama

članicama EU i u Srbiji, dok razlika između njih i dalje ostaje velika i konstantna (nije ostvaren

trend konvergencije).

0

50

100

150

200

250

300

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

energetski intenzitet potrošnja energije BDP


14

Grafikon 3.4 Energetska produktivnost (PPS / 1 kg ekvivalenta nafte) u EU28 i Srbiji, 2000-2014.


3.2. Ciljevi Srbije u oblasti energetske efikasnosti

Kao članica Energetske zajednice Evropske unije Srbija se obavezala da će postepeno iz evropskog

zakonodavstva implementirati poglavlja relevantna za energiju kako bi ispunila zahteve u vezi sa


za energetsku efikasnost Srbija je za to već stvorila pravni okvir.

Na kraju 2015. godine Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je „Strategiju razvoja

energetike Republike Srbije za period do 2025. sa projekcijama do 2030“. Između ostalog, strategija

promoviše potrebu za unapređenjem energetske efikasnosti u Srbiji uvođenjem mera sa ciljem

smanjenja potrošnje finalne energije u skladu sa obavezama preuzetim u okviru Sporazuma o

Energetskoj zajednici i Direktive 2006/32/EK o energetskoj efikasnosti koja se odnosi na finalnu

potrošnju i energetske usluge. Dok je strategija ekonomskog razvoja Republike Srbije zasnovana

na reindustrijalizaciji i visokom rastu industrije, što će sasvim sigurno dovesti do povećanja

potrošnje energije, ova strategija naglašava neophodnost „intenzivne primene mera i aktivnosti u

cilju povećanja energetske efikasnosti (kako bi se) obezbedilo da indikatori energetske efikasnosti

(svedeni na monetarnu i prirodnu vrednost) dovedu do prosečnih vrednosti koje su u skladu sa

državama Evropske unije (EU)“.

Strategija predviđa trendove u potrošnji finalne energije do 2030. i sa i bez realizacije mera

energetske efikasnosti. Projekcije su prikazane na Grafikonu 3.5 i u Tabeli 3.2. Referentni scenario

(„business as usual“) zasnovan je na pretpostavci da će biti nastavljena trenutna praksa u oblasti

potrošnje energije, dok scenario energetske efikasnosti podrazumeva maksimalnu promociju

mera energetske efikasnosti.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

EU28 Srbija


15

Grafikon 3.5 Projekcija potrošnje finalne energije u Srbiji do 2030.

Izvor: Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. sa projekcijama do 2030.

(2015.)

Tabela 3.2 Projekcija potrošnje finalne energije u Srbiji do 2030. po sektorima (1000 toe)


(2015.)

I referentni scenario i scenario energetske efikasnosti predviđaju rast potrošnje finalne energije u

Srbiji u narednih 15 godina. Međutim, unapređenje energetske efikasnosti dovelo bi do značajnih

ušteda što bi se moglo relativno brzo postići (tokom nekoliko godina nakon primene mera

energetske efikasnosti). Već 2018. potrošnja finalne energije iznosila bi 0,920 miliona tona

ekvivalenta nafte (odn. 9%) manje u odnosu na redovni scenario. Uštede energije u 2025.

procenjene su na 1.138% miliona tona ekvivalenta nafte (odn. 10%) i 1.359 miliona tona

ekvivalenta nafte (odn. 11%) u 2030.

U sektoru domaćinstava strategija predviđa rast potrošnje finalne energije u referentnom

scenariju, ali i pad finalne potrošnje u scenariju unapređenja energetske efikasnosti. Stoga se


16

očekuje apsolutni (ne samo relativni) pad potrošnje energije u domaćinstvima. Mere energetske

efikasnosti omogućile bi uštedu od 0,097 miliona tona ekvivalenta nafte energije u domaćinstvima

do 2020. u poređenju sa referentnim scenarijom (odn. 3%). U 2025. uštede u sektoru domaćinstava

procenjene su na 0,163 miliona tona ekvivalenta nafte (odn. 5%). U 2030. ušteda bi bila 0,236

miliona tona ekvivalenta nafte (odn. 8%).

Grafikon 3.6 Očekivane uštede energije kao posledica primene mera energetske efikasnosti u

Srbiji (1.000 tona ekvivalenta nafte)


(2015.)

441

920

1138

1359

56 97163

236

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

2015 2020 2025 2030

ukupno domaćinstva


17

4. Višestruke ekonomske koristi od energetske efikasnosti

Izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) „Širenje mreže: višestruke koristi od unapređenja

energetske efikasnosti“ opisuje šire socioekonomske efekte do kojih može dovesti unapređenje

energetske efikasnosti, pored ušteda energije. Efekti se ostvaruju na različitim nivoima privrede:

na individualnom nivou (na nivou pojedinaca, domaćinstava i preduzeća); na nivou sektora (u

privrednim sektorima poput saobraćaja, stambenog, industrijskog sektora); na nacionalnom

nivou (uključujući makroekonomske koristi i pozitivne posledice po nacionalne budžete); i na

međunarodnom nivou (oslikavajući javno dobro od ovih koristi na međunarodnom nivou).

Koristi od energetske efikasnosti mogu se ostvariti različitim merama koje mogu, zauzvrat, na

različite načine da izvrše uticaj u okviru ekonomije i društva. Fokus ove studije stavljen je na efekte

programa sanacije (ili rekonstrukcije) zgrada. Imajući to u vidu u Tabeli 4.1 prikazane su višestruke

koristi koje proističu iz programa sanacije zgrada na različitim nivoima.

Tabela 4.1. Višestruke koristi od unapređenja energetske efikasnosti u zgradama

Individualni nivo

Niži računi za energiju

Veći komfor u domovima

Povećan raspoloživi prihod

Unapređenje zdravlja i blagostanja

Nivo sektora

Nova radna mesta u sektorima koji su vezani

za energetsku efikasnost

Bolja naplata računa za pružaoce energetskih

usluga

Povećana vrednost stambenih jedinica

Nacionalni nivo

Povećanje zaposlenosti

Smanjenje troškova za javno zdravlje

Energetska sigurnost

Povećan BDP

Unapređen trgovinski bilans

Međunarodni nivo

Smanjene emisije gasova sa efektom staklene

bašte

Ublažavanje cena energije

Izvor: Zasnovano na izveštaju IEA „Širenje mreže: Višestruke koristi od unapređenja energetske

efikasnosti“, 2012.

Ova studija usmerena je na pozitivne posledice unapređenja energetske efikasnosti na nacionalnu

ekonomiju uključujući: BDP, zapošljavanje, zavisnost od uvoza energije, trgovinski bilans i emisiju

gasova sa efektom staklene bašte kao i na budžete (nacionalni i lokalnih samouprava).

Unapređenja energetske efikasnosti mogu se primeniti svuda gde energija troši u procesu

proizvodnje (E3G). To može obuhvatati i unapređenje energetske efikasnosti na glavnim


18

infrastrukturnim objektima, u stambenim i poslovnim zgradama, na opremi koja se koristi u

stambenim i poslovnim zgradama kao i u transportu koji je neophodan za logistiku. Realizaciju

unapređenja energetske efikasnosti često sprovode inženjeri, građevinske firme i preduzeća za

montažu koji posluju na lokalu. Na taj način obezbeđuje se značajan i raznolik potencijal za

ekonomsku aktivnost. U delu koji sledi dat je osnovni princip koji stoji iza makroekonomskih

efekata unapređenja energetske efikasnosti.

4.1. Uticaj na BDP

Postoje dve glavne veze između energetske efikasnosti i BDP: povećane investicije i smanjena

tražnja za energijom.

Realizacija unapređenja energetske efikasnosti povećava investicije u robe i usluge u oblasti

energetske efikasnosti, što je komponenta BDP. Veza između smanjenja troškova za energiju i

rasta BDP manje je očigledna. Unapređenja energetske efikasnosti dovode do smanjenja računa za

energiju, do porasta raspoloživog prihoda u domaćinstvima, što se može iskoristiti za potrošnju

drugih roba i usluga u čitavoj privredi. U poslovnom sektoru smanjeni računi za energiju i uštede

koje iz toga proizilaze mogu biti investirani u nove kapacitete ili se mogu iskoristiti za smanjenje

cene roba i usluga. U oba slučaja dolazi do novog podsticaja za rast BDP.

Povećanje BDP zbog povećane proizvodnje roba i usluga u vezi sa unapređenjem energetske

efikasnosti predstavlja direktan efekat na prihode na nacionalnom nivou. Međutim, ukupni

uticaji na BDP se tu ne završavaju. Treba imati u vidu i indirektne i indukovane uticaje. Do

indirektnih efekata dolazi kada lanci snabdevanja povezani sa proizvodnjom roba i usluga koje su

u vezi sa energetskom efikasnošću povećaju proizvodnju. Pored toga, indukovani efekat je

proizvod povećanog prihoda koji će biti potrošen u drugim privrednim sektorima. Indukovani

efekat je rezultat druge i treće runde trošenja novog prihoda odn. efekat multiplikacije prihoda.

Studije koje ispituju makroekonomske efekte unapređene energetske efikasnosti (gde su potrebe

za energijom smanjene za 8 do 15%) predlažu značajne potencijalne uticaje uključujući povećanje

BDP u rasponu od 0,8% do 1,26% (E3G, 2012.). Prema studiji Međunarodne agencije za energiju

“Capturing the Multiple Benefits of Energy Efficiency” stope rasta BDP iznose od 0,25% do 1,1%.

Konsultantska kuća Cambridge Econometrics sprovela je kvantitativnu analizu kako bi utvrdila

uticaj energetske efikasnosti na BDP u Ujedinjenom Kraljevstvu. Rezultati analize pokazali su da

je politika energetske efikasnosti u Ujedinjenom Kraljevstvu od 2000. do 2010. godine proizvela

dodatni realni godišnji rast BDP od 0,1%.

S obzirom na cilj ove studije, što je istraživanje potencijalnih makroekonomskih efekata mera koje

se odnose na unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji, posebnu pažnju trebalo bi

posvetiti relevantnim studijama koje se bave sanacijom zgrada. Konsultantska kuća Copenhagen

Economics sastavila je model makroekonomskih uticaja sanacije zgrada u cilju unapređenja

energetske efikasnosti u EU. Oni su procenili povećanje BDP od 2,35 do 3,03 milijardi evra po

milionu tona ekvivalenta nafte u potrebama za finalnom energijom (Copenhagen Economics,

2012.).


19

Konačno, energetska efikasnost veoma je povoljna za ekonomski rast. Iako se procenjuje da su

efekti relativno mali, oni su pozitivni nezavisno od toga koje metode i pretpostavke su korišćene

za procenu.

4.2. Uticaj na zapošljavanje

Kao i u slučaju BDP, ukupni uticaji unapređenja energetske efikasnosti na zapošljavanje sastoji se

od direktnog, indirektnog i indukovanog otvaranja radnih mesta.

Do direktnog kreiranja radnih mesta dolazi u sektorima proizvodnje roba i usluga koji su direktno

vezani za unapređenje energetske efikasnosti (proizvodnja materijala za izolaciju, energetski

efikasna stolarija, energetski efikasni kućni aparati i tako dalje, na primer).

Indirektni poslovi stvaraju se dalje u lancu snabdevanja. Vrednost otvorenih radnih mesta zavisi

od raznih faktora poput intenziteta rada, lokalnih sadržaja, iznosa zarade (Pollin, Heintz i Garrett‐

Peltier, 2009.) i vremenskog trajanja programa unapređenja energetske efikasnosti.

U okviru efekta promene troškova kao rezultat uštede na računima za energiju i zarada novih

radnika, moglo bi doći i do novih radnih mesta u svim sektorima privrede (indukovani efekat).

Obim ovog efekta zavisi od vrednosti nacionalnih/regionalnih ekonomskih multiplikatora.

Kada se evaluiraju efekti unapređenja energetske efikasnosti na nacionalnom nivou, mora se u

ozbiljno razmatranje uzeti efekat izmeštanja. Povećanu proizvodnju i zapošljavanje u sektorima

koji imaju veze sa proizvodima i uslugama iz oblasti energetske efikasnosti može pratiti smanjenje

proizvodnje i zaposlenosti u sektorima proizvodnje energije. Da li će doći do toga zavisi od

domaćih odn. uvoznih sadržaja relevantnih roba, usluga i proizvodnje goriva kao i od intenziteta

rada u njihovoj proizvodnji.

Postoji teoretski rizik da bi povećanje energetske efikasnosti moglo dovesti do strukturne

nezaposlenosti, koja bi bila odraz neusklađenosti veština u privredi koja se menja, zato što

predstavlja jasno pomeranje u pogledu sveukupnih potreba za zapošljavanjem u privredi– ka

određenim sektorima, i sve dalje od sektora fosilnih goriva (E3G). U ekonomijama koje rade na

granici proizvodnih mogućnosti (bez strukturne neuposlenosti resursa) to znači da će poslovi

kreirani kroz politike energetske efikasnosti potisnuti alternativne poslove i investicije kroz sektor

proizvodnje energije/goriva. Međutim, kad god je stopa nezaposlenosti veća od prirodne stope

nezaposlenosti (što je slučaj u Srbiji kao i u većini modernih ekonomija), to neće biti slučaj. Pored

toga, uopšte neće doći do sužavanja sektora proizvodnje energije. To bi bio slučaj kada bi se sve

veća ekonomska aktivnost povezivala sa nepromenjenom potrošnjom energije (i smanjenjem

energetskog intenziteta ekonomije). Ako se to izuzme, smanjenje ukupne potrošnje energije

(ukoliko bi do njega uopšte došlo) verovatno bi imalo ograničen uticaj na zapošljavanje u Srbiji (i

u svim zemljama uvoznicama goriva), u kojima se većina energenata za proizvodnju energije uvozi

iz inostranstva.

U brojnim studijama identifikovan je uticaj unapređenja energetske efikasnosti na zapošljavanje.

U većini studija neto uticaji energetske efikasnosti na zapošljavanje su pozitivni nezavisno od


20

pristupa modeliranju koji je korišćen. U većini studija ustanovljeno je da investicije u energetsku

efikasnost imaju mali neto pozitivni uticaj na zapošljavanje. To odražava tendenciju za sektore koji

obezbeđuju energetski efikasne robe i usluge (posebno za građevinski sektor i sektor zgradarstva)

da budu više radno intenzivni sektori nego sektori za proizvodnju energije, posebno u zemljama

koje uvoze energiju (Quirion, 2013.). Međutim, skala primećenih uticaja na zapošljavanje značajno

se razlikuje, u skladu sa intenzitetom mera. U našem pregledu posebna pažnja posvećena je

studijama efekata unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu.

Uerge-Vorstatz et al. (2012) smatraju da bi program temeljnog renoviranja zgrada u Poljskoj, kojim

bi se uštedele između 0,6 i 1,3 milijarde evra energije godišnje, imao direktan uticaj na

zapošljavanje u građevinskom sektoru između 15.000 i 87.000 zaposlenih u ekvivalentu punog

radnog vremena 2020. godine.

Pikas et al., (2015.) izvršili su procenu uticaja sanacije stambenih zgrada u Estoniji na zapošljavanje.

U studiji je prikazano da je kreirano 17 direktnih i indirektnih radnih mesta na svakih milion evra

investicija. Direktno je otvoreno deset radnih mesta u građevinskim delatnostima, a između

jednog i šest radnih mesta u oblasti konsultskih usluga i u proizvodnoj industriji.

Može se uočiti određeni stepen saglasnosti koji postoji u vezi sa procenjenim neto uticajem od 17

do 19 novih radnih mesta na svaki milion evra utrošen na unapređenje energetske efikasnosti

(IEA, 2014.).

4.3. Uticaj na javni budžet

Neke prethodne studije pokazale su da je primena mera energetske efikasnosti od koristi za javni

sektor, posebno za lokalne samouprave (IEA, 2012.). Ipak mnogi kreatori politika nisu još usvojili

praksu da uzimaju u razmatranje potencijalni uticaj na njihove javne budžete. Pošto mere politike

energetske efikasnosti definišu nacionalne, lokalne ili opštinske vlasti i pošto te mere u većini

slučajeva podrazumevaju finansijske i fiskalne podsticaje, interes kreatora politika za izradu

sveobuhvatne studije troškova i koristi za budžete osnovan je i očekivan. Vlade sprovode politike

u cilju rešavanja jasno identifikovanih potreba i kada su koristi od intervencije veće od troškova

po društvo. Odgovorni kreatori politika trebalo bi uvek da uzmu u obzir i troškove i koristi

određenih mera koje će biti sprovedene i takva analiza ne bi smela da bude ograničena samo na

finansijske, već bi trebalo da uključuje i socio-ekonomske aspekte. Međutim, takve studije u

oblasti mera energetske efikasnosti su retke barem u zemljama u razvoju, pre svega zbog

nedostatka finansijskih sredstava koja su neophodna da bi se izradila tako kompleksna studija.

Procena uticaja unapređenja energetske efikasnosti na budžet predstavlja složen zadatak usle

raznolikih uticaja koje takve politike ostvaruju. Kao i kada je reč o uticaju na BDP i zapošljavanje,

uticaji unapređenja energetske efikasnosti na budžet posledica su povećanih investicija i

smanjenih izdataka za energiju.

Unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje energije mogu uticati i na budžetske

prihode i na budžetske rashode. Najočigledniji uticaj implementacije mera u oblasti unapređenja

energetske efikasnosti predstavljaju značajno povećanje javne potrošnje (i budžetskih rashoda) na

grant šeme, koncesione kredite, finansijske garancije i ostale finansijske podsticaje. S druge strane,


21

finansijska stimulacija za realizaciju mera energetske efikasnosti očigledno vodi u smanjenje

fiskalnih prihoda. Međutim, uticaj unapređenja energetske efikasnosti na javni budžet se tu ne

završava.

Mere energetske efikasnosti mogle bi imati čitav niz pozitivnih uticaja na budžet (i na

nacionalnom ili lokalnom nivou). Kao što je prethodno prikazano, unapređenja energetske

efikasnosti mogu da podstaknu ekonomsku aktivnost, da dovedu do veće stope rasta BDP i da

utiču na otvaranje novih radnih mesta. To dovodi do porasta budžetskih prihoda kroz povećanje

ubiranja poreza na promet i dohodak. S druge strane, smanjenje investicija u javnu energetsku

infrastrukturu kao i manji javni rashodi za potrošnju energije u javnom sektoru utiču na

smanjenje budžetskih rashoda. Ovi efekti mogu biti značajni u zemljama sa velikim javnim

sektorom kao što je to slučaj u Srbiji.

Kao što su pokazale neke studije, unapređenja energetske efikasnosti imaju uticaja na smanjenje

pritiska na nacionalni i opštinski budžet i na unapređenje fiskalnog bilansa. Istraživanje je

pokazalo da trenutni program energetske efikasnosti (poput finansijskih podsticaja za energetski

efikasne zgrade) proizvode neto koristi za budžete (Kuckshinrichs, Kronenberg i Hansen, 2013;

Prognos, 2013.).

Kuckshinrichs, Kronenberg i Hansen (2013.) procenjuju da Program finansiranja Nemačke

razvojne banke KfW za energetski efikasnu sanaciju i novogradnju košta 1,3 milijarde američkih

dolara u bespovratnim sredstvima i u smanjenim kamatama na kredite. Isti program promoviše

bruto investicije u energetsku efikasnost od 25,25 milijardi američkih dolara u 2011. i smatra se da

je na taj način podstaknuto bruto ulaganje dodatnih 12 milijardi dolara u energetski efikasne

zgrade, što je ostvarilo poreski prihod od prodaje od investitora i na proizvode od 7,7 milijardi

dolara. Na taj način budžetski prihodi povećani su ukupno za 5,9 dolara za svaki dolar koji je

uložen kroz program.

Copenhagen Economics (2012.) navodi da bi ulaganja na godišnjem nivou od 56 milijardi dolara u

energetski efikasnu sanaciju zgrada do 2020. u EU dovela do kreiranja oko 760.000 radnih mesta

godišnje. To dovodi do neto trajnog godišnjeg povećanja javnih budžeta u iznosu od 41 do 56

milijardi dolara. Drugim rečima, budžetski prihodi će biti povećani za 0,73 do 1 dolara za svaki

dolar uložen u program.

4.4. Povratni efekat

Sveobuhvatna studija makroekonomskih efekata unapređenja energetske efikasnosti trebalo bi da

uzme u obzir tzv. povratni efekat. Povratni efekat definiše se kao povećanje tražnje za energijom

do koga može doći kada smanjenje računa za energiju poveća raspoloživi prihod (tzv. „prihodni

efekat“) dok niže cene podstiču zamenu i korišćenje druge aktivnosti kojima se troši energija

(„efekat supstitucije“). Pošto prihodni efekat definitivno utiče na povećanje blagostanja, podstiče

kupovnu moć potrošača, taj fenomen može dovesti do toga da se postavi pitanje validnosti

unapređenja energetske efikasnosti u kontekstu dalekosežnog smanjenja emisije gasova sa

efektom staklene bašte (E3G, 2012.).


22

Razlikujemo tri tipa povratnih efekata (IEA, 2012.):

- Do direktnog povratnog efekta dolazi kada potrošač ili proizvođač, koji smanjuje svoje

troškove za energiju investirajući u energetski efikasne aktivnosti/kupovinu, odluči da

poveća potrošnju energije koristeći ušteđeni novac.

- Do indirektnog povratnog efekta dolazi kada potrošači i preduzeća ulože sredstva koja

su uštedeli unapređenjima energetske efikasnosti u drugu robu. Indirektni povratni efekat

je teže ispitati od direktnog povratnog efekta tako da u toj oblasti ima manje studija.

- Makroekonomski ili povratni efekat u celokupnoj privredi nastaje kada unapređena

energetska efikasnost vodi u povećanu energetsku proizvodnju i ekonomski rast. Taj

efekat je najmanje dokumentovan i predmet je pogrešnog tumačenja.

Tabela 4.2. Primeri povratnih efekata

Povratni efekti Potrošač Proizvođač

dohodak supstitucija autput supstitucija

direktni

Pojačati grejanje,

voziti više

Kupovina veće

kuće

Povećanje

proizvodnje

Veća upotreba

energije u odnosu

na druge

proizvodne

faktore

indirektni Odlazak na putovanje

Niži trošak za gorivo povećava

potrošnju goriva

makroekonomski Manji utrošak na energiju povećava

tražnju za ostalom robom i uslugama

Povećanje produktivnosti i veći profit

povećava nivo investicija u ekonomiji

Izvor: IEA, 2012. Širenje mreže: Višestruke koristi od unapređenja energetske efikasnosti

Obim povratnog efekta obrađen je u literaturi i u velikom broju istraživanja došlo se do zaključka

da on postoji, ali da nije dovoljno snažan da bi nadjačao energetske i finansijske uštede koje su

posledica unapređenja energetske efikasnosti. Ipak, povratni faktori mogu da ublaže obim koristi

od unapređenja energetske efikasnosti i trebalo bi da se uzmu u obzir prilikom planiranja politika

i evaluacije efekata.


23

5. Metodologija

Ovde su objašnjeni različiti aspekti metodologije koja će biti primenjena u ovoj studiji: obim

analiziranih efekata kao i metode korišćene za izračunavanje procene zapošljavanja, BDP i uticaja

na javni budžet.

5.1. Obim efekata

Cilj ove studije je procena ukupnih ekonomskih efekata unapređenja energetske efikasnosti u

zgradama u Srbiji. To uključuje procenu ukupnih ekonomskih efekata koji se sastoje od direktnih,

indirektnih i indukovanih efekata.

Direktan uticaj na ekonomsku aktivnost proističe iz direktnih izdvajanja za robe, usluge i rad u

vezi sa unapređenjima energetske efikasnosti. To predstavlja dodatni prihod i zapošljavanje do

koga dolazi u okviru datog sektora kao odgovor na povećanu finalnu tražnju za

proizvodima/uslugama tog sektora.

Indirektni uticaj posledica je povećane tražnje za robama i uslugama koje obezbeđuju direktno

sektori koji su povezani sa unapređenjem energetske efikasnosti. Procenjuje se da će svaka

dodatna tražnja kreirati dalju aktivnost u lancu snabdevanja indirektnih roba i usluga. To

predstavlja dodatni prihod i zapošljavanje do koga dolazi ili koje se gasi dok ostali sektori šire svoju

aktivnost kako bi obezbeđivali ulazne elemente koji su neophodni u datom sektoru.

Indukovani uticaj rezultat je ponovnog trošenja prihoda i profita u okviru regiona/privrede. To

predstavlja prihod ili zapošljavanje koje nastaje ili se gasi kako bi se zadovoljila dodatna tražnja iz

svih sektora koja proističe iz trošenja većih prihoda domaćinstava koji su nastali direktnim ili

indirektnim efektima kao posledica inicijalnog povećanja finalne tražnje u datom sektoru. Deo

dodatnog prihoda koji se izdvaja za robe i usluge predstavlja suštinski parametar i zavisi od

poreskih stopa i stopa štednje.

Taj efekat se izračunava preko multiplikatora (koji je poznat kao multiplikator potrošnje) i može

se izraziti na sledeći način:

Indukovani multiplikator = 1/ (1-y),

Pri čemu y predstavlja odnos između dodatnog prihoda koji se izdvaja za robe i usluge proizvedene

u regionu (nakon plaćanja poreza, štednje i izdvajanja za robe proizvedene izvan regiona, plaćanja

zakupa, itd.).

Ukupni ekonomski uticaj unapređenja energetske efikasnosti trebalo bi da se izračunava kao neto

uticaj, što znači da treba uzeti u obzir svaki efekat izmeštanja. Do efekta izmeštanja dolazi kada

smanjena potrošnja dovede do smanjene ekonomske aktivnosti u sektoru proizvodnje

energije/energenata. Ovaj direktan gubitak radnih mesta u sektoru proizvodnje energije bi


24

prouzrokovao dodatan gubitak radnih mesta u drugim sektorima nacionalne ekonomije usled

indirektnih i indukovanih efekata.

5.2. Procena uticaja na zapošljavanje i BDP

Glavni metodološki zadatak studija makroekonomskog uticaja jeste da se odabere odgovarajuća

metodologija koja će biti korišćena u evaluaciji efekata. U relevantnoj literaturi mogu se pronaći

tri glavne metodologije za procenu makroekonomskih uticaja energetske efikasnosti:

- racio pristup ili pristup po faktoru zapošljavanja (EFA),

- analiza inputa i autputa (IOA), i

- kompleksni modeli (GCA i sl.).

Glavni ograničavajući faktor prilikom odabira odgovarajuće metodologije je raspoloživost

podataka. Pošto ne postoje tabele sa ulaznim i izlaznim podacima (inputima i autputima) za

ekonomiju Srbije, u ovoj studiji biće korišćen pristup po faktoru zapošljavanja (ili racio pristup) za

procenu direktnih efekata.

Ovaj metod predstavlja prilično popularan pristup u literaturi koja se bavi makroekonomskim

efektima razvoja sektora obnovljive energije ili unapređenja energetske efikasnosti. Osnovna ideja

je da se pronađu faktori zapošljavanja odn. radni intenzitet različitih tehnologija ili praksi. Faktori

zapošljavanja obično su zasnovani na ispitivanju industrije i pregledu literature, što će biti slučaj i

u ovoj studiji.

Obično se koriste dva odnosa u poređenju potencijala različitih tehnologija za kreiranje radnih

mesta:

- Broj radnih mesta koja su otvorena za određeni nivo izlaznih rezultata (poput radnih

mesta po jedinici proizvodnje energije ili po jedinici ušteđene energije na osnovu mera

energetske efikasnosti u određenoj tehnologiji/ tipu intervencije),

- Broj radnih mesta koja su otvorena za određeni nivo izdvajanja za određenu tehnologiju

(Kammen, 2004; Wei et al, 2011.).

U literaturi se mogu naći različiti faktori zapošljavanja. Ponekad oni ukazuju na bruto direktni

efekat generisanja radnih mesta odn. ne uzimaju u obzir moguće efekte izmeštanja na drugu

ekonomsku aktivnost (poput gubitka radnih mesta zbog smanjenih izdvajanja za izvore energije

što je rezultat manje potrošnje energije). Ukoliko se uzme u obzir efekat izmeštanja, odnosi

ukazuju na neto efekat generisanja radnih mesta.

Pored toga, faktori zapošljavanja često se izračunavaju samo kao direktni efekti na zapošljavanje

odn. kao poslovi koji su vezani direktno za aktivnosti radi uštede energije, ne uzimajući u obzir

indirektne efekte (stvaranje radnih mesta u lancu snabdevanja) ili indukovane efekte koji su

rezultat trošenja ušteda energije u nekom drugom delu privrede (efekat multiplikatora). U

slučajevima kada se odnosi koriste kako bi se generisali nacionalni podaci, kao što je to slučaj u

ovoj studiji, ti efekti izmeštanja i multiplikatora mogli bi imati suštinski značaj iako ih je teško

izmeriti (Cambridge Econometrics, 2015.).


25

Fokus ove studije je da se procene ukupni (direktni, indirektni i indukovani) neto efekti na

zapošljavanje koji mogu biti rezultat unapređenja energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji.

Posledična procena broja kreiranih radnih mesta kao rezultata investicija u energetsku efikasnost

biće prevedena u novi prihod primenom makroekonomskih multiplikatora. To je u skladu sa

pristupom primenjenim u Copenhagen Economics (2012.).

Indirektni i indukovani efekti programa unapređenja energetske efikasnosti procenjeni su na

osnovu koncepta multiplikatora investicija. Ključni uvid koncepta multiplikatora investicija je da

se nacionalni prihod uvećava više nego što je inicijalni rashod za investicije. Kada investicija uđe

u privredu, tražnja za radnom snagom i materijalom se povećava. Zaposleni koje angažuju projekti

i firme koje prodaju robu i usluge neophodne za realizaciju projekta će dalje podsticati tražnju za

drugim robama i uslugama kako budu trošili svoje zarade. Potencijal kako bi indirektni efekti

ostvarili pun uticaj zavisi od nivoa lokalnog razvoja i veza između lokalnih kompanija i dobavljača

(The Urban Institute, 2009, str.3).

Standardni pristup za izračunavanje ekonomskog multiplikatora na nacionalnom ili regionalnom

nivou je upotreba input-autput tabela. Međutim, budući da ove tabele nisu raspoložive za srpsku

privredu, neophodno je primeniti alternativni pristup. Jedan od njih je metod Lokalnog

multiplikatora 3 (LM3) koji se zasniva na anketiranju kompanija i njihovih zaposlenih u cilju

ustanovljavanja njihovih šema potrošnje. Ova metodologija korišćena je za procenu vrednosti

multiplikatora za različite lokalne samouprave i različite industrije u Srbiji u okviru projekta

"Podsticaj ekonomskom razvoju opština" (MEGA) koji finansira Agencija za međunarodni razvoj

Sjedinjenih Američkih Država (USAID), a sprovodi Urban Institute. Za svrhe ove studije, pomenuta

metodologija korišćena je za procenu multiplikatora investicija u građevinskoj industriji u Srbiji.

Procenjeno povećanje prihoda je potom prevedeno u efekat zapošljavanja upotrebom podataka o

produktivnosti sektora u okviru srpske privrede.

Metodologija procene efekata kreiranja radnih mesta kao rezultat unapređenja energetske

efikasnosti u zgradama predstavljena je na Grafikonu 5.1.


26

Grafikon 5.1 Metod procene efekata na zapošljavanje

Izvor: D. Arena et al. Employment Impacts of a Large‐Scale Deep Building Energy Retrofit

Program in Hungary. Budapest: Central European University. (Uticaji na zapošljavanje programa

temeljne energetske sanacije zgrada u Mađarskoj.). Budimpešta: Centralno-evropski Univerzitet.

5.3. Procena uticaja na javni budžet

Rezultati studije o uticajima na zapošljavanje biće korišćeni kao ulazni parametar za procenu

uticaja unapređenja energetske efikasnosti na javni budžet. Ova metodologija je u skladu sa

Copenhagen Economics (2012.).

Na početku procene uticaja na javni budžet sprovodi se izračunavanje efekta na BDP. Na osnovu

neophodnih investicija, potencijalni rast BDP procenjuje se primenom multiplikatora investicija

koji su procenjeni na osnovu prethodno objašnjenog LM3 metoda koji je neznatno izmenjen za

potrebe ove studije. Promena u prihodima javnog budžeta izračunava se na osnovu elastičnosti

državnih bilansa na promene BDP u srpskoj privredi, a procenjeno je da iznosi 0,35.

5.4. Izbor faktora zapošljavanja

Imajući u vidu značaj uticaja na zapošljavanje u svakom razmatranju investicionih programa bilo

koje vrste koje sprovodi Vlada, izrađeno je mnoštvo studija sa ciljem da izvrše procene tih uticaja.

Program

renoviranja Sektor proizvodnje i

distribucije energije

Građevinski

sektor

Sektori u lancu vrednosti

Sektori u lancu vrednosti

ori snabdevanja

Ostali

sektori Domaćinstva

Gubljenje poslova Gubljenje poslova

Dobijanje poslova

Gubljenje poslova

Dobijanje poslova

Dodatno trošenje i dobijanje poslova

Do

dat

ni r

asp

olo

živi

do

ho

dak

gu

blje

nje

po

slo

va

DIREKTNI efekti

INDIREKTNI efekti

INDUKOVANI efekti

Do

bija

nje

po

slo

va


27

U okviru ovog istraživanja pregledan je čitav niz studija sa fokusom na programe unapređenja

energetske efikasnosti.

Kao što je objašnjeno, direktan efekat zapošljavanja od investicija u sanaciju zgrada u Srbiji u

okviru ove studije procenjuje se na osnovu faktora zapošljavanja. U najvećem broju ovih studija

izvršena je procena uticaja na zapošljavanje uz procenu broja radnih mesta u ekvivalentu punog

radnog vremena po investiciji od 1 milion uložene valute.

.

U Tabeli 5.1 prikazan je pregled faktora zapošljavanja na osnovu procene u studijama o

energetskoj efikasnosti iz celog sveta izražen kroz direktno kreirana radna mesta na uloženih

milion evra u energetsku efikasnost.

Tabela 5.1. Pregled faktora zapošljavanja u literaturi

Studija Zemlja/region Faktor zapošljavanja intervencija

Wade et al., 2000 EU 21,25 radnih mesta

/mil.evra

Energetska

efikasnost

CECODHAS Ponuda za

bordu protiv klimatskih

promena

Evropa 21,25 radnih mesta

/mil.evra

Sanacija zgrada

Pollin, Heintz i

Garrett-Peltier, 2009

SAD 16,60 radnih mesta

/mil.evra

Sanacija zgrada

Evropska fondacija za

klimu

Mađarska 26,00 radnih mesta/

mil.evra

Sanacija zgrada

Izvor: na osnovu odabranih studija

Tabela prikazuje da faktori zapošljavanja mogu da variraju u različitim studijama. Oni se kreću od

16,6 radnih mesta/mil.evra do 26,6 radnih mesta/mil.evra. Pošto su faktori zapošljavanja glavni

ulazni podaci za procenu efekata na zapošljavanje, BDP i javni budžet, rezultati su krajnje osetljivi

na izbor faktora.

Većina ovih studija sprovedena je u razvijenim zemljama. Slične studije verovatno bi došle do

drugačijih rezultata ako bi se primenile na ekonomije u tranziciji ili u zemljama u razvoju. U

takvim zemljama radni intenzitet obično je veći, jer je cena rada niža i često prihvatljivija od

automatizovanih načina proizvodnje (Rutovitz i Atherton 2009, str. 29). Procena direktnih efekata

na zapošljavanje korišćena u ovoj studiji bazira se na faktoru zapošljavanja dobijenom u studiji

Evropske fondacije za klimu (2010.), odn- 26,00 kreiranih novih radnih mesta, kao najrelevantnijeg

za ovu studiju usled činjenice da:

- je procenjen za Mađarsku 2010. (tranziciona ekonomija u Evropi),

- je procenjen za program temeljne sanacije zgrada (isti tip programa kao i u ovoj studiji).

Iako dovode do otvaranja radnih mesta u građevinskom sektoru, investicije u sanacije zgrada

doprinele bi gubitku radnih mesta u sektoru proizvodnje energije. Budući da investicije u

energetsku efikasnost stambenih zgrada smanjuju tražnju za energijom za grejanje, ovaj sektor bi

se suočio sa gubitkom radnih mesta. Na osnovu produktivnosti u sektoru energetike u Srbiji, kao

i na osnovu prosečne cene toplotne energije i procenjenih ušteda energije (procena je izvršena u

kasnijoj fazi ove studije), pretpostavka u ovoj studiji je da bi u sektoru proizvodnje energije bilo


28

ugašeno 5 radnih mesta na svaki milion evra uložen u unapređenje energetske efikasnosti u

stambenim zgradama u Srbiji.

5.5. Smanjenje emisija CO2

Da bismo procenili potencijal ublažavanja emisija štetnih gasova kao posledice unapređenja

energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji, neophodno je prvo utvrditi faktore emisije ugljen-

dioksida za relevantne energente za grejanje.

Faktori emisije za primarne energente poput prirodnog gasa, uglja, drveta i naftnih derivata uzeti

su iz Smernica za nacionalne inventare gasova sa efektom staklene bašte Međunarodnog panela

za klimatske promene (IPCC) (2006.). Složeniji zadatak bio je da se odrede faktori emisije ugljen-

dioksida za potrošnju električne energije i za potrošnju energije za daljinsko grejanje. Faktor

emisije za potrošnju energije zavisi od konkretnog sistema za proizvodnju električne energije na

nacionalnom nivou (način proizvodnje električne energije, gubici u mreži, efikasnost

transformatora, itd.), zbog čega su faktori nacionalni i vremenski određeni. U Tabeli 5.2 prikazani

su faktori emisije ugljen-dioksida korišćeni u ovoj studiji.

Tabela 5.2. Faktori emisije CO2

Energent gCO2 / kWh Izvor

prirodni gas 200

Ministarstvo rudarstva i

energetike Republike Srbije

ugalj (lignit) 360

lož ulje 275

električna energija 800

Radna pretpostavka bila je da se faktori emisije ne menjaju tokom vremena i da električna energija

i tehnologije za daljinsko grejanje ostaju isti tokom trajanja scenarija.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida biće izračunato kao proizvod ušteda energije i emisija na

nacionalnom nivou. Specifična emisija na nacionalnom nivou predstavlja ponderisanu

aritmetičku sredinu faktora emisije različitih energenata korišćenih za proizvodnju energije za

grejanje.

Međutim, „povratni efekat“ – kombinacija onoga što je u ekonomiji poznato kao „prihodni efekat

i efekat supstitucije“ – može nastupiti kao rezultat unapređenja energetske efikasnosti. Povratni

efekat definiše se kao povećanje tražnje za energijom do koga može doći kada smanjenje računa

za energiju poveća raspoloživi prihod (tzv. „prihodni efekat“) dok niže cene podstiču zamenu i

korišćenje druge aktivnosti kojima se troši energija („efekat supstitucije“). Pošto prihodni efekat

definitivno utiče na povećanje blagostanja, podstiče kupovnu moć potrošača, taj fenomen može

dovesti do toga da se postavi pitanje validnosti unapređenja energetske efikasnosti u kontekstu

smanjenja emisije CO2 na nivou cele privrede (E3G, 2012.).


29

5.6. Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou

Unapređenja energetske efikasnosti imaju za posledicu da se države manje oslanjaju na uvoz

energije za svoje potrebe i stoga povećavaju svoju energetsku sigurnost i smanjuju zavisnost od

uvoza energije.

U skladu sa energetskim bilansom energetska zavisnost Republike Srbije iznosila je 2015. godine

oko 33%. Bez unapređenja energetske efikasnosti procenjuje se da će zavisnost od uvoza porasti

na nivo od 37,4% do 2030. S druge strane, uz unapređenje energetske efikasnosti energetska

zavisnost ostaće na istom nivou u narednih 15 godina.

Tabela 5.3. Zavisnost Republike Srbije od uvoza energije (%)

Referentni scenario Scenario sa primenom

mera energetske efikasnosti

2015 32,8 32,8

2020 33,7 30,0

2025 36,2 31,5

2030 37,4 32,9


(2015.)

Unapređenje energetske efikasnosti u stambenim objektima u odabranim lokalnim

samoupravama doprineće smanjenju uvoza goriva poput sirove nafte, prirodnog gasa i u manjoj

meri uglja. Međutim, imajući u vidu odnos između potrošnje energije u odabranim lokalnim

samoupravama i ukupne potrošnje energije u Srbiji, očekuje se da će ovaj efekat biti zanemarljiv.

5.7. Model istraživanja

Na osnovu opisanih višestrukih makroekonomskih efekata unapređenja energetske efikasnosti i

metodologije koja će biti korišćena u procenama, određen je model istraživanja koji je predstavljen

na Grafikonu 4.2. Radi jednostavnosti grafikon predstavlja model za procenu uticaja energetske

efikasnosti na BDP, zapošljavanje i javni budžet. Uticaji na trgovinski bilans, energetsku zavisnost

i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte nisu prikazani. Ovi efekti su konkretniji i

biće opisani u nastavku.


30

Grafikon 5.1 Model istraživanja

Uticaj na javni budžet

Program energetske efikasnosti (EE)

Otvaranje radnih

mesta

Povećane investicije u

robu i usluge u oblasti

EE

Smanjena potrošnja

energije

Efekat izmeštanja u

sektoru proizvodnje

energije

Neto efekat na

zapošljavanje

Povećan raspoloživi

prihod

Uticaj na BDP

Obim

programa

Uštede

Faktori

zapošljavanja

Elastičnost

javnog

Multiplikator

BDP


31

Na Grafikonu 5.2 u plavim pravougaonicima predstavljeni su makroekonomski uticaji

unapređenja energetske efikasnosti, dok su koeficijenti i pretpostavke za proračun predstavljeni u

sivim okruglim poljima. Izvori podataka za navedene koeficijente su sledeći:

- Obim programa energetske efikasnosti kao i očekivanih investicija (u novčanim iznosima)

procenjeni su u skladu sa pristupom sa višestrukim scenarijom (u dogovoru sa GIZ

Projektom EE u Srbiji),

- Potrebne investicije za unapređenje energetske efikasnosti stambenih zgrada procenjene

su na osnovu rezultata GIZ Projekta EE u Srbiji,

- Uštede energije (izražene u MWh i u evrima) koje su posledica unapređenja energetske

efikasnosti u zgradama (stambenim i javnim) uzete su iz raspoloživih rezultata GIZ

Projekta EE u Srbiji),

- Faktori zapošljavanja (odn. radni intenzitet radnih mesta u sektorima koji su u vezi sa

energetskom efikasnošću) odabrani su kako je prethodno opisano, na osnovu pregleda

literature.

- BDP multiplikator procenjen je putem anketa kompanija i zaposlenih u građevinskom

sektoru, kako je prethodno opisano,

- Elastičnosti javnog budžeta na promene BDP bazirane su na zvaničnoj nacionalnoj

statistici.

Trebalo bi naglasiti da ne bi trebalo koristiti sve uštede koje su posledica manjih računa za

utrošenu energiju nakon unapređenja energetske efikasnosti za izračunavanje indukovanog

prihoda i efekat na zapošljavanje. Ulaganja u energetsku efikasnost se u velikoj meri oslanjaju na

privatne budžete vlasnika stambenih objekata (iako se može očekivati određena finansijska

podrška od lokalnih samouprava i nacionalne vlade). Otplata duga u vezi sa investicijama

umanjuje raspoloživi prihod, i time smanjuje indukovano zapošljavanje i BDP. Puna dobit po

prihod stupa na snagu tek posle otplate celokupnog duga. Stoga je pretpostavka u ovoj studiji da

će celokupi iznos ušteda koje su ostvarene od nižih računa za energiju biti korišćen za otplatu

investicije sve dok celokupni dug ne bude otplaćen. Nakon toga, raspoloživi prihod domaćinstava

će biti uvećan, što će dovesti do povećanja BDP i zapošljavanja širom cele privrede usled

indukovanog efekta. Period otplate se izračunava na osnovu reprezentativnog slučaja ulaganja i

ušteda.


32

6. Stambeni fond u Srbiji

6.1. Kratak pregled tipologije stambenih zgrada u Srbiji

Kao rezultat GIZ projekta „Energetska efikasnost u zgradarstvu u Srbiji“ razvijena je tipologija

stambenih zgrada.

Sve stambene zgrade podeljene su u razrede na osnovu dva kriterijuma koji su relevantni za

potrošnju energije: tip zgrade (oznaka od 1 do 6) i godina izgradnje (oznaka od A do F). Tipovi

zgrada prikazani su i opisani u Tabeli 6.1. U Tabeli 6.2 objašnjena je podela na osnovu godine

izgradnje.

Tabela 6.1. Tipovi stambenih zgrada

JED

NO

PO

RO

DIČ

NE

I

PO

RO

DIČ

NE

ZG

RA

DE

1 SLOBODNOSTOJEĆA ZGRADA Jednoporodična ili porodična zgrada sa 1-4 stambene jedinice. Zgrada je slobodnostojeća na zasebnoj parceli. Zgrada se ne graniči sa susednim zgradama ni jednom stranom.

2 ZGRADA U NIZU- IVIČNA Jednoporodična ili porodična zgrada sa 1-4 stambene jedinice. Zgrada se nalazi na zasebnoj parceli u okviru niza istih zgrada. Zgrada se graniči sa susednom sa jedne strane.

VIŠ

EP

OR

OD

IČN

E Z

GR

AD

E

3 SLOBODNOSTOJEĆA ZGRADA Višeporodična zgrada sa više od 4 stambene jedinice sa jednim ulazom. Zgrada je slobodnostojeća na zasebnoj parceli. Zgrada se ne graniči sa susednim zgradama ni jednom stranom.

4 SLOBODNOSTOJEĆA ZGRADA Višeporodična zgrada koja se satoji od dve ili više identičnih jedinica sa odvojenim ulazima. Zgrada je slobodnostojeća na zasebnoj parceli. Zgrada se ne graniči sa susednim zgradama ni jednom stranom.

5

ZGRADA U NIZU- CENTRALNA Višeporodična zgrada sa više od 4 stambene jedinice sa jednim ulazom. Zgrada se nalazi u okviru niza sličnih zgrada. Zgrada se graniči sa susednim sa dve strane.

6 SLOBODNOSTOJEĆA VIŠESPRATNICA 10+ Višeporodična zgrada sa više od 4 stambene jedinice sa jednim ulazom. Zgrada ima preko 10 spratova iznad zemlje. Zgrada je slobodnostojeća na zasebnoj parceli. Zgrada se ne graniči sa susednim zgradama ni jednom stranom.

Izvor: Nacionalna tipologija stambenih zgrada i pregled stambenog fonda na lokalu, GIZ

"Energetska efikasnost u zgradarstvu u Srbiji"


33

Tabela 6.2. Kategorije stambenih zgrada na osnovu godine izgradnje

Kategorija Godina izgradnje

A Pre 1945.

B 1945-1960

C 1961-1970

D 1971-1980

E 1981-1990

F 1991-2011

Izvor: Nacionalna tipologija stambenih zgrada i pregled stambenog fonda na lokalu, GIZ


6.2. Stambeni fond i potencijal za unapređenje energetske efikasnosti

U Tabeli 6.3 prikazan je stambeni fond u Republici Srbiji. On ukupno obuhvata više od 2,2 miliona

stambenih jedinica, sa podnom površinom od 290 miliona kvadratnih metara. Od toga 176

miliona kvadratnih metara (61%) predstavlja površinu jednoporodičnih zgrada, dok 114 miliona

kvadratnih metara (39%) predstavlja površinu višeporodičnih zgrada.

Godišnja potrošnja energije za grejanje procenjuje se na 65 miliona MWh, dok je prosečna

potrošnja energije za grejanje 226 kWh/m2 na godišnjem nivou.

Program sanacije doveo bi do značajnih energetskih ušteda. Prosečna potrošnja energije za

grejanje nakon sanacije procenjena je na 87 kWh/m2 godišnje, odn. oko 22,5 miliona MWh za čitav

stambeni fond. Ukupan potencijal ušteda energije putem sanacije stambenih zgrada u Republici

Srbiji iznosi stoga 40 miliona MWh godišnje.

Tabela 6.3. Stambeni fond u Srbiji

Površina Potrošnja energije za grejanje

Pre sanacije Nakon sanacije

m² MWh/a kWh/(m²a) MWh/a kWh/(m²a)

jednoporodična 176.475.018 49.805.273 282 17.015.044 96

višeporodična 116.314.259 15.660.910 135 8.493.984 73

ukupno 292.789.277 65.466.184 224 25.509.029 87

Izvor: GIZ Projekat "Energetska efikasnost u zgradarstvu u Srbiji"

Detaljne karakteristike stambenog fonda po tipu zgrade prikazane su u Tabeli 6.4.


34

Tabela 6.4. Stambeni fond u Srbiji

Vrsta m² kWh/(m²a) MWh/a kWh/(m²a) MWh/a

Trenutna potrošnja

energije

Potrošnja energije

nakon sanacije

A1 8.812.918 263 2.317.797 101 890.105

A2 1.641.759 312 512.229 147 241.339

A3 181.255 210 38.064 101 18.307

A4 128.836 164 21.129 77 9.920

A5 319.202 166 52.988 100 31.920

B1 14.060.213 242 3.402.572 111 1.560.684

B2 871.044 327 284.831 136 118.462

B3 1.056.060 186 196.427 83 87.653

B4 343.833 219 75.299 75 25.787

B5 1.829.417 149 272.583 70 128.059

C1 19.797.175 251 4.969.091 111 2.197.486

C2 951.208 244 232.095 140 133.169

C3 1.419.450 227 322.215 88 124.912

C4 2.699.971 182 491.395 73 197.098

C5 1.591.895 219 348.625 89 141.679

C6 127.540 158 20.151 64 8.163

D1 27.080.821 252 6.824.367 87 2.356.031

D2 1.858.685 359 667.268 138 256.499

D3 6.464.054 172 1.111.817 55 355.523

D4 6.207.704 159 987.025 77 477.993

D5 2.226.913 189 420.887 88 195.968

D6 1.031.502 118 121.717 62 63.953

E1 38.021.616 327 12.433.068 82 3.117.773


35

E2 1.921.639 132 253.656 71 136.436

E3 10.176.303 191 1.943.674 72 732.694

E4 17.481.251 137 2.394.931 78 1.363.538

E5 3.154.044 158 498.339 81 255.478

E6 2.418.507 134 324.080 52 125.762

F1 34.331.187 339 11.638.272 107 3.673.437

F2 2.121.357 218 462.456 143 303.354

F3 10.867.713 126 1.369.332 78 847.682

F4 15.936.685 127 2.023.959 86 1.370.555

F5 3.401.177 117 397.938 90 306.106

F6 815.053 125 101.882 58 47.273

G1 23.129.363 240 5.551.047 79 1.827.220

G2 1.449.853 159 230.527 123 178.332

G3 8.362.188 78 652.251 50 418.109

G4 10.410.747 85 884.913 68 707.931

G5 4.987.582 95 473.820 75 374.069

H1 426.180 61 25.997 58 24.718

H3 2.247.316 44 98.882 29 65.172

H4 160.523 35 5.618 29 4.655

H5 267.538 41 10.969 30 8.026

Izvor: Nacionalna tipologija stambenih zgrada i predleg stambenog fonda na lokalu, GIZ



36

7. Scenariji sanacije

Makroekonomski uticaj programa za unapređenje energetske efikasnosti utvrđuje se na osnovu

obima i rasporeda programa sanacije. U studiji se istražuje uticaj nekoliko scenarija sanacije.

Scenarija variraju u okviru adaptacija uključenih u program, odn. dinamike renoviranja.

Razmotrena su tri scenarija renoviranja. Različite stope sanacije podrazumevaju ne samo različito

vreme do završetka sanacije zgrada već i različit obim investicija i ušteda energije, što direktno

utiče na sveukupne makroekonomske efekte programa. U Tabeli 7.1 rezimirani su scenariji i

prikazani su po stopama sanacije.

U sva tri scenarija podrazumeva se temeljna adaptacija uz implementaciju strogih standarda

energetske adaptacije sa velikim potencijalom ušteda energije. U tim scenarijima uzeti su u obzir

samo termički omotač zgrada i unapređenje sistema grejanja i ventilacije uz poštovanje principa

pasivne kuće, a ne i ostale uštede energije poput unapređenja osvetljenja, zamene opreme za

pripremu tople vode i aparata u domaćinstvu. Pretpostavka je takođe da se vrsta energenta koji se

koristi za grejanje neće menjati tokom trajanja programa. Scenariji temeljne adaptacije variraju u

skladu sa stopom sanacije.

SPOR scenario pretpostavlja stopu adaptacije od 1% ukupne podne površine godišnje. SREDNjE

scenario pretpostavlja stopu sanacije od 2%, dok BRZ scenario pretpostavlja stopu sanacije od 3%.

Brzina izvršenja sanacije direktno utiče na predviđeni period završetka, što varira od 33 godine u

BRZOM scenariju do 100 godina u SPOROM scenariju.

Tabela 7.1. Scenariji programa sanacije

Scenario Karakteristike Stopa sanacije Trajanje do

završetka

Scenario 1

SPORI

sanacija sa sporom

stopom realizacije

1,0% ukupne podne

površine godišnje

100 godina

Scenario 2

SREDNJI

sanacija sa srednjom

stopom realizacije

2,0% ukupne podne

površine godišnje

50 godina

Scenario 3

BRZI

sanacija sa brzom

stopom realizacije

3,0% ukupne podne

površine godišnje

33 godina

Makroekonomski efekti odabranih scenarija sanacije trebalo bi da se računaju kao relativni u

odnosu na referentni scenario odn. redovno poslovanje, bez državnih intervencija u oblasti

unapređenja energetske efikasnosti. Dve glavne karakteristike sanacija u cilju unapređenja

energetske efikasnosti u Srbiji su spora stopa adaptacije i nedovoljno optimalna sanacija. Zbog

loših standarda energetske efikasnosti koji se zadržavaju u ovom scenariju, energetske uštede su

relativno male baš kao i troškovi renoviranja. Uštede energije u ovom scenariju procenjuju se na

10%. Brzinu renoviranja u scenariju redovnog poslovanja teško je proceniti zbog nedostatka

precizne definicije „renoviranja“ i zbog nedostatka pouzdanih podataka. Na osnovu mišljenja

stručnjaka u ovoj studiji se pretpostavlja da je stopa renoviranja u referentnom scenariju 0,2%.


37

Tako niska stopa i temeljnost sanacije ispod optimalnog izazivaju zanemarljive efekte na

makroekonomskom nivou, zbog čega ovaj scenario neće biti razmatran u ovoj studiji.

U Tabeli 7.2 prikazana je podna površina za renoviranje u okviru različitih scenarija na godišnjem

nivou. U sporom temeljnom scenariju renoviranja pretpostavlja se godišnja stopa renoviranja od

1%, što iznosi 2,9 miliona m2 godišnje. Ukoliko se pretpostavlja da prosečna stambena jedinica

ima površinu od 60 m2, onda bi trebalo renovirati oko 48 hiljada stambenih jedinica godišnje.

Ukupno 5,8 miliona m2 odn. oko 96 hiljada stambenih jedinica treba da bude renovirano na

godišnjem nivou u okviru srednjeg temeljnog scenarija (stopa renoviranja 2%), dok 8,7 miliona m2

(oko 145 hiljada stambenih jedinica) treba da bude renovirano u okviru brzog temeljnog scenarija

(stopa renoviranja 3%).

Tabela 7.2. Renoviranje podnih površina u okviru različitih scenarija na godišnjem nivou

(m2/a)

Spor Srednji Brzi

jednoporodična 1.764.750 3.529.500 5.294.251

višeporodična 1.163.143 2.326.285 3.489.428

ukupno 2.927.893 5.855.786 8.783.678

Izvor: Kalkulacija autora

7.1. Dinamika sanacije

Evolucija renovirane ukupne podne površine prikazana je na Grafikonu 7.1 dok je na Grafikonu

7.2 prikazana površina koja je renovirana godišnje u okviru različitih scenarija. Pretpostavlja se da

će program sanacije početi 2017. godine. Scenarija se razlikuju u smislu brzine i trajanja programa.

Ukupni stambeni fond u Srbiji (290 mil. m2) bio bi renoviran u roku od 100 godina u SPOROM

scenariju, u roku od 50 godina u SREDNjEM scenariju i za oko 33 godine u BRZOM scenariju.

Grafikon 7.1 Dinamika renoviranja u okviru različitih scenarija (miliona m2 kumulativno)


0

50

100

150

200

250

300

350

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo


38

Grafikon 7.2 Dinamika renoviranja u okviru različitih scenarija ( miliona m2 godišnje)


0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo


39

8. Energenti i cene grejanja

8.1. Energenti u stambenom sektoru u Srbiji

U ovoj studiji pretpostavlja se da nije neophodno da se obnavlja tip sistema grejanja koji se koristi

u stambenom fondu pre renoviranja. Takođe se pretpostavlja da neće doći do promene energenta

nakon renoviranja, pošto bi promena tipa energenta uticala na troškove energije i sistema grejanja.

U Tabeli 8.1 predstavljen je broj stambenih jedinica u Srbiji prema vrsti grejanja: 22% je priključeno

na sisteme daljinskog grejanja, 21% ima centralno grejanje, dok 57% stambenih jedinica nije

priključeno ni na sistem daljinskog ni na sistem centralnog grejanja.

Tabela 8.1. Broj stambenih jedinica prema vrsti grejanja

Naseljene

stambene

jedinice

Daljinsko

grejanje

Centralno

grejanje

Bez daljinskog

i centralnog

grejanja

broj % broj % broj % broj %

Srbija 2.423.208 100 535.456 22 498.835 21 1.386.460 57

Izvor: Republika Srbija Republički zavod za statistiku

Udeo energenata koji se koriste za grejanje stambenih jedinica koje nisu priključene na sistem

daljinskog grejanja prikazan je u Tabeli 8.2. Čvrsta goriva (drvo i ugalj) najviše se koriste za grejanje

u stambenom sektoru u Srbiji (73%). Prirodni gas koristi se u 11% stambenih jedinica za grejanje,

dok se električna energija koristi u 14% stambenih jedinica.

Tabela 8.2. Energenti koji se koriste za grejanje u stambenim jedinicama bez daljinskog

grejanja (u procentima)

Ugalj/drvo Gas Električna

energija Ostalo

Srbija 73 11 14 1

Izvor: Republika Srbija Republički zavod za statistiku

Prema GIZ DKTI programu, u Srbiji 52 lokalne samouprave imaju sistem daljinskog grejanja sa

godišnjom potrošnjom goriva od oko 7,5 miliona GWh, od čega se 6,6% proizvodi iz uglja, 73,7%

iz prirodnog gasa i 16,5% sagorevanjem mazuta (Tabela 8.3).


40

Tabela 8.3. Goriva koja se koriste u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

Ugalj

(u tonama)

Prirodni gas

(1,000 m3)

Mazut

(u tonama)

Ostalo

(u tonama) Ukupno

jedinica 221.600 546.473 109.530 3.170

GWh 709.120 5.464.728 1.227.466 18.473 7.419.788

% od ukupnih GWh 6,6 73,7 16,5 0,2 100

Izvor: GIZ DKTI Program u Srbiji

8.2. Cene energije za grejanje

Prema podacima Agencije za energetiku Republike Srbije u Srbiji ima oko 2,5 miliona

domaćinstava. Oko 600.000 domaćinstava priključeno je na sisteme daljinskog grejanja. Isti broj

domaćinstava (600.000) koristi čvrsta goriva (drvo i ugalj) za grejanje. Prirodni gas koristi oko

260.000 domaćinstava dok ostala domaćinstva (više od 1.000.000) koriste električnu energiju za

grejanje.

Prosečna godišnja potrošnja energije za grejanje u Srbiji iznosi 150 kWh/m2a. Ako prosečna

stambena jedinica ima oko 60 kvadratnih metara, prosečna godišnja potrošnja energije za grejanje

iznosi 9.000 kWh. Da bi se procenile uštede troškova za energiju individualnih vlasnika objekata i

period povraćaja investicija bilo je neophodno da se napravi procena cena energije i projekcije

cena.

Godišnji troškovi za grejanje u stambenim jedinicama koje nisu priključene na daljinsko grejanje

prikazani su u Tabeli 8.4.

Tabela 8.4. Godišnji troškovi za grejanje (za potrošnju energije od 9.000 kWh godišnje), prema

energentima

Energent Iskorišćenost Količina Jedinična

cena u RSD

Cena na

godišnjem

nivou u RSD

Drvo 65 7,7 m3 4.200 34.600

Pelet (drvo) 80 2,5 t 22.000 55.700

Ugalj lignit, sirovi 55 6,4 t 8.000 51.200

Ugalj Vreoci, suv 55 3,4 t 13.300 45.500

Ugalj Banovići 55 3,2 t 14.600 47.300

Prirodni gas 90 1.080 m3 45,2 48.800

Lož ulje 80 1.149 lit 129,6 148.800

Električna energija TA 93 9.720 kWh 6,68 65.000

Električna energija (kotlovi) 100 9.000 kWh 13,42 120.800

Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije (2015)


41

Na osnovu godišnjih cena grejanja različitim energentima moguće je izračunati cenu grejanja po

kWh utrošene toplotne energije (Tabela 8.5).

Tabela 8.5. Cena grejanja po KWh, po energentima

Energent Cena/kWh u EUR

Čvrsta goriva (drvo i ugalj) 0,04

Prirodni gas 0,04

Električna energija (kotlovi) 0,11

Izvor: Proračuni na osnovu podataka Agencije za energetiku Republike Srbije (2015), 1EUR=123,5

RSD

Cene grejanja u Srbiji najniže su u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva i kotlove na prirodni

gas (0,4 evra/kWh). Cene grejanja značajno su više kod individualnih sistema grejanja na

električnu energiju (0.11 evra/kWh).

Neophodno je i izračunati cenu po jedinici utrošene energije za stambenu jedinicu koja je

priključena na sistem daljinskog grejanja. Cene grejanja značajno se razlikuju po sistemima

daljinskog grejanja u Srbiji. Računi za grejanje sastavljaju se na dva načina, po grejnoj površini i po

količini utrošene energije. Obračun po utrošenoj energiji podrazumeva fiksne količine po grejanoj

površini i varijabilni iznos po utrošenoj energiji.

Aproksimacija cene grejanja u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji obavlja se na primeru četiri

grada: Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, sa oko 467.000 potrošača (što je 87% ukupnih

stambenih jedinica koje su priključene na sisteme danjinskog grejanja u Srbiji). Ukupan broj

potrošača u kategoriji domaćínstava kao i cena grejanja u tim gradovima prikazani su u Tabeli 8.6.

Tabela 8.6. Cena grejanja po KWh (mreže daljinskog grejanja)

Sistem daljinskog grejanja Broj potrošača u

domaćinstvima Cena/kWh u EUR

Beograd 321.000 0,06

Novi Sad 95.000 0,05

Niš 30.000 0,03

Kragujevac 21.000 0,04

Ponderisani prosek 0,055

Proračun na osnovu podataka iz toplana, 1 evro=123,5 RSD

Ponderisana prosečna cena grejanja za stambene jedinice priključene na sisteme daljinskog

grejanja u tim gradovima iznosi 0,55 evra/ kWh. To će se koristiti kao aproksimacija prosečne cene

energije u sistemu daljinskog grejanja na nacionalnom nivou u ovoj studiji. Treba napomenuti da

je ova cena ona viša od cene grejanja u domaćinstvima koja nisu priključena na mreže daljinskog

grejanja, u kojima se koriste čvrsta goriva za grejanje, ali je niža u poređenju sa individualnim

grejanjem na lož ulje ili električnu energiju.


42

Da bi se izračunala kumulativna ušteda kao posledica unapređenja energetske efikasnosti u

zgradama neophodno je da se izvrši procena povećanja energenata u narednom periodu. Treba

imati u vidu da se na projekcije cena energije teško može osloniti zbog velike nesigurnosti na

svetskim tržištima energije. Međutim, na osnovu predviđanja cena sirovina koje daje Svetska

banka može se pretpostaviti da će srednjeročno i dugoročno posmatrano, realna cena energije

rasti. Pored toga, očekuje se da stopa povećanja bude veća za naftu, naftne proizvode i prirodni gas

nego za čvrsto gorivo (drvo i ugalj) i električnu energiju. Ova razlika je pre svega posledica istorijski

najniže cene nafte poslednjih godina, zbog čega se očekuje da će cena nafte rasti do najvišeg nivoa

u narednom periodu. Na osnovu ovih projekcija, u Tabeli 8.7 ove studije sumirano je

pretpostavljeno godišnje povećanje cena grejanja.

Tabela 8.7. Pretpostavljene godišnje stope povećanja cena grejanja

Energent Godišnje povećanje cena

Čvrsta goriva (drvo i ugalj) 1%

Prirodni gas 2%

Lož ulje 2%

Električna energija (kotlovi) 1,5%

Daljinsko grejanje (prosek) 2%

Izvor: Proračun na osnovu projekcije cena sirovina Svetske banke (2016).

8.3. Cena grejanja na nacionalnom nivou

Na osnovu razlika u tipu grejanja, udeo goriva koja se koriste za grejanje i cena po KWh utrošene

energije, kao cena grejanja na nacionalnom nivou (ponderisani prosek) uzima se 0,049 evra po

kWh (Tabela 8.8).

Tabela 8.8. Cena grejanja na nacionalnom nivou

Udeo (%) Cena (EUR/kWh)

Daljinsko grejanje 22 0,055

Individualno grejanje, čvrsta goriva 57 0,040

Individualno grejanje, prirodni gas 11 0,040

Individualno grejanje, kotlovi na električnu

energiju

10 0,110

Ponderisani prosek (cena na nacionalnom nivou) 0,049



43

9. Rezultati studije

9.1. Uštede energije

Unapređenje energetske efikasnosti stambenog fonda u Republici Srbiji dovelo bi do značajnih

ušteda energije. Kao što je predstavljeno u Odeljku 5, ostvarila bi se ušteda od više od 40 miliona

MWh energije u slučaju sanacije celokupnog stambenog fonda odn. potrošnja energije bila bi

smanjena za 61%. Svake godine, nove uštede energije iznosile bi 399.572 MWh u sporom scenariju,

799.143 MWh u srednjem scenariju i 1.198.711 MWh u brzom scenariju (Grafikon 9.1). Puni

potencijal ušteda energije bio bi postignut nakon 100 godina u scenariju sporog temeljnog

renoviranja, nakon 50 godina u scenariju srednjeg temeljnog renoviranja i nakon 33 godine u

scenariju brzog temeljnog renoviranja

Grafikon 9.1 Dodatne uštede energije na godišnjem nivou (u GWh)


Uštede na godišnjem nivou (uključujući uštede u novorenoviranim stambenim jedinicama kao i

uštede u stambenim jedinicama renoviranim u prethodnoj godin) prikazane su na Grafikonu 9.2.

-

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo


44

Grafikon 9.2 Uštede energije na godišnjem nivou u različitim scenarijima (u GWh)


Kumulativne uštede u potrošnji energije za grejanje u različitim scenarijima renoviranja prikazane

su na Grafikonu 9.3.

Grafikon 9.3 Kumulativne uštede energije (u TWh)


U Tabeli 9.1 prikazane su uštede energije u odabranim godinama (2030. i 2050.) u različitim

scenarijima. Kumulativne uštede 2030. iznosile bi 42 TWh u SPOROM scenariju, 84 TWh u

SREDNjEM scenariju i 126 TWh u BRZOM scenariju. Kumulativne uštede 2050. iznosile bi 238

TWh u SPOROM scenariju, 475 TWh u SREDNjEM scenariju i 713 TWh u BRZOM scenariju.

-

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

35,000

40,000

45,000

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo

-

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo


45

Tabela 9.1. Kumulativne uštede energije u odabranim godinama (u MWh)

2030 2050

Spori temeljni 41.955.012 237.745.070

Srednji temeljni 83.910.025 475.490.140

Brzi temeljni 125.865.037 713.235.211


9.2. Uštede u novčanim iznosima

Na osnovu specifične cene energije za grejanje na nacionalnom nivou (0,049 evra po kWh) i

pretpostavljenog razvoja cena energije u narednom periodu koji je prikazan u Odeljku 7, uštede

energije mogu se prevesti u novčane uštede.

Svake godine dodatnih 19.978.577 evra bi se uštedelo zbog unapređenja energetske efikasnosti u

stambenom fondu u Srbiji u SPOROM scenariju, 39.957.155 evra u SREDNjEM scenariju i

59.935.732 evra u BRZOM scenariju. Ti iznosi će, međutim, porasti tokom godina u skladu sa

pretpostavljenim porastom realne cene energije. Stoga bi se dodatne uštede na godišnjem nivou

uvećale tokom godina, kako je prikazano na Grafikonu 9.4.

Grafikon 9.4 Dodatne uštede na godišnjem nivou (u mil. evrima)


Da bi se dobile ukupne uštede na godišnjem nivou trebalo bi dodatne godišnje uštede dodati

uštedama iz svih pretnodno renoviranih stambenih jedinica. Grafikon 9.5 prikazuje razvoj

godišnjih ušteda u različitim scenarijima.

-

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

2017 2019 2021 2023 2025 2027 2029 2031 2033 2035 2037 2039 2041 2043 2045 2047 2049

sporo srednje brzo


46

Grafikon 9.5 Uštede na godišnjem nivou u različitim scenarijima (u mil. evra)


Kumulativne uštede kao rezultat unapređenja energetske efikasnosti iz programa sanacije

stambenih jedinica prikazane su na Grafikonu 9.6.

Grafikon 9.6 Kumulativne uštede u različitim scenarijima (u mil. evra)


U Tabeli 9.2 prikazane su kumulativne uštede 2030. i 2050. godine. 2030. kumulativne uštede

iznosile bi 2.228 miliona evra u SPOROM scenariju, 4.457 miliona evra u SREDNjEM scenariju i

6.685 miliona evra u BRZOM scenariju. 2050. kumulativne uštede iznosile bi 13.909 miliona evra

u SPOROM scenariju, 27.818 miliona evra u SREDNjEM scenariju i 41.727 miliona evra u BRZOM

scenariju.

-

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2017 2019 2021 2023 2025 2027 2029 2031 2033 2035 2037 2039 2041 2043 2045 2047 2049

sporo srednje brzo

-

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

35,000

40,000

45,000

2017 2019 2021 2023 2025 2027 2029 2031 2033 2035 2037 2039 2041 2043 2045 2047 2049

sporo srednje brzo


47

Tabela 9.2. Kumulativne uštede u odabranim godinama (u mil. evra)

2030. 2050.

Spori 2.228 13.909

Srednji 4.457 27.818

Brzi 6.685 41.727


9.3. Investicije

U okviru GIZ projekta "Energetska efikasnost u zgradarstvu u Srbiji" sprovedena je sveobuhvatna

studija investicija u sanaciju za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji. Troškovi

unapređenja energetske efikasnosti procenjeni su na osnovu realnih troškova sanacije u Srbiji.

Tabela 9.3 prikazuje procenjene ukupne investicije i investicije po metru kvadratnom prema vrsti

zgrada. Ponderisani proseci investicija po metru kvadratnom za jednoporodične i višeporodične

zgrade u Srbiji prikazani su u Tabeli 9.4.

Tabela 9.3. Investicije u energetsku efikasnost, prema tipu zgrada

Podna površina

reprezentativne zgrade

(m²)

Ukupna investicija

(u evrima)

Investicija

po kvadratnom metru

(u evra/m2)

A1 63,00 14.228,92 225,86

A2 131,96 24.610,90 186,50

A3 235,22 24.369,41 103,60

A4 1.413,21 80.192,74 56,75

A5 772,18 65.375,74 84,66

B1 58,90 9.902,43 168,12

B2 63,60 15.737,39 247,44

B3 318,55 24.328,32 76,37

B4 1.043,51 77.395,42 74,17

B5 982,48 55.529,37 56,52

C1 57,00 8.808,00 154,53

C2 120,00 13.084,75 109,04

C3 358,45 45.807,49 127,79

C4 578,89 56.254,50 97,18

C5 653,22 53.236,75 81,50


48

C6 2.289,58 389.602,66 170,16

D1 145,00 18.708,40 129,02

D2 73,00 9.492,56 130,04

D3 1.146,15 92.049,72 80,31

D4 946,06 107.671,02 113,81

D5 1.022,32 95.834,09 93,74

D6 3.507,02 467.031,69 133,17

E1 110,87 16.105,38 145,26

E2 219,03 14.790,76 67,53

E3 700,01 56.631,10 80,90

E4 932,92 63.786,36 68,37

E5 826,71 64.991,10 78,61

E6 4.633,31 592.512,98 127,88

F1 116,19 11.843,97 101,94

F2 97,00 9.180,62 94,65

F3 1.750,00 88.681,78 50,68

F4 1.157,27 50.953,28 44,03

F5 1.315,76 54.420,78 41,36

F6 3.942,67 141.556,33 35,90

G1 170,09 8.311,59 48,87

G2 141,00 6.153,94 43,64

G3 1.356,00 51.950,02 38,31

G4 1.425,81 44.801,23 31,42

G5 1.480,79 71.000,59 47,95

H1 117,38 9.149,01 77,94

H3 731,26 67.743,19 92,64

H4 2.666,00 191.793,19 71,94

H5 1.306,00 93.668,63 71,72

Izvor: Izvor: Nacionalna tipologija stambenih zgrada i predleg stambenog fonda na lokalu, GIZ



49

Tabela 9.4. Investicije u energetsku efikasnost prema kvadratnom metru poda

Tip zgrade Investicija u unapređenje energetske

efikasnosti (evra/m2)

Jednoporodična zgrada 128,69

Višeporodična zgrada 79,69


S obzirom na udeo jednoporodičnih i višeporodičnih objekata, moguće je izračunati investiciju po

kvadratnom metru podne površine na nacionalnom nivou (Tabela 8.5). Prosečna investicija na

nacionalnom nivou za unapređenje od jednog energetskog razreda zgrade procenjena je na 109

evra/m2.

Tabela 9.5. Investicija po kvadratnom metru na nacionalnom nivou

Udeo (u %) Investicija (po m2)

Jednoporodične zgrade 61 128,69

Višeporodične zgrade 39 79,69

Ponderisana prosečna investicija

(na nacionalnom nivou) 109,10


Na osnovu pretpostavljene dinamike sanacije, procenjene godišnje investicije prikazane su u

Tabeli 8.6. U SPOROM scenariju godišnje investicije u sanaciju stambenih zgrada iznosile bi 319

miliona evra, u SREDNjEM scenariju 638 miliona evra, a u BRZOM 957 miliona evra.

Tabela 9.6. Investicije na godišnjem nivou (u evrima)

Investicija (u evrima)

Spori scenario 319.140.312

Srednji scenario 638.280.624

Brzi scenario 957.420.936


Dinamika investicija na godišnjem nivou u različitim scenarijima prikazana je na Grafikonu 8.7.


50

Grafikon 9.7 Investicije na godišnjem nivou u različitim scenarijima (mil. evra)


Ukupne investicije neophodne za renoviranje celokupnog stambenog fonda procenjene su na

31.914 miliona evra. Vremenska dimenzija kumulativnih investicija u sanaciju zgrada prikazana je

na Grafikonu 9.8.

Grafikon 9.8 Kumulativne investicije u različitim scenarijima (u mil. evra)


U Tabeli 9.7 prikazane su kumulativne investicije 2030. i 2050. godine u tri različita scenarija.

Tabela 9.7. Kumulativne investicije u odabranim godinama (u mil. evra)

Scenario 2030. 2050.

Spori 4.467 10.850

Srednji 8.935 21.701

Brzi 13.403 32.552


-

200

400

600

800

1,000

1,200

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo


51

Do 2030. kumulativne investicije u programu sanacije dostigle bi 4.467 miliona evra u SPOROM

scenariju, 8.935 miliona evra u SREDNjEM scenariju i 13.403 miliona evra u BRZOM scenariju.

Godine 2050. kumulativne investicije iznosile bi 10.850 miliona evra u SPOROM scenariju, 21.701

miliona evra u SREDNjEM scenariju i 32.552 miliona evra u BRZOM scenariju.

9.4. Analiza otplate investicije

Na osnovu procenjenih ušteda i investicija moguće je izvršiti jednostavnu analizu povraćaja

investicije. Ona pruža važne informacije neophodne za kreiranje programa finansiranja

unapređenja energetske efikasnosti u zgradama uz procenu perioda otplate investicije uložene u

sanaciju iz ušteda na računima za energiju.

Period otplate investicije u unapređenje energetske efikasnosti važan je i iz perspektive procene

indukovanih efekata na BDP i zapošljavanje koji su zasnovani na povećanju raspoloživog prihoda.

Usled visokog udela stambenih jedinica u kojima žive njihovi vlasnici, investicije u energetsku

efikasnost se u velikoj meri oslanjaju na privatne budžete. U slučaju iznajmljenih stambenih

objekata, veoma je verovatno da će doći do povećanja cene iznajmljivanja kao odgovora na

unapređenje energetske efikasnosti. Otplata duga povezanog sa investicijama se smanjuje, ili

inicijalno može premašiti iznos ušteda koje su posledica poboljšane energetske efikasnosti, u

zavisnosti od plana finansiranja. Ukoliko vlasnik stambene jedinice uzme kredit na period od 10

godina, ali je potrebno 15 godina dok kumulativne uštede ne dostignu nivo troškova sanacije,

razumno je pretpostaviti da će doći do inicijalnog smanjenja raspoloživog prihoda. Stoga,

raspoloživi prihod može biti smanjen u početku, čak iako će na duže staze biti uvećan. Ukoliko je

period otplate kredita 20 godina, ali investicije i kumulativne uštede dostignu tačku rentabilnosti

nakon 15 godina, razumno je pretpostaviti da će doći do povećanja raspoloživog prihoda,

međutim ne u punoj meri ušteda troškova grejanja. Mogući način za priagođavanje modela

obračuna mogao bi podrazumevati razmatranje efekata indukovanog prihoda od ušteda energije

ali ne odjednom, već do vremena otplate investicija prema rezultatima ovog dela studije.

Pretpostavka je da će se celokupan iznos ušteda od unapređenja energetske efikasnosti iskoristiti

za otplatu investicije, što znači da tokom tog vremena neće doći do promena u raspoloživom

prihodu. Nakon otplate investicije, uštede od unapređenja energetske efikasnosti smatrale bi se

povećanjem raspoloživog prihoda.

U Tabeli 8.8 predstavljen je obračun ukupne investicije neophodne za unapređenje nivoa

energetske efikasnosti zgrade i ušteda ostvarenih usled unapređenja energetske efikasnosti za

reprezentativnu stambenu jedinicu od 60 metara kvadratnih. Kao što je prethodno izračunato,

prosečna investicija za unapređenje energetske efikasnosti u stambenom fondu u Srbiji iznosi 109

evra po m2, što je jednako 6.546 evra za reprezentativnu stambenu jedinicu od 60 m2. Računi za

grejanje na godišnjem nivou bili bi smanjeni za 557 evra u slučaju jednoporodičnih zgrada, i za 185

evra u slučaju višeporodičnih zgrada. Ponderisani prosek ušteda u troškovima grejanja godišnje

na nacionalnom nivou iznosio bi 408 evra za stambenu jedinicu of 60 m2.


52

Tabela 9.8. Investicije i uštede usled unapređenja energetske efikasnosti (podna površina- 60

m2)

Troškovi i uštede za grejanje na godišnjem

nivou Investicije

Troškovi

pre sanacije

Troškovi

posle

sanacije

Uštede Ukupno

Tip zgrade m² evra/god. evra/god. evra/god. u evrima

jednoporodična 60 847 289 557 7.722

višeporodična 60 404 219 185 4.782

Ponderisani prosek 60 670 261 408 6.546


Jednostavan obračun (bez eskontovanja tokova gotovine) pokazuje da bi se investicije u

unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama vlasniku isplatile za 14 do 26 godina

u zavisnosti od tipa zgrade. Na nacionalnom nivou (ponderisani prosek), period otplate bio bi 16

godina.

Imajući u vidu da se relativni značaj konkretnog gotovinskog iznosa smanjuje tokom vremena, a

i veoma dug razmatrani period, od ključnog je značaja da se izvrši analiza eskontovanog toka

gotovine. Rezultati analize otplate investicije, koja je od suštinske važnosti za efekte na prihod,

veoma je osetljiva na uvođenje eskontne stope. U ovoj studiji, koristi se eskontna stopa od 2% (što

grubo odgovara prosečnom ekonomskom rastu u Srbiji u proteklih deset godina). U Tabeli 8.9

prikazani su rezultati analize otplate investicije na osnovu eskontovanih tokova gotovine.

Investicija bi bila otplaćena u 20. godini nakon ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti.

Tabela 9.9. Analiza otplate investicije (eskontovani tok gotovine)

Godina Investicija Godišnja ušteda Eskontovana

ušteda Kumulativna ušteda

0 6546

1 408 408 408

2 408 400 808

3 408 392 1200

4 408 384 1584

5 408 376 1960

6 408 369 2329

7 408 361 2690

8 408 354 3044

9 408 347 3392

10 408 340 3732

11 408 333 4065

12 408 327 4392

13 408 320 4712

14 408 314 5026

15 408 307 5333


53

16 408 301 5635

17 408 295 5930

18 408 289 6219

19 408 284 6503

20 408 278 6781


9.5. Smanjenje emisije ugljen-dioksida

Na osnovu udela energenata korišćenih u proizvodnji energije za grejanje i faktora emisije ugljen-

dioksida specifičnim za dati enegent moguće je izračunati faktor emisije ugljen-dioksida na

nacionalnom nivou za proizvodnju energije za grejanje u Srbiji (Tabela 9.10). Procenjuje se da se za

svaki kilovat-sat energije korišćene u proizvodnji grejanja u atmosferu emituje 189 gCO2.

Tabela 9.10. Emisija CO2 na nacionalnom nivou

Udeo (u %) gCO2 / kWh

Individualni sistem grejanja 78

Ugalj (lignit) 20 357

Drvo 37 0

Prirodni gas 11 202

Električna energija 10 450

Sistem daljinskog grejanja 22

Ugalj 2 357

Prirodni gas 16 202

Mazut 4 275

Ponderisani prosek (na nacionalnom nivou) 189


Ukupna trenutna emisija ugljen-dioksida iz potrošnje energije za grejanje u Srbiji predstavljena je

u tabeli 9.11 (odnos između proizvodnje primarne energije i ukupne potrošnje energije na

nacionalnom nivou u Srbiji korišćen je za procenu proizvodnje energije za grejanje). Ukupna

godišnja emisija od of 14,8 milina tona ugljen-dioksida predstavlja rezultat proizvodnje energije

za grejanje u Srbiji. Prema podacima Svetske banke ukupna godišnja emisija ugljen-dioksida u

Srbiji iznosi 45.133.200 tona, što znači da je 33% ukupne emisije ugljen-dioksida na nacionalnom

nivou posledica proizvodnje energije za grejanje.

Tabela 9.11. Emisije CO2 iz proizvodnje energije za grejanje u Srbiji

Potrošnja energije za grejanje

MWh/a

Proizvodnja primarne energije

MWh/a

Emisije CO2

tona/ god.

65.324.717 78.389.660 14.815.646



54






Pošto se svake godine sanira novi deo stambenog fonda, tokom godina emisija ugljen-dioksida

bila bi sve manja. Na Grafikonu 8.9 prikazano je godišnje smanjenje emisije ugljen-dioksida u

različitim scenarijima sanacije. Puni godišnji potencijal smanjenja emisija bio bi dostignut nakon

renoviranja celokupnog stambenog fonda i on bi iznosio 9,2 miliona tona ugljen-dioksida

godišnje, što predstavlja 20% ukupne emisije ugljen-dioksida u Republici Srbiji.

Grafikon 9.9 Smanjenje emisije CO2 na godišnjem nivou u različitim scenarijima (mil. tona CO2

godišnje)


Međutim, kao što je objašnjeno u odeljku o metodologiji, te cifre bi trebalo tumačiti veoma

oprezno. Pošto će doći do porasta raspoloživog prihoda zbog nižih računa za energiju nakon

unapređenja energetske efikasnosti, moguće je da će doći do povećane tražnje za robama i

uslugama koje takođe troše dosta energije. Taj „povratni efekat“ mogao bi da prouzrokuje da se

dovede u pitanje validnost unapređenja energetske efikasnosti u kontekstu smanjenja emisije

ugljen-dioksida u čitavoj privredi, barem u procenjenom obimu.

9.6. Uticaj na zapošljavanje

Jedan od glavnih ciljeva ove studije je da proceni ukupni uticaj na zapošljavanje (direktni,

indirektni i indukovani) u vidu neto kreiranih radnih mesta (uzimajući u obzir efekat izmeštanja

u sektoru energetike) zbog unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama u Srbiji.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo


55

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradama dovodi do smanjene tražnje za gorivima za

grejanje i doprinosi na taj način gubitku radnih mesta u sektorima koji su povezani sa

proizvodnjom energije i energenata. Taj „efekat izmeštanja“ trebalo ti takođe uzeti u obzir.

Direktno otvaranje radnih mesta u sektoru građevinarstva i direktno zatvaranje radnih mesta u

sektoru proizvodnje energije koje proizilazi iz investicija u unapređenje energetske efikasnosti u

zgradama procenjeno je na osnovu odabranih faktora zapošljavanja iz pregleda literature (kao što

je objašnjeno u odeljku Metodologija u okviru ove studije). Procena je da bi u sektoru građevine

bilo kreirano 26 novih radnih mesta dok bi u sektoru proizvodnje energije bilo izgubljeno 5 radnih

mesta, na svakih milion evra uloženih u unapređenja energetske efikasnosti u zgradama. Stoga je

neto efekat na zapošljavanje procenjen na 21 radno mesto na uloženih milion evra.

Da bi se dobili ukupni efekti na zapošljavanje kreirani putem scenarija za sanaciju zgrada u cilju

unapređenja energetske efikasnosti koji se razmatraju u ovoj studiji, trebalo bi dodati indirektne i

indukovane uticaje direktnim uticajima u sektorima građevinarstva i energetike. Indirektni efekti

na zapošljavanje generisani su u drugim sektorima, izvan građevinarstva i snabdevanja energijom,

kao rezultat povećane tražnje za građevinskim aktivnostima odn. smanjene tražnje za energijom.

Indukovani uticaji posledica su dodatnog raspoloživog prihoda koji je ostvaren kroz nova radna

mesta i povećanog raspoloživog prihoda u domaćinstvima.

Indirektni i indukovani efekti na zapošljavanje procenjeni su na osnovu LM3 metodologije za

procenu ekonomskih multiplikatora, koje je razvija New Economic Foundation, a koji su

neznatno izmenjeni za potrebe ove studije. Ovaj pristup baziran je na anketama čiji je cilj da opišu

navike potrošnje u kompanijama i kod ljudi. Za svrhe ove studije, indirektni efekat procenjen je

na osnovu potrošnje građevinskih kompanija i kompanija za proizvodnju energije na usluge i

proizvode drugih kompanija u lancu snabdevanja. Indukovani efekat na zapošljavanje procenjen

je na osnovu navika trošenja zaposlenih.

Procenjeno je da bi neto indirektni efekat bio 5 novih radnih mesta na milion evra uloženih u

sanaciju zgrada. Procenjeni neto indukovani uticaj zavisi od vremena budući da raspoloživi prihod

neće biti povećan kao posledica nižih računa za potrošnju energije za grejanje u prvih 20 godina,

što je procenjeni prosečni period otplate investicija u energetski efikasno unapređenje zgrada.

Tokom tog perioda, indukovani efekti na BDP i zapošljavanje proističu isključivo od novih radnih

mesta kreiranih u sektoru građevinarstva. Dodatan izvor indukovanog efekta bio bi povećan

raspoloživi prihod usled smanjenih računa za energiju, ali to bi bilo moguće tek nakon otplate

investicije. Stoga je indukovani efekat procenjen na 2 nova radna mesta na milion evra uloženih

tokom perioda otplate, i 3 radna mesta nakon tog perioda.

U Tabeli 9.12 prikazan je broj radnih mesta (u ekvivalentu punog radnog vremena) koja bi bila

otvorena i zatvorena usled unapređenja energetske efikasnosti u zgradama. U sporom scenariju

sanacije bilo bi kreirano 12.446 novih radnih mesta širom privrede, dok bi 3.511 radnih mesta bilo

izgubljeno. Neto ekefat na zapošljavanje iznosi 8.936 kreiranih radnih mesta. U srednjem scenariju

sanacije bilo bi kreirano 24.893 novih radnih mesta širom privrede, dok bi 7.021 radnih mesta bilo

izgubljeno. Neto ekefat iznosi 17.872 novih radnih mesta u celokupnoj privredi. U brzom scenariju


56

sanacije, broj novih radnih mesta bio bi povećan za 37.339, dok bi 10.532 radnih mesta bilo

izgubljeno. Neto ekefat scenarija brze sanacije bio bi 17.872 novih radnih mesta u srpskoj privredi.

Tabela 9.12. Broj otvorenih i zatvorenih radnih mesta u različitim scenarijima

Spor Srednji Brzi

ukupan broj kreiranih

radnih mesta 12.446 24.893 37.339

ukupan broj zatvorenih

radnih mesta 3.511 7.021 10.532

Neto efekat na radna mesta 8.936 17.872 26.808


U Tabeli 9.13 i na Grafikonu 9.10 prikazana je struktura (direktna, indirektna i indukovana radna

mesta) efekta na zapošljavanje u sva tri scenarija sanacije.

U sporom scenariju sanacije neto direktni efekat (kao razlika između otvorenih radnih mesta u

građevinskoj industriji i izgubljenih radnih mesta u industriji proizvodnje energije) iznosio bi

6.702 nova radna mesta. Neto indirektni efekat iznosio bi 1.596 novih radnih mesta, dok bi broj

radnih mesta kreiranih usled indukovanog efekta iznosio 683.

U scenariju srednje sanacije neto direktni efekat na zapošljavanje bio bi 13.404 otvorenih radnih

mesta, neto indikretni efekat 3.191 novih radnih mesta, dok bi indukovani efekat iznosio 1.277

novih radnih mesta.

U scenariju brze sanacije bilo bi otvoreno 20.106 novih radnih mesta kao direktnog efekta na

zapošljavanje, 4.787 novih radnih mesta kao indirektnog efekta na zapošljavanje, i 1.915 novih

radnih mesta kao indukovaniog efekta na zapošljavanje.

Tabela 9.13. Neto efekat na zapošljavanje u različitim scenarijima sanacije (2020.)

Spor Srednji Brzi

neto direktni efekat 6.702 13.404 20.106

neto indirektni efekat 1.596 3.191 4.787

neto indukovani efekat 638 1.277 1.915

ukupni neto efekat 8.936 17.872 26.808



57

Grafikon 9.10 Efekat na zapošljavanje u različitim scenarijima sanacije (2020.)


Trebalo bi naglasiti da efekat na zapošljavanje nastao unapređenjem energetske efikasnosti

stambenih zgrada takođe poseduje i vremensku dimenziju. Za to postoje dva razloga. Prvo, kako

je već objašnjeno, indukovani efekat bi značajno porastao nakon otplate investicija u unapređenje

energetske efikasnosti, jer se pretpostavlja da bi sve uštede nastale smanjenom potrošnjom

energije bile iskorišćene za otplatu ulaganja u sanacije. Drugo, očekuje se da će tokom vremena

biti povećana produktivnost u građevinskoj industriji u vezi sa poslovima sanacije usled efekta

učenja, što znači da će biti potreban manji broj radnika za isti iznos investicije. Iako ograničen, i

ovaj efekat bi takođe trebalo uzeti u razmatranje. Uticaji ova dva efekta na vremensku dimenziju

ukupnog neto efekta zapošljavanja predstavljeni su na Grafikonu 9.11.

Grafikon 9.11 Vremenski razvoj ukupnog neto efekta na zapošljavanje


-

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

sporo srednje brzo

neto indukovani efekat

neto indirektni efekat

neto direktni efekat

-

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

20

17

20

21

20

25

20

29

20

33

20

37

20

41

20

45

20

49

20

53

20

57

20

61

20

65

20

69

20

73

20

77

20

81

20

85

20

89

20

93

20

97

21

01

21

05

21

09

21

13

sporo srednje brzo


58

9.7. Uticaj na nacionalni BDP

Nove investicije u programe povezane sa energetskom efikasnošću i novo kreiranje radnih mesta

dovelo bi do rasta BDP Republike Srbije. Efekat na BDP procenjuje se na osnovu procenjenih

multiplikatora investicija. Sprovedena anketa navika u potrošnji kompanija i zaposlenih

obezbedila je ulazne podatke da usvojeni alat LM3 za izračunavanje multiplikatora investicija u

srpskoj privredi. Procenjeno je da bi svako evro uložen u unapređenja energetske efikasnosti

trebalo da bude pomnožen sa 1,33, odn. da bi ukupni efekat na prihod bio 1,33 puta viši od

inicijalne investicije. Trebalo bi naglasiti da bi vrednost multiplikatora od 1,33 trebalo smatrati

relativno niskom, budući da su uobičajene vrednosti na nacionalnom nivou preko 2.00. Ovo se

može objasniti dvema činjenicama. Prvo, unapređenje energetske efikasnosti u zgradama dovodi

ne samo do povećanja prihodne aktivnosti u građevinskoj industriji, već takođe i smanjenja

poslovnih aktivnosti u sektoru proizvodnje energije. Drugo, makroekonomski efekti u ovoj studiji

procenjeni su primenom relativno konzervativnog pristupa.

Tabela 9.14. Efekat unapređenja energetske efikasnosti na BDP u različitim scenarijima (2020.)

Spori Srednji Brzi

Ukupan efekat na BDP

(u evrima) 424.456.615 848.913.230 1.273.369.845

Doprinos stopi rasta 1,3% 2,5% 3,8%


Tabela 9.14 prikazuje efekat na BDP od unapređenja energetske efikasnosti u fondu stambenih

zgrada u Srbiji. Ukupan efekat na BDP iznosio bi 424 miliona evra u SPOROM scenariju sanacije,

848 miliona evra u SREDNjEM scenariju i 1.273 miliona evra u BRZOM scenariju sanacije.

Procenjeno povećanje BDP doprinelo bi rastu BDP u Republici Srbiji sa dodatnih 1,3% u SPOROM

scenariju sanacije, 2,5 % u SREDNjEM scenariju sanacije i 3,8% u BRZOM scenariju.

9.8. Uticaj na javni budžet

Pošto se projektima i programima u vezi sa energetskom efikasnošću ostvaruju višestruki

pozitivni uticaji na ekonomiju i društvo, ovakvi programi često su podržani fiskalnim i

finansijskim instrumentima nacionalnih i regionalnih organa vlasti.

Procena uticaja unapređenja energetske efikasnosti na javne budžete predstavlja složen zadatak

usled raznolikih uticaja koje takve politike ostvaruju. Investicije u unapređenje energetske

efikasnosti i smanjenje potrošnje energije utiču i na budžetske prihode i na budžetske rashode. Sa

strane rashoda, sprovođenje mera u oblasti unapređenja energetske efikasnosti predstavlja

značajno povećanje javne potrošnje (i budžetskih rashoda) na grant šeme, koncesione kredite,

finansijske garancije i ostale finansijske podsticaje. Sa druge strane, fiskalni podsticaj vodi ka

smanjenju fiskalnih prihoda. Međutim, uticaj unapređenja energetske efikasnosti na budžetske

prihode se tu ne završava. Kao što je prethodno prikazano, unapređenja energetske efikasnosti

mogu da podstaknu ekonomsku aktivnost, dovedu do veće stope rasta BDP i otvaranja novih


59

radnih mesta. To dovodi do porasta budžetskih prihoda kroz povećanje ubiranja poreza na promet

i dohodak.

Efekat na javni budžet procenjen je množenjem procenjenog povećanja BDP i elastičnosti

državnih bilansa na promenu BDP (procenjen na 0,35). Tabela 9.15 prikazuje procene prihoda

državnog budžeta usled realizacije programa unapređenja energetske efikasnosti u sektoru

stambenih zgrada u Srbiji.

Tabela 9.15. Povećanje prihoda u centralnom budžetu (u evrima)

2020.

Spora sanacija 148.559.815

Srednja sanacija 297.119.630

Brza sanacija 445.679.445


Tabela 9.16 poredi potrebne investicije za programe sanacije, povećanje BDP i povećanje

budžetskih prihoda u 2020. godini. Važno je naglasiti da Vlada ima ekonomsko opravdanje za

obezbeđivanje finansijskih podsticaja za programe unapređenja energetske efikasnosti u

stambenim zgradama, budući da povećanje budžetskih prihoda koje proističe iz takvih programa

iznosi približno 45% ukupne potrebne investicije. Pored toga, takvi programi bi doprineli

povećanju BDP što nam omogućava da iznesemo tvrdnju da državni programi finansijske podrške

za unapređenja energetske efikasnosti predstavljaju pametnu i visokoefikasnu javnu investiciju.

Tabela 9.16. Investicije, rast BDP i povećanje budžetskih prihoda u 2020.

2020.

Scenario spore sanacije

Investicije 319.140.312

Povećanje BDP 424.456.615

Povećanje budžetskih prihoda 148.559.815

Scenario srednje sanacije


Povećanje BDP 848.913.230


Scenario brze sanacije


Povećanje BDP 1.273.369.845



9.9. Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou

Unapređenjem energetske efikasnosti u stambenim zgradama smanjuje se uvoz goriva poput

uglja, sirove nafte i prirodnog gasa. Procenjuje se da bi temeljne sanacije stambenih zgrada


60

smanjile potrošnju energije za grejanje za 60% tako da bi efekat na nacionalni energetski bilans bio

značajan. Tabela 9.17 prikazuje procenjene udele različitih energenata u proizvodnji energije za

grejanje koja se troši u stambenom sektoru, pre i posle sanacije. Približno 3,3 miliona tona

ekvivalenta nafte bilo bi sačuvano usled povećane energetske efikasnosti u stambenim zgradama

u Srbiji nakon završetka programa, uz značajna smanjenja potrošnje neto uvezenih energenata u

Srbiju, poput prirodnog gasa i naftnih derivata.

Tabela 9.17. Potrošnja energije za grejanje (u 1000 toe/god.), prema energentima, pre i posle

sanacije

Ukupna

energija Drvo Ugalj Mazut Prirodni gas Ostalo

Pre 5.616 1.685 1.685 280 1.404 561

Posle 2.246 674 674 112 562 224

Uštede 3.370 1.011 1.011 168 842 337

Izvor: Kalkulacija autora zasnovana na Energetskim bilansima Republike Srbije

Tabela 9.18 prikazuje nacionalne bilanse Republike Srbije za ugalj, prirodni gas i naftu i naftne

derivate. Ukoliko bi se pretpostavilo da su uštede energije jednake udelu domaće proizvodnje i

uvozu energenata, uvoz bi bio smanjen za 1.058.000 toe godišnje nakon okončanja programa

sanacije kao posledica unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama u Srbiji. U

slučaju smanjenja uvoza energenata (uglja, nafte i gasa) u punom obimu energije koja je ušteđena

kroz programe sanacije, onda bi uvoz bio smanjen na 1.722.000 toe godišnje (nakon sanacije

celokupnog stambenog fonda).

Tabela 9.18. Nacionalni bilansi Republike Srbije za različite energente (u 1000 toe)

Ugalj Nafta i naftni

derivati Prirodni gas Ukupno

primarna

proizvodnja 7.284 1.216 0 10.838

neto uvoz 1.332 2.102 1.763 5.092

raspoloživa

energija 8.616 3.318 1.763 16.205

zavisnost od

uvoza 15% 63% 100% 31%

Izvor: Energetski bilans Republike Srbije (2015)

Nije realno očekivati da će uvoz energije biti smanjen u svom punom potencijalu. Kao što je već

objašenjeno, "povratni efekat" bi prouzrokovao povećanje potrošnje energije za druge namene kao

rezultat smanjenja računa za energiju za grejanje. Međutim, očigledno je da bi unapređenja

energetske efikasnosti u stambenim zgradama u Srbiji imala značajan uticaj na smanjenje uvoza i

smanjenje energetske zavisnosti na nacionalnom nivou, i time doprinela unapređenju energetske

sigurnosti u Republici Srbiji.


61

10. Zaključci

Unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji može doneti čitav niz pozitivnih efekata

u ekonomiji i u društvu. Međutim, programi energetske efikasnosti često se ocenjuju samo na

osnovu ušteda energije koje su na osnovu njih ostvarene. Rezultat takve ocene jeste da se značajno

potcenjuje sveukupna vrednost unapređenja u oblasti energetske efikasnosti. Cilj ove studije jeste

da pruži sveobuhvatnu analizu širih makroekonomskih efekata koji proističu iz unapređenja

energetske efikasnosti u stambenim zgradama u Srbiji. Kao rezultat, ona bi mogla biti od koristi

kreatorima politika jer pruža uvid u širu sliku o koristima i efektima takvih programa.

Studija je preispitala potencijalne makroekonomske efekte obimnih programa sanacije stambenih

zgrada u okviru stambenog fonda u Srbiji. Fokus studije stavljen je na uticaj unapređenja

energetske efikasnosti na BDP, na zapošljavanje, zavisnost od uvoza energije, trgovinski bilans i

emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i na budžete.

Stambeni fond

Ukupan broj stambenih jedinica u Srbiji iznosi preko 2,2 miliona, ukupne podne površine od 290

miliona kvadratnih metara. Godišnja potrošnja energije za grejanje procenjuje se na 65 miliona

MWh, dok je prosečna potrošnja energije za grejanje 226 kWh/m2 na godišnjem nivou.

Program temeljnog renoviranja doveo bi do značajnih ušteda energije koje se procenjuju na 60%

u proseku. Prosečna potrošnja energije za grejanje nakon sanacije procenjena je na 87 kWh/m2

godišnje, odn. na oko 22,5 miliona MWh za čitav stambeni fond.

Scenariji sanacije

Makroekonomski uticaj programa za unapređenje energetske efikasnosti utvrđuje se na osnovu

obima i temeljnosti izvršene sanacije. Studija je ispitala potencijalni uticaj tri scenarija sanacije

zgrada sa različitim stepenima renoviranja i različitim obimima: pretpostavlja se da bi 1% ukupne

podne površine bio saniran u scenariju 1 (sporo renoviranje), 2% u scenariju 2 (srednje renoviranje)

i 3% u scenariju 3 (brzo renoviranje).

Sanacija razmatrana u studiji pretpostavlja unapređenje termičkog omotača zgrada dovoljnog za

unapređenje energetskog razreda zgrade za jedan razred. Sanacija, na način definisan u studiji, ne

podrazumeva druge uštede energije poput unapređenja osvetljenja, zamene opreme za pripremu

tople vode i zamene kućnih aparata.

U sporom scenariju sanacije pretpostavlja se godišnja stopa renoviranja od 1%, što iznosi 2,9

miliona m2 godišnje. Ukoliko se pretpostavlja da prosečna stambena jedinica ima površinu od 60

m2, onda bi trebalo renovirati oko 48 hiljada stambenih jedinica godišnje. Ukupno 5,8 miliona m2

odn. oko 96 hiljada stambenih jedinica treba da bude renovirano na godišnjem nivou u okviru


62

srednje temeljnog scenarija (stopa renoviranja 2%), dok 8,7 miliona m2 (oko 145 hiljada stambenih

jedinica) treba da bude renovirano u okviru brzo temeljnog scenarija (stopa renoviranja 3%).

Cene grejanja

Utvrđivanje cena toplotne energije predstavlja jedan od suštinskih elemenata koji su neophodni

da bi se dobili pouzdani rezultati merenja ekonomskih efekata unapređenja energetske efikasnosti

u zgradama. Na osnovu podataka Zavoda za statistiku Republike Srbije urađena je podela

stambenih objekata prema energentu koji se koristi za grejanje u Srbiji, dok je cena energije

dobijene iz drugih energenata izračunata na osnovu podataka Agencije za energetiku Republike

Srbije.

Na osnovu razlika u vrstama grejanja, udela energenata koji se koriste za grejanje i cena po KWh

utrošene energije, izračunata je cena grejanja na nacionalnom nivou (ponderisani prosek) od 0,049

evra po kWh.

Uštede energije

Preko 40 miliona MWh energije bi se uštedelo u slučaju sanacije celokupnog stambenog fonda u

Srbiji odn. potrošnja energije za grejanje bila bi smanjena za 60%.

Svake godine nakon započinjanja programa sanacije nove uštede energije iznosile bi 400.000 MWh

u sporom temeljnom scenariju, 800.000 MWh u srednjem temeljnom scenariju i 1.200.000 MWh u

brzom temeljnom scenariju.

Smanjenje emisije ugljen-dioksida

Procenjuje se da se za svaki kilovat-sat energije korišćene u proizvodnji grejanja u atmosferu

emituje 189 gCO2. Ukupna godišnja emisija od of 14,8 miliona tona ugljen-dioksida predstavlja

rezultat proizvodnje energije za grejanje u Srbiji, što predstavlja 33% ukupne emisije CO2 na

nacionalnom nivou.






Puni godišnji potencijal smanjenja emisija bio bi dostignut nakon renoviranja celokupnog

stambenog fonda i on bi iznosio 9,2 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, što predstavlja 20%

ukupne emisije ugljen-dioksida u Republici Srbiji.


63

Uštede u novčanim iznosima

Svake godine dodatnih 20 miliona evra bi se uštedelo zbog unapređenja energetske efikasnosti u

zgradama u Srbiji u sporom scenariju, 40 miliona evra u srednjem scenariju i 60 miliona evra u

brzom scenariju.

Investicija

Investicije u sanaciju stambenih zgrada u Srbiji procenjene su na između 80 evra/m2 za

višeporodične zgrade i na 129 evra/ m2 za jednoporodične kuće. Prosečna investicija na

nacionalnom nivou iznosi 109 evra/ m2.

U sporom scenariju godišnje investicije u sanaciju stambenih zgrada iznosile bi 319 miliona evra,

u srednjem scenariju 638 miliona evra, a u brzom scenariju 957 miliona evra.

Ukupne investicije neophodne za renoviranje celokupnog stambenog fonda procenjene su na 32

milijarde evra.

Uticaj na zapošljavanje

Efekat javnih investicija na zapošljavanje jedna je od glavnih odrednica za kreatore politika. Dok

se potencijal na zapošljavanje koji postoji u programima unapređenja energetske efikasnosti često

razmatra samo iz perspektive radnih mesta koja bi se otvorila u sektoru građevinarstva (direktni

efekat), u ovoj studiji procenjeni su ukupni efekti na zapošljavanje (direktno, indirektno i

indukovano kreirana radna mesta). Indirektni efekti na zapošljavanje ostvareni su i u drugim

sektorima, izvan građevinskog sektora, kao rezultat povećane tražnje za građevinskim

aktivnostima. Indukovani uticaji potiču iz dodatnog raspoloživog prihoda koji je ostvaren kroz

nova radna mesta kao i iz ušteda energije u domaćinstvima koje su rezultat nižih računa za

energiju.

U sporom scenariju sanacije bilo bi kreirano 12.446 novih radnih mesta širom privrede, dok bi

3.511 radnih mesta bilo izgubljeno. Neto ekefat na zapošljavanje iznosi 8.936 kreiranih radnih

mesta.

U srednjem scenariju sanacije bilo bi kreirano 24.893 novih radnih mesta širom privrede, dok bi

7.021 radnih mesta bilo izgubljeno. Neto ekefat na zapošljavanje iznosi 17.872 novih radnih mesta

u celokupnoj privredi.

U brzom scenariju sanacije broj novih radnih mesta bio bi povećan za 37.339, dok bi 10.532 radnih

mesta bilo izgubljeno. Neto efekat na zapošljavanje bio bi 26.808 novih radnih mesta u srpskoj

privredi.


64

Uticaj na BDP

Povećanjem investicija i zapošljavanja, unapređenja energetske efikasnosti doprinose povećanju

nacionalnog BDP. U okviru studije je procenjeno da bu na godišnjem nivou BDP bio povećan više

od 424 miliona evra u sporom scenariju, više od 849 miliona evra u srednjem scenariju, i više od

1.273 miliona evra u brzom scenariju.

Procenjeno povećanje BDP doprinelo bi rastu BDP u Republici Srbiji sa dodatnih 1,3 procentnih

poena u sporom scenariju, 2,5 procentnih poena u srednjem scenariju i 3,8 procentnih poena u

brzom scenariju.

Uticaj na javni budžet

Pošto se projektima i programima u vezi sa energetskom efikasnošću ostvaruju višestruki

pozitivni uticaji na ekonomiju i društvo, ovakvi programi često su podržani fiskalnim i

finansijskim instrumentima nacionalnih i regionalnih organa vlasti.

Procena uticaja unapređenja energetske efikasnosti na javne budžete predstavlja složen zadatak

usled raznolikih uticaja koje takve politike ostvaruju. Investicije u unapređenje energetske

efikasnosti i smanjenje potrošnje energije mogu uticati i na budžetske prihode i na budžetske

rashode. Sa stanovišta rashoda, sprovođenje mera u oblasti unapređenja energetske efikasnosti

dovodi do povećanja javne potrošnje (i budžetskih rashoda) na grant šeme, koncesione kredite,

finansijske garancije i ostale finansijske podsticaje. Sa druge strane, fiskalni podsticaj vodi ka

smanjenju fiskalnih prihoda. Međutim, uticaj unapređenja energetske efikasnosti na budžetske

prihode se tu ne završava. Kao što je prethodno prikazano, unapređenja energetske efikasnosti

mogu da podstaknu ekonomsku aktivnost, da dovedu do veće stope rasta BDP i otvaranje novih

radnih mesta. To jasno dovodi do porasta prihoda javnih budžeta kroz povećanje ubiranja poreza

na promet i dohodak.

Procenjeno je da bi prihodi državnog budžeta na godišnjoj bazi bili povećani za preko 148 miliona

evra u sporom scenariju, 297 miliona evra u srednjem scenariju i 446 miliona evra u brzom

scenariju.

Studija je pokazala da centralna vlada ima ekonomsko opravdanje za obezbeđivanje finansijskih

podsticaja za programe unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama, budući da

povećanje budžetskih prihoda koje proističe iz takvih programa iznosi približno 45% ukupne

potrebne investicije. Pored toga, takvi programi bi doprineli povećanju BDP što nam omogućava

da iznesemo tvrdnju da državni programi finansijske podrške za unapređenja energetske

efikasnosti predstavljaju pametnu i visokoefikasnu javnu investiciju.


65

Uticaj na energetsku zavisnost na nacionalnom nivou

Unapređenjem energetske efikasnosti u stambenim zgradama smanjuje se uvoz goriva poput

uglja, sirove nafte i prirodnog gasa. Procenjuje se da bi sanacije stambenih zgrada smanjile

potrošnju energije za grejanje za 60% tako da bi efekat na nacionalni energetski bilans nivou bio

značajan. U okviru studije je procenjeno da bi uvoz bio smanjen za 1.058.000 toe godišnje nakon

sanacije celokupnog stambenog fonda.

Tako zvani "povratni efekat" mogao bi da prouzrokuje povećanje potrošnje energije za druge

namene kao posledice smanjenih računa za energiju za grejanje, ali je očigledno da bi takva

unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama u Srbiji imala značajan uticaj na

smanjenje uvoza i smanjenje energetske zavisnosti na nacionalnom nivou, i time doprinela

povećanju energetske sigurnosti Republike Srbije.


66

Literatura

1. Barker, A., Billington, S., Clark, M., Lewney, R. and L. Paroussos (2016) “EU energy trends

and macroeconomic performance”, Deliverable D1 Study on the Macroeconomics of Energy and

Climate Policies, European Commission

2. Cambridge Econometrics (2014) “The Macroeconomic Impacts Associated with Realising

Energy Efficiency Improvements in the G20 Countries” A report for UNEP RISOE Centre,

Technical University of Denmark, Cambridge Econometrics Limited, Cambridge

3. Cambridge Econometrics (2015) “Assessing the Employment and Social Impact of Energy

Efficiency”, Final report Volume 1: Main report, Cambridge Econometrics Limited, Cambridge

4. Campbell, N., Ryan, L., Rozite, V. and E. Lees (2014), “Capturing the Multiple Benefits of

Energy Efficiency”, International Energy Agency (IEA) publication, IEA/OECD Publishing, Paris

5. Holmes, I. and R. Mohanty (2012) “The Macroeconomic Benefits of Energy Efficiency –

The case for public action”, Third Generation Environmentalism Ltd (E3G)

6. Hoogeveen, Y., Asquith, M., Jarosinska, D. and T. Henrichs (2013) “Environmental indicator

report 2013: natural resources and human well-being in a green economy”, European

Environment Agency, Copenhagen

7. Lapillonne, B., Pollier, K and L. Gynther (2015) “Energy Efficiency Trends and Policies in

the Household and Tertiary Sectors”, ODYSSEE-MURE project

8. Lapillonne, B., Pollier, K. and N. Samci (2015) “Energy efficiency trends in buildings in the

EU”, An Analysis Based on the ODYSSEE and MURE Databases, Enerdata

9. Le Den, X., Lessmann, F., Riviere, M., Herms, S., Nesbit, M., Paquel, K. and A. Illes (2015)

“Energy efficiency in public and residential buildings”, Ex post evaluation of Cohesion Policy

programmes 2007-2013, focusing on the European Regional Development Fund (ERDF) and the

Cohesion Fund (CF), final report, work package 8, European Commission

10. Lewis, J.O., Sadhbh Ni Hogain, N. S. and A. Borghi (2013) “Building Energy Efficiency in

European Cities”, URBACT II reports “Cities of Tomorrow: Action Today”, URBACT, Saint-Denis,

France

11. Ministarstvo rudarstva i energetike, Republika Srbija (2016.) "Strategija razvoja energetike

Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030.", Beograd

12. Ryan, L. and N. Campbell (2012) "Spreading the Net: The Multiple Benefits of Energy

Efficiency Improvements", IEA Energy Papers, No. 2012/08, OECD Publishing, Paris

13. Sauter, R. and A.Volkery (2013) “Review of costs and benefits of energy savings”, A report

by the Institute for European Environmental Policy (IEEP) for the Coalition of Energy Savings.

Task 1 Report. Brussels

14. The Urban Institute (2009) “Local Investment Multiplier”, Municipal Economic Growth

Activity project in Serbia, financed by US Agency for International Development (USAID), and

implemented by the Urban Institute (UI)

15. Ürge-Vorsatz, D., Arena, D., Herrero, S. T. and A. Butcher (2010) “Employment Impacts of

a Large-Scale Deep Building Energy Retrofit Programme in Hungary”, Center for Climate Change

and Sustainable Energy Policy (3CSEP) of Central European University, Budapest, on behalf of the

European Climate Foundation.


67

Izvori podataka:

1. GIZ Projekat "Energetska efikasnost u zgradarstvu u Srbiji"

2. Republički zavod za statistiku Republike Srbije

3. Agencija za energetiku Republike Srbije


68

Spisak tabela

TABELA 3.1 PROSEČNE GODIŠNJE STOPE RASTA POTROŠNJE ENERGIJE, ENERGETSKOG

INTENZITETA I BDP 13

TABELA 3.2 PROJEKCIJA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U SRBIJI DO 2030. PO SEKTORIMA (1000

TOE) 15

TABELA 4.1. VIŠESTRUKE KORISTI OD UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U ZGRADAMA 17

TABELA 4.2. PRIMERI POVRATNIH EFEKATA 22

TABELA 5.1. PREGLED FAKTORA ZAPOŠLJAVANJA U LITERATURI 27

TABELA 5.2. FAKTORI EMISIJE CO2 28

TABELA 5.3. ZAVISNOST REPUBLIKE SRBIJE OD UVOZA ENERGIJE 29

TABELA 6.1. TIPOVI STAMBENIH ZGRADA 32

TABELA 6.2. KATEGORIJE STAMBENIH ZGRADA NA OSNOVU GODINE IZGRADNJE 33

TABELA 6.3. STAMBENI FOND U SRBIJI 33

TABELA 6.4. STAMBENI FOND U SRBIJI 34

TABELA 7.1. SCENARIJI PROGRAMA SANACIJE 36

TABELA 7.2. RENOVIRANJE PODNIH POVRŠINA U OKVIRU RAZLIČITIH SCENARIJA NA GODIŠNJEM

NIVOU (M2/A) 37

TABELA 8.1. BROJ STAMBENIH JEDINICA PREMA VRSTI GREJANJA 39

TABELA 8.2. ENERGENTI KOJI SE KORISTE ZA GREJANJE U STAMBENIM JEDINICAMA BEZ

DALJINSKOG GREJANJA (U PROCENTIMA) 39

TABELA 8.3. GORIVA KOJA SE KORISTE U SISTEMIMA DALJINSKOG GREJANJA U SRBIJI 40

TABELA 8.4. GODIŠNJI TROŠKOVI ZA GREJANJE (ZA POTROŠNJU ENERGIJE OD 9.000 KWH GODIŠNJE),

PREMA ENERGENTIMA 40

TABELA 8.5. CENA GREJANJA PO KWH, PO ENERGENTIMA 41

TABELA 8.6. CENA GREJANJA PO KWH (MREŽE DALJINSKOG GREJANJA) 41

TABELA 8.7. PRETPOSTAVLJENE GODIŠNJE STOPE POVEĆANJA CENA GREJANJA 42

TABELA 8.8. CENA GREJANJA NA NACIONALNOM NIVOU 42

TABELA 9.1. KUMULATIVNE UŠTEDE ENERGIJE U ODABRANIM GODINAMA (U MWH) 45

TABELA 9.2. KUMULATIVNE UŠTEDE U ODABRANIM GODINAMA (U MIL. EVRA) 47

TABELA 9.3. INVESTICIJE U ENERGETSKU EFIKASNOST, PREMA TIPU ZGRADA 47

TABELA 9.4. INVESTICIJE U ENERGETSKU EFIKASNOST PREMA KVADRATNOM METRU PODA 49

TABELA 9.5. INVESTICIJA PO KVADRATNOM METRU NA NACIONALNOM NIVOU 49

TABELA 9.6. INVESTICIJE NA GODIŠNJEM NIVOU (U EVRIMA) 49

TABELA 9.7. KUMULATIVNE INVESTICIJE U ODABRANIM GODINAMA (U MIL. EVRA) 50

TABELA 9.8. INVESTICIJE I UŠTEDE USLED UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI (PODNA

POVRŠINA- 60 M2) 52

TABELA 9.9. ANALIZA OTPLATE INVESTICIJE (ESKONTOVANI TOK GOTOVINE) 52

TABELA 9.10. EMISIJA CO2 NA NACIONALNOM NIVOU 53

TABELA 9.11. EMISIJE CO2 IZ PROIZVODNJE ENERGIJE ZA GREJANJE U SRBIJI 53

TABELA 9.12. BROJ OTVORENIH I ZATVORENIH RADNIH MESTA U RAZLIČITIM SCENARIJIMA 56

TABELA 9.13. NETO EFEKAT NA ZAPOŠLJAVANJE U RAZLIČITIM SCENARIJIMA SANACIJE (2020.) 56

TABELA 9.14. EFEKAT UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI NA BDP U RAZLIČITIM

SCENARIJIMA (2020.) 58

TABELA 9.15. POVEĆANJE PRIHODA U CENTRALNOM BUDŽETU (U EVRIMA) 59

TABELA 9.16. INVESTICIJE, RAST BDP I POVEĆANJE BUDŽETSKIH PRIHODA U 2020. 59

TABELA 9.17. POTROŠNJA ENERGIJE ZA GREJANJE (U 1000 TOE/GOD.), PREMA ENERGENTIMA, PRE I

POSLE SANACIJE 60

TABELA 9.18. NACIONALNI BILANSI REPUBLIKE SRBIJE ZA RAZLIČITE ENERGENTE (U 1000 TOE) 60


69

Spisak grafikona

GRAFIKON 3.1 ENERGETSKI INTENZITET (U KGOE / 1000 EVRA) U EU28 I SRBIJI, 2000-2014. 11

GRAFIKON 3.2 TRENDOVI U POTROŠNJI ENERGIJE, ENERGETSKOM INTENZITETU I GDP U

DRŽAVAMA ČLANICAMA EU, 2000-2014. (2.000=100) 12

GRAFIKON 3.3 TRENDOVI U POTROŠNJI ENERGIJE, ENERGETSKOM INTENZITETU I GDP U SRBIJI,

2000-2014. (2.000=100) 13

GRAFIKON 3.4 ENERGETSKA PRODUKTIVNOST (PPS / 1 KG EKVIVALENTA NAFTE) U EU28 I SRBIJI,

2000-2014. 14

GRAFIKON 3.5 PROJEKCIJA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U SRBIJI DO 2030. 15

GRAFIKON 3.6 OČEKIVANE UŠTEDE ENERGIJE KAO POSLEDICA PRIMENE MERA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI U SRBIJI (1.000 TONA EKVIVALENTA NAFTE) 16

GRAFIKON 5.1 METOD PROCENE EFEKATA NA ZAPOŠLJAVANJE 26

GRAFIKON 5.2 MODEL ISTRAŽIVANJA 30

GRAFIKON 7.1 DINAMIKA RENOVIRANJA U OKVIRU RAZLIČITIH SCENARIJA (MILIONA M2

KUMULATIVNO) 37

GRAFIKON 7.2 DINAMIKA RENOVIRANJA U OKVIRU RAZLIČITIH SCENARIJA ( MILIONA M2

GODIŠNJE) 38

GRAFIKON 9.1 DODATNE UŠTEDE ENERGIJE NA GODIŠNJEM NIVOU (U GWH) 43

GRAFIKON 9.2 UŠTEDE ENERGIJE NA GODIŠNJEM NIVOU U RAZLIČITIM SCENARIJIMA (U GWH) 44

GRAFIKON 9.3 KUMULATIVNE UŠTEDE ENERGIJE (U TWH) 44

GRAFIKON 9.4 DODATNE UŠTEDE NA GODIŠNJEM NIVOU (U MIL. EVRIMA) 45

GRAFIKON 9.5 UŠTEDE NA GODIŠNJEM NIVOU U RAZLIČITIM SCENARIJIMA (U MIL. EVRA) 46

GRAFIKON 9.6 KUMULATIVNE UŠTEDE U RAZLIČITIM SCENARIJIMA (U MIL. EVRA) 46

GRAFIKON 9.7 INVESTICIJE NA GODIŠNJEM NIVOU U RAZLIČITIM SCENARIJIMA (MIL. EVRA) 50

GRAFIKON 9.8 KUMULATIVNE INVESTICIJE U RAZLIČITIM SCENARIJIMA (U MIL. EVRA) 50

GRAFIKON 9.9 SMANJENJE EMISIJE CO2 NA GODIŠNJEM NIVOU U RAZLIČITIM SCENARIJIMA (MIL.

TONA CO2 GODIŠNJE) 54

GRAFIKON 9.10 EFEKAT NA ZAPOŠLJAVANJE U RAZLIČITIM SCENARIJIMA SANACIJE (2020.) 57

GRAFIKON 9.11 VREMENSKI RAZVOJ UKUPNOG NETO EFEKTA NA ZAPOŠLJAVANJE 57

Makroekonomske koristi od · proseku procenjuju na 60%. Prosečna potrošnja energije za grejanje...

Documents

Transcript of Makroekonomske koristi od · proseku procenjuju na 60%. Prosečna potrošnja energije za grejanje...