Euro 2008I da svi zaposleni zarade pristojno na evropskomfudbalskom prvenstvu.2 3 4

Svi u Zürichza veće plate22.9.07!

Nr. 6 | August 2007 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

Trgovina i UniaUprkos naporima Trgovina i dalje nema dovoljno članova Sindikata.

Otkaz ZOU-aTraženje «razloga» za otkaz ZOU-a od strane poslodavaca.

Odluka Udruženja gradjevi-nskih poslodavaca Švajca-rske (SBV) o otkazivanju Ze-maljskog okvirnog ugovoraza gradjevinarstvo (LMV), po-gadja sve posloprimce.

SBV dereguliše na taj način gradje-vinsko radno tržište, pogoršava radneuslove i pospešuje smanjenje plata ipogoršanje radnih uslova. Ovo imasignalno značenje i van Gradjevinskestruke.Zemaljski okvirni ugovor je 70 godi-na osnova socijalnog partnerstva i so-cijalne pravde u Švajcarskoj. Kao je-dan od prvih nacionalnih Opštih ra-dnih ugovora u Švajcarskoj koji je po-tpisan 1938. god. On je od samogpočetka bio smernica za važan soci-jalno poltički napredak. 50 do 55 sa-ti radne sedmice i dodaci za noćni radi rad nedeljom (1938), pravo na jednusedmicu godišnjeg odmora (1944), 5-odnevna rada sedmica (od 1960, na-jpre u ženevskoj gradjevini i drvnojdelatnosti), poboljšanja osiguranjaizgubljene plate za vreme bolesti kaoi 13. mesečna plata za sve (1977) i če-tiri sedmice godišnjeg odmora za sve(1978) su smernice i za druge dela-tnosti i za zakonodavstvo.

Napad na socijalnu pravdu Ova poboljšanja je trebalo odbraniti

od delom agresivnog stava posloda-vaca. Tako su se napr. Gradjevinskiposlodavci 1944 branili protiv uvo-djenja plaćenog godišnjeg odmora saobrzloženjem, da su zidari i nekvalifi-kovani radnici zimi tako i tako bezposla, oni ne rade po lošem vremenu,a ionako su na svežem vazduhu.Dosada najvažnije poslednje po-boljšanje u Gradjevinarstvu je uvodje-nje starosne granice od 60 godina zaranije penzionisanje 2003. god. Posleovog uspeha Sindikata, Gradjevinskiposlodavci uporno rade na pogorša-njima ZOU-a i slabljenju samog Si-ndikata. Pritom oni koordiniraju sadrugim udruženjima poslodavaca.Ukoliko SBV podje za rukom ukidanjeZOU-a doći će na udar ne samo Gra-djevinari već i ugovori mnogih drugih

branši, što će dovesti do smanjenjaplata i pogoršanja radnih uslova.

SBV krši obećanjeOsim toga, SBV krši obećanje dato po-vodom glasanja za bilateralne ugovo-re sa EU: da će štiti i raditi na očuva-nju ZOU-a, kako bi se sprečio nega-tivni uticaj slobodne cirkulacije lica.U nedostatku ZOU-a, i ako u Gradje-vinarstvu dodje do krasnih pogo-ršanja, onda se ne dovodi u pitanje sa-mo blagostanje u Gradjevini, već iotvaranje čitavog radnog tržišta a sa-mim tim i odnos Švajcarske i Evrope.Unia želi pobedu u ovoj socijalno po-litičkoj borbi protiv uzročnika deregu-lacije. Mi zato trebamo i vašu pomoć.

� Hansueli Scheidegger, Vodja Unia sektora Gradjevinarstvo

Na redovnoj skupštini dele-gata Sindikata Unia održanojsredinom juna u Bernu, kojojje prisustvovalo 135 delega-ta, oštro je osudjen SBV.

Na kraju radnog dela je donesena i re-zolucija, kojom se energično osudju-je napad poslodavaca gradjevinskestruke na socijalno partnerstvo i nasam sistem kolektivnih ugovora.Ovakva politika gradjevinskih poslo-davaca daje prostor destruktivnimsnagama za slabljenje i narušavanjesocijalnog sistema kao i sprečavanjesocijalnog sprovodjenja bilateralnodogovorene slobodne cirkulacije licana relaciji EU Švajcarska. Osim toga,delegati su prihvatili godišnji finansi-jski izveštaj 2006.

ZOU do kraja septembraUnia Skupština delegata je sa zapre-pašćenjem reagovala na jednostraniotkaz ZOU-a za Gradjevinarstvo za 30.

septembar 2007. god. od straneUdruženja gradjevinskih poslodava-ca. Ovim jednostranim gestom Gra-djevinski poslodavci su napustili terensocijalnog partnerstva u Švajcarskoj iizabrali put deregulacije. Poslediceovakve neodgovorne politike poslo-davaca se već sada mogu naslutiti:Smanjenje socijalnih davanja i haos učitavoj gradjevinskoj delatnosti sa100 000 direktno ugroženih poslo-primaca.

Rezolucija ipodrškaJednom rezoluciojom delegati po-dvlače: «Ono što će se desiti sa ZOU-om imaće posledice i na ostale Opšteradne ugovore (ORU) u drugimbranšama. Ako Udruženju gradje-vinskih poslodavaca podje za rukompogoršanje radnih uslova i socijalnihdavanja, ovo će se negativno odrazitii na druge privredne grane. Zbog togaje ugrožen ceo Sindikat Unia. Akonam ne podje za rukom da posloda-

vce pnovo vratimo na ispravan kurs,ovo će značiti zeleno svetlo nazadnimsnagama u svim branšama, koje za-htevaju uništenje socijalng sistema isprečavaju socijalno pravedno otva-ranje radnog tržišta.» Delegati su ta-kodje podržali borbu svojih kolegagradjevinara kao i odluke konferenci-je delegata gradjevinara (16.6.07). Onizbog toga daju nalog Unia Izvršnomodboru i Centralnom komitetu, dapreuzmu sve neophodne mere kao ida stave na raspolaganje finansijske ipersonalne resorse, kako bi se u korensasekao pokušaj poslodavaca za pogo-ršanje i ukidanje kolektivnih radnihugovora, zloupotrebom ZOU-a zagradjevinarstvo, jednog od najboljihOpštih radnih ugovora u Švajcarskoj.Na kraju rada skupštine, delegati suprihvatili finansijski godišnji izveštajza 2006. god. Unia će, kao što je pre-dvidjeno 2008. god. imati potpunokonsolidovanu finansijsku situaciju.

Napad gradjevinskih poslodavaca

Atak na celu Unia-u

Ovo se rizikuje

ZOU, socijalna sigurnostZemaljski okvirni ugovor za Gradjevinarstvo, tzv. LMV, regu-liše najvažnije radne odnose za sve Gradjevinare koji rade uŠvajcarskoj. On se sklapa izmedju Sindikata i Poslodavacai donosi bolje rade uslove od onih koji su zakonom propisa-ni. On obezbedjuje zaposlenje u Gradjevinarstvu i

� štiti od smanjenja plata i pogoršanja radnih uslova� garantuje dobre minimalne plate za sve� daje nam duže godišnje odmore, 13. mesečnu platu

i 8 plaćenih prazničnih dana� garantuje daljnju isplatu plate i zaštitu od otkaza

za vreme bolesti� sprečava haos po pitanju radnog vremena� predstavlja osnovu za radnu sigurnost i zaštitu

zdravlja radnika

Otkaz ZOU-a pogadja sve nas

Radi se o biti ili ne biti

Die Gewerkschaft.Le Syndicat.Il Sindacato.

Bez smanjenja plataSvi na Veliku Manifestacijusubota, 22. septembar Zürich13.30 sati, Limmat-Quai; na kraju Miting Helvetiaplatz

Prizor sa jedne od brojnih Manifestacija protiv otkaza ZOU-a.

Bolji životni uslovi – to garantuje ZOU:Zakon ZOU

Plate Nema zakonskih odredbi Obavezne minimalne zarade, gde se ne sme plaćati manje

13. Mesečna plata Ne postoji Obavezna 13. Mesečna plata

Godošnji odmor 4 sedmice 5 sedmica za sve; 6 sedmica do 20. i od 50. godine starosti

Isplata plate za Zavisno od godina službe u 24 meseci od 1. radnog danavreme bolesti preduzeću izmedju 0 i 9 meseci

Zaštita od otkaza Zavisno od godina rada u 24 meseci od 1. radnog danaza vreme bolesti preduzeću izmedju 0 i 6 meseci

Sedmično radno 50 sati Kalendar radnog vremena savreme prosekom od 40.5 radnih sati

sedmično

Rad subotom Normalni radni dan Dozvoljen ad samo u izuzetnim slučajevina uz plaćanje dodatka

Plaćeni praznični dani 1 (1. avgust) 8

Poslodavce više nemako da kontoliše

Šta smjerajugradjevinskiposlodavci?

Otkaz Zemaljskog okvirnogugovora za glavnu gradje-vinsku djelatnost od straneposlodavaca ima drastičneposljedice: za svakog poje-dinog gradjevinskog radni-ka, ali i za cjelokupno radnotržište.

Bez Zemaljskog okvirnog ugovora(LMV gradjevinarstvo) uslovi rada iplate u gradjevinskim odnosima, ka-ko za zaposlene, privremeno zapo-slene, tako i za nove namještenikebiće regulisani samo još zakonskimodredbama.(vidi tabelu)

Posmatranje umesto kontoleNastale konsekvence, koje neće po-goditi samo pojedine zaposlene ubranši, značiće ukidanje Paritenihkomisija i fondova, kao socijalnihpartnera. Njihov najvažniji zadatakbio je kontrola provodjenja ZOU-a.Ove kontrole predstavljale su osno-vu za realno nadziranje radnog trži-šta u skladu sa mjerama usvojenimzbog otvaranja slobodnog pristupastranim radnicima. Bez kantonalnihParitetnih komisija više neće funkci-onisati saradnja sa kontrolorima ra-dnog tržišta, niti će prekršaji moći bi-ti sankcionisani. Robert Riemer, re-gionalni sekretar Unia grada Ciriha,zaključio je: «Dosadašnja kontrolapostaće puko posmatranje šta sedešava na radnom tržištu.»Novca više nema. Dosadašnji sistemkontrola i rada kantonalnih Parite-tnih fondova (Parifonds) finansiralisu svi zaposleni (1% od plate) i po-slodavci (3%). Istim sredstvima fi-nansirani su i Fond za smanjenjeopasnosti od nezgode, ali i Fondobrazovanja i stručnog osposoblja-vanja. Za sve ove institucije, nakonotkaza od strane poslodavaca, nepostoji više pravni osnov njihovogpostojanja, a nema više ni novca zafinansiranje njihovog rada.

Prošle godine je Udruženjegradjevinskih poslodavaca(SBV) odbilo da isplati pri-stojna povećanja plata. Sadaje otkazalo Zemaljski okvirniugovor za Gradjevinarstvo(LMV).

Ovaj neodgovoran potez ugoržavaegzistenciju gradjevinskih radnika.Jer, bez ugovora od 1. oktobra mnogotoga je stavljeno na kocku: plate, 13.mesečna plata, dodatna sedmica go-dišnjeg odmora i plaćeni praznični da-ni, daljnja isplata plate i zaštita odotkaza kod bolesti i nesreće.

Pažnja smanjenje plata!Već danas se veoma često otkrivajuslučajevi smanjenja plata do mizernihsatnica od 10 do 15 franaka. Zahva-ljujući LMV danas možemo kontroli-

sati plate i zahtevati doplatu razlike.Od 1. oktobra to više neće biti mo-guće. Bez ugovora svaki poslodavacmože platiti ono što hoće! Bez mini-malnih plata najpre će biti ugroženitemporerni radnici a onda će na reddoći i stalno zaposleni gradjevinskiradnici. Tvrdnja SBV, da otkaz ugovo-ra ne menja stvar, nije istinita.

Zajednički branimo naš ZOUSamo zajedničkim snagama se može-mo izboriti za naše radne uslove. Akoposlodavci ne žele da pregovaraju sanama, izborićemo se ako treba štra-jkom. Kako bismo dobili zeleno sve-tlo za našu zajedničku borbu, želimoda pitamo svakog Gradjevinara – i Te-be: «Ukoliko 1. oktobra nastane be-zugovorna situacija, da li ćeš glasati zaprekide sa radom i da li ćeš u njimaaktivno učestvovati?»

Uzmi učešće u glasanju.Dodji u subotu, 22. septe-mbra u Zürich, na veliku Manifestaciju protestaGradjevinara!

Već više godina novo vodjstvoUdruženja gradjevinskih po-slodavaca pokušava da seotarasi nepoželjnog ZOU-a.

2004: ZOU u mršavoj varijantiJuna 2004. god. Generalna skupštinaUdurženja poslodavaca je najavilamršavo izdanje Zou-a. 2005. god. sukonačno rekli i u čemu se sastoji po-goršanje: Ukidanje obaveznih mini-malnih plata za većinu profesionalnihkategorija, potpunu deregulaciju ra-dnog vremena, ukidanje obaveznogosiguranja plate za vreme bolesti i za-štite od otkaza za vreme bolesti. Zaispunjenje ovog kataloga želja «čla-novi SBV preuzima rizik bezugovornesituacije», rekao je tada šef SBV Wer-ner Messmer.

2006: Bez povećanja plataSindikati su se uspešno suprotstavili iSBV nije mogao da ostvari svoje pre-tnje. Medjutim, oni su uprkos fanta-stičnoj situaciji u Gradjevinarstvuodbili da radnicima isplate zaslužena

povećanja plata od 100 franaka. SBVpredsednik je pregovore srozao na «pi-jacu». Ovo, uprkos tome što plate uGradjevinarstvu već godinama sta-gniraju u odnosu na povećanu radnuproduktivnost.

2006/7: Nikad dovoljno fleksibilnostiU Gradjeivnarstvu danas postoji ma-ksimalna fleksibilnost radnog vreme-na, od koje isključivo profitiraju po-slodavci. To zna i Udruženje gradje-vinskih poslodavaca. Ovako je predse-dnik SBV Werner Messmer komenta-risao tada nov – otkazan ZOU – juna2005. god.: «Pošlo nam je za rukom,da sprovedemo u život prvu etpaunaših ciljeva: Fleksibilnost radnog vre-mena.»Medjutim, uskoro je SBV za-htevao još veću fleksibilnost.

2007: Prekid socijalnog partnerstvaSindikati su početkom 2007. god.pregovarali sa poslodavcima,na njihov zahtev, o obna-vljanju ZOU-a. Zajedni-

čki predlozi su od strane eksperataposlodavaca sažeti na 29 stranica, dabi ih Werner Messmer 3. maja jedno-stavno uklonio s dnevnog reda. Kaopreduslov za nastavak pregovora jepostavljen zahtev za prihvatanje 180fleksibilnih sati (100 sati više i 80 satiminus) od strane Sindikata. Kada suSindikati odbili ovaj ultimatum, če-lnici SBV su ovo uzeli za razlog i 23.maja otkazali ugovor «kao rezultat

neuspešnih višemesečnih prego-vora».

Konstatacija: SBVšefovima «je svega

dosta»«Švajcarskom udruženju

gradjevinskih poslodavaca je svegadosta» sažeto je izneo zanatski list uintervju sa SBV direktorom DanielLehmann. SBV je dosta Sindikata, ko-ji se zalažu za interese posloprimaca,umesto da na ponude poslodavaca kli-maju glavom. SBV je dosta i jednogOpšteg radnog ugovora, koji zaista šti-tti radne uslove. Poslednjim pismomSBV upućenom Sindikatu Unia, posleotkaza ZOU stoji jasno i beskompro-misno, da se otkaz može povući samoonda «... ako su ispunjeni odgovara-jući uslovi za nov ZOU». Ovi političa-ri Udruženja ne žele više socijalnopartnerstvo, oni žele da budu gazde ukući koji sami odlučuju. Zbog toga sebranimo.

Carmelo Demarcus 58 anni, di Lavena Ponte Tresa, Italia.Dovodjenje u pitanje postignutih poboljša-nja za decenijima dug mukotrpan rad, je šamar u lice svim Gradjevinarima. Otkazivanje ZOU-a je vrhunac drskosti

prema randicima: Udružimo se solidario i borimo se ponosno za naša prava!

horizonte Nr. 6 | August 2007 | serbo-kroatisch 2

Glasanje o obustavama rada u Gradjevinarstvu

Poslodavci otkazali ZOU

Ono što tvrde funkcioneri SBV

Manipulacija istinom

Čelnici Udruženja poslodavaca u traženju krivca ne vide svoju ulogu.

Antonio Carallo44, zidar, TicinoBez ugovora, štrajkujem.

Luis Manuel Costa Torres da Silva30, Zidar, Ticino

Ja sam optimista, jer sa šefom stojim dobro.Medjutim, ako se radniuslovi pogoršaju, nema diskusije: Ja

štrajkujem! Neću dozvoliti da se sa mnom

«poigravaju».

Kao lekar ja veoma dobro znam, kako naporno rade Gra-djevinari i koliko ih rad opterećuje. Dosada im je ZOU omo-gućavao izvesnu zaštitu. Ako ovaj ugovor zbog otkaza po-slodavaca više ne bude važio i na taj način nastane haosu gradjevini, to onda znači: više nesreća, više profesionalnih bolesti, više invali-da i više mrtvih. Ovo bi bio loš znak i izvan gradjevinske delatnsoti. Zbog toga seborim zajedno sa Gradjevinarima za ovo važno dostignuće socijalnog partnerstva. Dr. Franco Cavalli, Direktor instituta za rak Ticino

Graditi je zahtevno, naporno i opasno. Kao šefica za gra-djevinarstvo ja sam zavisna od dobrog kvaliteta i regulisa-nih radnih odnosa. Kod plata, radnog vremena i sigurnostisvi mi moramo biti jedinstveni, jer će inače doći do sma-

njenja plata, do prekida sa radom i nesreća. I inostrane firme trebaju jasne di-rektive. Bez socijalnog partnerstva trpe Gradjevinari ali i čitava Gradjevinska de-latnsot. Ja zbog toga podržavam Sindikat u odbrani Opšteg radnog ugovora.Regula Rytz, Direktorka sektora Gradjevina grada Bern

Ko kod žege, kod vetra i kiše, kod zimskih mrazeva prodjepored jednog Gradilišta, ne može učiniti manje od toga, dase otvoreno divi izdržljivosti Gradjeivnara. Gradjeivnari po-šteno zaradjuju svoju platu. Oni zaslužuju socijalnu sigurnost.Gradjevinari trebaju ZOU. Ja podržavam napore Sindikata Unia, za postizanjejednog dobrog Gardjevinskog Opšteg radnog ugovora i to potpunog i čitavog. Ernst Leuenberger, Poslanik vlade Solothurn

Potpišite i Vi poziv solidarnosti na www.unia.ch

Početkom juna je ekološkalevica, u kojoj se i SindikatUnia aktivno angažovao, la-nsirala Referendum sa preko65 000 potpisa: Protiv refo-rme poreskog sistema zaposlodavce, koji su predatisaveznom birou u Bern-u.

Glasanje povodom ovog Referendu-ma je predvidjeno počekom 2008.god. Povod za lansiranje Referendu-ma je bio, Savezni zakon donet 23.marta 2007. god., koji predvidja po-boljšanja poreskih propisa za priva-tna preduzeća. Novi zakonski propi-si predvidjaju, da se primanja u viduakcija oporezuju samo još 60 proce-nata. Ovo stvara jednu nepravednusituaciju u odnosu na zaposlene, ko-ji plaćaju porez na 100 procenata svo-jih primanja.

Nov ORU za piloteVećina od 237 pilota kompanije Swiss,koji lete na evropskim linijama, pri-hvatila je nov Opšti radni ugovor (ORU)za svoju struku. Zaposleni su ovaj ugo-vor sklopili zahvaljujući Sindikatu Ko-munikacija. Novo udruženje zaposle-nih je nastalo od asocijacije švajca-rskih pilota i sada je sa svojih 144 za-poslenih legitimni pregovarač sa udru-ženjem poslodavaca Swiss Evropa.

SSŠ za fleksibilno penzionisanjeSSŠ Savez Sindikata Švajcarske sevraća na svoj stari zahtev mogućnostifleksibilnog i socijalnog odlaska u pe-nziju izmedju 62 i 65 godina starosti.Ovo udruženje svih sindikata u Švajca-rskoj u obrazloženju zahteva podvlači,da sve više radnika izmedju 55 i 65 go-dina napušta radni proces. Oni to činedobrovoljno ili prisilno, jer više nisu«poželjni» u radnoj organizaciji. SSŠzahteva formiranje prelaznog tipa pe-nzija od 60 godina strosti. Osim toga,radno vreme bi od 55 godina trebalosmanjiti za 10 do 20 procenata.

SSŠ i učenici u privrediSavez Sindikata Švajcarske SSŠ zahte-va 5000 dodatnih radnih mesta za po-hadjanje škola učenika u privredi. Zasocijalno slabe polaznike škola učeni-ka u privredi i za preduzeća koja nudenova radna mesta za ove učenikezahteva se poseban tretman. Uz ovo,SSŠ zahteva uvodjenje profesionalnogfonda.

Bolesnička osiguranjaPremije Bolesničkih osiguranja (kasa)će se 2008. god. povećati samo mini-malno kao pre ravno 9 godina. Ovo po-kazuju istraživanja zavoda Comparis,koja su obuhvatila 20 kasa Bolesni-čkog osiguranja. Osnovno osiguranjese u proseku povećava za pola proce-nata. Ovo pre svega zbog stagniranjacena zdravstvenih usluga koje je do-velo do dobrog finansijskog stanja ka-sa. Kako na osnovu naredbe Saveznevlade kase moraju da reduciraju svojerezerve, povećanje premija za narednugodinu će biti minimalno. najviše razlo-ga za radost imaju osiguranici grupeMutuel, koji će od početka 2008. god.plaćati 2 procenata manje premije. Istpremije kao i 2007. god. zadržavajuAssura, Atupri, Intras, Provita i Supra.Pola procenata povećanja imaju grupa1 GSS-a, Concordia i Visana. Kod osi-guranja ÖKK i Swica premije se po-većavaju za 1 procenat.

Osiguranje auta i pasošKrajnje je veme da se ukine praksaodredjivanja visina osiguranja moto-rnog vozila na osnovu pasoša osigu-ranika. Kao što je poznato, neka Osi-guranja odredjuju visinu premija auto-mobila na osnovu pasoša koji pose-duje vlasnik. Ovo smišljeno diskrimini-sanje vlasnika pojedinih pasoša, mo-ra biti prekinuto, zahteva PdA-PoslanikVeća naroda josef Zisyadis, koji je po-krenuo jednu odgovarajuću parla-mentarnu inicijativu. Odredjivanje visi-ne premija na osnovu pasoša je jedan«švajcarski specijalitet», koji se nigde usvetu ne praktikuje. Za ovakvu praksune postoji pravna osnova. odgovornostvozača se reguliše tz. bonus-malus si-stemom. Zisyadis nalazi da je neo-drživo, da jedan ovakav sistem ne po-dleže kontroli jedne neutralne istance.

horizonte Nr. 6 | August 2007 | serbo-kroatisch 3

News

U sektoru Ugostiteljstvo i Ho-telijerstvo, koje u momentudoživljava svakodnevni po-rast prometa, postignut je do-govor o povećanjima minma-lnih plata za 1,3% do 1,5% za2008. god. i to za predvidjenopovećanje životnih troškovaod 0,7%.

Na jesen je planiran nastavak prego-vora izmedju Sindikata kao predsta-vnika radnika i Udruženja poslodava-ca, sa glavnom temom 13. mesečnaplata.

Una delimično zadovoljnaMauro Moretto, odgovoran za ovajsektor pri Sindikatu Unia, koji je pre-dvodio pregovaračku delegaciju Sindi-kata Unia, izrazio je suzdržano zado-voljstvo postignutim rezultatima. Onje pre svega izrazio nedzadovoljstvo,jer kategorija I nije ostvarila zahteva-no poboljšanje od 2%. Unia se do kra-ja borila za ovo poboljšanje. U svakomslučaju ne treba zaboraviti, da je kate-gorija I od 2002. god. dobila nesvaki-dašnje poboljšanje od 30%. Uprkostome, krajnji cilj tj. postizanja pravana 13. mesečnu platu, nije postignut.27. augusta će delegati sindikata Unia

odlučiti o prihvatanju ili odbijanjupostignutih rezultata.

Daljnja borba za 13.Preogovri za 13. mesečnu platu se na-stavljaju. Dosada su pravo na 13. me-sečnu platu imali zaposleni sa radnimstažom od 25 meseci. Mnogi su osta-jali bez prava na ovu platu ili su je do-bijali samo delimično, jer je ova de-latnsot poznata po velikoj rotaciji pe-rsonala. Pregogovi za poboljšanja

ovog ugovora nastavljaju se posleletnjih odmora. Moretto ne krije, daće pregovori biti naporni «Ne smemogajiti iluzije, da poslodavci prista-nkom na pregovore za isplatu 13. me-sečne plate za sve, odmah pristaju naisplatu iste. Nije nikakva tajna, da po-slodavci u pregovorima za jedno po-boljšanje zauzvrat zahtevaju po-goršanja izvesnih ugovornih normi».

Na konferenciji za štampuUnia je saopštila razultatestudije o radnim uslovima uProdaji. Na osnovu nje, Coopi Migros, koji poseduju Opšteradne ugovore sa Sindikati-ma, imaju u odnosu na drugetrgovine bolje radne uslove.

Unia zahteva poboljšanje radnih uslo-va u čitavoj trgovačkoj delatnosti iprestanak sa ratom cena na štetu za-poslenih. Konkurencija u trgovini jeznatno pojačana pristustvom inostra-nih jeftinih robnih kuća u Švajcarskoj.Naime, već danas su radni uslovi utrgovini veoma teški a plate su manjeod švajcarskog proseka. «Mi želimo dasprečimo, da se raznim jeftinim stra-tegijama pogoršaju ionako loši radniuslovi», objasnio je kopredsednikUnia-e Andreas Rieger. «Sve više po-

trošača cene korektne radne uslove.Oni ne cene štednje po ledjima za-polsenih i smatraju je sramnom i ne-socijalnom». Sindikat Unia je zato daonalog za izradu studije, koja će tra-nsparentno prikazati radne uslove izarade zaposlenih u Trgovini.

16 kriterijuma klasifikacijeUporedjivanje radnih uslova i platasledi na osnvou 16 precizno opisanihkriterijuma. Najbolje rezultate su po-stigle robne kuće Coop i Migros. Dokje Coop na čelu sa socijalnim pa-rtnerstvom i mogućnostima za stru-čno školovanje i usavršavanje, Migrosstavlja u centar pažnje socijalna osi-guranja i uskladjivanje familije i ra-dnog sveta. U sredini tabele se nalazetrgovine Volg i Carrefour a Denner iAldi su na samom dnu tabele. Loši re-zultati kod robne kuće Aldi su posle-

dica nepreglednosti radnih uslova za-poslenih, koju je Unia više puta kriti-kovala.

Coop i Migros najboljiZahvaljujući saradnji sa Sindikatima ipostojanju Opštih radnih ugovora zasve zaposlene, Coop i Migros su na-jbolje plasirani. Medjutim, nivo zara-da i radni uslovi su u trgovini još uvekloši u odnosu na druge branše. Zbogtoga Unia zahteva poboljšanje radnihuslova i plata za sve zaposlene, uvo-djenje ORU-a za celu Švajcarsku sa mi-nimalnim platama proglašenimopšteobaveznim od strane Saveznevlade Švajcarske.

Više od 10000 članovaPridobijanje novih članova iz redovatrgovinske delatnosti je bio strateškicilj kod stvaranja Sindikata Unia.

U prvoj polovini godine Unia je pre-šla cifru od 10 000 novoorganizova-nih članova trgovinske delatnosti. Natom putu uspona Sindikat Unia ćenastaviti pridobijanjem 4 do 5 proce-nata novih članova godišnje. Posebnozbog toga, jer u Trgovini radi veliki brojžena, ova delatnsot je posebno slaboplaćena. U njoj i danas žene zaradju-ju i do 13 procenata manje od kolegamuškarada i to za isti ili istovredan po-sao. To je neodrživo i Unia će u tomsmeru za naredne pregovore formuli-sati konkretne zahteve.

Umesto rata cena na štetu zaposlenih

Bolji radni uslovi u Trgovini

Prodavačice i prodavci za težakrad zaradjuju malo.

Švajcarska je prihvatanjemnovog (pogošanog) zakona zastrance i političke izbegliceznatno pogoršala politički isocijalni položaj svih migra-nata.

Kako u Švajcarskoj tako i u čitavojEvropi nadiru rasističke snage i sve višese prihvataju pogoršanja za sve kate-gorije migranata.

Migranti dežurni krivciMi stranci, koji smo radili i živeli 45godina i više u Švajcarskoj, koji smocelo vreme plaćali porez, koji smo

plaćali sve socijalne doprinose u ovojzemlji, ipak nismo dobili ista političkai socijalna prava sa Švajcarskim gra-jdanima. Migranti sz svuda diskrimi-nisani, od škole do radnog mesta. Prve žrtve politike krajnje desnice subili i ostali radnice i radnici. To su oni,koji rade najteže poslove, oni koji zatežak rad dobijaju najmanje plate, onikoji su dežurni krivci za sve što je lošekao napr. siromaštvo, nezaposlenostitd. iako je jasno da je sam kapitali-stički sistem jedini krivac za sve to. Na-padima na migrante, vladajuća kapi-talistička klasa jasno želi da zavadi do-maće i strane radnike, kako bi smišlje-

njo sprečila solidarnost obe kategori-je zaposlenih.

Reč imaju migranti-ŠvajcarciMigranti u Švajcarskoj moraju uje-dniniti sve progresivne snage protivnapada novoliberala u borbi protiv ra-sizma i diskriminacija svih vrsta. Iz tihrazloga migranti zahtevaju socijalnui političku ravnopravnost sa Švajca-rskim grajdanima. Rasističke političkepartije i organizacije nalaze svako-dnevno razloge za diskriminacijudošljaka, kao napr. uz paravan islama,kako bi pripadnike ove verske zaje-dnice diskreditovali u celini i kako bi

ih predstavili kao potencijalnu opa-snost. Za kratko vreme u Švajcarskoj seodržavaju savezni izbori za: PoslanikeVeća kantona i Veća naroda Švajcarskekonfederacije. za vreme izbora mi-granti moraju naglasiti svoje zahteveza socijalnu i političku ravnopravnost.Ovo će najbolje ostvariti podrškomsvojim kadidatima, koji posedujušvajcarski pasoš, pa prema tome ima-ju legitimno pravo na politički na-gažman.

� Mehmet Akyol, Kandidat PdA (Radnička partija) za Veće naroda

Savezni izbori u Švajcarskoj

Ista prava za sve

Reforma oporezivanjaposlodavaca

Poslednju rečima narod

Ugostiteljstvo i Hotelijerstvo

Postignut sporazumDogovrene minimalne plate za 2008 :

Platna kategorija Minimalna mesečna plata 2008

Bez stručne škole fr. 3300 (+ 1,8%)

Sa trogodišnjom školskom spremom fr. 3730 (+ 1,9%)

Sa dugogodišnjom profesionalnom praksom ili sa višom školskom spremom fr. 4070 (+ 2,1%)

Sa 7-godišnjom stručnom praksom (uračunata škola učenika u privredi) fr. 4485 (+ 2,0%)

Sa 10-godišnjom profesionalnom praksom (uračunata škola učenika u privredi) fr. 4670 (+ 2,1%)

Redovno vodjstvo personala ili viši stručni ispit: Štufa IVa fr. 5600 (+ 2,1%)

Štufa IVb fr. 6750 (+ 2,1%)

Praktikanti fr. 2115 (+ 1,9%)

Ostale informacije na temu Minimalne plate kao i o Z-ORU za ugostiteljstvo semogu dobiti u svim Unia Sekcijama na svim maternjim jezicima migracije.

Sindikat Unia zahteva od organizato-ra fudbalskog prvenstva Euro 2008kako za hiljade dobrovoljaca tako i zazaposlene u branšama, koji će imatiposebnu korist od prvenstva Euro2008.

Unia posebno zahteva pridržavanje opšteoba-veznih normi Opšteg radnog ugovora za Ugo-stiteljstvo kao i u privatnim sigurnosnim firma-ma i zahteva minimalnu satnicu od 20 franakaza branše, gde ne postoje ugovorne norme.

Više posla ali ferKrajem jula je počelo angažovanje dobrovolja-ca za fudbalsko prvenstvo Euro 2008. Hiljade do-brovoljaca će obavljati poslove besplatno naovom prvenstvu. Osim toga, ovo prvenstvozahteva i posebno angažovanje zaposlenihu Ugostiteljstvu, uslužnim delatnosti-ma, i u privatnom sigurnosnom se-ktoru. Unia se raduje, što su organi-zatori najavili pridržavanje opšteo-baveznih normi Opštih radnih ugovoraza Ugostiteljstvo i za privatne sigurnosnefirme na ovom prvenstvu pri dodeli ra-dova. Medjutim, kako je u prve-nstov uključeno više gradova ivlasti su pozvane, da učine sve dane dodje do isplata manjih plata

od dogovorenih. Za branše u kojima ne postojeOpšti radni ugovori Unia zahtev satnicu od na-jmanje 20 franaka.

Dobrovoljci ali ferŠto se tiče plaćanja dobrovoljaca Unia se ne slažesa organizatorima. Naravno, da je jedna ovakvamanifestacija izazov i da mnogi pristaju dobro-voljno da rade, samo da bi učestvovali. I to je uredu, dok se radi o negovanju gostiju ili i pode-li informacija posetiocima. Medjtim, Unia kri-tikuje organizatore ako blefira sa dobrovoljcimaia za profitalni rad kao što je IT i tehnlogija me-dija. U ovim drugim delatnostima radi se o spe-cijalnim poslovima, koji bi morali da budu plaće-ni. Od strane organizatora je potvdjeno, da se do-brovoljci neće uključivati u prodaju ili u sigu-

rnosne poslove kao i to da su dobrovoljci do-voljno osigurani za slučaj nesreće. Unia

se sa svojih 200 000 članova radu-je Evropskom prvenstvu u fudba-

lu Euro 2008. god. Ona poziva odgo-vorne, da preduzmu sve, da ovo

prvenstvo protekne u fer atmosferine samo za goste već i za one koji svo-

jim radom omogućuju održavanjuove sportske manifestacije. Unia ćeposmatrati radne uslove na prve-nstvu Euro 2008 i ako treba na vre-

me će intervenisati.

Da li imam neku šansu da dobijemove moje dve mesečne plate?P. Od juna 2000. god. radim u jednoj tekstilnojfabrici u Basel-u. Firma je u poslednje vremeimala finansijske probleme i ja sam platu do-bijala uvek sa zakašnjenjem. Zbog toga samtražila drugo radno mesto. Moj poslodavac miduguje još plate za mesece april i maj 2007.god. Iako sam firmi poslala dve opomene, jajoš uvek čekam na moj novac. Sada sam ču-la, da je 17. juna firma likvidirana. Znači li to,da ja moram da se odreknem moje plate?

O. Vi ne morate da se odreknete Vašeg novca. Vimorate sva Vaša potraživanja prijaviti Zavodu za li-kvidaciju (konkurs) kao i zahtev za isplatu nakna-

de za likvidaciju preduzeća od nadležne kantona-lne kase za nezaposlenost u kome je Vaš poslo-davac prijavio likvidaciju firme. Pritom morate voditi računa o potpunom popunja-vanju zahteva za isplatu ove naknade i podnošen-ju nadležnok Kasi za nezaposlenost u roku od 60dana po zvaničnom objavljivanju konkursa u slu-žbenom glasniku. Posle toga će Kasa za nezaposle-nost analizirati Vaš zahtev i ako su uslovi ispunjenidoneti odluku o iaspalti nadoknade kao što sledi:Delimična isplata od 70% bruto plate (odnosno60% ako plaćate izvorni porez). Ostali deo se ispla-ćuje po namirenju svih ostalih zakonskih odbitakakao što su napr. premije socijalnih osiguranja, ka-da sledi i konačan obračun.

horizonte Nr. 6 | August 2007 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndical SA,Lausanne, Chefredaktion: Alberto Cherubini; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Pereira, M. Komaromi, H. Gashi, M.Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi |Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn | Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramo

Sindikat Unia objavila je do sada na-jpreciznije podatke o poslovanju pri-vrede u Švajcarskoj za 2006 godinu.Kod 43 švajcarska preduzeća, zaradekoncerna i plate menadžera dostiglesu rekordne visine.

Profit je porastao za 28,9%, a plate vodećih ka-drova u koncernu za 14,5%. Pri tome su srednjei najniže plate u ovim preduzećima porasle sa-mo za 1,7%, nesto malo više nego što je iznosiogodišnji procenat poskupljenja.Istraživanje Unia Sindikata u 43 najveće švajca-rske firme pokazuje, da se već od ranije skanda-lozna razlika izmedju najnižih plata zaposlenihi najviših menadžerskih plata u 2006 godini joši povećala. Dok su plate rukovodećih ljudi ko-ncerna porasle u prosjeku za 14,5%, najniže isrednje plate povećale su se za knap 1,7% (no-minalno) – samo za malo više od godišnjeg po-skupljnja od 1.1%. Tako su prosječne zarade za-poslenih u ovim preduzećima dostigle do sadanajveću razliku od 1:65 (2005 godine iznosila je1:58). Povećanje, znači iznosi 12,6%. To znači daprosječan zaposlenik i ovim firmama mora daradi 65 godina, kako bi zaradio prosječnu platurukovodećih ljudi u koncernu.

Najveće razlike u platama ostvarile su kao i dosada banke i farma industrija: kod UBS 1:4121,kod CS 1:263, kod Novartis 1:119, Roche 1:119.Nije puno bolje ni industriji hrane: Nestle 1:86,Lindt&Sprüngli 1:77. U firmi Lonza, razlikaizmedju najnižih i najviših plata porasla je čakza 190,8%; kod Valore, gdje zaposleni u kiosci-ma rade za minimalne plate od 3300 franaka,razlika je takodje povećana i iznosi 54,2%. Akose uzmu u obzir zarade CEOs, situacija je još dra-matičnija: plate menadžera u 2006 godini po-rasle su u prosjeku za 22%. Kod Novartisa odnosnajviša i najniža plata iznosi 1:806.

Mnogo toga treba nadoknaditiSlužbene analize pokazuju da u Švajcarskoj, jošod 2003 godine više nisu rasle – bez obzira nadobru konjukturu i veliki porast produktiviteta.Ova studija Unia sindikata potvrdjuje, da jeosnovni i realni porast plata moguć i kod za-poslenih koji imaju normalne ili minimalne za-rade. Unia Sindikat će zato na jesen 2007 godi-ne, u pregovorima sa poslodavcima tražiti rea-lno povećanje plata za 3%. Više detalja o zahtje-vima zaposlenih Unia će objaviti nakon što bu-du dotupni podaci o poslovanju u drugom kva-rtalu.

Mladi posloprimci imaju do 30. go-dine strosti pravo na 5 sedmica go-dišnjeg odmora (čl. 329a OR, www.jugendurlaub.ch), kako bi se na-gažovali u jednoj organizaciji mladih.jer, u životu ne postoji samo rad, veći socijalni kontakti kao i dobrovoljnoangažovanje u interesu svih.

Mladi mogu uzeti odmor ukoliko dobrovoljnoobavlaju jedan rukovodeći ilisavetodavni posao u jednoj od neprofi-tirajućih organizacija (kao napr.sindikalna grupa mladih, izvi-djači, organizacioni odbor hi-p-hop-koncerta, lager godi-šnjeg raspustadece ...). O je-dnoj vodećoj, sa-vetodavnoj ili negova-teljskoj ulozi se radi onda,ako neko nije samo po-moćno osoblje. Da-kle, predsednik

Grupe mladih Sindikata Unia, tehničar na ko-nceru, redaktor časopisa udruženja, kuvar u la-geru, odgovora za bar na partiju mladih itd. Fe-rije za mlade nažalost nisu plaćene. One nesmanjuju normalno pravo na godišnji omdori ne mogu biti poništene od strane poslodavca.Učenici u privredi imaju takodje pravo na feri-je za mlade, ali ne smeju zaboraviti, da se izvi-nu u stručnoj školi koju pohadjaju. Ferije zamlade je važno dostignuće: Mi se ovim medju-tim ne smemo zadovoljiti! Sindikat Unia se bo-ri za duže i plaćeno ferije za mla- de!

Mladi dobrovoljci i duže ferije

Nagradjeno angažovanje

Zapošljavanje dobrovoljaca na turniru Euro 2008

Fer radni uslovi

U saradnji sa institutom za školovanjeECAP i uz finansijsku pomoć Saveznekomisije za pitanje stranaca (EKA) iParitetnih stručnih komisija datih za-nimanja, Sindikat Unia je 2006. god.organizovao kurseve nemačkog ifrancuskog jezika u raznim regijamaŠvajcarske.

Veliki broj posloprimaca iz raznih branši kao što suČišćenje, Ugostiteljstvo i Poljoprivreda imalo je mo-gućnost, da produbi svoja znaja iz jednog od zva-ničnih jezika kao što je nemački ili frncuski rezik uregijama širom Švajcarske. Doprinosi polaznika ku-rsu su bili veoma mali, jer je deo troškova snosila

EKA a deo Paritetne stručne komisije date dela-tnosti. Unia je uspešno organizovala kurseve u me-stima Bern, basel, Luzern i Vaud.

Za ovu godinu 2007/2008 Unia takodje planirakurseve u Bernu, Baselu, Luzernu i Vaudu. Rok pri-javljivanja ističe ovih dana. Za više informacija obra-tite se sekretarijatima Sindikata Unia: Sekcija Bern, Monbijoustr. 61, 3007 Bern, T 031385 22 22; Sekcija Nordwetschweiz, Rebgasse1, 4958 Basel, T 061 686 73 00; Sekcija RivieraEst-Vaudois, grand-Place, 1800 Vevey1, T 021 92520 40 i Sekcija Luzern, St. karlistr. 21, 6002 Lu-zern, T 041 249 93 00 kao i na adresu: migra-tion@unia.ch.

Kursevi stranih jezika

Konačno ispunjenje obećanja

IV posle glasanjaPrihvatanjem 5. revizije Invalidskogosiguranja (IV) glasači švajcarske sustavili akcenat na ranije prepozna-vanje sluačjeva invalidnosti i na jačuintegraciju invalida u radni svet.

Sada od strane krugova poslodavaca moraju usle-diti umesto reči dela: Poslodavci su dužni, da ma-sivno povećaju broj radnih mesta za invalide. Iranije prepoznavanje invalidnosti ima smisla sa-mo onda, ako su poslodavci spremni da zaposlete ljde, koji zbog fizičkih ili psihičkih smetnji ni-su više potuno sposobni za rad.

Kontrola obećanogSavez Sindikata Švajcarske (SSŠ) zahteva od Sa-vezne vlade, osnivanje jedne istance za kontro-lu principa ranijeg prepoznavanja i integracijuu radni proce, koji je prihvaćen od strane šva-jcarskih glasača. Samo na ovaj način se možeomogućiti kontrola i pravovremena intervenci-ja, ako poslodavci ciljeve 5. revizije IV ne spro-vode u život. Relativno veliki broj Ne glasova po-

kazuju, da švajcarski glasači ne žele da se sani-ranje ovog osiguranja vrši samo na osnovusmanjenja davanja invalidima i njihovim poro-dicama. SSŠ zahteva, da se kod sprovodjenja uživot revizije IV izbegnu teški socijalni slučaje-vi. Naime, sama revizija ne rešava probleme fi-nansijskog saniranja ovog osiguranja. Pre gla-sanja su skoro sve partije bile mišljenja, da se IVmože spasiti samo dodatnim finansiranjem a nesamo štednjom davanja invalidima. I po ovompitanju moraju uslediti konkretne mere. SSŠ za-hteva donošenje jedne ovakve parlamentarneodluke, kako bi se smanjio deficit Invalidskogosiguranja.

Zaštita invalida5. revizija predvidja pravovremeno integrisanjaljudi sa fizičkim ili psihičkim oštećenjima, podpretnjom sankcija, ako isti ne saradjuju. Isto-vremeno za ovu kategoriju nedostaju zaštita odotkaza kao što je naglasila poslnica Veća narodaMarianne Huguenin u svojoj mociji. Prema to-me, ovi posloprimci imaju automatski lošiji po-ložaj od ostalih zaposlenih. Ova poslanica Većanaroda zahteva od švajcarske savezne vlade, dase revizijom Obligacionog prava (OR) ukine ovadiskriminacija prema delom nesposobnih lica.

Studija Unia Sindikata o razvoju plata i zarada

Velike razlike u platama

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 150 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 200 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.00000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.00000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /PDFX3:2002 ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check true /PDFXCompliantPDFOnly true /PDFXNoTrimBoxError false /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile (POL_ISOnewspaper26v4) /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition (POL-GFA 240%) /PDFXRegistryName (http://www.printonline.ch) /PDFXTrapped /False

/SyntheticBoldness 1.000000 /Description >>> setdistillerparams> setpagedevice