BOSNISCH/KROATISCH/SERBISCH

Odrastati zdravo

Vodič za roditelje i buduće roditelje o zdravlju d(j)ece dostupan na 7 jezika

Impressum

Gesund aufwachsen Ein Leitfaden zum Thema Kindergesundheit für Eltern und werdende Eltern

Herausgeber:

Volkshilfe Wien Weinberggasse 77, 1190 Wien Tel.: 01 / 360 64; E-Mail: mimi@volkshilfe-wien.at Internet: www.volkshilfe-wien.at

Ethno-Medizinisches Zentrum e.V. (EMZ) Königstraße 6, 30175 Hannover Tel.: 0511 / 684 10 20; E-Mail: ethno@onlinehome.de Internet: www.ethno-medizinisches-zentrum.de

Konzept: Barbara Kuss und Petra Dachs Redaktion: Barbara Kuss, Petra Dachs, Klara Markin und Lea Bröckmann

Lektorat: Margit Kridlo Übersetzung: Dolmetscherdienst – Ethno-Medizinisches Zentrum e.V.

Covergestaltung, Layout & Satz: Roland Peschetz (STARRYDYNAMO.STUDIOS)

Die vorliegende Publikation ist Teil des Projektes MiMi GesundheitslotsInnen Wien & Oberösterreich und wird aus Mitteln des Bundesministeriums für Europa, Integration und Äußeres sowie der Gebietskrankenkassen Wien und Oberösterreich kofinanziert.

Projektleitung MiMi GesundheitslotsInnen Österreich: Stephan Amann, Ramazan Salman

Für die Richtigkeit und Vollständigkeit der angebotenen Informationen sowie Internetadressen wird keine Haftung übernommen.

Alle Rechte vorbehalten. Das Werk ist urheberrechtlich geschützt. Jede Verwertung in anderen als den gesetzlich zugelassenen Fällen bedarf deshalb der vorherigen schriftlichen Genehmigung.

Eigenverlag: Volkshilfe Wien Stand: Juni 2015

Uvod

Zdravlje za sve. Zdravlje od početka.

MiMi – „Sa migrantima za migrante” – je zdravstveni projek(a)t koji se usp(j)ešno prim(j)enjuje od 2003. u N(j)emačkoj, a od 2012. i u Austriji, radi poboljšanog pristupa populacije sa migrantskim por(ij)eklom/podrijetlom zdravstvenom sistemu/sustavu i zdravstvenim temama.

Zbog toga će se migranti edukovati za instruktore u oblasti zdravlja. Oni će potom u svojim zajednicama organizovati informativne skupove na temu zdravlja na maternjem jeziku. U tu svrhu mogu koristiti višejezični materijal, kao npr. zdravstveni vodič „Zajedno do zdravlja – austrijski zdravstveni sistem/sustav”. Osim toga, postoji i višejezični info materijal na teme „Ishrana/prehrana i kretanje”, „Starost, n(j)ega i zdravlje”, kao i mentalno zdravlje.

Ovaj vodič „Odrastati zdravo” predstavlja proširenje MiMi ponude tema. Stoga izlazimo ususret željama velikog broja migranata da obezb(ij)edimo više informacija na maternjem jeziku o zdravlju d(j)ece. Cilj je da čitaocima/čitateljima predstavimo mogućnosti da pozitivno utiču i očuvaju zdravlje svoje d(j)ece i c(ij)ele porodice/obitelji.

U prvom d(ij)elu daćemo/dati ćemo informacije o uslugama/davanjima austrijskog zdravstvenog sistema/sustava i socijalnog osiguranja za zdravstveno i socijalno zbrinjavanje roditelja, d(j)ece i mladih (adolescenata). Drugi dio/deo se bavi važnošću porodice/obitelji u pogledu uzornog života i prenošenja ponašanja koje podstiče zdravlje. Naredna tri poglavlja daju uputstva i sav(j)ete za zdravu ishranu/prehranu, kretanje i podsticaj mentalnog zdravlja d(j)ece i adolescenata. Na kraju se daju informacije na temu zdravlja zuba, kao i prevencije nezgoda.

Radujemo se ako informacije u ovom vodiču doprinesu podsticaju zdravog odrastanja d(j)ece.

Vaš MiMi tim Austrija

Sadržaj

Uvodna r(ij)eč saveznog ministra Sebastijana Kurca (Sebastian Kurz)................................ 6Uvodna r(ij)eč mr Ingrid Rajšl (Ingrid Reischl), direktora/-ice WGKK .................................. 7Uvodna r(ij)eč Alberta Maringera (Albert Maringer), direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Gornje Austrije (Gebietskrankenkasse) Oberösterreich) ......... 8Uvodna r(ij)eč dipl. soc. Ramazana Salmana (Ramazan Salman) i mr iur. Štefana Amana (Stephan Amann), MAS MBA. ........................................................... 9

1. Austrijski zdravstveni sistem/sustav za d(j)ecu i mlade........................................... 10Pr(ij)e trudnoće ............................................................................................................................... 10 Kontrola zdravlja Sav(j)etovanje roditelja koji planiraju d(j)ecuZa vr(ij)eme trudnoće .................................................................................................................... 12 Test trudnoće Legitimacija/Iskaznica za majka i d(ij)ete (Mutter-Kinder-Pass) Novčano davanje: sedmična/tjedna davanjaO porođaju/porodu ........................................................................................................................ 15 Priprema M(j)esto porođaja/poroda Pomoć babice/primaljeNakon porođaja/poroda ............................................................................................................... 17 Važne službene procedure Novčana davanja: pomoć porodici/obitelji, davanja za brigu/skrb o d(j)eci, dodatna zaradaD(j)etinjstvo i adolescencija ......................................................................................................... 20 Pregledi u d(j)etinjstvu i adolescenciji Vakcinacija/Cijepljenje vašeg d(j)eteta Ako je vaše d(ij)ete bolesnoDodatne informacije o trudnoći i porođaju/porodu ............................................................... 23 Zdrav način života od početka Moguće poteškoće Ponude za roditelje i d(j)ecu

2. Uticaj porodice/obitelji na zdravstveno ponašanje d(j)ece ..................................... 26Podsticanje/Poticanje zdravog ponašanja ................................................................................ 27Podsticanje/Poticanje mentalnog zdravlja................................................................................ 28Podrška/Potpora obrazovanju ..................................................................................................... 28Kontrola korištenja medija ........................................................................................................... 29 Gledanje televizije Digitalni mediji Prekom(j)erno korištenje?

3. Ishrana/Prehrana vašeg d(j)eteta ................................................................................ 31Bebe .................................................................................................................................................. 31 Majčino ml(ij)eko i zamjena za majčino ml(ij)eko Dopunska ishrana/prehrana Pravilna ishrana/prehrana od početka!

Neke informacije su posebno naglašene, date u posebnim okvirima i opremljene simbolima, koje treba razum(j)eti ovako:

Koristan sav(j)et

Sm(j)ernica za dalje informacije

„Pažnja/Pozor! Naročito važno.”

D(j)eca i adolescenti ....................................................................................................................... 34 Piramida ishrane/prehrane Zdrava užina Poremećaji u ishrani/prehrani Prekom(j)erna težina

4. Kretanje .............................................................................................................................. 37Kretanje je razvoj ............................................................................................................................ 37 Posl(j)edice nedostatka kretanja Preporuke u vezi sa kretanjemSportska udruženja/udruge ......................................................................................................... 39Fizičko vaspitanje/Tjelesni odgoj u školi .................................................................................... 39

5. Mentalno zdravlje d(j)ece i mladih (adolescenata) .................................................... 40Stvaranje baze/osnove .................................................................................................................. 40 Povezanost sa određenom osobom i iskonsko pov(j)erenje Samopoštovanje i samopouzdanje Grupe vršnjakaIzazovi ............................................................................................................................................... 42 Pritisak od prilagođavanja Pubertet Zavisnost/Ovisnost i zavisnost/osivnost od droga kod mladih

6. Prevencija nezgoda .......................................................................................................... 45Sigurnosni sav(j)eti ........................................................................................................................ 45 U stanu Na igralištu Na ulici

7. Zdravlje zuba ..................................................................................................................... 48Ishrana/Prehrana za zdrave zube ............................................................................................... 48Zubarski pregledi ........................................................................................................................... 49Higijena usta i zuba ........................................................................................................................ 49

8. Za kraj ................................................................................................................................ 51Skrećemo pažnju na regionalni dodatak sa adresama i linkovima ...................................... 51Zahvalnost ....................................................................................................................................... 51

6

Uvodna r(ij)eč saveznog ministra o vodiču za zdravlje d(j)ece

Zdravlje jednog čovjeka je jedno veliko dobro, koje treba podsticati i štititi od početka života, što je bolje moguće. Zdravlje utiče, u biti, i na to koliko su ljudi u stanju da učestvuju/sudjeluju u društvenim procesima. Osiguranje i podsticanje zdravlja su istovremeno i m(j)ere podsticanja integracije.

Projekat „MiMi - Instruktori zdravlja” usp(j)ešno doprinosi, sada već od 2012, poboljšanju zdravlja migranata u Austriji putem osnovnih i kulturno os(j)etljivih informacija.

Zbog velike potražnje za specifičnim informacijama o zdravlju d(j)ece, posvetili smo ovoj važnoj temi poseban modul. Ova brošura nudi širok pregled austrijskog zdravstvenog sistema/sustava za d(j)ecu i mlade i pomaže migrantima da pristupe ponudama za prevenciju i zdravstvenim službama. Osim toga, bavićemo/bavit ćemo se važnim temama kao što su zdravlje zuba, prevencija nezgode, kretanje, ishrana/prehrana i podsticanje mentalnog zdravlja d(j)ece i mladih.

Neophodno je od početka upoznati migrante sa sistemom/sustavom i podsticati razmišljanje o prevenciji, da bi se izb(j)egle eventualne kasnije posl(j)edice. Mora se postaviti cilj da se svoj d(j)eci i mladima u našoj zemlji, nezavisno od njihovog por(ij)ekla, moraju omogućiti jednake šanse za zdravlje i najbolji početak života!

Sebastian Kurz Savezni ministar za Evropu, integracije i spoljne/vanjske poslove

7

Dragi čitaoče!

Zdravlje je svima važno. Temeljac se polaže već u d(j)etinjstvu. Mnogi zdravstveni problemi u odraslom dobu često imaju kor(ij)en u d(j)etinjstvu ili mladosti. Zato je Bečkom fondu zdravstvenog osiguranja (WGKK) najveća želja podsticanje zdravlja najmlađih.

Očuvanje i podsticanje zdravlja nije samo zadatak svakog pojedinca. Potrebna je i zajednička odgovornost i zalaganje svih nas, da bi podsticanje zdravlja u svim društvenim sferama moglo da bude d(j)elotvorno prim(j)enjeno.

Iako pristup zdravstvenom sistemu/sustavu mogu da koriste svi osiguranici i članovi njihovih porodica/obitelji, nemaju sve grupe/skupine stanovništva iste šanse za podsticanje, očuvanje i vraćanje zdravlja. Naš cilj je da uklanjanjem jezičkih ili kulturoloških barijera olakšamo pristup prevenciji i podsticanju zdravlja stanovnicima Beča sa migrantskim por(ij)eklom. Stoga je naš zajednički projekat sa organizacijom “Narodna pomoć” (Volkshilfe) Beč „MiMi Instruktori zdravlja” važan kamen temeljac. Ovom prilikom želimo da se zahvalimo instruktorima zdravlja, čije veliko zalaganje i stručna kompetencija su omogućili usp(j)eh projekta.

Mr Ingrid Rajšl (Ingrid Reischl) Direktor/-ica WGKK

8

Zdravlje od početka!

U poređenju sa ostalim državama sv(ij)eta, Austrija ima vema dobro zdravstveno zbrinjavanje. Međutim, međunarodne studije pokazuju da je znanje pojedinaca o zdravlju veoma loše. Najčešće je to slučaj sa migrantima: često im nedostaje orijentacija u mreži institucija za zbrinjavanje i terapiju, stoga su zdravstveni podsticaji često nedovoljni.

Nedostatak znanja roditelja je naročit hendikep za d(j)ecu, jer se temelj dobrog zdravlja postavlja veoma rano u životu! Za bebe i malu d(j)ecu enormno je važna zdrava ishrana/prehrana, okruženje bez duvanskog dima, sigurno okruženje i naročito stabilni odnosi. Tako se izb(j)egava veliki broj oboljenja. Redovna kontrola kod pedijatra putem knjižice/iskaznice za majku i d(ij)ete služi za sav(j)etovanje i rano otkrivanje bolesti. Pažljiva n(j)ega zuba od početka pošted(j)eće vas bolova i skupog l(ij)ečenja. D(j)elimično besplatne vakcine/cjepiva štite d(j)ecu prvenstveno od infekcije teškim bolestima.

Kao MiMi zdravstveni instruktori doprinosite i tome da d(j)eca u vašem okruženju odrastaju zdrava. Pomažete roditeljima kod orijentacije u zdravstvu i informišete ih o podsticanju zdravlja. Stoga se radujemo što možemo da vas podržimo u vezi sa MiMi edukacijom i dodatnim edukovanjem.

Srdačno vam zahvaljujemo na angažovanju i mnogo sreće na ovom kursu/tečaju!

Albert Maringer Direktor zdravstvenog osiguranja Gornje Austrije (Oberösterreich)

9

Zdravlje za svu d(j)ecu!

Uprkos bogatoj ponudi različitih zdravstvenih ustanova, još uv(ij)ek je previše d(j)ece i mladih zdravstveno zapostavljeno.. To se naročito odnosi na d(j)ecu migranata, jer njihovim roditeljima ponude za zdravlje i zdrav život često nisu dovoljno pristupačne. Pored jezika, kao suštinsku barijeru prepoznajemo i poznavanje potpuno drugačije strukturisanih sistema/sustava u zemljama iz kojih dolaze, i pr(ij)e svega često ponižavajuće i naporne radne i životne uslove/uvjete migranata u Austriji.

Ovaj vodič podržava angažovane i dobrovoljne napore naših MiMi zdravstvenih instruktora, koji i sami imaju migrantsko por(ij)eklo/podrijetlo i odgovarajuću jezičku kompetenciju. Edukovali smo ih o specifičnim temama zdravlja, da bi mogli organizovati informativne skupove na maternjem jeziku.

Da bi ovaj vodič mogao na mnogo jezika da doprinese zdravlju sve d(j)ece u Austriji, bila je potrebna ogromna podrška/potpora naših donatora, na kojoj želimo veoma da zahvalimo Saveznom ministarstvu za Evropu, integracije i spoljne/vanjske poslove, kao i Fondovima zdravstvenog osiguranja pokrajina Beč i Gornja Austrija.

Našu zahvalnost dugujemo i stručnim ekspertima, koji su dali svoj doprinos ovom vodiču i koji će edukovati naše instruktore.

Dalje, zahvaljujemo se redakcijskom timu: Barbara Kuss, Petra Dachs, Klara Markin i Lea Bröckmann. Sada možemo da predstavimo višejezični proizvod, koji može da se koristi u c(ij)eloj Austriji.

Ali, sada su važni samo naši angažovani MiMi zdravstveni instruktori, jer oni će d(ij)eliti ovaj vodič na svojim skupovima, a samim tim i informacije o zdravlju d(j)ece roditeljima i budućim roditeljima – hvala im na tome!

Dipl. soc. Ramazan Salman Upravnik Etno-medicinski centar

Mr iur. Štefan Aman (Stephan Amann), MAS MBA Glavni rukovodilac/voditelj MiMi Austrija Načelnik/Voditelj od(j)eljenja/odjela za integracije i međukulturalni rad, organizacije “Narodna pomoć” (Volkshilfe) Beč

10

1. Austrijski zdravstveni sistem/sustav za d(j)ecu i mlade

U Austriji postoji mnogo ponuda za zdravstveno zbrinjavanje roditelja i d(j)ece. Sl(j)edeće informacije bi vam trebale dati pregled

• usluga/davanja u vezi sa trudnoćom, porođajem/porodom i zbrinjavanjem d(j)eteta;

• obaveza koje morate ispuniti da biste mogli koristiti ove usluge/davanja;

• novčanih davanja u slučaju trudnoće i posl(ij)e nje;

• zdravog načina života pr(ij)e i tokom trudnoće.

Pr(ij)e trudnoće

Kontrola zdravlja

Ako želite d(ij)ete, pr(ij)e porođaja/poroda možete se pozitivno pripremiti za trudnoću: kontrolom zdravlja i odgovarajućim načinom života. Za kontrolu zdravlja možete koristiti tzv.

Pr(ij)e trudnoće obavite zdravstvene preglede/pretrage i posav(j)etujte se.

11

pregled zdravih osoba. Pri tome se prov(j)erava da li kod vas postoji povišen rizik od hroničnih kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa. U faktore rizika spadaju: prekom(j)erna težina, stres, povišen krvni pritisak/tlak, visoke vr(ij)ednosti holesterola. Pregled zdravih osoba možete obaviti besplatno jednom godišnje u nekoj od ambulanti zdravstvenog osiguranja ili kod vašeg porodičnog ljekara/obiteljskog liječnika.

U centru za roditelje i d(j)ecu ili pri Sav(j)etovalištu za trudnice dobićete informacije u vezi sa svim pitanjima o začeću i trudnoći. Ovd(j)e možete dobiti i sav(j)ete na maternjem jeziku.

Medicinsko praćenje obavlja, u normalnim slučajevima, vaš ginekolog pr(ij)e i tokom trudnoće, prilikom porođaja/poroda i posl(ij)e toga.

Pr(ij) trudnoće prov(j)erite i stanje sa vašom vakcinacijom/cijepljenjem. To je važno, jer neke bolesti mogu tokom trudnoće izazvati komplikacije. Ovo se posebno odnosi na ospice, zauške, varičele (vodene kozice), veliki kašalj i rubeole. Pr(ij)e svega kod rubeola postoji u trudnoći visok rizik od retardacije novorođenčeta.

Osim toga, trebali biste uraditi test na hlamidiju (bakterija). Ona može izazavti (iz)vanmateričnu trudnoću i stoga biste se pr(ij)e trudnoće trebali l(ij)ečiti i vi i partner.

Ako uzimate l(ij)ekove, morate razjasniti koje (ij)ekove pri planiranju d(j)eteta i tokom trudnoće sm(ij)ete uzimati, a koji moraju biti zam(ij)enjeni.

Raspitajte se i lično/osobno posav(j)etujte o svim m(j)erama podrške/potpore, kao i o svim potencijalnim opterećenjima i rizicima!

12

Sav(j)etovanje kod planiranja d(j)eteta

Na trudnoću se nekad mora čekati nekoliko m(j)eseci. To nije neuobičajeno. Ako posl(ij)e dugo vremena ne zatrudnite, postoji mogućnost da se obratite posebnom sav(j)etovalištu ili ambulanti za planiranje d(j)ece. Tamo možete razjasniti moguće uzroke i mogućnosti l(ij)ečenja.

Jako je važno da oba partnera dođu na sav(j)etovanje, da bi se uzroci problema pri začeću mogli zajednički ustanoviti. Osim toga postoje i ponude sav(j)etovanja sa psihologom kod problema pri začeću, koje vam mogu pomoću u ovoj mentalno često stresnoj situaciji.

Brošura: „Želimo bebu” (Wir möchten ein Baby) Saveznog ministarstva zdravlja (2015.) nudi informacije o preuzimanju troškova medicinski potpomognute oplodnje putem IVF-fondova.

Link: bit.ly/bmgBaby

Za vr(ij)eme trudnoće

Test trudnoće

Prvi znaci trudnoće pojavljuju se često u obliku t(j)elesnih prom(j)ena, kao što su mučnina, pret(j)erana glad, os(j)ećaj napetosti u dojkama ili vrtoglavica i izostanak menstruacije. Da biste bili sigurni, možete sami obaviti test urina. Test je dostupan u apotekama, bez recepta. Ako je rezultat pozitivan, trebali biste se odmah obratiti svom ginekologu da to povrdi.

Legitimacija/Iskaznica za majku i d(ij)ete (Mutter-Kind-Pass)

Čim se utvrdi trudnoća, dobijate od svog ginekologa legitimaciju/iskaznicu za majku i d(ij)ete (“Mutter-Kind-Pass”), za zdravstveno zbrinjavanje vas i vašeg d(j)eteta.

Vaša legitimacija/iskaznica za majku i dijete dokumentuje razvoj nerođenog d(j)eteta do rođenja i potom do 62. m(j)eseca života.

13

Legitimaciju/Iskaznicu za majku d(ij)ete može dobiti svaka trudnica, čak i ako nije austrijska državljanka!

Ako niste zdravstveno osigurani, ipak možete obavljati preglede/pretrage besplatno. Ali pr(ij)e pregleda morate od Fonda zdravstvenog osiguranja dobiti potvrdu da imate pravo na to.

Predviđeni su sl(j)edeći pregledi:

Pr(ij)e porođaja/poroda – pregledi trudnica:

• pet pregleda opšteg/općeg zdravstvenog stanja majke;

• razni testovi krvi;

• testovi na faktore rizika kod majke i d(j)eteta (ovo su moguća zdravstvena opterećenja koja mogu izazvati eventualne probleme);

• tri ultrazvučna pregleda

Nakon porođaja/poroda – pregledi d(j)eteta:

• deset pregleda d(j)eteta;

• jedan ortopedski pregled;

• jedan pregled ORL;

• dva oftalmološka pregleda.

Tačan plan pregleda dobijate prilikom obavljanja pregleda prema legitimaciji/iskaznici za majku i d(ij)ete

Preglede do porođaja obavlja vaš ginekolog, potom pedijatar. Pregledi su besplatni, ali samo u slučaju da l(j)ekar/liječnik ima ugovor sa zdravstvenim osiguranjem.

Opisuje se i zdravstveno stanje majke. Na taj način se eventualne komplikacije i rizici mogu prepoznati na vr(ij)eme i medicinski tretirati.

14

Novčana davanja: sedmična/tjedna porodiljska/porodiljna naknada

Početkom osme ned(j)elje/tjedna pr(ij)e termina porođaja/poroda počinje program zaštite majke. To znači da buduće majke ne smiju više da rade. Kod nekih zanimanja (npr. u ugostiteljstvu) ne sm(ij)ete raditi od dana kada je l(j)ekar/liječnik ustanovio trudnoću.

Ako ste u radnom odnosu (radnica, službenica, honorarna radnica), dobijate takozvanu porodiljsku/porodiljnu naknadu od početka programa zaštite majki do osam ned(j)elja/tjedana posl(ij)e porođaja/poroda (kod više od jednog novorođenčeta, do dvanaest ned(j)elja/tjedana posl(ij)e porođaja), u visini vaše dotadašnje neto plate.

Ako obavljate mini posao, dobijate fiksni iznos kao porodiljsku/porodiljnu naknadu.

Ako na početku programa zaštite majki primate pomoć za nezaposlene ili pomoć u hitnim slučajevima, možete pod određenim okolnostima dobiti i porodiljsku/porodiljnu naknadu. Molimo Vas da ovo razjasnite u Službi za zapošljavanje (AMS).

Članovi porodice/obitelji osiguranika i samostalno osigurana lica/osobe nemaju pravo na porodiljsku/porodiljnu naknadu. Molimo Vas da se obavezno raspitate kod svog nadležnog zdravstvenog osiguranja, koja prava imate.

Zaht(j)ev morate podn(ij)eti kod svog nadležnog socijalnog osiguranja nakon izdavanja legitimacije/iskaznice za majku i d(ij)ete. Uz to, morate u svakom slučaju don(ij)eti i sl(j)edeća dokumenta:

• legitimaciju/iskaznicu za majku i d(ij)ete sa l(j)ekarski/liječnički potvrđenim terminom porođaja/poroda;

• vaš važeći bankovni račun sa IBAN brojem;

• vašu ličnu kartu/osobnu iskaznicu sa slikom;

• vašu potvrdu o radu i plati/plaći;

• u slučaju da se nalazite u programu pr(ij)evremene zaštite majki, morate don(ij)eti originalnu potvrdu o oslobađanju od rada (=l(j)ekarska/liječnička potvrda, u kojoj piše da ne sm(ij)ete više raditi)

Raspitajte se kod svog socijalnog osiguranja, da li možete da pošaljete dokumente poštom i da li su, pored gore navedenih dokumenata, potrebni još neki.

Tražite preciznu listu sa potrebnim dokumentima za podnošenje zaht(j)eva i precizno pratite uputstva.

15

O porođaju/porodu

Priprema

Pripremni kurs/tečaj za porođaj/porod važan je da bi ste se o svemu, sami ili sa partnerom, mogli informisati u vezi sa porođajem/porodom. Kurs/Tečaj vam takođe(r) pomaže da se t(j)elesno, misaono i psihički prilagodite tom događaju. Kurseve/Tečaje biste trebali početi pohađati od 25. ned(j)elje/tjedna trudnoće.

Ostale korisne ponude su npr. trudnička gimnastika ili trudnička joga.

Pripremne kurseve/tečaje organizuju (po)rodilišta u bolnicama, babice/primalje, narodni univerziteti/sveučilišta ili privatna udruženja/udruge. Morate ih platiti sami. Troškovi variraju između € 100,- i € 150,-.

Trudničku gimnastiku nude babice/primalje, centri za roditelje i d(j)ecu ili privatna udruženja/udruge, i nju morate, takođe(r), sami platiti. Jedan sat košta između € 7,- i € 15,-.

Informacije o narednim kursevima/tečajima u vašem okruženju možete dobiti npr. u centrima za roditelje i d(j)ecu.

M(j)esto porođaja/poroda

Možete odabrati gd(j)e i kako želite da se porodite. Postoje tri mogućnosti:

• u bolnici;

• u ambulanti;

• kod kuće.

Ako želite da se porodite u bolnici, morate dosta ranije rezervisati krevet za porođaj/porod. Možete sami odabrati i babicu/primalju koja će vam pomoći

16

kod porođaja/poroda. Ako to ne uradite, pomagaće vam babica/primalja koja je dežurna na dan porođaja/poroda.

Kod ambulantnog porođaja/poroda porodićete se u bolnici, ali posl(ij)e porođaja/poroda idete kući, ukoliko ne dođe do komplikacija. Za ovu opciju morate se prijaviti u nekoj bolnici još tokom/tijekom trudnoće. Osim toga, morate potražiti i babicu/primalju i pedijatra koji će posl(ij)e porođaja/poroda pratiti vas i vašu bebu kod kuće.

Kod kućnog porođaja/poroda donosite d(ij)ete na sv(ij)et kod kuće. Kod ove vrste porođaja/poroda, već tokom trudnoće i posl(ij)e porođaja/poroda bićete/bit ćete pod nadzorom babice/primalje po svom izboru.

Pomoć babice/primalje

Ostale sav(j)ete od strane babice/primalje morate sami platiti, i ti troškovi iznose € 50,- po satu.

Zdravstveno osiguranje plaća pomoć babice/primalje i tu pomoć može koristiti svaka žena. Svakako da postoje precizne odredbe o tome kada i koliko često se plaća usluga babice/primalje. Osim toga, babica/primalja mora imati zaključen ugovor sa vašim zdravstvenim osiguranjem.

Zato se obavezno prethodno informišite koje troškove snosi osiguranje!

Svaka žena može koristiti pomoć babice/primalje. Zdravstveno osiguranje plaća sl(j)edeće usluge babice/primalje:

Sav(j)eti babice/primalje:

• jedan sav(j)etodavni razgovor sa babicom/primaljom između 18.-22. ned(j)elje/tjedna trudnoće.

Ambulantni porođaj/porod:

• dv(ij)e kućne pos(j)ete u trudnoći odn. razgovori u ordinaciji babice/primalje;

• jedna kućna pos(j)eta u periodu od 1. do 5. dana posl(ij)e porođaja/poroda;

• po potrebi još sedam kućnih pos(j)eta do kraja/konca 8. ned(j)elje/tjedna posl(ij)e porođaja/poroda.

17

Pr(ij)evremeno otpuštanje (pr(ij)e 4. dana posl(ij)e porođaja/poroda):

• jedna kućna pos(j)eta u periodu od dana posl(ij)e otpusta do 5. dana posl(ij)e porođaja/poroda;

Pr(ij)evremeno otpuštanje posl(ij)e carskog reza, pr(ij)evremenog porođaja/poroda, rođenja više d(j)ece istovremeno (pri(ij)e 6. dana nakon porođaja/poroda):

• jedna pos(j)eta dnevno od dana posl(ij)e otpusta do 6. dana posl(ij)e porođaja/poroda.

Porođaj/Porod kod kuće:

• najviše četiri kućne pos(j)ete ili konsultacije do kraja/konca 40. ned(j)elje/tjedna trudnoće;

• najviše još tri kućne pos(j)ete ili konsultacije u 41. i 42. ned(j)elji/tjednu trudnoće;

• praćenje tokom porođaja/poroda kod kuće;

• jedna pos(j)eta dnevno od 1. do 5. dana posl(ij)e porođaja/poroda.

Od 6. dana posl(ij)e porođaja/poroda (kod pr(ij)evremenog otpusta, ambulantnog porođaja/poroda i kućnog porođaja/poroda):

• najviše još sedam kućnih pos(j)eta odn. konsultacija u ordinaciji babice/primalje od 6. dana do 8. ned(j)elje/tjedna posl(ij)e porođaja/poroda, ako postoje posebni problemi (npr. problemi sa dojenjem, povreda međice)

Posl(ij)e porođaja/poroda

Važne službene procedure

Rodni list i prijava prebivališta

Posl(ij)e rođenja d(j)eteta morate u roku od sedam dana zatražiti izdavanja rodnog lista. Istovremeno možete prijaviti i prebivalište d(j)eteta („Meldezettel“).

Oba posla obavit ćete u matičnoj službi/uredu gradske opštine/kotara u kojem je d(ij)ete rođeno. Pri tome morate pon(ij)eti sa sobom više dokumenata. Pr(ij)e toga se detaljno raspitajte koji su to dokumenti!

18

Socijalno osiguranje d(j)eteta / e-card

Prilikom prijave rođenja d(j)eteta u matičnoj službi/uredu, vrši se automatska prijava d(j)eteta kod socijalnog osiguranja roditelja. D(ij)ete je osigurano preko oba roditelja. Ono dobija sopstvenu elektronsku karticu osiguranja (e-card), sa sopstvenim brojem osiguranja. Ovu karticu dobićete putem pošte na kućnu adresu, u roku od 14 radnih dana.

Ako se d(ij)ete razboli pr(ij)e nego što dobijete e-card, možete l(j)ekaru/liječniku pokazati legitimaciju/iskaznicu za majku i d(ij)ete i naknadno don(ij)eti e-card. Ili morate ostaviti kauciju/polog u iznosu između € 30,- i € 100,-, u zavisnosti/ovisno o ordinaciji i vrsti pregleda/pretrage. Kaucija/polog biće/bit će vam vraćen kada doneste e-card.

Novčana davanja: pomoć porodici/obitelji, davanja za brigu/skrb o d(j)eci, dodatna zarada

Pomoć porodici/obitelji

Prilikom prijave rođenja d(j)eteta u matičnoj službi/uredu, podaci o d(j)etetu automatski se prosleđuju Poreskoj/Poreznoj upravi (Finanzverwaltung). Ako imate pravo na pomoć porodici/obitelji, bićete/bit ćete pismeno obav(j)ešteni i novac će vam biti doznačen.

Porodiljsko odsustvo/Porodiljni dopust

Posl(ij)e porođaja imate pravo na porodiljsko odsustvo/porodiljni dopust, tj. na oslobađanje od rada. Ovo pravo važi do navršene druge godine života d(j)eteta. U tom periodu zakonom ste zaštićeni od raskida ugovora i otkaza.

Pravo na porodiljsko odsustvo/porodiljni dopust sa zakonskom zaštitom od otkaza postoji samo za dv(ij)e godine. Ali, vi i vaš partner možete tri godine primati davanje za brigu/skrb o d(j)eci, ako pod(ij)elite porodiljsko odsustvo/porodiljni dopust. Ako želite na porodiljskom odsustvu/porodiljnom dopustu ostati duže od navršene 2. godine života d(j)eteta, morate se o tome dogovoriti na svom radnom m(j)estu. U tom slučaju nemate više zakonsku zaštitu od otkaza odn. raskida ugovora.

U Beču je za izdavanje e-card nadležna Magistratska služba gradske opštine/kotara u kojoj/kojem je d(ij)ete rođeno. U saveznim pokrajinama nadležni su magistrati odn. opštinske/općinske službe.

19

Davanje za brigu/skrb o d(j)eci

Tokom porodiljskog odsustva/porodiljnog dopusta ne dobijate platu/plaću, nego davanje za brigu/skrb o d(j)eci.

Ovd(j)e možete birati između pet varijanti primanja: četiri varijante sa paušalnim iznosima i jednu varijantu koja zavisi od/ovisi o vašim primanjima. O tome koja varijanta je najbolja za vas, morate odlučiti sami ili zajedno sa svojim partnerom.

Paušalne naknade u 2015

M(j)eseci 30+6 20+4 15+3 12+2

Dnevni iznos davanja za brigu/srkb o d(j)etetu

Naknada u zavisnosti od/ovisno o vašim prihodima

14,53 € 20,80 € 26,60 € 33,00 €

M(j)eseci 12+2

Dnevni iznos davanja za brigu/srkb o d(j)etetu 80% posljednjih prihoda; max. 66,00 €

Ako roditelji pod(ij)ele porodiljsko odsustvo/porodiljni dopust, mogu ga duže koristiti: npr. maksimalno 30 m(j)eseci, ako samo jedan roditelj koristi odsustvo/dopust, ali ukupno maksimalno 36 m(j)eseci ako oboje idu na odsustvo/dopust.

Visina davanja za brigu/skrb o d(j)eci, koju dobijate dnevno, zavisi od/ovisi o izabranom modelu.

Zaht(j)ev za davanje za brigu/skrb o d(j)eci može se podn(ij)eti najranije na dan rođenja d(j)eteta. Prilikom podnošenja zaht(j)eva kod vašeg zdravstvenog osiguranja morate se odlučiti za jednu od varijanti.

Prelazak na neku drugu varijantu moguć je samo u roku od 14 dana od podnošenja zaht(j)eva (izabrana varijanta obavezuje i drugog roditelja). Nema izuzetaka od ove zakonske odredbe!

Primanje naknade za brigu/skrb o d(j)eci vezano je za redovno obavljanje pregleda/pretraga prema legitimaciji/iskaznici za majku i d(ij)ete. To znači da morate dokazati da ste obavili preglede. Izuzetak su ultrazvučni pregledi, ultrazvučni pregledi kukova i šesti do deveti pregled d(j)eteta.

20

Dodatna zarada

Postoji mogućnost da uz primanje naknade za brigu/skrb o djeci ostvarite i izv(j)esnu dodatnu zaradu. Iznos dopuštene dodatne zarade zavisi od/ovisi o izabranoj varijanti naknade za brigu/skrb od d(j)eci. Precizno se informišite o visini granice dodatne zarade, uzimajući u obzir vašu izabranu varijantu naknade i vašu ličnu/osobnu situaciju.

D(j)etinjstvo i adolescencija

Pregledi/Pretrage u d(j)etinjstvu i adolescenciji

Sa navršenim 62. m(j)esecom života d(j)eteta i posl(ij)e sistematskog pregleda pred polazak u prvi razred prestaje program obaveznih preventivnih pregleda koje subvencioniše/subvencionira država.

Ostali opšti/opći pregledi/pretrage obavljaju se, pretežno, u vrtićima ili školama. Tako postoje npr. projekti o pravilnoj ishrani/prehrani, kontroli težine i zdravlju zuba. Osim toga, u školama postoje pregledi/pretrage, u različitim intervalima, naročito pr(ij)e zajedničkih aktivnosti, kao što je prva škola skijanja ili prva sportska ned(j)elja/tjedan.

Fondovi zdravstvenog osiguranja pozivaju zaposlene mlade ljude (adolescente) jednom godišnje na poseban pregled adolescenata.

Vakcinacija/Cijepljenje vašeg d(j)eteta

Mnoge infektivne bolestu veoma su opasne za bebe i malu d(j)ecu, jer mogu izazvati teška obol(j)enja i trajno oštećenje zdravlja. Zbog toga je korisno vakcinisati/cijepiti d(j)ecu.

Informacije o novčanim davanjima naći ćete na adresibit.ly/bmfjInformation

21

Međutim, zaštitna vakcinacija/cijepljenje u Austriji nije obavezno. Dole navedene vakcinacije/cijepljenje predstavljaju samo preporuku Vrhovnog sanitarnog sav(j)eta (Oberster Sanitätsrat). Vakcinacija/Cijepljenje je besplatno. O tome kada i koliko često se mora obavljati vakcinacija/cijepljenje, saznaćete u okviru pregleda iz legtimacije/iskaznice za majku i d(ij)ete. Međutim, o tome da li će se d(ij)ete vakcinisati/cijepiti i protiv kojih bolesti, odlučujete vi kao roditelji.

Ako je vaše d(ij)ete bolesno

Za l(j)ekarsko/liječničko zbrinjavanje vašeg d(j)eteta do 14. godine života nadležan je pedijatar, a posl(ij)e toga porodični l(j)ekar/obiteljski liječnik.

U ekstremno hitnim slučajevima, kao što su prelomi kostiju, otežano disanje, gubitak sv(ij)esti ili jako krvarenje, nazovite službu hitne pomoći.

Ako je vaše d(ij)ete u stanju da se normalno transportuje, možete ga i sami odvesti u bolnicu.

Za razliku od ostalih ambulanti, d(j)ečka ambulanta je „poliambulanta“, u kojoj se obrađuju svi hitni slučajevi.

Besplatna vakcinacija/cijepljenje

Bebe/mala d(j)eca rotavirus, difterija, tetanus, veliki kašalj/hripavac,d(j)ečja paraliza (poliomijelitis), hemofilus influence B, hepatitis B,pneumokoke, zauške/zaušnjaci / ospice / rubeola (MMR)

D(j)eca školskog uzrasta

difteraija, tetanus, veliki kašalj/hripavac, hepatitis B,d(j)ečja paraliza (poliomijelitis), humani papiloma virusi,zauške/zaušnjaci / ospice / rubeola (MMR), meningokoke

Aktuelni plan vakcinacije/cijepljenja i brošuru o vakcinaciji/ cijepljenju Saveznog ministarstva zdravlja naći ćete na online zdravstvenom portalu bit.ly/impfInformation

22

Ako vaše d(ij)ete ima hronično oboljenje ili ometenost

U svim pokrajinama postoje privatne organizacije (npr. udruženja/udruge, dispanzeri), koje mogu nebirokratski da vam ponude informacije, sav(j)ete i brigu u vezi sa t(j)elesnim, mentalnim i duševnim razvojem odn. hendikepom nekog d(j)eteta.

Briga/Skrb o d(j)eci u slučaju bolesti

Ako je vaše d(ij)ete bolesno, možete koristiti odsustvo radi njegove n(j)ege od ukupno pet radnih dana godišnje, a kod d(j)ece mlađe od dvanaest godina ukupno 10 radnih dana godišnje. U tu svrhu potrebno je da l(j)ekar/liječnik napiše bolovanje za vaše d(ij)ete i morate na svom radnom m(j)estu prijaviti odsustvo radi n(j)ege d(j)eteta od prvog dana.

Ako je vaše d(ij)ete bolesno duže od 10 dana tokom jedne godine, možete uzeti godišnji odmor i bez prethodnog dogovora sa svojim poslodavcem, ako imate još neiskorištenih dana odmora. Po dogovoru sa svojim poslodavcem, možete, eventualno, uzeti i neplaćeni odmor. To morate r(ij)ešiti individualno, jer ne postoji pravno r(j)ešenje.

Ako ne možete ostati kod kuće sa d(j)eteom, u nekim gradovima postoje mobilne organizacije za brigu/skrb o d(j)eci. One dolaze vama kući i zbrinjavaju vaše d(ij)ete.

Ako kod vašeg d(j)eteta postoji akutno oboljenje, a vi ne možete brinuti o njemu, možete, uz malu članarinu, nazvati Udruženje/Udrugu „KiB children care“. Ovo udruženje/udruga pokušaće da nađe u vašoj pokrajini ustanovu ili volontera koji može da preuzme brigu/skrb o d(j)etetu.

Udruženje/Udruga „KiB“ dostupno je 24 sata dnevno na broju Tel. 0664 / 620 30 40.Web stranica: www.kib.or.at

Sav(j)ete u vezi sa odsustvom u svrhu n(j)ege naći ćete na web stranici Sindikata radnika (Arbeiterkammer):www.arbeiterkammer.at/beratung/arbeitundrecht/krankheitundpflege/pflege/Pflegefreistellung.html

23

U nekim saveznim pokrajinama postoji i ponuda sav(j)etovanja i dijagnostike za d(j)ecu i adolescente kod odgovarajućih pokrajinskih službi/ureda Ministarstva za socijalna pitanja.

Ova ponuda obuhvata:

• medicinske i psihološke preglede/pretrage, dijagnostiku, sav(j)etovanje i brigu/skrb;

• pružanje pomoći i sav(j)eta socijalne, pravne i finansijske prirode;

• ortopedsku i ergoterapijsku obradu.

Sve informacije su besplatne i sa njima se postupa pov(j)erljivo. O pravu na naknadu za pomoć i n(j)egu drugog lica obrada se vrši za svaki pojedinačan slučaj posebno.

Dodatne informacije o trudnoći i porođaju/porodu

Zdrav način života od početka

Zdrav način života treba početi i pr(ij)e trudnoće, a on je posebno važan za vr(ij)eme trudnoće. Vodite računa o zdravoj, raznovrsnoj ishrani/prehrani, sa puno vitamina, minerala i elemenata u tragovima, sa malo masti i slatkiša. Spavajte i krećite se u dovoljnoj m(j)eri i uzimajte dovoljnu količinu tečnosti/tekućine (1,5 – 2 l). To stvara dobru osnovu za razvoj nerođenog d(j)eteta.

Osim toga, još pr(ij)e i za vr(ij)eme kompletne trudnoće uzimajte dovoljne količine folne kiseline. Ona je važna za razm(j)enu materija/tvari, diobu ćelija/stanica i stvaranje krvi d(j)eteta. Folna kiselina nalazi se npr. u integralnim proizvodima i povrću, kao što je spanać/špinat, šargarepa/mrkva ili paradajz/rajčica.

Naročito je važna i higijena u kuhinji, prvenstveno kod obrade proizvoda životinjskog por(ij)ekla. U sirovim proizvodima životinjskog por(ij)ekla nalazi se salmonela, listerija i izazivači toksoplazmoze, koje, pod određenim okolnostima, mogu naškoditi bebi.

Ostale informacije u vezi sa ovom temom dobićete na servisni telefon Saveznog ministarstva za socijalna pitanja broj 0800 / 20 16 11.

24

Tokom/Tijekom trudnoće trebate se u potpunosti odreći sl(j)edećih namirnica:

• sirovo meso, sirova riba i sirovi plodovi mora;

• džigerica/jetra (barem do 13. ned(j)elje/tjedna trudnoće);

• proizvodi od sirovog ml(i)eka i meki sir;

• sv(j)eža jaja (koja se nalaze u jelima kao što su tiramisu ili majonez);

• napitke koji sadrže kinin (Tonic Water) i energetske napitke koji sadrže kofein;

• meso tune, sabljarke, iverka i štuke, jer meso ovih riba može sadržati teške metale.

Vodite računa o svojoj težini, jer i prekomjerna i nedovoljna težina

utiču na plodnost i razvoj/razvitak d(j)eteta. Ako je potrebno, počnite na vr(ij)eme da normalizujete svoju težinu (smanjenje ili povećanje težine).

Obavezno izbjegavajte svako opojno sredstvo, kao što su cigarete i alkohol, jer ova sredstva dokazano štete nerođenom d(j)etetu.

Mogući oblici stresa

Prom(j)ena načina života zbog porođaja/poroda

Trudnoća i porođaj/porod jako puno utiču na prom(j)enu života. Često velika očekivanja od novog života sa d(j)eteom izazivaju puno radosti. Neki par jako dugo želi d(ij)ete, a onda ono zaista i dođe. Ali, mora li sve da bude najbolje?

Ne, to nije uv(ij)ek slučaj! Oko jedne trećine žena ima protivr(j)ečna os(j)ećanja, ponekad se os(j)ećaju veoma jakim i samouv(j)erenim, a onda ponovo potištenim ili nesrećnim. To je potpuno normalno!

Zdrav način života važan je pr(ij)e i za vr(ij)eme trudnoće.

25

Psihičke krize posl(ij)e porođaja/poroda

Ako posl(ij)e porođaja/poroda imate misli i os(j)ećaje koji vas psihički jako opterećuju, možda se radi o psihičkoj krizi. Znaci takve krize su gubitak životne radosti, strahovi i nedostatak uv(j)erenja da “to sve možete postići“.

Ako patite od takve krize, razgovarajte o tome sa svojim l(j)ekarom/liječnikom ili pos(j)etite npr. neki centar za sav(j)etovanje žena. Ponekad su krizom pogođeni i očevi, tako da bi i oni trebali potražiti podršku/potporu!

Ponude za roditelje i d(j)ecu

Postoji velika ponuda aktivnosti koje od početka možete imati sa svojom bebom, odn. kasnije sa malim d(j)etetom. Ove aktivnosti podstiču razvoj d(j)eteta i odnos između roditelja i d(j)eteta.

Ove ponude možete naći kod raznih organizacija i veoma su rasprostranjene. Postoji npr. plivanje za bebe, joga za bebe, grupe za igru, rano muzičko/glazbeno obrazovanje; v(j)ežbe za roditelje i d(j)ecu i još puno toga.

Te ponude morate platiti sami. Narodni univerziteti/sveučilišta i centri za roditelje i d(j)ecu često nude povoljne kurseve/tečaje. Informišite se kod njih!

Jer majčinstvo može, pored sreće, izazvati i strah, preopterećenje i nesigurnost. Trudnoća i porođaj/porod su i fizički/tjelesno jako izazovni. Posl(ij)e faze privikavanja i veće sigurnosti u postupanju sa bebom, redovno se iznova javlja i osjećaj zbunjenosti.

Sav(j)et za čitanje: „... zapravo bih trebala biti sretna ...“ (... eigentlich sollte ich glücklich sein ...).Psihički i socijalni stresovi u trudnoći i posl(ij)e porođaja/poroda. Sav(j)eti za majku, oca i članove porodice/obitelji.

Savezno ministarstvo zdravlja (2013)

26

2. Uticaj porodice/Utjecaj obitelji na zdravstveno ponašanje d(j)ece

Porodica/Obitelj ima odlučujući uticaj/utjecaj na zdravstveno ponašanje d(j)ece i adolescenata, jer se u porodici/obitelji formiraju vr(ij)ednosti i norme i oblikuje ponašanje: Ono što naučite svoju d(j)ecu, ali prvenstveno način na koji vi živite i kako sa njima postupate, ima uticaj na njihov kompletan život. Ti obrasci mogu se u odraslom dobu prom(ij)eniti samo d(j)elimično ili jako teško.

Zato u ovom poglavlju dajemo samo nekoliko napomena o tome kako posebno u svakodnevnom porodičnom/obiteljskom životu možete pozitivno uticati/utjecati na zdravstveno ponašanje svoga d(j)eteta.

U poglavljima 3 do 8 naći ćete opširne informacije o unapr(j)eđenju zdravlja d(j)ece i adolescenata.

Na koje oblasti roditelji mogu uticati/utjecati?

Temeljac za sve oblasti u životu postavlja se u porodici/obitelji: za ponašanje u ishrani i u odnosu na kretanje, oblike i pravila komunikacije, obrazovanje, postupanje sa opojnim sredstvima, postupanje sa medijima itd.

Što je d(ij)ete imalo izraženiji obrazac ponašanja koji je dobar za zdravlje, to će pr(ij)e usvojiti i dugoročno koristiti takav obrazac ponašanja.

27

Posp(j)ešivati zdravo ponašanje

U pogledu ishrane/prehrane i razvoja zdravog ponašanja u ishrani/prehrani kod d(j)ece pomaže:

• ako su obroci raznovrsni i zdravi, a d(j)eca se na taj način navikavaju na zdravu hranu;

• ako c(ij)ela porodica/obitelj jede zajedno barem jednom dnevno;

• ako se tanjir ne napuni odmah do vrha;

• ako d(j)eca na moraju više jesti ako su već sita;

• ako se ponudi voće i povrće u odgovarajućem obliku;

• ako se ponude mali međuobroci, kao što su jogurt ili jabuka, kako d(j)eca ne bi previše ogladn(j)ela;

• ako svako d(ij)ete ima svoje stalno m(j)esto za stolom;

• ako kod kuće nema stalno nezdravih namirnica (sa puno masti, soli ili šećera);

• ako se za gašenje žeđi pije voda ili nezaslađen čaj.

I ponašanje u pogledu kretanja c(ij)ele porodice/obitelji može se podsticati, ako npr.

• kretanje postane dio/deo svakodnevice, npr. tako što ćete puno p(j)ešačiti ili voziti bicikl, um(j)esto da vozite auto;

• kretanje upražnjavate kao zajedničku aktivnost u slobodnom vremenu;

• otkrijete koja vrsta kretanja vaše d(ij)ete najviše voli;

• vodite računa da vrsta kretanja odgovara svima u porodici/obitelji.

Isto tako i ponašanje u porodici/obitelji prema opojnim sredstvima, kao što su cigarete i alkohol, jako utiče na oblikovanje odnosa d(j)eteta prema tome. Naučno/Znanstveno je dokazano da d(j)eca čiji roditelji puše ili redovno i puno piju alkohol, i sama često puše odn. konzumiraju alkohol. Naročito ako cigarete ili alkohol služe za umirenje prilikom stresa, d(j)eca preuzimaju ovaj model ponašanja.

28

Austrijska liga za zdravlje d(j)ece (“Liga für Kindergesundheit”) preporučuje u ovom slučaju da se sopstveno ponašanje u slučaju stresa reflektuje, da se ne puši u prisustvu d(j)eteta i da se ne pije redovno i/ili pret(j)erano.

Kada je u pitanju zdravlje zuba i higijena usta, roditelji mogu redovnim pranjem zuba dati dobar prim(j)er d(j)eci. Oni mogu npr. uvesti zajedničko pranje zuba kao porodični/obiteljski ritual.

Podsticanje mentalnog zdravlja

Što je veći stepen/stupanj priznanja i interesovanja prema svakom članu porodice/obitelji, to je veća korist za mentalno zdravlje c(ij)ele porodice/obitelji. Upravo za d(j)ecu i tinejdžere koji još sazr(ij)evaju, ova dva elementa su esencijalna za mentalno zdravlje.

Poseban podsticaj/poticaj razvoju samopouzdanja, a time i mentalnom zdravlju d(j)ece i adolescenata daje se kada (se) u porodici/obitelji:

• ljubav otvoreno izražava;

• često međusobno komunicira;

• pokazuje i jača sopstvena odgovornost;

• priznaje različitost pojedinih članova porodice/obitelji;

• pravila prim(j)enjuju fleksibilno;

• postoji mogućnost učenja na greškama.

Podrška/Potpora obrazovanju

D(j)eca su po prirodi radoznala, uv(ij)ek imaju puno pitanja i žele istražiti i razum(j)eti sv(ij)et.

Za njih predstavlja podsticaj/poticaj npr:

• ako shvatite ozbiljno pitanje svog d(j)eteta i pokušate da odgovorite na njega;

• ako zajedno sa d(j)etetom tražite odgovore (npr. pomoću interneta ili leksikona);

29

Dodbro je za d(ij)ete ako roditelji s njim razgovaraju na jeziku koji i sami najbolje razumiju. Tako d(ij)ete stvarno dobro uči maternji jezik, i tek onda može naučiti dobro i druge jezike. Osim toga, maternji jezik je važan i zbog emocija, jer se putem njega emocije, u pravilu, bolje prenose.

Kontrola korištenja medija

Televizija

Redovno gledanje televizije spada u razonodu u slobodnom vremenu, a nudi i mnogo zanimljivih informacija.

Važno je da se televizija koristi na pametan način. To podrazum(ij)eva sl(j)edeće:

• televiziju gledati zbog interesovanja a ne iz dosade;

• program treba da bude prilagođen uzrastu;

• televiziju gledati zajedno sa d(j)etetom, posebno ako se radi o maloj djeci;

• ograničiti vr(ij)eme gledanja televizije.

D(j)eca koja previše gledaju televiziju i to programe koji nisu prilagođeni njihovom uzrastu, potencijalno su ograničeni u svojim kognitivnim sposobnostima (koncentracija, sposobnost čitanja, razum(ij)evanje govora, matematičke sposobnosti), lošije se hrane, manje se kreću i češće imaju višak kilograma u odnosu na d(j)ecu koja ne gledaju puno televiziju.

• ako d(j)etetu objasnite npr. zašto se na ulici bez trotoara/pločnika mora ići l(ij)evo;

• ako d(j)etetnu puno čitate ‒ to podstiče radoznalost i želju za znanjem i posp(j)ešuje razum(ij)evanje govora, kreativnost, maštu i socijalne sposobnosti.

Preporučeno vr(ij)eme gledanja televizije (prema Saveznom ministarstvu zdravlja)

Uzrast

Dnevno

3 do 5 godina

30 minuta

6 do 9 godina

45 minuta

više od 10 godina

60 minuta

30

Digitalni mediji

Naš život ne može se više zamisliti bez digitalnih medija. Komunikacija se odvija, uglavnom, digitalno, ne samo kada je posao u pitanju, nego i u školi. Čak i u vrtiću već postoje projekti učenja korištenja digitalnih medija još od malih nogu. Za privatnu komunikaciju, kupovinu, zabavu često se koriste mejlovi, pametni telefoni (Smartphones) ili društvene mreže, kao što su Facebook ili Twitter.

Korištenje raznih medija može biti veliki izazov za porodicu/obitelj, naročito kada je u pitanju odluka o tome koliko, koliko često i šta da se koristi. Zato je za vas kao roditelje odn. staratelje i u ovom segmentu važno da sami budete prim(j)er, da medije koristite pametno i da po potrebi smanjite intenzitet njihovog korištenja.

Prekomjerno korištenje?

Ako vaše dijete koristi medije intezivno samo u pojedinim fazama, to onda nije neuobičajeno. Ali, ako uočite prom(j)ene u ponašanju, npr. da je došlo do deprimiranosti ili agresivnosti, slabljenja usp(j)eha (u školi, sportu, poslu) ili da su realno socijalni kontakti smanjeni, morate reagovati na to.

Jedan novi fenomen jeste takozvani sajber mobing (virtuelno uznemiravanje - Cyber-Mobbing). Putem socijalnih mreža kao što su Facebook, Twitter ili posebni forumi za učenike može upravo među d(j)ecom i adolescentima doći do masivnog sistematskog uznemiranja, sramoćenja ili izopštavanja/izopćenja. To se može dešavati 24 sata dnevno, jer je internet uv(ij)ek dostupan. Ako je ne(t)ko žrtva takvog uznemiravanja, to je onda veoma veliko opterećenje.

• U tom slučaju važno je da svom d(j)etetu od malih nogu objašnjavate prednosti i loše strane interneta.

• Ako je vaše d(ij)ete izloženo sistematskom uznemiravanju, sramoćenju ili izopštavanju/izopćenju, morate se vi um(ij)ešati i posav(j)etovati se šta konkretno da učinite.

Sav(j)et za čitanje: Brošuru „Mediji u porodici/obitelji - sav(j)eti za roditelje” (Medien in der Familie – Tipps für Eltern) Saveznog ministarstva za porodicu/obitelj i omladinu (BMFJ) možete dobiti na n(j)emačkom, engleskom, bosanskom/hrvatskom/srpskom i turskom jeziku.

Informacije i načine poručivanja naći ćete na adresi www.saferinternet.at/familieundmedien

31

3. Ishrana/prehrana vašeg d(j)eteta

U ovom poglavlju naći ćete puno informacija i praktičnih sav(j)eta o zdravoj ishrani/prehrani vašeg d(j)eteta od uzrasta bebe do adolescencije.

Bebe

Majčino ml(ij)eko i zam(j)ena za majčino ml(ij)eko

Majčino ml(ij)eko je najbolja hrana za bebu. Ono je lako za probavu i štiti od zastoja stolice, infektivnih bolesti i alergije. Osim toga, dojenje podstiče/potiče zdrav razvoj vilica/čeljusti d(j)eteta i dobro je za povezanost majke i d(j)eteta.

Ako nekada ne možete dojiti nekoliko sati, ml(ij)eko iz dojki možete ispumpati i nahraniti d(ij)ete putem flašice. Tako će vaše d(ij)ete ipak dobiti majčino ml(ij)eko, a vi ćete istovremeno zadržati ml(ij)eko.

Ako imate problema sa dojenjem, možete se obratiti sav(j)etovalištu za žene, sav(j)etnici za dojenje ili babici/primalji. One vam mogu pomoći. Međutim, možda vi ne možete ili nećete više da dojite. U tom slučaju u super marketima ili drogerijama možete uzeti „PRE-Nahrung“, jer je ova vrsta hrane najbolje prilagođenja osobinama majčinog ml(ij)eka i sadrži slične hranljive sastojke/tvari. Ako vaši roditelji, braća ili sestre pate od alergije, kao što je polenska kijavica/hunjavica, neurodermitis ili astma, pitajte pedijatra da li d(j)etetu trebate davati gotovo ml(ij)eko siromašno alergenima, kako biste nastojali suzbiti opasnost od alergije.

32

Ostale informacije naći ćete na adresi www.richtig-stillen.at.

Ovd(j)e ćete saznati o svim bitnim stvarima u pogledu dojenja i majčinog ml(ij)eka: od mogućih položaja kod dojenja, preko pravilne ishrane/prehrane tokom dojenja do konkretne pomoći kod poteškoća i problema sa dojenjem.

Važno je pridržavati se tačno uputstva za pripremu, navedenog na pakovanju (količina, temperatura i om(j)er m(ij)ešanja). Na cucli treba napraviti malu rupu, kako se beba ne bi zagrcnula i da bi se podsticao/poticao prirodni refleks gutanja. D(ij)ete se treba naprezati kao kod dojenja. I ovd(j)e postoje uputstva koliki otvor odgovara kojoj starosti bebe u m(j)esecima.

Kravlje ml(ij)eko i ml(ij)eko od soje, bilo razrijeđeno ili čisto, ne odgovaraju bebi!

Uostalom, do šestog m(j)eseca života bebi, pored majčinog ml(ij)eka ili ml(ij)eka iz flašice, i ne treba dodatna tečnost/tekućina. Izuzetak su situacije kada beba ima temperaturu/groznicu, proliv/proljev i povraćanje.

I tokom perioda dojenja, majka ne treba da pomišlja na opojna sredstva, jer otrovne supstance/tvari preko majčinog ml(ij)eka dosp(ij)evaju u organizam bebe. Osim toga, dojilje moraju imati uravnoteženu ishranu/prehranu i unositi puno tečnosti/tekućine.

Dopunska ishrana/prehrana

Dopunska ishrana/prehrana posl(ij)e 5. m(j)eseca života

Između 17. i 26. ned(j)elje/tjedna života d(j)eteta – zavisno od/ovisno o razvoju d(j)eteta – treba početi sa dodacima u ishrani/prehrani. Dopunska ishrana/prehrana znači: pored majčinog ml(ij)eka ili zam(j)ene za majčino ml(ij)eko davati d(j)etetu i dodatnu hranu. Preporučuje se da se za početak obrati pažnja na zrelost d(j)eteta, kao npr. da li s(j)edi uspravno i koordinacija pokreta ruku i prstiju.

Dopunsku ishranu/prehranu možete pripremiti sami ili je kupiti kao gotovu kašicu u teglici. Važno je da dopunska ishrana u početku bude od malo sastojaka (t.j. od jedne vrste povrća, kasnije onda možete polako uvoditi i m(j)ešavine sastojaka). Do kraja/konca 1. godnie života ne dodavati nikakve začine (npr. so i biber), ako je moguće ne dodavatni sladila ili druge dodatke.

33

Ako jelo pipremate sami, preporučuje se da koristite dobro oprano i oljušteno organsko voće i povrće.

Čim d(ij)ete uzme dodatnu ishranu/prehranu, potrebna mu je i dodatna tečnost/tekućina, najbolje voda i nezaslađen čaj. Vodu za piće ne morate prokuhati.

Dodatna ishrana/prehrana mora se davati dinstana, topla i kašasta, i u malim količinama. Što je d(ij)ete starije, to hrana mora biti manje usitnjena.

Dodatna ishrana/prehrana od 10. do 12. m(j)eseca života

Od 10. m(j)eseca možete čvrstu hranu s(j)eći na manje komade ili kockice i davati je d(j)eci u tom obliku.

Budite pažljivi sa orasima, s(j)emenkama, zrnevljem žitarica, jagodama i mahunarkama u neprerađenom obliku, jer mogu lako dosp(j)eti u disajne puteve i dovesti do problema sa disanjem!

Hranjenje d(j)ece po potrebi

Ranije su d(j)eca hranjena “prema časovniku/satu”. Danas se preporučuje hranjenje na osnovu znakova gladi i sitosti. Signal da je beba sita je npr. kada uspori tempo jela, odguruje kašiku ili jednostavno samo okrene glavu.

Pravilna ishrana/prehrana od početka!

Fond zdravstvenog osiguranja nudi u svim pokrajinama specijalna sav(j)etovanja. Tu ćete naučiti kako da se hranite zdravo još i pr(ij)e i za vr(ij)eme trudnoće i koja ishrana/prehrana je najbolja za bebu. Naravno, možete se prijaviti i za pohađanje neke radionice. Brošure i radionice dostupne su na ruskom, turskom i bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku.

Ostale informacije naći ćete na adresi www.richtigessenvonanfangan.at

Brošure možete naručiti na broj telefona 0810 / 81 81 64

34

D(j)eca i adolescenti

Piramida ishrane/prehrane

Piramida ishrane/prehrane daje slikovite informacije o namirnicama koje d(j)eca i adolescenti trebaju jesti dnevno odn. ned(j)eljno/tjedno i u kojoj količini.

Veličina porcije

Šaka d(j)eteta predstavlja m(j)eru za pravilnu veličinu porcije. To znači da maloj d(j)eci sa malim šakama treba manje hrane nego većoj djeci sa većim šakama. Kada je u pitanju količina tečnosti/tekućine za unos, ona se navodi u broju čaša.

1 6-7 porcija dnevno, kao i između obroka, prvenstveno obična voda za piće

Napi(t)ci

2 5 šaka dnevno Povrće, mahunarke, voće

3

4

4 porcije dnevno uz sve obroke i međuobrokeŽitarice i krompir

3 porcije dnevno,od toga „b(ij)ele“ porcije (ml(ij)eko, mlaćenica, jogurt, itd.) i 1 „žuta“ (sir)

Ml(ij)eko i ml(ij)čni proizvodi

5 Riba: 1-2 porcije ned(j)eljno/tjednoMeso & kobasice: maksimalno 3 porcije ned(j)eljno/tjednoJaja: 1-2 komada ned(j)eljno/tjedno

Riba, meso, kobasice, jaja

6 2 kafene kašike dnevno; biljna ulja (npr. ulje od uljne repice, maslinovo ulje) ili orasi i s(j)emenke (sitno saml(j)eveni); masti za mazanje, prženje i pečenje koristiti štedljivo

Masti i ulja

7 Masna, slatka i slana jela najviše 1 porcija dnevno, slatki napi(t)ci r(ij)etko

Pod(j)ela obroka

D(j)eca i adolscenti trebaju imati pet obroka dnevno: tri glavna obroka, a to su: doručak, ručak i večera, i dva međuobroka, a to su pr(ij)epodnevni i popodnevni međuobrok (užina). Dobro je, takođe(r), ako je jedan od tri obroka topao.

35

masne, slane namirnice i slatikiši

vrlo malo

namirnice životinjskom por(ij)ekla

um(j)ereno

u velikim količinama

namirnice i napi(t)ci biljnog por(ij)ekla

Zdrava užina

Počev od vrtića i kasnije u školskom uzrastu od velikog značaja su zdrava užina i zdravi napi(t)ci u pauzama. Za to se morate pobrinuti vi kao roditelji.

Šta/Što treba sadrža(va)ti zdrava užina?

Najbolje je „od svega ponešto“, dakle npr. jednu jabuku, jednu is(j)ečenu papriku, komad hl(j)eba/kruha, sir, orahe, jogurt, flašu vode ili jako razr(ij)eđenog voćnog soka.

Nisu prihvatljiva napi(t)ci koji sadrže kofein i šećer, kao npr. kola ili energetski napi(t)ci.

Poremećaji u ishrani/prehrani

Današnji ideal l(j)epote u zapadnom sv(ij)etu jeste biti vitak i fit. D(j)evojke moraju biti što vitkije i imati manekenske proporcije; mladići što mišićaviji i utrenirani. Ako ne odgovaraju ovim idealima, mladi su baš u pubertetu u opasnosti da obole od poremećaja u ishrani/prehrani, kao što je anoreksija ili bulimija.

Kod anoreksije dolazi do odbijanja jela. Kod bulimije poremećaj se sastoji u prekomjernom uzimanju hrane, da bi se posl(ij)e toga nam(j)erno izazvalo povraćanje. Zbog toga je upravo bulimiju teško prepoznati, jer d(ij)ete normalno jede za stolom, a napadi jela često ostaju neprim(ij)ećeni. Zbog toga pažljivo pratite da li vaše d(ij)ete pokazuje neuobičajeno ponašanje u pogledu jela.

Poremećaji u ishrani/prehrani su oboljenja koja treba uzeti za ozbiljno, i tada je potrebna, prvenstveno, mentalna podrška/potpora i l(ij)ečenje.

Ovd(j)e ćete naći podršku/potporu u slučaju poremećaja u ishrani/prehrani vašeg d(j)eteta:Tel.: 0800 / 20 11 20hilfe@essstoerungshotline.at; www.essstoerungshotline.at

36

Prekom(j)erna težina

Međutim, istovremeno/istodobno je važno voditi računa da vaše d(ij)ete ne jede neum(j)ereno i postane debelo/pretilo. To stvara vašem d(j)etetu, s jedne strane, socijalne teškoće, jer su debela d(j)ece često predmet podsm(j)eha, pada im samopouzdanje i moguće je da će biti izolovani.

S druge strane, prekom(j)erna težina, a naročito gojaznost d(j)eluju na kompletan organizam. Usl(j)ed prekomjerne težine kod d(j)evojčica pubertet počinje ranije, a kod d(j)ečaka kasnije. Međutim, već u d(j)etinjstvu mogu nastati ortopedska oboljenja, kao i deformacije skeleta. Dugoročne posl(j)edice u odraslom dobu, kao npr. povišen krvni pritisak/tlak, oboljenja srca i krvotoka ili oboljenja potpornog i lokomotornog aparata mogu, pored ostalog, biti fatalne.

Prema austrijskom izv(j)eštaju o ishrani/prehrani iz 2012, 24 % d(j)ece školskog uzrasta od 7 do 14 godina ima prekomjernu težinu ili je gojazno. 55 % d(j)ece i adolescenata sa prekom(j)ernom težinom imaju probleme sa težinom i u odraslom dobu.

O tome da li neko d(ij)ete spada u kategoriju d(j)ece sa prekom(j)ernom težinom, možete izračunati na osnovu njegove visine i t(j)elesne težine (putem tzv. Body-Mass indeksa, skraćeno BMI). Kod BMI radi se o prvoj proc(j)eni, pri čemu se ne uzima u obzir udio/udeo debljine i mišića. Zbog toga je u slučaju sumnje na postojanje prekom(j)erne ili nedovoljne težine potrebno posav(j)etovati se sa l(j)ekarom/liječnikom.

Formula za izračunavanje BMI glasi:

Ovaj račun možete naći i online na adresi www.bmi-rechner.net/bmi-kinder.htm

BMI = T(j)elesna težina u kg

Visina u m ˣ visina u m

37

4. Kretanje

D(j)eca – podjednako i d(j)ečaci i d(j)evojčice – imaju po prirodi potrebu da se kreću i da otkrivaju sv(ij)et. Pri tome fizičke/tjelesne sposobnosti pokazuju d(j)etetu šta/što može a šta/što ne može učiniti. To motiviše/motivira d(ij)ete da v(j)ežba i dalje, dok konačno ne usp(ij)e uraditi nešto što je prethodno određeno. Iza toga stoji potreba da se postigne više nezavisnosti/neovisnosti i samostalnosti.

U daljem tekstu naći ćete osnovne informacije o tome zašto je kretanje tako važno za d(j)ecu.

Kretanje je razvoj/razvitak

Kretanje ima puno efekata i neophodno je za zdrav razvoj/razvitak čov(j)eka.

Kretanje jača formiranje kostiju i mišića. Pri tome je važno da se na razne načine pokreće c(ij)elo t(ij)elo: skakutanje, skakanje, penjanje, okretanje, trčanje i još puno toga. Na taj način trenirate sve mišiće. Osim toga, v(j)ežbate i koordinaciju i ravnotežu. D(j)eca koja nemaju raznovrsno kretanje češće padaju i teže se povr(j)eđuju.

Ali, motorički razvoj je takođe(r) uslov/preduvjet i za mentalni razvoj. Svaki čov(j)ek ima prilikom rođenja osamdesetšest milijardi nervniih ćelija/stanica, koje moraju biti međusobno povezane. Kretanje daje impulse mozgu i time podstiče/potiče stvaranje ovih veza (sinapsi).

38

Osim toga, kretanje posp(j)ešuje i socijalni razvoj. Kod grupnog/skupnog bavljenja sportom, npr. u udruženjima/udrugama, d(j)eca stiču/stječu npr. razum(ij)evanje za pravila, sposobnost ostvarivanja kontakta i saradnje/suradnje, pažljivost, toleranciju na frustracije i empatiju/sposobnost uživljavanja.

Kretanjem d(j)eca doživljavaju i sopstvene kapacitete. To im daje pov(j)erenje u sopstvene sposobnosti i podstiče/potiče samopouzdanje i samostalnost. A prvenstveno: kretanje je zabavno!

Posl(j)edice nedostatka kretanja

Nedostatak kretanja može imati brojne negativne posl(j)edice: mnogo d(j)ece ima prekom(j)ernu težinu još u mlađem dobu (vidi i poglavlje 3, Ishrana/prehrana). Može se javiti nepravilno držanje, problemi sa leđima, nedostatak opažanja t(ij)ela, poremećaj koordinacije i ravnoteže. Kasnije posl(j)edice mogu biti, pored ostalog, visok krvni pritisak/tlak, dijabetes i povišen holesterol.

Preporuke u vezi sa kretanjem

Prema Austrijskim preporukama za kretanje, koje pozitivno utiču na zdravlje,

• d(j)eca i adolscenti/tinejdžeri trebaju biti aktivni 60 minuta dnevno;

• najmanje 3 dana ned(j)eljno/tjedno trebali bi pri tome upražnjavati oblike kretanja koji jačaju snagu;

• ako aktivnosti u s(j)edećem položaju traju duže od 60 minuta, trebalo bi između toga raditi kratke v(j)ežbe.

Kretanje od 60 minuta dnevno stvara dobru osnovu za zdrav razvoj/razvitak d(j)ece i adolescenata!

Neka vaše d(ij)ete isproba što više sportova, kako bi prepoznalo šta mu je najinteresantnije.

Prvenstveno je važno podsticati/poticati kretanje u svakodnevnom životu (vidi i poglavlje 2, Porodica/obitelj) npr : voziti bicikl, p(j)ešačiti, igrati se loptom, jurcati parkom, penjati se uz stepenice itd.

39

Sigurnost u kretanju je i važna prevencija nezgoda (vidi poglavlje 6, Prevencija nezgoda). Nedostatak kretanja može dovesti do pogrešnog doživljaja fizičkih pokreta, a time i do nesigurnosti i nestabilnosti. To onda povećava opasnost od nezgoda.

Sportska udruženja/udruge

Korisno je da d(j)eca budu u nekom sportskom udruženju/udruzi, jer tu imaju redovno kretanje, sklapaju prijateljstva i jačaju svoje socijalne v(j)eštine (vidi gore).

Već sa 1½ godinom d(j)eca mogu, zajedno sa roditeljima, doći u udruženja/udruge za zajedničko v(j)ežbane roditelja i d(j)ece. Za d(j)ecu stariju od 4 godine mnoga sportska udruženja/udruge nude programe v(j)ežbanja za malu d(j)ecu, gd(j)e više nije obavezan roditeljski nadzor.Učenje specifičnih vrsta sportova u većini udruženja/udruga moguće je za d(j)ecu uzrasta od 6 do 8 godina.

Fizičko vaspitanje/Tjelesni odgoj u školi

Nastavni predmet „Sport i kretanje“ obavezan je u austrijskim školama. D(ij)ete koje ne pohađa ove časove, ne može završiti razred.

Ako strahujete npr. zbog mogućnosti da d(j)ečaci i d(j)evojčice zajedno imaju nastavu fizičkog vaspitanja/tjelesnog odgoja, onda razgovarajte o tome sa nastavnicima. Za mnoge stvari može se naći r(j)ešenje.

40

5. Mentalno zdravlje d(j)ece i mladih (adolescenata)

Biti zdrav ne znači samo nemati bolove, nego os(j)ećati se i mentalno dobro. Tako smo mnogo bolje u stanju da iskoristimo svoje sposobnosti i vodimo zadovoljavajući život i imamo dobre veze.

Stvaranje baze/osnove

Povezanost sa određenom osobom i iskonsko pov(j)erenje

Za zdrav mentalni razvoj, za d(j)ecu i tinejdžere esencijalno je da imaju stabilnu emocionalnu povezanost sa barem jednom osobom. „Povezanost“ je posebna veza d(j)eteta prema osobama koje se pouzdano i konstantno brinu/srkbe o d(j)eci i zadovoljavanju njihovih potreba. Povezanost je utemeljena u emocijama i međusobno povezuje pojedine ljude.

Tek u okviru sigurnog odnosa može se razviti iskonsko pov(j)erenje. Iskonsko pov(j)erenje je pojam iz psihologije. On znači da neki čov(j)ek, načelno, s punim pov(j)erenjem okrenut životu i instinktivno zna kojim situacijama i kojim ljudima može v(j)erovati. Na taj način on stiče i pov(j)erenje u sebe i pos(j)eduje pretežno pozitivno raspoloženje.

41

Za zdrav razvoj d(j)etetu je potreban siguran odnos sa nekom osobom od pov(j)erenja.

Osim toga, uz iskonsko pov(j)erenje stvara se (odbrambena) snaga, tzv. rezilijencija. To znači da se čov(j)ek može snaći u teškoj životnoj situaciji a da se pri tome ne slomi.

Ali, ako se iskonsko pov(j)erenje ne može stvoriti, to može imati posl(j)edice različitih razm(j)era na dalji tok života. One se kreću od “običnog” nepov(j)erenja prema drugima, do specifično upadljivog ponašanja, kao što je npr. nemogućnost da se uopšte/uopće ostvari povezanost sa nekim.

Samopoštovanje i samopouzdanje

Ove odnose d(ij)ete nalazi, u pravilu, u sopstvenoj porodici/obitelji. Stabilna naklonost, priznanje i interesovanje jačaju samopoštovanje i samopouzdanje.

Kod beba su mnoge radnje koje jačaju pov(j)erenje povezane sa brigom/skrbi o njima, npr. hranjenje, previjanje, ljuljanje/njihanje …

Za stariju d(j)ecu, o kojima u principu ne postoji više potreba za brigom/skrbi u svim segmentima, važni su i drugi znakovi ljubavi i naklonosti. Tako npr. neko d(ij)ete može u razgovoru objasniti pitanja i na taj način os(j)ećati se važnim i ozbiljnim. Važno je takođe(r) reći d(j)etetu kada je nešto dobro uradilo, a ne uzimati to kao nešto što se podrazum(ij)eva.

D(j)eci su potrebni znakovi ljubavi, naklonosti i priznanja za stvaranje samosv(ij)esti, samopouzdanja i empatije za druge.

Bilo koji oblik fizičkog/tjelesnog kažnjavanja i bilo koji oblik mentalnog ugrožavanja imaju trajno negativne posl(j)edice na samopoštovanje i samopouzdanje d(j)eteta.

Nasilje u vaspitanju/odgoju u Austriji je zakonom zabranjeno i zato je i kažnjvo *.

* „Prim(j)ena nasilja i nanošenje fizičkih/tjelesnih ili mentalniih patnji su nedopušteni.“ (§ 146a ABGB)

42

Grupe vršnjaka

Pored porodice/obitelji, d(j)eci su veoma važna i prijateljstva. Još u vrtiću počinju prva prava prijateljstva. Ova rana vezivanja značajna su za d(j)ecu, oni prvi put upoznaju socijalne interakcije i vr(ij)ednost odnosa izvan porodice/obitelji. Od šeste godine prijateljstva dobijaju dalje značenje, tada postaju važna zajednička interesovanja i zajednički doživljaji.

U pubertetu su veoma važni „Peers“ („istomišljenici“). S njima adolescenti/tinejdžeri d(ij)elom potpuno otvoreno razgovaraju o problemima, onako kako u porodici/obitelji na bi mogli. Podrška vršnjačke grupe/skupine podstiče/podupire razvoj identiteta, ograničavanje od odraslih i drugih adolescenata, ali i d(ij)eljenje.

Izazovi

Pritisak prilagođavanja

Zaht(j)evi moderne nauke/znanosti i društva su enormno visoki. Upravo su adolescenti/tinejdžeri pod pojačanim pritiskom da se dokažu u svojoj vršnjačkoj grupi/skupini, da budu cool, da imaju najnoviji mobilni/mobitel, da budu omiljeni na elektronskim društvenim mrežama i da dobro izgledaju. Istovremeno/Istodobno rastu i zaht(j)evi u pogledu kvalifikacija, jer što manje obrazovanja i znanja tinejdžeri imaju, to je veća opasnost da budu socijalno isključeni. Zato se često javlja povišen stres, koji je onda praćen nezdravim stresnim ponašanjem.

Doživljaj stresa d(j)eca mogu izraziti vrlo različito. Prom(j)ene os(j)ećanja i ponašanja, ali i različiti simptomi bolesti mogu ukazati na pojačan doživljaj stresa. Znakovi pret(j)eranih zaht(j)eva prema vašem d(j)etetu mogu biti: agresivnost, tuga, umor, stalno povlačenje, bolovi u stomaku, glavobolja itd.

Omogućite svom d(j)etetu kontakt sa vršnjacima!

43

Vodite računa da vaše d(ij)ete posl(ij)e napornih faza mora imati i mogućnost relaksirajućih aktivnosti, npr. da jednostavno sluša muziku/glazbu. Zdrava ushrana/prehrana, kretanje i aktivnosti na sv(j)ežem vazduhu/zraku, kao i dovoljno sna posp(j)ešuju oporavak.

U svakom slučaju d(j)eci je potrebno mnogo više sna nego odraslima (d(j)eci između 2 i 3 godine: 12 do 13 sati/noću; d(j)eci između 4 i 5 godina: oko 11 sati/noću).

Pubertet

Tinejdžersko doba je faza drastičnih preobražaja i mnogobrojnih prom(j)ena. Ova faza razvoja označava se kao pubertet. Isprobavanje novih stvari, autotestiranje i prekoračivanje granica su sastavni d(ij)elovi razvoja od d(j)eteta do odrasle osobe.

Hormonski uslovljen/uvjetovan pubertet počinje kod mnogih veoma rano (kod d(j)evojčica od 10. godine, kod d(j)ečaka od 12. godine; ali ponekad počne i do 2 godine ranije) i nosi sa sobom značajne prom(j)ene:

S jedne strane dešavaju se fizičke/tjelesne prom(j)ene. One često donose nesigurnost zbog nepoznatih, izm(ij)enjenih prom(j)ena na tijelu.

S druge strane, tinejdžeri u pubertetu često iskoče mentalno iz ravnoteže, neraspoloženi su i svi im idu na živce. Istovremeno/Istodobno često ne znaju kuda bi sa sobom.

Mnogi ulaze u konflikt sa roditeljima, žele biti samostalniji i već se os(j)ećaju odraslim. Ali, oni žele preuzeti i više odgovornosti i ne dopuštaju roditeljima da im išta kažu. Može porasti i spremnost na rizike. Često pokazuju socijalno distanciranje, nemotivisanost itd. Istovremeno/Istodobno su još nesigurni i još uvijek im je potrebna toplina doma.

Ovi procesi normalni su u okviru ovih velikih prom(j)ena i javljaju se u različitim stepenu kod d(j)evojčica i d(j)ečaka.

44

Ali, ponekad je stres preveliki i mogu nastati psihički problemi.

Simptomi mogu biti vrlo različiti i često je teško prepoznati koje ponašanje je normalno a koje nije.

Zato je važno biti informisan, ali i pov(j)eriti se nekome. Možda je potrebno sav(j)etovanje ili terapija.

Potražite profesionalni pomoć u nekom sav(j)etovalištu, koje sav(j)etuje roditelje kako da postupaju sa zavisničkim/ovisničkim ponašanjem svoga d(j)eteta.

Na terapiji se ne postavlja pitanje (t)ko je kriv za ponašanje, nego se traži način da se pomogne d(j)etetu ili tinejdžeru.

Zavisnost/Ovisnost i zavisnost/osivnost od droga kod mladih

Zavisnost/Ovisnost je kompleksan fenomen. Ne postoji samo jedan uzrok koji dovodi do zavisnosti/ovisnosti. Mnogo češće postoji čitav niz uzroka, pri čemu ulogu igraju biološki, psihički i socijalni faktori. Neprevladane krize ili dramatični događaji u d(j)etinjstvu smatraju se odlučujućim faktorima koji uzrokuju kasniju zavisnost/ovisnost. U životnim pričama zavisnika/ovisnika često se kao uzrok navodi zloupotreba alkohola ili zavisnost/ovisnost u (primarnoj) porodici/obitelji i iskustvo nasilja, kao što je seksualno ili psihičko zlostavljanje.

Zavisnost/Ovisnost d(j)eteta veliko je opterećenje za sve članove porodice/obitelji. U takvim slučajevima je pomoć u ranoj fazi ključna i za roditelje, koji su često preopterećeni.

Potražite sav(j)et, npr. na broj 147 Rat auf Draht (Sav(j)et preko žice)

U slučaju problema, na tom broju dobićete sav(j)ete od psihologa. Možete ih nazvati u bilo koje vr(ij)eme, anonimno i besplatno iz c(ij)ele Austrije.

45

6. Prevencija nezgoda

Prevencija nezgoda počinje još od najranijeg uzrasta d(j)ece. Pri tome je veoma bitno podsticanje/poticanje sigurnosti kod izvođenja pokreta i koordinacija (vidi poglavlje 4, Kretanje). Ali, isto tako moraju se preduzeti i m(j)ere u spr(j)ečavanju nezgoda.

Veliki dio/deo nezgoda kod d(j)ece između 0 i 4 godine dogode se u kući, a ostatak u drumskom saobraćaju/cestovnom prometu i na igralištu. S tim u vezi Odbor za bezb(j)ednost saobraćaja/sigurnost prometa daje sl(j)edeće sav(j)ete u pogledu bezb(j)ednosti/sigurnosti:

Sigurnosni sav(j)eti

U stanu

U stanu uopšte/općenito

• Ivice/Rubove nam(j)eštaja osigurajte zaštitnicima, regale zaštitom od prevrtanja, fioke/ladice, ormare, prozore i balkonska vrata zaključavanjem, vrata graničnicima, tepihe pomoću protukliznih traka, a stepenice rešetkama za zaštitu, kako biste izb(ij)egli udaranje, obaranje, prikl(j)eštenje, spoticanje.

• Obilježite velike staklene površine od normalnog prozorskog stakla, jer ih d(j)eca često ne prim(j)ećuju.

• Sklonite bilo šta što može omogućiti d(j)etetu penjanje na balkon i prozore.

• L(ij)ekove čuvajte u ormaru pod ključem.

• Sredstva za čišćenje čuvajte na visokom m(j)estu i koristite originalno pakovanje/pakiranje, kako biste izb(j)egli zabunu.

46

U kuhinji / u trpezarijii/blagovaonici

• Koristite rešetku za zaštitu šporeta/štednjaka i poklopce za prekidače na šporetu/štednjaku, kako biste spr(ij)ečili da se d(ij)ete opeče.

• Kuhajte na zadnjim pločama, a drške tiganja/držak tave okrenite unazad, kako biste spr(ij)ečili prosipanje vrelog jela na d(ij)ete.

• Sklonite stolnjake, jer oni se lako svuku i tako se mogu povući i predmeti koji se nalaze na njemu.

• Budite oprezni sa kuhalima za vodu i čajnicima: opasnost od opekotina/opeklina!

• Sklonite sv(ij)eće, jer mogu lako izazvati požar.

U kupatilu/kupaonici

• Koristite stabilnu kadu sa protukliznim uloškom.

• Termometrom i podlakticom prov(j)erite temperaturu vode za kupanje (38° C), kako biste spr(ij)ečili opekotine/oparenost.

• Za vr(ij)eme kupanja sklonite slobodno pokretne električne aparate, kao što su fen ili aparat za brijanje. Opasnost od strujnog udara!

• Ne ostavljajte nikada d(ij)ete u kadi bez nadzora (takođe nikada ni u blizini bazena, biotopa i slično)! D(j)eca se u vodi ukoče i ne reaguju/reagiraju. Zbog toga se guše u vodi dubine nekoliko centimetara, a da ne puste ni glas.

Igračke

• Izb(j)egavajte igračke koje se sastoje od sitnih d(ij)elova, a sklonite i predmete koji se sastoje od sitnih d(ij)elova (npr. dugmad ili baterije u obliku dugmeta) (iz)van domašaja d(j)eteta: opasnost od gušenja usl(j)ed gutanja sitnih predmeta!

• Ne koristite pomagala za učenje hodanja (šetalice), jer postoji opasnost od nezgode usl(j)ed brzine točkova koju d(ij)ete ne može kontrolisati.

Idealno bi bilo da montirate detektor dima, jer on odmah alarmira u slučaju pojave dima i omogućava vam da adekvatno reagujete/reagirate.

47

Na igralištu

• Obucite svom d(j)etetu odgovarajuću od(j)eću za igralište: otpornu od(j)eću bez gajtana i omči (opasnost od davljenja!) i obuću koja se ne kliže, kako biste mu zaštitili članke/gležnjeve i tabane.

• Pregledajte rekvizite za igru da biste uočili vijke ili iverje koje štrči, da li su merdevine/ljestve, prečke/prečage, užad itd. dobro pričvršćeni i neoštećeni, da tobogani i ljuljačke nig(j)e nisu oštećeni ili polomljeni.

• Idealno bi bilo da koristite igrališta sa podlogom od usitnjene kore ili gumiranom površinom, jer one amortizuju padove.

• Kod manje d(j)ece morate uv(ij)ek biti u blizini.

• Kod nepoznatih sanduka sa p(ij)eskom ugrubo prov(j)eriti da li ima smeća, komada stakla ili sličnih predmeta.

• Upozorite d(ij)ete da ne treba prolaziti isuviše blizu ljuljački ili vrteški.

Na ulici

Bicikl

• Prema zakonu, d(j)eca moraju nositi kacigu! Kupite im odgovarajuću kacigu i koristite je uvijek, čak i kada je d(ij)ete na d(j)ečjem s(j)edištu/sjedalu na biciklu ili u prikolici za bicikl.

Auto s(j)edište za d(j)ecu

• D(ij)ete mora uv(ij)ek biti vezano! Koristite d(j)ečje s(j)edište prilagođeno težini i visini d(j)eteta. Neka vam stručnjak objasni način montaže.

Na ovom linku naći ćete video prikaze, koji upečatljivo pokazuju koliko lako može doći do raznih nezgoda i šta/što vi možete učiniti da se to ne dogodi: www.kfv.at/mediathek/kfv-tv

48

7. Zdravlje zuba

Posljednje poglavlje ovog vodiča posvećeno je zubima. Da biste pomogli svojoj d(j)eci da imaju zdrave zube c(ij)elog života, važna je kompletna n(j)ega zuba još od uzrasta bebe.

Ishrana/Prehrana za zdrave zube

Naša ishrana/prehrana ima bitan uticaj/utjecaj na to da li će zubi ostati zdravi ili ne. Stoga je važno da d(j)eca ne grickaju stalno nešto, jer to dovodi do karijesa (truljenje zuba). Za zube su posebno opasni slatki napi(t)ci. Zbog toga d(j)eci dajite samo nezaslađene napitke. Vaše d(ij)ete onda navikne na takav okus i ne traži lako nešto slatko.

Kao podršku/potporu u borbi protiv karijesa, možete kuhati uz korištenje kuhinjske soli koja sadrži fluorid, jert to jača zube.

Čaša um(j)esto flašice

Od prvog zuba trebate pojiti svoju bebu iz čaše. Što pr(ij)e vaše d(ij)ete prestane piti iz flašice, to je bolje za zdravlje njegovih zuba i vilica/čeljusti.

49

Nepravilan položaj zuba

Nema svako d(ij)ete prirodno raspoređene zube u vilici/čeljusti. Nepravilan položaj zuba treba korigovati, jer inače to može dovesti do bolova i povišenog rizika od parodontitisa (slabljenje desni) i karijesa. Osim toga, krivi zubi ili nepravilan zagrižaj za mnoge ljude je vizuelni problem. Zato je najbolje da poslije izbijanja s(j)ekutića, oko osme godine, prov(j)erite položaj zuba svoga d(j)eteta i po potrebi date da se koriguje.

Higijena usta i zuba

Higijena usta i zuba izuzetno su važni za c(ij)eli organizam.

Zato morate zube svoga d(j)eteta prati sa svih strana mekom četkicom još od prvog zuba. Osim toga, neka d(ij)ete koristi sopstvenu d(j)ečju četkicu i pastu za zube.

Pranje zuba treba postati svakodnevni ritual, koji treba pažljivo izvoditi dva puta dnevno, najmanje po dva minuta.

Većina d(j)ece to ne voli, ali bi roditelji u tome trebali ostati dosl(j)edni.

C(ij)eli ritual možete predstaviti kao igru: Izmislite p(j)esmicu o pranju zuba! Perite zube svi zajedno! Ili nemojte biti tako strogi sa izborom m(j)esta za pranje zuba – da li to mora obavezno biti kupatilo/kupaonica?

Zubarski pregledi

Kao i odrasli, i d(j)eca bi trebala od svog prvg zuba ići dva puta godišnje na pregled kod zubara.

Postoje zubari koji se pretežno bave d(j)ečjom stomatologijom. Tamo ćete dobit sav(j)ete o ishrani/prehrani, navikama sisanja (palac/cucla), tehnikama pranja zuba, fluoridima, pr(ij)enosu bakerija i prov(j)eriće se da li kod vašeg d(j)eteta postoji rizik od karijesa.

50

Možda će to na nekom drugom m(j)estu biti lakše? Pranje zuba kod d(j)eteta morate obavljati vi dok vaše d(ij)ete ne bude moglo samo pouzdano prati zube. To se, uglavnom, dešava tek u nižim razredima osnovne škole (čim vaše d(ij)ete nauči da piše).

Karijes je zarazan

Da bakterije ne bi prešle sa majke ili oca na d(ij)ete, važno je da vi, kao majka i otac, imate zdrave i n(j)egovane zube. Osim toga, važno je da svaki član porodice/obitelji ima svoj pribor za jelo. Jer karijes je infektivna bolest i bakterije se prenose međusobno!

Higijena zuba i usta nije važna samo za očuvanje zuba, nego loše n(j)egovani zubi mogu biti i uzrok hroničnih oboljenja. Osim toga, n(j)egovani zubi su i nešto kao „vizikarta“.

51

Skrećemo pažnju na regionalni dodatak sa adresama i linkovima

Ovaj vodič nam(ij)enjen je roditeljima i budućim roditeljima koji žive bilo gd(j)e u Austriji. Zbog toga on i sadrži adrese odn. linkove za pojedine teme iz c(ij)ele Austrije.

Kao dopuna uz ovaj vodič postoji i tzv. regionalni dodatak. U njemu ćete naći brojne adrese, brojeve telefona i linkove o svim temama opisanim u vodiču „Odrastati zdravo“, koji se odnose specijalno na pokrajinu u kojoj vi živite. On je napisan, takođe(r), na sedam jezika.

Zahvalnost

Zahvaljujemo stručnjacima na povratnim informacijama u vezi sa pojedinim poglavljima vodiča.

• Rabia Altuntop, BSc, poglavlje o ishrani/prehrani

• Dr. Kadriye Aydinkoc-Tuzcu, l(j)ekar/liječnica, na temu austrijskog zdravstva

• Dr. Petra Drabo, zubarka, na temu zdravlja zuba

• Mr. Taisiya Krokhmal, psiholog(inja), na temu mentalnog zdravlja

• Mr. Thomas Lamprecht, sportski naučnik/učenjak, na temu kretanja

• Richard Richter, psihotherapeut, poglavlje o porodici/obitelji

8. Za kraj …

BKS

„Od svojih roditelja d(j)eca trebaju dobiti dv(ij)e stvari:kor(ij)en i krila.“

Johann Wolfgang von Goethe (njemački pjesnik, 1759 ‒ 1832)