anarhija/ blok 45anarhija-blok45.net1zen.com/tekstovi/walter-benjamin-o... ·  · 2016-10-05Walter...

of 16 /16
Walter Benjamin O SHVATANJU ISTORIJE 1940. Walter Benjamin, „Über den Begriff der Geschichte“ (1940) i „Paralipomena“, Gesammelte Schriften, Band I.2, str. 691–704, str. 1223– 1266. Suhrkamp, 1974. „Theologisch-Politisches Fragment“ (1921; 1938), Gesammelte Schriften, Band II.1, str. 203–204, Suhrkamp, 1977. Na osnovu prevoda Milana Tabakovića (1974). Preuzeto iz Walter Benjamin, Eseji, „Istorijsko-lozofske teze“ (ovde „O shvatanju istorije“) i „Teološko-politički fragment“, Nolit, Beograd 1974, str. 79–90. Prevod „Paralipomene“ i drugih napomena: Aleksa Golijanin, 2012–2013. http://anarhija-blok45.net1zen.com [email protected] ZAJEDNIČKA ARHIVA http://anarhisticka-biblioteka.net anarhija/ blok 45 PORODI Č NA BIBLIOTEKA O

Embed Size (px)

Transcript of anarhija/ blok 45anarhija-blok45.net1zen.com/tekstovi/walter-benjamin-o... ·  · 2016-10-05Walter...

  • 32

    WA LT E R BE N J A M I N

    Walter BenjaminO SHVATANJU ISTORIJE

    1940.

    Walter Benjamin, ber den Begriff der Geschichte (1940) i Paralipomena, Gesammelte Schriften, Band I.2, str. 691704, str. 12231266. Suhrkamp, 1974. Theologisch-Politisches Fragment (1921; 1938),

    Gesammelte Schriften, Band II.1, str. 203204, Suhrkamp, 1977.

    Na osnovu prevoda Milana Tabakovia (1974). Preuzeto iz Walter Benjamin, Eseji, Istorijsko-fi lozofske teze (ovde O shvatanju istorije) i Teoloko-politiki

    fragment, Nolit, Beograd 1974, str. 7990.

    Prevod Paralipomene i drugih napomena: Aleksa Golijanin, 20122013.

    http://[email protected]

    ZAJEDNIKA ARHIVAhttp://anarhisticka-biblioteka.net

    anarhija/ blok 45P O R O D IN A B I B L I O T E K A

    1

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

  • 2

    WA LT E R BE N J A M I N

    Paul Klee, Angelus Novus, 1920.

    31

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    Pasai, spomenik Walteru Benjaminu. Dani Karavan (1994), Portbou, Katalonija (panija).

  • 30

    WA LT E R BE N J A M I N

    juem smislu koji ima za istoriara, nuno je odreen s ta dva tempo-ralna poretka. Bez neke probe besklasnog drutva, ostaje samo istorijska akumulacija prolosti. U toj meri, svaki koncept sadanjosti uestvuje u konceptu sudnjeg dana.

    Izreka iz jednog apokrifnog jevanelja Gde god da sretnem nekog, sudiu mu baca naroito svetlo na ideju o sudnjem danu. Ona podsea na jednu Kafkinu beleku: Sudnji dan je neka vrsta sumarne pravde.42 Ali, ona tome dodaje i sledee: sudnji dan, po toj izreci, nee se razlikovati od ostalih dana. U svakom sluaju, ta jevaneoska izreka upotpunjuje kanon za shvatanje sadanjosti koji istoriar uzima kao svoj. Svaki trenutak je trenutak suda, polazei od odreenog trenutka koji mu je prethodio.

    Odlomci iz eseja o Fuksu (Eduard Fuchs).43

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 483

    15

    Deo o Johmanovom (Carl Gustav Jochmann) vizionarskom pogledu treba razraditi u osnovnu strukturu Pasaa.44

    Proroanski pogled se rasplamsava s naglim uzmicanjem prolosti. Dru-gim reima, prorok okree lea budunosti: on nazire obrise budunosti u sve bleoj svetlosti prolosti, dok ova tone pred njim u no vremena. Taj proroanski odnos prema budunosti nuno podupire stav istoriara, kako ga opisuje Marks, stav osnaen aktuelnim drutvenim okolnostima.

    Da li kriticizam i prorotvo treba da budu kategorije koje se sustiu u iskupljenju prolosti?

    Kako bi kritika prolosti (na primer, kod Johmana) mogla da se udrui sa iskupljenjem prolou?

    Shvatiti venost istorijskih zbivanja zapravo znai shvatiti venost njihove prolaznosti.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 485

    42 Poslednji sud tako zovemo samo zbog svog poimanja vremena. U stvari, re je o nekoj vrsti sumarne pravde. Franz Kafka, Nachgelassene Schriften und Fragmente, vol. 2 (Frankfurt: Fischer, 1992), str. 122, fragment br. 40 (19171918). (HE & MWJ)43 Walter Benjamin, Eduard Fuchs, der Sammler und der Historiker, 1937. (HE & MWJ)44 Walter Benjamin, Die Rckschritte der Poesie. Von Carl Gustav Jochmann, 1937. i The Arcades Project, Convolute N9, 7. (HE & MWJ)

    3

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    Valter Benjamin

    O SHVATANJU ISTORIJE

    Napomena o tekstu i izvorima 5

    O shvatanju istorije 7

    Teoloko-politiki fragment 19

    Paralipomena uz teze O shvatanju istorije 21

    Pasai, spomenik Walteru Benjaminu. Dani Karavan (1994), Portbou, Katalonija (panija).

  • 4

    WA LT E R BE N J A M I N

    Raun iz Hotel de Francia, u Portbouu, Katalonija, za sobu br. 4, Benjaminovo poslednje boravite.

    29

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    moe izgraditi samo u okviru ireg, elinog okvira teorije. U Marksovoj teoretskoj skici rada pod dominacijom kapitala, interesima oveanstva se poklanja vea panja nego u monumentalnim, kitnjastim i u osnovi malodunim delima istorizma. Tee je odati poast seanju na anonimne nego na poznate i slavne, ukljuujui tu i pesnike i mislioce. Istorijsko zdanje je posveeno seanju na anonimne. Trei bastion istorizma je najjai i najtee ga je savladati. On se predstavlja kao uivljavanje u po-loaj pobednika. Vladari iz bilo koje epohe su naslednici svih onih koji su tokom istorije izlazili kao pobednici. Uivljavanje u poloaj pobednika bez izuzetka koristi dananjim vladarima. Istorijski materijalista ima u vidu tu injenicu. On uvia i da te to stanje stvari duboko ukorenjeno. Svako ko je ikada izaao kao pobednik, iz hiljada borbi koje su se vodile kroz istoriju, sve do naih dana, ima svoj udeo u trijumfu onih koji vlada-ju onima koji su danas zgaeni. Istorijski materijalista moe zauzeti samo krajnje kritiki stav prema plenu koji pobednici izlau pred poraenima. Taj plen se naziva kulturnim dobrima. Naime, ono to on vidi u kultur-nim dobrima, bez izuzetka je takvog porekla da o tome ne moe razmi-ljati bez uasavanja. Svoje postojanje ona ne duguju samo naporu velikih genija koji su ih stvorili ve i bezimenom kuluku njihovih suvremenika. Nema dokumenta kulture koji istovremeno ne bi bio dokument varvar-stva. Istorijski materijalista se dri na odstojanju od svega toga. On mora da ide uz dlaku istoriji makar morao da se odguruje iz sve snage.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 447 i Ms1094

    14

    Kategorije u kojima se razvija shvatanje istorijskog vremena.Koncept istorijskog vremena ini antitezu ideji o vremenskom

    kontinuitetu.Veni plamen41 je slika istinskog istorijskog postojanja. On evocira

    ono to je nekada bilo jednom rasplamsani plamiak koji sada gori in perpetuum i prua mu uvek novu hranu.

    O postojanju besklasnog drutva ne moe se razmiljati u isto vreme kada se vodi borba za njega. Ali, koncept sadanjosti, u onom obavezu-

    41 U jevrejskoj Bibliji, Bog zapoveda Mojsiju da u svetilitu stalno odrava plamen u uljanoj lampi, kao znak Boijeg prisustva. (Knjiga izlaska, 27:20) (HE & MWJ)

  • 28

    WA LT E R BE N J A M I N

    mogli da potpuno odgonetnu. (Monglond; N15a, 1)39 Istorijski metod je fi loloki metod zasnovan na knjizi ivota. itaj ono to nikada nije zapisano, kae Hofmanstal (Hofmannsthal) na jednom mestu.40 italac o kome je tu re, pravi je istoriar.

    13

    Shvatanje istorije koje se oslobodilo eme napretka kroz prazno i ho-mogeno vreme, konano e osloboditi destruktivne energije istorijskog materijalizma, koje su tako dugo bile sputavane. To bi moglo ugroziti tri najvanije pozicije istorizma. Prvi napad mora se usmeriti na ideju o univerzalnoj istoriji. Danas, kada je priroda ljudi zamraena njihovim sadanjim strukturalnim crtama, kao i njihovim sadanjim meusobnim odnosima, shvatanje po kojem se istorija oveanstva sastoji od ljudi samo je pribeite za intelektualnu lenjost. (Ideja o univerzalnoj istoriji uzdie se i rui zajedno sa idejom o univerzalnom jeziku. Sve dok ovaj drugi imao neku osnovu bilo u teologiji, kao i srednjem veku, bilo u logici, kao to je u novije vreme bio sluaj sa pozivanjem na Lajbnica ideja o univerzalnoj istoriji nije bila sasvim nepojmljiva. Ali, nasuprot tome, uni-verzalna istorija, kako se upranjavala od XIX veka, nikada ne moe biti neto vie od neke vrste esperanta.) Druga uvreena pozicija istorizma vidi se u ideji da je istorija neto to se moe pripovedati. Pod materijali-stikom istragom, epski momenat e u procesu izgradnje uvek eksplodi-rati u komade. Likvidacija epskog momenta se mora prihvatiti, kao to je to uradio Marks kada je pisao Kapital. On je shvatio da se istorija kapitala

    39 Andr Monglond, Le Prromantisme franais, vol. 1, Les Hros prromantique (Grenoble, 1930), str. xii. Prevod se ovde oslanja na Benjaminov nemaki prevod fran-cuskog originala. Videti The Arcades Project (Das Passagen-Werk), Convulute N15a, 1. Pierre Carlet de Chamblain de Marivaux (16881763) bio je francuski dramski pisac, esejista i novelista, ije su lake komedije stekle veliku popularnost sredinom XVIII veka. U njegova najpoznatija dela spadaju komadi Le Jeu de lamour et du hasard (Igra ljubavi i sluaja, 1730) i Le Legs (Nasledstvo, 1736) i roman Le Paysan parvenu (Seljak laktaro, 1736). lan Acadmie Franaise je postao 1742. (HE & MWJ)40 Hugo von Hofmannsthal (18741929), austrijski pesnik i dramaturg, najpoznatiji po saradnji sa kompozitorom Rihardom tarusom (Richard Strauss), za ije je opere Der Rosenkavalier i Ariadne auf Naxos napisoa libreta. Citat je iz njegovog komada Der Tor und det Tod (Smrt i luda, 1894). (HE & MWJ)

    5

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    Napomena o tekstu i izvorima

    Teze O shvatanju istorije Benjamin je zavrio krajem aprila i po-etkom maja 1940, za vreme izgnanstva u Parizu. Ve u junu, pred na-diranjem nacista, napustio je Pariz, sa idejom da se u Njujorku pridrui Teodoru Adornu i Maksu Horkhajmeru, koji su mu obezbedili sredstva i dokumenta neophodna za put. Posle kraeg zadravanja na jugu Francu-ske, u slobodnoj zoni, uputio se ka paniji, sa Lisabonom kao krajnjim odreditem. Na granici sa panijom, zbog promene propisa o tranzitnim vizama, koja je stupila na snagu doslovno preko noi, bio mu je one-moguen ulazak u zemlju. Poto bi povratak u Francusku najverovatnije znaio hapenje i izruivanje Gestapou budui da je jo 1939. tri meseca proveo u logoru za osobe kojima je nacistika Nemaka oduzela drav-ljanstvo (to se uglavnom odnosilo na Jevreje i komuniste), to su predrat-ne francuske vlasti potovale Benjamin se ubio, 25. septembra 1940, u svojoj hotelskoj sobi, u katalonskom pograninom gradiu Portbou. Na takav ishod verovatno su uticali i drugi razlozi, mnogo dublje razoaranje linom situacijom i zbivanjima iz tog vremena.

    Pre polaska na put, rukopis teza je poverio Hani Arent (Hannah Aren-dt, koju je upoznao 1929, dok je bila u braku njegovim bliskim roakom Guntherom Sternom); ona je, po dolasku u Njujork, rukopis predala Te-odoru Adornu. Adorno i Horkhajmer su zatim priredili prvo mimeograf-sko izdanje ovih teza, 1942, u okviru Instituta za socijalna istraivanja. Prvo francusko izdanje, na osnovu verzije koju je na francuskom napisao sam Benjamin, pojavilo se 1947, a nemako 1950. Posle jo nekoliko iz-danja na engleskom i drugim jezicima, kompletan tekst teza, ovog puta sa svim varijacijama i radnim belekama (Paraliponema), pojavio se u okviru Benjaminovih Sabranih dela, 1974.

    Ova verzija je nastala na osnovu prevoda Milana Tabakovia, objavlje-nog u izdanju beogradskog Nolita, 1974, pod naslovom Istorijsko-fi lozof-ske teze. U toj verziji, koja je ovde u dobroj meri korigovana (poevi od

  • 6

    WA LT E R BE N J A M I N

    naslova), ima svega nekoliko prevodilakih napomena, a nedostaje i tekst Paralipomene. Taj dodatak se u Benjaminovim Sabranim delima protee na vie od etrdeset stranica gusto tampanog teksta. Urednici amerikog izdanja Benjaminovih Izabranih tekstova su iz tog dela izabrali najzaokru-enije nove teze ili varijacije teza iz glavnog teksta. Ostatak ine radne beleke, citati, podsetnici, naslovi izvora, itd. Taj izbor je ovde prenet u celini, ali bez nekih urednikih napomena, koje bi u naem kontekstu moda bile izline; opet, mnoge druge napomene pokazale su se veoma korisnim. Sledi pregled korienih izvora. (AG)

    Walter Benjamin, ber den Begriff der Geschichte (1940), Gesammelte Schriften (Unter Mitwirkung von Theodor W. Adorno und Gershom Scholem, hrsg. von Rolf Tiedemann und Hermann Schweppenhuser, Bnde IVII, Suppl. IIII, 19721999), Band I.2, str. 691704. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1974. Prvi izbor Benjaminovih tekstova, u koji su bile ukljuene i ove teze: Walter Benja-min, Schriften. Hrsg. von Theodor W. Adorno und Gretel Adorno unter Mitwir-kung von Friedrich Podszus. 2 Bnde. Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1955.

    Paralipomena uz ber den Begriff der Geschichte: izbor beleki iz istog toma (GS, I.2, str. 12231266), prema izdanju Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 4: 19381940. Edited by Howard Eiland and Michael W. Jennings, Harvard University Press, Belknap Press, 2006, str. 401411 (Paralipomena to On the Concept of History). Translated by Edmund Jephcott and Howard Eiland.

    Theologisch-Politisches Fragment (prema Adornu, 19371938, prema Gerhardu Sc-holemu i R. Tiedemannu, 19201921), Gesammelte Schriften, Band II.1, str. 203204, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1977.

    Walter Benjamin, Eseji, Istorijsko-fi lozofske teze (ovde O shvatanju istorije) i Teoloko-politiki fragment, Nolit, Beograd 1974, str. 7990. Preveo Milan Tabakovi. Redakcija prevoda: Branimir ivojinovi.

    Ovo je korigovana verzija prevoda Milana Tabakovia, na osnovu izvora na engleskom (dva prevoda) i nemakom. Prevod Paralipomene i drugih napomena: Aleksa Golijanin, 20122013.

    Napomene: Milan Tabakovi (MT); Howard Eiland i Michael W. Jennings (HE & MWJ); Aleksa Golijanin (AG).

    27

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    aprs elle. (Ako hoete da oivite neku epohu, zaboravite sve to se dogodilo posle nje.)35 Ali, ta izreka se moe shvatiti i na potpuno supro-tan nain: istoriar se okree od svog vremena, a njegov proroki pogled raspaljuju vrhunci minulih generacija, dok tonu sve dalje i dalje u prolost. Istoriarevo vlastito vreme je zapravo mnogo prisutnije u tom vizionar-skom pogledu nego kod onih savremenika koji pokuavaju da dre korak s njim. Koncept sadanjosti, kao intencionalne teme proroanstva, Tirgo je ne bez razloga defi nisao kao sutinski i temeljno politiki koncept. Pre nego to shvatimo kako treba da priemo stvarima u datom stanju, kae Tirgo, ono se ve nekoliko puta promenilo. Tako uvek prekasno sa-znajemo ta se dogodilo. Zato se moe rei da je politika duna da predvia sadanjost.36 To je upravo ono shvatanje istorije koje podvlai aktuelnost prave istoriografi je. (N8a, 3; N12a, 1)37 Neko ko pretura po prolosti, kao po nekoj ostavi sa uzorcima i analogijama, i ne sluti koliko toga u datom trenutku iz prolosti zavisi od njegove aktuelizacije.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 471

    12DIJALEKTIKA SLIKA38

    Ako se istorija pogleda kao tekst, onda se o njoj moe rei ono to je jedan noviji autor rekao za knjievne tekstove da je prolost u nji-ma ostavila slike sline onima koje registruje fotografska ploa. Samo budunost poseduje razvijae dovoljno snane da otkriju sliku u svim njenim detaljima. Mnoge stranice kod Marivoa (Marivaux) i Rusoa (Rousseau) sadre skrivena znaenja, koja prvi itaoci tih tekstova nisu

    35 Navedeno u tezi VII. (AG)36 Anne-Robert Turgo (17271781), Oeuvres, vol. 2 (Paris 1844), str. 673. Tirgo je bio francuski dravnik i ekonomista, koga je Luj IXV postavio za Glavnog kontrolora 1774. Njegove poreske i politike reforme naile su na otpor u najviim krugovima, tako da je posle dve godine bio smenjen. (HE & MWJ)37 Videti, Walter Benjamin, The Arcades Project (Das Passagen-Werk), Convolutes, N8a, 3 i N12a, 1. (HE & MWJ)38 Varijacija nekih motiva iz prethodnih beleki i teze VII. (AG)

  • 26

    WA LT E R BE N J A M I N

    10

    Spasenje je limes (utvrena granica) progresa.Mesijanski svet je svet sveopte i potpune aktuelnosti. Univerzalna

    istorija postoji samo u njemu. Ne kao pisana istorija ve kao sveano izvedena istorija. U toj svetkovini nema nieg slavljenikog. Nema pra-zninih pesama. Njen jezik je osloboena proza proza koja raskiva okove pisma (Schrift) i koju razumeju svi ljudi (kao to jezik ptica ra-zumeju nedeljna deca).31 Ideja o prozi se podudara sa mesijanskom idejom o univerzalnoj istoriji (tipovi umetnike proze kao spektar uni-verzalnih istorijskih tipova; deo iz Pripovedaa).32

    Raznovrsnost istorija tesno je povezana, ako ne i istovetna, sa ra-znovrsnou jezika. Univerzalna istorija, u dananjem smislu, nikada nije neto vie od neke vrste esperanta. (Ona ne uspeva da izrazi nadu ljudske vrste nita bolje nego ime tog univerzalnog jezika.)33

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 490; 470.

    11SADANJOST PREPOZNATLJIVOSTI

    Izreka da je istoriar prorok zagledan unazad34 moe se shvatiti na dva naina. Tradicionalno, ona je znaila da istoriar, koji se prebacuje u daleku prolost, prorokuje ono to se u to vreme, koje je u meuvremenu postalo prolost, smatralo za budunost. To vienje precizno odgovara istorijskoj teoriji uivljavanja, koju je Fistel de Kulan izrazio u sledeem savetu: Si vous voulez reviver une poque, oubliez que vous savez ce qui sest pass

    31 Der Sonntagskinder, nedeljna deca. U nemakom folkloru, deca roena na ne-delju, naroito u noi mladog Meseca, mogu lako stei posebne moi, kao to su sposobnost da vide duhove, da razgovaraju s mrtvima ili da im se elje ispunjavaju. Izraz Sonntagskind se fi gurativno koristi i za one koji su roeni pod srenom zvez-dom, koji lako izlaze na kraj sa onim to je drugima teko ili za one kojima je svaki dan ispunjen duhom nedelje. (HE & MWJ)32 Esej o Ljeskovu, videti nap. 21. (AG)33 Naziv esperanta potie od rei nada, iz nekoliko evropskih jezika: esperanza, speranza, espoir. (AG)34 Der Historiker ist ein ruckwarts gekehrter Prophet. Friedrich Schlegel, Athenums-Fragmente (Fridrih legel, Fragmenti iz Ateneuma, 1798, f. 80). (HE & MWJ)

    7

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    O SHVATANJU ISTORIJE

    I

    Kao to je poznato, postojao je automat koji je na svaki potez ahiste odgovarao protivpotezom, to mu je donosilo pobedu u partiji. Lutka u turskoj nonji, sa nargilama u ustima, sedela je za tablom na prostranom stolu. Sistem ogledala stvarao je iluziju da je taj sto sa svih strana provi-dan. U stvari, u njemu je sedeo grbavi patuljak, ahovski majstor, koji je pomou uzica upravljao rukom lutke. Moemo zamisliti ta bi u fi lozofi ji odgovaralo toj aparaturi. Uvek treba da pobedi lutka koja se zove isto-rijski materijalizam. Ona se bez po muke moe uhvatiti u kotac s bilo kime, ako unajmi teologiju, koja je danas, kao to znamo, mala i runa, pa se ionako ne sme pokazivati pred svetom.1

    1 Prvi poznati ahovski automat, zvani Turin, konstruisao je 1770. maarski polimat i pronalaza baron Volfgang fon Kempelen (Wolfgang von Kempelen, 17341084), da bi zabavio caricu Mariju Tereziju i beki dvor. Pokretana satnim mehanizmom, pomou kojeg je mogla da izvodi razne izraajne pokrete, lutka s brkovima, krznenim ogrtaem, turbanom i dugakom turskom lulom u ustima, sedela je na vrhu drvenog kabineta na tokiima, sa ahovskom tablom ispred sebe. Unutar kabineta, skriven u tesnom, zaguljivom prostoru, osvetljenom samo jed-nom sveom, nalazio se oveuljak, koji je pokretao komande i igrao partije aha. Automat je obiao velike evropske gradove tokom 17831784. i pobedio u veini partija. Posle Kempelenove smrti, preao je u posed bekog zabavljaa Johana Melcela (Johann Maelzel), pod ijom je upravom doiveo najveu slavu, postavi tema mnogih knjiga, pamfl eta i lanaka, ukljuujui i detaljan opis iz prve ruke, u prii Edgara Alana Poa, Melcelov ahista (Edgar Allan Poe, Maelzels Chess Player, 1836). Godine 1809. pobedio je Napoleona, a izmeu 1817. i 1837. redovno je gostovao u Engleskoj i Americi. Tajnu kabineta otkrio je 1834. bivi upravlja mehanizma, ali automat je ipak nastavio da privlai gomilu. Posle Melcelove smrti, 1838, Turin je postao eksponat u jednom malom fi ladelfi jskom muzeju, gde je vremenom pao u zaborav. Izgoreo je u poaru 1854. (HE & MWJ)

  • 8

    WA LT E R BE N J A M I N

    II

    U najzanimljivije specifi nosti ljudske due, kae Loce (Lotze), spada, pored tolike samoivosti u pojedinanom, opti izostanak zavisti u gledanju sadanjosti na budunost.2 Ta refl eksija ukazuje na injenicu da je slika sree kakvu gajimo potpuno obojena vremenom u koje nas je bacio tok naeg ivota. Srea, koja bi u nama mogla da probudi zavist, lebdi samo u vazduhu koji smo udisali zajedno s ljudima s kojima smo mogli razgovarati, sa enama koje su nam se mogle podati. Drugim re-ima, u predstavi sree neodvojivo provejava i predstava o iskupljenju. Sa predstavom o prolosti, koju istorija pretvara u svoj predmet, isti je sluaj. Prolost sa sobom nosi skriveni pokazatelj, kojim upuuje na isku-pljenje. Zar vazduh koji je proimao minule dane ne struji i kroz nas? Zar se u glasovima koje danas sluamo ne uje odjek onih utihnulih? Zar ene kojima smo se udvarali nemaju sestre koje vie ne prepoznaju?3 Ako je tako, onda postoji tajni dogovor prolih pokolenja s naim. Nas su oekivali na zemlji. Nama je, kao i svakom prethodnom pokolenju, data u naslee izvesna slaba mesijanska snaga, na koju prolost polae pravo. Ne moemo se lako izvui od te obaveze. Istorijski materijalista to zna.

    III

    Hroniar koji navodi dogaaje, ne pravei razliku izmeu velikih i malih, vodi time rauna o istini po kojoj nita to se nekada desilo ne treba da bude izgubljeno za istoriju. Dodue, samo iskupljenom ovean-stvu potpuno pripada njegova prolost. Drugim reima, samo iskupljeno

    2 Rudolf Herman Lotze, Mikrokosmos, vol. 4 (Leipzig, 1864), str. 49. Videti, Wal-ter Benjamin, The Arcades Project (Der Passagen-Werk), trans. Howard Eiland i Kevin McLaughlin (Cambrdge, Mass.: Harvard University Press, 1999), Convolute N. Herman Lotze (18171881) je bio nemaki fi lozof, najpoznatiji po svojoj po-lemici sa vitalizmom i po svojoj religioznoj fi lozofi ji, koja je pokuala da utvrdi ljudske vrednosti naspram modernog poimanja postojanja. Doprineo je i osnivanju fi zioloke psihologije. (HE & MWJ)3 Ova i dve prethodne upitne reenice nedostaju u prevodu M. Tabakovia. Mo-gue je da nije re propustu ve o prevodu na osnovu prve rekonstrukcije ovih fragmenata, iz izbora Benjaminovih tekstova koji je 1955. priredio Adorno. To izdanje nismo imali na raspolaganju. U Benjaminovim Sabranim delima, teza ima ovaj oblik. (AG)

    25

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    8NOVA TEZA H

    Utapanje u pragmatinu istoriju ne moe kulturnoj istoriji doneti nita dobro. ta vie, ono u emu pragmatino shvatanje istorije pada na ispitu nisu zahtevi koje stroga nauka postavlja u ime zakona kauzalnosti. Ono pada zbog pomaka u istorijskoj perspektivi. Epoha koja vie nije u stanju da na neki originalan nain preobrazi svoje pozicije moi, gubi svest o preobraajima koji su tim pozicijama nekada bili od koristi.

    Subjekt koji pie istoriju, u pravom smislu, jeste onaj deo ovean-stva ija solidarnost obuhvata sve potlaene. To je onaj deo koji moe preuzeti na sebe najvei teoretski rizik, zato to, u praktinom smislu, ima najmanje toga da izgubi.

    Univerzalna istorija nije nuno reakcionarna. Ali, univerzalna istori-ja bez nekog konstruktivnog principa jeste reakcionarna. Konstruktivni princip omoguava univerzalnoj istoriji da bude zastupljena u delimi-nim istorijama. Drugim reima, re je o monadolokom principu. On je prisutan u istoriji spasenja.

    Ideja proze podudara se sa mesijanskom idejom o univerzalnoj isto-riji. (Ljeskov!)29

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 484

    9NOVA TEZA K

    Organizovati pesimizam znai. otkriti u prostoru politikog de-lovanja prostor slike. Taj prostor slike, ipak, ne moe se izmeriti kon-templacijom Dugo traeni prostor slike svet sveopte i potpune aktuelnosti. (Srrealismus, W. Benjamin, Bd. 2)30

    29 Nikolaj Ljeskov (18211881), ruski prozni pisac, najpoznatiji po kratkim priama, naroito Ledi Magbet Mcenskog okruga (1865; Kultura, Beograd 1961). Videti Ben-jaminov esej o Ljeskovu, Pripovjeda: Razmatranja uz djelo Nikolaja Ljeskova (Der Erzhler, 1936), Walter Benjamin, Estetiki ogledi, str. 166187, kolska knjiga, Za-greb 1986. Prevela Truda Stama. (AG)30 Prevedeno kao Nadrealizam: Poslednji snimak evropske inteligencije (1929), Walter Benjamin, Eseji, str. 258273, Nolit, Beograd 1974. Preveo Milan Tabakovi. (AG)

  • 24

    WA LT E R BE N J A M I N

    Istorijski artikulisati prolost znai prepoznati one elemente prolo-sti koji se povezuju u konstelaciju odreenog trenutka. Istorijska spo-znaja je mogua samo u istorijskom trenutku. Ali, spoznaja u istorij-skom trenutku uvek je spoznaja i nekog trenutka. Time to se uvlai u taj trenutak u dijalektiku sliku prolost postaje deo nevoljnog pamenja oveanstva.

    Dijalektika slika se moe defi nisati kao nevoljno pamenje isku-pljenog oveanstva.

    Pojam opte istorije povezan je s pojmovima progresa i kulture. Da bi se svi trenuci istorije oveanstva ugradili u lanac istorijskih zbivanja, oni se moraju svesti na neki zajedniki imenitelj: na kulturu, prosve-titeljstvo, objektivni duh ili kako god neko poeli da to nazove.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 491

    7NOVA TEZA C

    Tek kada tok istorijskih zbivanja tee glatko kroz ruke istoriara, kao konac, moe se govoriti o progresu. Opet, ako je to neko zamreno klupko, s hiljadu pramenova, koji padaju kao raupana kosa, nijedan od njih ne moe zauzeti odreeno mesto, sve dok se ne sakupe i ne oblikuju u frizuru.

    Osnovna ideja mita jeste ona o svetu kao kazni kazni koja zapravo stvara one kojima je namenjena. Veito vraanje istog jeste kazna stalnog vraanja u kolsku klupu, projektovana u kosmikim razmerama: ove-anstvo e morati da nabuba svoj tekst kroz beskrajno ponavljanje. (Paul Eluard, Rptitions, 1922)

    Ako se jo jednom zamislimo nad idejom o veitom vraanju istog iz XIX veka, Nie se ukazuje kao fi gura na kojoj se mitska kazna sada ostva-ruje. Naime, sutina mitskih zbivanja jeste ponavljanje. (Sizif, Danaide)28

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 489

    28 Danaide: u grkoj mitologiji, zajedniko ime za pedeset keri kralja Danaja. Poto su, po zapovesti svog oca, prve brane noi ubile svoje mueve (osim najmlae keri, Hipermnestre, koja je potedela svog mua Linkeja), bogovi su ih kaznili da u Hadu veno sipaju vodu u bure bez dna. (AG)

    9

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    oveanstvo moe da se pozove na svoju prolost u svakom trenutku. Svaki njegov proivljeni trenutak postaje citation lordre du jour4 a to je upravo dan poslednjeg suda.

    IV

    Teite prvo za hranom i odeom, a onda e vam carstvo boje samo pripasti. Hegel, 1807.5

    Klasna borba, koju istoriar kolovan na Marksu uvek ima u vidu, borba je za sirove i materijalne stvari, bez kojih nema onih tananih i spiritualnih. Ipak, ove druge u klasnoj borbi nisu prisutne kao predstava o plenu koji pripada pobedniku. One u toj borbi ive kao samopouzda-nje, kao hrabrost, kao humor, kao lukavstvo, kao nepokolebljivost, ije dejstvo see daleko u prolost. One e uvek iznova dovoditi u pitanje svaku pobedu vlastodraca. Kao to cvee okree krunice suncu, tako i prolost, zahvaljujui nekom skrivenom heliotropizmu, tei da se okre-ne onom suncu koje se raa na nebu istorije. Tu najneupadljiviju od svih promena istorijski materijalista mora da razume.

    V

    Prava slika prolosti brzo promie. Prolost se moe zabeleiti samo kao slika koja nakratko zatreperi u asu kada se moe spoznati i nikada vie. Istina nam nee utei te rei Gotfrida Kelera (Gottfried Keller)6 oznaavaju upravo ono mesto u kojem istorijski materijalizam razbija nain na koji istorizam predstavlja istoriju. Naime, re je o nepovratnoj

    4 Spominjanje u dnevnom izvetaju; kao u vojnim dnevnim izvetajima, u kojima se istie neije posebno zalaganje. (AG)5 G. W. F. Hegel, GS, Bd. 1, 2, str. 694, Brief an Knebel, pismo Karlu Ludwig von Knebelu, od 30. avgusta 1807. (HE & MWJ)6 Gottfried Keller (18191890), jedan od najveih nemakih proznih stilista iz XIX veka, najpoznatiji po romanu Der Grne Heinrich (Zeleni Hajnrih, 18541855, revidi-rano izdanje 18791880) i zbirci pria Die Leute von Seldwyla (Ljudi iz Zeldvile, u dva toma, 18561874). Videti i Benjaminov esej, Gottfried Keller, 1936. (HE & MWJ)

  • 10

    WA LT E R BE N J A M I N

    slici prolosti, o slici koja preti da nestane sa svakom sadanjou koja u njoj nije prepoznala sebe.7

    VI

    Istorijski artikulisati prolost ne znai spoznati je kakva je, u stvari, bila.8 To znai ovladati seanjem onako kako blesne u trenutku opa-snosti. Istorijskom materijalizmu je stalo do toga da zadri sliku prolo-sti kakva se, u trenutku opasnosti, iznenada javlja istorijskom subjektu. Opasnost podjednako preti i postojanju tradicije i njenim primaocima. U oba sluaja, ona je ista: postati orue vladajue klase. U svakoj epohi moramo uvek iznova nastojati da naslee preotmemo od konformizma, koji namerava da njime ovlada. Najzad, Mesija ne dolazi samo kao spa-sitelj ve i kao pobednik nad Antihristom. Sposobnou da iz prolosti raspiri iskru nade obdaren je samo onaj istoriar koji dobro zna da ni mrtvi nee biti sigurni pred neprijateljem, ako pobedi. A taj neprijatelj nije prestao da pobeuje.

    7 Ova teza, u radnim belekama, ima i verziju bez prve reenice i s jo dve reenice na samom kraju. Ta verzija, u celini, izgleda ovako: Istina nam nee utei te rei Gotfrida Kelera oznaavaju upravo ono mesto u kojem istorijski materijalizam razbija nain na koji istorizam predstavlja istoriju. Naime, re je o nepovratnoj slici prolosti, o slici koja preti da nestane sa svakom sadanjou koja u njoj nije prepo-znala sebe. Radosna vest, koju ustreptala srca objavljuje istoriar prolosti, dolazi iz usta koja moda, ve u asu kada se otvaraju, govore u prazninu. Spasenje, koje istoriar vezuje za prolost, ve u sledeem trenutku moe da vrati u pogon ono to je izgledalo nepovratno izgubljeno. A4, s. These V, 695, 312, Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 448. (AG i Bojana G. R.)8 Tako je zadatak istoriara defi nisao Leopold von Ranke (17951886), moda vo-dei nemaki istoriar XIX veka, iji su istraivaki metod i nain poduavanja (bio je prvi koji je drao seminare iz istorije) imali velikog uticaja na zapadnu isto-riografi ju. Njegovo delo, koje Benjamin navodi kao olienje istorizma iz XIX veka, izraava protivljenje politikoj i drutvenoj promeni. (HE & MWJ)

    23

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    postavlja pitanja na koja nema odgovora. Isto tako bi mogao pokuavati da utvrdi boju ultraljubiastih zraka.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1099

    4

    Marks kae da su revolucije lokomotive svetske istorije. Ali, moda je sasvim suprotno. Moda su revolucije pokuaj putnika iz tog voza ljudske vrste da povuku sigurnosnu konicu.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1100

    5

    U Marksovom delu mogu se izdvojiti tri osnovna koncepta, a cela nje-gova armatura moe se shvatiti kao pokuaj da se ta tri koncepta zavare jedan za drugi. To su klasna borba proletarijata, tok istorijskog razvoja (progres) i besklasno drutvo. Struktura Marksovih osnovnih ideja izgleda ovako: kroz seriju klasnih borbi, oveanstvo stie do besklasnog drutva, tokom istorijskog razvoja. = Ali, besklasno drutvo ne treba shvatiti kao krajnju taku istorijskog razvoja. = Na osnovu tog pogrenog shvatanja, Marksovi imitatori su razvili (izmeu ostalog) pojam revolucionarne si-tuacije, koja, kao to znamo, stalno odbija da nastupi. = Konceptu be-sklasnog drutva mora se vratiti pravo mesijansko lice, i to u interesu revolucionarne politike samog proletarijata.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1103

    6NOVA TEZA B

    Istorija se bavi vezama i proizvoljno razvijenim kauzalnim nizovi-ma. Ali, poto istorija prua ideju o mogunosti temeljnog pozivanja na njen predmet, taj predmet se mora predstaviti, u svom konanom obliku, kao trenutak oveanstva. U tom trenutku, vreme se mora do-vesti u stanje mirovanja.

    Dijalektika slika je pojava loptaste munje koja preseca ceo hori-zont prolosti.

  • 22

    WA LT E R BE N J A M I N

    2XVIIa

    U ideji o besklasnom drutvu Marks je sekularizovao ideju mesijan-skog vremena. I to je bilo neto dobro. Nevolje su poele tek kada su socijaldemokrate uzdigle tu ideju u ideal. U neokantovskom uenju, ideal je defi nisan kao beskonani (unendlich) zadatak. A to uenje bilo je fi lozofska kola socijaldemokratske stranke od mita i tadlera, do Natropa i Vorlandera.27 Kada se besklasno drutvo jednom defi nie kao beskonani zadatak, prazno i homogeno vreme pretvara se, da tako ka-emo, u ekaonicu, u kojoj se, manje ili vie spokojno, moe iekivati nastanak revolucionarne situacije. U stvarnosti, nema trenutka koji sa sobom ne bi nosio sopstvenu revolucionarnu ansu pod uslovom da se ona defi nie na odreeni nain, naime, kao ansa za potpuno novo razreenje potpuno novog problema (Aufgabe). Za revolucionarnog mi-slioca, naroita revolucionarna ansa koju nudi svaki istorijski trenutak dobija potvrdu u politikoj situaciji. Ali, jednako opravdano, za takvog mislioca, jeste i pravo na ulazak koje istorijski trenutak uiva u odnosu na sasvim odreenu odaju prolosti, onu koja je do tada bila zakljuana. Ulazak u tu odaju podudara se, u strogom smislu, sa politikom akci-jom, koja se tako, ma koliko bila destruktivna, otkriva kao mesijanska. (Besklasno drutvo nije konani cilj istorijskog napretka ve njegov e-sto neuspeli, ali konano ostvareni prekid.)

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv. Ms 1098v

    3

    Istorijski materijalista koji istrauje strukturu istorije, izvodi, na svoj nain, neku vrstu spektralne analize. Kao to fi ziar utvruje prisustvo ultravioletne svetlosti u solarnom spektru, tako i istorijski materijalista utvruje prisustvo mesijanske sile u istoriji. Svako ko eli da shvati ta bi situacija iskupljenog oveanstva zaista mogla da znai, koji su uslo-vi neophodni za razvoj takve situacije i kada bi ona mogla da nastupi,

    27 Nemaki fi lozofi i ekonomisti, vodei mislioci Socijaldemokratske partije Nemake: Conrad Schmidt (18631932), August Stadler (18501910), Paul Natorp (18541924), Karl Vorlnder (18601928). (AG)

    11

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    VII

    Setite se mraka i velike zimeu ovoj dolini leleka. Breht, Prosjaka opera9

    Fistel de Kulan (Fustel de Coulanges)10 savetuje istoriaru da izbije sebi iz glave sve to zna o daljem toku istorije ako hoe da ponovo do-ivi neku epohu. Ne moe se bolje obeleiti postupak sa kojim je pre-kinuo istorijski materijalizam. To je postupak uivljavanja. On potie iz lenjosti srca, iz acedije, koja nema hrabrosti da ovlada pravom istorij-skom slikom to namah zablesne. Srednjovekovni teolozi smatrali su je praosnovom tuge. Flober, koji ju je upoznao, pie: Peu de gens devine-ront combien il a fallu etre triste pour ressusciter Carthage!11 Priroda te tuge bie jasnija ako postavimo pitanje u koga se to, u stvari, uivljava istoriar koji pripada koli istorizma. Odgovor bez ustezanja glasi: u pobednika. Ali, oni koji danas vladaju naslednici su svih nekadanjih po-bednika. Zato uivljavanje u pobednika uvek ide na ruku vlastodrcima. Time je istorijskom materijalisti dovoljno reeno. Svako ko je ikada, sve do dana dananjeg, izlazio kao pobednik, koraa u trijumfalnoj povorci preko tela onih koji su danas poraeni. Kao to je oduvek bilo uobia-jeno, u trijumfalnoj povorci se nosi i plen. Taj plen se naziva kulturnim dobrima. Ona e u istorijskom materijalisti naii na distanciranog po-smatraa. Naime, ono to on vidi u kulturnim dobrima, bez izuzetka je takvog porekla da se o tome ne moe razmiljati bez uasavanja. Svoje postojanje ona ne duguju samo naporu genija koji su ih stvorili ve i bezimenom kuluku njihovih suvremenika. Nema dokumenta kulture koji istovremeno ne bi bio dokument varvarstva. I samim tim to nije poteen varvarstva, to ne moe biti ni proces njegovog prenoenja, proces u kojem su ta dobra prelazila iz ruku u ruke. Zato se istorijski

    9 Bertolt Brecht, Die Dreigroschenoper, 1928, in III, scena 9, poslednje rei ko-mada. (HE & MWJ)10 Numa Denis Fustel de Coulanges (18301889), francuski istoriar, strunjak za antiku i srednjovekovnu istoriju. (HE & MWJ)11 Malo njih e shvatiti koliko je trebalo biti tuan da bi se oivela Kartagina! (MT) Gustave Flaubert, iz pisma Ernestu Fejdou (Ernest Faydeau), od 2930. no-vembra 1859. (AG)

  • 12

    WA LT E R BE N J A M I N

    materijalista, koliko god je to u njegovoj moi, distancira od toga. On smatra svojim zadatkom da ide uz dlaku istoriji.

    VIII

    Tradicija potlaenih govori nam da vanredno stanje u kojem ivimo nije izuzetak ve pravilo. Moramo doi do shvatanja istorije koje tome odgovara. Tada emo shvatiti da je zadatak pred kojim stojimo uvoe-nje stvarnog vanrednog stanja, to e samo poboljati na poloaj u borbi protiv faizma. ansa faizma i to ne poslednja jeste u tome to ga protivnici doekuju u ime napretka kao istorijske norme. uenje zbog toga to su stvari koje doivljavamo jo uvek mogue u dvadesetom veku, nije fi lozofsko. To uenje nije poetak spoznaje, osim ako nije re o spoznaji da je shvatanje istorije iz kojeg potie neodrivo.

    IX

    Krilo mi je spremno da zalepra, vratio bih se rado,jer ako bih morao da ostanem doveka,sreu ne bih doekao. Gerhard olem, Pozdrav od Angelusa12

    Kle (Paul Klee) ima sliku koja se zove Angelus Novus. Na njoj je prikazan aneo koji kao da pokuava da se udalji od neega ime je zapanjen. Oi su mu razrogaene, usta otvorena, a krila rairena. Tako bi morao izgledati aneo istorije. Lice je okrenuo prolosti. Ono to mi vidimo kao niz dogaaja, on vidi kao jednu jedinu katastrofu to nepre-kidno gomila ruevine preko ruevinama i baca mu ih pred noge. Rado bi se zaustavio, budio mrtve i sastavljao ono to je razbijeno. Ali iz raja duva tako snana oluja da mu je razapela krila i aneo vie ne moe da ih sklopi. Ta oluja ga nezadrivo goni u budunost, kojoj okree lea, dok gomila ruevina pred njim raste do neba. Ono to nazivamo napret-kom jeste ta oluja.

    12 Gerhard (Gershom) Scholem, Gruss vom Angelus. olem je ovu pesmu napisao za Benjaminov dvadeset deveti roendan, 15. jula 1921. (HE & MWJ)

    21

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    PARALIPOMENABeleke uz teze O shvatanju istorije

    1

    Uivljavanje u prolost ne slui samo tome da prolost izgleda kao sadanjost. Nije sluajno to to se ta tendencija veoma dobro slae sa pozitivistikim shvatanjem istorije (kao kod Eduarda Mejera).25 U obla-sti istorije, projekcija prolosti u sadanjost analogna je posmatranju ho-mogenih konfi guracija po uzoru na posmatranje promena u fi zikom svetu (Krperwelt). Ovaj drugi proces, Mejerson je identifi kovao kao osnovu prirodnih nauka (De lexplication dans des sciences).26 Prvi pri-stup je sama sutina naunog karaktera istorije, kako ga defi nie poziti-vizam. To se postie po cenu potpunog brisanja svakog traga prvobitne uloge istorije kao pamenja (Eingedenken). Lana ivotnost te prolosti pretvorene u sadanjost, uklanjanje svakog odjeka lamenta iz istorije, oznaava konano potinjavanje istorije modernom shvatanju nauke.

    Drugim reima, projekat otkrivanja zakona koji vae za tok istorijskih zbivanja nije jedino sredstvo pri tom, sigurno ne najsuptilnije za utapa-nje istoriografi je u prirodne nauke. Shvatanje po kojem je zadatak istoriara da od prolosti napravi sadanjost (das Verganze zu vergegenwrtigen), odgovorno je za istu obmanu, samo na manje oigledan nain.

    Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1098r

    25 Eduard Meyer (18551930), poznati nemaki istoriar, koji je pokuao da od-brani nemaku poziciju u Prvom svetkom ratu. Autor Gescichte des Altertums (Istorija drevnog sveta, u pet tomova, 18841902) i drugih dela. (HE & MWJ) 26 Emile Meyerson (18591933), francuski hemiar i fi lozof, najpoznatiji po delu Identit et ralit (Identitet i stvarnost, 1908), u kojem je razvio stavove suprotne pozitivizmu. Njegov rad De lexplication dans des sciences (O objanjenu u nau-kama), objavljen je u Parizu 1921. (HE & MWJ)

  • 20

    WA LT E R BE N J A M I N

    je prolazne u svom totalitetu, u svom prostornom, ali i vremenskom totalitetu taj ritam mesijanske prirode, jeste srea. Najzad, priroda je mesijanska upravo zbog svoje vene i totalne prolaznosti.

    Teiti toj prolaznosti, ak i prolaznosti onih stadijuma oveka koji jesu priroda, zadatak je svetske politike, iji metod treba da se zove nihilizam.

    19371938. ili 19201921.

    13

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    X

    Teme koje su manastirska pravila odreivala lanovima bratstva za meditaciju trebalo je da u njima izazovu odbojnost prema svetu i nje-govim zbivanjima. Tok misli koji ovde pratimo proizaao je iz sline na-mene. On namerava da, u trenutku kada politiari u koje su se uzdali protivnici faizma lee na zemlji i svoj poraz potvruju izdajom vlastite stvari, oslobodi politiko dete sveta iz mrea u koje su ga ovi upleli. Raz-matranje polazi od toga da su tvrdoglava vera u napredak tih politiara, njihovo poverenje u svoju masovnu bazu i, konano, njihovo servilno ukljuivanje u aparat koji se ne moe kontrolisati, bile tri strane iste stva-ri. Ono eli da pokae koliku e cenu nae uobiajeno razmiljanje morati da plati ako eli da usvoji shvatanje istorije koje odbija svako sauesnitvo sa onim kojeg se ti politiari i dalje vrsto dre.13

    XI

    Konformizam, koji je od poetka bio odomaen u socijaldemokratiji, vrsto prijanja ne samo uz njenu politiku taktiku ve i uz njene eko-nomske predstave. On je uzrok kasnijeg sloma. Nita nije toliko iskvarilo nemako radnitvo koliko uverenje da ide niz struju. Ono je u tehnikom napretku videlo reni brzak, u kojem sasvim dobro pliva. Odatle je bio samo korak do iluzije da fabriki rad, za koji se smatralo da spada u tok tehnikog napretka, predstavlja politiko dostignue. Stara protestantska etika rada sveano je vaskrsla meu nemakim radnicima u sekularnom obliku. Gotski program14 ve nosi u sebi tragove te zbrke. Rad je tu de-fi nisan kao izvor svog bogatstva i kulture. Slutei zlo, Marks je na to odgovorio da ovek koji nema nikakvo drugo vlasnitvo osim svoje radne snage mora biti rob drugih ljudi, koji su od sebe napravili vlasnike.15

    13 Osvrt na pakt Molotov-Ribentrop, od 23. avgusta 1939, i ponaanje zvaninih socijaldemokratskih i komunistikih partija. Potpisivanje tog sporazuma izmeu nacistike Nemake i Sovjetskog Saveza , koji je za mnoge bio ok, uz sve bezna-deniji izbegliki poloaj samog Benjamina, bili su glavni povodi za pisanje ovih teza i u mnogome su odredili njihovo usmerenje i ton. (AG)14 Das Gothaer Programm: program Socijaldemokratske partije Nemake, iz 1875. (AG)15 Karl Marks i Fridrih Engels, Izabrana dela III, Kritika Gotskog programa (Kritik des Gothaer Programms, maj 1875), Kultura, Beograd 1950, str. 9. (MT)

  • 14

    WA LT E R BE N J A M I N

    I pored toga, konfuzija se sve vie iri, a Jozef Dicgen (Joseph Dietzgen) ubrzo izjavljuje: Rad je spasitelj novog doba. U poboljanju rada sastoji se bogatstvo koje sada moe postii ono to nijednom spasitelju nikada nije moglo poi za rukom.16 To vulgarnomarksistiko shvatanje o tome ta rad jeste, ne zamara se mnogo pitanjem ta proizvod takvog rada moe da znai radnicima, ako njime ne mogu da raspolau. Ono hoe da vidi samo napredak u ovladavanju prirodom, ali ne i nazadovanje drutva. Ono ve pokazuje tehnokratske crte, koje emo kasnije sresti u faizmu. U te crte spada i shvatanje prirode koje se zloslutno razlikuje od onog iz predmartovskih (1848) socijalistikih utopija. Rad, kako se od sada shva-ta, svodi se na iskoriavanje prirode, kojem se, s naivnim zadovoljstvom, suprotstavlja izrabljivanje proletarijata. U poreenju s tim pozitivistikim shvatanjem, matarije koje su dale toliko povoda za ismevanje Furijea (Charles Fourier), pokazuju svoj iznenaujue zdrav smisao. Prema Furi-jeu, dobro osmiljen drutveni rad trebalo je da ima sledee posledice: da etiri meseca osvetljavaju zemaljsku no, da se led povue sa polova, da morska voda ne bude vie slana i da divlje zveri stupe u slubu oveka. Sve to opisuje rad koji, daleko od toga da iskoriava prirodu, iz nje uspe-va da izvue dobra koja kao potencijal dremaju u njenom okrilju. Uz to korumpirano shvatanje rada, kao njegova dopuna, stoji shvatanje prirode kao neeg to je tu, kao to kae Dicgen, besplatno.

    XII

    Potrebna nam je istorija, ali drukija od one koja je potrebna razmaenom dokoliaru u vrtu znanja. F. Nie, O koristi i teti istorije za ivot17

    Subjekt istorijske spoznaje jeste sama borbena, potlaena klasa. Kod Marksa ona nastupa kao poslednja porobljena, ali i osvetnika klasa, koja delo osloboenja privodi kraju u ime poraenih generacija. Ta svest, koja je meu spartakovcima (Spartakusbund, 1919), na kratko, jo jednom dola do izraaja, oduvek je bila odbojna socijaldemokratiji.

    16 Josef Dietzgen (18281888), Smtlische Schriften (Weisbaden, 1911), vol. 1, str. 175 (Sozialdemokratische Philosophie, 1876). (HE & MWJ)17 Friedrich Nietzsche, Vom Nutzen und Nachtheil der Historie fr das Leben, 1874. (HE & MWJ)

    19

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    Teoloko-politiki fragment

    Tek sam Mesija dovrava sva istorijska zbivanja, u smislu da samo on iskupljuje, dovrava, stvara odnos istorije prema mesijanskom. Zato nita to je istorijsko ne moe, samo po sebi, da se odnosi na bilo ta mesijansko. Prema tome, carstvo boije nije svrha istorijske dinamike: ono se ne moe postaviti kao cilj. Istorijski gledano, ono nije cilj ve kraj. Zato se poredak svetovnog ne moe izgraditi na ideji carstva bo-jeg i zato teokratija nema politiki, ve samo religiozni smisao. Najvea zasluga Blohovog Duha utopije23 jeste to to je najodlunije negirao po-litiki znaaj teokratije.

    Svetovni poredak treba izgraditi na ideji sree. Odnos tog poretka prema mesijanstvu jedna je od bitnih lekcija fi lozofi je istorije. Ona na-lae mistiko shvatanje istorije, iji se problem moe izloiti jednom slikom. Ako jedan smer strelice obeleava cilj kojem stremi dinamika svetovnog, a drugi mesijanski intenzitet, onda potraga za sreom slo-bodnog oveanstva svakako tei da se udalji od tog mesijanskog kraja; ali, kao to neka sila svojim delovanjem moe potpomoi silu koja se kree suprotnom putanjom, tako i svetovni poredak, upravo zato to je svetovan, moe potpomoi dolazak mesijanskog carstva. Prema tome, iako svetovno nije kategorija carstva, ono je opet kategorija, i to jedna od najpreciznijih, njegovog najtieg pribliavanja. Naime, sve to je ze-maljsko, u srei tei svome nestanku; ali, samo u srei mu je i sueno da nae svoj nestanak. S druge strane, neposredni mesijanski intenzitet srca, unutranjeg bia, prolazi kroz nesreu, kao patnja. Duhovnoj resti-tutio in integrum,24 koja vodi u besmrtnost, odgovara ona svetovna, koja vodi u venost nestanka; a ritam te veno prolazne svetovne egzistenci-

    23 Ernst Bloch, Geist der Utopie, 1918. Ernst Bloh, Duh utopije, BIGZ, Velika fi lozof-ska biblioteka, Beograd, 1982. Preveo Milan Tabakovi. (AG)24 Lat., potpuna restitucija; potpuni povratak u prvobitno ili prethodno stanje. (AG)

  • 18

    WA LT E R BE N J A M I N

    oveanstva, po tom merilu, ispunila bi petinu poslednje sekunde posled-njeg asa. Sadanjica, koja kao mesijanski model, u tom ogromnom sa-imanju, obuhvata celu istoriju oveanstva, u dlaku se poklapa sa onom fi gurom koja predstavlja istoriju oveanstva u univerzumu.

    A22

    Istorizam se zadovoljava uspostavljanjem kauzalnog spoja izmeu razliitih momenata istorije. Ali nijedno stanje stvari, koje moe biti uzrok neemu, nije samim tim ve i istorijsko. To postaje tek kasnije, zahvaljujui dogaajima koji od njega mogu biti udaljeni milenijumima. Istoriar koji polazi od toga, prestaje da sled zbivanja proputa kroz prste kao brojanicu. On uoava konstelaciju u koju je njegova epoha stupila s nekom drugom, odreenom epohom, koja joj je prethodila. Tako dolazi do shvatanja sadanjosti kao neeg to je ovde i sada, u kojem su rasute i krhotine mesijanskog vremena.

    B

    Sigurno je da proroci koji su ispitivali ta vreme krije u sebi, nisu ovo doivljavali ni kao homogeno, niti kao prazno. Ko to ima u vidu mo-da e shvatiti kako je u seanju doivljena prolost: naime, isto tako. Kao to je poznato, Jevrejima je bilo zabranjeno da istrauju budunost. Tora i molitva poduavali su ih, naprotiv, da se seaju. To je za njih budunost liilo ari, kojoj su podlegli oni koji prosvetljenje oekuju od proroka. Ali, zato budunost za Jevreje ipak nije postala homogeno i prazno vreme. Naime, u njoj je svaka sekunda bila mala kapija kroz koju je mogao ui Mesija.

    1940.

    22 Poslednja dva dela, oznaena kao A i B, na kraju ranog nacrta teza o istoriji, bez naslova, Benjamin je izostavio u kasnijim nacrtima teksta. Zbog njihovog poseb-nog znaaja, objavljeni su kao dodatak tekstu u Benjaminovim Sabranim delima. (HE & MWJ)

    15

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    U poslednje tri decenije, socijaldemokratiji je uspelo da skoro potpuno izbrie ime Blankija (Louis Auguste Blanqui),18 ija je potmula grmljavi-na potresala prethodni vek. Zadovoljila se time da radnikoj klasi dodeli ulogu oslobodioca buduih generacija. Time joj je presekla ilu najbolje snage. Klasa se u toj koli brzo oduila kako od mrnje, tako i od duha portvovanosti. Naime, i jedno i drugo se hrani slikom porobljenih pre-daka, a ne idealom osloboenih unuka.

    XIII

    Naa stvar bie svakim danom sve jasnija, a narod svakim danom sve pametniji. Jozef Dicgen, Filozofi ja socijaldemokratije19

    Socijaldemokratsku teoriju, a jo vie praksu, odreivala je pred-stava o napretku koja se nije drala stvarnosti, ve je imala dogmatske pretenzije. Napredak, kakav se ocrtavao u glavama socijaldemokrata, bio je, prvo, napredak samog oveanstva (ne samo njegove sposob-nosti i znanja). Drugo, bio je beskonaan (to je odgovaralo beskrajnoj usavrivosti oveanstva). Tree, bio je smatran u sutini nezadrivim (kao napredak koji automatski ide pravom ili spiralnom putanjom). Svaki od tih predikata je kontroverzan i podloan kritici. Ali ta kritika, ako doe do estoke borbe, mora zai u pozadinu svih tih predikata i usmeriti se na ono to im je zajedniko. Predstava o napretku ljudskog roda kroz istoriju ne moe se odvojiti od predstave o njenom napretku kroz homogeno i prazno vreme. Kritika predstave o takvom progresu mora biti temelj kritike same ideje progresa.

    18 Louis-Auguste Blanqui (18051881), francuski revolucionarni socijalista i mili-tantni antiklerikalac, aktivno je uestvovao u sva tri najvea ustanka iz XIX veka u Francuskoj u revolucijama 1830. i 1848. i u Pariskoj komuni i bio zatvaran posle svakog od tih dogaaja. Citati iz Blankijevih dela i Benjaminovi komentari o njemu zauzimaju znaajno mesto u Pasaima (Das Passagen-Werk). 19 Josef Dietzgen, Smtlische Schriften (Weisbaden, 1911), vol. 1, str. 176 (Sozial-demokratische Philosophie, 1876). (HE & MWJ)

  • 16

    WA LT E R BE N J A M I N

    XIV

    Izvor je cilj. Karl Kraus, Rei u stihovima20

    Istorija je predmet konstrukcije ije mesto ne poiva u homogenom i praznom vremenu, ve u vremenu ispunjenom sadanjou. Tako je za Robespjera (Maximilien Robespierre) antiki Rim bio sadanjou ispunjena prolost, koju je on istrgao iz kontinuiteta istorije. Francu-ska revolucija je smatrala sebe novim Rimom. Citirala je stari Rim isto onako kao to moda citira nekadanji nain odevanja. Moda ima njuh za aktuelnost, ma gde se ova kretala u estaru prolosti. Ona je tigrov skok u prolost. Samo to se on zbiva u areni u kojoj komanduje vladajua klasa. Isti skok, pod slobodnim nebom istorije, jeste onaj dijalektiki skok u kojem je Marks video revoluciju.

    XV

    Svest o razbijanju istorijskog kontinuiteta svojstvena je revoluci-onarnim klasama u trenutku njihovog delovanja. Velika revolucija je uvela novi kalendar. Dan kojim kalendar poinje igra ulogu istorijskog saimaa vremena. U osnovi, isti dan se uvek vraa u vidu praznika, dana seanja. Kalendari, dakle, ne raunaju vreme kao asovnici. Oni su spomenici odreene istorijske svesti, od koje u Evropi ve sto go-dina izgleda da nema ni najbleeg traga. Jo u julskoj revoluciji (1830) odigrao se dogaaj u kojem je ta svest dola do izraaja. Kad se spustilo vee prvog dana borbe, na nekoliko mesta u Parizu, nezavisno, ali isto-vremeno, pucalo se u asovnike na tornjevima. Jedan svedok, koji za svoju pronicljivost moda treba da zahvali rimi, zapisao je tada:

    Qui le croirait! on dit quirrits contrelheure. De nouveaux Josues au pied de chaque tour,Tiraient sur les cadrans pour arriter le jour.(Ko bi verovao? Pria se da su, ljuti na asove,Novi Isusi Navini21 u podnoju svakog tornjaPucali na brojanike da zaustave dan.)

    20 Karl Kraus, Worte in Versen, vol. I, 1916. (HE & MWJ)21 Isus Navin, prema Bibliji, jevrejski voa posle Mojsija, koji je u jednoj bici nare-dio suncu da se zaustavi, kako bi do kraja izvojevao pobedu. (MT) Tada progovori Isus Gospodu, onaj dan kad Gospod predade Amorejca sinovima Izrailjevim, i

    17

    O S H VATA N J U I S T O R I J E

    XVI

    Istorijski materijalista ne moe se odrei shvatanja sadanjice koja nije prelaz, ve zastaje u vremenu i miruje. Naime, to shvatanje defi nie upravo onu sadanjost u kojoj on za sebe pie istoriju. Istorizam izlae venu sliku prolosti; istorijski materijalista opisuje jedinstveno isku-stvo sa prolou. Drugima ostavlja da se istroe kod drolje zvane Bee jednom, u bordelu istorizma. On ostaje gospodar svojih snaga: dovoljno muevan da razori kontinuitet istorije.

    XVII

    Istorizam opravdano kulminira u optoj istoriji. Od nje se materijali-stika istoriografi ja odvaja metodoloki, moda jasnije nego od bilo koje druge. Opta istorija nema teorijsku armaturu. Njen postupak je aditivan; ona prikuplja masu injenica da bi ispunila homogeno i prazno vreme. U temelju marksistike istoriografi je, meutim, nalazi se jedan konstrukti-van princip. U miljenje ne spada samo kretanje misli, ve, isto tako, nji-hovo mirovanje. Tamo gde se miljenje, u konstelaciji zasienoj napetosti-ma, iznenada zaustavlja, ono zadaje konstelaciji ok, usled ega se i samo kristalie kao monada. Istorijski materijalista prilazi istorijskom predmetu jedino tamo gde se on pred njim pojavljuje kao monada. U toj strukturi on vidi znamenje mesijanskog zaustavljanja zbivanja, drugim reima, revolu-cionarnu ansu u borbi za podjarmljenu prolost. On posmatra tu struktu-ru da bi odreenu epohu izbacio iz homogenog toka istorije; isto tako on izbacuje i odreeni ivot iz date epohe i odreeno delo iz ivotnog dela. Rezultat njegovog postupka sastoji se u tome to je u odreenom delu sauvano i prevazieno ivotno delo, u ivotnom delu epoha i u epohi celokupan istorijski tok. Hranljivi plod onoga to je istorijski shvaeno sadri u svom jezgru vreme, kao dragoceno, ali neukusno seme.

    XVIII

    Ubogih pedest milenijuma homo sapiensa, kae jedan noviji biolog, predstavljaju, u odnosu na istoriju organskog ivota na zemlji, otprilike dve sekunde na kraju dana od dvadeset etiri asa. A istorija civilizovanog

    ree pred sinovima Izrailjevim: Stani sunce nad Gavaonom, i mesee nad dolinom elonskom. Biblija, Isus Navin, 10:12; prev. ura Danii, Vuk Karadi. (AG)