www.dereta.rs

BibliotekaFILOZOFIJA

UrednikAleksandar Šurbatović

Naslov originala Friedrich Wilhelm Joseph Schelling

PHILOSOPHISCHE UNTERSUCHUNGEN ÜBER DAS WESEN DER MENSCHLICHEN FREIHEIT

UND DIE DAMIT ZUSAMMENHÄNGENDEN GEGENSTÄNDE iz:

Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling WERKE

Auswahl in drei Bänden Herausgegeben von Otto Weiß

Dritter Band S. 427-512 Leipzig 1907

_________ • ________

Naslov originala Martin Heidegger

SCHELLINGS ABHANDLUNG ÜBER DAS WESEN DER MENSCHLICHEN FREIHEIT

(1809) Herausgegeben von Hildegard Feick

Max Niemeyer Verlag, Tübingen 1971

Copyright © ovog izdanja Dereta

RASPRAVE O SLOBODI:

Fridrih Vilhelm Jozef ŠelingFILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA O BIVSTVU ČOVEKOVE SLOBODE I PREDMETIMA KOJI SU SA TIM POVEZANI

_________ • ________

Martin HajdegerŠELINGOVA RASPRAVA O BIVSTVU

ČOVEKOVE SLOBODE (1809)

Prevod s nemačkog Miloš Todorović

Beograd 2016.

DERETA

PRET HOD NA NA PO ME NA

Iz me đu ovih ko ri ca su jed na do dru ge sta vlje ne dve knji ge ko je de li vre men ski raz mak od pre ko sto dva de set i pet go di na. One su na sta le iz pe ra dva ve li ka fi lo zo fa, ko ji su svo jom mi sli, sva ki na svoj na čin, u ve li koj me ri uče stvo va li na odre đi va nju du hov-nog sta nja epo ha u ko ji ma su ži ve li. Mno go stru ki su raz lo zi za ta kav iz da vač ki po du hvat, kao i pred no sti ko je oda tle pro is ti ču za či ta o ca.

Še lin gov spis (1809) spa da u naj zna čaj ni ja de la ne mač kog kla-sič nog ide a li zma, i to ne sa mo zbog ori gi nal nog raz u me va nja slo-bo de, ko ju on de fi ni še kao „moć do bra i zla”, već i zbog no vog odre đi va nja te melj nog me sta u ce li ni sve ga po sto je ćeg na ko je on po sta vlja slo bo du, kao i sa mog tog te me lja. No, to de lo do i sta je-ste to pre sve ga ti me što svo jom mi sli se že u vre me ko je će za njim tek usle di ti, što pro jek tu je una pred da lje npr. i od gran di-o znog He ge lo vog fi lo zof skog si ste ma. Usled to ga ono sa či nja va po ve sno-fi lo zof ski is ko rak iz van okvi ra ne mač kog ide a li zma i fi-lo zo fi je no vog ve ka uopšte, pa uto li ko i ozna ča va pre laz ka mi sa o-nim to ko vi ma ko ji ma se kre će sa vre me na fi lo zo fi ja. Ta kvo sta nje stva ri ob jaš nja va izm. ost. i či nje ni ca da je Še ling, u naj ve ćoj me ri upra vo svo jim spi som o slo bo di, iz vr šio sna žan uti caj na da sve na one fi lo zo fe ko ji su do brim de lom po sta vi li osno ve i od re di li smer no se ćih stru ja miš lje nja sa vre me nog fi lo zo fi ra nja: na Šo pen ha u e-ra, Kjer ke go ra, Ni čea...

6 P r e t h o d n a n a P o m e n a

Haj de ger se, vi še od jed nog sto le ća na kon Še lin go vog de la, stal-no vra ćao in ten ziv nom pro u ča va nju Še lin go ve fi lo zo fi je, u pr vom re du nje go ve knji ge o slo bo di. Za nju je on u svo joj stu di ji o Še-lin gu (1936, 1941–1943) re kao da je ona „do se gla vr hu nac me ta fi-zi ke ne mač kog ide a li zma”, te da u njoj „do svog do vr še nog ob li ka do la ze sva suš tin ska od re đe nja te me ta fi zi ke”. Nje go ve ana li ze, iz-lo že ne u ovoj knji zi, za si gur no nu de jed no od naj re spek ta bil ni jih tu ma če nja tog Še lin go vog spi sa. Po vrh to ga, one se is ti ču is crp-noš ću, s jed ne, i mi nu ci o znoš ću svo jih in ter pre ta tiv nih za hva ta, s dru ge stra ne. Pri to me Haj de ger smeš ta Še lin go vu mi sao u kon-tekst ce li ne fi lo zof ske po ve sti, od me ra va je na nje nim pre lom nim mo men ti ma i od re đu je nje go vo me sto u njoj. Ujed no sa tim on iz la že i vla sti ti kon cept isto ri je fi lo zof ske mi sli, što u se bi uklju ču je i te melj no raz vi ja nje i obra zla ga nje ve ćeg bro ja vla sti tih fi lo zof skih sta vo va. A nje go va mi sao, kao i, ne na po sled njem me stu i nje nim po sred stvom, mi sao Še lin ga, za si gur no spa da ju u du hov ne ak tu al-no sti na šeg po ve snog tre nut ka.

Či ta lac će, da kle, knji gom ko ja je pred njim mo ći na jed nom me stu da se upo zna sa zna čaj nim de lom uče nja dva mi sli o ca. No, ne sa mo to. Nje mu je olak ša no da sva ki in ter pre ta tiv ni po tez ono-ga ka sni jeg ne po sred no pro ve ri na sa mom in ter pre ti ra nom de lu, od no sno svo je raz u me va nje bi lo ko jeg me sta u Še lin go voj knji zi da upo re di sa nje go vim tu ma če njem od stra ne Haj de ge ra. Ko nač-no, ov de su u pot pu no sti usa gla še na sva ter mi no loš ka re še nja dva fi lo zo fa za sve poj mo ve i ka te go ri jal na od re đe nja u nji ho va dva de la. To zna či da će u sva kom slu ča ju ka da dva fi lo zo fa ko ri ste istu reč za ono što sva ki od njih njo me že li da ozna či, či ta lac uvek na ći jed nu i istu reč i na na šem je zi ku. Šta je pak pri to me sva ki od njih mi slio, raz u me va se iz kon tek sta u ko jem je ona upo tre blje na, kao i iz ce li ne de la.

Prof. dr Miloš Todorović

Fridrih Vilhelm Jozef Šeling

FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA O BIVSTVU ČOVEKOVE SLOBODE I PREDMETIMA KOJI SU SA TIM POVEZANI

PRED GO VOR1

O ras pra vi ko ja sle di au tor na la zi sa mo po neš to da na po me ne.

Poš to se u biv stvo du hov ne pri ro de ubra ja ju naj pre um, miš lje nje i sa zna va nje, to se su prot nost pri ro de i du ha is prav no raz ma tra la naj pre sa te stra ne. Čvr sta ve ra u ne ki pu ki čo ve kov um, ube đe nost u sa vr še nu su bjek tiv nost sveg miš lje nja i sa zna va nja i u pot pu nu bez um nost i bez mi sa o nost pri ro de, sku pa sa po svu da go spo da-re ćim me ha nič kim na či nom pred sta vlja nja, ti me što je i ono di-na mič ko, ko je je Kant (Kant, Im ma nuel) po no vo pro bu dio, opet preš lo sa mo u neš to vi še me ha nič ko, a ni ka ko ni je bi lo sa zna to u svom iden ti te tu sa onim du hov nim, do volj no oprav da va ju taj tok raz ma tra nja. Onaj ko ren su prot no sti sa da je iš ču pan, pa učvrš ći-va nje is prav ni jeg uvi da mir no mo že da bu de pre puš te no opštem na pre do va nju ka bo ljem sa zna nju.

Vre me je da na stu pi vi ša ili pre svoj stve na su prot nost – su prot-nost nu žno sti i slo bo de; tek njo me u raz ma tra nje do spe va na ju nu-traš nji ja sre diš nja tač ka fi lo zo fi je.

Poš to se au tor na kon pr vog opšteg pri ka za svog si ste ma (u „Ča so pi su za spe ku la tiv nu fi zi ku”), či je na sta vlja nje je, na ža-lost, bi lo pre ki nu to spo ljaš njim okol no sti ma, ogra ni čio sa mo na

1 Ove na po me ne su iz vor no obra zo va le je dan deo Pred go vo ra za Še lin go ve Fi lo zof ske spi se (Schel lings Phi lo sop hischen Schrif en), pr vi tom, Lan dshut 1809, gde se ova ras-pra va pr vi put po ja vi la.

10 Š e l i n g

pri rod no fi lo zof ska is tra ži va nja, pa je, na kon po čet ka uči nje nog u spi su Fi lo zo fi ja i re li gi ja (Phi lo sop hie und Re li gion), ko ji je, da ka ko, kri vi com pri ka za ostao ne raz go ve tan, ova sa daš nja ras pra va pr va u ko joj au tor pot pu nom od re đe noš ću iz la že svoj po jam ide el nog de la fi lo zo fi je, to on mo ra da, ako je onaj pr vi pri kaz tre ba lo da bu-de od ne ka kve va žno sti, nje mu pri dru ži naj pre ovu ras pra vu ko ja već i po pri ro di pred me ta mo ra o ce li ni si ste ma da sa dr ži du blja raz jaš nje nja od svih vi še par ci jal nih pri ka za.

Prem da se au tor o glav nim tač ka ma ko je u njoj do la ze do re či, o slo bo di vo lje, o do bru i zlu, o lič no sti itd., do sa da nig de ni je iz-ja snio (iz u zev ši je di no spis Fi lo zo fi ja i re li gi ja), to ipak ni je spre či lo da mu se o to me po vla sti tom na ho đe nju pri pi su ju od re đe na, pa čak i sa dr ža ju ovog spi sa – za ko ji se či ni da na nje ga uopšte ni-je obra će na pa žnja – pot pu no ne pri me re na mnje nja. Isto ta ko su mo gle i ne zva ne, ta ko zva ne pri sta li ce da, to bo že pre ma osnov nim sta vo vi ma au to ra, iz ne su po neš to na o pa ko ka ko o dru gim ta ko i o ovim stva ri ma.

Pri sta li ca u svoj stve nom smi slu bi, do du še, ta ko se či ni, tre ba lo mo ći da po se du je sa mo je dan go tov, za klju čen si stem. Ta kav si-stem au tor do sa da ni ka da ni je po sta vio, ne go je po ka zi vao sa mo po je di nač ne stra ne ta kvog si ste ma (a i njih če sto sa mo u ne kom po je di nač nom, npr. po le mič kom od no še nju); ti me je on svo je spi-se pro gla sio za od lom ke jed ne ce li ne, a da bi se uvi deo sklop po-ve za no sti tih od lo ma ka, zah te va la se fi ni ja na da re nost za pa ža nja ne go što se obič no na la zi kod na me tlji vih sled be ni ka, i bo lja vo lja od one ko ja je uo bi ča je na kod pro tiv ni ka. Je di ni znan stve ni pri kaz nje go vog si ste ma, bu du ći da taj pri kaz ni je bio do vr šen, ni je pre ma nje go voj svoj stve noj ten den ci ji ni ko raz u meo, ili ga je u naj bo ljem slu ča ju raz u me la sa mo ne ko li ci na. Od mah na kon po ja vlji va nja tog frag men ta po če lo je kle ve ta nje i kri vo tvo re nje s jed ne, a tu ma-če nje, ob ra đi va nje i pre vo đe nje s dru ge stra ne, od če ga je naj go ra vr sta bi lo pre vo đe nje na ne ki na vod no ge ni jal ni ji je zik (poš to je u isto vre me gla va ma ovla dao ne ki pot pu no neo b u zda ni po et ski

F I L O Z O F S K A I S T R A Ž I V A N J A 11

za nos). Sa da se ho će, ta ko se či ni, da po no vo do đe ne ko zdra vi je vre me. Po no vo se tra ga za onim ver nim, rev no snim, pri snim. Za-po či nje se sa tim da se pra zni na onih ko ji su se sen ten ca ma no ve fi lo zo fi je še pu ri li kao fran cu ski po zo riš ni ju na ci, ili su se po na ša li po put ple sa ča na ži ci, opšte pro gla ša va za ono što ona i je ste; isto-dob no su dru gi, ko ji su po svim tr go vi ma kao sa ver glom za pe va li neš to do če pa no no vo, ko nač no po bu di li ta ko opšte gnu ša nje da usko ro vi še ne će na la zi ti ni ka kvu pu bli ku; po go to vu ako pri sva-koj ne ra zu mlji voj rap so di ji, u ko ju je sa ku plje no ne ko li ko pra znih uz re či ca ne kog po zna tog spi sa te lja, ina če ne zlo na mer ni pro su đi-va či ne ka žu da je ona sa sta vlje na pre ma nje go vim osnov nim sta-vo vi ma. Ra di je ob ra đuj te sva ko ga ta kvog kao da je ori gi nal, što u osno vi ipak sva ko ho će da bu de, a što u iz ve snom smi slu mno gi do i sta i je su.

Ta ko, ne ka ova ras pra va po slu ži to me da obo ri po ne ku pred-ra su du s jed ne, i po ne ko pra zno i ola ko br blja nje, s dru ge stra ne.

Ko nač no, že li mo da oni ko ji su sa ove stra ne – otvo re no ili pri-kri ve no – na pa li au to ra pri ka žu sa da i svo je mnje nje isto ona ko ne u vi je no ka ko je to i ov de uči nje no. Ako sa vr še no go spo da re nje svo jim pred me tom či ni mo guć nim nje go vo slo bod no umet nič-ko obra zo va nje, on da veš tač ka za vi ja nja po le mi ke ipak ne mo gu da bu du for ma fi lo zo fi je. Još vi še, me đu tim, že li mo da se sve vi še učvrš ću je duh jed nog za jed nič kog stre mlje nja, i da duh sek ta še-nja, ko ji sa mo isu vi še če sto go spo da ri Nem ci ma, ne ome ta za do-bi ja nje jed nog sa zna nja i na zo ra, či je sa vr še no obra zo va nje iz gle da da je od u vek bi lo od re đe no za Nem ce i ko je im, mo žda, ni ka da ni je bi lo bli že ne go sa da.

Min hen, 31. mar ta 1809.

Fi lo zof ska is tra ži va nja o biv stvu čo ve ko ve slo bo de mo gu de li mič-no da se ti ču nje nog is prav nog poj ma ti me što se či nje ni ca slo bo-de, ma ko li ko ne po sred no da je ose ća nje slo bo de uti snu to sva ko-me, ipak ni ka ko ne na la zi ta ko mno go na po vr ši ni da se, da bi se ona ma kar sa mo u re či ma iz ra zi la, ne bi zah te va la jed na či sto ta i du bi na ču la ko ja je ve ća od uo bi ča je ne; a de li mič no se ta is tra ži va-nja mo gu ti ca ti sklo pa po ve za no sti tog poj ma sa ce li nom jed nog znan stve nog sve to na zo ra. Pa ipak, poš to ni je dan po jam ne mo že da bu de po je di nač no odre đen, pa tek do ka zi va nje nje go vog sklo pa po ve za no sti sa ce li nom nje mu da je po sled nje znan stve no do vr še-nje, što mo ra po seb no da bu de slu čaj kod poj ma slo bo de, ko ji, ako on uopšte po se du je re al nost, mo ra da bu de ne sa mo ne ki pod re-đen ili spo re dan po jam ne go jed na od go spo da re ćih sre diš njih ta-ča ka si ste ma, to on da te obe stra ne is tra ži va nja ov de, kao i po svu-da, mo ra ju sku pa da pa da ju ujed no. Sle de ći jed nu sta ru, a ipak ni-ka ko i za mu klu iz re ku, po jam slo bo de bi, do du še, tre ba lo da bu de ne pod noš ljiv sa si ste mom uopšte, a sva ka fi lo zo fi ja ko ja po sta vlja zah tev za je din stvom i ce lo vi toš ću bi, pre ma toj iz re ci, tre ba lo da iza đe na po ri ca nje slo bo de. Ni je la ko spo ri ti se pro tiv opštih uve-ra va nja ove vr ste, jer ko zna ko je su ogra ni ča va ju će pred sta ve već bi le po ve za ne sa reč ju si stem, ta ko da ova tvrd nja is ka zu je, do du še, neš to ve o ma isti ni to, ali ta ko đe i ve o ma uo bi ča je no. Ili je to ono mnje nje pre ma ko jem poj mu slo bo de pro tiv re či po jam si ste ma

14 Š e l i n g

uopšte i po se bi: ta da je čud no da, poš to in di vi du al na slo bo da na bi lo ko ji na čin ipak sto ji za jed no sa ce li nom sve ta (sve jed no da li se ta ce li na mi sli re a li stič ki ili ide a li stič ki), mo ra da po sto ji bi lo ko ji si stem, ba rem u bo žan skom ra zu mu, sa ko jim za jed no op sto ji slo bo da. Uopšte no tvr di ti da taj si stem ni ka da ne mo že da do spe do uvi da čo ve ko vog ra zu ma, opet zna či ne tvr di ti niš ta, ti me što taj is kaz, u za vi sno sti od to ga ka ko se on raz u me, mo že da bu de isti nit ili la žan. Sta lo je do od re đe nja prin ci pa ko jim čo vek uopšte sa zna je, pa na pri hva ta nje ta kvog sa zna nja tre ba lo bi da se pri me-ni ono što Sekst (Sex tus Em pi ri cus) ka že u od no su na Em pe do kla (’Εμπεδοκλῆς): gra ma ti čar i onaj ko ji ne zna mo gu da pred sta ve to sa zna nje kao da ono pro is ti če iz raz me ta nja i uz di za nja iz nad svih osta lih lju di, što su svoj stva ko ja mo ra ju da bu du stra na sva-ko me ko po se du je ma kar i sa mo ma lo ve žba nja u fi lo zo fi ji; ali onaj ko ji po la zi od fi zič ke te o ri je i zna da je jed no sa svim sta ro uče nje da ono jed na ko bi va sa zna to jed na kim (uče nje ko je na vod no po-ti če od Pi ta go re [Πυθαγόρας ] a sre će se kod Pla to na [Πλάτων], ali ga je mno go ra ni je iz go vo rio Em pe do kle), taj će raz u me ti da fi lo zof po tvr đu je jed no ta kvo (bo žan sko) sa zna nje za to što je di-no on, pri ma ju ći i odr ža va ju ći ra zum či stim i ne po mra če nim od zlo be, bo gom u se bi po i ma bo ga iz van se be.2 Je di no, kod onih ko ji su ne sklo ni zna no sti već je uo bi ča je no da pod zna noš ću raz u me ju jed no sa zna nje ko je je – po put sa zna nja obič ne ge o me tri je – sa-svim ap strakt no i ne ži vot no. Bi lo bi kra će i od luč ni je da se si stem po ri če i u vo lji ili ra zu mu pra biv stva, da se ka že da uopšte ima sa mo po je di nač nih vo lja, od ko jih sva ka sa či nja va jed nu sre diš nju tač ku za se be, te da je pre ma Fih te o vom (Fic hte, Jo hann Got tli eb) iz ra zu Ja sva kog po je din ca ap so lut na sup stan ca. Pa ipak, um ko ji pro di re ka je din stvu, kao i ose ća nje ko je op sto ji na slo bo di i lič no-sti, uvek bi va od ba čen sa mo ne kom moć nom za po veš ću ko ja tra je je dan mo me nat, a na kra ju se iz gu bi. Ta ko je Fih te o vo uče nje mo-ra lo da po sve do či svo je pri zna va nje je din stva, ma da u oskud nom

2 Sekst. Em pir., adv. Gram ma ti cos L. I, c. 13, str. 283, ed. Fa bric.

F I L O Z O F S K A I S T R A Ž I V A N J A 15

ob li ku jed nog obi čaj nog svet skog po ret ka, či me je ono, me đu tim, ne po sred no za pa lo u pro tiv reč ja i neo dr ži vo sti. Sto ga se či ni da će, ma ko li ko to ga se za onu tvrd nju i mo že na ve sti sa pu ko isto rij skog sta no viš ta, na i me, iz do sa daš njih si ste ma (nig de ni smo pro naš li raz lo ge ko ji bi bi li cr pe ni iz biv stva uma i sa mog sa zna nja), sklop po ve za no sti poj ma slo bo de sa ce li nom sve to na zo ra do i sta uvek osta ti pred met jed nog nu žnog za dat ka, bez či jeg re še nja bi sâm po jam slo bo de bio ne si gu ran a fi lo zo fi ja u pot pu no sti bez vred-no sti. Jer je di no taj ve li ki za da tak je ne sve stan i ne vi dljiv po ti caj sveg stre mlje nja ka sa zna nju od ono ga naj ni žeg pa sve do ono ga naj vi šeg; bez pro tiv reč ja nu žno sti i slo bo de po to nu la bi u smrt ne je di no fi lo zo fi ja, ne go sva ko vi še hte nje du ha, što i je ste svoj stve no onim zna no sti ma u ko ji ma ono ne ma ni ka kvu pri me nu. Po vu ći se iz spo ra ti me što će mo se od re ći uma, me đu tim, či ni se slič ni jim bek stvu ne go po be di. Sa istim pra vom bi ne ko dru gi mo gao da okre ne le đa slo bo di da bi se ba cio u na ruč je uma i nu žno sti, a da ni na jed noj ni na dru goj stra ni ne bi bi lo uzro ka za tri jumf.

To isto mnje nje bi lo bi od re đe ni je iz ra že no u sta vu: je di no mo-gu ćan si stem uma je pan te i zam, a pan te i zam je ne iz be žno fa ta li-zam.3 Neo spor no je da su ta kvi opšti na zi vi, ko ji ma se na jed nom ozna ča va ju či ta vi na zo ri, iz vr sni pro na la sci. Ka da se za ne ki si stem je dan put pro na đe pra vi na ziv, on da se ono osta lo oda je sa mo od se be, a mi smo oslo bo đe ni na po ra da tač ni je is tra žu je mo ono što mu je svoj stve no. I onaj ko ji ne zna mo že, čim mu oni bu du sa mo na ve de ni, uz nji ho vu po moć da pro su đu je i ono naj miš lje ni je. Pa ipak, pri ne koj ta ko iz van red noj tvrd nji sve za vi si od bli žeg od re-đe nja poj ma. Jer, do i sta, ne bi se mo glo po ri ca ti da, ako pan te i zam ne ozna ča va niš ta vi še od uče nja o ima nen ci ji stva ri u bo gu, sva ki um ski na zor mo ra u bi lo ko jem smi slu da bu de uvu čen u to uče nje.

3 Po zna te su i ra ni je tvrd nje te vr ste. No to, da li iz jaš nja va nje Fr. Šle ge la (Schle gel, Fri e-drich) u spi su: O je zi ku i mu dro sti In di ja ca (Über die Sprac he und We is he it der In di er), str. 141: „pan te i zam je si stem či stog uma”, mo že da ima neš to dru ga či ji smi sao, ov de osta vlja mo po stra ni.

16 Š e l i n g

Ali ov de upra vo smi sao pra vi raz li ku. Neo spor no je da se sa tim mo že po ve za ti fa ta li stič ki smi sao; ali, da on sa tim ni je suš tin ski po ve zan, oči gled no je iz to ga što su to li ki mno gi upra vo naj ži vljim ose ća njem slo bo de bi li na gna ni na onaj na zor. Ve ći na bi, ako bi bi li is kre ni, pri zna li da se nji ma, pre ma to me ka ko su sa či nje ne nji ho ve pred sta ve, či ni da je in di vi du al na slo bo da u pro tiv reč ju sa sko ro svim svoj stvi ma jed nog naj vi šeg biv stva, npr. sa sve mo ći. Slo bo dom se tvr di jed na pre ma prin ci pu ne u slo vlje na moć iz van i po red bo žan ske mo ći, ko ja je usled onih poj mo va ne mi sli va. Kao što Sun ce na ne be skom svo du ga si sva ne be ska sve tla, ta ko – i još mno go vi še – bes ko nač na moć ga si sva ku ko nač nu. Ap so lut na ka-u zal nost u Jed nom biv stvu do puš ta svim dru gim biv stvi ma sa mo još ne u slo vlje nu pa siv nost. K to me do la zi de pen den ci ja svih svet-skih biv sta va od bo ga, kao i to da je čak i nji ho vo da lje tra ja nje sa mo ne ko stal no ob na vlja no stva ra nje u ko jem ko nač no biv stvo ipak ne bi va pro du ko va no kao neš to neo d re đe no opšte, ne go kao ovo od re đe no, po je di nač no biv stvo sa ta kvim i ni ka kvim dru gim mi sli ma, stre mlje nji ma i po stu pa nji ma. Ka za ti da bog za dr ža va svo ju sve moć da bi čo vek mo gao da po stu pa, ili da on do puš ta slo-bo du, ne ob jaš nja va niš ta; ako bi bog na je dan tre nu tak po vu kao svo ju moć, on da bi čo vek pre stao bi ti. Ima li pro tiv ove ar gu men-ta ci je ne kog dru gog iz la za osim da čo ve ka sa nje go vom slo bo dom, poš to je ona ne mi sli va u su prot no sti sa sve mo ći, spa si mo u sâmo bo žan sko biv stvo, da ka že mo da čo vek ni je iz van bo ga ne go u bo-gu, te da i sa ma nje go va de lat nost za jed no sa osta lim spa da u ži vot bo ga? Po la ze ći upra vo od ove tač ke, mi sti ča ri i re li gi o zni du ho vi svih vre me na do spe va li su do ve re u je din stvo čo ve ka sa bo gom, za ko ju se či ni da na ju nu traš nji jem ose ća nju pri pi su je isto ono li ko ko li ko umu i spe ku la ci ji – ili još i vi še. Čak i sâmo Pi smo upra vo u sve sti o slo bo di na la zi pe čat i jam stvo ve re da mi u bo gu ži vi mo i je smo. Pa ka ko on da to uče nje mo že nu žno da se spo ri sa slo bo-dom, ko je su u po gle du čo ve ka to li ki mno gi tvr di li upra vo da bi spa si li slo bo du?

F I L O Z O F S K A I S T R A Ž I V A N J A 17

Dru go ob jaš nje nje pan te i zma, za ko je se obič no ve ru je da bli že po ga đa, sva ka ko je ono po ko jem se on sa sto ji u pot pu noj iden-ti fi ka ci ji bo ga sa stva ri ma, jed noj me ša vi ni tvo re vi ne sa tvor cem, iz če ga bi va iz vo đe no još mnoš tvo dru gih kru tih i ne pod noš lji vih tvrd nji. Je di no, ne ko to tal ni je raz li ko va nje stvarî od bo ga ne go što je ono ko je se na la zi kod Spi no ze (Spi no za, Ba ruch Be ne dic tus), ko ji se za to uče nje sma tra kla sič nim, je dva da se dâ mi sli ti. Bog je ono što je u se bi i što bi va pojm lje no je di no iz sa mog se be, a ono ko nač no je ono što je nu žno u ne če mu dru gom i što mo že bi ti pojm lje no sa mo iz tog dru gog. Oči gled no je da usled ovog raz li ko-va nja stva ri ni su, ona ko ka ko bi sva ka ko mo glo da iz gle da pre ma po vrš no po sma tra nom uče nju o mo di fi ka ci ja ma, od bo ga raz li či te sa mo stup nje vi to ili svo jim ogra ni če nji ma, ne go to to ge ne re. Ma ka kav bi ina če mo gao bi ti nji hov od nos pre ma bo gu, one su ap-so lut no odvo je ne od bo ga ti me što one mo gu bi ti sa mo u i pre ma ne če mu dru gom (na i me Nje mu), što je nji hov po jam je dan iz ve-de ni po jam ko ji uopšte ne bi bio mo gu ćan bez poj ma bo ga, poš to je, na su prot to me, je di no ovaj po sled nji sa mo sta lan i iz vo ran, je di-no on je sa mog se be po tvr đu ju ći, pre ma ko jem se sve osta lo mo-že od no si ti sa mo kao ono po tvr đe no, sa mo kao po sle di ca pre ma osno vu. Sa mo pod tom pret po stav kom va že osta la svoj stva stvarî, npr. nji ho va več nost. Bog je po svo joj pri ro di ve čan – stva ri sa mo sa njim i kao po sle di ca nje go vog po sto ja nja, tj. na iz ve de ni na-čin. Upra vo zbog ove raz li ke ne mo gu, ka ko se obič no pri ka zu je, sve po je di nač ne stva ri za jed no da sa či nja va ju bo ga, ti me što ni ka-kvom vr stom sa ži ma nja ono što je po svo joj pri ro di iz ve de no ne mo že da pre đe u ono što je po svo joj pri ro di iz vor no, to mo že isto ona ko ma lo kao što po je di nač ne tač ke jed ne pe ri fe ri je uze te za jed-no ne mo gu da sa či nja va ju tu pe ri fe ri ju, poš to ona kao ce li na nji-ma po poj mu nu žno pret ho di. Još ne u ku sni ji je za klju čak da kod Spi no ze čak po je di nač na stvar mo ra bi ti jed na ka bo gu. Jer, ako bi se kod nje ga i na la zio jak iz raz, da je sva ka stvar je dan mo di fi ko-va ni bog, on da su ele men ti tog poj ma to li ko pro tiv reč ni da se on

18 Š e l i n g

ne po sred no u sa ži ma nju po no vo ras pa da. Je dan mo di fi ko va ni, tj. iz ve de ni bog ni je bog u svoj stve nom emi nent nom smi slu; ovim je di nim do dat kom stvar po no vo stu pa na svo je me sto ko jim je ona več no odvo je na od bo ga. Raz log ta kvih po greš nih tu ma če nja, ko ja su u ve li koj me ri is ku si li i dru gi si ste mi, le ži u opštem po greš nom raz u me va nju za ko na iden ti te ta ili smi sla ko pu le u su du. Ako je mo guć no da se čak i jed nom de te tu uči ni pojm lji vim da ni u jed-nom mo guć nom sta vu, ko ji pre ma pri hva će nom ob jaš nje nju is ka-zu je iden ti tet su bjek ta sa pre di ka tom, ne bi va is ka za na pod jed na-kost ta dva, pa ni sa mo ne ki nji hov ne po sre do van sklop po ve za-no sti, ti me što npr. stav: ovo te lo je pla vo, ne bi po se do vao smi sao: te lo je u ono me i onim, u če mu i či me ono je ste te lo, ta ko đe pla vo, ne go sa mo ovaj smi sao: isto ono, šta to te lo je ste, je ste, ia ko ne u istom po gle du, i pla vo; ipak je ova pret po stav ka, ko ja uka zu je na pot pu no ne zna nje o biv stvu ko pu le, u na še vre me stal no bi la či-nje na u od no su na vi šu pri me nu za ko na iden ti te ta. Ne ka bu de po-sta vljen npr. stav: ono sa vr še no je ono ne sa vr še no, on da je smi sao ovaj: ono ne sa vr še no ni je ti me da i u če mu ono je ste ne sa vr še no, ne go onim sa vr še nim ko je je u nje mu; za na še vre me, me đu tim, on ima ovaj smi sao: ono sa vr še no i ono ne sa vr še no su pod jed na ki, sve je jed na ko se bi, ono naj lo ši je i ono naj bo lje, glu post i mu drost. Ili, do bro je zlo, što tre ba da ka že ko li ko i: zlo ne po se du je moć da sa mim so bom je ste, ono u nje mu biv stvu ju će je (po se bi i za se be po sma tra no) do bro: on da ovo bi va ova ko iz lo že no: več na raz li ka pra va i ne pra va, vr li ne i po ro ka, bi va po rek nu ta, oba su lo gič ki ono isto. Ili, ako u jed noj dru ga či joj for mu la ci ji ono nu žno i ono slo bod no bi va ju pro gla še ni kao jed no, če ga je smi sao: ono isto (u kraj njoj in stan ci), ko je je biv stvo obi čaj nog sve ta, ta ko đe je biv stvo pri ro de, on da to bi va ova ko ra zu mlje no: ono slo bod no ni je niš ta do si la pri ro de, opru ga ko ja je kao i sva ka dru ga pod vrg nu ta me-ha ni zmu. To isto do ga đa se kod sta va da je du ša jed no sa te lom, ko ji bi va ova ko iz la gan: du ša je ma te ri jal na, va zduh, eter, ner vni sok i t. sl., jer ono obr nu to, da je te lo du ša, ili u proš lom sta vu,

F I L O Z O F S K A I S T R A Ž I V A N J A 19

da je ono pri vid no nu žno po se bi neš to slo bod no, prem da se to isto ta ko mo že uze ti i iz sta va, bi va smiš lje no sta vlje no na stra nu. Kod ta kvih po greš nih raz u me va nja ko ja, ako ni su na mer na, pret-po sta vlja ju je dan ste pen di ja lek tič ke ne pu no let no sti, ko ju je grč ka fi lo zo fi ja na pu sti la i pre va ziš la sko ro u svo jim pr vim ko ra ci ma, či-ne pre po ru či va nje te melj nog stu di ra nja lo gi ke pre kom du žnoš ću. Sta ra du bo ko um na lo gi ka raz li ko va la je su bje kat i pre di kat kao pret ho de će i sle de će (an te ce dens et con se qu ens), i ti me je iz ra zi la re el ni smi sao za ko na iden ti te ta. Čak u ta u to loš kom sta vu, ako on mo žda ne tre ba da bu de pot pu no be smi slen, osta je taj od nos. Onaj ko tu ka že: te lo je te lo, kod su bjek ta sta va po u zda no mi sli neš to dru go ne go kod pre di ka ta – na i me, kod ono ga mi sli je din stvo, kod ovo ga po je di nač na, u poj mu te la sa dr ža na svoj stva, ko ja se pre ma to me istom od no se kao An te ce dens pre ma Con se qu en su. Upra vo to je smi sao jed nog dru gog sta ri jeg ob jaš nje nja, pre ma ko jem su su bje kat i pre di kat bi li na spram sta vlje ni kao ono uvi je no i ono od-vi je no (im pli ci tum et ex pli ci tum).4

4 I g. Raj nhold (Re in hold, Karl Le on hard), ko ji je hteo da lo gi kom pre i na či ce lu fi lo-zo fi ju, ali za ko ga iz gle da da ne po zna je ono što je već Lajb nic (Le ib niz, Gottfried Wil helm), či jim sto pa ma on se bi pred sta vlja da ide, pri li kom prigovorâ Vi so va ci ju sa ([Wis so wa ti us], Opp. T. I ed. Du tens, str. 11) ka zao o smi slu ko pu le, još uvek se ra dom is cr plju je na toj za blu di, pre ma ko joj on iden ti tet za me nju je sa pod jed na koš ću. Na jed nom li stu ko ji le ži pred na ma sto ji sle de će me sto ko je po ti če od nje ga: „Pre ma zah-te vu Pla to na i Lajb ni ca za da tak fi lo zo fi je sa sto ji se u po ka zi va nju pod re đi va nja ono-ga ko nač nog pod ono bes ko nač no, a pre ma zah te vu Kse no fa na (Ξενοφάνης), Bru na (Bru no, Gi or da no), Spi no ze i Še lin ga u po ka zi va nju ne u slo vlje nog je din stva ta dva.” Uko li ko ov de je din stvo usled su prot no sti oči gled no tre ba da ozna ča va jed na kost, ja uve ra vam g. Raj nhol da da se on, ba rem što se ti če po sled nje dvo ji ce, na la zi u za blu-di. Gde se za pod re đi va nje ono ga ko nač nog pod ono bes ko nač no mo že na ći oš tri ji iz raz od ono ga gor njeg Spi no zi nog? Oni ko ji ži ve mo ra ju da se za u zi ma ju za one ko ji vi še ni su pri sut ni pro tiv sra mo će nja, kao što mi oče ku je mo da će u istom slu ča ju u po gle du nas uči ni ti oni ko ji će ži ve ti po sle nas. Ja go vo rim sa mo o Spi no zi i pi tam, ka ko tre ba da se na zo ve taj po stu pak da se o si ste mi ma, ne po zna va ju ći ih te melj no, jav no tvr di šta se ko me svi đa, kao da je upra vo ne ka kva sit ni ca da im se pod me će ovo ili ono? U obič nom obi čaj nom druš tvu to bi se na zva lo ne sa ve snim. – Pre ma jed nom dru gom me stu na istom li stu, osnov na greš ka sve no vi je fi lo zo fi je, isto ona ko kao i one sta ri je, za g. Raj nhol da le ži u ne raz li ko va nju (zbr ci, za me nji va nju) je din stva (iden ti tet)

Martin Hajdeger

ŠELINGOVA RASPRAVA O BIVSTVU ČOVEKOVE SLOBODE

(1809)

PRED GO VOR IZ DA VA ČA

Ovaj spis u glav nom de lu do no si tekst jed nog pre da va nja ko je je bi lo odr ža no u let njem se me stru 1936. na Uni ver zi te tu u Fraj bur-gu u Braj zgau. Ru ko pi sni pred lo žak je bio pre pi san i – u onoj me ri u ko joj je on sa dr ža vao sa mo uput stva u for mi na tuk ni ca – do pu-njen i do ve den do po ve za nih re če ni ca. Du žna sam ve li ku za hval-nost go spo di nu pro fe so ru Haj de ge ru (He i deg ger, Mar tin) za sa vet ko ji mi je po mo gao, a ko ji mi je on dao pri ko la ci o ni ra nju tek sta.

Poš to se kod ov de ob ja vlje nog ma nu skrip ta ra di o pred loš ku za jed no pre da va nje, u po nov nom pre pi si va nju po vre me no se zah-te va lo da se ona po moć za raz u me va nje, ko ja je da ta na na čin pre da va nja, ra di is po mo ći za me ni ta ko što su uklju či va ne re či tu-ma če nja. U sa svim po je di nač nim slu ča je vi ma su isto ta ko iz o sta-vlja na po na vlja nja ili krat ke uz gred ne na po me ne, ako je iz gle da lo da su one su viš ne za raz u me va nje. Uopšte uzev ši, stil go vo re nja je za dr žan.

Do da tak do no si ne ko li ci nu de lo va iz ma nu skri pa ta za pri pre-mu jed nog se mi na ra o Še lin gu (Schel ling, Fri e drich Wil helm Jo-seph) za na pred ne stu den te u let njem se mi na ru 1941; te de lo ve sam ja iza bra la. Go spo din Fric Haj de ger (He i deg ger, Fritz) već se bio po bri nuo za pre pis tih ma nu skri pa ta. – Po red to ga, do da tak sa dr ži i je dan iz va dak iz be le ža ka za se mi nar iz go di na 1941. do 1943, be le ža ka ko je su pred na ma isto ta ko u for mi pre pi sa.

94 H a j d e g e r

Sr dač no se za hva lju jem go spo di dr Hart mu tu Buh ne ru (Buc-hner, Hart mut) i dr Fri dri hu Vil hel mu fon Her ma nu (He rr mann, Fri e drich-Wil helm von) za nji ho vu bri žlji vu po moć pri či ta nju ko rek tu ra; go spo di nu dr Buh ne ru još do dat no i za nje go va uput-stva ko ja su za be le že na u „na po me na ma”.

Hil de gard Fajk (Fe ick, Hil de gard)

UVOD NA RAZ MA TRA NJA

1. Še lin go vo de lo i za da tak iz la ga nja

Še ling raz ma tra biv stvo (We sen) čo ve ko ve slo bo de u jed noj ras-pra vi ko ja no si na slov

Fi lo zof ska is tra ži va nja o biv stvu čo ve ko ve slo bo de i pred me­ti ma ko ji su sa tim po ve za ni (Phi lo sop hische Un ter suc hun gen über das We sen der menschlic hen Freyhe it und die da mit zu­sammenhängenden Gegenstände).

Ta ras pra va se pr vi put po ja vi la za jed no sa Še lin go vim ra ni je ob ja vlje nim ra do vi ma u jed nom to mu ko ji je na slo vljen:

F. V. Še lin go vi fi lo zof ski spi si (F. W. Schel ling’s phi lo sop hische Schrif en). Pr vi tom. Lan dshut, kod Fi li pa Kri la (Krüll, Phi-lipp), uni ver zi tet skog knji žni ča ra, 1809.41

Na po leon (Bu o na par te, Na po leon I) je 1809. za go spo da rio Ne-mač kom, tj. ov de: tla čio je i osra mo tio Ne mač ku. Od 1806. car-stvo vi še ni je po sto ja lo ni po svom ime nu. U toj go di ni še sna est ne mač kih kne že va se pod Na po le o no vim pro tek to ra tom udru ži-lo u Rajn ski sa vez. Oni su 1. av gu sta na skupšti ni u Re gen zbur gu

41 Ova ras pra va se tu na la zi na stra na ma 397–511. Je di no po je di nač no iz da nje za vre-me Še lin go vog ži vo ta po ja vi lo se u En slin škoj knji žni ci kod Roj tlin ge na.

96 H a j d e g e r

ob ja vi li svo je odva ja nje od car stva. Še stog av gu sta je Franc II (Franz II) od go vo rio ta ko što se od re kao ne mač ke car ske kru ne. Pru ska je 14. ok to bra 1806. kod Je ne i Au erš te ta do ži ve la svoj naj-du blji pad. Na po leon je pi sao sul ta nu: „Pru ska je iš če zla.” Kralj je po be gao za Me mel u po sled nji ku tak ne mač ke ze mlje. Mi rom u Til zi tu Pru ska je po ti snu ta na de snu oba lu El be. Sak so ni ja je preš la u Rajn ski sa vez. Fran cu ski je bio slu žbe ni je zik sve do El be.

Go di ne 1808. Na po leon je sa zvao sa bor kne že va u Er fur tu. Ta-mo je Ge te (Go et he, Jo hann Wol fgang) stu pio u je dan raz go vor sa Na po le o nom. Raz go va ra li su o pe sniš tvu, po seb no o tra ge di ji i pri ka zi va nju sud bi ne. Na po leon je ka zao: „Tra ge di je su pri pa da le jed nom mrač ni jem do bu. Šta se sa da ho će sa sud bi nom? Po li ti ka je sud bi na! – Do đi te u Pa riz, to pot pu no zah te vam od Vas. Ta mo po sto ji je dan ve ći sve to na zor.”

Go di ne 1809: Ge te je ušao u 60. go di nu ži vo ta. Upra vo se po ja-vio Fa ust, pr vi deo. Pet go di na pre to ga, 1804, umro je Kant (Kant, Im ma nuel) kao osam de se to go diš njak; če ti ri go di ne pre to ga, 1805, smrt je – pre vre me na – po ko si la Ši le ra (Schil ler, Fri e drich). Na po-leon je 1809. u bi ci kod Asper na pre tr peo svoj pr vi te žak po raz. Ti-rol ski se lja ci su usta li pod An dre a som Ho fe rom (Ho fer, An dre as).

U me đu vre me nu je na se ve ru Pru ska po no vo po če la da na la zi svoj „čvrst i si gu ran duh” (Fih te). Car ski ba ron od Štaj na vo dio je no vo ob li ko va nje upra ve. Šar nhorst (Schar nhorst) je stvo rio duh i for mu jed ne no ve voj ske. Fih te je u Ber lin skoj aka de mi ji dr žao svo je go vo re ne mač koj na ci ji. Svo jim pro po ve di ma u Cr kvi Troj-stva Šla jer ma her (Schle i er mac her, Fri e drich Ernst Da niel) po stao je po li tič ki uči telj ber lin skog druš tva.

Go di ne 1809. je Vil helm fon Hum bolt (Hum boldt, Wil helm von) po stao pru ski mi ni star kul tu re, i spro veo je Fih te o vim (Fic hte, Jo hann Got tli eb) i Šla jer ma he ro vim spo men-spi si ma pri pre mlje-no osni va nje Uni ver zi te ta u Ber li nu. Iste go di ne se kra ljev ski dvor vra tio iz Ke nig zber ga na trag u Ber lin. U go di ni za tom umr la je kra lji ca Luj za (Lu i se). U sle de ćoj go di ni je na Van skom je ze ru

97Š E L I N G O V A R A S P R A V A

pu cao na se be i ubio se Hajn rih fon Klajst (Kle ist, He in rich von), pe snik ko ji je du go bio no šen mrač nim pla nom da na sil no od-stra ni Na po le o na – Na po le o na ko me se Ge te di vio kao ve li kom „pri rod nom fe no me nu”, ko ga je He gel (He gel, Ge org Wil helm Fri e drich), ka da ga je na kon bit ke kod Je ne vi deo ka ko ja še kroz grad, na zvao „svet skom du šom”, a o ko jem je sta ri Bli her (Blücher, Geb hard Le be recht von) ka zao: „Pu sti te ga da ra di, on je ipak je-dan glu pan.” U me đu vre me nu je Har den berg (Har den berg, Karl Au gust), di plo ma ta, po stao dr žav ni kan ce lar Pru ske; on je na ra-sta ju će pru sko-ne mač ko uz di za nje sa ču vao od pre vre me nog ras-par ča va nja.

Svi ti no vi lju di su, me đu tim – sa svim raz li či ti i na svoj na čin sa mo volj ni – bi li je din stve ni u ono me šta su hte li. A to što su oni hte li – to do la zi do iz ra ža ja u onoj re či opo me ne ko ja je kru ži la me đu nji ma. Oni su na sta ju ću pru sku dr ža vu me đu so bom na zi-va li „dr ža vom in te li gen ci je”, tj. du ha. Pre svih je voj nik Šar nhorst sve tvr do gla vi je za rat, do du še, zah te vao hra brost, ali za mir je zah-te vao zna nja i opet zna nja i obra zo va nje. Obra zo va nje, to je ta da zna či lo: bit no zna nje ko je ob li ku ju ći pro ži ma sva osnov na po sta-vlja nja po ve snog tu bit ka, ono zna nje ko je je pret po stav ka sva ke ve li ke vo lje.

A ubr zo je tre ba lo da se obe lo da ni du bo ka ne i sti ni tost one re či ko ju je Na po leon ka zao Ge teu u Er fur tu: po li ti ka je sud bi na. Ne, duh je sud bi na, i sud bi na je duh. A biv stvo du ha je slo bo da.

Go di ne 1809. po ja vi la se Še lin go va ras pra va o slo bo di. Ona je naj ve će Še lin go vo po stig nu će, a isto dob no ona je i jed no od naj du-bljih de la ne mač ke, pa ti me i za pad ne fi lo zo fi je.

Dve go di ne pre Še lin go ve ras pra ve o slo bo di, 1807, po ja vi-lo se He ge lo vo pr vo i naj ve će de lo: Fe no me no lo gi ja du ha (Die Phänomenologie des Ge i stes). Pred go vor za to de lo sa dr ži jed no oš tro od ba ci va nje Še lin ga, te je i vo di lo do de fi ni tiv nog ras ki da iz me đu ta dva pri ja te lja iz mla do sti. Tre ćeg iz sa ve za mla da lač kog

98 H a j d e g e r

pri ja telj stva tro ji ce Šva ba, Hel der li na (Hölderlin, Fri e drich), u to isto vre me su nje go vi bo go vi već bi li uze li i od ve li u zaš ti tu lu di la.

Ta ko su ta tro ji ca, ko ji su kao dru go vi sa stu di ja na ti bin gen-skom fa kul te tu za jed no na sta nji va li jed nu oda ju, bi la otrg nu ta je-dan od dru go ga u svom tu bit ku, a to zna či isto dob no i u svom de lu, ali se oni ni su jed no stav no ra ziš li. Oni su sa mo pro vo di li, sva ko pre ma svom za ko nu, jed no ob li ko va nje ne mač kog du ha, a pre o bra žaj tog ob li ko va nja u po ve snu sna gu još ni je pro ve den – tâ on mo že da bu de pro ve den tek on da ka da pre to ga mi bu de mo po no vo na u či li da se stva ra lač kom du hu di vi mo i da ga ču va mo.

Ka da je ob ja vio svo ju ras pra vu o slo bo di, Še ling je bio 34 go-di na star. Svoj pr vi fi lo zof ski spis dao je da se ob ja vi u po sled njoj go di ni svog stu di ra nja (1794): O mo guć no sti for me fi lo zo fi je uopšte (Über die Möglichkeit ei ner Form der Phi lo sop hie über ha upt). Fi-lo zof ska te ma ti ka uopšte ni je mo gla da bu de još ši re ra za pe ta. Od ovog spi sa pa do ras pra ve o slo bo di od vi jao se bu ran raz voj nje go-vog miš lje nja. Sva ka go di na tog pet na e sto go diš njeg vre men skog ra spo na do no si jed nu ili vi še ras pra va, a me đu nji ma i od lu ču ju-ća de la po put Pr vi pro je kat jed nog si ste ma fi lo zo fi je pri ro de (Er ster Ent wurf ei nes Systems der Na turp hi lo sop hie), 1799, i Si stem tran­scen den tal nog ide a li zma (System des tran scen den ta len Ide a li smus), 1800. Onaj pr vi do veo je Fih te ov ide a li zam u sa svim no vo pod-ruč je, a ide a li zam uopšte na je dan no vi put. Ovaj dru gi je po stao pret hod nik He ge lo ve Fe no me no lo gi je du ha i pri pre ma za Še lin go-ve vla sti te ka sni je spi se. Go di ne 1801. po ja vio se Pri kaz mog si ste­ma fi lo zo fi je (Dar stel lung me i nes Systems der Phi lo sop hie).

Na kon ras pra ve o slo bo di Še ling, ne uzi ma ju ći u ob zir ne ko li-ci nu pri god nih go vo ra i onaj do le spo me nu ti po le mič ki spis pro tiv F. H. Ja ko bi ja (Ja co bi, Fri e drich He in rich), ni je ob ja vio vi še niš ta. Taj če tr de set pe to go diš nji vre men ski ras pon sve do nje go ve smr ti 1854, me đu tim, ne zna či ni od ma ra nje na ono me što se do ta-da do se glo, a po go to vu ne ne ko ga še nje mi sa o ne sna ge. Ako ni je

99Š E L I N G O V A R A S P R A V A

doš lo do ob li ko va nja svoj stve nog de la, on da to le ži u vr sti po sta-vlja nja pi ta nja u ko je je Še ling ura stao po čev od ras pra ve o slo bo di.

Sa mo po la ze ći oda tle mo že da bu de pojm lje no vre me ću ta nja – ili bo lje, obr nu to: či nje ni ca tog ću ta nja ba ca sve tlost na teš ko ću i no vo vr snost is pi ti va nja, pa i na ja sno zna nje mi sli o ca o sve mu to me. Ono što se obič no na vo di kao ob jaš nje nje tog vre men skog pe ri o da Še lin go ve ćut nje svr sta va se tek u dru gi ili tre ći plan, a u osno vi spa da u pod ruč je br blja ri ja. Iz ve snu kri vi cu u to me ima i sam Še ling uto li ko što pre ma to me ni je bio do volj no neo se tljiv. Ono, me đu tim, što se u to vre me spi sa telj ske ćut nje de ša va lo u mi sa o nom ra du, u iz ve snoj me ri mo že mo da pro ce nju je mo po 90 pre da va nja ko ja smo pre da jom na sle di li iz ostavš ti ne. U iz ve snoj me ri – jer iz me đu pre da va nja i ob li ko va nog de la, ko je uz to po či va u sa mom se bi, raz li ka ni je sa mo u ste pe nu, ne go je bit na. Še lin gu je, me đu tim, de lo mo ra lo – ako to sme da se ka že – da za ka že, za to što po sta vlja nje pi ta nja pri ta daš njem sta no viš tu fi lo zo fi je ni je do-puš ta lo ni ka kvu unu traš nju sre diš nju tač ku. I je dan suš tin ski mi-sli lac po sle Še lin ga, Ni če (Ni etzsche, Fri e drich), slo mio se na svom svoj stve nom de lu – na Vo lji za moć (Wil le zur Macht), i to iz istog raz lo ga. Ali, to dvo stru ko ve li ko za ka zi va nje ve li kih mi sli la ca ni je ni ka kvo pod ba ci va nje, i ni je niš ta ne ga tiv no – na pro tiv. To je znak na do la ska ne če ga sa svim dru gog, sve tlo sni blje sak jed nog no vog po čet ka. Onaj ko ji bi istin ski znao osnov tog za ka zi va nja, i ko ji bi ga zna ju ći sa vla dao, mo rao bi da po sta ne osni vač no vog po čet ka za pad ne fi lo zo fi je.

Ni če je je dan put u vre me svog naj ve ćeg stva ra nja i svo je naj-du blje usa mlje no sti u jed nom pri mer ku za po sve tu svo je knji ge Ju tar nje ru me ni lo (Morgenröte, 1881) na pi sao sle de će sti ho ve:

„Ko jed nom ima da ob ja vi Mno go, U se bi oću ti Mno go. Ko jed nom ima da ras pa li mu nju, Mo ra du go – oblak bi ti.” (1883)

100 H a j d e g e r

Še lin go va ras pra va o slo bo di jed no je od onih sa svim ret kih de-la u ko ji ma po či nje da se ob li ku je je dan ta kav oblak. On još leb di nad na ma. Mi ko ji smo ka sni je doš li ima mo kao naj bli žu sa mo ovu jed nu du žnost: da po ka zu je mo na taj oblak. To tre ba da se do go di ti me što će mo iz lo ži ti tu ras pra vu o slo bo di. A pri tom iz la ga nju po sto je tri ne po sred ne na me re:

1. Poj mi ti biv stvo čo ve ko ve slo bo de, a to zna či isto dob no poj-mi ti pi ta nje o slo bo di. Ti me se na ju nu traš nji je sre diš te fi lo zo fi je uz di že u zna nje – a mi se zna ju ći pre meš ta mo u nje ga.

2. Va lja lo bi da po la ze ći oda tle pri bli ži mo se bi Še lin go vu fi lo zo-fi ju u ce li ni i u nje nim osnov nim cr ta ma.

3. Na tom pu tu mi će mo do sti ći jed no raz u me va nje fi lo zo fi je ne mač kog ide a li zma u ce lo kup no sti iz nje go vih po kre ta ju ćih si-la, jer Še ling je svoj stve no stva ra ju ći i naj da lje za hva ta ju ći mi sli lac či ta vog tog pe ri o da ne mač ke fi lo zo fi je. On to je ste ta ko mno go da on iz nu tra iz go ni ne mač ki ide a li zam iz van i pre ko nje go vog vla sti-tog osnov nog po lo ža ja.

Na rav no, on još ne do vo di ovo is pi ti va nje na ono me ta fi zič ko me sto, u ko je je Hel der lin znao pe snič ki da se vi ne, da bi, da ka-ko, upra vo ti me ostao pot pu no usa mljen. Po vest usa mlje no sti tog pe sni ka i mi sli o ca ni ka da ne će mo ći da bu de na pi sa na, ali to i ni-je neo p hod no. Do volj no je ako neš to od to ga za u vek za dr ži mo u pam će nju.

Mi će mo od mah (na na red nom ča su) za po če ti iz la ga nje Še-lin go ve ras pra ve o slo bo di. Njen tekst je kao iz dvo jen do stu pan u jed nom iz da nju „Fi lo zof ske bi bli o te ke”. Po stu pak iz la ga nja je sle-de ći: sle di će mo ko rak po ko rak tok ras pra ve, i raz vi ja će mo svag da na po je di nač nim sta ja liš ti ma ono što je neo p hod no da se po ve sno zna, a to zna či da se isto dob no zna i pre ma sa moj stva ri. Ti me što će mo ta ko za do bi ti ne ko raz u me va nje ras pra ve, ona će se sa ma od ma ći od nas i uti snu ti u do ga đa nje fi lo zo fi je ne mač kog ide a li-zma, pa će ta ko isto dob no otvo ri ti na ju nu traš nji ji za kon te po ve-sti, a sa tim i ono što i mi sa mi mo ra mo da sa vla da mo da bi smo

101Š E L I N G O V A R A S P R A V A

doš li u ono slo bod no. Ono što je bit no ni ka da se u po ve sti čo ve ka ne pre va zi la zi ti me što će mo mu okre nu ti le đa i pu kim za bo ra vom pri vid no uči ni ti se be slo bod nim. Jer, to bit no uvek se iz no va vra-ća, pa pi ta nje osta je sa mo: da li je jed no do ba ta da za to sprem no i do volj no sna žno?

2. Po da ci o Še lin go vom ži vo tu, iz da nja de la i spi si o nje mu

Ali ne ka pre iz la ga nja Še lin go ve ras pra ve bu du ukrat ko re če ne još dve stva ri:

1. je dan kra tak i vi še spo ljaš nji na crt to ka Še lin go vog ži vo ta, 2. jed no uput stvo na naj ne op hod ni je i naj u po tre blji vi je oru đe

za naš rad. 1) Ta mo gde je tra di ci jom na sle đe no de lo jed nog mi sli o ca, ili

de lo vi i tra go vi nje go vog de la, „ži vot” jed nog fi lo zo fa osta je ne va-žan za jav nost. Opi si va njem ži vo ta mi i ta ko ni ka da ne do bi ja mo na zna nje ono što je svoj stve no za je dan fi lo zof ski tu bi tak. No, ako se upr kos to me i da ju ne ko li ko gru bih uput sta va na spo ljaš nji tok Še lin go vog ži vo ta, on da se to do ga đa vi še u na me ri da se ti me po-nu di jed na mo guć nost da se taj ži vot ni tok raz go vet ni je uvr sti u po zna tu po vest vre me na.

Še ling po ti če, kao i ne ki dru gi ve li ki Nem ci, iz jed ne pro te stant-ske sveš te nič ke ku će. Ro đen je 27. ja nu a ra 1775. u švap skom gra-di ću Le on ber gu – u me stu ro đe nja ve li kog astro no ma Jo ha na Ke-ple ra (Ke pler, Jo han nes). Dve go di ne ka sni je, 1977, Še lin gov otac je kao pro po ved nik i pro fe sor po zvan na te o loš ku pri prem nu ško-lu u Be ben ha u ze nu kod Ti bin ge na. Sa 10 go di na je mla di Še ling do šao u la tin sku ško lu u Nir tin ge nu, u gra dić u ko jem je isto vre-me no svo je de čač ko do ba pro ži veo i Hel der lin. Već na kon go di nu da na otac je mo rao da po vu če de ča ka iz ško le, za to što on ta mo, pre ma iz ja vi učiteljâ, ni je imao vi še niš ta da na u či. Ta ko je Še ling

102 H a j d e g e r

po se ći vao na sta vu u Be ben ha u ze nu za jed no sa sta ri jim se mi na-ri sti ma do 1890. go di ne, u ko joj je on – da kle, kao pet na e sto go-diš njak – bio upi san kao stu dent na Uni ver zi tet u Ti bin ge nu. Već uči te lji u Be ben ha u ze nu pre po zna li su u nje mu jed nog in ge ni um pra e co xa, jed nu ra no sa zre lu stva ra lač ku na da re nost. Še ling je već i pre svog uni ver zi tet skog pe ri o da po red osta le fi lo zof ske škol ske li te ra tu re, ko ju je on od bi jao, či tao Lajb ni co vu (Le ib niz, Gottfried Wil helm) Mo na do lo gi ju. To de lo je osta lo od lu ču ju će za nje gov či-tav bu du ći fi lo zof ski rad. O Kan tu Še ling još ni je znao niš ta. U is toj go di ni, me đu tim, u ko joj je Še ling stu pio na Uni ver zi tet u Ti bin-ge nu, po ja vi lo se ono Kan to vo de lo ko je je bi lo ka men te me ljac za mla di na raš taj i za ob li ko va nje ne mač kog ide a li zma: Kri ti ka mo ći su đe nja (Kri tik der Ur te il skraf).

Še ling je stu di rao 5 go di na u Ti bin ge nu, 2 go di ne fi lo zo fi ju i 3 go di ne te o lo gi ju; on je bio na istom stu dij skom to ku isto vre me no sa Hel der li nom i He ge lom, dvo ji com ko ji su bi li vrš nja ci i pet go-di na sta ri ji od Še lin ga, i ko ji su pre nje ga na pu sti li uni ver zi tet.

Kan to va fi lo zo fi ja, Fran cu ska re vo lu ci ja, Gr ci, spor oko pan te-i zma, ko ji se ras plam sao Ja ko bi je vim spi som o Spi no zi42 (Spi no-za, Ba ruch Be ne dic tus), odre đi va li su du hov ni svet Ti bin ge no va ca sve do sva ko dnev nih ži vot nih obi ča ja. Še ling je, kao što je već bi lo spo me nu to, još u po sled njoj go di ni svog stu di ra nja ob ja vio svoj pr vi fi lo zof ski spis, ko ji je sta jao sa svim pod uti ca jem Fih te o vog uče nja o zna no sti, ko je je upra vo ta da po sta lo po zna to. Ka da je za us krs 1795. Hel der lin, ko ji je u Je ni za vre me svo je ta moš nje de lat-no sti kuć nog uči te lja slu šao Fih tea, po se tio Še lin ga u Ti bin ge nu, on je ovo me mo gao da po tvr di da je on (Še ling) „upra vo ono li ko da le ko ko li ko i Fih te”.

I Še ling je, po put nje go vih pri ja te lja, po stao kuć ni uči telj, i to u Laj pci gu, gde se isto dob no mar lji vo ba vio stu di jom pri rod nih zna no sti. U 1798. go di ni, da kle, sa 23 go di ne, Še ling je na pod-strek Fih tea i na na go vor Ge tea bio po zvan u Je nu kao van red ni

42 Spis F. H. Ja ko bi ja po ja vio se 1785, a dru go pro ši re no iz da nje 1789.

103Š E L I N G O V A R A S P R A V A

ne pla će ni pro fe sor fi lo zo fi je. Do volj na su ime na Vaj ma ra i Je ne da bi smo mo gli da sa zna mo u ko li ko ži vom i bur nom du hov nom sve tu je Še ling mo gao da se raz vi ja. Po vrh to ga, 1801. go di ne i He-gel do la zi iz Frank fur ta u Je nu, da bi se ta mo ha bi li ti rao.

Jen sko vre me, 1798–1803. go di ne, naj plod ni je je do ba u Še-lin go vom ži vo tu; ta da je on i za sno vao svoj si stem a da, na rav no, ni je kru to is tra ja vao na nje mu. U Je ni je on pr vi put dr žao svo ja pre da va nja o me to di aka dem skih stu di ja43, ko ja su po sta la ču ve na. Stvar ne i lič ne stva ri do ve le su 1803. do nje go vog od la ska. Na kon krat ke na stav nič ke de lat no sti u Virc bur gu, Še ling se 1806. pre se lio u Min hen, u ko jem ta da još ni je bi lo uni ver zi te ta; Še ling je po stao član Aka de mi je znanostî i ge ne ral ni se kre tar Aka de mi je li kov nih umet no sti. Ne uzi ma ju ći u ob zir pre kid usled bo rav ka u Er lan-ge nu 1820–1827, Še ling je ostao u Min he nu sve do 1841. go di ne. Go di ne 1826. sta ro ba var ski Uni ver zi tet In golš tat u Lan dshu tu (ta-mo od 1800) bio je pre meš ten u Min hen. Po ziv upu ćen Še lin gu da do đe na taj uni ver zi tet bio je – upr kos taj nih splet ki pro tiv to ga – neš to sa mo ra zu mlji vo.

Go di ne 1831. umro je He gel, ko ji je od 1818. raz vio bli sta vu de-lat nost u Ber li nu i za go spo da rio fi lo zo fi jom u Ne mač koj. Ubr zo je za ži veo plan da se Še ling po zo ve kao nje gov na sled nik. Ali do to ga je doš lo tek 1841. go di ne, na kon što je na vlast stu pio Fri drih Vil-helm IV (Wil helm, Fri e drich IV). Še ling je či tao svo ja pre da va nja u Ber li nu do 1846, ali on ni je mo gao da raz vi je jed na ko bli sta vu de lat nost kao He gel. Raz log za to ni je le žao sa mo u vr sti nje go ve ta daš nje fi lo zo fi je, već je le žao i u du hu i ne du hu tog či ta vog do ba. Še ling se po vu kao iz sva ke jav ne de lat no sti, i do svo je smr ti 1854. ži veo je sa svim u ob li ko va nju svog pla ni ra nog glav nog de la, ko je ni je pre va ziš lo ob lik ni zo va pre da va nja.

Pri spo mi nja nju Še lin go vog ime na uo bi ča ji lo se da se ra do upu ću je na to da je taj mi sli lac stal no me njao svo je sta no viš te, što

43 Pre da va nja o me to di aka dem skih stu di ja (Vor le sun gen über die Met ho de des aca de­mischen Stu di um) Še ling je ob ja vio 1803.

104 H a j d e g e r

se po kat kad oka rak te ri sa lo čak i kao je dan ka rak ter ni ne do sta tak. Isti na je, me đu tim, da se ret ko kad ne ki mi sli lac od svog naj ra ni jeg do ba ta ko stra sno bo rio za svo je jed no i je di no sta no viš te kao što je to či nio Še ling. Na su prot to me, He gel, taj opre zni čo vek, ob ja-vio je svo je pr vo ve li ko de lo tek u 37. go di ni; ti me je, me đu tim, on isto dob no već i bio na či sto sa fi lo zo fi jom i svo jim sta no viš tem; ono što je sle di lo bi lo je iz ra da i pri me na – na rav no, sve to u ve li-kom sti lu i ras koš noj si gur no sti.

Še ling je pak sve mo rao uvek iz no va da na puš ta i uvek iz no va to isto po no vo da do vo di na ne ki osnov. Jed nom pri li kom Še ling je re kao (IX, 217–218; 5, 11–12):

„Sa mog bo ga mo ra da na pu sti onaj ko ji ho će da sta vi se be na po čet nu tač ku istin ski slo bod ne fi lo zo fi je. Ov de to zna či: ko ho će da do bi je to, on će ga iz gu bi ti, a ko ga na pu sti, taj će ga pro na ći. Sa mo onaj je do šao na osnov sa mog se be i sa znao či ta vu du bi nu ži vo ta ko je je dan put bio sve na pu stio i sâm bio na puš ten od sve ga, ko me je sve po to nu lo i ko ji je se be vi deo je di no sa onim bes ko nač nim: je dan ve li ki ko rak ko ji je Pla ton upo re dio sa smr ću.”

Še ling je taj ko rak uči nio vi še pu ta. Zbog to ga je on naj češ će bio li šen mi ra i kon ti nu i te ta u raz vo ju, pa sto ga nje go vom stva ra nju če sto i ne do sta je po u zda nost po sled nje iz ra de. Ali sve to ne ma ni-če ga za jed nič kog sa fa tal nom gip koš ću me nja nja sta no viš ta.

Ono što je taj du gi ži vot za pra vo no si lo, is pu nja va lo i uvek iz-no va vu klo da lje ka no vim za le ti ma, to je ono što mi tre ba da is ku-si mo iz la ga njem spi sa o slo bo di. Ne mo ra mo da po zna je mo niš ta osim sli ke sta rog Še lin ga da bi smo na slu ti li da je u tom mi sa o nom ži vo tu pr o ti ca la ne sa mo jed na lič na sud bi na ne go da je sam po ve-sni duh Ne ma ca tra žio je dan ob lik za se be.

105Š E L I N G O V A R A S P R A V A

2) Po moć na sred stva na šeg ra da. (v. str. 101)

a) Še lin go va de la je ubr zo na kon nje go ve smr ti iz dao nje gov po sta ro sti dru gi sin, 1856–1861. u 14 to mo va i 2 odelj ka; I ode-ljak ob u hva ta 10 to mo va: tu je uklju če no sve ono što se po ja vi lo odvo je no, kao i član ci i ras pra ve u ča so pi si ma, aka dem ski go vo ri i pre da va nja, a de lom je do pu nje no i onim što ni je bi lo ob ja vlje no. U II odelj ku (1856–1858) iz za o stavš ti ne je uči nje no do stup nim ka sni je uče nje fi lo zo fa u pre da va nji ma, ona ko ka ko se ono obra zo-va lo po čev od 1805. (fi lo zo fi ja mi to lo gi je i ot kro ve nja).

Iz ve stan na do me stak za ovo ce lo kup no iz da nje, ko je je po sta lo ret ko, nu de „Še lin go va de la. Pre ma ori gi nal nom iz da nju u no vom po ret ku iz da to od stra ne Man fre da Šre te ra (Schröter, Man fred)”; do sa da, po čev od 1927. po ja vi lo se 6 glav nih to mo va; ov de je ta-ko đe štam pa na pa gi na ci ja sta rog iz da nja de la.44

Po red to ga mo gu da se upo tre be: Še lin go va de la. Iz bor u 3 to-ma, 1907. u fi lo zof skoj bi bli o te ci kod Maj ne ra. Tu su ta ko đe iz dvo-je ni po je di nač ni spi si, po put na šeg tek sta.

Ne iz o stav na su kao iz vor no de lo za po vest Še lin go vog ži vo ta, ali i za po sta ja nje nje go vih de la, tri to ma: Iz Še lin go vog ži vo ta. U pi smi ma. 1869–1870. iz da to od stra ne G. L. Pli ta (Plitt, G. L.).45

K to me; Fih te o va i Še lin go va pi sme na pre pi ska iz za o stavš ti ne njih obo ji ce, 1856.46

44 Tek sto vi ko je je Šre ter do neo u no vom po ret ku pred sta vlja ju je dan ana sta tič ki oti sak na osno vu sta rog iz da nja Še lin go vog si na.

45 Zbir ka pi sa ma tre ba lo bi da po slu ži kao pri prem ni rad za je dan od stra ne iz da va ča WW-a pla ni ra ni ce lo kup ni pri kaz Še lin go vog ži vo ta i de la. Pli ta je Še lin go va po ro-di ca ovla sti la za to iz da nje, na kon što je iz da vač Delâ, Še lin gov sin, pre mi nuo pre do vr še nja Še lin go ve bi o gra fi je.

46 Iz da va či su bi li I. H. Fih te (Fic hte, Im ma nuel Her mann) i K. Fr. A. Še ling (Schel ling, K. Fr. A.). Ta pi sme na pre pi ska je sa da do stup na i u uzor nom iz da nju J. G. Fih te, pi­sme na pre pi ska (J. G. Fic hte, Bri ef wec hsel), iz da ta od stra ne H. Šul ca (Schulz, H.), 2 to ma, 2. iz da nje 1930.

SA DR ŽA J

Prethodna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

F. V. J. Še ling: FI LO ZOF SKA IS TRA ŽI VA NJA O BIV STVU ČO VE KO VE

SLO BO DE I PRED ME TI MA KO JI SU SA TIM PO VE ZA NI

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9In deks ime na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

M. Haj de ger: ŠE LIN GO VA RAS PRA VA O BIV STVU

ČO VE KO VE SLO BO DE (1809)

Pred go vor iz da va ča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93Uvod na raz ma tra nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

1. Še lin go vo de lo i za da tak iz la ga nja . . . . . . . . . . . . . . . . . 952. Po da ci o Še lin go vom ži vo tu; iz da nja de la i spi si

o nje mu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1013. Še lin go vo pi ta nje o slo bo di i po ve sno is pi ti va nje

o bîtku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1084. Še ling i He gel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

A. Iz la ga nje pr vih raz ma tra nja u Še lin go voj ras pra vi Uvod Uvo da. (I, VII, str. 336–338) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

1. Slo bo da u ce li ni znan stve nog sve to na zo ra . . . . . . . . . . 1172. Šta zna či si stem i ka ko do la zi do obra zo va nja si ste ma

u fi lo zo fi ji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

3. Na crt no vo ve kov nih pro je ka ta si ste ma (Spi no za; Kan to va vo lja za si stem.

Zna čaj Kan ta za ne mač ki ide a li zam) . . . . . . . . . . . . . . 1474. Ko rak iz van i pre ko Kan ta

(In te lek tu al ni zor i ap so lut no zna nje kod Še lin ga) . . . 1615. Da li je si stem slo bo de mo gu ćan?

(On to-te o-lo gi ja. Prin ci pi sa zna nja) . . . . . . . . . . . . . . . 1706. Ne za o bi la znost is pi ti va nja o si ste mu slo bo de . . . . . . . 184

B. Iz la ga nje Uvo da u Še lin go voj ras pra vi (I, VII, str. 338–357) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1911. Pi ta nje si ste ma i pan te i zam2. Raz li či te mo guć no sti tu ma če nja pan te i zma . . . . . . . . 2003. Pan te i zam i on to loš ko pi ta nje

(Iden ti tet; di ja lek ti ka ono ga „je ste”) . . . . . . . . . . . . . . . 2094. Raz li či ti ob li ci poj ma slo bo de

(On to loš ko pi ta nje kao osnov no pi ta nje) . . . . . . . . . . . 2235. Bit i gra ni ce ide a li stič kog po sta vlja nja pi ta nja . . . . . . . 2356. Še lin gov po jam slo bo de: slo bo da za do bro i za zlo . . . 245

C. Iz la ga nje glav nog de la Še lin go ve ras pra ve. Njen zadatak: Me ta fi zi ka zla kao po la ga nje osno va

jed nog si ste ma slo bo de (I, VII, str. 357–416) . . . . . . . . . . 257I. Unu traš nja mo guć nost zla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

a) Pi ta nje o zlu i pi ta nje bîtka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259b) Spojevina bîtka: Še lin go vo raz li ko va nje osno va i

eg zi sten ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262c) Po sta ja nje bo ga i ono ga stvo re nog

(Vre me ni tost, po kret nost i bîtak) . . . . . . . . . . . . . . 271d) Spojevina bîtka u bo gu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280e) Če žnja kao biv stvo osno va u bo gu.

Eg zi sten ci ja bo ga u iden ti te tu sa nje go vim osno vom 291

f) Stva ra nje kao po kret nost po sta ja nja ap so lu ta i ono ga stvo re nog.

Upo je di na ča va nje ono ga stvo re nog . . . . . . . . . . . . . 299g) Do stoj nost pi ta nja da naš njeg shva ta nja pri ro de.

Zbi lja i pred ruč nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311h) Svo je vo lja i uni ver zal na vo lja. Raz dvo jivost principâ u čo ve ku kao uslov

mo guć no sti zla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314II. Opšta zbi lja zla kao mo guć nost ono ga

upo je di na če nog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326III. Po stu pak upo je di na ča va nja zbilj skog zla . . . . . . 336IV. Ob lik zla ko je se po ja vlju je u čo ve ku . . . . . . . . . . 343V. Oprav da va nje bo žan sko sti bo ga u po gle du

na zlo (str. 394 sredina – str. 398) . . . . . . . . . . . . . . . . 347VI. Zlo u ce li ni si ste ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350

VII. Naj vi še je din stvo bi ća u ce li ni i čo ve ko va slo bo da (str. 406 početak – str. 416 kraj) . . . . . . . . . 353

Do da tak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Oda bra ni de lo vi iz ma nu skri pa ta pripremu za se mi nara o

Še lin gu u let njem se me stru 1941. g. . . . . . . . . . . . . . . . . . 361Povesno-pojmovno tumačenje bivstva osnova . . . . . . . . . . . 387O raspravljanju sa metafizikom nemačkog idealizma i

metafizikom uopšte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394Dvoznačnost pitanja bitka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396Metafizika i Bitak i vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396Vremenitost kao ekstatičko vremenovanje . . . . . . . . . . . . . . . 397Od lo mak iz be le ža ka za se mi nar 1941–1943. . . . . . . . . . . . . 400

Reč nik va žni jih termina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409In deks ime na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 413

Fridrih Vilhelm Jozef ŠelingMartin Hajdeger

RASPRAVE O SLOBODI

Za izdavača Dijana Dereta

Izvršni urednik Anja Marković

Lektura i korektura Aleksandra Šašović

Likovno­grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-094-7

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2016.

Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

123.1

14 Шелинг Ф. В. J.

ШЕЛИНГ, Фридрих Вилхелм Јозеф, 1775–1854

Rasprave o slobodi: Filozofska istraživanja o bivstvu čovekove slo-bode i predmetima koji su sa tim povezani / Fridrih Vilhelm Jozef Šeling. Šelingova rasprava o bivstvu čovekove slobode : (1809) / Mar-tin Hajdeger ; prevod s nemačkog Miloš Todorović. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2016 (Beograd : Dereta). – 420 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Filozofija / [Dereta])

Prevodi dela: 1. Philosophische Untersuchungen Über das Wesen der Menschlichen Freiheit und die damit Zusammenhängenden Gegen-stände / Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling. 2. Schellings Ab-handlung Über das Wesen der menschlichen Freiheit (1809) / Martin Heidegger. – Tiraž 1.000. – Str. 5-6: Prethodna napomena / Miloš Todorović. – Rečnik važnijih termina: str. 409–411. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Registri.

ISBN 978-86-6457-094-7

a) Шелинг, Фридрих Вилхелм Јозеф (1775–1854) b) Слобода (филозофија)

COBISS.SR-ID 225561612

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град