Sindikalni aktivistiManjak sindikalnih aktivista iz baze kao ozbiljan problem sindikata Unia2 3 4

Za respektljudskog dostojanstvaza sve SSŠ

Nr. 3 | April 2007 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

1. maj 2007

Respekt! Dogovoreno radnovreme umesto haosa!

Delatnosti čišnjenjai održavanja objekata Konačno do ostvarenja prava na 13. mesečnu platu

Odlučno Ne stresu Velika anketa u Gradjevina-rstvu pokazuje Stres najveći neprijatelj zdravlja radnika

Parola SSŠ Saveza SindikataŠvajcarske povodom 1. majaMedjnarodnog praznika radajasno govori, da je rad sigurnoosnova egzistencije ali daradni čovek kao ljudsko bićezaslužuje veći respekt negošto mu to poslodavci pružaju.

Sindikati širom sveta i u Švajcarskojzahtevaju, povodom ovog radničkogpraznika «Rad dostojan ljudskog do-stojanstva za sve», respekt: rad za sve,bolje radne uslove, pravedne plate i so-cijalnu sigurnost. «Posao za sve» mo-ra i ove godine u Švajcarskoj biti prio-ritetni cilj privredne politike. Mladimakoji su završili školovanje i nezaposle-nima koji žele da ponovo rade, ne smese uskratiti ova mogućnost. Umesto dazahtevaju produženje radnog verme-na, poslodavci moraju razdeliti posaona više ljudi voljnih da rade.

Respekt prema zaposlenimaMi zahtevamo takodje i pre svega re-spekt prema samim radnicima. Mizahtevamo dobar posao za sve! Temporerni rad i rad na poziv su u po-slednje vreme posebno uzeli maha. Zaove zaposlene to znači, nesigurna pla-ta, neizvesno radno vreme, budućno-st koju nisu više u stanju da planira-ju, više rizika za bolest i nesreću. Re-

spekt! Sada poslodavci moraju ove mi-zerne radne odnose pretvoriti u stalne.Svi moraju dobiti svoj deo od ostva-renog profita. Povećali su se takodjepremeštaji kao i lažna samostalnost. Iskoro uvek su posledice loši radni us-lovi i niske plate. Respekt! Zaustavitipremeštaje! Isplatiti pristojne plate!Poboljšati zakonske norme koje reguli-šu minimalna davanja Opštih radnihugovora i Zakon o radu!

Respekt prema starijima i ženamaU posebno teškoj situaciji nalaze se ve-oma često stariji posloprimci. kadajednom dobiju otkaz, skoro je nemo-guće da nadju jedno novo radno me-sto. – Respekt! Radni uslovi starijihposloprimaca se moraju prilagoditinjihovim potrebama. ovde se misli i na

pravo penzionisanja od 62 godine sta-rosti i bez smanjenja starosne penzi-je, kao što to predvidja narodna Inici-jativa SSŠ. Poslodavci zaposlenim že-nama još uvek zakidaju u platama.Respekt! Plate žena se konačno mora-ju izjednačiti sa platama muškaraca.

Respekt prema mladima i invalidimaPoslodavci zahtevaju pogoršanje ra-dnih uslova promenama zakonskihnormi; Tako napr. zahtevaju rad noćui rad nedeljom za mlade od 16 godi-na. Respekt – maksimalno radno vre-me se mora ograničiti, moraju seisplatiti dodaci za rad noću i za rad ne-deljom i zabraniti mladima ispod 18godina rad noću i rad nedeljom! UORU-a se jasno manifestuje obostra-ni respekt izmedju poslodavaca i po-sloprimaca. Tamo, gde poslodavciosporavaju pravedan dogovor o ra-dnim uslovima, Sindikati protestvuju,i ako zakažu svi drugi načini dolazi doštrajka. Mi ćemo se, tamo gde je to ne-ophodno, boriti za Respekt!I na kraju: Respekt prema ljudima safizičkim i psihičkim oštećenjimaomogućavanjem prava na Invalidskupenziju kao i prava na ponovno ukl-jučivanje u radni odnos – Zato Ne 5.reviziji Invalidskog osiguranja (IV) 17.juna 2007.

� Savez Sindikata Švajcarske (SSŠ)

«Savez sindikata Švajcarske(SSŠ) angažovaće se na si-stematskom suzbijanju dis-kriminacije zaposlenih mi-granata» tako je Kongres SSŠu novembru 2006 odlučio. Alikako? Sastanak 60 članovaMigracionih komisija SSŠ-e,održan 17.03.2007 godine,pokrenuo je raspravu o nači-nu i konceptu dalje borbe pro-tiv diskriminacije.

Da li je to bio samo slučaj? U Luganusu Ueli Maurer (predsednik SVP) i nje-govi sljedbenici lansirali zaista ubi-tačnu izreku «multikulturna bruta-lnost» i time okarakterisali novu ru-ndu neprijateljskog odnosa premastrancima; u isto vrijeme, specijalistiza migraciju SSŠ udruženja u Oltenu,zatražili su da se započne odlučujuća

borba protiv diskriminacije stranaca uradnom svijetu Švajcarske. U svakomslučaju slikovito, zar ne? Dok desni-čarska partija SVP podgrijava nedo-zvoljena oupštavanja protiv stranaca,SSŠ udruzenja naprotiv, žele takvauopštavanja i istupe suzbijati i pobje-diti.

Zajednička borba na djeluNa pomenutom sastanku je tako JeanKunz, sindikalista sa impresivnim 30-godišnjim sikustvom u borbi protuvdiskriminacije stranaca, istakao dagotovih odgovora nema. Njegova po-ruka.: «Borba se mora voditi rame zurame sa koji su diskriminacijom po-godjeni». Podsjetio je takodje i na či-njenicu da je Sindikat svojom upo-rnom borbom, postigao historijske re-zultate na ovom polju: Bolja pozicijastranaca u samom sindikatu, ukidanje

sezonskog rada, pravo na školovanjebez obzira na boravišni status i sl. Di-skriminacija ne postoji samo u odno-su Svajcarska – stranci, više je u pitanjučinjenica kako da različite etničke za-jednice ostvare zajednički suživot nanajbolji mogući način.

Sindikati kao uzorSindikalna istupanja moraju i dalje dase usmjeravaju u skladu sa poznatomporukom» Sindikati su najveća mi-graciona organizacija». Stranim radnicima i članovima Sindi-kata mora se omogućiti potpuno slo-bodan pristup daljem školovanju iusavršavanju. Takodje će se, putemspecijalnih budžetskih sredstavaobebjediti da stranci budu bolje zastu-pljeni i u sindikalnom rukovodstvu.Šef finansija SSŠ Daniel Lampert ista-kao je, da se moraju obezbjediti sre-

dstva za školova-nje i stručno usavrša-vanje stranaca članova Sindikata. Po-sjetio je takodje, da kampanje Sindi-kata za veće minimalne plate ili pro-tiv privremenog rada moraju i za stra-ne radnike donijeti prednosti i po-boljšanja. Predsjednica SSŠ Migracione komisi-je Vania Alleva zahvalila se na prije-dlozima za jednoglasno usvajanje Re-zolucije sa ovog sastanka. Tome su sa-kupljane ideje i inicijative za izraduAntidiskriminacionog programa SSŠ,sa kojim ce otprilike za godinu danabiti upoznata i javnost.

Iz Rezolucije…Migracione komisije SSŠ udruženjapozvale su na odlučnu borbu protiv«svakog oblika rasizma, diskriminaci-je i neprijateljstva prema strancima.Sindikati ce sindikalnu borbu usmje-riti prvenstveno protiv diskriminaci-je putem plata, pristupa radnom trži-štu, a za potpuni pristup stranih radni-ka programima školovanja i stručnogusavršavanja. Prilikom izlaska na trži-šte rada, svi moraju imati iste šanse,bilo kada je u pitanju stručno obrazo-vanje ili jednako vrednovanje stru-čnih diploma».

� SSŠ Edvard Ackermann

8. mart i debata u Veću naroda

Propuštena šansa ravnopravnosti

Sastanak Migracionih komisija SSŠ

Protiv diskriminacije

Na zasedanju Veća naroda8. marta, o čemu smo većizveštavali, poslanice i po-slanici su propustili šansu,da zaposlenim ženama uŠvajcarskoj stvarno dajuravnopravnost sa muškarci-ma.

Veće naroda je odbilo skoro sve pre-dloge za ostvarenje zahteva ista za-rada za isti posao izmedju žena imuškaraca. Unia u svakom slučajupozdravlja, da je ipak nekoliko zah-teva prihvaćeno. Nezadovoljni zbognedovoljnog rezultata, nekoliko sto-tina osoba je protestovalo ispredzgrade Savezne vlade.

Izneverena očekivanjaPrema rečima Unia odgovorne za že-ne, Christine Michel, debata u Većunaroda nije donela očekivane rezu-ltate. Poslanici su propustili šansu, dadoprinesu oživljavanje istinite ra-vnopravnosti žena i muškaraca.Umesto da zastupaju interese svojihglasača, većina gradjanskih partija jeodbila uvodjenje zakonske obavezeza poslodavce, za sprovodjenje u ži-vot posebno ravnopravnosti platažena i muškaraca. Tako zaposlene že-ne i dalje, uprkos ustavnom pravu ijedanaestgodišnjem zakonu za ra-vnopravnost plata, u proseku zara-djuju petinu manje od svojih kole-ga muškaraca.

Unia pozdravlja i zahteva…Prihvatanjem nekih postulata Većenaroda je ipak pokazalo, da je neo-phodna izrada jednog plana mera,kako bi se sprovelo u život pravo že-na na ravnopravnost. Osim toga,poslanici su prihvatili zahtev zauvodjenje plaćenog odsustva za oče-ve novorodjene dece. Unia izražava žaljenje, što konkretnijednostavni predlozi nisu prihvaće-ni, kako bi se ravnopravnost u pra-ksi automatski sprovodila i kako že-ne ne bi morale, kao do sada, da svo-je pravo ostvaruju tužbom na sudu.Kao što je poznato, ovaj proces nijenimalo prijatan, a mnog žene iz stra-ha da ne izgube radno mesto odu-staju od zahteva. Na osnovu iskust-va koje ima Unia, primena principaravnopravnosti zarada je uglavnomprepuštena dobroj volji poslodavca.Unai nastavlja borbu do pune ra-vnopravnosti polova.

� Ursula Häberlin, Unia

Vania Alleva neumorni borac za prava stranaca.

Nov ORU za industriju satovaNov ORU za industriju satova i mikro-tehničku delatnost donosi od 1. ja-nuara 2007 poboljšanja u pogedu ra-nijeg penzionisanja od 64 godina sta-rosti, veće doprinose poslodavaca zaosiguranje bolesničkih dnevnica kodBolesničkih osiguranja i jednu novinuu Švajcarskoj: Slobodne plaćene danedane za oba roditelja koji usvajaju de-te u iznosu od 10 sedmica.

Implenia: 70 franaka za sve zaposleneSvi zaposleni gradjevinari preduzećaImplenia dobijaju generalno povećanjeplata od 1. januara 2007. god. 70 fra-naka za sve kao i 30 franaka indivi-dualno povećanje. Ovo su saopštilipredstavnici firme Implenia posle inte-rvencije Sindikata Unia. Ovaj iznos jeveći od onog koji je preporučilo Udruže-nje gradjevinskih poslodavaca Šva-jcarske (SBV), ali je za Unia-u ipak ne-dovoljno. «Svaki gradjevinski radnik imapravo na povećanje od 100 franaka, ko-je je zaslužio», izjavio je vodja pregova-račkog tima Hansueli Scheidegger.

Lobiranje za poljoprivredneradnikeUnia zahteva da subvencije saveznih fi-nansija namenjene vlasnicima poljo-privrednih imanja, budu strogo pove-zane sa obavezom uvodjenja i isplateminimalnih plata u ovoj delatnosti.Konkretno: Jedan Normalni radni ugo-vor (NAV) za radnice i radnike morapredvidjati minimalnu mesečnu platuu iznosu od 3500 franaka i maksi-malno radno vreme od 45 sati sedmi-čno. U parlamentarnoj debati vodjenojsredinom marta meseca ove godinena temu agrarna politika 2011 o ovimtemama se nije diskutovalo. «Mi ćemo se i dalje boriti sve do ostva-renja cilja tj. sklapanja Normalnog ra-dnog ugovora», izjavio je Unia sekretarHansueli Scheidegger.

Sekretari Unia-e nisu kriviOvo je ukratko odluka okružnog sudaBülach povodom tužbe, da su za vre-me štrajka taksista na aerodromu Klo-ten 2005. god. «upotrebili silu» zabra-nom daljnje vožnje jednom taksisti.Posle isteka zakonskog roka za žalbu,sudska odluka o nevinosti sekretaraSindikata Unia je postala pravosnažna.Tuženi uprkos tome moraju platiti su-dske troškove u iznosu od 1200 fra-naka po osobi.

Denner: Povećanje plataZaposleni robne kuće Dennner se mo-gu radovati povećanju plata: Tako napr.prodavačice i prodavači sa dvogodi-šnjom školskom spremom imaju ponovom sistemu pravo na minimalnuplatu od 3800 franaka bruto, sa tro-godišnjom školskom spremom 4000franaka. Na ovaj način su, na osnovumišljenja odgovornih za uslužne de-latnosti, minimalne plate Denner-aznatno veće od onih koje plaća Migros.Šest sedmica plaćenog godišnjegodmora je nadoknada za neredovno ičesto veoma dugo radno vreme.

UgostiteljstvoPotpisnice ugovora su se dogovorili ovisina minimalnih plata u Ugostite-ljstvu i hotelijerstvu: Početne minima-lne plate ne bi smele da budu manjeod 3480 franaka. Ovaj iznos je za 200franaka veći od dosadašnje minimalnepočetne zarade. Ovo je svakako pozi-tivno, iako će kontrola sprovodjenja upraksi, posebno u malim ugostite-ljskim objektima, biti veoma težak po-sao posebno za Sindikate.

horizonte Nr. 3 | April 2007 | serbo-kroatisch 2

News

Na osnovu jedne od najvećihanketa uopšte sprovedenih uŠvajcarskoj na temu radnasigurnost, pitanjima formuli-sanim na sedam maternjihjezika zaposlenih radnika,Unia je na jednoj konferenci-ji za štampu objavila rezulta-te ostvarene ispitivanjem1466 gradjevinskih radnikasa jasnim zahtevom: OdlučnoNe stresu.

Rad u Gradjevinarstvu je opasan iozbiljno ugrožava zdravlje zaposle-nih. Na prvom mestu kao razlog zatakvu situaciji radici stavljaju stres, ko-ji nastaje zbog nedovoljno jasnih pra-vila regulisanja tržišta rada i nedo-voljne mogućnosti saodlučivanja za-poslenih radnika.

Zabrinjavajući rezultatiUpitnik Unia odeljenja za zaštitu odnesreće i za radnu sigurnost je na sve-tlo dana izneo poražavajuće rezulta-te: većina učesnika ankete se izjasni-la, da im veće probleme pričinjavajufaktori koji svakodnevno ugrožavaju

njihovo zdravlje, od opasnosti odnesreće. Ovo je svakako šok samo naprvi pogled. jer se u sprečavanju ne-sreća u prošlosti mnogo toga učinilo,

dok je medicina rada u Švajcarskoj ta-koreći ispod svake kritike. Iako se Si-ndikati decenijama bore za tematizo-vanje ove problematike, poslodavci i

zakonodavstvo su dosada učinili veo-ma malo. O toj problematici se ugla-vnom diskutuje kada je u pitanjuinvalidnost. Sve preventivne mere,koje bi trebalo preduzeti u cilju oču-vanja zdravlja radnika, nisu tema niza poslodavce ni za političare.Na osnovu Ankete, tri četvrtine Gra-djevinara ima manje ili veće proble-me sa zdravljem. Najčešće se kao uzro-ci pominju: prašina, buka, stres i radpo lošem vremenu.

Odlučno protiv stresaStres je, osim već klasičnih rizika kaošto su problemi organizacione i te-hničke prirode (podizanje i nošenjetereta, prašina i buka) najveći riziko naGradilištima. Uzrok stresa je pre sve-ga krasno pogoršanje radnih uslova,sve kraći rokovi za završetak radova iskoro nepostojanje saodlučivanja ra-dnika.U cilju poboljšanja radnih uslovaUnia nudi mogućnost svim članovi-ma, da se obrate svojim sekcijama i da-ju doprinos borbi za poboljšanje po-ložaja svih Gradjevinara.

� Dario Mordasini, Unia

Krajem marta je preko 2000Gradjevinara kantona Ticinonapustilo radna mesta i iza-šlo na ulice. Razlog: Opšte-poznato odbijanje gradje-vinskih poslodavaca, dasvim radnicima isplate po-većanje plata od 100 franakamesečno.

Naravno, da je dara zaista prevršilameru, kada se čita da neki kantoni ineka preduzeća plaćaju nešto, da ne-ko dobija nešto a neko ništa, klima zanormalan rad je više nego nepovolj-na. Većina Gradjevinara naime, nijedobila nikakvo povećanje plata, iakose gradi takoreći na svakom uglu.Preporuka poslodavaca, koja ni u komslučaju nije pravna obaveza, o isplati50 franaka povećanja generalno i 25

franaka pojedincima, nije dovoljna.U prilog tome govori povećanje ži-votnih troškova, povećanje premija zaBolesničko osiguranje itd. Na gradi-lištima NEAT Bodio, Faido i Sedrun suradovi normalno obavljani, jer je timradnicima isplaćeno 100 franaka po-većanja plata.

Okupljeni radnici su zahtevali, daljnjuborbu Sindikata za isplatu prevednihpovećanja plata, kao i za odbranu Ze-maljskog okvirnog ugovora za Gra-djevinarstvo (ZOU), čije odredbe u ko-rist radnika poslodavci neprestanopokušavaju da pogoršaju ili da ukinu.

Odbijena jedinstvenaKasa bolesničkog osiguranja

Borba uprkosporaza

Nažalost, ali ne neočekiva-no, švajcarski glasači su sa71,2% rekli Ne Inicijativi zauvodjenje jedinstvenog osi-guranja za slučaj bolesti. Ta-ko su snovi naprednih snagau ovoj zemlji i svih onih kojijedva izlaze na kraj sa troš-kovima premija, pali u vodu.

Ali, ne treba gubiti nadu. Mnogi gla-sači su bili nesigurni o tome šta ćeposle biti, a agresivna kampanjagradjanskih partija je učinila svoje.Zbog toga, se ne može uzeti zdravoza gotovo, da upravo oni ljudi kojiovaj sistem jedva finansijski podno-se, ne žele promene. Zato, trebapreuzeti sve kako bi došlo do reformiovog osiguranja posebno u interesuonih sa malim i srednjim primanji-ma.

Ostvarenje obećanjaSada se mora krenuti u kampanju zapotenciranje ispunjenja obećanjaprotivnika Incijative, koja su ih veli-kodušno davali glasačima za vremekampanje. U prvom redu se morapoboljati isplata dodataka za premi-je osiguranja za sve one koji imajumala i srednja primanja, kako bi seposebno familijama sa decom obe-zbedila normalna egzistencija. Istotao, razlike u pokrivanju rizika kojepostoje izmedju Bolesničkih kasamoraju biti ublažene, kako bi pre-stala trka za isplativim rzicima. istotako se mora smanjiti ogromnaadministracija koju imaju 87 Kasabolesničkog osiguranja, u ciljusmanjenja premija osiguranja. Dru-gim rečima, premije se ne bi smeleznatno povećavati i davanja se ne bismela smanjivati. SSŠ uprkos porazunastavlja borbu za zaštitu svih osi-guranika.

Kanton Ticino

Prekid sa radom za većeplate

Anketa o radnoj sigurnosti

Odlučno protiv stresa

Rad u Gradjevinarstvuugrožava Tvoje zdravlje!Mi želimo sa Tobom, koji je direktno pogodjen ovakvom situacijom, da po-razgovaramo o rezultatima ankete, ali i o Tvom iskustvu i predlozima, ka-ko se ovakva nepovolja situacija može poboljšati; Ali, mi pre svega žeimoda sa Tobom diskutujemo o tome, koje se mere po Tvom mišljenju, mo-raju odmah preduzeti.

Traži se i Tvoje mišljenje!I dok mi razmišljamo o smanjenju stresa, Gradjevinski poslodavci žele daga još više povećaju: Oni žele još veću fleksibilnost radnog vremena naGradilištima, oni žele pogoršanje zaštite od otkaza za vreme bolesti i po-goršanja ugovornih normi koje regulišu isplate izgubljene plate za vremebolesti. Kako ćemo se odbraniti od ovih napadač I o tome želimo da ču-jemo Tvoje mišljenje! Zato se javi u Tvoju Unia Sekciju.

Zahavljujući najpre Portuga-lcima a zatim Italijanima, ko-ji su Peticiju prevremeno,zbog velikog broja potpisa,predali saveznim vlastimaŠvajcarske, mi više nemamorazloga za pokretanje pose-bne Peticije.

Kolege italijani su, kao tradicionalnosolidarni sindikalci, koji su se uvek bo-rili za ista prava za sve, na osnovumedjudržavnog ugovora koje su ima-le Italija i Švajcarska, već u tekstu Pe-ticije izmedju ostalog zahtevali «Tele-viziju dostupnu svima» , odnosno bla-

govremeno obaveštavanje pretplatni-ka o promenama, smanjenje cenausluga kao i uvodjenje zakonskih no-rmi koje će regulisati period prelaskasa kablovske u digitalnu televiziju,tehnički napredak koji se ne možezaustaviti.

Paket programa ili PinkPosle uspeha Portugalaca, koji su uspe-li da smanje pretplatu svog kanala di-gitalne televizije i uspeha Italijana, ko-ji su sprečili izbacivanje kanala RAI izkablovske televizije uz podršku Sindi-kata Unia, pretplatnici Cablecom-amogu da se odluče, da li će od 1. apri-

la prihvatiti nov paket ponude (fr. 15)ili žele da dobiju pristup televizijiPink (fr. 6). Na osnovu izjave gospo-dje Reyes, pretplatnici koji su zainte-resovani za uključenje televizije Pinkmoraju da pozovu besplatni tel. Ca-blecom-a 0800900210 i da zahtevajuuključenje televizije Pink. Telefoninaših članova pokazuju, da to od 1.aprila ovo i u praksi funkcioniše.Zahvaljujemo se brojnim članovima,koji su nam ponudili dragocenu sa-radnju, koja je ako ne u ovom sluča-ju, za Sindikat dragocena i neopho-dna.

� Mira Komaromi

Zahvaljujući sindikalnoj solidarnosti

Smanjuje se pretplata na Pink

Odbranimo naše plate moglo se pročitati na transparentima Gradjevinara.

1. aprila 2007. god. stupa nasnagu nov ORU (Opšti radniugovor) za Delatnost čišćenjai održavanje gradjevinskihobjekata za Nemačko govo-rno područje Švajcarske. Jošjednom nam je pošlo za ru-kom da izborimo izvesna po-boljšanja: Postepeno uvodje-nje 13. mesečne plate začišćenje i održavanje gradje-vinskih objekata.

Osim toga, novina je, povećanje bro-ja radnica i radnika koji će biti obu-hvaćeni normama ovog ORU-a: Svefirme, koje imaju više od 5 zaposlenih,moraju se pridržavati normi ORU-a,koje je Savezna vlada Švajcarske pro-glasila opšteobaveznim za sve poslo-primce i poslodavce ove delatnosti

(AVE). Osim toga, odsada je i osobljezaposleno na čišćenju u bolnicamaobuhvaćeno ORU-om.Za radove na terenu izborili smo po-većanje naknade za ručak. Ona po no-vom ipnosi fr. 14 za 2007, fr. 15 za2008 i fr. 16 za 2009. god. Osiguranjeza porodilje po novom ipnosi 80% zavreme trajanja od 16 sedmica.

I satnice su malo povećaneSvi članovi Sindikata dobijaju nazadodbitak plate za sprovodjenje ugo-vornih normi, koji iznosi 0,4 proce-nata. Sindikat Unia želi sada da još višeučvrsti svoje prisustvo u Delatnostičišćenja i održavanja, kako bismo bi-li u stanju da za tri godine ponovoizborimo poboljšanja za sve poslo-primce ove delatnosti.

� Rita Schiavi, Unia

horizonte Nr. 3 | April 2007 | serbo-kroatisch 3

Sa izvesnom gorčinom supredstavnici Molera i Gipse-ra, delegati na Unia Konfe-renciji ovih delatnosti, prih-vatili rezultate pregovaračkedelegacije Sindikata Unia zapoboljšanja od 1. maja 2007.god.

Povećanje plata od 1,5% generalno. Oranijem penzionisanju nažalost i ovogputa nije postignuta saglasnost.

Prepenzionisanje i dalje nemogućeIako su delegati velikom većinomprihvatili poboljšanja za ovu godinu,gorku pilulu zvanu ranije penzioni-sanje, veoma su teško progutali. Ovozbog činjenice, da je ovaj rad težak ipo zdravlje opasan, činjenice da kole-ge Gradjevinari mogu da idu u penzi-ju sa 60 godina, i što poslodavci Mo-lerske i Gipserske delatnosti odbijajuda o tome uopšte diskutuju. Još neštoje ovde veoma važno: Radnicima ni-je jasno, zbog čega je to u kantonu Ti-cino, Basel i u Romanskoj Švajcarskojmoguće a u ostalom delu Švajcarskenije? Pa ipak, medju delegatima jeprevladalo mišljenje, da je prihvatanjeproduženja ugovora sa povećanjemplata bolje od prekida ugovora. Kakoje poznato, najgora varijanta za za-poslene je bezugovorna situacija, gdeposlodavci mogu da rade takoreći onošto im odgovara.

Povećanje plataPregovaračka delegacija Unia-e jeuspela da izbori povećanje plata zasve, što uprkos dobroj privrednoj si-tuaciji, nije bilo svuda moguće. Po-većanje plata iznosi 60 franaka za svei 20 franaka samo za pojedince. To

odgovara generalnom povećanju pla-ta od 1,5 procenata. Osim toga, do-govorena je i isplata za povećanje ži-votnih troškova. Važna promena je iukidanje platne kategorije C(pomoćni radnici). Posle jedne godi-ne rada u Molerskoj i Gipserskoj de-latnosti, ovi radnici automatski pre-laze u kategoriju kvalifikovanih radni-ka (B). To novčano za date radnike Mo-lerske delatnosti znači 183 franaka aza radnike Gipserske delatnosti 321franaka veće plate. Dosada poslodavcinisu žurili, da radnike sa iskustvomprebace u bolje plaćenu platnu kate-goriju.

Poboljšanja i za ženeKako je poznato, sve više žena radi i uMolerskoj delatnosti. Posle najnovijihpregovora i Molerke profitiraju sa dvapoboljšanja: Porodiljsko bolovanje seprodužuje sa 14 na 16 sedmica. Uko-liko jedna žena nema pravo na plaće-no porodiljsko bolovanje, kao napr.ako nije počela sa radom u toj firminajmanje 9 meseci pre porodjaja, po-slodavac je dužan da joj isplati na-knadu izgubljene plata za prvih 8 se-dmica posle porodjaja.

Pored poboljšanja i pogoršanjaBolno je svakako pogoršanje u oblastisocijalnih osiguranja i to za slučaj bo-lesti i za slučaj nesreće: Naime, kodinvalidnosti više neće biti isplaćivanmaksimum bolesničkih dnevnica.Dati radnici se u slučaju bolovanjamoraju obavezno obratiti Unia sekre-tarijatu, kako ne bi došli u situaciju daih niko ne plaća. Kao kompromis je postignuto veomavažno poboljšanje u isplati dečjih do-dataka, koji će ubuduće činiti deo na-

knade od 80% izgubljene plate uslučaju bolesti ili nesreće. Unia nijeuspela da izbori uračunavanje čitavogvremena putovanja u radno vreme.Na snazi ostaje postojeća odredba, dase dnevno 35 minuta putovanja neplaćaju. Ovaj ugovor stupa na snagu1. maja i to prvenstveno za firme čla-nice Udruženja poslodavaca Mole-rske i Gipserske delatnosti (SMGV).Sindikat Unia je postavio zahtev Sa-veznoj vladi Švajcarske, da donese de-kret o obavezi sprovodjenja ugovoraza Molere i Gipsere (AVE), za sve firmei za sve zaposlene, bez obzira da li sučlanice udruženja poslodavaca ili po-sloprimaca. Ovo će se sigurno obra-dovati radnice i radnike koji su za-posleni u malim firmama, kojih imamnogo, a koje većinom nisu članiceudruženja poslodavaca.

� Albert German, Unia

Poraz Blocher-aIntegracija mora postativažan deo državnog zada-tka i mora biti regulisanazakonskim propisima. Ovuparlamentarnu mociju, ko-ju je podneo Fritz Schiesser(FDP Glarus), Veće kantonaje prihvatilo, uprkos potivl-jenju ministra za policiju ipravdu Ch. Blocher-a, sa 22da u odnosu na 17 ne.

Blocher je neprestano apelovaona «sprovodjenje integracije doleu praksi», jer su poslanici odluči-li sasvim suprotno. Dva najvažni-ja stuba integracije su kao što jepoznato jezik i škola kod mladih ipoznavanje jezika i radni svetkod odraslih. Po mišljenju Blo-cher-a, velike teorije i nove za-konske norme nemaju nikakvodejstvo. Ali, Veće kantona se odlu-čilo za pritisak na Saveznu vladuu cilju donošenja jasnih zako-nskih normi. Osim toga, Većekantona je odlučilo uvodjenje za-konskih normi za sprečavanjetzv. prinudnih brakova.

Delegati Nacionalne Unia-Konferencije za Ugostiteljst-vo su 29. januara 2007. god.u Bernu jednoglasno odlučilisledeće.

U ovogodišnjim pregovorima pre-dstavnika Sindikata i predstavnikaUdruženja poslodavaca mora se ko-načno postići dogovor o obavezi ispla-te 13. mesečne plate za sve zaposleneu Ugostiteljstvu; Plate se moraju po-većavati shodno povećanju životnihtroškova.

Povoljna privredna situacijaViše nego povoljna situacija u čitavojprivredi pa i u turizmu se mora isko-ristiti za ostvarenje prava isplate pu-ne 13. mesečne palte za sve zaposle-ne u Ugostiteljstvu i Hotelijerstvu.Broj turista koji su prenoćili u jednomod švajcarskih hotela se 2006. god. po-većao za 6%; U Ugostiteljstvu je uči-nak u poslednjem kvartalu 2006. po-rastao u onosu na predhodnu godinuza 3,5%. I budućnost ove delatnosti

obećava dobra vremena: Sve progno-ze se slažu, da će se dobra situacija ovegodine nastaviti i da će 2008. god. po-sebno zbog održavanja evropskogprvenstva u fudbalu biti još bolja odpredhodnih.

Fudbal i stres zaposlenihJedan delegat na Konferenciji je rekao:«2008. god. ćemo mi zaposleni uUgostiteljstvu imati ogroman stres.Mi ćemo rado dati sve od sebe za tugodinu evropskog prvenstva u fudba-lu, ali zato zahtevamo 13. mesečnuplatu!» Zaposleni u Ugostiteljstvu nataj način zahtevaju ono, što je u dru-gim delatnostima već odavno no-rmalna stvar, i što je sada postignutoi u delatnostima Prodaja i Čišćenje objekata. Uvodjenje pune 13. mesečne plate uUgostiteljstvu bi bilo veoma efikasnosredstvo, za nadoknadu godinamaneisplaćenih povećanja plata. Prosečna plata u Ugostiteljstvu leži30% ispod plata u privatnim dela-tnostima.

Minimalne plateTabela: 1. Kategorija radovi čišćenja na državanju objekata (def. na osnovu čl. 4.1 ORU-a)

od 1.4.2007 Od 2008 2009

Čišćenje i održavanje I 16.60 16.65 16.70

13. Mesečna plata 25% 50% 75%

Čišćenje i održavanje II 16.80 16.85 16.90

13. Mesečna plata 25% 50% 75%

Čišćenje i održavanje III 17.10 17.15 17.20

13. Mesečna plata 25% 50% 75%

Vodje objekata/Predradnici/e individualno individualno individualno

Naknada za praqznične dane se isplaćuje paušalno dodatkom na stnicu i iznosi 1.2%.

2. Kategorija specijalno čišćenje (def. na osnovu čl. 4.2 ORU-a)

od 1.4.2007 od 2008 2009

Specijalizovani posloprimci I 18.70 18.90 19.10

13. Mesečna plata 100% 100% 100%

Specijalizovani posloprimci II 21.20 21.40 21.60

13. Mesečna plata 100% 100% 100%

Specijalizovani posloprimci III 25.30 25.60 26.00

13. Mesečna plata 100% 100% 100%

Vodje objekata/ Predradnici individualno individualno individualno13. Mesečna plata 100% 100% 100%

Dodatak 6 Dogovor o platama za čišćenje bolnica

1. Kategorija posloprimaca čišćenja bolnica (def. na osnovu čl. 4.3 ORU-a)

od 1.4.2007 od 2008 2009

Čistačice bolnica I 16.70 16.90 17.10

13. Mesečna plata 100% 100% 100%

Čistačica bolnica II 17.10 17.30 17.50

13. Mesečna plata 100% 100% 100%

Čistačice bolnica III 17.50 17.70 17.90

13. Mesečna plata 100% 100% 100%

Vodje objekata/Predradnici individualno individualno individualno13. Mesečna plata 100% 100% 100%

Delatnost održavanja objekata

Uvodjenje 13. mesečne plate

Posle mukotrpne borbe za sklapanje prvog ORU-a konačno i 13. plata.

Sklopljen nov ORU za molere i gipsere

Veće plate da – prepenzionisanje ne

Za težak molerski i gipserski rad još uvek nema nade za prepenzionisanje.

Ugostiteljstvo

13.mesečna plata

Pravo na invalidsku penzijuP. Star sam 45 godina i 20 godina radim kaopomoćni radnik u Gradjevinarstvu. Zbog pro-blema sa kičmom već godinu dana sam 100%nesposoban za rad. Zajedno sa mojim kućnimlekarom podneo sa zahtev za Invalidsku pe-nziju (IV). Da li imam pravo na davanja Inva-lidskog osiguranja (IV)?

O. Na ovo pitanje se ne može tako jednostavnoodgovoriti. Invalidsko osiguranje će razmatratipravo osiguranika na davanja ovog osiguranja,ako nisu urodile plodom predhodne mere me-dicinske rehabilitacije i reintegracije u radni pro-ces. Uz ovo treba uzeti u obzir, da davanjimaInvalidskog osiguranja(IV) nisu obuhvaćeni svioblici invalidnosti. Za postizanje prava na da-vanja ovog osiguranja je potreban odgovarajućistepen invalidnosti i uslov da on traje jedan duživremenski period. Pravo na davanja Osiguranjapočinje tek posle isteka perioda od godinu da-na neprekidne radne sposobnosti od najmanje40%. Dakle, pre početka razmatranja prava nadavanja postoji jedna godina čekanja. Pravo na Invalidsku penziju postoji samo poduslovom, da stepen invalidnosti iznosi najmanje40%. Već prema tome koliki je stepen invali-dnosti, postoji pravo na celu penziju, na tri četvr-tine ili na jednu četvrtinu Invalidske penzije:Od 70% invalidnosti postoji pravo na celu Inva-lidsku penziju; Od 60% invalidnosti postoji pra-vo na tri četvrtine Invalidske penzije; Od 50%invalidnosti postoji pravo na pola Invalidskepenzije i od 40% invalidnosti postoji pravo načetvrtinu Invalidske penzije. Za odredjivanje vi-sine davanja ove penzije postoji veoma komple-ksan sistem na bazi zarade pre invalidnosti i za-rade koju bi osiguranik ostvario da je napr. ume-

sto teškog radio neki lakši posao. Ako se uzme uobzir struktura stranaca, koji su zbog teškog ra-da postali invalidi, mnogi od njih nemaju rea-lne šanse ni za prekvalifikaciju ni za nalazak je-dnog lakšeg posla, i na kraju često ostanu i bezdavanja Invalidskog osiguranja, koje se više ba-vi teorijskim nego stvarnim stanjem stvari. Za-to se još za vreme bolovanja mora dobro ra-zmotriti situacija razgovorom sa lekarom i sa fu-ncionerima u sekretarijatima Sindikata Unia, ka-ko ne bi došlo do teških i često dramatičnih si-tuacija ljdske i finansijske prirode.

Nezadovoljstvo odlukom IVP. Šta moram učiniti ako nisam zadovoljan odlukom Invalidskog osiguranja?O. Onog momenta kada su završena proceduraInvalidskog osiguranja, isto donosi tzv. Predo-dluku: U njoj se navodi postupak koji Invalidskoosiguranje ima nameru da sprovede. Dati osi-guranici imaju onda 30 dana vremena, za ula-ganje usmenog ili pismenog prigovora. Posleisteka roka od 30 dana Invalidsko osiguranje do-nosi definitivnu odluku. Ukoliko niste zado-voljni odlukom Invalidskog osiguranja možeteu roku od 30 dana postaviti žalbu osigurava-jućem sudu kantona u kome živite. On donosipresudu, ali čitav proces može trajati čak do dvegodine. Od 1. jula 2006. god. ova žalba se plaća:Već prema tome koliko je rada uloženo u pro-ceduru, troškovi iznose izmedju 200 i 1000 fra-naka. U slučaju negativne odluke Kantonalnogsuda, osiguranik se može žaliti Vrhovnom osi-guravajućem sudu Švajcarske, ali se i za ovu ža-lbu po novom sistemu, moraju platiti odgova-rajući sudski troškovi.

� Pripremila M. Montaña Martin Búrdalo

horizonte Nr. 3 | April 2007 | serbo-kroatisch 4

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndicalSA, Lausanne, Chefredaktion: Serge Baehler; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Akyol, M. Pereira, M. Komaromi, H. Gashi, M.Martín | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi | Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn | Adresse Redaktion«Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Pravno savetovanje

Vi pitate – Mi odgovaramo

Posle dugogodišnjeg požrtvovanograda u ulozi glavnog i odgovornogurednika sindikalnih novina na fra-ncuskom jeziku, Serge Baehler odla-zio da bi se posvetio drugim izazovi-ma. Od 1. maja kormilo ovih novinapreuzeće Alberto Cherubini.

Serge nije bio samo novinar. On je bio sindika-lac od glave do pete. On je bio taj koji je sa licamesta izveštavao o gorućim problemima člano-va Sindikata. On je, zajedno Sa lukom Radićem,tadašnjim sekretarom nadlećnim za strance, bioprisutan na protestima zbog izbacivanja radni-ka tadašnje Jugoslavije u tzv. treći krug, koje jeznačilo prestanak zapošljavanja novih radnikasa naših prostora. On je izveštavao o uspesima u ostvarenju pravona godišnju dozvolu (B) za dugogodišnje se-zonce. Na pritisak Sindikata i kantonalnih vla-sti Romanske Švajcarske Savezna vlada je bila pri-

nudjena, da skoro svim našim bivšim sezonci-ma dodeli godišnje dozvole boravka (B) itd…Hvala Serge, u ime naših članova, njihovih po-rodica koje su uspeli da dodju u Švajcarsku, hva-la u ime dugogodišnjih kolega nekadašnjegOdeljenja za strance,hvala u ime redakcije Horizonte sindical na svimjezicima migracije a posebno moje lično hvala.

� Mira Komaromi

Nov Priručnik za nezaposleneBrojni nezaposleni mladi se svakodnevno obraćaju SindikatuUnia tražeći informacije i pomoć. Preko 22000 mladih neza-poslenih je januara 2007 bilo registrovano kod zavoda za ne-zaposlenost. U jednom Priručniku pod nazivom «Mlad i neza-poslen? moja prava i obaveze» nalaze se važne informacije zamlade nezaposlene. On korak po korak informiše mlade štamoraju preduzeti kada ostanu bez posla – ako se radi o neza-poslenosti nastaloj posle obaveznog školovanja ili onoj pre odla-ska na služenje vojnog roka. priručnik je besplatan i može sedobiti na adresi: jugend@unia.ch ili www.unia.ch/jugend.

Nova brošura za lica bez papiraI onaj koj ko u Švajcarskoj boravi i radi bez legalne dozvole zarad i boravak, ima neka osnovna prava. Brošura «Bez papira –Ti imaš prava!», nadopunjena novim činjenicama, objašnjavalicima bez papira prava iz radnog odnosa, iz školstva, stano-vanja – na nemačkom, francuskom, španskom, portugalskom,srpskohrvatskom, albanskom, turskom i engleskom jeziku.brošura se može naručiti besplatno na adresi: migration@unia.ch ili na T 031 350 23 28

Centralni komitet je na poslednjemsastanku startovao projekt «Formi-ranje mreže sindikalnih aktivista».Ova stara, nova i uvek aktuelna temaje od vitalnog značaja za uspešno si-ndikalno delovanje.

Samo onaj sindikat, koji ima aktivne sindikalneaktiviste, koji su tesno povezani sa ostalim čla-novima i nečlanovima na terenu, ima šansu dasprovodi ugovorne norme, da sklapa bolje ugo-vore, da uspešno organizuje sindikalne manife-stacije i u krajnjoj liniji da prodobije nove članoveza ojačanje sindikalnih redova. Da ne govorimoo tome, da se uspeh sindikata meri brojem čla-nova, a posebno brojem aktivnih sindikalnih po-verenika. Sama reč poverenik znači, da su ti ko-lege spona poverenja izmedju sindikalnog «vrha»i kolega u bazi. Što je više njih, tzv. vrh će biti ustanju da uspešnije sprovodi zaštitu interesa ra-dnika i bolje radne uslove za sve zaposlene.

Oskudna mreža poverenikaČast izuzecima za primer, za celokupan SindikatUnia se ne može reći da je ovaj zadatak uspešnoobavio., naprotiv broj sindikalnih aktivista sedrastično smanjio. Zato je cilj ovog projekta, daformiranje i negovanje mreže sindikalnih po-verenika, postane jedan od najvažnijih zadata-ka našeg rutinskog sindikalnog rada. 2007. god.

startujemo u sedam regija odnosno sekcija sa odgovarajućim delimičnim projektima. Vodjaprojekta je kolega Vasco Pedrina, odgovoran zasindikalno školovanje i potpredsednik svetskogSindikata gradjevinara i radnika drvne industri-je. Sudeći po tome, koliko je Vasco svojim neu-mornim zalaganjem doprineo sindikalnom po-kretu u Švajcarskoj a posebno SindikatimaGradnja i Industrija i kasnije Unia, uspeh nika-ko ne bi smeo da izostane.Poštovani kolege, iskoristite i Vi šansu da posta-nete aktivni deo Sindikata Unia. Iskoristite mo-gućnost sticanja znanja iz oblasti radnog prava,socijalnih osiguranja, stanovanja itd. Osim to-ga, iskoristite priliku za druženje sa kolegama izVašeg i drugih zanimanja, koje Vam može bitisamo od koristi. Prva mogućnost za to vam sepruža već 5. maja 2007. god. u Bern-u. Srećno!

� Mira Komaromi

Brošure Sindikata Unia

Ein Ratgeber

Jung und arbeitslos? Meine Rechte.

Bez papira – Ti imaš prava!

Tema jednodnevnog kursa je Pravo na radnom mestu:Opšti radni ugovori (GAV) kao osnova sindi-kalnog rada. Bez jakih Sindikata nema dobrihugovora (GAV) na srpskohrvatskom jeziku05.05.2007, Unia-Zentralsekretariat, Bern.

Prijavljivanje: U Tvojoj Unia Sekciji/Regiji ili direktno, Unia-Bildung, ariane.chevalier@unia.ch

Unia Sindikalni poverenici / aktivisti

Kurs na srpskohrvatskom jeziku

Izvinjenje čitaocimaPoštovani čitaoci, sigurno ste primetili, da je prošlo izdanje naših novina,posebno na crvenim površinama bilo izuzetno lošeg kvaliteta. Fotografijesu takodje bile toliko loše, da nam je prosto žao, posebno za Vas čitaoce,koji ni krivi ni dužni niste dobili kvalitet koji je Redakcija ostvarila. U pita-nju je naime štamparija, koja svoj rad nije obavila kako treba. Predstavni-ci Sindikata su energično intervenisali. Mada je za protekli broj za sve kas-no, ostaje nada da se to ubuduće više neće ponoviti.Mi Vas molimo, da pirmite naše iskreno izvinjenje.

� Redakcija

Aktivnosti Unia-e

Projekt sindikalni aktivisti

Romanska Švajcarska

Nov redaktor za Evéneméntsyndical

Serge Baehler.

Prizor sa sindikalnog kursa.