1

Rudolf Štajner

POLJOPRIVREDNI KURS

GA 327

Naslov originala

Rudolf Steiner

Geisteswissenschaftliche Grundlagen zum Gedeihen der

Landwirtschaft

Landwirtschaftlicher Kursus

Acht Vorträge, eine Ansprache und Fragenbeantwortungen,

Koberwitz bei Breslau 7. bis 16. Juni 1924.

2

SADRŽAJ

Umesto predgovora

Dornah, 20. jun 1924.

Izveštaj Rudolfa Štajnera o poljoprivrednom kursu

Prvo predavanje

Kobervic, 7. jun 1924.

Osamostaljivanje ljudskog i ţivotinjskog ţivota od

spoljašnjeg sveta

I deo: Uslovi za napredovanje poljoprivrede

Drugo predavanje

Kobervic, 10. jun 1924.

Snage Zemlje i kosmosa

Treće predavanje

Kobervic, 11. jun 1924.

Iskorak u delatnost prirode

Delovanje duha u prirodi

Obraćanje Rudolfa Štajnera

Kobervic, 11. jun 1924.

Četvrto predavanje

Kobervic, 12. jun 1924.

Snage i supstance koje doseţu do duhovnog:

pitanje Ċubriva

Prva rasprava

Odgovori na pitanja

Kobervic, 12. jun 1924.

RazreĊivanje, mešanje i rasturanje Ċubriva iz kravljeg roga;

ĉuvanje i upotreba kravljih rogova; podsticanje semena u

haos; sposobnost reprodukcije i hranljivost ţitarica

II deo: Posmatranje makrokosmičkog kao zadatak

duhovne nauke: napredovanje zemlje i biljaka

Peto predavanje

3

Kobervic, 13. jun 1924.

Pravilna supstancijalizacija Ċubriva

Druga rasprava

Odgovori na pitanja

Kobervic, 13. jun 1924.

Uopšteno o Ċubrivu; pojedinosti o preparatima za Ċubrenje;

uzimanje hrane iz atmosfere

IIIdeo: Individualizacija mera u poljoprivredi

Šesto predavanje

Kobervic, 14. jun 1924.

Suština korova, ţivotinjske štetoĉine i takozvane biljne

bolesti pred forumom prirode

Treća rasprava

Odgovori na pitanja Kobervic, 14. jun 1924.

O vodenom korovu, kupusnoj kili, gljiviĉnim oboljenjima

vinove loze, plamenjaĉi; pitanje konstelacija; mineralno

Ċubrivo

Sedmo predavanje

Kobervic, 15. jun 1924.

Intimnija uzajamna delovanja u prirodi: odnos zemljoradnje,

voćarstva i stoĉarstva

Osmo predavanje

Kobervic, 16. jun 1924.

Suština ishrane

Četvrta rasprava

Odgovori na pitanja

Kobervic, 16. jun 1924.

Đubrivo i osoka; pitanje zvezdanih konstelacija; uloga

elektriciteta u prirodi; kiseljenje stoĉne hrane; zelenišno

Ċubrenje; upotreba ljudskog Ċubriva; moralnost i uverenje

Pogovor

Napomena švajcarskog izdavaĉa

Praktiĉna primena smernica datih u poljoprivrednom kursu

4

UMESTO PREDGOVORA

Dornah, 20. jun 1924.

Izveštaj Rudolfa Štajnera o poljoprivrednom kursu

Upravo sam se vratio iz Kobervica kod Breslaua,1 sa puta koji je ovom prilikom sluţio

jednom odreĊenom cilju, a taj cilj je bio povezan sa opšteantroposofskim. Pre svega, radi se o

tome, kao što već znate, da je izvestan broj poljoprivrednika, ĉlanova Antroposofskog društva,

izrazio ţelju da im odrţim kurs o stvarima koje se tiĉu poljoprivrede. I zaista, naši ĉlanovi, koji

se bave poljoprivredom, su doputovali izdaleka uglavnom sa namerom da na vrlo ozbiljan naĉin

doĊu do stanovišta o ovoj oblasti ljudske delatnosti, koja bi bila zasnovana na antroposofskim

istraţivanjima.

Kod takvog praktiĉnog ţivotnog podruĉja, prirodno je da se radi o stanovištima vezanim za

praksu, a ne teoriju. Stoga su tamo oĉekivana sasvim praktiĉna stanovišta.

No, dešavanje je bilo zatvoreno i izuzetno zadovoljavajuće za uĉesnike, pošto su svi oni kao i

ĉlanovi uprave Geteanuma, gospoĊa Štajner, gospoĊica Vrede i dr Vaksmut,2 mogli da budu

gosti zamka Kobervic i našeg dragog prijatelja grofa Kajzerlinka.3 Moţe se sa zadovoljstvom

reći da smo tamo bili primljeni, u antroposofskom smislu, na sasvim izvanredan naĉin. Jer nije

sitnica na jednom mestu – do koga se od Breslaua vozi automobilom tri ĉetvrti sata – smestiti

ceo skup ljudi i pri tom ih bogato ugostiti. A taj skup se sastojao od preko stotinu uĉesnika, koje

je trebalo ugostiti svaki dan.

Društvo se obiĉno sastajalo oko jedanaest sati u Kobervicu. Nisu svi mogli tu da stanuju, pa

su mnogi putovali iz Breslaua u Kobervic. Poĉinjalo se sa predavanjem, koje je trajalo otprilike

do jedan sat. Potom se predavanje pretvaralo u doruĉak, pri ĉemu su gosti mogli da koriste skoro

ceo zamak, što je bilo vrlo zanimljivo. To je onda trajalo do pola dva ili ĉetvrt do dva. Onda bi se

do tri sata odrţao još jedan razgovor na poljoprivredne teme. Eto to je bio udeo Kobervica u

celoj organizaciji. I tako je to trajalo deset dana.

Vidite, dakle, kolika je to bila velikodušnost. Moram da kaţem da ni grofici ni grofu

Kajzerlinku nije bilo lako da organizuju ovaj kurs, koji je bio odavno obećan, a ja, meĊutim,

dugo nisam mogao da doĊem. Još za vreme Boţićnog zasedanja4 boravio je sinovac grofa

Kajzerlinka ovde u Dornahu. Njemu je, kada je bio poslat ovamo, reĉeno: ili ćeš mi doneti

sasvim konkretno obećanje da će se taj kurs odrţati u narednih pola godine ili se uopšte ne

vraćaj. Pošto je taj sinovac došao sa takvom namerom, a on je inaĉe mnogo toga znaĉajnog

uradio u svetu, i pošto je govorio tako odluĉno, ja sam mu rekao, ako ikako bude moguće taj kurs

će se odrţati.

Ali to nije moglo biti pre Duhova. Bio je to lep praznik Duhova, pravi antroposofski praznik

Duhova.

1 Breslau danas Vroclav u Donjoj Šleskoj, Poljska.

2 Marie Steiner-von Sivers, 1867-1948, druga ţena Rudolfa Štajnera i jedna od njegovih najbliskijih saradnica;

Elisabeth Vreede, 1879-1943, holandska matematiĉarka, astronom i antroposof; Guenther Wachsmuth, 1893-1963,

nemaĉki pravnik, ekonomista i antroposof. Prvi sekretar i blagajnik Antroposofskog društva u Dornahu. 3 Carl Wilhelm Graf von Keyserlingk, 1869-1928.

4 Boţićno zasedanje sa osnivanjem Opšteg antroposofskog društva 1923/24.

5

Bilo je stvarno izuzetno videti poljoprivredno dobro Kobervic i okolinu. To poljoprivredno

dobro obuhvata trideset hiljada jutara. Ono spada u jedno od najvećih poljoprivrednih dobara. Tu

se, dakle, moţe videti vrlo mnogo od poljoprivrede. A i mnogo se videlo, jer smo naišli na

izvanrednu predusretljivost.

Kada ĉovek doĊe u Kobervic i hoće prvo da opere ruke, moţe odmah da primeti da u

umivaoniku ima gvoţĊa. Naime, zemljište u Kobervicu sadrţi mnogo gvoţĊa. Stvarno mislim da

se za to zemljište mogu naći još mnogi naĉini upotrebe pošto je izvanredno bogato gvoţĊem.

I zaista svuda smo nailazili na gvoţĊe. Zato sam odmah prilikom prvog ruĉka, pozdravljajući

domaćine kuće, rekao da mi pre svega pada u oĉi da je kod Kajzerlinka sve od gvoţĊa. Već je o

Boţiću grofov sinovac ovde u Dornahu nastupio na gvozden naĉin; zemljište je potpuno

natopljeno gvoţĊem, tako da tu vlada nešto što je svesno cilja i tako energiĉno da nisam mogao

da kaţem ništa drugo nego gvozdena grofica i gvozdeni grof. TakoĊe je u moralnom stavu tamo

bilo neĉeg sasvim gvozdenog.

Kod poljoprivrednog kursa je prvo trebalo razraditi preduslove razvoja razliĉitih oblasti

poljoprivrede. Tu postoje izuzetno zanimljive oblasti: ratarstvo, stoĉarstvo, šumarstvo,

povrtarstvo itd. Zatim ono što spada u najzanimljivije – tajne Ċubriva, koje su izvanredne tajne.

Za sve ovo su prvo postavljeni principi, veze, što se danas smatra naroĉito znaĉajnim zato što

je, verovali ili ne, upravo poljoprivreda pod uticajem materijalistiĉkog pogleda na svet. Ona se

najviše udaljila od racionalnih principa. Vrlo malo ljudi zna da su se u toku poslednjih decenija u

poljoprivredi svi proizvodi, od kojih ljudi u stvari ţive, degenerisali i dalje se u velikoj meri

izvanredno brzo degenerišu. Već je tako, da je u naše vreme, u epohi prelaza od kali juge prema

vremenu svetlosti, ne samo degenerisan moralni razvoj ĉoveĉanstva, nego je i ono što ĉovek

svojim trudom izvlaĉi iz zemlje i neposredno iznad nje u ubrzanoj degeneraciji. To je danas

statistiĉki utvrĊeno. O tome se govori u poljoprivrednim udruţenjima, na primer, ali u odnosu na

to su ljudi nemoćni.

I današnji materijalistiĉki poljoprivrednik, ako se nije sasvim tupo u to uţiveo, nego ako

malo razmišlja o stvarima sa kojima se svakodnevno ili bar jednom godišnje suoĉava, moţe

otprilike da izraĉuna za koliko će se decenija ti proizvodi toliko degenerisati da će još u toku

ovog veka postati neupotrebljivi za ishranu!

Dakle, kod ovoga se apsolutno radi o pitanju koje je u najeminentnijem smislu, rekao bih,

kosmiĉko-zemaljsko pitanje. Upravo se u poljoprivredi pokazuje da se iz duha moraju uzeti

snage koje su danas sasvim nepoznate i ĉiji znaĉaj nije samo u tome što će se u poljoprivredi

nešto popraviti, nego su vaţne i za dalji opstanak ţivota na Zemlji u fiziĉkom smislu – pošto

ĉovek mora da ţivi od onoga što nosi zemlja.

Radi se, dakle, o sasvim znaĉajnoj temi. I principi koji su zatim tokom kursa navedeni, da bi

se pokazalo pod kojim se uslovima razvijaju najrazliĉitije vrste biljaka, ţivotinje, principi prema

kojima se Ċubri, prema kojima se suzbija korov, uništavaju štetoĉine i paraziti u poljoprivredi,

prema kojima se suzbijaju biljne bolesti, sve su to danas goruća pitanja u oblasti poljoprivrede.

Pošto se govorilo o principima, prešlo se potom na ono što treba prvo uraditi da bi se došlo

do reforme Ċubrenja, do reforme suzbijanja korova, biljnih i ţivotinjskih štetoĉina, parazita i

suzbijanja biljnih bolesti. A u vezi sa kursom i sa razgovorima koji su se nadovezivali na njega,

obrazovan je Ogledni krug, kako ga je nazvao grof Kajzerlink, koji su saĉinjavali tu prisutni

antroposofski poljoprivrednici, koji su spremni da tesno saraĊuju sa prirodnonauĉnom sekcijom

pri Geteanumu. Prema tome, prirodnonauĉna sekcija bi trebalo da prema dobijenim osnovama

izradi principe, poĉevši od geoloških osobina tla, zatim od ostalih osobina tla, o mogućnostima

prehrane stoke, o mogućnostima Ċubrenja, od svih ĉinjenica koje uopšte dolaze u obzir: blizina

6

šume, klimatski uslovi itd. Pošto poljoprivredni struĉnjaci na odgovarajući naĉin prikupe ove

podatke, ovde će biti izraĊeni principi prema kojima treba vršiti dalje oglede, da bi se isprobalo

ono što je na kursu dato u obliku praktiĉnih uputstava ili je bilo navedeno u raspravama, da

svako moţe da kaţe, iako danas ponešto od toga još uvek moţe izgledati ĉudno: mi smo to

isprobali, to deluje.

To su razlozi zbog kojih mora da postoji taj poljoprivredni istraţivaĉki krug, koji bi trebalo

najtešnje da saraĊuje sa prirodnonauĉnom sekcijom a i sa gospoĊicom dr Vrede, pošto su za to

potrebni astronomski podaci.

Podrazumeva se da će pri tom na najrazliĉitije naĉine tu takoĊe biti zastupljena ĉitava

Slobodna visoka škola uopšte, naroĉito medicinska sekcija. Tako da će upravo prema

nastojanjima, koja su za vreme kursa razradili naši prijatelji grof Kajzerlink i gospodin

Stegeman,5 stvar verovatno sada zauzeti praktiĉniji tok nego ponešto što je pod drugim

pokroviteljstvom, pod ne tako struĉnim pokroviteljstvom, u poslednje vreme preduzimano od

strane nekih prijatelja.

MeĊutim, uslovi za uspeh se sastoje u sledećem, i strogo se naglašavalo i neprestano

ponavljalo da ono što je bio sadrţaj ovog kursa ostaje u poĉetku duhovna svojina kruga

poljoprivrednika praktiĉara. Bilo je i onih zainteresovanih za poljoprivredu koji tada nisu mogli

da uĊu u ovaj krug. Njima je izriĉito traţeno da – po starom antroposofskom obiĉaju – ne

izbrbljaju okolo odmah sve o tome, pošto stvar moţe postići svoj praktiĉni znaĉaj samo ako

sadrţaj ovog kursa prvo ostane u struĉnom krugu i ako sve to prvo ispitaju sami poljoprivrednici.

Poneke stvari se moraju isprobavati ĉetiri godine. Za to vreme praktiĉna uputstva koja su ovde

data, ne bi trebalo da izaĊu van okvira kruga poljoprivredne zajednice, pošto nema nikakvog

smisla da se o ovim stvarima samo priĉa, nego je taj sadrţaj dat zato da stvarno uĊe u ţivotnu

praksu. I ne bi bilo pravedno da neko ko je taj sadrţaj samo ĉuo brblja okolo o tim stvarima.

To su stvari koje se pre svega odnose na ovaj, kako verujem, plodonosan poljoprivredni kurs.

U Breslau je na Duhovsku nedelju prireĊena i jedna euritmiĉka predstava, koja je bila

izuzetno dobro posećena i izvanredno primljena.

Pored ove predstave bilo je i više drugih dešavanja. Prvo su poljoprivredne rasprave trajale

otprilike od jedanaest i ĉetvrt do tri sata posle podne. To se odrţavalo napolju u Kobervicu.

Druge stvari su bile u Breslau unutra – ono što je bilo u meĊuvremenu, o tome ću govoriti

naknadno – a svaki dan je završavan jednim predavanjem za ĉlanove Antroposofskog društva,

koje se uglavnom bavilo pitanjima karme, što je ovde već nedeljama predmet razmatranja. Tamo

su ona obuhvaćena u devet predavanja.6 Celu stvar sam već dao u „saopštenjima“ koja su

dodatak „Geteanumu“, koji je baš danas izašao. Tu je izveštaj o svim dešavanjima u Breslau.

Ovom prilikom mogu opet da naglasim, iz onoga što se na raznim mestima moglo proveriti, u

Pragu, Bernu, Parizu, a sada opet u Breslau, mogu da kaţem da ono što je proizašlo iz Boţićnog

zasedanja, ta ezoterna struja koja danas proţima ĉitavo Antroposofsko društvo, to novo, moglo bi

se tako reći, što je zaista prisutno posle ponovnog osnivanja Antroposofskog društva, a ĉega

ranije nije bilo, to se zaista svuda od srca prihvata na jedan ne samo jasan već i izuzetno duševan

naĉin. Zato postoji opravdana nada, pošto je Antroposofsko društvo Boţićnim zasedanjem steklo

svoju duhovnost i pošto ezoterno predsedništvo već svesno spiritualno radi u Dornahu, da

strujanja ne teku samo napolje, nego i da im u susret kreću srca uĉesnika.

To je moglo vrlo jasno da se vidi na veĉernjim predavanjima za ĉlanove. Ta se srdaĉnost, sa

kojom su u Breslau i Kobervicu doĉekana ova predavanja, ispoljavala na jedan spiritualno-

5 Ernst Stegemann, 1882-1943.

6 Ezoterna posmatranja karmiĉkih veza, deo V, GA 239.

7

organizacioni naĉin, pošto je postojalo duboko antroposofsko razumevanje, pa se takoreći

ostvarila u materiji. Treba samo da pomenem da se poslednje veĉeri, u ponedeljak u Breslau,

umesto sa predavanjem, sve završeno jednim prijateljskim skupom. Mnogi ĉlanovi su doputovali

izdaleka. Odavno ĉlanovi nemaĉkih oblasti nisu doţiveli nešto sliĉno. Dakle, mnogi su

doputovali iz udaljenih krajeva, iz juţne Nemaĉke, zapadne Nemaĉke, a naravno, i iz bliţe

okoline, tako da je velika sala bila prepuna ĉlanova. Poslednje veĉeri, na tom prijateljskom

skupu, pošto su mnogi morali da otputuju već u nedelju, još uvek ih je bilo trista sedamdeset

ĉlanova, koje je sve, ovog puta u Breslau, ugostila veĉerom kuća Kajzerlink.

Moţete zamisliti da je u jedan lokal u Breslau, teretnim vozilom doneto sve ono što je bilo

potrebno za veĉeru trista sedamdeset antroposofa, koji su, kako sam prilikom obilaska mogao da

primetim, imali izvanredno dobar apetit. To se dešava i kada se gledaju slike, ĉovek nikada nije

tako gladan kao kad proĊe kroz galeriju slika. Oĉigledno tako deluju i antroposofska predavanja.

Njih se nakupilo tih dana. Najlepše je pri tom bilo to što je, i pored toga što su antroposofi imali

veliki apetit – njih trista sedamdeset na broju – ipak preostala velika koliĉina hrane.

Predavanja su, dakle, predstavljala kraj dana, tako da je ĉitavo dešavanje bilo zaokruţeno

poljoprivrednim kursom i skupovima antroposofskih ĉlanova.

U meĊuvremenu je gospoĊa Štajner odrţala kurs umetniĉkog oblikovanja govora. Odrţana su

i dva sastanka za omladinsku grupu u Breslau, odrţana su i dva razredna ĉasa.7 Tu se našao i

gospodin Kugelman sa svojom pozorišnom trupom, koji je razvio nov pozorišni izraz

podstaknutu kursom govora, koji je odrţan pre dve godine ovde u Geteanumu. Izveli su nam

„Ifigeniju“, što je s obzirom na sve ono što je proizašlo iz kursa govora bilo zaista nešto što puno

obećava.

Vreme je bilo bogato, zaista bogato ispunjeno, ali bilo je moguće ĉlanovima dati još ponešto,

pošto nisu dugo imali priliku da prisustvuju nekom antroposofskom skupu.

IzmeĊu tih dogaĊanja obilazilo se imanje. Razgledalo se ono što je na imanju bilo za

razgledanje, pri ĉemu se, naravno, kod svih tih stvari u celoj Srednjoj Evropi danas odigrava ono

što se jasno dâ primetiti u apsolutno uništenoj privredi. Mislim na privredni ţivot uopšte. Na

imanju Kobervic se odliĉno gazduje. Poljoprivreda, naravno, mora ići dalje, ali je privredni ţivot

u Nemaĉkoj u uţasnom stanju. No, u ponedeljak su dešavanja bila završena, ĉini mi se oko

jedanaest sati uveĉe.

... Ovo je izveštaj koji sam hteo da vam podnesem, dragi moji prijatelji, o dešavanju koje vas

bez sumnje mora interesovati već i stoga što je ipak na jednom odreĊenom podruĉju, polazeći od

antroposofskog, moglo nešto neposredno da se unese u ţivot. Iz toga se moţe videti da se na

podruĉju antroposofije moţe delovati s obe strane, sa strane najviše spiritualnosti i potpuno

praktiĉne strane. A tek onda se ispravno deluje kada se obe strane utkaju jedna u drugu i

meĊusobno usklade.

Antroposofi mogu vrlo lako da upadnu u grešku koja nastaje usled toga što s jedne strane ono

što je spiritualno ne prelazi u stvaran ţivot, što ostaje neka vrsta teorije ili neka vrsta, rekao bih,

vere u reĉi, ĉak ni u misli, nego vera u reĉi, i što na drugoj strani opet nije stvoren uvid u to kako

spiritualno moţe neposredno da zahvati u praktiĉne postupke.

Razmislite samo o tome, dragi moji prijatelji, da danas, u stvari, niko ne razume suštinu

Ċubrenja. Naravno, sa time se radi instinktivno prema tradiciji iz starih vremena. Ali suštinu

Ċubrenja niko danas ne razume. U osnovi uzevši niko ne zna – osim onih koji to mogu da

7 Razredni ĉas Visoke škole za duhovnu nauku.

8

saznaju iz duhovnog – šta, u stvari, Ċubrivo znaĉi za njivu i zašto je ono u izvesnim predelima

neophodno i nuţno, i kako s njim treba postupati. Danas, na primer, niko ne zna da upravo

mineralna Ċubriva doprinose degeneraciji o kojoj sam govorio, i kvarenju poljoprivrednih

proizvoda. Danas svi misle da je za rast biljaka potrebna odgovarajuća koliĉina azota i nalaze da

je sasvim svejedno na koji je naĉin pripremljen azot i odakle on potiĉe. Ali nije svejedno odakle

potiĉe. Postoji velika razlika izmeĊu azota i azota; izmeĊu azota koji je u vazduhu spojen sa

kiseonikom, izmeĊu tog mrtvog azota i jednog drugog azota. Vi, dragi moji prijatelji, ne moţete

poreći da postoji razlika izmeĊu ĉoveka koji se ţiv kreće okolo i nekog leša, nekog ljudskog leša.

Jedno je mrtvo a drugo je ţivo i ima dušu.

Isto vaţi za azot i druge materije. Postoji mrtav azot. To je onaj koji je u našem vazdušnom

okruţenju, koji je pomešan sa kiseonikom i koji igra ulogu u procesu našeg disanja i u procesu

zajedniĉkog ţivota sa vazduhom. On ne sme da bude ţiv iz prostog razloga što kada bismo ţiveli

u ţivom vazduhu bili bismo stalno onesvešćeni. Vazduh je mrtav, kiseonik je mrtav, azot je

mrtav – takav vazduh, kakav ljudi treba da udišu, je uslov da ljudi budu svesni, da mogu jasno da

misle.

Azot koji je u zemlji, koji mora da uĊe sa Ċubrivom u zemlju, koji mora da se obrazuje pod

uticajem celog neba, taj azot mora da bude ţiv.

To su dva razliĉita azota: onaj iznad nivoa zemlje i onaj ispod nivoa zemlje; prvi je mrtav,

drugi je ţiv.

A tako je to sa svim ostalim. Ono što je potrebno za odrţavanje prirode, potisnuto je u

zaborav tokom materijalistiĉke epohe. Ljudi ne znaju najvaţnije stvari. Radilo se na stari naĉin,

izvesno iz jednog sasvim dobrog instinkta, ali to postepeno nestaje. Tradicija se gubi. Ljudi će

njive Ċubriti na nauĉni naĉin. Krompir, ţitarice, sve će postajati sve lošije. Ljudi znaju da postaje

sve gore; to se utvrĊuje statistiĉki. Ali ljudi se upravo opiru praktiĉnim merama koje mogu da se

dobiju iz duhovnog posmatranja. Od ogromnog je znaĉaja da se jednom na te stvari gleda

ispravno.

Ovde sam ĉesto govorio, kada bi neko imao magnetnu iglu koja uvek zauzima odreĊeni

pravac, ĉiji je jedan vrh usmeren prema magnetnom Severnom polu, a drugi prema magnetnom

Juţnom polu, smatrali bi ga glupim kada bi tvrdio da je u magnetnoj igli razlog zbog koga ona

jednim vrhom uvek pokazuje prema severu, a drugim prema jugu. Kaţe se: ovde je Zemlja, ovde

je magnetna igla; zašto jedan njen vrh pokazuje prema Severnom polu, a drugi prema Juţnom

polu? Zato što je ovde magnetni Severni pol, a ovde magnetni Juţni pol; to je ono što odreĊuje

pravac magnetne igle, a ne sama igla. Uzima se u pomoć cela Zemlja da bi se objasnio pravac

magnetne igle. Smatrali bi glupim onoga ko bi tvrdio da uzrok njenog kretanja leţi u njoj samoj.

Isto je tako glupo kada se veruje da ono što današnja nauka nalazi u biljkama ili u

neposrednoj okolini, da to zavisi od onoga što se tu vidi. U rastu biljaka uĉestvuje celo nebo sa

svojim zvezdama! To mora da se zna. To konaĉno mora da uĊe u glave ljudi. Ljudi moraju biti

sposobni da sebi kaţu, da je isto tako glupo postupati na današnji naĉin u botanici, kao što je

glupo govoriti o magnetnoj igli na naĉin kako sam rekao.

Svaki obrazovan ĉovek moţe danas da usvoji izvesne stvari. Svaki obrazovan ĉovek, koji je

razvio smisao za najjednostavnije uslove antroposofskog ţivota, moţe da usvoji izvesne

pojmove.

To što sam prošle godine prvi put izneo u Penmenmoru,8 to je izvanredno vaţno. Ljudi danas

ne znaju ni kako se hrane ĉovek i ţivotinja, a kamoli biljka. Ljudi veruju da se ishrana sastoji u

tome da ĉovek jede supstance iz svoje okoline. On ih unosi u usta; one zatim odlaze u ţeludac.

8 Penmenmor (Penmaenmawr), Vels, Velika Britanija.

9

Tu se jedan deo zadrţi, a drugi izbacuje napolje. Taj koji je zadrţan, taj se potroši. A onda se i to

izbacuje napolje. Zatim se opet nadoknaĊuje. Danas se ishrana zamišlja na sasvim spoljašnji

naĉin. Ali nije tako. Misli se da se namirnicama koje ĉovek prima kroz svoj ţeludac izgraĊuju

kosti, mišići, tkiva – to izriĉito vaţi samo za ĉovekovu glavu. Sve ono što se daljom preradom

zaobilaznim putem kroz organe varenja širi u ĉoveku, to obrazuje materijal za njegovu glavu i za

sve ono što se odlaţe u nervno-ĉulni sistem i ono što tome pripada, dok, na primer, za sistem

udova ili za organe razmene materija, supstance koje su potrebne da bi se, recimo, oblikovale

šuplje kosti nogu ili ruku, ili da bi se oblikovala creva u kojima se vrši razmena materija, za

varenje, uopšte se ne obrazuju od hrane primljene kroz usta i ţeludac, nego se primaju iz cele

okoline putem disanja, pa ĉak i kroz ĉulne organe. U ĉoveku se neprestano dešava takav jedan

proces: ono što je primljeno kroz ţeludac struji naviše u glavu i tamo se preraĊuje, a ono što se

prima glavom, odnosno nervno-ĉulnim sistemom iz vazduha i iz ostale okoline opet struji nadole

i iz toga nastaju organi varenja i udovi.

Dakle, ako hoćete da znate iz koje se supstance sastoji palac na nozi, onda ne morate da

gledate na ţivotne namirnice. Ako pitate svoj mozak: odakle je njegova supstanca? – onda

morate da gledate na namirnice. Ako, meĊutim, hoćete da upoznate supstancu svog noţnog

palca, ukoliko to nije ĉulna supstanca, dakle snabdevena toplotom i tako dalje – u tom sluĉaju i

nju hrani ţeludac – nego je skeletna supstanca itd., onda se to prima preko disanja, ĉulnih organa

i ĉak delimiĉno preko oĉiju. I to sve ide u organe, kao što sam ĉesto govorio, u sedmogodišnjem

ciklusu, tako da je ĉovek supstancijalno, u odnosu na svoj sistem udova i sistem razmene

materija, to znaĉi organe, izgraĊen iz kosmiĉke supstance. Samo je nervno-ĉulni sistem izgraĊen

od telurske, zemaljske supstance. Vidite, to je tako fundamentalno znaĉajna ĉinjenica, da se o

fiziĉkom ţivotu ĉoveka i ţivotinje moţe uopšte rasuĊivati samo onda ako se to zna. A niĉega,

ĉak ni put i naĉin da se nešto takvo zna, niĉega o toga nema u današnjoj nauci. Toga nema zato

što današnja nauka radeći na svoj naĉin ne moţe nikako da doĊe do tako neĉega. To je

nemoguće, to je bez izgleda na uspeh.

To su stvari o kojima mora da se razmišlja. Zato danas imamo razdvojenost teorije i prakse.

Današnja praksa je bez duha, ona je samo rutina, rad po navici.

Ali ono što dolazi iz duha prestaje da bude nepraktiĉno ako zaista dolazi iz duha. Ono onda

postaje praktiĉno u najeminentnijem smislu.

10

PRVO PREDAVANJE

Kobervic, 7. jun 1924.

Osamostaljivanje ljudskog i ţivotinjskog ţivota od spoljašnjeg sveta

Sa dubokom zahvalnošću se osvrćem na ono što je upravo rekao grof Kajzerlink. Ne radi se

samo o opravdanom osećanju zahvalnosti onih koji mogu nešto da prime iz antroposofije, nego

se radi i o stvarnoj zahvalnosti same antroposofske stvari, zahvalnosti koja u našim današnjim

teškim vremenima pripada svima koji zastupaju antroposofske interese. Stoga bih ţeleo da iz

duha antroposofskih uverenja na najsrdaĉniji naĉin iskaţem zahvalnost na malopre izreĉenom.

Veliko je zadovoljstvo to što smo u mogućnosti da ovaj poljoprivredni kurs odrţimo upravo

ovde, u kući grofa i grofice Kajzerlink. Iz svojih ranijih poseta znam kakva divna atmosfera,

prvenstveno duhovno-duševna atmosfera, vlada ovde u Kobervicu i kako je to što ţivi u ovoj

duhovno-duševnoj atmosferi najlepši preduslov za ono što treba da se kaţe u okviru ovog kursa.

Mada je grof skrenuo paţnju na to da ponekom moţe biti neudobno – u ovom sluĉaju

damama euritmiskinjama, ali to moţe da se odnosi i na druge posetioce spolja – s druge strane, s

obzirom na ono što nas je ovde okupilo, mora se ipak reći: sumnjam da bismo u pogledu na ovaj

poljoprivredni kurs mogli negde biti bolje smešteni nego ovde, na tako izvrsno i uzorno

voĊenom gazdinstvu. Za sve što danas iskrsava na antroposofskom polju potrebno je i to da se

ĉovek, takoreći, nalazi u potrebnom osećajnom okruţenju. A ovde će za poljoprivredu to sasvim

sigurno biti sluĉaj.

Stoga me sve ovo navodi da kući grofova Kajzerlink izrazim najdublju zahvalnost, a sigurno

će se s tim saglasiti i gospoĊa Štajner. Zahvalni smo što ćemo prazniĉne dane, a biće tu i radnih,

provesti ovde. Pri tom smatram, da će upravo zbog toga što smo ovde u Kobervicu, u ovim

prazniĉnim danima vladati poljoprivredni duh povezan sa antroposofskim pokretom. Grof

Kajzerlink je ipak bio onaj koji je od samog poĉetka savetom i delom poţrtvovano pomagao

poljoprivredne delatnosti koje smo preduzeli u Štutgartu sa „Kommende Tag“.9 Njegov duh, koji

je duboko srastao sa poljoprivredom, prevladava u svemu što ĉinimo u tom pravcu. Rekao bih da

su nas snage koje vladaju u dubinama našeg pokreta, na izvestan naĉin prirodno privukle ovamo

u Kobervic u trenutku kada je grof to ţeleo. Stoga sam sasvim uveren da je svaki od nas rado

došao u Kobervic na ovaj kurs. Mi koji smo ovde izraţavamo svoju duboku zahvalnost što se

kuća Kajzerlink spremno izjasnila da nas zajedno sa našim nastojanjima ovih dana primi.

Što se mene tiĉe, ta zahvalnost je iz sveg srca i molim kuću Kajzerlink da je od mene

posebno primi. Znam šta znaĉi, na takav naĉin kako osećam da će se desiti, na više dana primiti

toliko posetilaca i mogu, verujem, toj zahvalnosti dati potrebnu nijansu, pa molim da se ona u

potpunosti primi. Pri tom mogu da zamislim kakve sve teškoće mogu da stoje na putu odrţavanju

jednog ovakvog skupa u kući toliko udaljenoj od grada. Uveren sam, ma kakve bile neprijatnosti

koje je pominjao grof Kajzerlink, koje, razumljivo, ne predstavljaju unutarnju nego spoljnu

politiku ovdašnje organizacije predavanja, kao i neprijatnosti koje ne mogu da se izbegnu, da će

svako od nas otići zadovoljan iskazanom gostoljubivošću.

Ali, da li ćete isto tako otići zadovoljni sa samog kursa, to je, naravno, drugo pitanje.

Verujem da će mnogo toga biti sporno, ali i pored toga ţelim da uĉinim sve da se u danima koji

dolaze sporazumemo o svemu reĉenom. Treba da uzmete u obzir da ja i pored, sa više strana,

9 „Dolazeći dan“, akcionarsko društvo za unapreĊenje privrednih i duhovnih vrednosti sa sedištem u Štutgartu.

Obuhvatalo je nekoliko preduzeća.

11

dugo izraţavane ţelje za odrţavanjem jednog ovakvog kursa, sada prvi put iz krila

antroposofskih teţnji preduzimam jedan takav zadatak. Takav kurs zahteva mnogo toga što će

nam pokazati kako su interesi poljoprivrede sa svih strana srasli sa najširim krugovima ljudskog

ţivota i kako jedva da postoji neka oblast koja ne pripada poljoprivredi. Sa bilo koje strane i iz

bilo kog ugla, svi interesi ţivota uviru u poljoprivredu. Naravno da ovde moţemo dotaći samo

središnje podruĉje poljoprivrednih pitanja. Već to će nas samo po sebi odvesti ponekim

sporednim putem, što se nameće kao nuţno, jer ono što se ovde kaţe mora da proistekne iz

antroposofskog tla. Naroĉito ćete morati da mi oprostite što današnji uvod mora da bude toliko

zaobilazan, pa se ne vidi odmah kakve će veze postojati izmeĊu uvoda i onoga što moramo

posebno da kaţemo o poljoprivredi. Ipak će ono što treba da se izgradi, morati da poĉiva na

ovom što je danas reĉeno, a što prividno izgleda udaljeno.

Upravo je poljoprivreda na izvestan naĉin pogoĊena, na ozbiljan naĉin pogoĊena,

celokupnim savremenim duhovnim ţivotom. Vidite, ĉitav savremeni duhovni ţivot je, naroĉito u

odnosu na karakter privrede, poprimio razorne oblike, mada njegovu razornost mnogi ljudi danas

jedva naslućuju. A ono što leţi u našim namerama, u onom što ekonomski preduzimamo u

privrednim preduzećima proisteklim iz našeg antroposofskog pokreta, trebalo bi da se suprotstavi

ovim stvarima. Ta privredna preduzeća su osnovali privrednici i komercijalisti; samo oni nisu

postigli ono što se prvobitno htelo prosto već stoga što u našoj sadašnjosti postoji previše

protivniĉkih snaga da bi se za jednu takvu stvar probudilo pravilno razumevanje. Pojedinac je

prema tim snagama mnogostruko nemoćan. Iz tih razloga nijednom nije došlo do onoga što je u

tim privrednim nastojanjima najosnovnije, što je trebalo da proizaĊe iz krila antroposofskog

pokreta. To ĉak, što je najbitnije, nije dovedeno ni do diskusije. Jer, o ĉemu se praktiĉno radi?

Objasniću to na primeru poljoprivrede, da ne bismo govorili uopšteno, nego konkretno.

Danas, na primer, postoje svakakve knjige i predavanja na temu politiĉke ekonomije; u njima

postoji i poglavlje o poljoprivredi. Tu se razmatra kako treba urediti poljoprivredu na socijalno-

ekonomskim principima. Danas postoje dela koja obraĊuju socijalno-ekonomske ideje kako bi

trebalo urediti poljoprivredu. Sve je to, poĉev od odrţavanja politiĉko-ekonomskih predavanja,

do pisanja takvih knjiga, oĉigledna besmislica. MeĊutim, te oĉigledne besmislice danas vladaju u

najširim krugovima. Jer, trebalo bi da se podrazumeva, trebalo bi svi da znaju da o poljoprivredi,

pa i njenoj društvenoj organizaciji, moţe da govori samo onaj kome je poljoprivreda pre svega

posao, tj. ako zaista zna šta je to proizvodnja repe, proizvodnja krompira, proizvodnja ţita. Bez

toga nije moguće govoriti ni o politiĉko-ekonomskim principima. Te stvari moraju da se utvrde

iz same stvari, a ne iz nekakvih teorijskih razmatranja. Ako se nešto takvo govori pred ljudima

koji su na univerzitetu odslušali nekoliko predavanja o politiĉkoj ekonomiji, a u vezi sa

poljoprivredom, onda se to njima ĉini sasvim apsurdno, pošto im se ta stvar ĉini sasvim utvrĊena.

Ali to nije sluĉaj. O poljoprivredi moţe da rasuĊuje samo onaj ko svoje rasuĊivanje izvodi iz

polja, šume, stoĉarstva. Trebalo bi da prestane svako naklapanje o politiĉkoj ekonomiji koja nije

uzeta iz same stvari. Sve dok se ne bude uvidelo da je svaki razgovor o politiĉko-ekonomskim

odnosima – svako zaobilaţenje stvarnosti – šuplja priĉa, sve dotle se neće doći do neĉeg što

obećava, niti u poljoprivrednoj, niti u nekoj drugoj oblasti.

Da je to tako, da se veruje da je moguće govoriti o stvarima sa razliĉitih stanovišta, iako se ne

razumeju, to dolazi odatle što ljudi nisu sposobni da se ponovo vrate na same osnove pojedinih

oblasti ţivota. Da neka repa izgleda kao repa, da se moţe lakše ili teţe seći, da ima odgovarajuću

boju, ove ili one sastojke u sebi, sve to moţe da se kaţe. Ali time se repa ni iz daleka ne razume,

a prvenstveno njen ţivot zajedno sa njivom, sa godišnjim dobom u kome sazreva itd., itd., nego

treba biti naĉisto o sledećem.

12

Izneću jedno poreĊenje, koje sam ĉesto koristio da bih pojasnio nešto u drugim ţivotnim

oblastima. Posmatrajmo magnetnu iglu. Ona stalno jednim krajem pribliţno pokazuje sever, a

drugim jug. Ako razmišljamo zašto je to tako, ako traţimo uzroke, saznajemo da oni nisu u

magnetnoj igli, nego u celoj Zemlji – to što sa jedne strane postoji magnetni Severni pol i sa

druge magnetni Juţni pol. Ako bi neko traţio taj uzrok u samoj magnetnoj igli, to što se ona tako

postavlja, onda bi se to smatralo za glupost. Poloţaj magnetne igle moţe se razumeti samo ako se

zna u kakvom je ona odnosu prema celoj Zemlji.

Sve to što kod magnetne igle izgleda glupo, ljudima za mnoge druge stvari vaţi kao pametno.

Na primer, repa raste u zemlji. Ako bismo je samo uzeli u tim uskim granicama to bi bila

besmislica, jer rast repe ipak zavisi i od mnogih okolnosti koje se ne nalaze na Zemlji, nego u

kosmiĉkoj okolini Zemlje. A tako se danas objašnjavaju mnoge stvari u ţivotu, kao da se radi o

usko ograniĉenim stvarima, a ne o uticajima i delovanjima koja dolaze iz celog univerzuma.

Zbog toga su pojedine poljoprivredne oblasti strahovito trpele i još mnogo više bi trpele, rekao

bih, da nije, uprkos svoj nauci novog vremena, postojao instinkt iz onih vremena kada se radilo

instinktom, a ne naukom. U jednoj drugoj oblasti, recimo, kada nekim ljudima lekari propisuju

koliko će grama mesa jesti, koliko kupusa – neki ljudi imaju pri ruci vagu i mere sve što stavljaju

na tanjir – ipak uvek moram nanovo da pomislim – to je, razume se lepo, o tome treba nešto da

se zna – pa, ipak je dobro da onaj ko oseća glad, ako u tom izmerenom još nema dovoljno, što

još postoji taj instinkt.

Tako je zapravo instinkt leţao u osnovi svega što su ljudi radili pre nego što se pojavila

nauka. I ti su instinkti vrlo ĉesto sasvim sigurno delovali; ĉovek moţe naroĉito da se iznenadi

ako u starim poljoprivrednim kalendarima ĉita pravila za seljake, koliko je u njima mnogo

mudrog napisano. Jer ĉovek sa sigurnim instinktom nije u takvim stvarima praznoveran. Isto kao

što tu postoje izvanredno duboke izreke za sejanje i ţetvu, tu se nalaze i sve moguće ludorije. Na

primer: kada petao kukuriĉe na bunjištu biće kiše ili će ostati kako jeste. U instinktivnom uvek

ima potrebnog humora da bi se odstranilo ono što je praznoverno. Govoreći sa antroposofskih

gledišta, ovde se ne radi o povratku na stare instinkte, nego da se iz jednog dubokog duhovnog

uvida naĊe ono što današnji nesigurni instinkti mogu sve manje da pruţe. Zato je neophodno da

se oslonimo na šire posmatranje ţivota biljaka i ţivotinja, ali i ţivota same zemlje; moramo da

proširimo naš pogled na ĉitav kosmos.

Izvesno da je, s jedne strane, sasvim ispravno da se kiša ne dovodi na trivijalan naĉin u vezu

sa Meseĉevim menama, ali sa druge strane, postoji i ono što se u tom smislu nekada saopštavalo.

Već sam ĉesto pominjao da su u Lajpcigu predavala dva profesora, od kojih je jedan bio Gustav

Teodor Fehner,10

inaĉe sklon ponekim oštroumnim pogledima na duhovne stvari. On je iz

spoljašnjih posmatranja, a ne samo iz praznovernih razloga, zakljuĉio da su izvesni periodi kiše i

suše u vezi sa Mesecom i njegovim kruţenjem oko Zemlje. To mu se iz statistiĉkih ispitivanja

nametnulo kao nuţnost. Njegov je kolega, ĉuveni profesor Šlajden,11

u vreme kada su takve

stvari previĊane, sve to osporavao. Oba profesora sa lajpciškog univerziteta su bila oţenjena. I

Gustav Teodor Fehner, inaĉe ĉovek ponešto sklon humoru, predloţi: „Eto, neka odluĉe naše

ţene“. Tada je u Lajpcigu vladao obiĉaj, jer nije bilo lako doći do vode za pranje veša, da se

podmeću bokali i sudovi pod oluk i da se tako hvata kišnica. To je radila i gospoĊa profesora

Šlajdena i gospoĊa profesora Fehnera. MeĊutim, nije bilo mesta da se istovremeno podmeću

sudovi obe ţene. Onda je profesor Fehner rekao: „Pošto je sasvim svejedno, i ako moj poštovani

kolega ima pravo, onda neka gospoĊa Šlajden svoje sudove podmeće u doba kada prema mojim

10

Gustav Theodor Fechner, 1801-1887, istraţivaĉ prirode, osnivaĉ psihofizike. 11

Jacob Schleiden, 1804-1881, istraţivaĉ prirode.

13

podacima, u skladu sa Meseĉevim menama, pada manje kiše, a moja gospoĊa neka stavlja

sudove u vreme kada prema mojim proraĉunima pada više kiše. Ako je sve to glupost, na to će

gospoĊa Šlajden rado pristati“. MeĊutim, gospoĊa Šlajden na to nije pristala, nego se radije

upravljala prema podacima profesora Fehnera, a ne prema mišljenju sopstvenog supruga.

Tako je to. Nauka moţe biti taĉna, meĊutim, praksa ne moţe da se osloni na tu nauĉnu

taĉnost. Nećemo ovde govoriti na taj naĉin, pošto ţelimo da govorimo ozbiljno. Ovo je trebalo

reći samo da bi se skrenula paţnja na to da treba gledati nešto šire nego što je danas obiĉaj. Treba

gledati na ono što ljudima ipak omogućava fiziĉki ţivot na Zemlji, a to je ipak poljoprivreda. Ne

mogu da znam da li će to što moţe danas da se kaţe antroposofijom moći da nas zadovolji sa

svake strane. Ali treba pokušati reći ono što moţe iz antroposofije da se dâ poljoprivredi.

*

Ţeleo bih da poĉnem time što bih ukazao na ono što je najvaţnije za poljoprivredu u našem

zemaljskom postojanju. Danas smo navikli, kada o neĉemu govorimo, da pridajemo najveću

vaţnost hemijskim i fiziĉkim sastojcima. Ovoga puta nećemo poći od hemijsko-fiziĉkih

sastojaka, nego ćemo poći od neĉega što se krije iza hemijsko-fiziĉkih sastojaka, a ipak je od

sasvim naroĉite vaţnosti za ţivot biljaka, s jedne strane, i ţivotinja s druge.

Vidite, ako posmatramo ţivot ljudi, a u izvesnoj meri i ţivotinja, onda primećujemo veliko

osamostaljivanje ljudskog i ţivotinjskog ţivota od spoljašnjeg sveta i, što se više pribliţavamo

ĉoveku primećujemo veće osamostaljivanje. U ljudskom i ţivotinjskom ţivotu nalazimo pojave,

koje se u poĉetku ĉine sasvim nezavisne ne samo od vanzemaljskih uticaja, već takoĊe i od onih

uticaja koji neposredno okruţuju Zemlju, atmosferskih i sliĉnih. To ne samo da tako izgleda,

nego je u odnosu na mnogo toga u ljudskom ţivotu ĉak izuzetno taĉno. Znamo da se usled

odreĊenih atmosferskih uticaja pojaĉavaju bolovi kod nekih bolesti. Već manje znamo da se neke

bolesti kod ljudi tako odvijaju, ili neke druge ţivotne pojave tako protiĉu, da u svojim

vremenskim odnosima oslikavaju spoljašnja prirodna zbivanja. Ali one se po svom poĉetku i

kraju ne poklapaju sa prirodnim zbivanjima. Treba samo da se setimo da jedna od najvaţnijih

pojava, ţenska menstruacija, u svom toku podraţava vremenski tok Meseĉevih mena, samo što

se njihov poĉetak i kraj ne poklapaju. Postoje i brojne druge finije pojave, kako u muškom, tako i

u ţenskom organizmu, koje su podraţavanje prirodnih ritmova.

Ako se dublje zaĊe u stvari, moglo bi se, na primer, mnogo toga što se odigrava u socijalnom

ţivotu bolje razumeti, ako se taĉno razume periodiĉnost Sunĉevih pega. Takve stvari se nisu

videle stoga što to što u ljudskom socijalnom ţivotu moţe da odgovara periodiĉnosti Sunĉevih

pega, ne poĉinje kada i Sunĉeve pege, i ne završava se kada prestaju Sunĉeve pege, zato što se to

kod njih već osamostalilo. Pokazuje se ista periodiĉnost, isti ritam, ali ne i vremensko

podudaranje. Unutrašnje se ĉvrsto drţi periodiĉnosti i ritma, ali se periodiĉnost i ritam

osamostaljuje, emancipuje se od njih. Naravno, svako kome se kaţe: ĉovekov ţivot je

mikrokosmos, on oponaša makrokosmos, moţe da odgovori da je to besmislica. Ako neko tvrdi

da postoje neke bolesti u kojima se dešavaju sedmodnevni periodi groznice, onda taj moţe da

odgovori: onda bi morala, kada nastupi bilo koja spoljašnja pojava, da se javi i groznica i da

protekne paralelno sa spoljnim pojavama i prestane sa nestankom spoljnih pojava. Doduše to

groznica ne ĉini, ali se ĉvrsto drţi unutrašnjeg ritma, iako se vremenski poĉetak i vremenski kraj

ne poklapaju sa spoljašnjim pojavama.

Ovo osamostaljivanje je za ljudski ţivot sprovedeno u kosmosu skoro u potpunosti. Za

ţivotinjski je već nešto manje, ali za biljni svet se u visokom stepenu nalazi u opštem ţivotu

14

prirode, pa i one vanzemaljske. Stoga ne moţe biti razumevanja za ţivot biljaka, a da se kod tog

razumevanja ne uzme u obzir da je sve što je na Zemlji odraz onoga što se dešava u kosmosu.

Kod ĉoveka je to samo prikriveno, pošto se on osamostalio. On u sebi nosi samo unutrašnji

ritam. Kod biljaka to je još tako u najeminentnijem smislu. Na to hoću da skrenem paţnju ovim

uvodnim reĉima.

Vidite, Zemlja je u nebeskom prostoru okruţena prvo Mesecom, a zatim planetama našeg

planetarnog sistema. U staroj instinktivnoj nauci, u kojoj je Sunce ubrajano u planete, postojao je

sledeći raspored: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn. Sada bih hteo, bez

rasprave sa astronomijom o planetarnom ţivotu, da skrenem paţnju na taj planetarni ţivot, na

ono što u tom planetarnom ţivotu stoji u vezi sa zemaljskim.

Tu najpre treba da uzmemo u obzir ĉinjenicu, kada pogledamo zemaljski ţivot u celini, da u

njemu, koliko se moţe zamisliti, veliku ulogu igra sve ono što bih nazvao ţivotom kremene

supstance u svetu. Supstancu kremena nalazimo, na primer, u našem lepom kvarcu, u obliku

prizme i piramide. Tu supstancu kremena spojenu sa kiseonikom nalazimo u našim kristalima

kvarca. Ako zamislite da je kiseonik, koji je u kvarcu sjedinjen sa kremenom, odstranjen onda

dobijate takozvani silicijum. Ovu supstancu današnja hemija svrstava u elemente – kiseonik,

azot, vodonik, sumpor itd. Taj silicijum, koji se ovde spaja sa kiseonikom je, dakle, hemijski

element. Ali ne smemo zaboraviti da to što ţivi u kvarcu kao silicijum zahvata 27-28% Zemljine

površine. Sve druge supstance su zastupljene u manjem procentu; samo kiseonik sa 47-48%.

Silicijuma ima veoma mnogo.

Svakako, taj silicijum, ako se naĊe u kamenu kakav je kvarc, pojavljuje se u takvom obliku

koji, ako se posmatra ono spoljno materijalno Zemlje sa njenom vegetacijom – a to se upravo

zaboravlja – ne pokazuje neki veliki znaĉaj. On se ne rastapa u vodi. Ne propušta vodu. Na prvi

pogled, izgleda da sa opštim banalnim uslovima ţivota, nema mnogo veze. Ali, ako, pak, uzmete

rastavić (equisetum), naći ćete u njemu do 90% silicijumove (kremene) kiseline, ono isto što u

kvarcu, vrlo fino rasporeĊene. Iz svega ovoga moţete uvideti koliko ogroman znaĉaj mora da

ima kremen. Skoro polovina onoga što srećemo na Zemlji sastoji se iz kremena.

Ipak, najĉudnovatije je to što se kremen tako malo primećuje, on je priliĉno iskljuĉen ĉak i

kod stvari kod kojih moţe da deluje izuzetno blagotvorno. U medicini koja proizlazi iz

antroposofije, supstanca kremena je bitan sastojak mnogih lekova. Ĉitav niz bolesti se leĉi, bilo

oralnim unošenjem, bilo kupkama u kremenoj kiselini, jer skoro sve ono što se pokazuje, u

sluĉajevima oboljenja, u abnormalnim stanjima ĉula, ne nalazi se u samim ĉulima, nego se u

ĉulima izraţava, a i u unutrašnjim ĉulima, što ovde ili onde izaziva bolove u organima, na sve to

na znaĉajan naĉin utiĉe upravo silicijum. Silicijum uopšte igra najveću moguću ulogu koja se

moţe zamisliti u onome što se starinski naziva – domaćinstvo prirode. Jer se silicijum ne nalazi

samo tamo gde ga mi nalazimo, u kvarcu ili nekom drugom kamenu. Silicijum se nalazi

izvanredno fino rasporeĊen i u atmosferi. Njega svuda nalazimo. Polovina raspoloţive zemlje je

u stvari kremen, u njoj ga ima 48%.12

Pa šta radi ovaj kremen? To se moramo zapitati u jednoj

hipotetiĉkoj formi.

Pretpostavimo da u našoj zemaljskoj okolini postoji samo polovina kremena. Tada bi sve

biljke manje ili više bile piramidalnog oblika. Cvetovi bi bili krţljavi, a biljke bi izgledale kao

kaktus, što bi nam izgledalo abnormalno. Ţitarice bi takoĊe izgledale vrlo ĉudno: stabljike bi

prema dole bile debele, mesnate, klasovi zakrţljali, uopšte ne bi bilo punih klasova.

12

U mineraloškoj literaturi navodi se da se sadrţaj zemljine kore sastoji iz kremena – kremene tj. silicijumove

kiseline = SiO2, odnosno kvarca sa 45-50%.

15

To je na jednoj strani. Na drugoj strani nalazimo, iako ne toliko proširenu kao kremenu,

supstancu kreĉa i njoj srodne; svuda se u zemlji nalazi kreĉ, potaša, supstanca natrijuma. Kada bi

ovoga bilo manje, dobili bismo biljke sa iskljuĉivo tankom stabljikom, biljke koje bi većim

delom imale izuvijanu stabljiku, dobili bismo same biljke puzavice. Cvetovi bi se doduše

otvarali, ali bi bili prazni, ne bi davali nikakve naroĉite hranljive materije. Samo u ravnoteţi i

saradnji obe ove snage – a ako izdvojim dve supstance – u toj saradnji kreĉnih i kremenih

supstanci, napreduje ţivot biljaka u obliku koji danas vidimo.

Krenimo dalje. Vidite, sve ono što ţivi u kremenom poseduje snage koje ne potiĉu iz Zemlje,

nego od takozvanih udaljenih planeta, planeta udaljenih od Sunca: Marsa, Jupitera, Saturna. Ono

što dolazi od tih planeta deluje zaobilaznim putem na biljni ţivot kroz kremen i srodne materije.

A sve ono što ĉine Zemlji bliţe planete: Mesec, Merkur, Venera, deluje zaobilaznim putem,

preko kreĉnih materija na biljni, pa i na ţivotinjski ţivot na Zemlji. Tako, za svaku obraĊenu

njivu moţemo reći: u njoj deluju kremene i kreĉne materije. Na kremene deluju Saturn, Jupiter i

Mars; na kreĉne Mesec, Venera, Merkur.

Pogledajmo sada same biljke. U njihovom ţivotu moramo posmatrati dve stvari. Prvo, da

ĉitavo biće biljke, pa i pojedinaĉna biljna vrsta moţe samu sebe da odrţava – što će reći u njoj

samoj se razvija snaga reprodukcije, snaga razmnoţavanja, biljka, dakle, moţe proizvesti sebi

jednaku biljku itd. To je jedno. Drugo je, da biljka, kao biće jednog relativno niţeg prirodnog

carstva, sluţi kao hrana bićima viših carstava. Te dve struje u ţivotu i razvoju biljaka, u prvi mah

imaju malo veze jedna s drugom. Jer u odnosu prema procesu razvoja biljke-majke prema biljci-

kćerci, unuci itd., gradilaĉkim snagama prirode moţe biti svejedno da li mi biljke jedemo i tako

se hranimo ili ne. Tu postoje dva sasvim razliĉita interesa, a ipak deluju te stvari u zajedniĉkoj

sprezi snaga prirodnog tako, da u svemu onome što je u vezi sa unutrašnjom snagom

reprodukcije i sa rastom – svim što doprinosi tome da jedna generacija biljaka sledi drugu, deluje

ono što od Meseca, Venere, Merkura, zaobilazno, preko kreĉne materije, iz kosmosa deluje na

Zemlju.

Pogledajmo jednostavno na ono što se ispoljava kod takvih biljaka koje ne jedemo, koje se

jednostavno stalno obnavljaju. Na ove gledamo kao da nas interesuje jedino kosmiĉko delovanje

snaga Venere, Merkura, Meseca, koji uĉestvuju u onome što se reprodukuje u biću biljaka na

Zemlji. Ali, ako biljke u najeminentnijem smislu postaju ţivotne namirnice, ako se one razvijaju

tako da se u njima obrazuju supstance za ishranu ţivotinje i ĉoveka, onda su u tome delatni Mars,

Jupiter i Saturn zaobilaznim putem preko kremenih materija. Kremeno otvara biće biljke prema

svetskim daljinama i budi njena ĉula tako da ona, iz celog okolnog svemira, prima u sebe ono što

uobliĉavaju te, od Zemlje udaljene, planete; tada u tome uĉestvuju Mars, Jupiter i Saturn. Iz

oblasti Meseca, Venere i Merkura, nasuprot tome, primaju biljke sposobnost svog

razmnoţavanja. To u prvi mah izgleda samo kao predmet saznanja. MeĊutim, te stvari koje su

primljene iz jednog nešto udaljenijeg vidokruga, vode same po sebi od saznanja prema

praktiĉnom.

Moramo da se zapitamo, pošto snage sa Meseca, Venere, Merkura dolaze na Zemlju i pošto

te snage deluju u ţivot biljaka, šta je to što taj proces ubrzava ili manje ili više koĉi? Šta pomaţe

delovanje Meseca ili Saturna na ţivot biljaka ili šta to delovanje spreĉava?

Ako se posmatra tok godine, onda taj tok protiĉe tako da postoje dani kada kiše ima i kada je

nema. Što se tiĉe kiše, današnji fiziĉari zapravo istraţuju samo ĉinjenicu da kada kiše ima na

Zemlju padne više vode nego kada je nema. Njima je voda apstraktna supstanca, koja se sastoji

iz vodonika i kiseonika, i oni poznaju vodu samo kao nešto što se sastoji iz vodonika i kiseonika.

Ako se voda razloţi elektrolizom, ona se raspada na dve supstance, od kojih se jedna ponaša

16

ovako, druga onako. Ali time se još ne kaţe ništa o vodi. Voda skriva mnogo više nego što

pokazuju hemijske supstance kiseonik i vodonik. Voda u najeminentnijem smislu ima

sposobnost da onim snagama koje dolaze, na primer, sa Meseca, pokaţe put u oblast Zemlje;

voda omogućava raspodelu Meseĉevih snaga na podruĉjima Zemlje. IzmeĊu Meseca i vode na

Zemlji, postoji neka vrsta veze. Uzmimo, dakle, da su kišni dani upravo prošli i posle njih dolazi

pun Mesec. Sa snagama koje dolaze sa Meseca, u dane punog Meseca, na Zemlji se dešava nešto

veliĉanstveno. One se sjure u celu biljnu vegetaciju. One ne mogu da uĊu u nju ako prethodno

nije bilo kišnih dana. Dakle, treba govoriti o tome da li nešto znaĉi sejati seme posle kiše iza koje

je usledila meseĉina punog Meseca, ili se moţe bez razmišljanja sejati u svako doba. Svakako,

nešto će i tada nići, ali postavlja se pitanje: da li je dobro da ĉovek seje posle kiše i meseĉine

punog Meseca? – pošto delovanje punog Meseca posle kišnih dana kod nekih biljaka ubrzava

rast, a pri sunĉanim danima ga slabi ili ĉini oskudnim. Neĉeg takvog je bilo u starim narodnim

obiĉajima. Seljak bi izrekao poslovicu i znao je šta mu je ĉiniti. Takve izreke se danas smatraju

praznovericom. Nema još nauke o ovakvim stvarima; ljudi još nemaju volje da se prilagode

takvim stvarima.

Dalje, oko naše Zemlje nalazimo atmosferu. Atmosferi je, osim što je vazdušasta, pre svega

svojstveno da je nekad toplija, a nekad hladnija. U odreĊeno vreme ona pokazuje znaĉajna

nagomilavanja toplote, koja se ĉak, ako je prejak napon, prazni u olujama. Ali, šta se dešava sa

toplotom? Duhovno posmatranje pokazuje da toplota za razliku od vode, koja nema nikakav

odnos prema kremenu, ima ogromnu vezu sa kremenom i to sa onim snagama koje mogu da

dejstvuju preko kremena, a to su snage koje proizlaze iz Saturna, Jupitera i Marsa. Te snage se

moraju posmatrati u sasvim drugom smislu nego snage Meseca. Jer moramo uzeti u obzir:

Saturnu je potrebno trideset godina za obilazak oko Sunca, a Mesecu je za njegove faze potrebno

trideset ili dvadeset i osam dana. Dakle, Saturn je vidljiv samo petnaest godina. On mora da bude

u vezi sa rastom biljaka na sasvim drugaĉiji naĉin. Svakako, on ne deluje samo kada svoje zrake

šalje na Zemlju, on je delatan i kada svoje zrake šalje kroz Zemlju.

Pošto on polako kruţi trideset godina, onda ćemo videti, ako to nacrtamo (vidi crteţ), tu gde

imamo Saturnovu putanju, da on ponekada neposredno sija na neku površinu Zemlje, a posle

opet moţe da obraĊuje tu istu površinu kroz Zemlju. Koliko jako snage Saturna utiĉu na ţivot

biljaka, to zavisi od toplote vazduha. Kod hladnog vazduha one ne mogu da utiĉu, kod toplog

mogu. A to što one ĉine, gde to vidimo u ţivotu biljaka? To ne vidimo kod nastajanja

jednogodišnjih biljaka, koje u toku godine nastaju i ponovo nestaju, ostavljajući samo seme,

nego to što ĉini Saturn pomoću snaga toplote naše Zemlje vidimo pri nastajanju višegodišnjih

biljaka. Te snage koje ulaze u biljku okolnim putem preko toplote, njihovo dejstvo vidimo u

godovima i na kori drveća, u svemu što biljku ĉini višegodišnjom.

17

To potiĉe iz veze jednogodišnjeg ţivota biljke i njenog kratkog ţivotnog veka sa planetama

koje imaju kratko vreme kruţenja. Njima nasuprot je ono što izvlaĉi biljke iz te prolaznosti, što

drveće obavija korom, što ih ĉini trajnim, to je u vezi sa planetnim snagama koje deluju okolnim

putem, snagama toplote i hladnoće, kojima je potrebno dugo vreme kruţenja, kao što je Saturnu

potrebno trideset, Jupiteru dvanaest godina. Na primer, ako neko hoće da zasadi hrast bilo bi

dobro da se razume u Marsove periode. Jer hrast, pravilno posaĊen u odgovarajućem periodu

Marsa, napredovaće drugaĉije nego ako se bez razmišljanja, jednostavno kako je nekom zgodno,

zasadi u zemlju. Ili uzmite sadnju ĉetinarskog drveća, kod kojih veliku ulogu igraju snage

Saturna. Biće drugaĉije ako se šuma ĉetinara zasadi u takozvanom uzlaznom periodu Saturna, a

drugaĉije ako se to uĉini u nekom drugom periodu. A onaj ko jasno vidi te stvari, moći će sasvim

taĉno da kaţe o stvarima koje hoće ili neće rasti, da li to jeste ili nije sa razumevanjem dovedeno

u vezu sa odgovarajućim snagama. Jer ono što se ne ispoljava tako oĉigledno, u dubljim

odnosima ţivota i te kako postaje vidljivo.

Uzmimo primer: kada drvo, koje je bez razumevanja kosmiĉkih ritmova posaĊeno u zemlju

koristimo za ogrev, ono nam neće dati tako zdravu toplotu kao drvo koje je posaĊeno sa

razumevanjem. Upravo u dubljim odnosima svakidašnjeg ţivota, u kojima ove stvari igraju

ulogu, upravo se tu pokazuje ogroman znaĉaj takvih stvari. MeĊutim, ţivot je danas postao skoro

sasvim nepromišljen. Ĉovek je srećan kada o tome ne mora da misli. Ljudi zamišljaju da sve

funkcioniše kao mašina; odgovarajuće sprave se naviju i one idu. Pretpostavlja se na

materijalistiĉki naĉin, da je to tako u celoj prirodi. Ali to sve vodi do takvih stvari koje se

alarmantno izjalove u praktiĉnom ţivotu. Onda nastaju velike zagonetke. Zašto je danas

nemoguće jesti onakav krompir kakav sam ja još jeo u svom detinjstvu? To je tako, svuda sam ih

probao. Više ne moţe da se jede takav krompir, pa ni tamo gde sam ga ja nekada jeo. Tokom

vremena je mnogo toga nazadovalo u pogledu unutrašnje hranljivosti. To pokazuju poslednje

decenije. Ljudi uopšte ne razumeju dublje uticaje koji su delatni u svemiru, a koji se opet moraju

potraţiti na jednom takvom putu kakav sam vam danas uvodno samo napomenuo. Hteo sam

samo da ukaţem na to gde su pitanja koja uveliko prevazilaze današnje vidokruge. To ćemo ne

samo nastaviti, nego ćemo i produbiti i primeniti na praksu.

18

I deo: Uslovi za napredovanje poljoprivrede

DRUGO PREDAVANJE

Kobervic, 10. jun 1924.

Snage Zemlje i kosmosa

U prvim satima ćemo iz saznanja o uslovima za napredovanje poljoprivrede sakupiti ono što

je iz takvog saznanja potrebno, da bismo potom iz toga izvlaĉili prave praktiĉne zakljuĉke, koji

treba da se ostvare u neposrednoj primeni i koji jedino u neposrednoj primeni imaju svoj znaĉaj.

Dakle, već u prvim predavanjima ćemo morati da se bavimo time što ćemo pogledati kako

zapravo nastaje ono što poljoprivreda daje i kako se to uklapa u sveukupnost sveta.

Zapravo, poljoprivredno gazdinstvo ostvaruje suštinu svoje prirode u najboljem smislu te

reĉi, ako se shvati kao jedna vrsta individualnog bića, kao jedna zaista u sebi zaokruţena

individualnost. Svako poljoprivredno gazdinstvo bi moralo da se pribliţi – to se ne moţe postići

u celini – ali ono bi moralo bar da se pribliţi stanju u kojem bi bilo jedna zaokruţena

individualnost. To znaĉi, trebalo bi da se stvori mogućnost da se sve ono što je potrebno za

proizvodnju ima unutar samog poljoprivrednog gazdinstva. Pri tom se podrazumeva da bi ono

moralo da obuhvata i odgovarajući stoĉni fond. U osnovi uzevši, Ċubrivo i sliĉno, koje se u

poljoprivredno gazdinstvo unosi spolja, moralo bi se smatrati lekom za obolelu zemlju. To bi bio

organizacioni ideal.

Jedno zdravo gazdinstvo bi moralo sâmo da proizvede sve ono što mu je potrebno. Videćemo

zašto je to prirodno. Sve dok se stvari ne sagledaju u njihovoj suštini i stvarnosti, nego samo

spoljašnje materijalno, sve dotle moţe da izgleda opravdano pitanje: zar nije svejedno da li

stajsko Ċubrivo uzimam iz susedstva ili sa sopstvenog imanja? Iako ove stvari ne mogu da budu

strogo sprovedene, ipak je potrebno izgraditi predstavu o nuţnoj samostalnosti gazdinstva,

ukoliko ĉovek hoće celishodno da uredi stvari.

Da ova ovde izloţena tvrdnja ima opravdanje, pokazaće vam se, s jedne strane, iz

posmatranja zemljišta iz koga naša poljoprivreda izrasta i sa druge strane iz onoga što izvan naše

Zemlje na njega deluje. Danas se o stvarima koje su izvan Zemlje i koje na nju odatle deluju

najĉešće govori na apstraktan naĉin. Ljudi su svesni da Sunĉeva svetlost i Sunĉeva toplota i sve

ono što je meteorološki povezano sa Sunĉevom toplotom i Sunĉevom svetlošću, ima neke veze

sa stvaranjem proizvoda koji rastu na tlu. Ali, kako stvari taĉnije stoje, o tome današnji pogled na

svet ne moţe da stvori pravi zakljuĉak, pošto taj pogleda ne prodire u realnost, u ĉinjenice.

PoĊimo danas od toga – stvari ćemo posmatrati i sa drugih gledišta – što ćemo prvo baciti pogled

na zemljište kao osnovu poljoprivrede.

Zemljište – šematski ćemo ga prikazati ovom crtom (vidi crteţ) – se obiĉno smatra neĉim

iskljuĉivo mineralnim, u kome, najviše zbog toga što se na njemu obrazuje humus ili stoga što se

u njega unosi Ċubrivo, ima nešto organsko. U stvari, zemljište kao takvo sadrţi u sebi ne samo

izvestan ţivot, nešto biljno, već je u njemu delatno ĉak i nešto astralno. To je nešto o ĉemu se

danas ni ne razmišlja, a još manje se priznaje da je tako. I kada se u tom pravcu ide dalje, uoĉava

se kako se taj unutrašnji ţivot zemljišta – rekao bih u jednoj finoj doziranosti – potpuno razlikuje

leti i zimi, dolazi se u oblast koja je za praksu od ogromnog znaĉaja, ali se danas uopšte ne uzima

u obzir. Ako se polazi od posmatranja zemljišta, potrebno je obratiti paţnju na to da je zemljište

19

neka vrsta organa u onom organizmu koji moţemo svuda da vidimo u prirodnoj vegetaciji, svuda

gde te vegetacije ima.

Zemljište je pravi organ, ono je organ koji moţemo, ako hoćemo, da uporedimo sa ljudskom

dijafragmom. To nije sasvim taĉno, ali posluţiće kao ilustracija. Dobićemo predstavu o tome ako

kaţemo da su kod ĉoveka iznad dijafragme neki organi, pre svega glava i ono što se zbiva kroz

disanje i cirkulaciju, a ispod dijafragme su drugi organi. Ako sa tog gledišta uporedimo zemljište

sa ĉoveĉjom dijafragmom, onda moramo reći: glava je, dakle, za tu poljoprivrednu

individualnost ispod površine zemlje, a mi, zajedno sa svim ţivotinjama, ţivimo u stomaku te

individualnosti. Sve ono što je iznad zemlje, sve je to ono što pripada utrobi – da tako kaţemo –

te poljoprivredne individualnosti. Na nekom poljoprivrednom dobru mi, u stvari, hodamo po

stomaku tog poljoprivrednog dobra, a biljke rastu naviše u stomak poljoprivrednog dobra. Dakle,

radi se o jednoj individualnosti koja stoji naglavce i koju pravilno gledamo samo ako je vidimo

kao da stoji naglavce, stoji na glavi u odnosu na ĉoveka. U odnosu na ţivotinje – to ćemo videti

u toku predavanja – stvar je nešto drugaĉija. A sada, zašto kaţem da poljoprivredna

individualnost stoji na glavi?

To kaţem stoga, što sve ono što je u neposrednoj blizini Zemlje, vazduh, vodena para, pa i

toplota, to u ĉemu se nalazimo, u ĉemu dišemo, to odakle biljke zajedno sa nama dobijaju

spoljašnju toplotu, spoljašnji vazduh, a i spoljašnju vodu, to je ono što, u stvari, odgovara onom

što su kod ĉoveka trbušni organi. Tome nasuprot je sve ono što je u unutrašnjosti Zemlje, što se

dešava ispod površine Zemlje – to deluje na biljni rast, na vegetaciju kao što naša glava deluje na

naše organe, posebno u detinjstvu, ali i tokom celog ţivota. Stalno imamo vrlo ţivo naizmeniĉno

delovanje onoga što je iznad zemlje i onoga što je ispod nje, a delovanje koje se nalazi iznad

zemlje je istovremeno neposredno zavisno – posmatrajte to pre svega kao lokalizovanje

delovanja – od Meseca, Merkura, Venere, ĉija delovanja dopunjuju i modifikuju uticaj Sunca.

Takozvane planete bliţe Zemlji, šire svoje delovanje na sve ono što je iznad zemlje, a naprotiv

planete koje kruţe izvan Sunĉeve putanje, deluju na sve ono što je pod zemljom i potpomaţu

Sunce u onim delovanjima koja ono vrši ispod zemlje (vidi crteţ). Tako da s obzirom na biljni

rast treba da traţimo dejstvo dalekog neba ispod tla, a iznad tla delovanje bliţe Zemljine okoline.

Dakle, sve ono što deluje iz svemirskih daljina na rast biljaka, to ne deluje neposredno, ne

deluje neposrednim zraĉenjem, nego tako da to prvo prima Zemlja i to opet zraĉi naviše. Ono što

odozdo od zemljišta deluje blagotvorno ili štetno na biljni svet, to je, u stvari, povratno zraĉenje

iz kosmosa, koje neposredno deluje u vazduhu i vodi koji su iznad Zemlje. Neposredno zraĉenje

iz kosmosa se uskladištava ispod Zemljine površine i odatle deluje. Od toga zavisi kako

zemljište, s obzirom na svoj sastav, deluje na rast biljaka. To moramo zatim da proširimo i na

ţivotinje.

20

Razmotrimo zemljište. U njemu najpre postoje oni uticaji koji zavise od delovanja svega što

dolazi iz najdaljih prostranstava kosmosa – najdaljih koje dolaze u obzir kod zemaljskih

zbivanja. To je ono što se obiĉno naziva pesak i kamenje. Pesak i kamenje, ono što ne propušta

vodu, ono za šta se u obiĉnom ţivotu kaţe da ne sadrţi hranljive materije, nije manje vaţno od

drugih ĉinilaca. Oni su izuzetno vaţni za odvijanje rasta i potpuno zavise od snaga najudaljenijeg

kosmosa. A zaobilaznim putem vidimo kako kroz pesak koji sadrţi kremen, u zemljište ulazi ono

– ma koliko to na prvi pogled izgledalo neverovatno – što moţemo da oznaĉimo ţivotno-

eterskim snagama zemljišta i hemijsko-delatnim snagama zemljišta, da bi to zatim delovalo kod

povratnog zraĉenja. Kako sâmo zemljište postaje unutrašnje ţivo, kako ono obrazuje sopstveni

hemijski proces, to potpuno zavisi od toga kakav je peskoviti deo zemljišta. I ono što korenje

biljaka doţivljava u zemljištu zavisno je, u ne maloj meri, od toga koliko je kosmiĉkog ţivota i

kosmiĉke hemije, zaobilazno preko kamenja, koje je – a ono moţe da bude u priliĉnoj dubini

zemlje – u nju ušlo. U svakoj prilici treba pri prouĉavanju rasta biljaka uzeti u obzir i sasvim

razjasniti geološku podlogu iz koje biljke niĉu i nikako ne treba ispustiti iz vida da se biljke, kod

kojih je u prvom planu biće korena, ne mogu lišiti kremenog tla, pa makar ono bilo u dubinama.

Moglo bi se reći, hvala Bogu što kremena, u obliku silicijumske (kremene) kiseline i drugih

jedinjenja ima 47-48% na Zemlji, pa se moţe svuda raĉunati sa njegovim dejstvom. To što na

opisani naĉin kremen ima veze sa korenom, to mora da se sprovede naviše kroz biljku. To mora

da struji naviše; mora stalno da postoji naizmeniĉno dejstvo onoga što je iz kosmosa preko

kremena primljeno u zemlju, sa onim što se gore – oprostite – odigrava u „stomaku“ i što treba

dole da snabdeva „glavu“. Jer, glavu treba da snabdeva kosmos. A to mora biti u pravom

meĊusobnom delovanju sa onim što se odigrava gore iznad tla u stomaku. Ono pak, što se iz

kosmosa dole uhvati, mora uvek imati mogućnost da struji naviše. Da bi to moglo da struji

naviše, za to je zaduţeno ono što je u zemljištu glinasto. Sve glinasto je, u stvari, sredstvo za

prenošenje dejstava svemirskih entiteta u zemljištu odozdo naviše.

To će nam onda, kada već preĊemo na praktiĉne stvari, ukazati na to kako treba da

postupamo sa glinastim, a kako sa kremenim zemljištem, već prema tome koju vrstu biljaka

uzgajamo na glinastom, a koju na kremenom zemljištu. MeĊutim, prvo moramo znati šta se

zapravo dešava. Kako se već inaĉe glina opisuje, kako ona treba da se obraĊuje da bi uopšte bila

plodonosna, to sve sigurno u izuzetnoj meri dolazi u obzir u drugom redu. Ali ono što se prvo

mora znati jeste da je ona prenosnik kosmiĉkih strujanja naviše.

Ali ne treba da postoje samo ta kosmiĉka strujanja naviše, nego mora postojati i drugo,

nazvao bih ga zemaljsko, terestrijalno. Mora postojati i ono što je u stomaku na izvestan naĉin

podvrgnuto, da tako kaţem, spoljašnjem varenju. Dakle, sve ono što se leti i zimi dešava u

vazduhu iznad tla, to je za vegetaciju upravo neka vrsta varenja. Sve što se dešava u toj vrsti

varenja, sve to mora opet da se uvuĉe u tlo. Tako stvarno nastaje uzajamno delovanje. One snage

koje se pomoću vode i vazduha stvaraju iznad zemlje, kao fine homeopatski obrazovane

supstance, to se sada uvlaĉi u tlo kroz veću ili manju koliĉinu kreĉa u zemljištu. Koliĉina kreĉa u

zemljištu i raspršenost supstance kreĉa u homeopatskoj dozi povrh zemljišta, sve to ima zadatak

da opet dovede neposredno terestrijalno zbivanje do zemljišta.

Te će stvari jednom, kada postanu predmet prave nauke, a ne samo današnjeg nauĉnog

naklapanja, izgledati sasvim drugaĉije. Onda će o tome moći da se daju sasvim egzaktni podaci.

Znaće se, primera radi, da postoji ogromna razlika izmeĊu toplote koja je iznad tla, dakle toplote

koja je u oblasti Sunca, Venere, Merkura i Meseca i one toplote koja se obrazuje u tlu, koja je,

dakle, pod uticajem Jupitera, Saturna i Marsa. Te dve toplote, od kojih jednu moţemo da

oznaĉimo kao toplotu cveća i lišća biljaka, a drugu kao toplotu njihovog korenja, te dve toplote

21

se sasvim razlikuju jedna od druge i to toliko da sasvim dobro moţemo oznaĉiti toplotu iznad

zemlje kao mrtvu, a onu ispod zemlje kao ţivu (vidi gornji crteţ).

Toplota pod zemljom ima u sebi, a najviše zimi, neĉega što sadrţi unutrašnji princip ţivota,

neĉeg ţivog. Kada bismo tu toplotu koja deluje u zemlji morali mi, ljudi, da doţivimo onda

bismo svi morali da postanemo jako glupi. Da bismo mogli da budemo pametni, naše telo mora u

sebe da uvlaĉi mrtvu toplotu. U trenutku kada se preko sadrţaja kreĉa u tlo uvuĉe toplota, kada

zemlja sa ostalim supstancijalnostima uvuĉe tu toplotu, kada uopšte spoljašnja toplota preĊe u

unutrašnju, prelazi toplota u izvesno stanje tihe ţivotnosti. Danas se zna da postoji razlika

izmeĊu vazduha iznad zemlje i onog ispod zemlje. MeĊutim, još se ne uzima u obzir razlika

izmeĊu toplote iznad zemlje i one u zemlji! Zna se da vazduh pod zemljom sadrţi više ugljen-

dioksida, a vazduh iznad zemlje više kiseonika. MeĊutim, ne zna se šta je tome uzrok. A uzrok je

ovo: vazduh je, kada ga zemlja primi u sebe i apsorbuje, proţet daškom ţivotnosti. Tako je sa

toplotom i vazduhom. Oni dobiju dašak ţivotnosti kada ih zemlja primi u sebe.

Drugaĉije je sa vodom i samim zemljanim, ĉvrstim. Oni u zemlji postaju još mrtviji nego što

su izvan nje. Oni gube nešto od svog spoljašnjeg ţivota, ali upravo kroz to postaju sposobni da

budu izloţeni najudaljenijim kosmiĉkim snagama. Mineralne supstance moraju se osloboditi od

onoga što je neposredno iznad tla, ako hoće da budu izloţene najudaljenijim kosmiĉkim

snagama. One se najlakše mogu osloboditi od zemljine blizine i doći pod uticaj najudaljenijih

kosmiĉkih snaga koje prodiru u zemlju, u današnjoj svetskoj epohi – moglo bi se reći – u

vremenu izmeĊu 15. januara i 15. februara, dakle u zimsko doba. To su stvari koje će jednom biti

priznate kao egzaktni podaci. To je vreme kada se u zemlji razvija najveća snaga kristalizacije,

najveća oblikotvorna snaga mineralnih supstanci. To je sredinom zime. Tada je unutrašnjosti

zemlje svojstveno da bude najmanje zavisna od sebe, od svoje mineralne mase; ona dolazi pod

uticaj snaga koje oblikuju kristale, snaga koje dolaze iz svemirskih daljina.

Kada je januar na izmaku, mineralne supstance zemlje imaju najveću teţnju za

kristalizacijom. Što se dublje ide, to one imaju veću teţnju da u domaćinstvu prirode postanu

ĉisto kristalne. Za rast biljaka je sasvim svejedno to što se dešava sa mineralima. Biljke su

ostavljene same sebi u zemlji, tada su najmanje izloţene uticaju mineralnih supstanci. Naprotiv,

u periodu pre i posle toga, kada se minerali takoreći spremaju – pogotovo pre – da se oblikuju, da

se kristališu, onda su oni od sasvim naroĉite vaţnosti za rast biljaka. Tada oni zraĉe snage koje

su za rast biljaka posebno vaţne. Tako da moţemo reći: otprilike od novembra-decembra

meseca, postoji trenutak kada to što je ispod površine zemlje postaje naroĉito delotvorno za rast

biljaka. Tu se nameće pitanje: kako to moţemo da iskoristimo za rast biljaka? Jer će se jednom

videti koliko je iskorišćavanje ovakvih stvari izuzetno vaţno za upravljanje rastom biljaka.

Ovde hoću odmah da napomenem, ako se radi o zemljištu koje samo od sebe ne izvlaĉi lako

naviše to što bi u tom zimskom periodu trebalo da dejstvuje naviše, onda je dobro tom zemljištu

dodati odgovarajuću dozu gline – tu dozu ću kasnije navesti. Tu se zemljište onda priprema da

iznese naviše ono što je prethodno bilo u zemljištu, tako da se to moţe upotrebiti u rastu biljaka.

Mislim na snage kristalizacije koje već moţemo da vidimo ako jednostavno pogledamo sneg koji

se kristalizuje. Snage kristalizacije postaju intenzivnije, jaĉe, što se dublje ulazi u zemlju. Prema

tome, te snage moraju biti iznesene iznad zemlje u vreme u kome još nije dostignuta taĉka

kulminacije – a to će biti tek u januaru, februaru.

Na taj naĉin se upravo nameću iz prividno skoro već zaboravljenih saznanja, najpozitivniji

saveti koji mogu biti od izvanredne pomoći, dok inaĉe to u potpunosti ostaje na obiĉnom

isprobavanju. Uopšte, mora nam biti potpuno jasno da poljoprivreda, zajedno sa onim što se

22

nalazi ispod zemlje, predstavlja individualnost, organizam koji takoĊe ţivi u vremenu i da je

ţivot zemlje naroĉito jak u zimsko doba, dok leti on u izvesnom smislu zamire.

Za obradu zemljišta najvaţnije je da se to uvidi. Najvaţnije je – to sam meĊu antroposofima

ĉesto pominjao – da se zna pod kojim uslovima kosmiĉki prostor svojim snagama moţe da

deluje na zemaljsko. Da bismo to shvatili, poĊimo od obrazovanja semena. Seme iz koga se

razvija embrion, obiĉno se smatra izvanredno komplikovanom molekularnom tvorevinom. Veliki

se znaĉaj pridaje tome da se kod obrazovanja semena shvati njegova komplikovana molekularna

struktura. Kaţe se: molekuli imaju izvesnu strukturu, kod jednostavnih molekula ova je

jednostavna; onda ona postaje sve komplikovanija dok se ne doĊe do izuzetno komplikovane

strukture molekula belanĉevine. Ljudi stoje zadivljeni i zaĉuĊeni pred onim što zamišljaju kao

komplikovanu strukturu belanĉevine u semenu, pošto misle sledeće: molekul belanĉevine mora

da je strašno komplikovan, jer iz te komplikovanosti raste sledeći organizam. A taj sledeći

organizam je strašno komplikovan, takav je već u embrionalnom stanju, dakle ta mikroskopska

ili hipermikroskopska supstanca mora da bude takoĊe strašno komplikovane graĊe. To je u

poĉetku do izvesnog stepena tako. Izgradnjom zemaljske belanĉevine, molekularna struktura

dolazi do krajnje komplikovanosti. MeĊutim, iz te krajnje komplikovanosti ne bi nikada

proizašao nikakav novi organizam.

Jer organizam ne proizlazi iz semena na taj naĉin što ono što se iz majke-biljke ili majke-

ţivotinje obrazovalo kao seme nastavlja u ono što nastaje kao dete-biljka ili dete-ţivotinja. To

uopšte nije istina. Istina je upravo da, kada se ta komplikovana graĊa uzdigne do najvišeg

stepena, ona onda raspadne i ostaje na kraju ono što je u oblasti zemaljskog ţivota uzdignuto do

najveće komplikovanosti – jedan mali haos. Moţe da se kaţe, raspada se u svetsku prašinu, a

kada je seme dostiglo najvišu komplikovanost i raspalo se u svetsku prašinu, i pošto je nastao

mali haos, onda poĉinje ceo okolni svemir da deluje na seme, utiskuje se u njega i gradi iz malog

haosa ono što moţe iz njega da se izgradi dejstvom iz svemira sa svih strana (vidi crteţ). U

semenu imamo odraz svemira. U svakom stvaranju semena, zemaljski organizacioni proces se

vodi do samog kraja, sve do haosa. Svaki put se u haosu semena iz celog svemira gradi novi

organizam. Stari organizam ima samo tendenciju da seme uvede u takvo stanje prema kosmosu,

da kroz njegov afinitet prema tom stanju iz ispravnih pravaca deluju snage, da ne bi iz maslaĉka

nastao šimšir, nego opet maslaĉak.

Tako da je ono što se odraţava u nekoj biljci uvek odraz neke kosmiĉke konstelacije, ona se

izgraĊuje iz kosmosa. Ako uopšte hoćemo da kosmos podstaknemo na dejstvo, da dovedemo

njegove snage unutar našeg zemaljskog, onda je za to potrebno da zemaljsko, koliko je moguće

više dovedemo u haos. Svuda, gde kosmos podstiĉemo na dejstvo, moramo zemaljsko, koliko je

moguće više, uterati u haos. Kod biljnog rasta o tome se do izvesnog stepena stara već sama

23

priroda. Ali svakako je potrebno da mi, pošto se svaki novi organizam izgraĊuje iz kosmosa, u

organizmu odrţavamo kosmiĉko stanje tako dugo dok se ponovo ne obrazuje seme.

Recimo: posejemo seme neke biljke u zemlju. Tada imamo u semenu otisak, odraz celog

kosmosa iz nekog od svetskih pravaca. U njemu dolazi do delovanja konstelacija; time ono stiĉe

odreĊen oblik. U trenutku kada se poseje u zemlju, spoljašnje snage Zemlje deluju na njega

toliko jako da je ono u svakom trenutku proţeto teţnjom da se odrekne kosmiĉkog, da buja, da se

širi u svim mogućim pravcima, jer ono što deluje iznad Zemlje, zapravo ne ţeli ĉvrsto da zadrţi

taj oblik. Potrebno je da se seme tera u haos – seme moramo terati do haosa. S druge strane, kada

se iz semena već razvije prva klica biljke i dalji izdanci – potrebno je da nasuprot kosmiĉkom,

koje kao oblik biljke ţivi u semenu, u biljku unese zemaljsko. Moramo biljku u njenom rastu da

pribliţimo zemlji. A to se moţe samo time da mi već na zemlji postojeći ţivot, koji dakle još nije

ušao u potpuni haos, koji nije dospeo u obrazovanje semena, nego je u organizaciji biljke bio

ranije prekinut, pre nego što je nastupilo obrazovanje semena, da mi taj već postojeći ţivot na

zemlji unesemo u ţivot biljke. Tu ĉoveku vrlo koristi, u predelima koji su blagosloveni

naroĉitom srećom, bogato obrazovani humus kojim je domaćinstvo prirode obdarilo ljude. Jer u

osnovi uzevši, ĉovek moţe malo ĉime veštaĉki da zameni ono što, u pogledu plodnosti, moţe da

postigne zemlja prirodnim stvaranjem humusa.

Ali na ĉemu poĉiva stvaranje humusa? Ono poĉiva na tome da se u prirodni proces prima ono

što dolazi iz biljnog ţivota. Ono što još nije stiglo do haosa, to na izvestan naĉin odbija ono što je

kosmiĉko. Ako se to primeni na rast biljaka, onda u biljci ĉvrsto zadrţavamo ono što je zapravo

zemaljsko, a kosmiĉko deluje samo u struji koja se onda opet uspinje do oblikovanja semena.

Tome nasuprot, zemaljsko deluje u razvoju lista i cveta itd. U sve to kosmiĉko samo zraĉi svoja

dejstva. To moţe sasvim taĉno da se prati.

Zamislite neku biljku koja raste iz korena. Na kraju stabljike obrazuje se zrno semena. Šire se

listovi i cvetovi. I sada vidite: u listu i cvetu je zemaljsko koje daje oblik, takoĊe i ispunjenost

zemaljskom materijom. Razlog zašto neki list ili neko zrno odeblja, poprima unutrašnju

supstancijalnost itd., leţi u onome što mi dodajemo biljci kao zemaljsko, što još nije prešlo u

haos. Naprotiv, seme koje svoju snagu razvija kroz stabljiku, ali u vertikalnom pravcu, a ne

unaokolo, prozraĉuje list i cvet biljke snagom kosmosa. To se moţe neposredno videti.

Pogledajte samo zelene listove biljke. Zeleni listovi biljke nose u svom obliku, u svojoj

debljini, u svojoj zelenoj boji zemaljsko. Ali ni oni ne bi bili zeleni, kada u njima ne bi ţivela

kosmiĉka snaga Sunca. Kada doĊete do obojenih cvetova, onda u njima ne ţivi samo kosmiĉka

snaga Sunca, nego ona podrška koju kosmiĉke snage Sunca primaju od udaljenih planeta Marsa,

Jupitera, Saturna. Samo ako se rast biljke gleda kroz taj odnos, pa kada se pogleda ruţa i njena

crvena boja vidi se snaga Marsa. Ako pogledamo ţuti suncokret13

– on nije ispravno nazvan

„Sunĉev cvet“, on je samo zbog svog oblika nazvan tako – zbog svog ţutila morao bi, u stvari da

se nazove Jupiterov cvet, jer snaga Jupitera koja dopunjuje kosmiĉku snagu Sunca, izaziva u

cvetu belu ili ţutu boju. Kad naiĊemo na cikoriju, sa njenom plaviĉastom bojom, onda moramo u

toj plaviĉastoj boji naslutiti dejstvo Saturna koji dopunjuje delovanje Sunca. Dakle, u crvenom

cvetu moţemo da vidimo Mars, u belom ili ţutom cvetu Jupiter, u plavom cvetu Saturn, a u

zelenom listu prvenstveno Sunce.

13

Nemaĉki, Sonnenblume – Sunĉev cvet.

24

A to što se pojavljuje u obojenosti cveta, to sada deluje kao snaga naroĉito jako u korenu. Jer

tu u zemljište sa dalekih planeta deluje ono što oţivljava i ojaĉava. To je tako da moramo da

kaţemo: ako iz zemlje išĉupamo neku biljku, imamo dole koren, u korenu je kosmiĉko, u cvetu

ima najviše zemaljskog, kosmiĉko bi bilo samo u najfinijem nijansiranju boja.

Naprotiv, ako u korenu treba da ţivi zemaljsko, ako u korenu treba snaţno da ţivi zemaljsko,

onda ono stremi u oblik. Jer biljka poprima oblik od onoga što nastaje u oblasti zemaljskog. To

što se širi u obliku, to je zemaljsko. MeĊutim, ako se koren deli, razgranava izgraĊujući se, onda

deluje zemaljsko nadole, kao što u boji kosmiĉko deluje nagore. Kosmiĉko korenje je ono koje je

jedinstveno oblikovano. Naprotiv, u razgranatom korenju imamo delovanje zemaljskog nadole u

zemljište, kao što u obojenosti cvetova imamo delovanje kosmiĉkog nagore. Sunĉevo stoji u

sredini. Sunĉevo deluje prvenstveno u zelenom lišću i u uzajamnom odnosu izmeĊu cveta i

korena, sa svim onim što se nalazi izmeĊu. Sunĉevo je zapravo ono što je spojeno kao

„dijafragma“ sa površinom zemljišta. Ono pak što je kosmiĉko spojeno je sa unutrašnjošću

Zemlje i deluje nagore u gornje delove biljke. No, zemaljsko iznad tla deluje takoĊe nadole i biva

pomoću kreĉnjaĉkog uvuĉeno u biljku. Pogledajte biljku: u njoj je zemaljsko, preko kreĉnjaĉkog,

snaţno uvuĉeno sve do korena. To su biljke kod kojih se koren grana na sve strane, kakav je

sluĉaj, na primer, kod jestivog bilja – tu ne mislim na repu i sliĉno, već na biljke kakva je slatka

detelina (esparzeta); tako da moţemo reći: mora se pogledati oblik biljke ako ĉovek hoće da

razume biljku, mora se gledati oblik i boja cveta, da bismo saznali koliko na nju deluju

kosmiĉke, a koliko zemaljske snage.

Pretpostavite sada da nam nekako poĊe za rukom da u biljci ĉvrsto zadrţimo kosmiĉko. U

tom sluĉaju se ona neće mnogo izraziti u bujanju cveta, nego će se ispoljiti u neĉemu

stablolikom. U ĉemu onda, prema datim podacima, u biljci ţivi kosmiĉko? Ono ţivi u kremenom

(silicijumskom). Pogledajte biljku rastavić, equisetum: za nju je karakteristiĉno da u sebe uvlaĉi

kosmiĉko, da se proţima kremenim. Ona u sebi sadrţi ĉak 90% silicijumske kiseline. U biljci

equisetum je kosmiĉko prisutno u ogromnoj koliĉini, ali to se ne pokazuje u cvetu, već ono

dolazi do izraţaja u rastu donjih delova.

Uzmimo nešto drugo. Pretpostavimo da ono što kod biljke teţi kroz stabljiku i list uvis

hoćemo da zadrţimo u korenu. Za naše zemaljsko vreme to i nije tako vaţno, pošto smo kroz

razliĉite okolnosti uĉvrstili razliĉite biljne vrste. U ranija vremena, u pravremena, to je bilo

drugaĉije, jer je tada jedna biljka mogla lako da se preobrazi u drugu. Stoga je vrlo vaţno znati te

stvari. I danas je to vaţno ako hoćemo da naĊemo uslove koji su pogodni za odreĊenu biljku.

Na šta danas treba da obratimo paţnju, kako treba da posmatramo biljku, kod koje hoćemo

da kosmiĉka snaga ne jurne naviše u cvet i plod, nego da ostane dole, da se na izvestan naĉin

stvaranje stabljike i lista zadrţi u oblikovanju korena. Šta treba tada da uradimo? Tada moramo

takvu biljku da postavimo u peskovito zemljište. Jer će se u kremenom zemljištu zadrţati ono što

je kosmiĉko, ono će tu biti uhvaćeno. Stoga, krompir, kod koga moramo to da postignemo, da

25

dole u samom krompiru zauzdamo obrazovanje cveta, da ga suzbijemo – pošto je krompir, u

stvari, korenski izdanak, on sam zauzdava snagu koja stvara list i stabljiku; krompir nije koren,

nego zauzdana stabljika – krompir treba staviti u peskovito zemljište, inaĉe nećemo uspeti da

kosmiĉke snage zadrţimo u njemu.

Iz svega toga proizlazi da je za prosuĊivanje o celokupnom razvoju biljaka takoreći osnovno,

da se uvek gleda na to šta je u biljci kosmiĉko, a šta terestrijalno, zemaljsko. Kako je moguće

zemljištu obezbediti naroĉita svojstva, da se kosmiĉko, takoreći zgusne i time više zadrţi u

korenu i listu? A kako da se razredi, tako da u svom razreĊenju uĊe u cvetove i ove oboji ili u

obrazovanje ploda i ovaj proţme dobrim ukusom? Jer dobar ukus kajsija ili šljiva, dolazi, kao i

boja cveta, od kosmiĉkog koje prodire sve do ploda. U jabuci stvarno jedete Jupiter, a u šljivi

stvarno jedete Saturn. I kada bi ĉoveĉanstvo sa svojim današnjim znanjem bilo stavljeno pred

zadatak da iz srazmerno malobrojnih biljaka zemaljskog pradoba proizvede raznovrsnost naših

današnjih sorti voća, ono u izvršenju tog zadatka ne bi otišlo daleko da oblici naših sorti voća

nisu već nasleĊeni i proizvedeni u jedno doba kada se iz instinktivne pramudrosti u ĉoveĉanstvu

nešto znalo o proizvodnji iz primitivnih sorti koje su nekada postojale. Da te sorte voća nisu već

postojale i da se one nisu razmnoţavale kroz nasleĊe, današnji ljudi, ukoliko bi sa današnjom

pameću bili u istom poloţaju u pogledu na proizvodnju sorti voća, ne bi postigli ništa. Jer danas

se sve radi ogledima, isprobavanjem, a time se ne prodire razumno u sam proces. A to je osnovni

uslov koji se postavlja ukoliko i dalje hoćemo da privreĊujemo na Zemlji.

Sasvim je pogodio naš prijatelj Stegeman kada je rekao da tako dolazimo do proizvoda manje

vrednosti. A to opadanje vrednosti proizvoda – moţete, što se mene tiĉe, ovu primedbu smatrati

umesnom ili ne – kao i preobraţaj u obrazovanju same ljudske duše, povezano je sa završetkom

kali juge u kosmosu tokom minulih decenija, i decenija koje dolaze. Mi opet stojimo pred

velikom promenom unutar prirode. To što nam je dolazilo iz starih vremena i što smo dalje

prenosili, bilo od darova prirode, bilo od nasleĊenog saznanja o prirodi i sliĉno, pa i ono što nam

je preneto o lekovima – gubi svoj znaĉaj. Moramo steći nova saznanja da bismo ušli u celokupne

odnose takvih stvari. Ljudi nemaju drugi izbor: ili nešto nauĉiti iz celokupne povezanosti

prirode, iz povezanosti sveta ili dopustiti prirodi i ljudskom ţivotu da odumre ili da se

degeneriše. Kao što je u stara vremena bilo vaţno da ljudi poseduju saznanja koja stvarno

prodiru u strukturu prirode, tako su i nama takoĊe potrebna takva saznanja.

Ĉovek danas još ponešto zna o tome kako se vazduh – već sam o tome govorio – ponaša u

unutrašnjosti zemlje, ali ništa ne zna o tome kako se u unutrašnjosti zemlje ponaša svetlost. On

ne zna da kremeno – što će reći kosmiĉko – kamenje prima svetlost u zemlju i tu svetlost dovodi

do delovanja, a da naprotiv ono što je blisko zemaljsko-ţivom: obrazovanje humusa, ne prima

svetlost, ne aktivira ga u zemlji i stoga izaziva delovanja bez svetlosti. Ali to su stvari koje se

moraju saznati, koje se moraju potpuno sagledati.

Ali bilje nije sve što postoji na Zemlji. OdreĊeno podruĉje Zemlje takoĊe pripada i

ţivotinjskom svetu. Iz razloga o kojima će još biti govora, za sada ljude nećemo uzeti u obzir.

MeĊutim, ţivotinjski svet ne moţemo zanemariti, jer ovom je svojstveno da se najbolja, ako tako

mogu da je nazovem, kosmiĉka kvalitativna analiza odvija samo u zajedniĉkom ţivotu nekog

biljem obraslog podruĉja sa ţivotinjama koje ţive u toj oblasti. Interesantno je – i bio bih

zadovoljan da se stvari provere, jer bi provera ovo sigurno potvrdila – da postoji veza izmeĊu

pravog broja krava, konja i drugih ţivotinja na nekom gazdinstvu. Sve te ţivotinje zajedno daju

onoliko Ċubriva koliko je potrebno za obradu poljoprivrednog dobra, da bi se, kao što sam rekao,

dodalo nešto onome što je već postalo haos. Naime, ako postoji pravilan broj konja, krava,

svinja, onda se dobija pravilan odnos mešavine Ċubriva. To je u vezi sa tim da ţivotinje u

26

pravilnoj meri troše bilje, jedu ga, jer ţivotinje u pravilnoj meri pojedu to što zemlja moţe da im

pruţi. Iz tog razloga se u toku njihovih organskih procesa razvija toliko Ċubriva koliko je

potrebno da se vrati zemlji. Stvarno vaţi – to ne moţe sasvim da se sprovede, ali u idealnom

smislu to je taĉno – da ako se pokaţe potreba da se Ċubrivo nabavi sa strane (izvan gazdinstva)

njegovu upotrebu treba smatrati samo lekom za već obolelo gazdinstvo. Ono je zdravo samo

ukoliko Ċubrivo obezbeĊuje iz stoĉnog sastava sopstvenog gazdinstva. Naravno da to zahteva

razvijanje prave nauke o tome koliko je ţivotinja neke vrste potrebno odreĊenom gazdinstvu. Ali

do toga će već doći ĉim ponovo tu bude neko znanje o unutrašnjim snagama koje tu deluju.

To je u smislu onoga što smo na poĉetku naveli – opisujući ono što je iznad tla kao neku

vrstu egzistencije stomaka, i ono što je ispod zemlje kao egzistenciju glave – da to nije potpuno

ukoliko na ovaj naĉin ne shvatimo ţivotinjski organizam. Organizam ţivotinje u celini ţivi u

domaćinstvu prirode. Tako da on, s obzirom na svoj oblik i boju, a takoĊe u odnosu na strukturu

i konzistenciju svoje supstance, od napred prema pozadi, dakle od njuške do srca, potpada pod

dejstvo Saturna, Jupitera i Marsa, u srcu Sunca, a iza srca prema repu pod dejstvo Venere,

Merkura i Meseca (vidi crteţ). U tom smislu oni koji se za tako nešto interesuju ubuduće bi svoja

saznanja trebalo da izgrade na osnovu opaţanja oblika. To je zato što je razvijanje saznanja na

osnovu oblika, na osnovu istraţivanja oblika, od ogromne vaţnosti.

Posetite nekada neki muzej i pogledajte skelet bilo kog sisara, ali idite sa svešću: u

obrazovanju glave je prvenstveno delatno zraĉenje Sunca, dok struji na njušku to neposredno

zraĉeće dejstvo Sunca; i prema tome kako se iz drugih razloga, o kojima ćemo još govoriti –

ţivotinja izlaţe ovako ili onako Suncu – lav se izlaţe drugaĉije nego konj – prema tome je

oblikovana glava i ono što se neposredno nastavlja na glavu. Tako da kod prednje strane

ţivotinje imamo neposredno zraĉenje Sunca, a time i oblikovanje glave.

A sada, pomislite, Sunĉeva svetlost dolazi u okolinu Zemlje i jednim drugim putem,

reflektovanjem sa Meseca. Tako da nije reĉ samo o Sunĉevom svetlu, nego i njegovom svetlu

reflektovanom sa Meseca. Ta sa Meseca reflektovana Sunĉeva svetlost je sasvim bez dejstva

kada sija na glavu ţivotinje. Tu ona nema nikakav uticaj. – Ovo što sada govorim naroĉito vaţi

za embrionalni ţivot. – A svetlost koja zraĉi nazad sa Meseca razvija svoje najveće dejstvo kada

pada na zadnji deo ţivotinje. Pogledajte uobliĉenost graĊe straţnjeg dela ţivotinje u odnosu na

graĊu njene glave. Onda moţete da razvijete osećaj za oblik u pogledu na tu suprotnost, za naĉin

kako je pripojeno bedro, kako se obrazuje probavni trakt prema onome što će se kao potpuna

suprotnost oblikovati unutar glave. Onda imate prednji i zadnji deo ţivotinje kao suprotnost

izmeĊu Sunca i Meseca. Ako idete dalje, nalazite da dejstvo Sunca ide do srca i ispred njega

zastaje, da za oblikovanje glave i krvi deluju Mars, Jupiter i Saturn. Onda od srca nadalje deluje

Mesec koga potpomaţu Merkur i Venera. Ako ţivotinju tako okrenete i uspravite da joj se glava

27

nalazi u zemlji, a zadnji deo naviše u vazduhu, imate poloţaj u kojem je nevidljiva

poljoprivredna individualnost.

Time je data mogućnost da iz tog oblika ţivotinje pronaĊete odnos izmeĊu Ċubriva koje

ţivotinja daje i onoga što je potrebno zemlji ĉijim se biljem ţivotinja hrani. Treba da znate, na

primer, da kosmiĉka dejstva koja dolaze do izraza u nekoj biljci, dolaze iz unutrašnjosti zemlje i

usmeravaju se naviše. Ako je neka biljka naroĉito bogata takvim kosmiĉkim dejstvima i ako je

neka ţivotinja pojede, pa je odmah pretvorenu u Ċubrivo izbaci iz svog organizma, onda ta

ţivotinja daje naroĉito pogodno Ċubrivo za ono tlo na kome raste ta biljka.

Dakle, ako moţete da proĉitate stvari prema njihovom obliku, onda ćete doći do svega što je

potrebno toj u sebi zatvorenoj individualnosti koja saĉinjava poljoprivredno gazdinstvo. Samo

što u ovo mora da se uraĉuna i domaći stoĉni fond.

28

TREĆE PREDAVANJE

Kobervic, 11. jun 1924.

Iskorak u delatnost prirode

Delovanje duha u prirodi

Snage zemlje i kosmosa, o kojima sam vam govorio, deluju u poljoprivrednom gazdinstvu

kroz zemaljske supstance. Stoga će sledećih dana biti moguće preći na razna praktiĉna rešenja

samo ako se danas pozabavimo nešto pobliţe pitanjem: kako kroz zemaljske supstance deluju

snage o kojima smo govorili? A sada ćemo, uopšteno govoreći, morati na neki naĉin da

napravimo iskorak u delatnost prirode.

Najvaţnije pitanje koje moţe da se postavi kada se radi o proizvodnji na poljoprivrednom

podruĉju bilo bi ono o znaĉaju i uticaju azota na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju. Samo

što je upravo to pitanje, o suštini dejstva azota, danas zapalo u veliku zbrku. Svuda gde je delatan

azot vide se samo ogranci njegovog delovanja, ono najpovršnije u ĉemu se on ispoljava.

MeĊutim, ljudi ne vide prirodne odnose u kojima azot deluje, a to se ni ne moţe ako ĉovek

ostane unutar samo jednog prirodnog podruĉja. To je moguće samo ako se zagleda u široka

podruĉja prirode i ako se ima u vidu delovanje azota u svemiru. Ĉak moţe da se kaţe – a to će

proizaći iz mojih izlaganja – da azot kao takav, ne igra glavnu ulogu u ţivotu biljaka. Ipak, za

razumevanje ţivota biljaka preko je potrebno upoznati njegovu ulogu.

Azot, time što deluje u biću prirode, ima, rekao bih, ĉetiri brata, ĉija se delovanja moraju

upoznati ako ĉovek hoće da shvati njegovu funkciju, njegov znaĉaj u takozvanom domaćinstvu

prirode. A ta braća su sa njim povezana u biljnoj i ţivotinjskoj belanĉevini na jedan, za

spoljašnju nauku za sada još tajanstven naĉin. Ta ĉetiri brata su: ugljenik, kiseonik, vodonik i

sumpor.

Ako ĉovek hoće potpuno da upozna znaĉaj belanĉevine, onda ne treba meĊu njene vaţne

sastojke da navede samo vodonik, kiseonik, azot i ugljenik, nego mora da navede jednu

supstancu ĉija je delatnost u belanĉevini izuzetno znaĉajna – sumpor. Sumpor u okviru

belanĉevine predstavlja posrednika izmeĊu duhovnog, proširenog svuda u svetu, izmeĊu

oblikujuće snage duhovnog, i fiziĉkog. Moglo bi da se kaţe: onaj ko u materijalnom svetu hoće

da sledi tragove koje ostavlja duh, mora da prati delatnost sumpora. Iako ta delatnost nije tako

oĉigledna kao delatnost onih drugih supstanci, ipak je od najvećeg znaĉaja, jer na putu sumpora

duh deluje u podruĉje fiziĉke prirode; upravo je sumpor nosilac duhovnog. Njegovo staro ime je

sulfur, koje je srodno sa imenom fosfor. To ime on nosi stoga što se u ranija vremena u svetlosti,

u svetlosti koja se širi, u Sunĉevoj svetlosti videlo širenje duhovnog. Stoga su supstance, koje su

imale veze sa delovanjem svetlosti u materiji, sumpor i fosfor, nosioci svetlosti.

Budući da je delovanje sumpora u domaćinstvu prirode toliko tanano, biće najbolje da

posmatramo ostalu braću, ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, i shvatimo šta su te supstance u

ĉitavom biću sveta. O tim stvarima današnji hemiĉar ne zna mnogo. On zna kako te supstance

izgledaju spolja, kada ih ima u laboratoriji. MeĊutim, o unutrašnjem znaĉaju tih supstanci, o

njihovom delovanju u svetu kao celini, on ne zna ništa. I znanja koja su poznata hemiji o tim

supstancama nisu veća od znanja koja ima ĉovek koji je video spoljašnji lik nekog prolaznika na

ulici, koga je fotografisao i koga se seća zahvaljujući fotografiji. Jer, ono šta radi nauka sa tim

supstancama, ĉije bi dublje biće morala poznavati, nije mnogo više od fotografisanja, a ono što

se nalazi u našim knjigama, u našim predavanjima o tim supstancama, to ne sadrţi mnogo više.

29

Stoga krenimo – o primeni na biljno ćemo kasnije – prvo od ugljenika. Ugljenik je u novije

vreme sišao sa svoje vrlo aristokratske pozicije – Boţe, taj put su kasnije iskusila mnoga druga

bića sveta – na plebejsku poziciju. U ugljeniku se vidi ono ĉime se loţe peći, ugalj. U ugljeniku

se vidi ono ĉime se piše, grafit. Jedna odreĊena modifikacija ugljenika se još uvek ceni kao

aristokratska, dijamant; ali nema mnogo prilika da ga cenimo, je se ne moţe kupiti. Stoga je ono

što se zna o ugljeniku, s obzirom na njegov ogromni znaĉaj u svetu, vrlo malo. Taj je „crni

momak“, nazovimo ga tako, pre srazmerno kratkog vremena, do pre par vekova, vaţio kao nešto

što je nazivano vrlo plemenitim imenom – „kamen mudraca“.

Mnogo se naklapalo o tome šta je, u stvari, kamen mudraca, ali iz tog naklapanja nije

proizašlo mnogo. Jer kada su stari alhemiĉari i njima sliĉni ljudi govorili o kamenu mudraca,

mislili su na ugljenik u njegovim razliĉitim pojavama. Njegovo ime su ĉuvali u tajnosti jer bi

inaĉe, da ga nisu ĉuvali, svako posedovao kamen mudraca – jer to je, u stvari, bio samo ugljenik.

A zašto je ugljenik bio „kamen mudraca“?

Na ovo moţemo da odgovorimo jednim starijim shvatanjem, do ĉijeg razumevanja bi danas

morali ponovo da doĊemo kada govorimo o ugljeniku. Vidite, ako ne uzmemo u obzir zdrobljeni

oblik, u koji je došao usled odreĊenih zbivanja, a koji nalazimo u prirodi kao ugalj, a i kao grafit,

ako taj ugljenik shvatimo u njegovoj ţivoj delatnosti, kako prolazi kroz ĉoveka, kroz telo

ţivotinje, kako gradi iz sopstvenih stanja telo biljke, onda se pojavljuje taj amorfni, bezobliĉni

ugljenik, kako ga sebi predstavljamo, samo kao poslednji izdanak, kao leš onoga što ugalj,

ugljenik u domaćinstvu prirode, u stvari, jeste.

Ugljenik je naime nosilac svih procesa oblikovanja u prirodi. Sve ono što moţe da se

oblikuje, bilo da se ima u vidu oblik biljke koji opstaje srazmerno kratko, ili neprekidno

promenljiv oblik ţivotinjskog organizma, ugljenik je veliki plastiĉar koji u sebi ne nosi samo

svoju crnu supstancijalnost nego, kada je u punoj delatnosti, u kretanju, svuda u sebi nosi

oblikujuće slike sveta, velike imaginacije sveta, iz kojih proizlazi sve ono što se u prirodi

oblikuje. U ugljeniku vlada skriveni vajar i taj se skriveni vajar sluţi, kada gradi najrazliĉitije

oblike koji se u prirodi izgraĊuju, sumporom. Zbog toga, ukoliko hoćemo da posmatramo na

pravi naĉin rad ugljenika u prirodi, moramo imati u vidu delatnost duhovnosti svemira, kako se,

takoreći, vlaţi sumporom, i kako je delatna kao plastiĉar i kako pomoću ugljenika gradi ĉvrste

oblike biljke, ali i kako osim toga gradi oblike u ĉoveku koji nestanu istog ĉasa kada nastanu.

Upravo zato je ĉovek ĉovek, a ne biljka, što tek nastajući oblik moţe odmah da uništi, zbog toga

što iz sebe izluĉuje ugljenik koji je vezan za kiseonik kao ugljen-dioksid. Upravo stoga što

ugljenik ljudsko telo ĉini krutim, previše ĉvrstim, pravi od njega kao neku palmu – svojstveno

mu je da nas pravi tako ĉvrstim – disanje ga odmah razgraĊuje, izdvaja ga iz ĉvrstog, spaja ga sa

kiseonikom, šalje ga napolje, i mi se oblikujemo u takvoj jednoj pokretljivosti koja nam je

potrebna kao ljudskim bićima.

MeĊutim, on je u biljkama na neki naĉin, ĉak i kod jednogodišnjih biljaka, do izvesnog

stepena zadrţan u ĉvrstom obliku. Jedna stara izreka u vezi sa ĉovekom, kaţe: „Krv je sasvim

poseban sok“,14

i mora se s pravom reći da ĉovekovo Ja pulsira u krvi, ispoljavajući se na fiziĉki

naĉin. Ali, taĉnije reĉeno, to je ugljenik; on tka i vlada, oblikuje se i opet rastvara, on na svom

putu biva ovlaţen sumporom i pokreće u krvi ono duhovno koje nazivamo Ja. I kao što ljudsko

Ja, pravi duh ĉoveka, ţivi u ugljeniku, tako opet na odreĊeni naĉin, posredovanjem sumpora, u

ugljeniku, koji se stalno oblikuje i opet razlaţe, ţivi Ja sveta u duhu sveta.

U ranijim epohama razvoja naše Zemlje, ugljenik je bio izluĉivan. Tek kasnije se pojavilo, na

primer, kreĉnjaĉko, koje je onda ĉovek koristio da bi kao podlogu stvorio nešto ĉvršće, kako bi

14

Gete, Faust I, Mefistofeles.

30

sebi stvorio jednu ĉvrstu potpornu skelu. Da bi ono što ţivi u ugljeniku bilo pokretljivo, ĉovek

svojim kreĉnim koštanim skeletom stvara ĉvrstu podlogu; to ĉine i ţivotinje, bar više ţivotinje.

Time se ĉovek svojom pokretljivom ugljeniĉnom tvorevinom uzdiţe iznad mineralnog sveta,

odnosno ĉvrstog kreĉnog sastava koji ima zemlja. MeĊutim, ĉovek i nju uĉlanjuje u sebe da bi u

sebi imao ĉvrstu zemlju. U kreĉnom sastavu kostiju ĉovek ima u sebi ĉvrstu zemlju.

Iz toga moţemo da vidimo da sve ţivo poĉiva na manje ili više ĉvrstom ili manje ili više

fluktuirajućem ugljenikovom skeletu, i da je to put kojim se u svetu kreće duhovno. Dozvolite mi

da to šematski nacrtam (vidi crteţ) da bih vam stvar uĉinio oĉiglednom. Ovde ću da nacrtam

skelet ili potporu, koju duh izgraĊuje pomoću sumpora. To je, dakle, stalno promenljivi ugljenik,

koji se u vrlo finoj doziranosti kreće u sumporu ili, kao kod biljaka, tu je jedan manje ili više

stvrdnut skelet ugljenika pomešan sa drugim supstancama, sa drugim sastojcima.

Vidite, ako posmatramo ĉoveka ili neko drugo ţivo biće, onda ono mora – to je na našim

skupovima već bilo isticano – biti proţeto eterskim, koje je, u stvari, pravi nosilac ţivota. Dakle,

to što tu predstavlja ugljeniĉni skelet nekog ţivog bića mora opet da bude proţeto eterskim, tako

da se etersko uglavnom mirno, ili manje ili više pokretljivo, drţi te skeletne potpore. Ali etersko

mora da se proširi svuda gde je taj skelet. Dakle, moţemo da kaţemo: tamo gde je taj skelet, tu

svuda mora da bude nešto etersko.

To etersko, kada bi postojalo samo za sebe, bilo bi nešto što kao takvo ne bi moglo da postoji

u našem fiziĉkom zemaljskom svetu. Ono bi, takoreći, propadalo kao u nešto prazno, kada ne bi

moglo da zahvati ono što mora da zahvati u fiziĉko-zemaljskom svetu, kada ne bi imalo fiziĉkog

nosioca. To je ono najĉudnovatije od svega što imamo na Zemlji, da duhovno uvek mora da ima

ono što ga fiziĉki nosi. Materijalisti onda uzimaju u obzir samo fiziĉkog nosioca i zaboravljaju

duhovno. Oni imaju pravo, pošto ono najbliţe na šta nailazimo je fiziĉki nosilac. Ali oni sasvim

ispuštaju iz vida da duhovno mora uvek da ima nekog fiziĉkog nosioca. A taj fiziĉki nosilac

duhovnog, koji deluje u eterskom – moţemo reći u eterskom deluje najniţe duhovno – taj fiziĉki

nosilac koji je proţet eterskim, je tako proţet da se eter, na neki naĉin, ovlaţi sumporom i u

fiziĉko uvodi ono što u biće tog skeleta treba uvesti ne kao oblikovanje, niti u izgradnju skeleta,

nego kao veĉnu pokretljivost, ţivotnost; to fiziĉko koje iz etera pomoću sumpora unosi ţivotna

delovanja, to je kiseonik. Tako ovo, što sam ovde skicirao zeleno, moţete sebi da predstavite,

ako to posmatrate kao fiziĉki aspekt, kao kiseonik, a na putu kiseonika talasajuće, vibrirajuće,

tkajuće biće eterskog.

Na tom putu kiseonika etersko se pokreće pomoću sumpora. Time postaje proces disanja pun

smisla. Mi pomoću procesa disanja uzimamo kiseonik. Današnji materijalista govori jedino o

31

onom kiseoniku koji ima u retorti kada vrši elektrolizu vode. Ali svuda u tom kiseoniku ţivi ono

što je najniţe natĉulno, etersko, ukoliko nije umrtvljeno, kao što mora biti umrtvljeno u vazduhu

koji nas okruţuje. U vazduhu koji udišemo je ubijeno ono ţivo u kiseoniku, da se ne bismo

onesvestili udišući ţivi kiseonik. Kada se u nama dešava neka viša ţivotnost, mi se

onesvešćujemo. Već i obiĉno bujanje izraslina, ako ţive na mestu gde ne bi trebalo, onesvešćuje

nas i još mnogo više od toga. Kada bismo bili okruţeni ţivim vazduhom, bili bismo sasvim

ošamućeni. Kiseonik oko nas mora da bude umrtvljen. MeĊutim, on je od roĊenja nosilac ţivota,

eterskog. On i ovde postaje nosilac ţivota, ako izaĊe iz sfere zadataka koji su mu dodeljeni, zato

da bi nas i naša ĉula okruţivao spolja. Kada disanjem uĊe u nas, gde on treba da bude ţiv,

oţivljava. To nije isti kiseonik, taj koji u nama cirkuliše takav kakav je spolja, onaj koji nas

okruţuje. U nama je on ţivi kiseonik. Tako isto on postaje ţivi kiseonik ako iz vazduha koji se

udiše prodre u zemlju, iako je njegov ţivot niţeg stepena nego u nama ili ţivotinjama. Ali on tu

postaje ţivi kiseonik. Kiseonik pod zemljom nije isti kao onaj iznad zemlje.

O tim stvarima teško je sporazumeti se sa fiziĉarima i hemiĉarima, jer, prema metodama koje

oni primenjuju, kiseonik uvek mora da je izvuĉen iz zemaljskog, tako da pred sobom imaju samo

mrtvi kiseonik. To i ne moţe biti drugaĉije. Tome je izloţena svaka nauka koja polazi samo od

fiziĉkog. Ona moţe da razume samo leševe. U stvarnosti je kiseonik nosilac ţivog etera i taj ţivi

eter vlada kiseonikom tako što zaobilazno koristi sumpor.

Sada sam vam na odreĊen naĉin ukazao na jednoj strani na skelet ugljenika, u kojem svoje

delovanje ispoljava ono najviše duhovno dostupno na Zemlji, ljudsko Ja, ili duh sveta koji je

delatan u biljkama. I, ako posmatramo proces u ĉoveku, imamo pred nama disanje, ţivi kiseonik

koji se pojavljuje u ĉoveku kao nosilac etera; i onda imamo skelet od ugljenika koji stoji iza toga

i koji je kod ĉoveka u stalnom pokretu. Oni moraju da se naĊu. Kiseonik mora da krene putem

koji mu je zacrtao skelet, mora da krene tamo gde mu je ugljenik, duh ugljenika oznaĉio liniju ili

nešto takvo. Svuda u prirodi mora etersko-kiseoniĉno pronaći put ka duhovno-ugljeniĉnom.

Kako ono to radi? Ko je tu posrednik?

Posrednik je azot. Azot uvodi ţivot u oblik koji je ostvaren u ugljeniku. Svuda gde se

pojavljuje azot ima zadatak da posreduje izmeĊu ţivota i duhovnog, koje je prethodno uobliĉeno

u ugljeniĉnom. Azot je svuda u ţivotinjskom i biljnom carstvu, a takoĊe u unutrašnjosti zemlje,

most izmeĊu kiseonika i ugljenika. I ta duhovnost, koja opet pomoću sumpora posluje u azotu, ta

duhovnost je ono isto što oznaĉavamo kao astralno. Astralna duhovnost je u ljudskom astralnom

telu, astralna duhovnost je u okolini Zemlje, tu takoĊe astralno deluje u ţivotu biljaka, u ţivotu

ţivotinja itd.

Tako je, govoreći duhovno, izmeĊu kiseonika i ugljenika umetnuto astralno, ali to astralno se

izraţava u fiziĉkom time što za to koristi azot, da bi moglo da deluje u fiziĉkom. Svuda gde je

azot, širi se astralno. Jer etersko-ţivotno bi svuda prohujavalo, kao neki oblak, ne bi obraćalo

paţnju na skelet od ugljenika kada azot ne bi imao tako ogromnu privlaĉnost. Svuda, gde su u

ugljeniku probijene linije i putevi, tu azot vuĉe kiseonik, tu astralno u azotu vuĉe etersko (vidi

crteţ, ţuto). Azot neprestano vuĉe ţivotno prema duhovnom. Stoga je taj azot, u ĉoveku, ono

najbitnije za duševno, posrednik izmeĊu pukog ţivota i duha.

Azot je zapravo nešto zaista ĉudesno. Ako u ĉovekovom organizmu pratimo njegov put, onda

je on ĉitav ĉovek. Takav azotni ĉovek zaista postoji. Kada bismo mogli da ga izljuštimo iz tela

on bi bio najlepša sablast koja postoji, jer on potpuno odraţava ono što je u ĉvrstom skeletu

ĉoveka. S druge strane, on neprestano utiĉe u ţivot. Pogledajte proces disanja. Tu ĉovek preko

procesa disanja uzima u sebe kiseonik, što znaĉi eterski ţivot. Tu, u unutrašnjost, ulazi azot koji

sada sobom vuĉe kiseonik svuda gde je ugljenik, što znaĉi svuda gde se oblikuje, gde se tka, u

32

stalnom pokretu uobliĉavajući; u to on unosi kiseonik, da bi mogao da dohvati ugljenik i otarasi

ga se. MeĊutim, azot je ipak ono što posreduje u tome da iz kiseonika postane ugljen-dioksid i da

se ovaj izdahne.

Taj azot nas svuda okruţuje. Oko nas je samo neznatan deo kiseonika, tj. nosioca ţivota, i

jedan veliki deo astralnog nosioca duha, azot. Danju nam je izuzetno potreban kiseonik, a noću je

takoĊe kiseonik u okolini. Danju i noću moţda manje cenimo azot, pošto mislimo da nam je –

mislim na azot u vazduhu koji udišemo – manje potreban. Ali azot je ono što ima duhovan odnos

prema nama. Mogli biste da izvedete sledeći ogled.

Mogli biste da pokušate ogled sa ĉovekom koji se nalazi u nekom vazdušnom prostoru, tako

da iz vazduha, koji se tu u tom prostoru nalazi, izvuĉete malu koliĉinu azota, tako da vazduh oko

ĉoveka postane nešto siromašniji azotom nego obiĉno. Uverili biste se, ako ogled izvedete

paţljivo, da bi se azot opet odmah nadoknadio, ne spolja, nego bi se pokazalo da se nadoknaĊuje

iz ĉovekove unutrašnjosti. Ĉovek mora da preda svoj azot da bi azotu vratio onu koliĉinu koju je

navikao da ima. Mi ljudi smo upućeni na to da uspostavljamo pravilan procentualni odnos

izmeĊu celokupnog našeg unutrašnjeg bića i azota koji nas okruţuje; ne moţe napolju biti manje

azota. To bi vaţilo i kada ne bismo udisali azot, njega bi uvek bilo dovoljno, ali za duhovni

odnos, koji je tu prisutan, dovoljna je samo ona koliĉina azota koja je obiĉno u vazduhu.

Dakle, vidite, azot ima vaţnu ulogu u duhovnom. Već iz toga, rekao bih, moţete imati

predstavu o tome da azot mora biti nuţan za ţivot biljke. Biljka, kakva je pred nama na tlu, ima

samo fiziĉko i etersko telo, ali nema u sebi astralno telo kao što ga ima ţivotinja. Ipak spolja

svuda mora da je okruţena astralnim. Biljka ne bi cvetala kada je astralno ne bi spolja dodirivalo.

Ona sama ne prima u sebe astralno kao ţivotinja ili ĉovek, ali ono mora spolja da je dodiruje.

Astralno je svuda i azot, nosilac astralnog, je svuda, on lebdi u vazduhu kao leš, ali u

trenutku kada dospe u zemlju, on oţivljava. Isto kako kiseonik oţivljava, tako oţivljava i azot.

Taj azot ne samo da u zemlji oţivljava, nego je on i nešto – što treba naroĉito u poljoprivredi

uzeti u obzir – ma koliko to paradoksalno izgledalo iskrivljenom materijalistiĉkom mozgu, što ne

samo da je ţivo nego je i osetljivo. On postaje nosilac jedne tajanstvene osetljivosti koja je

izlivena preko celog zemaljskog ţivota. Azot je onaj koji oseća da li na bilo kojem podruĉju

Zemlje postoji dovoljna koliĉina vode. On to oseća kao simpatiĉno, a kao antipatiĉno ako negde

ima malo vode. On oseća kao simpatiĉno ako su na nekom zemljištu odgovarajuće biljke itd.

Tako taj azot izliva preko svega jednu vrstu osećajnog ţivota.

Moţe se reći: o svemu što sam juĉe i prethodnih sati govorio o uticaju planeta Saturna,

Sunca, Meseca itd., na obrazovanje biljaka, na njihov ţivot, o tome se ne zna; o svemu tome se

ništa ne zna. Što se tiĉe svakodnevnog ţivota moţe se slobodno reći da o ovome niko ništa ne

zna. Ali azot, koji svuda postoji, on zna, on zna sasvim taĉno. On je svestan onoga što proizlazi

iz zvezda i što nastavlja da deluje u ţivotu biljaka i u ţivotu zemlje. On je osetljivi posrednik,

isto kao što je azot u ĉovekovom nervno-ĉulnom sistemu onaj koji posreduje osećanja; on je

uistinu nosilac osećanja.

Time moţete dobiti uvid u tananost ţivota prirode, time što svuda uoĉavate fluktuirajuća

osećanja azota koji kruţi okolo. Iz toga proizlazi da upravo u rukovanju azotom za biljke ima

neĉeg neizmerno vaţnog. Ovo će, prirodno, biti predmet daljih posmatranja. Ali, sada je

potrebno napomenuti još nešto.

Dakle, vidite da postoji ţivo zajedniĉko delovanje onoga što iz duha stvara u ugljeniĉnom

oblik skeleta, sa onim što iz astralnog u azotnom taj skelet proţima ţivotom i ĉini ga osetljivim, i

u svemu tome sam ţivot koji je delatan u kiseoniĉnom.

33

MeĊutim, sve to u zemaljskom moţe da deluje zajedno zato što se to još proţima neĉim

drugim, neĉim što uspostavlja vezu fiziĉkog sveta sa daljinama svemira. Jer, ne bi bilo dobro da

naše zemaljsko, da naša Zemlja kao nešto ĉvrsto, luta svemirom i izdvaja se od ostalog sveta.

Kada bi Zemlja to radila, ona bi bila u poloţaju u kome bi bio ĉovek koji ţivi na nekom

poljoprivrednom gazdinstvu, ali hoće da ostane izdvojen, da ono što napolju raste na njivi ţeli

izvan sebe. Budući da je razuman, on to ne ĉini. Na njivama je danas mnogo stvari koje će se

uskoro naći u stomacima ovog poštovanog društva. Zatim će, na ovaj ili onaj naĉin, naći svoj put

natrag na njivu. Uopšte ne moţemo reći da mi kao ljudi moţemo da se izdvojimo. Naprotiv, mi

smo povezani sa našom okolinom, mi joj na kraju krajeva pripadamo isto tako kao što mi pripada

moj mali prst, tako te stvari u našoj okolini, prirodno, pripadaju celom ĉoveku. Mora postojati

stalna razmena materija. Tako to mora biti i izmeĊu Zemlje, sa svim njenim bićima, i ĉitavog

svemira. Sve ono što ţivi na Zemlji u fiziĉkom obliku, mora da se vrati u svemir, da se u svemiru

na izvestan naĉin proĉisti i razbistri.

Tako da moţemo reći sledeće (vidi crteţ). Prvo imamo ono što sam, kao plavo, opisao: to je

skelet ugljenika. Ovo što vidite ovde kao zeleno, to je etersko biće kiseonika. Onda svuda imamo

ono što se, polazeći od kiseonika, preko azota prenosi do razliĉitih linija i uobliĉava kao astralno

(ţuto), što gradi prelaz izmeĊu ugljeniĉnog i kiseoniĉnog. Svuda bih mogao da pokaţem kako

azot unosi u plave linije ono što je šematski oznaĉeno zelenim.

Ali sve ono što je tako u ţivim bićima strukturalno oblikovano, kao u nekom finom i

preciznom crteţu, to mora opet biti u stanju da nestane. Ne nestaje duh, nego ono što je duh

ugradio u ugljenik, za šta sebi privlaĉi ţivot iz kiseonika. Sve to mora biti u stanju opet da

nestane. Ne samo u smislu da nestane na Zemlji, nego to mora biti u stanju da nestane u svemiru.

To ĉini jedna materija koja je, koliko je to samo moguće, u bliskom srodstvu sa fiziĉkim i opet,

koliko je to moguće srodna sa duhovnim: to ĉini vodonik. U njemu se, ako govorimo taĉno – i

pored toga što je on nešto najfinije od svega fiziĉkog – fiziĉko potpuno rasprši i nošeno

sumporom kulja u sveopštost svemira.

Moglo bi se reći: duh u takvim tvorevinama postaje fiziĉki, on ţivi tu u telu astralno, u svom

odrazu kao duh, kao Ja. Tu on ţivi na fiziĉki naĉin, kao duh preobraţen u fiziĉko. Tu mu posle

izvesnog vremena nije prijatno. Ţeli da se raspline. Njemu je opet potrebna, pošto se opet navlaţi

sumporom, jedna materija, u kojoj on sada kao odreĊenost, kao struktura, napušta sve i prelazi u

opšte neodreĊeno, haotiĉno svemira, gde ne postoji nikakva organizacija. A ono materijalno,

koje je toliko blizu duhovnom s jedne strane i toliko blizu materijalnom s druge strane, to je

vodonik. On nosi sve ono što je na bilo koji naĉin oblikovano, oţivljeno, astralno, opet gore u

daljine svemira, tako da to moţe iz svemira da bude ponovo primljeno, kako smo opisali.

Zapravo, vodonik sve rastvara.

Tako imamo tih pet supstanci koje, u stvari, predstavljaju ono što tu deluje i tka u ţivom i u

naizgled mrtvom, onom što je samo privremeno mrtvo: sumpor, ugljenik, vodonik, kiseonik,

azot. Sve su ove supstance u unutrašnjoj vezi prema sasvim odreĊenoj prirodi duhovnog. One su

nešto sasvim drugo od onoga o ĉemu nam govori naša hemija. Naša hemija govori samo o

leševima supstanci. Ona ne govori o pravim supstancama. Njih ĉovek mora upoznati kao nešto

što oseća, što je ţivo. Samo je vodonik, koji je na prvi pogled najreĊi i sa najmanjom atomskom

teţinom, upravo nešto što je najmanje duh.

Kada se meditira – moram to da napomenem da biste videli da takve stvari ne dolaze iz vedra

neba – šta se, u stvari, radi? To je Istoĉnjak radio na svoj naĉin. Mi na srednjoevropskom Zapadu

to radimo na naš naĉin. Naša meditacija se tek posredno oslanja na proces disanja, mi delamo i

ţivimo u koncentraciji i meditaciji. MeĊutim, sve to što mi radimo kada se predajemo duševnim

34

veţbama, ipak ima, mada sasvim laku, suptilnu, telesnu suprotnost. Meditiranjem se uvek, makar

i sasvim tanano, menja pravilan tok disanja, ono što je tako tesno povezano sa ljudskim ţivotom.

Mi meditirajući uvek zadrţavamo ugljen-dioksid u sebi nešto duţe nego u obiĉnom, budnom

procesu svesti. Uvek u nama ostaje nešto više ugljen-dioksida. Time mi ne izbacujemo ugljen-

dioksid kao u obiĉnom „bikovskom“ ţivotu, stalno punom snagom. Nešto i zadrţavamo. Mi ne

izbacujemo svom snagom ugljen-dioksid napolje gde je svuda oko nas azot. Nešto zadrţavamo.

Ako o nešto udarite glavom, recimo o sto, onda ćete biti svesni svog bola. Ali, ako sto blago

dodirujete, onda postajete svesni površine stola itd. Isto je tako i kada meditirate. Tada polako

urastate u doţivljavanje azota u svojoj okolini. To je pravi proces meditiranja. Sve postaje

saznanje, pa i ono što ţivi u azotu. Jer azot je vrlo pametan momak; on će vas poduĉiti o tome šta

Merkur, Venera itd., rade, jer on to zna, on to oseća. Sve te stvari potpuno poĉivaju na realnim

zbivanjima. I to je ono gde, u stvari – na neke od tih stvari ću se još pobliţe osvrnuti – duhovno u

našoj unutrašnjoj delatnosti poĉinje da uspostavlja izvestan odnos prema poljoprivredi. To je ono

što je uvek izazivalo naroĉito interesovanje našeg dragog prijatelja Stegemana, to zajedniĉko

delovanje duševno-duhovnog sa onim što se nalazi u našoj okolini. Ne bi bilo loše kada bi onaj

ko se bavi poljoprivredom meditirao. On bi time postajao osetljiviji na objave azota. Postajao bi

sve osetljiviji za ispoljavanja azota. Tada bi prilazio poljoprivredi u jednom sasvim drugaĉijem

stilu i na jedan sasvim drugaĉiji naĉin nego kad ne meditira. Tada bi odjednom štošta znao. To bi

mu sinulo. Saznao bi razne tajne koje postoje na imanjima i na seoskim gazdinstvima.

Ne mogu da ponavljam ono što sam ovde pre sat vremena govorio, ali mogu to ipak na

izvestan naĉin da okarakterišem. Uzmimo nekog seljaka koga onaj koji je školovan smatra za

neukog. On prelazi preko svoje njive. Školovani ĉovek kaţe, seljak je glup. U stvari, to nije

taĉno. Jednostavno nije istina, jer seljak – oprostite, ali tako je – u stvari, meditira. Ono što on u

svojim zimskim noćima promeditira, to je vrlo, vrlo mnogo. I on se već osposobljava za neku

vrstu sticanja duhovnog saznanja. On to samo ne moţe da izgovori. A to je tako, ono je

odjednom tu. Ĉovek ide preko polja i odjednom je to tu. On zna nešto što kasnije isproba. To

sam već u svojoj mladosti doţivljavao kada sam ţiveo sa seljacima, to je stvarno tako.

I na te stvari se treba zapravo nadovezivati. Puko intelektualistiĉko ne rešava problem. Ono

nas ne uvodi u takve dubine. Treba poći od takvih stvari. U krajnjoj liniji ţivotna tkanja prirode

su nešto tako tanano, da se ne moţe shvatiti grubim pojmovima razuma. Tu grešku je u novije

vreme napravila nauka. Ona hoće grubim pojmovima razuma da stekne uvid u stvari koje su

mnogo finije satkane.

Sve te supstance – sumpor, ugljenik, kiseonik, azot, vodonik – su sjedinjene u belanĉevini.

Sada ćemo još taĉnije shvatiti obrazovanje semena, nego što smo mogli do sada. Ako su na bilo

koji naĉin ugljenik, vodonik, azot došli u list, cvet, ĉašicu, koren, oni su svuda povezani sa

drugim supstancama u ovom ili onom obliku. Oni su zavisni od tih drugih supstanci, nisu

samostalni. Samo na dva naĉina postaju samostalni, ili vodonik to sve iznosi u daljine svemira i

rastvara, raspršuje sve u opšti haos, ili kada vodoniĉno utera u malu semensku tvorevinu

elementarne supstance belanĉevine i tu ih osamostali, tako da one postanu osetljive na dejstva

svemira. U maloj semenskoj tvorevini je haos, a i u celoj okolini je takoĊe haos. Onda mora

jedan haos da deluje na drugi, haos u semenu na haos najudaljenijeg podruĉja svemira. Tada

nastaje nov ţivot.

A sada pogledajmo, kako se u prirodi ostvaruje naĉin delovanja tih takozvanih supstanci koje

su, u stvari, nosioci duha. Vidite, ono što, recimo, deluje u unutrašnjosti ĉoveka kao kiseonik i

kao azot, to se stvarno ponaša priliĉno dobro, da kaţemo pristojno; u ĉoveku ţive osobine

kiseonika i azota. MeĊutim, do toga se ne dolazi obiĉnom naukom, jer se to skriva spoljašnjem

35

gledanju. Ali proizvodi ugljeniĉnog i vodoniĉnog ne umeju da se ponašaju tako pristojno.

Uzmimo prvo ugljeniĉno. Kada ono u svom delovanju iz biljnog carstva preĊe u ţivotinjsko i

ljudsko carstvo, onda to ugljeniĉno privremeno mora da postane pokretljivo – u svakom sluĉaju

na svom prelaznom stepenu. Da bi izneo taj ĉvrsti oblik (ĉoveka ili ţivotinje), onda ono mora da

zida na dublje smeštenoj skeli, odnosno potpori, a ta duboko poloţena skela nalazi se u našem

kreĉnom koštanom skeletu, ali i u onom kremenom koje uvek nosimo u sebi. Tako da ugljenik u

ĉoveku, a i u ţivotinji, do izvesnog stepena maskira svoju snagu oblikovanja. On nalazi oslonac

u oblikotvornoj snazi kreĉa i kremena. Kreĉ mu daje zemaljsku, a kremen kosmiĉku snagu

oblikovanja. I tako se ugljenik u samom ĉoveku, a i u ţivotinji, ne proglašava iskljuĉivo

merodavnim, nego se oslanja na ono što oblikuju kreĉ i kremen.

A kreĉ i kremen nalazimo i kao osnovu za rast biljaka. I zato moramo da steknemo saznanje

o tome šta ugljenik u ĉitavom ljudskom procesu varenja, disanja i cirkulacije razvija u odnosu na

koštanu gradnju i kremenu gradnju, o tome šta se dešava unutra, što bismo u izvesnoj meri videli

kada bismo mogli unutra da se uvuĉemo i kada bi nam proces cirkulacije u ĉoveku pokazao kako

ugljeniĉna delatnost zraĉi u kreĉno i kremeno. Takvu vrstu gledanja bismo morali da razvijemo

kada posmatramo površinu zemlje pokrivenu biljkama i u kojoj je kreĉ i kremen. Ali unutar

ĉoveka ne moţemo da gledamo. No, to saznanje se mora razviti, mora se steći uvid u to kako

azotno preuzima kiseoniĉno i nosi ga u ugljeniĉno, ali u ugljeniĉno koje se oslanja na kreĉno i

kremeno. Moţemo takoĊe reći: jer kroz ugljenik samo prolazi. Moţemo isto tako reći: u zemlju

mora da bude uneto ono što ţivi u okolini, što oţivljava u kiseoniĉnom. To mora da bude uneto

pomoću azota u dubine zemlje, da bi tamo moglo da se osloni na kremeno, oblikujući se u

kreĉnom.

I taj proces, ako se uopšte ima osećaj i osetljivost za to, moţemo na najdivniji naĉin

posmatrati kod leptirnjaĉa, kod mahunarki, kod svega onoga što se u poljoprivredi moţe nazvati

skupljaĉima azota, koje privlaĉe azot kako bi ga prenele onome što je ispod njih. Kada se

pogledaju mahunarke, slobodno se moţe reći: tu dole u zemlji je ono ĉemu je potrebno nešto kao

ĉovekovim plućima kiseonik, ĉemu je potreban azot; a to je ono kreĉno. Tu dole u zemlji je

kreĉno, moţe se reći, zavisno od azota, od neke vrste udisanja azota, kao što su ljudska pluća

zavisna od kiseonika. A leptirnjaĉe predstavljaju nešto sliĉno onome što se dešava u našim

epitelnim ćelijama. Ono što je udahnuto ide nadole. To su u suštini jedine biljke takve vrste. Sve

druge ne stoje blizu udisanja, nego izdisanja. I tako se za naše posmatranje rastvara, mogao bih

reći, ceo organizam biljnog sveta; ako ga posmatramo kao neku vrstu azotnog disanja, rastvara se

ceo organizam biljnog sveta. Jer svuda gde nalazimo leptirnjaĉe, na izvestan naĉin vidimo

disajne puteve, a tamo gde nalazimo druge biljke uoĉavamo druge organe, kod kojih je disanje

mnogo prikrivenije i ĉiji je zadatak da obavljaju druge funkcije.

Ĉovek mora nauĉiti da upozna biće biljke tako da svaku biljnu vrstu posmatra kao

postavljenu u opšti organizam biljnog sveta, kao što je pojedini ljudski organ postavljen u

celokupni organizam ĉoveka. Svaku biljku moramo da gledamo kao deo jedne celine. I ako se ta

stvar tako sagleda, onda se dolazi do velikog znaĉaja leptirnjaĉa. Do toga će se nesumnjivo doći,

to su poznate stvari, ali potrebno je to saznati polazeći iz duhovnih osnova, jer inaĉe postoji

velika opasnost da se uskoro, kad se tradicija još više izgubi, primenom novog krene sasvim

pogrešnim putevima.

Moţe se videti kako, u stvari, deluju te leptirnjaĉe: sve one imaju tendenciju da se ono što

daje plod, što se kod drugih biljaka izvlaĉi više prema gore, zadrţava u regionu lišća. One hoće

da raĊaju pre nego što doĊu do cveta. Svuda imate kod leptirnjaĉe da ona hoće da raĊa pre nego

što doĊe do cveta. To dolazi od toga što te biljke zadrţavaju mnogo bliţe zemlji ono što se

36

izraţava u azotnom – one, u stvari, unose azotno u zemlju. Dakle, kod tih biljaka se sve azotno

iţivljava bliţe zemlji nego kod drugih biljaka, gde se to razvija podalje od zemlje. Te biljke

imaju sklonost da lišće oboje ne obiĉnim zelenilom, nego nešto tamnije. Plod je kod tih biljaka

zakrţljao, a semenje je kratko vreme sposobno za klijanje, a onda izgubi klijavost. Te su biljke

organizovane tako da naroĉito izgraĊuju ono što biljni svet prima od zime, ne od leta. Stoga, bi

se moglo reći: u tim biljkama stalno postoji tendencija da ĉekaju na zimu, one sa onim što

razvijaju hoće da saĉekaju zimu. Rast se usporava kada naĊu dovoljno onoga što im zapravo

treba – dovoljno azota u vazduhu, koji na svoj naĉin sprovode nadole.

Vidite, to su naĉini kako se moţe posmatrati nastajanje i ţivot onoga što se dešava u tlu i

iznad njega. I kada tome dodate i to da kreĉnjaĉko ima ĉudesnu srodnost sa ĉovekovim svetom

ţudnje, onda vidite kako sve postaje organsko, postaje ţivo. A kreĉ, ako je još u svom elementu

– kalcijumu, onda nema mira, on hoće da se ispuni, da postane kreĉ, da kalcijum spoji sa

kiseonikom; ali ni tada nije zadovoljan, ţudi za svim mogućim, ţeli da upije sve moguće

mineralne kiseline, ĉak i bitumen za koga se ne moţe reći ni da je mineralan. Sve to hoće da

privuĉe sebi; u tlu razvija pravu prirodu ţudnje. Onaj ko ima za to osećaj, videće razliku u

odnosu na neku drugu supstancu. Kreĉ nas isisava; jasno moţe da se oseti da je on nešto što

pokazuje prirodu ţudnje, da je ţudnja proširena svuda gde je zemljište kreĉno, što zapravo

privlaĉi biljno. Jer sve ono što kreĉ hoće ţivi u biljnom. Samo što to mora stalno da mu se otima.

Ĉime moţe to da mu se otme? Pomoću neĉeg izuzetno gospodstvenog, onog koje više ništa ne

ţeli.

Postoji jedna takva gospodstvenost, koja uopšte više ništa ne ţeli, koja je sobom sasvim

zadovoljna. To je kremeno. Ovo je došlo do mira u samom sebi. I ako ljudi misle da se kremen

moţe videti samo u onom što ima ĉvrste mineralne konture, varaju se. Kremen je u homeopa-

tskim dozama svuda oko nas, miruje u sebi i nema nikakve zahteve. Kreĉ zahteva sve, kremen ne

zahteva više ništa. On je kao naši ĉulni organi. Oni ne opaţaju sebe, već ono što je izvan njih,

spoljašnji svet. Kremen je opšte spoljno ĉulo zemaljskog, kreĉ je opšta spoljna ţudnja

zemaljskog, a glina u sebi ima oboje. Glina ima nešto više kremenog, ali ipak poseduje i kreĉno.

To treba da se sagleda, da bi se došlo do osećajnog saznanja. Trebalo bi kreĉ osećati kao

nekog ţudnog momka, jer je on taj koji hoće sve sebi da prigrabi, a kremen kao otmenog

gospodina, koji sve što je kreĉ oteo, od njega oduzima, prenosi u atmosferu i tako izgraĊuje

oblike biljaka. On ţivi tako što se utvrdi kao u nekoj tvrĊavi – kao što to ĉini u rastaviću – ili ţivi

svuda raširen u jednom finom stepenu, ponekad u vrlo homeopatskim dozama, i kreĉu oduzima

ono što mu se mora oduzeti. Vidite, tu se ĉovek sreće sa onim što postoji kao izuzetno intimno

dejstvo prirode.

Ugljenik je ono oblikujuće u svim biljkama, oblikotvorac skeletnog, potpornog. Ali mu je to

tokom razvoja Zemlje oteţano. Ugljenik bi mogao da oblikuje sve biljke, kada bi pod njim bila

samo voda. Na tome bi sve raslo. Ali dole je kreĉ, on mu smeta, i stoga se on spaja sa kremenom,

pa ih kremen i ugljenik zajedno sa glinom ponovo oblikuju upravo zato što otpor kreĉnjaĉkog

mora da bude savladan. Kako u tome ţivi neka takva biljka?

Tamo dole kreĉ kao nekom hvataljkom hoće da je uhvati, gore kremen nastoji da je uĉini

sasvim finom i vitkom, da je uĉini vlaknastom, poput vodenih biljaka, ali u sredini stoji,

obrazujući prave biljne oblike, ugljenik, koji to sve sreĊuje. I upravo onako kako naše astralno

telo uspostavlja red izmeĊu Ja i eterskog tela, tako azot, kao astralno, deluje izmeĊu. Sve ovo

moramo da nauĉimo da razumemo, kako azot posluje (u biljci) izmeĊu kreĉnog, glinenog i

kremenog i izmeĊu svega ostalog što kreĉno neprekidno nastoji da privuĉe dole, a kremen

neprestano hoće da izraĉi naviše.

37

Tu se postavlja pitanje: kako se na pravilan naĉin unosi azotno u biljni svet? Tim pitanjem

ćemo se baviti sutra i time ćemo preći na razliĉite vrste Ċubriva.

38

OBRAĆANJE RUDOLFA ŠTAJNERA

Kobervic, 11. jun 1924.

Prvo mi dopustite da izrazim svoje duboko zadovoljstvo što je na predlog grofa Kajzerlinka

obrazovan ovaj Ogledni krug, koji su sada proširili oni zainteresovani za poljoprivredu, koji prvi

put prisustvuju jednom ovakvom skupu. Osnivanje ovog Oglednog kruga dogodilo se tako što se

gospodin Stegeman, posle brojnih molbi, odluĉio da saopšti ponešto od onih uputstava o

poljoprivredi o kojima smo on i ja razgovarali tokom prošle godine i koje je on svojim, toliko

priznanja vrednim nastojanjima na svom poljoprivrednom dobru isprobao na ovaj ili onaj naĉin.

Iz toga je proistekao razgovor izmeĊu našeg mnogo zasluţnog grofa Kajzerlinka i gospodina

Stegemana, prilikom koga je sastavljen danas proĉitan predlog, koji je zatim doveo do toga da

smo se ovde okupili.

Duboko zadovoljstvo pruţa ĉinjenica da se našao izvestan broj ljudi koji će biti nosioci

ogleda, polazeći od smernica – jer to u poĉetku mogu biti samo smernice – koje su izloţene ovde

u predavanjima. Ti ljudi će vršiti oglede koji će potvrditi te smernice i pokazati da se one mogu

praktiĉno primeniti. MeĊutim, neophodno je da danas, u trenutku kada se na tako dobar naĉin

nešto takvo ostvaruje, budemo svesni da nam valja primenjivati iskustva koja smo stekli svojim

nastojanjima na praktiĉnom polju u okviru antroposofskog pokreta. Pogotovo je vaţno da

izbegnemo greške koje su postale vidljive tek onda kada smo tokom godina od centralne

antroposofske delatnosti – ako tako mogu da kaţem – prešli na periferne delatnosti, na uvoĊenje

onoga što antroposofija treba i moţe da bude u razliĉitim oblastima ţivota. Za rad koji treba da

izvrši ovaj Ogledni krug, biće naroĉito zanimljiva iskustva koja smo stekli prilikom uvoĊenja

onoga što je antroposofsko u ono što je tzv. nauĉno.

Vidite, kada se došlo do toga, uglavnom nije bilo dovoljno razumevanja izmeĊu onih koji su

do sada na svoj naĉin vodili centralni antroposofski ţivot sa unutrašnjom odanošću, sa

unutrašnjom predanošću, i onih koji stoje na periferiji i koji hoće da to prerade u korist pojedinih

ţivotnih podruĉja. O tome imamo dovoljno iskustva, naroĉito pri saradnji sa našim nauĉnim

institutom. Tu su sa jedne strane antroposofi kao takvi, antroposofi koji potpuno ţive u tom

centralnom antroposofije kao pogleda na svet, kao ţivotnog sadrţaja, koji moţda u svakom

minutu svom snagom svoje duše nose kroz svet. To su antroposofi koji ţive antroposofiju, vole

je i ĉine je sadrţajem svog ţivota. Oni po pravilu imaju – mada ne uvek – predstavu da su uĉinili

nešto znaĉajno ako su ovde ili onde nekoga ili više njih pridobili za antroposofiju. Oni zapravo

samo hoće, kada deluju izvan Društva, da pridobiju ljude za antroposofiju i smatraju da ljudi

moraju biti pridobijeni – izvinite na izrazu – od glave do pete, na primer, univerzitetski profesor

nekog ogranka prirodnih nauka, koji se utvrdio u nekoj prirodnonauĉnoj delatnosti. Takvi

antroposofi u svojoj prostodušnosti i ljubavi misle, a to je razumljivo, da poljoprivrednik moţe

sve sa zemljištem i onim što je s tim u vezi, sa svim proizvodima koje poljoprivredno imanje

šalje u svet, jednostavno od danas do sutra, od glave do pete da preĊe u antroposofski ţivot. Tako

misle „centralni“ antroposofi. Iako mnogi od njih kaţu da su moji verni sledbenici, ipak ĉesto i

pored toga što su u duši verne pristalice, ipak preĉuju ono što kaţem u presudnim trenucima. Oni

tada ne ĉuju da ja kaţem, primera radi, sledeće: naivno je verovati da je moguće pridobiti nekog

profesora ili, recimo, nekog današnjeg nauĉnika preko noći. To je nemoguće, taj ĉovek treba da

raskrsti sa svojom prošlošću dugom dvadeset ili trideset godina. Time bi iza sebe stvorio ponor;

stvari treba prihvatiti onakve kakve su u ţivotu.

39

Antroposofi ĉesto misle da se ţivot sastoji samo od mišljenja. Ne sastoji se samo od

mišljenja. Te stvari se moraju reći sa nadom da će pasti na pravo tlo. Oni koji bilo koju oblast

ţivota hoće iz dobrog, vernog srca da spoje sa antroposofijom, pa i kada se radi o nauci, nisu sebi

baš ovo objasnili, kada su postali aktivni u okviru antroposofije. Oni uvek polaze od pogrešnog

mišljenja, da bi trebalo raditi tako kako se do sada radilo u nauci, da stvari treba da teku tako

kako su tekle u nauci. Na primer, kod nas postoji odreĊeni broj ljudi koji rade na podruĉju

medicine, vrlo dragih antroposofa, koji smatraju da ono što proizlazi iz antroposofske medicine

treba da primenjuju onako kako su to dosad ĉinili u medicini. U tom smislu gospoĊa dr

Vehman15

je potpuni izuzetak; ona je uvidela ono što je istinska nuţnost u našem Društvu.

Šta tu ĉovek doţivljava? Tu se ne radi o širenju centralnog antroposofskog, nego o širenju

antroposofije u svet. Doţivljava se da ljudi kaţu: pa i do sada smo radili tako, u tome smo

struĉnjaci, to moţemo da savladamo našim metodama, mi o tome bez sumnje moţemo da

prosuĊujemo. MeĊutim, to što vi donosite protivreĉi onome do ĉega smo mi došli našim

metodama. Oni onda kaţu da je to pogrešno. I doţiveli smo da kada antroposofi podraţavaju ono

što rade ĉisti nauĉnici, da ovi kaţu da to mogu bolje. U ovom sluĉaju ne treba poreći da nauĉnici

te svoje metode mogu bolje primeniti, ako ni zbog ĉega drugog ono zbog toga što je poslednjih

godina nauĉna metoda progutala nauku. Nauke imaju još samo nauĉne metode. One više ne

prelaze na samu stvar, njih su pojele metode, tako da danas postoje istraţivanja, ali u njima nema

niĉega. Tako smo doţiveli da su nauĉnici, koji su razvili izvanredno egzaktne metode, besneli

kada su došli antroposofi i kada nisu radili ništa drugo nego primenjivali iste metode. Šta moţe

time da se dokaţe? Pokazalo se, uprkos dobrih rezultata koje smo mogli da dobijemo na ovaj

naĉin, uprkos odliĉnih istraţivanja koja su izvršena u Biološkom institutu, da su ljudi besneli

kada su naši nauĉnici na svojim predavanjima govorili na osnovu istih metoda. Besneli su zato

što jedino što su ĉuli bile stvari na koje su navikli u sopstvenim misaonim koloteĉinama.

MeĊutim, mi smo doţiveli nešto drugo što je vaţno. To je ovo. Nekoliko naših nauĉnika se

potrudilo da do izvesne mere odustane od podraţavanja drugih; ali radili su to pola-pola, i to tako

što bi u prvom delu postupali sasvim nauĉno, primenjivali bi pravilne nauĉne metode u

raspravama. Na to bi slušaoci pobesneli. Šta se oni petljaju u naše stvari, šta to znaĉi? To je

drskost, to su drznici koji se diletantski petljaju u našu struku. Onda su govornici u drugom delu

prešli na pravi ţivot, što nije bilo razraĊeno na stari naĉin, nego antroposofski, uzimajući u obzir

nadzemaljsko. Tada su oni koji su prethodno besneli, postali neobiĉno paţljivi, ţudno su slušali i

zainteresovali su se za to. Ljudi hoće antroposofiju, ali ne mogu da podnesu – priznajem, s

pravom – taj pokušaj pomirenja antroposofije i nauke, taj nejasni mixtum compositum.16

Sa tim

se ne moţe ići napred.

Stoga s velikom radošću pozdravljam što je na predlog grofa Kajzerlinka zakljuĉeno da se

poljoprivredna strukovna zajednica prikljuĉi prirodnonauĉnoj sekciji u Dornahu. Ta

prirodnonauĉna sekcija je, kao i neke druge koje nastaju, proizašla iz Boţićnog zasedanja. Dakle,

iz Dornaha će proizaći ono što treba da proizaĊe. Tu ćemo iz same antroposofije pronaći

najegzaktnije nauĉne metode i smernice. Jedino ne mogu da se sloţim s onim što je rekao grof

Kajzerlink, da navedeni Ogledni krug bude tek izvršni organ. Imaćete priliku da se uverite da iz

Dornaha proizlazi neka vrsta smernica koje od svakoga ko ţeli da saraĊuje, ma gde on bio,

zahtevaju da bude u potpunosti saradnik. Štaviše, mi ćemo – a to će se na kraju predavanja

pokazati, jer ću prve smernice dati na kraju predavanja – osnove za poĉetni rad koji treba da

15

Dr Ita Wegmann, 1876-1943, HolanĊanka, saradnica Rudolfa Štajnera. Osnovala kliniĉko-terapeutski institut u

Arleshajmu u Švajcarskoj. 16

Lat. mešavina, zbrka.

40

uradimo u Dornahu dobiti tek od vas. Mi ćemo smernice dati tako, da ćemo tek iz odgovora koje

dobijamo moći nešto da uradimo. Dakle, nama će od poĉetka biti potrebni najaktivniji saradnici,

a ne samo izvršni organi. Navešću samo nešto – ovih dana sam o tome više puta razgovarao sa

grofom Kajzerlinkom – poljoprivredno dobro je jedna individualnost i nikada jedno nije isto kao

drugo. Klima, osobine zemljišta, to je osnova nekog poljoprivrednog dobra. Jedno dobro u

Šleskoj nije isto kao u Tiringiji ili juţnoj Nemaĉkoj. To su prave individualnosti. Upravo prema

antroposofskim gledištima, uopštavanja, apstrakcije, nemaju nikakvu vrednost, a najmanju

vrednost imaju onda kad hoće da zahvate u praksu. Kakvog ima smisla o praktiĉnom pitanju

pojedinih dobara govoriti uopšteno!

Uopšte treba paziti na ono što je konkretno, tek onda će se uvideti šta je potrebno primeniti.

Kao što se od trideset slova azbuke sastavljaju najrazliĉitiji izrazi, prirodno je da isto tako mora

da se postupa sa onim što je reĉeno u ovim predavanjima, jer će se tek iz toga sastavljati ono što

se oĉekuje. Ako treba govoriti o praktiĉnim pitanjima polazeći od šezdeset saradnika, onda treba

naći praktiĉna uputstva i praktiĉne osnove za tih šezdeset konkretnih poljoprivrednika. A pre

svega će se raditi o tome da se potraţi ono što već znamo u tom pogledu. Tek onda će slediti

poĉetni niz ogleda i zaista će se praktiĉno raditi. Za to su nam potrebni najaktivniji ĉlanovi. Ono

što nam je uopšte potrebno u Antroposofskom društvu su pravi praktiĉari, koji ne odustaju od

principa da upravo praksa zahteva nešto što ne moţe da postane stvarnost od danas do sutra. Ako

oni koje sam nazvao centralni antroposofi, veruju da neki profesor ili poljoprivrednik ili lekar

koji je decenije proveo u odreĊenoj sredini, moţe da primi antroposofska uverenja preko noći,

onda su u zabludi. U poljoprivredi će se to jasno pokazati. Antroposof-poljoprivrednik moţe, ako

je idealista, da i u pogledu poljoprivrede preĊe potpuno u antroposofske vode – recimo izmeĊu

vaše dvadeset devete i tridesete godine – ali da li će sa njim to uĉiniti i oranice, organizacija

gazdinstva itd., oni koji posreduju izmeĊu njega i potrošaĉa itd., itd.? Njih nije moguće od vaše

dvadeset devete do tridesete godine uĉiniti odmah antroposofima. Pa kad ljudi vide da stvar ne

uspeva, vrlo ĉesto se obeshrabre.

MeĊutim, radi se upravo o tome da se ne izgubi odmah hrabrost, nego da se zna da se ne radi

o trenutnom uspehu, nego o upornom radu. Treba raditi koliko je god moguće. Jedan moţe više,

drugi manje. Na kraju će, ma koliko to paradoksalno zvuĉalo, moći da se uĉini više što je

ograniĉeniji komad zemlje na kome se privreĊuje na naš naĉin. Kod male parcele neće se oštetiti

toliko koliko kod neke velike. Tu moţe i ono što se primenom antroposofskih smernica pokaţe

boljim vrlo brzo pokazati, pošto nije potrebno menjati toliko mnogo. A i lakše će se pokazati i

koristan efekat, nego na nekom velikom poljoprivrednom dobru. Ali, ako ovaj poljoprivredni

krug treba zaista da postigne neki uspeh, stvari moraju da budu usaglašene, naroĉito u tako

velikoj oblasti kao što je poljoprivreda. Vrlo je neobiĉno što se posle prvog sastanka Oglednog

kruga mnogo govorilo – ali vrlo dobronamerno i bez ironije, jer smo se tome radovali – o

razlikama koje su se pojavile izmeĊu grofa Kajzerlinka i gospodina Stegemana. Takve stvari

donose izvesnu obojenost; gotovo sam bio uveren da treba razmisliti, nije li trebalo na to veĉe

pozvati upravu Antroposofskog društva ili već tako nekog, da pomiri zaraćene duhove. Ali,

postepeno sam se uverio u nešto sasvim drugo, da to što se tu desilo, da je to osnova za jednu

duboku toleranciju meĊu poljoprivrednicima, za jedno uvaţavanje meĊu kolegama – samo što to

ima izvesnu grublju spoljašnjost.

Stvarno se radi o tome da poljoprivrednik, više nego neko drugi, ima potrebu da ĉuva svoju

koţu, a da mu se ĉesto drugi upliću u stvari koje samo on moţe da razume. Upravo ovde moţe

da se otkrije izvesna tolerancija. Sve se to mora zaista pravilno osetiti u ovom Oglednom krugu,

a ja iznosim ove primedbe samo stoga što stvarno mislim da je potrebno da od poĉetka krenemo

41

na ispravan naĉin. Smatram da još jednom mogu da izrazim svoje najdublje zadovoljstvo onim

što se ovde dogodilo. Verujem da smo dobro ugradili iskustva Antroposofskog društva, da će

ono što je uĉinjeno biti veliki blagoslov i da će i Dornah dati svoj doprinos delotvornoj saradnji

sa onima koji zajedno sa nama ţele aktivno da uĉestvuju u ovome. Treba da se radujemo što je

pokrenuto ovo što se dogaĊa u Kobervicu. Iako grof Kajzerlink kaţe da sam sebe opteretio time

što sam ovamo došao, na to mogu da odgovorim, ne zato da bih izazvao neku raspravu: da to nije

ništa što bi me mnogo zamorilo. Ovamo sam morao da doputujem i sada sam ovde u najlepšim i

najboljim uslovima, a sve što je pri tom bilo neprijatno obavili su drugi. Meni je ostalo samo da

svaki dan govorim. Doduše, da govorim o neĉemu prema ĉemu imam izvesno uvaţavanje, pošto

je ovo za mene nova oblast. Moj napor nije bio veliki. MeĊutim, kada vidim sav trud koji su u

ovo uloţili grof Kajzerlink i ĉitava ova kuća, šta je sve u to uloţeno, sve pojedinosti koje su

morale da se obave da bismo mi mogli da budemo zajedno, onda moram reći da mi izgleda da je

to na kraju krajeva daleko više od truda koji sam ja morao da uloţim. I upravo se po tom pitanju

ne mogu sloţiti sa gospodinom grofom. Stoga bih zamolio da sve ono što naĊete kao vredno

priznanja u odnosu na odrţavanje ovog poljoprivrednog kursa, zahvalimo, pre svega, njemu. Da

on nije svojom gvozdenom snagom o svemu razmislio i poslao svoje predstavnike u Dornah i da

je u svom nastojanju popustio, onda moţda mnogo toga što je trebalo da proistekne iz Dornaha

ne bi bilo uraĊeno i moţda se ovaj kurs ne bi ostvario ovde u ovom krajnje istoĉnom uglu

zemlje. Stoga se ne slaţem sa tim da se osećanja zahvalnosti upućuju meni; ona zaista pripadaju

u najeminentnijoj meri grofu Kajzerlinku i celoj njegovoj kući. To je ono što sam još hteo da

dodam.

*

Za sada nema još mnogo toga da se kaţe, osim da su nama u Dornahu potrebni podaci od

svakog ĉlana ovog Oglednog kruga, koji hoće da saraĊuje, o tome šta ima u zemlji i na zemlji i

kako te stvari uzajamno deluju. Potrebno je, naravno, sasvim taĉno znati, da bi podaci mogli da

se koriste, kako stoje stvari na koje ti podaci ukazuju. To što dolazi u obzir je ono što vi bolje

znate iz prakse nego mi u Dornahu: svojstva zemljišta pojedinih dobara, podaci o šumi i koliko

šume i koliko ĉega ima, šta je od imanja obraĊivano poslednjih godina, kakvi su bili prinosi; mi

moramo u osnovi znati sve ono što mora znati svaki poljoprivrednik koji na razuman naĉin,

upravo na seljaĉki dovitljiv naĉin, hoće dobro da upravlja svojim gazdinstvom. To su prvi podaci

koji su nam potrebni: stvari koje se nalaze na imanju i iskustva koja je svaki pojedinac stekao u

vezi sa njima. Time je uglavnom skoro sve reĉeno. Kako to sve treba da se postavi, pokazaće se

još u toku ovih sastanaka, iz ĉega će još proisteći poljoprivredna polazišta koja će ukazati kakva

je veza izmeĊu onoga što zemljište daje i onoga šta je samo zemljište i njegova okolina.

Verujem da je ovim reĉima već okarakterisan predlog koji je gospodin grof Kajzerlink ţeleo

da izrade ĉlanovi ovog Oglednog kruga. Ljubaznim, prijateljskim reĉima, koje su upućene svima

nama, napravljena je istanĉana razlika izmeĊu seljaka i nauĉnika, ĉime je stvar postavljena tako

da su s jedne strane oni koji se nalaze u Oglednom krugu sve „seljaci“, a oni koji sede u Dornahu

„nauĉnici“. Taj stav ne moţe da ostane. Mi moramo takoreći da srastemo jedni s drugima i u

Dornahu mora biti toliko seljaĉkog koliko i nauĉniĉkog. A to što iz Dornaha izlazi kao nauka,

mora biti takvo da je jasno i najkonzervativnijoj seljaĉkoj glavi. Nadam se da je to što je grof

Kajzerlink rekao bilo samo izraz prijateljstva, naroĉita vrsta prijateljstva. Mislim da ćemo srasti

kao blizanci, Dornah i Ogledni krug. On me je na kraju oznaĉio kao „velikog seljaka“. A to već

znaĉi da on oseća kako bismo mogli da srastemo. MeĊutim, mislim da ne mogu da budem tako

42

nazvan, jer se pokazalo, pre nego što sam došao ovamo, da mi nije uspeo poĉetniĉki pokušaj

mešanja Ċubriva. Morao je taj posao da preuzme neko drugi, pošto ono mora vrlo dugo da se

meša. Ja sam bio u stanju samo da poĉnem, neko drugi je morao da nastavi.

No, sve su to sitnice i to nije ono iz ĉega sam izrastao. Ja sam, zapravo, potekao sa sela. Po

svom naĉinu mišljenja sam uvek u njemu ostao. Ja sam – to je nagovešteno u mojoj

autobiografiji – doduše, ne na nekom velikom dobru kao što je ovo, nego na manjem, sadio

krompir, odgajao, doduše ne konje, ali svinje ili bar pomagao pri tome, a u neposrednom

susedstvu sam uĉestvovao u odgajanju krava. Sve te stvari su mi dugo bile bliske u ţivotu i to me

je interesovalo. Stoga sam voleo poljoprivredu i smatram da sam iz nje izrastao. To mi izgleda

leţi više nego ono malo mešanja Ċubriva. Ţeleo bih u tom smislu ipak da pojasnim još nešto sa

ĉime se ne slaţem. Kada se osvrnem na svoj ţivot, rekao bih da u pravom seljaštvu nije

najvrednije biti veliki seljak, velikoposednik nego mali seljak, maloposednik, koji se već kao

seoski momĉić bavio poljoprivredom. Ako sada moja znanja i iskustva treba da se primene na

velike razmere, preobraţena u nauku, onda to izrasta – tako se kaţe u donjoj Austriji – iz tvrde

seljaĉke glave. To izrastanje mi je više koristilo nego ono što sam kasnije stekao. Stoga me

smatrajte za onoga koji je ljubav za poljoprivredu stekao kao mali seljak, koji se seća svog malog

seljaštva i da je zato u stanju da razume ono što danas ţivi u tzv. seljaštvu poljoprivrednog

ţivota. To će u Dornahu biti primljeno sa razumevanjem. U to moţete biti sigurni. Uvek sam

smatrao, što ne treba shvatiti ironiĉno – iako je, ĉini mi se, tako shvaćeno – da je ta glupost, ta

ludost, rekao sam, mudrost pred Bogom, pred duhom. Uvek sam smatrao da je ono što su mislili

seljaci o svojim stvarima, mnogo pametnije od onoga što kaţu nauĉnici. To sam uvek mislio, a to

i danas nalazim da je pametnije. Radije slušam sve ono što se nekom prilikom preduzima

neposredno na njivi, nego sve one ahrimanske statistike koje proizlaze iz nauke, i uvek sam sa

zadovoljstvom slušao kada sam mogao nešto takvo da ĉujem jer sam to smatrao za posebno

mudro. Upravo u toj oblasti praktiĉne primene, uvek sam smatrao nauku izuzetno glupom. I

upravo sve što tu nauku treba da opameti, to je „glupost“ seljaštva. Potrebno je da se u nauku

unese nešto od te „gluposti“, na tome nastojimo mi u Dornahu. Onda će ta glupost postati

mudrost pred Bogom. Ako saraĊujemo u toj mudrosti, onda će poĉeti prvi konzervativni, ali u

isto vreme i krajnje radikalno napredni poĉetak. Ostaće mi zauvek u vrlo lepoj uspomeni to, kada

je ovaj kurs bio na polaznoj taĉki, da se ovde istinski pravo seljaštvo unelo u moţda ne glupu –

to bi je uvredilo – ali rekao bih umrtvljenu metodiku nauke. Doktor Vaksmut je takoĊe odbacio

tu nauku koja je postala mrtva jer je poţeleo ţivu nauku koja tek treba da se oplodi seljaĉkom

mudrošću. U tom smislu hoćemo da se Dornah i ovaj Ogledni krug spoje kao sijamski blizanci.

Za blizance se kaţe da isto osećaju i isto misle. Tako i mi treba da isto osećamo i isto mislimo.

Tada ćemo i na ovom našem podruĉju najbolje napredovati.

43

ĈETVRTO PREDAVANJE

Kobervic, 12. jun 1924.

Snage i supstance koje doseţu do duhovnog:

pitanje Ċubriva

Videli ste da se kod pronalaţenja duhovnonauĉnih metoda, ĉak i kod poljoprivrede, radi o

tome da se priroda i delovanje duha u prirodi sagleda u celini, u sveobuhvatnosti, dok

materijalistiĉki obojena nauka sve više zalazi u mala, ograniĉena podruĉja. Iako se i kod neĉeg

takvog kao što je poljoprivreda nema uvek posla samo sa najmanjim, mikroskopski malim –

ĉime se ĉesto bave druge prirodne nauke – ipak imamo posla sa onim što deluje u malim

okvirima i sa onim što moţe da se izvede iz malih okvira. MeĊutim, svet u kome ţive ĉovek i

druga bića, uopšte nije nešto o ĉemu moţe da se sudi polazeći samo od malih okvira. Postupati

tako prema onome što ovde, upravo u poljoprivredi dolazi u obzir, kao što je danas uobiĉajeno u

nauci, bilo bi isto kao kada bismo hteli da upoznamo celo biće ĉoveka, recimo, iz njegovog

malog prsta ili ušne školjke i kada bismo na osnovu toga hteli da izgradimo ono što dolazi u

obzir kao celina. Nasuprot ovome mi postavljamo – a to je danas neophodno u najvećoj mogućoj

meri – jednu pravu nauku koja prouĉava velike uzajamne odnose sveta.

Koliko nauka, u danas uobiĉajenom smislu, odnosno u smislu uobiĉajenom pre nekoliko

godina, mora da se ispravlja, vidi se iz gluposti koje su vladale pre ne tako davnog vremena, u

odnosu, na primer, na ljudsku ishranu. Te stvari su bile sasvim nauĉne, bile su i nauĉno dokazane

i protiv tih dokaza, ako se usredsredi samo na ono što je uzeto u obzir, nije moglo ništa da se

prigovori. Bilo je nauĉno dokazano da je ĉoveku srednje teţine od 70-75 kg, u hrani potrebno

otprilike 120 gr belanĉevina, proteina. To je bilo nauĉno dokazano. Danas nijedan ĉovek, koji

polazi sa nauĉnih gledišta, više ne veruje u taj stav. Naša nauka je samu sebe ispravila. Danas

svaki ĉovek zna da 120 gr belanĉevina u hrani ne samo da nije nuţno, nego da je sasvim štetno i

da ĉovek ostaje najzdraviji ako dnevno uzima samo 50 gr. Tu se nauka sama ispravila. Danas se

zna, ako se unosi prevelika koliĉina belanĉevina, da one u crevima stvaraju nusproizvode koji

deluju kao otrovi. I ako se ne istraţuje samo ono razdoblje ĉovekovog ţivota kada je uzimao

belanĉevine, nego ceo njegov ţivot, onda se dolazi do saznanja da u starosti ta otrovna dejstva

viška belanĉevine uglavnom dovode do arterioskleroze. Nauĉna istraţivanja u odnosu na ĉoveka

su ĉesto pogrešna stoga što posmatraju samo jedan trenutak. Ali ljudski ţivot ipak traje, ako je

normalan, duţe od deset godina i štetne posledice prividno povoljnih uzroka se ĉesto pokaţu

mnogo kasnije.

Manja je mogućnost da duhovna nauka zapadne u takvu grešku. Ja ne ţelim da se upuštam u

jeftinu kritiku kakvoj se ĉesto pribegava zato što obiĉna nauka mora da se ispravlja, kako sam

rekao. Shvatljivo je da to ne moţe biti drugaĉije i da je to nuţno. Ali i sa druge strane se moţe

isto tako jeftino napadati i duhovna nauka kada ona stupi u praktiĉan ţivot, pošto postaje

prinuĊena da uzme u obzir šire odnose ţivota i jer joj tu upadaju u oĉi one snage i supstance koje

doseţu do duhovnog. Dakle, ne samo grube materijalne snage i supstancijalnosti. To potpuno

vaţi i za poljoprivredu, a naroĉito ako je u pitanju Ċubrenje.

Danas se u nauci mnogo govori o pitanju Ċubrenja. Već to samo govori koliko se malo zna

šta stvarno znaĉi Ċubrenje u domaćinstvu prirode. Danas se vrlo ĉesto ĉuje fraza: Ċubrivo sadrţi

hranljive materije za biljke. Tih nekoliko prethodnih reĉenica rekao sam samo zato da bih vam

pokazao kako je upravo u najnovije doba u odnosu na ishranu ljudi nauka morala da se ispravi.

44

Ona je morala da se ispravi zato što je u odnosu na ishranu bilo kog stvorenja pošla sa potpuno

pogrešnog stanovišta.

Veruje se da je kod ishrane najvaţnije – ne zamerite što to kaţem tako otvoreno – ono što se

dnevno jede. Ali, najveći deo onoga što se dnevno jede, uopšte ne postoji zato da se kao

supstanca unosi u telo da bi se tu odlagalo. Najveći deo je tu da bi se snage, koje hrana sadrţi,

predale telu i iznutra ga pokrenule. I najveći deo onoga što se na taj naĉin prima zapravo biva

izbaĉen, tako da se mora reći da se kod varenja ne radi o rasporeĊivanju neĉeg koliĉinskog, nego

se uglavnom radi o tome, da li ţivotnim namirnicama moţemo na pravilan naĉin da unesemo u

sebe ţivotne snage. Te ţivotne snage su nam potrebne, na primer, kada hodamo ili kad radimo,

kad pokrećemo ruke.

S druge strane, ono što je telu potrebno da bi u sebi nataloţilo supstance, da bi se

supstancama obogatilo, onim supstancama koje opet odbacuje kada se svakih sedam-osam

godina obnavlja telesna supstanca, to se uglavnom unosi putem ĉulnih organa, preko koţe,

disanjem. Tako da ono što telo unosi u sebe od supstanci i što mora da nataloţi, to neprestano

prima u izuzetno finim dozama, u visoko razreĊenom stanju i tek u organizmu zgušnjava. Ono to

prima iz vazduha i toliko zgušnjava, toliko stvrdnjava da mora da se odseca, kao što je to kod

noktiju i kose. Sasvim je pogrešno ako se postavlja formula: uneta hrana, prolazak kroz telo,

perutanje koţe i noktiju i sliĉno. Pravilno je: disanje, najfinije unošenje kroz ĉulne organe, ĉak

kroz oĉi, prolaz kroz organizam, izbacivanje. U stvari, ono što primamo kroz ţeludac je vaţno

zato što to ima unutrašnju ţivost i pokretljivost – poput goriva. To je vaţno zato što u telo unosi

snage neophodne za volju koja deluje u telu.

Ĉovek prosto pada u oĉaj kada ovu istinu, koja jednostavno proizlazi iz duhovnog

istraţivanja, uporedi sa gledištima današnje nauke koja zastupa upravo obrnuto. Do oĉajanja

dovodi to što ĉovek uviĊa koliko je uopšte teško sporazumeti se sa tom današnjom naukom u

najvaţnijim pitanjima. A do takvog sporazuma se mora doći jer bi inaĉe današnja nauka odvela

praktiĉni ţivot u ćorsokak. Ona na svom putu ne moţe da shvati ni stvari o koje skoro nosom

udara. Uopšte ne govorim o eksperimentima. Ono što nauka o njima govori, to je po pravilu

istina. Eksperimenti se mogu sasvim dobro iskoristiti; ono što se potom teoretiše, to je loše. Iz

teoretisanja, naţalost, proizlaze praktiĉna uputstva za razne ţivotne oblasti. Ako se sve to

sagleda, uviĊa se kako je teško doći do razumevanja. Ali, s druge strane, do tog razumevanja

mora da se doĊe u najpraktiĉnijim oblastima ţivota, kojima pripada i poljoprivreda.

Vidite, za razne oblasti poljoprivrednog ţivota moramo steći uvid u naĉin delovanja

supstanci i snaga, a i o naĉinu delovanja duhovnog, ako ĉovek hoće da sa stvarima postupa na

pravilan naĉin. Dete, sve dok ne zna ĉemu sluţi, na primer, ĉešalj, grize ga, koristeći ga sasvim

neprikladno. Isto tako će se neprikladno koristiti stvari ako ĉovek ne zna šta je njihova prava

suština, o ĉemu se kod njih radi.

Pogledajmo, na primer, neko drvo. Ono se razlikuje od obiĉne jednogodišnje biljke koja

ostaje samo na stepenu trave. Ono je obavijeno korom. Šta je zapravo suština drveta u odnosu na

jednogodišnju biljku? Uporedimo takvo jedno drvo sa nekom humkom, gomilom zemlje,

pretpostavićemo, izuzetno bogatom humusom, koja u sebi sadrţi manje ili više biljnih materija u

raspadanju, moţda i materija ţivotinjskog porekla u raspadanju.

45

Uzmimo da je ovo (levo) humka u kojoj sam napravio udubljenje sliĉno krateru. To je humka

bogata humusom. A ovo je drvo (desno), spolja manje ili više tvrdo, dok u unutrašnjosti raste

ono što dovodi do stvaranja drveta. Moţe vam se uĉiniti ĉudnim što ja poredim te dve stvari. Ali

one imaju više srodnosti nego što mislite. Ono zemljano, što sam vam na ovaj naĉin opisao, koje

je proţeto humusnim supstancama koje se u njemu nalaze u raspadanju, ono u sebi sadrţi

etersko-ţivotno. O tome se radi. Ako imamo takvo zemljano koje nam svojim naroĉitim

svojstvima pokazuje da u sebi sadrţi etersko-ţivotno, onda je ono na putu da postane omotaĉ

biljke. Ali ono ne uspeva da postane omotaĉ biljke koji se uvlaĉi u koru drveta. To mu u prirodi

ne uspeva. Umesto da se oblikuje takva humka i da u nju uĊe humus, koji zahvaljujući naroĉitim

svojstvima koje proizlaze od etersko-ţivotnog, deluje u zemljištu, humka, na jednom višem

razvojnom obliku, obavija biljku.

Ako se na nekom mestu na Zemlji gornji sloj zemlje, njena površina odvoji od njene

unutrašnjosti, onda će sve ono što se uzdiţe iznad normalnog nivoa zemlje, u odreĊenom

predelu, pokazati naroĉitu sklonost prema ţivom, pokazati naroĉitu sklonost proţimanja etersko-

ţivotnim. Stoga će vam biti lakše obiĉnu zemlju, neorgansku, mineralnu zemlju oplemeniti

humusnim supstancama, ili uopšte nekom otpadnom supstancom u stanju raspadanja, ako

napravite humku i proţmete je tom supstancom. U tom sluĉaju će zemljano teţiti da postane

unutrašnje ţivo, srodno biljci. Isti se proces dešava prilikom rasta drveta. Zemlja se uzdigne,

okruţi biljku, okruţi je svojom eterskom ţivotnošću. Zašto?

Vidite, sve vam ovo govorim da bih kod vas probudio predstavu o postojanju unutrašnje

srodnosti izmeĊu onoga što je ukljuĉeno unutar obrisa biljke i onoga što je zemljište oko biljke.

Uopšte nije istina da ţivot biljke prestaje sa obrisom, sa spoljašnjim obodom biljke. Ţivot kao

takav se nastavlja dalje, pogotovo od korena biljke u zemlju, i za mnoge biljke gotovo da ne

postoji oštra granica izmeĊu ţivota u biljci i ţivota u okolini u kojoj ţivi. Pre svega ĉovek mora

biti ovim proţet, to mora temeljno da shvati, da bi mogao stvarno da razume suštinu naĊubrene

zemlje ili bilo kog drugog sliĉno obraĊenog zemljišta.

Treba znati da se Ċubrenje sastoji u oţivljavanju zemlje kako biljka ne bi došla u mrtvu

zemlju. Ona lakše izvršava ono što je nuţno za obrazovanje ploda, ako je već uronjena u ţivot. U

osnovi uzevši svemu biljnom je svojstveno to pomalo parazitsko, da se razvija kao parazit na

ţivoj zemlji. Pošto u mnogim predelima ne moţemo raĉunati s tim da sama priroda obezbeĊuje

zemlji dovoljno organskog otpada, koji se onda u njoj raspada, da bi zemlju dovoljno proţela

ţivotom, moramo u nekim predelima biljnom rastinju priteći u pomoć Ċubrenjem. Najmanje

tamo gde je, takozvana, crnica. Jer tamo se sama priroda pobrinula da zemlja bude dovoljno ţiva.

Vidite da se zaista mora razumeti o ĉemu se radi. Ali treba razumeti još nešto, treba razumeti

– to je teška reĉ – mora se uspostaviti neka vrsta liĉnog odnosa prema tome šta u poljoprivredi

dolazi u obzir, pre svega liĉni odnos prema Ċubrivu, a pogotovo prema radu s njim. To izgleda

kao neki neprijatan zadatak, ali bez tog liĉnog odnosa ne ide. Zašto? To će vam odmah biti jasno

46

ako ste u stanju da uĊete u pitanje: šta je uopšte suština ţivog? Ţivo uvek ima jednu spoljašnju i

jednu unutrašnju stranu. Unutrašnja strana je uvek u nekoj koţi, u nekom omotaĉu, a spoljašnja

strana je izvan nje. Pogledajmo sada unutrašnju stranu.

U unutrašnjoj strani nisu samo struje snaga koje idu napolje u pravcu ovih strelica (vidi

crteţ), nego unutrašnji ţivot nekog organizma ima i struje snaga koje od koţe idu i prema unutra,

koje se potiskuju nazad. Organsko biće je spolja okruţeno svim mogućim strujama snaga. Postoji

nešto što na sasvim egzaktan naĉin, ali u neku ruku liĉni naĉin, izraţava kako organsko biće

uspostavlja odnos izmeĊu svoje unutrašnje i svoje spoljašnje strane. Sve ono što se u

unutrašnjosti organskog bića dešava kao delovanje snaga, u stvari u unutrašnjosti organizma,

dakle unutar obrisa njegove koţe, ono što podstiĉe ţivot i što ga odrţava, sve to mora – oprostite

mi opet jedan oštar izraz – unutar sebe mirisati, mogli bismo takoĊe reći zaudarati. U tome se u

suštini sastoji ţivot, da zadrţi ono što inaĉe širi miris, da stvari koje mirišu ne zraĉe previše

napolje, nego da se zadrţe u unutrašnjosti. Organizam prema spoljašnjem svetu mora da ţivi tako

da kroz svoj omotaĉ od koţe ispušta što je moguće manje onoga što u njemu stvara ţivot koji

podstiĉe mirise, tako da bi se moglo reći: organsko biće je utoliko zdravije, ukoliko miriše više u

unutrašnjosti, a manje napolju.

Organizam, posebno organizam biljke, nije predodreĊen da ispušta mirise, nego da ih prima.

I ako se sagleda ono što ide u korist neke mirišljave livade, prošarane biljkama aromatiĉnog

mirisa, onda će se postati svestan uzajamne podrške koja prevladava u svemu ţivom. To mirisno

što se tamo širi drugaĉije je od obiĉnog mirisa ţivota, prijatno je iz razloga koje ćemo još navesti

i to je ono što sada spolja deluje na biljke. Sve te stvari treba ţivo imati pred sobom i prema

njima razviti liĉni odnos; tada se ĉovek nalazi unutar stvarne prirode.

Sada će se raditi o tome da se uvidi kako se Ċubrenje i sve sliĉno, mora sastojati u tome da se

zemljištu podari izvestan stepen ţivotnosti, ali ne samo da mu se podari izvestan deo ţivotnosti,

nego i da mu se omogući, što sam juĉe posebno napomenuo, širenje azota tako da se pomoću

47

njega, kako sam pokazao, izvesnim linijama snaga unese ţivot. Dakle, kada Ċubrimo moramo u

zemljino carstvo uneti dovoljno azota da prenese ţivotnost do onih struktura u carstvu zemlje do

kojih se mora preneti – tamo gde treba da bude podloga biljkama, ispod biljke. To je zadatak. Taj

zadatak se mora obaviti egzaktno i celishodno.

Dakle, vidite, treba da nam bude jasno da ako se upotrebi mineralno, ĉisto mineralno

Ċubrivo, ono nikada neće dospeti do zemaljskog, nego u krajnjem sluĉaju do onoga što je u

zemlji vodeno. Mineralnim Ċubrivima ćete uticati na vodeno zemlje, meĊutim, njime nećete

uspeti da izvršite oţivljavanje same zemlje. Ako su biljke pod uticajem bilo kakvog mineralnog

Ċubriva one će pokazati rast podstaknut vodenim elementom, a ne oţivljenim elementom zemlje.

Ove stvari moţemo najbolje uvideti ako se prvo okrenemo najnezahtevnijem Ċubrivu,

kompostu, koji je ĉesto potcenjen. To je takvo sredstvo za oţivljavanje zemlje u kome su

pomešane razne vrste otpadaka, kojima se pridaje mala vrednost, sve ono što dolazi iz polja, iz

bašte, istrulela trava, otpalo lišće i tome sliĉno, pa i ono što je ostalo od uginulih ţivotinja itd. Te

stvari ne treba potceniti, one u sebi sadrţe ne samo etersko, nego i astralno. To je vaţno. U

gomilama komposta imamo stvarno sve ono što potiĉe od eterskog, ţivog, ali i od astralnog. U

tome je nešto od eterskog i astralnog, ne u tako jakom stepenu kao u stajskom Ċubrivu ili u

osoki,17

ali u izvesnoj meri postojanije; etersko i astralno se u tome nastanjuju, pogotovo se tu

nastanjuje astralno. Radi se samo o tome da tu nastanjenost na odgovarajući naĉin uzmemo u

obzir. Astralnom će u njegovom delovanju na azot odmah naškoditi ako postoji prejako bujanje

eterskog. Previše razbujani ţivot u eterskom će takoreći onemogućiti pojavu astralnog u

kompostnoj gomili.

U prirodi postoji nešto izvanredno, o ĉemu sam vam već govorio sa razliĉitih gledišta. To je

kreĉnjaĉko. Ako unesete kreĉnjaĉko u vidu gašenog kreĉa u gomilu komposta, onda nastaje

nešto naroĉito: ne utiĉući posebno na isparavanje astralnog, gašeni kreĉ preuzima etersko, time

se isisava i kiseonik i astralno će se na jedan lep naĉin podstaći na dejstvo. Time se postiţe nešto

sasvim odreĊeno. Time se postiţe, ako se Ċubri kompostom, da se zemljištu pruţi nešto što teţi

da vrlo jako proţme astralno zemljanim, bez posredovanja eterskog elementa.

Dakle, astralno, bez zaobilaznog puta preko eterskog, vrlo snaţno prodire u zemlju. Time se

zemlja, rekao bih, sasvim naroĉito astralizuje i zaobilaznim putem, preko astralizovanog se

proţima azotnim, tako da će ono što nastaje zaista biti vrlo sliĉno odreĊenom procesu u ljudskom

organizmu, onom što je u ljudskom organizmu sliĉno procesu u biljci. Ali sliĉno procesu u biljci

na taj naĉin da mu nije mnogo stalo do stvaranja ploda, pa se zadrţava na stepenu obrazovanja

lista i stabljike. Mi moramo taj proces, koji prenosimo zemlji, stoga, imati u sebi da bismo na

odgovarajući naĉin podstakli ţivotne namirnice na delatnost, za koju sam vam govorio da mora

biti prisutna. Na tu delatnost podstiĉemo i zemljište, ako ga obraĊujemo na opisani naĉin. Mi

time pripremamo zemljište tako da nam ono to moţe proizvesti, pri ĉemu je naroĉito dobro, ako

to jedu ţivotinje, tako da pod njegovim daljim dejstvom razviju unutrašnju delatnost, ĉine telo

unutrašnje oţivljenim. To drugim reĉima znaĉi: uĉinićemo dobro da tim kompostom Ċubrimo

naše livade i pašnjake, i ako to strogo sprovodimo, uspećemo – pogotovo onda ako izvršimo i

ostale bitne postupke – da dobijemo dobru sveţu stoĉnu hranu. Ta hrana, kada se pokosi,

upotrebljiva je i kao suva hrana, kao seno. Ali, rekao bih, da bi se kod takvih stvari postupalo na

ispravan naĉin, treba imati uvid u celu stvar. Jer šta mora u pojedinostima da se uradi, to naravno

17

Ono što nastaje iz teĉnog dela ekskremenata i iz stoĉne mokraće. Hemijski sastav osoke zavisi od vrste domaćih

ţivotinja, naĉina ĉuvanja i negovanja i ishrane domaćih ţivotinja. Smatra se za izvanredno Ċubrivo koje utiĉe na

porast i razviće useva.

48

najĉešće zavisi od osećaja. Ali se taj osećaj razvija ako ĉovek ima pravilan uvid u celu prirodu

toga procesa.

Sad opet, ako se gomila komposta jednostavno ostavi tako kako je ranije opisano, moţe se

vrlo lako desiti da ona svoju astralnost proširi na sve strane. I radiće se o tome, da se sada razvije

liĉni odnos prema tim stvarima, da se ta gomila po mogućstvu dovede do toga da što manje

zaudara. To se postiţe time što ćemo prvo polagati tanke slojeve, a onda ćemo preko njih nasuti,

recimo, usitnjeni treset, pa zatim opet jedan tanak sloj itd. Time se zadrţava ono što bi inaĉe

isparavalo, jer azot u svim mogućim spojevima traţi naĉin da se raširi. Miris će tada biti zadrţan.

Time hoću da naglasim, da se celom poljoprivrednom biću mora pristupiti s uverenjem da se

svuda mora razlivati ne samo ţivot, nego i astralno, da bi cela stvar delovala.

A sada, polazeći od toga, moţete doći i do neĉeg drugog. Da li ste ikad razmišljali o tome

zašto krave imaju drugaĉiju vrstu rogova od jelena ili srndaća? To je jedno vrlo vaţno pitanje.

Odgovor koji nam na to nudi nauka je obiĉno nešto krajnje jednostrano i površno. Odgovorimo

na pitanje, zašto krave imaju takve rogove? Rekao sam, organsko ţivo, ne mora uvek imati struje

snaga usmerene prema napolju, nego one mogu da budu usmerene i prema unutra. Zamislite sada

tako nešto organsko, grudvastog oblika sa strujama snaga koje teku napolje i strujama snaga koje

teku unutra. Bio bi to baš nepravilan, grudvast organizam, neko nezgrapno ţivo biće. Ako bi bio

takav sluĉaj, onda bismo imali krave koje izgledaju sasvim ĉudno. One bi sve bile grudvaste sa

malim noţicama, kakve su u prvom embrionalnom stadijumu. Takve bi one ostale, izgledale bi

groteskno. Ali krava nije tako organizovana, ona ima rogove, ima papke. Šta se dešava na

mestima gde rastu papci, rogovi? Na tim mestima se na naroĉito snaţan naĉin šalju struje prema

unutrašnjosti. Tu spoljašnje biva naroĉito snaţno zaustavljeno. Tu ne samo da nema

komunikacije kroz propustljivu koţu ili dlaku, nego su tu u potpunosti zatvorena vrata onome što

struji napolje. Stoga je graĊa rogova sasvim u vezi sa izgledom ţivotinje. GraĊa rogova i papaka

je sasvim u vezi sa ĉitavim uobliĉenjem ţivotinje.

Sasvim je druga stvar sa jelenskim rogovima. Kod ovih se ne radi o tome da se strujanja

vraćaju u organizam, nego se izvesna strujanja delimiĉno puste napolje, tamo su ventili kroz koje

se izvesna strujanja prazne. Ova strujanja ne moraju uvek da budu teĉna ili vazdušna, ona mogu

biti i strujanja snaga koja se nalaze u rogovima. Jelen je lep stoga što ima jaku komunikaciju sa

okolinom time što izvesna svoja strujanja šalje napolje i sa okolinom ţivi, pa usled toga prima

sve ono što organski deluje u nervima i ĉulima. On je brza i nervozna ţivotinja. U izvesnom

smislu sve ţivotinje koje imaju takve rogove su pomalo prostrujane nervozom, što već moţe da

im se vidi u oĉima.

Krava ima rogove da bi u sebe slala ono što treba astralno-eterski da se oblikuje, ono što

probijajući se treba da prodre sve do probavnog organizma, tako da je mnogo posla stvoreno

probavnom organizmu upravo zbog zraĉenja koje iz rogova i papaka dolazi u probavni

organizam. Ko, dakle, ţeli da razume slinavku i šap, dakle povratno delovanje perifernog na

probavni trakt, taj mora da sagleda tu vezu. I naše sredstvo protiv bolesti slinavke i šapa je

spravljeno na osnovu poznavanja te veze. Vidite, time imate kod roga nešto što je usled svoje

naroĉite prirode i bića, pogodno da zraĉi ţivotno i astralno u unutrašnji ţivot. U rogu imate nešto

što zraĉi ţivot, ĉak štaviše i astralno. Kada biste mogli da se uvuĉete u ţivi organizam krave i

kada biste se našli u njenom ţelucu, onda biste po mirisu ustanovili kako se astralno-ţivotno

uliva iz rogova u unutrašnjost. Kod papaka je sliĉan sluĉaj.

To nam ukazuje na stvari koje moţemo da preporuĉimo kako bi se povećala delotvornost

stajskog Ċubriva. Šta je, u stvari, obiĉno stajsko Ċubrivo? Obiĉno stajsko Ċubrivo je ono što je

kao hrana ušlo u ţivotinju, što je organizam do izvesnog stepena, do izvesne taĉke uzeo u sebe i

49

pruţio uslove za dinamiĉko nastajanje delatnih snaga u organizmu, ali ne sluţi prvenstveno

povećanju supstance, već se izluĉuje. Ali ono je bilo u organizmu, proţelo se astralnim i

eterskim. U astralnom se proţelo snagama koje nose azot, u eterskom snagama koje nose

kiseonik. Time se proţela masa koja se sada pojavljuje kao balega.

Zamislite sada da uzmemo tu masu i predamo je zemlji na bilo koji naĉin – o pojedinostima

ćemo još govoriti – mi predajemo zemlji etersko-astralno, koje se opravdano nalazi u stomaku

ţivotinje, i u stomaku ţivotinje proizvodi snage biljne vrste. Jer su snage koje mi proizvodimo u

našem probavnom traktu biljne vrste. Mi, u stvari, moramo da budemo strašno zahvalni što

nastaje balega, jer ona etersko i astralno iz unutrašnjosti organa iznosi napolje. I tu ostaje. To

samo moramo na odgovarajući naĉin da saĉuvamo. Tako kod balege imamo nešto što je eterske i

astralne prirode. Zemljište time biva oţivljeno i astralizovano. Ali ne samo u vodenom, nego

posebno u zemljanom. To ima snagu koja savladava neorgansko u zemlji.

Naravno, ono što se predaje zemlji, mora izgubiti prvobitan oblik koji je imalo ranije kao

ţivotna namirnica; ono mora da proĊe unutrašnjim organskim procesom kroz sistem varenja. U

izvesnom smislu ono prolazi kroz proces raspadanja i rastvaranja. Ali najbolje je kada se nalazi u

taĉki u kojoj krene da se rastvara putem sopstvenog eterskog i astralnog. Tada se u tome

nastanjuju paraziti, sićušna ţiva bića. Tu ona nalaze vrlo hranljivo tlo. Stoga se misli i da ta

parazitska bića imaju nekog udela u kvalitetu Ċubriva. MeĊutim, ona su samo znak da se Ċubrivo

nalazi u ovom ili onom stanju. Njihov je znaĉaj u tome što to pokazuju. MeĊutim, verovanje da

bi se unošenjem bakterija ili neĉeg sliĉnog Ċubrivo radikalno popravilo, to je ipak zabluda. To bi

nam se na prvi pogled uĉinilo taĉno, ali u stvari nije tako. Još ću govoriti o tome zašto to zapravo

nije tako. Ali, krenimo dalje.

Uzmimo Ċubrivo, onakvo kakvo nam je dostupno, napunimo njime kravlji rog i stavimo ga u

odreĊenu dubinu u zemlju – otprilike tri ĉetvrt do metar i po u zemlju, ako ona nije suviše

glinovita ili suviše peskovita. Trebalo bi za to da izaberemo dobru zemlju koja nije suviše

peskovita. Time što smo kravlji rog sa njegovim sadrţajem Ċubriva zakopali, time u kravljem

rogu konzerviramo snage kojima je taj rog navikao da raspolaţe u samoj kravi, vraćajući, naime,

oţivljavajuća i astralna zraĉenja. Time što je kravlji rog spolja okruţen zemljom, sva zraĉenja

ulaze u njegovu šupljinu krećući se u smislu eterizacije i astralizacije. Time će sadrţaj Ċubriva u

kravljem rogu biti unutrašnje oţivljen snagama privuĉenim iz okolne zemlje, što eterski

oţivljava celokupan sadrţaj kravljeg roga tokom cele zime, dakle, kada je unutrašnjost zemlje

najţivlja. Unutrašnjost zemlje je najţivlja zimi. U tom Ċubrivu su konzervirane sve ţivotne snage

pa se u sadrţaju kravljeg roga nalazi izuzetno koncentrisana oţivljavajuća snaga Ċubriva.

Tada kravlji rog moţe da se iskopa i iz njega izvadi Ċubrivo. Prilikom našeg poslednjeg

ogleda u Dornahu, gospoda su se sama uverila da, kada smo Ċubrivo izvadili, ono više uopšte

nije zaudaralo. To je bilo vrlo uoĉljivo. Nije imalo nikakav miris, ali je, naravno, poĉelo pomalo

da miriše ĉim se pomešalo sa vodom. U njemu je ogromna snaga astralnog i eterskog, koju

moţete da upotrebite tako što izvadite to što je prezimilo u kravljem rogu i razredite vodom koju

bi trebalo malo zagrejati. Ja bih prvo pogledao površinu koju bi trebalo naĊubriti – tako se stvara

predstava o koliĉini – i pokazalo se da je za površinu od oko 1200 m² potreban samo jedan

kravlji rog, ĉija je sadrţina razreĊena sa otprilike pola kante vode. Ĉitav sadrţaj kravljeg roga

mora da bude temeljno promešan u vodi. Kada se poĉne sa mešanjem, treba raditi tako da se brzo

meša ivicom kante, po periferiji, tako da se skoro do dna obrazuje krater, da se cela sadrţina

kreće u vrtlogu rotacije. Tada se brzo napravi zaokret, tako da se sve to zakovitla na suprotnu

stranu. Ako se to radi jedan sat, sve će se temeljno proţeti jedno drugim.

50

Zamislite samo koliko je malo tu potrebno rada. Te stvari ne zahtevaju mnogo truda. Osim

toga, pretpostavimo da će inaĉe nezaposleni ĉlanovi nekog gazdinstva imati naroĉito

zadovoljstvo – bar u poĉetku – da mešaju Ċubrivo. Ako to radi ćerka ili sin, oni će to predivno

obaviti. Razvija se prijatan osećaj kada se otkrije kako se iz bezmirisnog razvija laki miris. Taj

liĉni odnos, koji moţe da se razvije prema ovoj stvari, ima u sebi nešto izuzetno prijatno za

ĉoveka koji voli da posmatra prirodu u celini, a ne samo onako kako se predstavlja u nekom

turistiĉkom vodiĉu.

Naš sledeći zadatak biće da se obraĊeno zemljište poprska tako da se sredstvo sjedini sa

zemljom; male površine se mogu prskati obiĉnom prskalicom. Razume se da će se za veće

površine morati konstruisati naroĉite mašine. Ali, ako se već došlo do toga da se obiĉno Ċubrivo

na ovaj naĉin, rekao bih, sjedini sa ovom vrstom „duhovnog Ċubriva“, videće se kolika plodnost

moţe iz toga da proizaĊe. Uvidećete da je tu stvar moguće razviti na sasvim izvanredan naĉin.

Jer se ovom postupku – koji sam opisao – odmah moţe prikljuĉiti i drugi, koji moţe da se sadrţi

u sledećem.

Opet se uzmu kravlji rogovi, ali se ovaj put ne pune Ċubrivom, nego poput brašna usitnjenim

kvarcom ili kremenom, a moţe i feldspatom (glinenac). Od toga treba napraviti kašu gustine

otprilike sasvim retkog testa i time napuniti kravlji rog. Sada se to umesto da se pusti da prezimi,

ostavlja preko leta. Pošto je odstajalo celo leto, izvadi se u kasnu jesen. Sadrţaj se saĉuva do

sledećeg proleća; onda se to što je bilo izloţeno letnjem ţivotu pod zemljom, obradi na sliĉan

naĉin, s tom razlikom što je sada potrebna mnogo manja koliĉina. Moţete od te mase uzeti

koliĉinu veliĉine zrna graška i pomešati sa jednom kantom vode, moţe to biti i koliĉina veliĉine

glave ĉiode. Samo se to takoĊe mora mešati jedan sat. Ako ovo upotrebite za prskanje biljaka –

ovo je naroĉito pogodno za povrtarske biljke i sliĉno – ne za grubo zalivanje, nego fino prskanje,

videćete kako ovo potpomaţe delovanje koje dolazi sa druge strane, iz same zemlje, zahvaljujući

kravljem Ċubrivu iz roga.

I kada se jednom, što nije rĊavo, ovaj postupak proširi na velike površine – a zašto ne bi bilo

moguće za to imati i mašine, njih ne bi bilo tako teško napraviti, da se njima poprskaju ĉitava

polja – onda ćete videti kako kravlje Ċubrivo iz roga gura odozdo, a drugo odozgo vuĉe – niti

prejako, niti preslabo. To moţe na ĉudesan naĉin da deluje upravo kod ţitarica.

Vidite, ove stvari su, rekao bih, izdvojene iz jednog posmatranja većeg obima, a ne iz

trenutne zaokupljenosti jednom stvari, što bi bilo tako kao kada bi neko hteo da izgradi teoretski

celog ĉoveka iz jednog prsta. Svakako i takvim metodama se postiţe nešto što zaista ne treba

potcenjivati. To što se danas ispituje šta poljoprivredniku – kako se to kaţe – moţe biti

produktivno, time se stvar svodi na to kako se proizvodnja moţe finansijski uĉiniti najunosnijom.

Pri tome se ne dolazi na mnogo šta drugo. Naravno, ne misli se uvek na to, ali je to nesvesno

uvek prisutno – kao poljoprivrednik ĉovek je onda zadivljen ako nekim merama trenutno

postigne velike rezultate, ima velike krompire, uopšte ima nešto veliko, što buja. U istraţivanju

se ne ide dalje od toga; ipak sve to nije ono najvaţnije u celoj stvari.

Najvaţnije je ako ljudi proizvedu takve stvari koje su najblagotvornije za ţivot. Moţete da

odgajite neki plod koji izgleda sjajno u polju ili u voćnjaku, ali to moţda moţe da bude samo

nešto što ĉoveku puni stomak, ali ne i ono što organski unapreĊuje njegov unutrašnji ţivot. A do

te taĉke, da ĉovek dobija najbolju vrstu hrane za svoj organizam, savremena nauka nije doprla,

pošto za to ne nalazi put.

MeĊutim, vidite, u tome što se govori iz duhovne nauke, nalazi se ĉitavo domaćinstvo

prirode. Tu se mislilo polazeći od celine; odatle je ono pojedinaĉno, mora se reći, merodavno za

celinu. Iz toga ne moţe da proizaĊe ništa drugo, nego da se u poljoprivredi radi tako da ona za

51

ljude i za ţivotinje daje ono što je najbolje. Štaviše, kod posmatranja se svuda polazi od ĉoveka;

za sve je osnova ĉovek. Stoga se daju uputstva koja najbolje potpomaţu ĉovekovu prirodu. To je

ono što ovaj oblik posmatranja razlikuje od onih koji su danas uobiĉajeni.

_____________

(Dva preprata pomenuta u ovom predavanju su danas poznata kao preparati 500 i 501. Preparati

opisani u V predavanju su u današnjoj literaturi poznati pod nazivom 502-507. Tokom vremena

su razvijene metode spravljanja i primene preparata, ali nisu iznete u ovoj knjizi zbog toga što je

cilj ovog niza predavanja iznošenje principa njihove primene, a ne tehnikalija. Dalja obaveštenja

se mogu dobiti u Biodinamiĉkom udruţenju Srbije, Jaše Tomića 3, 26300 Vršac, 065/8065-806,

http://www.biodinamika.org/.)

52

Prva rasprava

ODGOVORI NA PITANJA

Kobervic, 12. jun 1924.

RazreĊivanje, mešanje i rasturanje Ċubriva iz kravljeg roga; ĉuvanje i upotreba kravljih

rogova; podsticanje semena u haos; sposobnost reprodukcije i hranljivost ţitarica

Pitanje: Da li se razreĊivanje nastavlja aritmetiĉkom progresijom?

Odgovor: Na ovo pitanje moţe da se odgovori ovako. Verovatno će sa povećanjem površine

biti potrebno više vode, a manje kravljih rogova, tako da se sa srazmerno malo kravljih rogova

mogu naĊubriti velike površine. Mi smo u Dornahu imali dvadeset i pet kravljih rogova i to smo

raspodelili na jedan veći vrt. Prvo smo uzeli jedan rog na pola kante. Zatim smo u jednu punu

kantu stavili dva kravlja roga. Potom smo naĊubrili jednu površinu koja je bila znatno veća:

sedam kravljih rogova na sedam kanti.

Pitanje: Moţe li se za veće površine koristiti neka mehaniĉka mešalica za mešanje Ċubriva ili

to nije dozvoljeno?

Odgovor: To je, svakako, nešto ĉega se moţemo strogo pridrţavati ili pak moţemo odluĉiti

da pomalo skliznemo u nešto što je surogat. Nema sumnje da je mešanje rukom nešto drugo nego

mešanje mašinom. Mehanistiĉko shvatanje to neće da prizna. Ali, razmislite samo koliko je

velika razlika ako mešate rukom, pri ĉemu se svi fini pokreti slivaju u mešanje koje izvodi ruka,

sve one stvari koje eventualno ulaze u to, ĉak i osećanja, sve što u to ulazi ili ako se to prosto

mehaniĉki meša. Naravno, ljudi danas ne veruju da tu postoji neka razlika; ali to se moţe sasvim

jasno primetiti i u medicini. Verujte da nije sasvim isto da li se neki lek spravlja ruĉno ili

mašinski. Kada ĉovek sam spravlja neku stvar, on joj dodaje nešto što ova zadrţava. Daću vam

jedan primer. Nekima od vas su poznati lekovi Marije Riter.18

Ne bi trebalo da se podsmevate

takvim stvarima. Ĉesto su me pitali šta mislim o tim lekovima? Moţda znate da su im neki pevali

slavopojke, dok drugi misle da oni nisu naroĉito delotvorni. Naravno, oni su delotvorni, ali

uveren sam da kada se ova sredstva budu uvela u trgovinu, da će bitno izgubiti od svoje

delotvornosti. Upravo kod ovakvih sredstava nije isto da li ih poseduje lekar i da li ih neposredno

daje pacijentu. Naime, ako nešto takvo lekar da pacijentu i ako se to dešava u malom krugu, onda

on to predaje sa izvesnim entuzijazmom. Vi ćete reći, entuzijazam ne pomaţe. Ali, on posreduje

i treperi zajedno s tim, tako da danas lekari koji rade sa entuzijazmom mogu mnogo da pomognu.

Upravo zbog toga lekovito sredstvo Marije Riter vrlo snaţno deluje. Oduševljenjem se mogu

postići veliki rezultati. MeĊutim, ako se to bude radilo zanatski, onda će verovatno taj naĉin

delovanja da izvetri. To je ono što kod ovakvih stvari dolazi u obzir: da li se nešto radi tako da

potiĉe od ljudske ruke – a mnogo toga potiĉe od ljudske ruke – ili se to radi mašinom. Ali

vremenom će se pokazati da preduzimanje tog mešanja priĉinjava veliko zadovoljstvo, tako da se

tamo gde se koriste kravlji rogovi, ne moţe zamisliti neka mašina. Doći će jednom dan kada će

se taj posao raditi nedeljom da bi se zabavilo posle veĉere. Jednostavno će se nedeljom pozvati

mnogo gostiju, pa kad svi prionu na rad postići će se najboljih mogući rezultati i bez mašina.

18

Ritterischen Heilmittel.

53

Pitanje: Raspodela pola kante vode na površinu od jedne trećine jutra moţe da izazove

izvesne tehniĉke poteškoće. Ako se koliĉina kravljih rogova poveća, onda će se i teškoće

srazmerno broju povećavati. To će još više oteţati rasturanje. Da li se ta koliĉina vode moţe još

više razrediti ili meru (pola kante) treba ostaviti kakva jeste? Dakle, da se uzme otprilike pola

kante na trećinu jutra.

Odgovor: To će biti moguće. MeĊutim, verujem, da se onda mora menjati naĉin mešanja. To

moţete raditi ovako: da prvo u kanti vode izmešate sadrţinu jednog kravljeg roga, pa onda to

razredite, a zatim će to morati ponovo da se meša. No, mislim da bi onda bilo bolje da se

izraĉuna koliko manje supstance mora da se umeša u pola kante, iako će je biti manje od jednog

roga. Vrlo je bitno da se postigne unutrašnja proţetost. Ako se supstanca prosto saspe, onda to

još uvek nije prava proţetost. Mora se postići unutrašnje proţimanje. Ako se izvesna koliĉina

guste supstance ulije i ako se snaţno ne izmeša, onda se ne dobija temeljna izmešanost. Verujem

da će ljudima koji mešaju biti lakše ako mešaju po pola kante sa manje supstance, nego kad

ponovo moraju da mešaju ono što je već razreĊeno.

Pitanje: Verovatno će u teĉnosti zaostati neki ĉvrsti sastojci. Da li bi trebalo teĉnost procediti

da bi mogla bolje da se rasprši?

Odgovor: Mislim da to neće biti potrebno. Ako se brzo meša, dobija se priliĉno mutna

teĉnost i nema potrebe da se obazirete na neka strana tela. Đubrivo će se pravilno rasporediti.

Ĉista kravlja balega je najbolja, pa ĉak i kad se u njoj naĊu strana tela ne verujem da je potrebno

muĉiti se oko nekog posebnog ĉišćenja. Ako se unutra naĊu strana tela, pod odreĊenim

okolnostima ona neće biti štetna, ona, štaviše, mogu biti korisna, a pošto pri koncentrisanju i

ponovnom razreĊivanju ne deluje ništa drugo nego zraĉenje, dakle, više ne deluju supstance već

samo dinamiĉko zraĉenje, ne postoji opasnost da se na mestima na koja padne takvo strano telo

dobije krompir sa dugaĉkim klicama, a na njima ništa. Takve opasnosti nema.

Pitanje: Mislio sam samo na upotrebu aparata za prskanje.

Odgovor: Moţe da se procedi, to ne škodi. Najbolje bi bilo da se na prskalicu odmah ugradi

neka vrsta rešeta.

Pitanje: Ne kaţe se da li bi trebalo izmeriti masu iz rogova, da bi se dobio taĉan odnos. Da li

pola kante znaĉi švajcarsku kantu ili se radi o litrama?

Odgovor: Koristio sam švajcarsku kantu,19

onu u koju se u Švajcarskoj muze mleko. To smo

isprobali neposrednim posmatranjem. Sada bi to trebalo prevesti na teţinske odnose.

Pitanje: Da li kravlji rogovi mogu da se koriste više puta ili uvek moraju da budu od tek

zaklane ţivotinje?

Odgovor: To nismo isprobali, ali mislim – prema onome što mogu da znam o tim stvarima –

da se kravlji rogovi mogu upotrebiti tri do ĉetiri puta uzastopce, a da onda više neće biti pogodni.

Moţda bi moglo da se uradi sledeće: da se rogovi posle tri ili ĉetiri upotrebe ostave u štali gde su

krave, da bi mogli da se koriste još jednu godinu. MeĊutim, ne znam koliko kravljih rogova

jedno imanje ima na raspolaganju, da li pri tom treba biti posebno štedljiv ili ne. To je pitanje na

koje ne mogu ovog ĉasa da odgovorim.

19

Kanta od 10 litara.

54

Pitanje: Gde treba nabavljati kravlje rogove? Da li treba da se nabavljaju iz istoĉnoevropskih

ili srednjoevropskih podruĉja?

Odgovor: Sasvim je svejedno sa kog se podruĉja uzimaju rogovi, samo ih ne treba uzimati od

strvine, moraju biti koliko je god moguće sveţiji. Ma koliko to paradoksalno zvuĉalo, ţivot na

zapadu, na zapadnoj polulopti je sasvim druga stvar od ţivota na istoĉnoj polulopti. Ţivot u

Africi, Aziji, Evropi znaĉi nešto drugo od ţivota u Americi. Tako bi moţda trebalo, s obzirom na

okolnosti, sa rogovima ameriĉke stoke postupati drugaĉije. Moglo bi se moţda pokazati da je

kod tih rogova potrebno da se balega malo stvrdne, da se zgusne, da se više sabije. Najbolje je da

se uzmu rogovi iz iste oblasti gde će se koristiti. Postoji vrlo jaka povezanost izmeĊu snaga koje

vladaju u kravljim rogovima i snaga koje vladaju u dotiĉnoj oblasti, dok snage stranih rogova

mogu da ratuju sa stvarima koje su u zemlji. Stoga treba uzeti u obzir, što je ĉest sluĉaj, da krave

potiĉu iz neke druge oblasti, a ne iz oblasti u kojoj će se koristiti njihovi rogovi. No, ako se krava

otprilike tri do ĉetiri godine hranila na odreĊenom zemljištu, dakle na njemu ţivela, onda će

morati da se prihvati da ona pripada tom zemljištu (ukoliko to nije stoka sa zapada).

Pitanje: Koliko rogovi treba da budu stari? Da li treba da budu od stare ili mlade krave?

Odgovor: Mislim da sve to treba isprobati. Prema prirodi stvari najbolji će biti rogovi srednje

starih krava.

Pitanje: Koliko rogovi treba da budu veliki?

Odgovor: Dr Štajner crta veliĉinu roga na tabli – otprilike, 30-40 cm dugaĉki – to je

uobiĉajena veliĉina rogova algojskih20

krava.

Pitanje: Da li je bitno da li je rog uzet od vola tj. od muške ili ţenske ţivotinje?

Odgovor: Velika je verovatnoća da rog od vola uopšte ne deluje, a da će od bika delovati

relativno slabo. Stoga uvek naglašavam – rogovi od krave. Mislim na ţensku ţivotinju.

Pitanje: Kada je najbolje sejati ţitarice, hlebno ţito?

Odgovor: Taĉan odgovor na ovo pitanje dobićete kada budem govorio o setvi. Setva je,

naravno, vrlo vaţna i velika je razlika da li se obavlja bliţe zimskim mesecima ili dalje od njih.

Ako se obavlja bliţe zimskim mesecima, onda usev ima veću reproduktivnu sposobnost. Ako se

obavlja dalje od zimskih meseci, onda se utiĉe na veću hranljivost ţitarica.

Pitanje: Da li je moguće Ċubrivo iz kravljeg roga rasturati sa peskom? Ima li pri tome kiša

neki znaĉaj?

Odgovor: Što se tiĉe peska, to bi moglo da se radi. To nikada nismo probali. Ništa ne govori

protiv. Kako pak deluje kiša, to je nešto što bi jednom moralo da se isproba. Moţe se

pretpostaviti da kiša pri tome ne izaziva nikakve promene. Eventualno moţe da pojaĉa dejstvo. S

druge strane, ipak se radi o vrlo velikoj koncentraciji snaga, tako da bi se moglo pomisliti kako

bi se pod malim udarima kišnih kapi one mogle previše rasuti. To je stvarno zaista fino delovanje

i moralo bi sve da se uzme u obzir. Unošenju peska meĊu kravlje Ċubrivo nema šta da se

prigovori.

Pitanje: Kako treba ĉuvati kravlje rogove i njihov sadrţaj od štetnih uticaja?

20

Algoj (Allgäu) oblast u Bavarskoj.

55

Odgovor: Kod ovakvih stvari, uopšteno govoreći, otklanjanje takozvanih štetnih uticaja, po

pravilu izaziva više štete nego koristi. U novije doba se mnogo polaţe na to da se svuda vrši

dezinfekcija. U tom pogledu se bez sumnje na svim podruĉjima ide predaleko. Na primer, kada

smo kod naših lekova hteli da spreĉimo svaku mogućnost pojave buĊi, morali smo da primenimo

metode koje su ometale svaku njihovu lekovitu snagu. Prema tim „štetnim uticajima“ nemam

nikakav odnos. To uopšte ne šteti tako mnogo. Najbolje je da se ĉovek ne bavi mnogo metodama

ĉišćenja i da ostavi stvari kakve jesu. Mi smo rogove pokrivali svinjskim mehurom da ne bi u

njih upadala zemlja. Ne bih preporuĉio neko veliko ĉišćenje rogova. Mora nam biti jasno da

prljavština nije uvek „prljavština“. Ako, na primer, lice premaţete tankim slojem zlata, to je

prljavština, a ipak, zlato nije prljavština. Ponekad je prljavština upravo ono što štiti, što

konzervira.

Pitanje. Treba li nekim merama podstaći delovanje haosa u semenu?

Odgovor: To bi moglo da se uradi, ali nije neophodno. Kada poĉne da se stvara seme, tada je

već dostignut vrhunac stvaranja haosa. Pri tome nije potrebno nikakvo podsticanje. Ovo će biti

potrebno kod Ċubrenja. Pri stvaranju semena takve potrebe nema, tu stvaranje haosa ne treba

podsticati – ĉim je tu oploĊeno seme, tu je i savršen haos. To je, naravno, moguće time što se u

zemljište unese više kremena, jer kroz kremen deluje ono što u zemlju ulazi iz kosmosa. Tako bi

to moglo da se uradi, ali verujem da to nije nuţno.

Pitanje: Koliko treba da budu velike ogledne površine? Zar takoĊe neće biti neophodno da se

nešto uĉini za kosmiĉke snage koje bi trebalo da budu saĉuvane do novog stvaranja biljke?

Odgovor: Ogledi se mogu vršiti na sledeći naĉin. Za te stvari je uvek srazmerno lako davati

smernice. MeĊutim, pogodnu veliĉinu neke stvari ĉovek mora sam da isproba. U smislu ovog

pitanja ogledi se mogu izvesti relativno lako. Recimo, posejemo pšenicu i slatku detelinu jednu

pored druge u dve ogledne leje. Ako primenite kremen, moći ćete da ustanovite da je kod biljke

koja zbog svojih sklonosti lako uspeva da obrazuje seme, obrazovanje semena ometeno. Kod

deteline ćete videti da je tu obrazovanje semena sasvim potisnuto, odnosno da je usporeno. Uvek

se mogu, ako treba, vršiti istraţivanja o tim stvarima. Moţe se porediti kakva svojstva razvija

plod ţitarica – pšenice, na primer – sa sliĉnim svojstvima deteline ili mahunarki. Na taj naĉin se

vrše vrlo zanimljivi ogledi o obrazovanju semena.

Pitanje: Da li je svejedno kada se razreĊene koliĉine iznose na njivu?

Odgovor: Naravno da nije svejedno, ako hoćemo da saĉuvamo kravlje rogove posle vaĊenja

iz zemlje. Ali po pravilu oni mogu i da se ostave u zemlji sve do upotrebe; time oni neće postati

lošiji, ĉak ako treba da prezime i da ostanu još neko vreme tokom leta, neće se pokvariti.

MeĊutim, ako moramo da ih ĉuvamo na nekom drugom mestu, onda bi trebalo napraviti kutiju ili

sanduk, obloţen iznutra tresetnom prašinom. U to treba staviti kravlje rogove kako bi se zadrţala

jaka koncentracija. Za razliku od toga, ne moţe se savetovati ĉuvanje razreĊene teĉnosti.

Mešanje treba da bude obavljeno malo pre no što hoćemo da koristimo teĉnost.

Pitanje: Ako se obraĊuju ozimi usevi, treba li rogove izvaditi tri meseca ranije iz zemlje?

Odgovor: Uvek će biti najbolje – mada to nije toliko vaţno – da se oni ostave u zemlji sve do

upotrebe. Ako se upotrebljavaju predstojeće rane jeseni, ostavite ih u zemlji do trenutka kad su

potrebni. Đubrivo usled toga neće biti lošije.

56

Pitanje: Da li eterske i astralne snage nešto gube usled upotrebe aparata za fino

rasprskavanje, odnosno, usled njima izvršenog finog rasprskavanja?

Odgovor: Sasvim sigurno ne. Te snage su jako povezane. Kao što se uopšte malo treba bojati

da će ono što je duhovno pobeći – osim ako ga od samog poĉetka ne terate – kao što je to sluĉaj

kod materijalnog.

Pitanje: Kako treba postupati sa kravljim rogovima i sa njihovim mineralnim sastojcima koji

su proveli leto u zemlji?

Odgovor: Njima ništa ne smeta ako ih izvadimo i negde saĉuvamo. Mogu se negde baciti na

gomilu. Njihovoj supstanci koja je provela leto u zemlji to neće ništa škoditi. Mogu da se ostave

i na suncu. To moţe ĉak i da im koristi.

Pitanje: Moraju li se rogovi zakopati u zemljište koje kasnije hoćemo da Ċubrimo ili se oni

mogu zakopati jedan do drugog bilo gde?

Odgovor: Tu neće biti gotovo nikakve razlike i ne treba da brinete o tome. Praktiĉno je

najbolje da se izabere mesto gde je srazmerno dobra zemlja, dakle, ne tamo gde je zemlja previše

mineralna, nego gde je humusna; tu se mogu na jednom mestu zakopati svi potrebni kravlji

rogovi.

Pitanje: Šta je sa korišćenjem mašina na gazdinstvu? Reĉeno je da mašine ne treba

upotrebljavati?

Odgovor: Ovo je pitanje na koje, u osnovi uzevši, ne moţe da se odgovori sa poljoprivrednog

gledišta. Nema sumnje da je u našem savremenom društvenom ţivotu ovo priliĉno nesavremeno

pitanje – smeju li da se koriste mašine? Jedva da je danas moguće biti poljoprivrednik, a ne

koristiti mašine. Prirodno je da nisu svi procesi tako srodni sa najintimnijim prirodnim procesima

kao što je mešanje i tome sliĉno. Kao što u ovakav intimni prirodni proces ne bi trebalo uplitati

mašinu, tako i u odnosu na druge pomenute elemente sama priroda brine o tome da kod onoga

što nije pogodno za mašinsku obradu, mašina ne moţe ništa naroĉito da postigne. Pri formiranju

semena mašina ne moţe biti od velike koristi, o tome se brine sama priroda. Ali, danas je već

problem kako obaviti posao bez mašina? Potrebno je samo ukazati na to da u poljoprivredi ne

valja biti opsednu mašinama. Sasvim sigurno će se pokazati, na primer, da nekom imanju nije

potrebna nova mašina za obradu konoplje. Pokazaće se da će onaj ko ima takvu mašinu imati

manje uspeha i pored toga što nova mašina donosi izvesno poboljšanje, nego ako i dalje

upotrebljava staru mašinu sve dotle dok ona traje. No, to su stvari koje nisu u strogom smislu

reĉi poljoprivredne.

Pitanje: Moţe li se navedena koliĉina u vodi rastopljenog Ċubriva iz kravljeg roga upotrebiti

za polovinu površine koju ste naveli?

Odgovor: Onda ćete dobiti suviše bujne plodove. Dogodiće se ono što sam već ranije nekom

drugom prilikom napomenuo. Ako proizvodite, recimo, krompir ili nešto drugo, dobijate bujne

plodove, razgranat bokor, a ono što zapravo ţelite, ne dobijate. Dobijate ono što se zove

prebujno mesto, to dobijate ako nanesete previše Ċubriva.

Pitanje: Kako stoji stvar sa krmnim biljem kod koga je bujnost poţeljna, kao kod spanaća?

57

Odgovor: Verujem da ćemo i u ovom sluĉaju upotrebiti takoĊe pola kante sa jednim kravljim

rogom. To smo u Dornahu uradili za površinu koja je uglavnom zasaĊena povrćem. Za ono što se

uzgaja na većim površinama biće potrebno već mnogo manje. A ovo je optimum.

Pitanje: Da li je svejedno kakva se balega koristi, kravlja, konjska ili ovĉja?

Odgovor: Najbolji materijal za ovaj postupak je bez sumnje kravlja balega. Trebalo bi ovo

pitanje dalje istraţivati – da li se moţe upotrebiti konjska balega. Tada će sigurno biti vaţno da

se rog obmota konjskom dlakom iz grive, da bi se na taj naĉin podstaklo na dejstvo ono što se

kod konja, koji nema rogove, nalazi u grivi.

Pitanje: Treba li to raditi pre ili posle setve?

Odgovor: Pravilno je da se to radi pre setve. Videćemo kako to deluje. Mi smo ove godine

nešto kasnije prešli na stvar, pa će nešto morati da se uradi posle setve. Dakle, videćemo da li to

škodi. Normalno bi bilo da se to radi pre setve da bi zemljište bilo pripremljeno.

Pitanje: Mogu li se isti oni kravlji rogovi koji su već bili korišćeni za Ċubrivo upotrebiti i za

mineralno?

Odgovor: To se, doduše, moţe, ali i oni se ne mogu upotrebiti ĉešće od tri, ĉetiri puta. Oni

izgube svoje snage već posle tri do ĉetiri upotrebe.

Pitanje: Da li je vaţno koja osoba obavlja rad? Da li to moţe da obavlja bilo koja osoba ili to

treba da bude antroposof?

Odgovor: To je pravo pitanje. Kada se ono postavi danas, izaziva podsmeh. Podsećam vas da

ima ljudi koji na prozorima gaje cveće i ono sjajno napreduje. Kod drugih ono ne napreduje,

nego vene. Takve stvari su poznate. Sve te stvari koje su spolja neobjašnjive, dešavaju se na

unutrašnje vrlo providan naĉin, pod uticajem samih ljudi; to se dešava i time da ĉovek, recimo,

obavlja meditacije i priprema se kroz meditativni ţivot – kao što sam juĉe objasnio. Sasvim

drugaĉije se ţivi sa azotom, koji sadrţi imaginacije, ako se meditira. Time ĉovek prelazi u stanje

koje utiĉe da sve postaje bitno delotvornije; u takvo stanje se postavlja naspram ĉitavog sveta

biljaka. Samo što danas ta stvar nije toliko jasna, kao što je bila u vremenima kada se tako nešto

priznavalo. A takva vremena su postojala. Ljudi su znali da se izvesnim postupcima jednostavno

osposobljavaju za negovanje rasta biljaka. Danas, kada se na to ne pazi, kada je ljudima to

izbledelo, ta suptilna dejstva se gube ako se ĉovek kreće meĊu ljudima koji ne obraćaju paţnju

na tako nešto. Stoga je to vrlo lako odbaciti. Zato nisam sklon da otvoreno govorim o ovoj stvari

pred većim skupom, pošto naravno, u današnjim prilikama to moţe vrlo lako da se ospori. Naš

prijatelj Stegeman je nabacio pre neki dan jedno izuzetno škakljivo pitanje – da li je moguće

parazitska bića suzbiti putem, recimo, koncentracije i sliĉnog. Nema sumnje, ako radite na

pravilan naĉin, da se to moţe; ako se radi kako treba, ako se to radi u vreme od sredine januara

do sredine februara, u vreme kada zemlja razvija velike snage, koje su tada posebno jako

koncentrisane u zemlji, ako ĉovek sebi odredi, takoreći, prazniĉno vreme i koncentriše se baš tog

dana, onda će se već pokazati posledice. Kao što sam rekao, pitanje jeste škakljivo, ali na njega

se moţe potvrdno odgovoriti. To se samo mora obavljati u saglasnosti sa prirodom. Treba znati

da je sasvim nešto drugo ako se veţbe koncentracije obavljaju u vreme zime ili usred leta. Neke

narodne poslovice sadrţe vrlo mnogo toga što današnjim ljudima moţe da bude vaţna opomena.

Juĉe sam takoĊe mogao da navedem i to da sam meĊu mnogim stvarima koje je u ovoj

inkarnaciji trebalo da uradim, ali do toga nije došlo, kao sasvim mlad ĉovek imao ideju da pišem

58

o filosofiji seljaka, da opišem pojmovni ţivot seljaka u odnosu na sve stvari koje ga dotiĉu. Iz

toga je moglo da proizaĊe nešto vrlo lepo, ĉime bi se mogla pobiti grofova tvrdnja da su seljaci

glupi; iz toga bi proizašla jedna suptilna mudrost, jedna filosofija koja na grandiozan naĉin zalazi

u intimnosti ţivota prirode već i u gradnji reĉi. Ĉovek moţe stvarno da se divi šta seljak zapravo

zna o onome šta se dešava u prirodi. Danas više nije moguće napisati takvu filosofiju seljaka; u

naše vreme su se stvari uglavnom potpuno promenile. Danas više nije tako kako je bilo pre

pedeset ili ĉetrdeset godina. To je bilo nešto od izuzetnog znaĉaja, jer se tada moglo od seljaka

nauĉiti više nego na univerzitetu. Ali to je bilo sasvim drugo vreme. Ţivelo se sa seljacima na

zemlji i posete ljudi sa kalabrezima,21

koji su bili preteĉe današnjeg socijalistiĉkog pokreta, bile

su prava retkost. Danas se ceo svet promenio. Ovde prisutne mlade dame i gospoda, nemaju

pojma o tome koliko se svet promenio tokom poslednjih trideset do ĉetrdeset godina. Danas se

već vrlo mnogo izgubilo od prave lepote koja je postojala u narodnom govoru, a još više je

izgubljeno od prave seljaĉke filosofije koja je bila jedna vrsta kulturne filosofije. Ĉak su se i u

samim seljaĉkim kalendarima nalazile stvari kojih danas u njima više nema. Oni su i izgledali

drugaĉije, imali su dušu. Poznavao sam seljaĉke kalendare štampane na lošem papiru, ali sa

crteţima planeta u boji, a spolja se nalazila sasvim mala lizalica, koja se mogla lizati dok se

koristi knjiga. Na taj je naĉin knjiga uĉinjena i ukusnom. Naravno, takva knjiga je išla iz ruke u

ruku.

Pitanje: Ako treba Ċubriti veće površine, da li je dovoljno to raditi ĉisto po sopstvenom

osećaju u odnosu na koliĉinu upotrebljenih kravljih rogova?

Odgovor: To ne bih savetovao. Verujem da ipak mora da se postupa razumno. Savetovao bih

da se u poĉetku uĉini sve da se isprobavanjem, na osnovu osećaja, nastoje postići povoljni

rezultati, pa onda da se poĉne sa pretvaranjem u brojke, tako da se dobiju tabele koje se zatim

mogu primenjivati. Savetovao bih da onaj ko, po svom uverenju, ima sklonosti da to radi prema

osećaju, da tako radi; ali u odnosu na druge ljude neka se ne ponaša kao da ne ceni mnogo tabele,

već da ljudima omogući da doĊu do upotrebljivih raĉunica i tabela. Sve treba da se pretvori u

izraĉunljive brojeve i sume. To je danas stvarno nuţno. Potrebni su nam kravlji rogovi da bismo

ovo ostvarili, ali ne bikovski rogovi da bismo ovu stvar zastupali. To upravo lako moţe da

izazove otpor. Savetovao bih da se kad god je to moguće postigne kompromis i da se koliko je to

moguće uzmu u obzir spoljna mišljenja.

Pitanje: Moţe li se za Ċubrenje u kompostnu gomilu uneti onaj procenat gašenog kreĉa koji

se danas propisuje?

Odgovor: Ovde će se već potvrditi stari postupak. Moraće se izvršiti specifikacija prema

tome da li je zemljište moĉvarno ili peskovito; peskovito zemljište zahteva manje gašenog kreĉa,

a moĉvarno više zbog stvaranja kiselosti.

Pitanje: Kako je sa prekopavanjem kompostne gomile?

Odgovor: To joj ne škodi. Naravno, radi se o tome da kada se prekopa, po mogućstvu opet

zaštiti slojem zemlje koja je štiti, da se, pošto je prekopana, odozgo pokrije sa još zemlje.

Naroĉito je dobro da se za to upotrebi tresetna zemlja ili tresetna prašina.

Pitanje: Na koju vrstu kalijuma se mislilo da se moţe upotrebiti u razdoblju prelazne

poljoprivrede?

21

Šešir širokog oboda kakav su nosili stanovnici Kalabrije, oblasti u juţnoj Italiji, znak republikanstva.

59

Odgovor: Patent kalijum.

Pitanje: Kako je najbolje iskoristiti preostalo Ċubrivo, pošto se njime napune kravlji rogovi?

Da li ga na jesen treba odneti na polje da tamo prezimi ili ga treba ostaviti do proleća?

Odgovor: Treba da vam bude jasno da Ċubrenje supstancom iz kravljih rogova ne zamenjuje

sâmo Ċubrenje. Đubriti se mora i dalje. Radi se o tome da se novo Ċubrenje smatra dodatnim

Ċubrenjem, koje dosadašnje postupke Ċubrenja znaĉajno poboljšava. Mora se nastaviti i sa

drugim Ċubrivima.

60

II deo: Posmatranje makrokosmiĉkog kao zadatak duhovne nauke: napredovanje zemlje i

biljaka

PETO PREDAVANJE

Kobervic, 13. jun 1924.

Pravilna supstancijalizacija Ċubriva

Preparat iz kravljih rogova, o ĉemu sam juĉe govorio, namenjen je, naravno, poboljšanju

Ċubriva. Podrazumeva se da Ċubrenje ostaje; i mi ćemo danas nastaviti da govorimo o tome kako

se prema Ċubrenju treba ponašati, budući da treba krenuti od shvatanja da ono što je ţivo mora

da se odrţava unutar isto tako ţivog.

Videli smo da etersko-ţivotno nikada ne sme da napusti ono što je u oblasti rasta, u sferi

rasta. Stoga je od velike vaţnosti saznanje da je zemljište iz koga raste biljka, koje obuhvata

njeno korenje, neka vrsta nastavka rasta u zemlji, biljno-ţivog u samoj zemlji, dakle nešto ţivo.

Juĉe sam takoĊe napomenuo kako moţe da se zamisli prelaz od nabacane gomile zemlje – sa

njenom unutrašnjom, recimo, ţivošću, nastalom dodavanjem humusa – i onoga što kao kora

obavija stablo i ograĊuje ga od spoljašnjeg. Sasvim je prirodno što je ĉovek tokom novijeg

vremena, izgubivši svaki uvid – što je i moralo da se dogodi – izgubio i uvid u velike prirodne

odnose, što je takoĊe potpuno izgubio uvid u zajedniĉki ţivot zemlje i biljaka, koji se zatim

nastavlja sa proizvodima-izluĉevinama ţivota koje se pojavljuju u obliku Ċubriva. Ĉovek više na

zna ni kako deluju snage ovog sveobuhvatnog ţivota. Uvid u to je morao, manje ili više, da bude

izgubljen.

Duhovna nauka, kao što sam već rekao u juĉerašnjem razgovoru, ne treba da deluje tako što

će burno, revolucionarno, iz nekog fanatizma da se okomi na ono što se u novije vreme postiglo

u najrazliĉitijim oblastima ţivota, nego treba da prizna sve ono što je uĉinjeno. I treba napadati –

ako moţemo tako da se izrazimo – samo one stvari koje poĉivaju na pogrešnim pretpostavkama i

u vezi su sa današnjim materijalistiĉkim shvatanjem sveta; to treba da bude dopunjeno onim što

na najrazliĉitijim ţivotnim podruĉjima moţe da proistekne iz jednog ţivog shvatanja sveta. Stoga

neću posebnu paţnju posvećivati tome kako se iz stajnjaka, osoke i komposta priprema Ċubrivo.

U vezi sa obradom Ċubriva i osoke već je štošta uĉinjeno. U tom pogledu moţda se moţe nešto

reći u današnjem poslepodnevnom razgovoru. Napomenuo bih da je neophodno uvideti da na

našim poljoprivrednim gazdinstvima zapravo mora da se vrši eksploatacija zemljišta. Ta

eksploatacija mora da se vrši jednostavno zato što sa svim onim što od poljoprivrede šaljemo u

svet, stvarno oduzimamo zemlji snage, ĉak i vazduhu oduzimamo snage. To treba da se

nadoknadi tako da se sadrţaj Ċubriva, koji je po svojoj vrednosti u vezi sa onim što je potrebno

osiromašenoj zemlji, postepeno obradi na odgovarajući naĉin, da bi se zemlja pravilno oţivela.

MeĊutim, u poslednje vreme su upravo iz materijalistiĉkog shvatanja sveta proizašla

najrazliĉitija pogrešna mišljenja.

Prvo: danas se vrlo pomno prouĉava kako deluju bakterije, najmanja ţiva bića. Tim malim

ţivim bićima se pripisuje sposobnost stvaranja pravilnih uslova i odnosa supstanci u Ċubrivu, tj.

pravilna supstancijalizacija Ċubriva. Posmatra se ono što rade te bakterije u Ċubrivu i sa tim se

raĉuna. U tom smislu su obavljeni stvarno umni, izvanredno logiĉni, ali najĉešće nedovoljno

trajni i malo korisni ogledi inokulacije zemljišta. Sve to proizlazi iz shvatanja koje moţe da se

61

uporedi sa ovim: u sobi se pojavilo izuzetno mnogo muva, a pošto je toliko muva, soba je

prljava. Soba nije prljava zato što u njoj ima puno muva, nego u njoj ima puno muva zato što je

prljava. I soba se neće oĉistiti tako što će se izmisliti metode kako da se umnoţe muve, pošto se

misli da će muve brţe pojesti prljavštinu ili kako da se broj muva smanji i sliĉno. Tim metodama

se neće mnogo postići, nego će se više postići ako se neposredno krene u napad protiv

prljavštine.

Radi se, dakle, o tome, ako se kao Ċubrivo koriste proizvodi ţivotinjskih izluĉevina, da se

mala ţiva bića posmatraju kao nešto što se javlja u procesima koji tu ili tamo nastaju u supstanci

balege što, dakle, moţe biti izuzetno koristan pokazatelj za odreĊena stanja te supstance, ali

veliki znaĉaj ne moţe da ima njihovo gajenje ili rasaĊivanje, pre će ga imati njihovo suzbijanje.

Uvek se radi o tome da se unutar tog ţivotnog, koje je toliko vaţno za poljoprivredu, ostane u

velikom, a i da se na ta mala bića primenjuje koliko je moguće manje atomistiĉki naĉin

posmatranja.

Naravno, ne treba tako nešto tvrditi ako ĉovek u isto vreme ne bi mogao da pokaţe sredstva i

puteve kako to treba da se uradi. Svakako to što sam sada rekao, to se naglašava sa raznih strana.

Ali je vaţno da ĉovek ne zna samo ono što je ispravno. Jer, sa onim što je ispravno, ĉesto ne

moţe ništa da se zapoĉne ako ne postoje pravila da se nasuprot taĉnom negativnom postavi

pozitivno. Uvek se radi o tome da negativno ne treba ni pominjati ako se ne mogu ponuditi

pozitivni predlozi, jer to samo izaziva zlovolju.

Drugo: opet se postavlja zahtev, proizašao iz materijalistiĉki obojenih shvatanja novijeg

vremena, za tretiranje Ċubriva svakakvim neorganskim supstancama, jedinjenjima elemenata.

Iskustvo je pokazalo da ni to nema neku trajnu vrednost. Treba biti naĉisto da ako Ċubriva hoće

da se oplemene, poboljšaju mineralima, da se time deluje samo na oţivljavanje teĉnog, vode.

MeĊutim, za valjano gajenje biljaka nije dovoljno samo organizovati, oţiveti vodu, jer voda koja

samo curi kroz zemlju, više ništa ne oţivljava.

Zemlja mora neposredno da se oţivi, a to nije moguće ako se polazi od mineralnog. To je

moguće samo ako se koristi organsko koje se dovodi u odgovarajuće stanje, tako da ono moţe da

organizuje, oţivi samu ĉvrstu zemlju. Sve to, davanje podsticaja gomili Ċubriva ili osoke –

svemu što se koristi u tom smislu, pod uslovom da to ostaje u okviru ţivotnog – to je zadatak

duhovnonauĉnih podsticaja koji se daju poljoprivredi. Duhovna nauka uvek pokušava da sagleda

delovanja ţivotnog u velikom i ne uzima u obzir, jer to nema neko veliko znaĉenje, zavirivanje u

malo i zakljuĉke koji se izvlaĉe iz malog – to istraţuje mikroskop – iz mikroskopskog. Zadatak

duhovne nauke je posmatranje makrokosmiĉkog, širokih krugova delovanja prirode. Ali prvo

moramo da znamo kako da prodremo do tih širih delovanja prirode.

Vidite, postoji jedna teza koju ćete u raznoraznim oblicima pronaći svuda u poljoprivrednoj

literaturi – ona proizlazi iz toboţnjeg iskustva – a koja glasi otprilike ovako: azot, fosforna

kiselina, kreĉ, kalijum, hlor itd., ĉak i gvoţĊe, sve to ima veliku vrednost za zemljište na kojem

treba da uspevaju biljke. Ali i kremena kiselina, olovo, arsen, ţiva – ĉak se uz to navodi i soda –

sve to ima za pravo uspevanje biljaka nadraţajnu vrednost, kako se kaţe. Time mogu da se

podstiĉu biljke.

Zastupajući takav stav, potvrĊuje se da se zapravo tapka u mraku i moţe biti dobro –

nesumnjivo zahvaljujući starim tradicijama – samo ako se sa biljkama ne postupa tako suludo,

kako bi se inaĉe postupalo kada bi se pridrţavalo tog stava. Naime, njega se ĉovek ni ne moţe

pridrţavati. Jer, o ĉemu se tu radi?

Vidite, u stvarnosti se radi o tome da nas velika priroda ne ostavlja nemilosrdno na cedilu

ako ne uzimamo u obzir njenu kremenu kiselinu, olovo, ţivu, arsen, kao što nas ostavlja ako

62

pravilno ne cenimo njen kalijum, kreĉ ili fosfornu kiselinu. Jer, kremenu kiselinu, olovo, ţivu,

arsen daje nebo i to daje besplatno sa kišom. A da bi na ispravan naĉin u zemlji imali fosfornu

kiselinu, kalijum, kreĉ, zemlja mora da se obraĊuje i na pravilan naĉin Ċubri. To nebo ne daje.

Pored toga, neprestanim obraĊivanjem zemlja se osiromašuje. Ona se stalno osiromašuje i stoga

se Ċubri. Malo po malo moţe da se dogodi, kao što je to sluĉaj kod mnogih gazdinstava, da

uravnoteţenje Ċubrivom bude nedovoljno. Onda se prelazi u izrabljivanje. Time se zemlja trajno

osiromašuje.

Treba se pobrinuti za to da pravi prirodni proces teĉe pravilo. To što se naziva nadraţujućim

delovanjima je ono najvaţnije. Oko ĉitave Zemlje, u najfinijim dozama, deluju upravo supstance

koje se smatraju nepotrebnim. MeĊutim, biljkama su one potrebne koliko i ono što dobijaju od

zemlje. One ih upijaju iz zemaljskog okruţenja, iz svemira. Ţivu, arsen, kremenu kiselinu

isisavaju iz zemljišta, pošto su te supstance dospele u njega zraĉenjem iz svemira.

Mi ljudi moţemo sasvim onemogućiti zemljištu da iz okolnog sveta pravilno upija ono što je

potrebno biljkama.. Mi moţemo, ako neplanski Ċubrimo, postepeno spreĉiti zemlju da u

najfinijim homeopatskim dozama, ako mogu tako da kaţem, upija ono što je delotvorno u

kremenoj kiselini, olovu, ţivi, a što dolazi iz okolnog sveta. To se mora uneti u rast biljaka, kako

bi biljka – koja zapravo svoje telo, koje oblikuje ugljenik, gradi uz pomoć onoga što u najfinijim

dozama dolazi iz okolnog sveta – preko zemlje uvek imala ono što joj je potrebno.

Zato je moramo dobro obraditi, ne samo onako kako sam juĉe rekao, nego i drugim našim

Ċubrivima. Ne radi se o tome da mi Ċubrivu prosto dodamo supstance za koje verujemo da su mu

potrebne kako bi se podstakao rast biljaka, nego se radi o tome da biljkama dodamo ţive snage.

Jer su biljci mnogo vaţnije ţive snage, nego samo snage supstanci, nego samo supstance. Kako

god obogatili neko zemljište ovim ili onim supstancama, to za rast biljaka neće biti korisno ako

biljku Ċubrenjem ne osposobimo da ona delovanja koja sadrţi zemljište preuzme u svoje telo. O

tome se radi.

Danas se uopšte ne zna koliko mogu male koliĉine, kada se radi o ţivom, izuzetno snaţno da

deluju. Mislim da je sjajno istraţivanje gospoĊe dr Kolisko22

o delovanju najmanjih entiteta, sve

ono što je bilo tek napipavanje homeopatije, postavilo na temeljnu nauĉnu osnovu. Mislim da se

posle toga moţe smatrati sasvim nauĉno utemeljenim da se u malim entitetima, u malim

koliĉinama – naravno, pravilnom primenom malih koliĉina – oslobaĊaju zraĉeće snage potrebne

u organskom svetu.

Prilikom Ċubrenja nije uopšte teško upotrebiti najmanje koliĉine. Videli ste kako pripremamo

snage u kravljim rogovima i kako dodajemo preparate pre ili posle Ċubrenja. Te snage i uticaji

onda pomaţu delovanje samog Ċubriva. Mi dodajemo te snage da bismo Ċubrivu na pravilan

naĉin – nezavisno od homeopatskih doza – pomogli u njegovom delovanju. Ali, postoje i drugi

naĉini da se Ċubrivu dâ prava ţivotnost, da mu se dâ takva konzistencija, da ono sâmo zadrţi

onoliko azota i onoliko drugih supstanci koliko mu je potrebno. Time ćemo Ċubrivu obezbediti

tendenciju ka ţivotnosti koja ga opet osposobljava da i zemlji pruţi odgovarajuću ţivotnost.

Navešću danas, više kao pokazatelj, još nekoliko stvari: preparate koje treba dodati Ċubrivu u

malim dozama, pored onoga što mu dodajemo iz kravljih rogova; preparate koje dodajemo

Ċubrivu i koji ga tako oţivljavaju da ono svoju ţivotnost moţe da prenese zemljištu, onom tlu iz

koga rastu biljke.

Pri tome ću pomenuti razliĉite stvari, ali izriĉno naglašavam, ukoliko je to usled razliĉitih

prilika u ovom ili onom predelu teško ostvarivo, da se to moţe zameniti neĉim drugim. Postoji

22

Dr Lili Kolisko, 1889-1976.

63

samo jedan sluĉaj kada nije moguće naći zamenu, pošto je to toliko karakteristiĉno da jedva da

moţe da se naĊe na isti naĉin kod neke druge vrste biljaka.

Prema onome što sam već rekao, prvo moramo da pazimo da ono što se u organskom

prvenstveno tiĉe sveta, a to je ugljenik, vodonik, azot, sumpor, da se to na pravilan naĉin spoji sa

drugim supstancama u organskom, dakle – recimo – sa kalijumovim solima. Ako gledamo samo

na koliĉine kalijumovih soli potrebnih za rast biljaka – o tome se ponešto zna. Zna se da

kalijumove soli ili kalijum uopšte, usmeravaju rast biljaka više prema onom podruĉju biljnog

organizma koji u brojnim sluĉajevima postaje potpora, tj. koji postaje ono što je ĉvrsto,

stabloliko; zna se da se usled sadrţaja kalijuma zaustavlja rast u stabljici. Ali vaţno je da se taj

sadrţaj kalijuma, u okviru onoga što se dešava izmeĊu zemlje i biljke, tako obradi da se on, u

odnosu na organski proces, ispravno ponaša prema onome što saĉinjava telo biljke,

belanĉevinasto. A tu se nešto moţe postići ako se uradi sledeće:

Uzećemo hajduĉku travu,23

to je biljka koja se uglavnom lako nalazi. U sluĉaju da je nema u

nekom kraju, moţe da se upotrebi i osušena. Hajduĉka trava je ĉudesno delo – doduše, svaka je

biljka ĉudesno delo – ali ako pogledamo neki drugi cvet, onda ĉoveka posebno dirne u srce kada

pogleda hajduĉku travu, to ĉudo od biljke. Govorio sam vam da ona u sebi nosi ono ĉime duh

uvek „ovlaţi prste“ kada razliĉite sastojke – ugljenik, azot itd. – hoće da prenese na njihova

odgovarajuća organska mesta. Hajduĉka trava se u prirodi predstavlja tako kao da je neki tvorac

biljaka u njoj imao model po kome je odredio taĉan odnos izmeĊu sumpora i drugih supstanci u

biljci. Moglo bi se reći: ni jednoj drugoj biljci duhovi prirode nisu tako savršeno iskoristili

sumpor, kao kod hajduĉke trave. I kada je ĉovek upoznat sa dejstvom hajduĉke trave u

ţivotinjskom i ljudskom organizmu, ako se zna kako hajduĉka trava, ukoliko se na pravilan naĉin

unese u biološko, zaista moţe da popravi sve ono što proistiĉe iz slabosti astralnog tela, onda se

moţe dalje pratiti njeno delovanje u ĉitavom procesu rasta biljaka. Ona je izuzetno blagotvorna

već i tamo gde raste divlje, u nekom predelu na ivicama njiva ili puteva, gde se gaji ţito, krompir

ili neki drugi usev. Nikako ne treba iskorenjivati hajduĉku travu. Podrazumeva se da ne bi

trebalo dopustiti da se hajduĉka trava ukoreni tamo gde bi mogla da smeta – štetna, u stvari, nije

nigde – ali ona deluje već kao poneki simpatiĉni ljudi u društvu, samim svojim prisustvom, a ne

onim što govore, tako i hajduĉka trava u nekom predelu gde mnogo raste već svojim prisustvom

deluje izvanredno povoljno.

Sada moţe sa hajduĉkom travom da se uradi sledeće: uzima se upravo ono što se kod

hajduĉke trave upotrebljava i medicinski, cvast, kišobranasti cvet. Ako nam je, po mogućnosti,

na raspolaganju sveţa hajduĉka trava treba je takvu ubrati i samo kratko sušiti. Nije potrebno da

se mnogo suši. Ako nema sveţe hajduĉke trave, nego samo osušene, onda treba pokušati pre

upotrebe, iz listova hajduĉke trave iscediti sok, koji moţe da se dobije kuvanjem ĉak iz osušenih

listova, a onda cvast malo preliti tim sokom. Zatim treba uzeti mokraćni mehur neke plemenite

divljaĉi24

– vidite kako se ovde svuda ostaje u ţivom – i pošto se jedna ili dve pune šake takve

hajduĉke trave jaĉe zgnjeĉe, uvijemo tu zgnjeĉenu supstancu u mehur, uveţemo ga i tako se u

tom mehuru dobija priliĉno ĉvrsta masa hajduĉke trave. Mehur se tokom leta okaĉi na neko

mesto koje je po mogućnosti obasjano suncem. Kada stigne jesen, treba ga skinuti i preko zime

staviti u zemlju i to ne mnogo duboko. Dakle, tokom jedne godine treba cvet hajduĉke trave – ne

škodi ako je i plod zametnut – uvijen u mehur plemenite divljaĉi izloţiti, delimiĉno iznad zemlje,

delimiĉno ispod zemlje, dejstvima kojima moţe biti izloţen. Moţe da se ustanovi da za vreme

zime poprima sasvim naroĉitu gustinu.

23

Achillea millefolium. 24

Od jelena ili srndaća.

64

Ako se onda ta supstanca izvaĊena iz mehura – sad je takvu moţemo ĉuvati koliko god

hoćemo – doda gomili Ċubriva, koja moţe biti velika kao kuća, i ta se supstanca, uzeta iz

mehura, raspodeli – uopšte nije potrebno upotrebiti mnogo rada – ako se to jednostavno ovlaš

raspodeli, deluje zraĉenjem. U njoj je izvanredna snaga zraĉenja – a u snage zraĉenje će i

materijalisti verovati, pošto govore o radijumu – ako se ta supstanca unese, pa ĉak i ovlaš

raspodeli, ona deluje na Ċubrivo i osoku, a i na kompostnu masu.

Ta masa dobijena iz hajduĉke trave zaista deluje oţivljavajuće, osveţavajuće. Ako se tako

obraĊeno Ċubrivo upotrebi na naĉin kako se ono danas koristi, onda će biti popravljeno mnogo

toga što inaĉe iscrpljuje zemljište. Đubrivu se vraća sposobnost oţivljavanja zemlje, tako da ona

postane sposobna da prima kosmiĉke materije, kao kremenu kiselinu, olovo itd., koje u

najfinijim dozama dolaze na Zemlju. Ĉlanovi poljoprivrednih krugova bi morali da vrše takve

oglede; videće da će to uspeti.

Sada je pitanje – jer treba raditi sa uvidom, a ne bez njega: upoznali smo hajduĉku travu, njen

vrlo homeopatski sadrţaj sumpora, spojen na stvarno primeran naĉin sa kalijumom, ne samo da

deluje tako savršeno u samoj hajduĉkoj travi, već time osposobljava hajduĉku travu da svoja

dejstva širi preko udaljenijih prostranstava i kroz velike mase. Ali zašto baš u mehuru neke

plemenite divljaĉi?

To je povezano sa uvidom u veliki proces koji se odvija upravo u vezi sa mokraćnim

mehurom, sa bešikom. Jelen je ţivotinja koja je u sasvim bliskoj vezi, ne toliko sa Zemljom,

koliko sa okolinom Zemlje, sa onim što je u okolini Zemlje kosmiĉko. Stoga jelen ima rogove,

ĉiji sam zadatak izloţio juĉe. A upravo ono što je u hajduĉkoj travi, to se konzervira u ljudskom i

ţivotinjskom organizmu procesom koji se odigrava izmeĊu bubrega i mokraćnog mehura, a taj je

proces opet zavisan od supstancijalnog sastava mokraćnog mehura. Time imamo u mehuru

plemenite divljaĉi, mada je njegova supstanca toliko tanka, ipak snage koje nisu kao kod goveda

– one su opet potpuno drugaĉije – u vezi sa unutrašnjošću, nego je plemenita divljaĉ u vezi sa

snagama kosmosa, ona je gotovo odraz kosmosa. Tada pruţamo hajduĉkoj travi mogućnost da

znatno poveća već postojeće snage za spajanje sumpora sa drugim supstancama. Stoga u toj

obradi hajduĉke trave, koju sam vam izloţio, imamo nešto bitno za poboljšanje Ċubriva, a

ostajemo u okviru ţivog, ne izlazimo iz ţivog, ne prelazimo u neorgansku hemiju. To je ono što

je vaţno.

Uzmimo jedan drugi primer. Radi se o tome da hoćemo Ċubrivu da damo mogućnost da u

sebe primi toliko ţivota da taj ţivot moţe da prenese u zemlju iz koje raste biljka. Mi takoĊe

onda moramo da osposobimo Ċubrivo da u sebi sjedini one materije koje su pored kalijuma

potrebne za rast biljaka – kalcijum, kalcijumova jedinjenja. Kod hajduĉke trave se prvenstveno

radi o delovanjima kalijuma. Ako hoćemo da obuhvatimo i delovanja kalcijuma, onda nam je

opet potrebna jedna biljka koja nas, doduše, neće oduševiti kao hajduĉka trava, ali koja ipak, u

homeopatskim dozama, sadrţi sumpor, kako bi se pomoću sumpora privukle ostale materije

potrebne biljci i uvukle u organski proces. To je kamilica, chamomilla officinalis.

Ne treba samo reći: kamilica se odlikuje time što ima mnogo kalijuma i kalcijuma, nego je

ovako: hajduĉka trava u procesu obrazovanja kalijuma razvija svoju sumpornu snagu. Stoga ima

sumpora taĉno onoliko koliko je potrebno da preradi kalijum. MeĊutim, kamilica preraĊuje i

kalcijum, a time ono što bitno doprinosi iskljuĉivanju štetnih fruktifikacionih delovanja, što

pridonosi odrţavanju biljke zdravom. Ĉudesno je i to što kamilica sadrţi u sebi nešto sumpora,

ali u drugoj koliĉini, pošto mora da preradi kalcijum. Sada opet treba istraţivati. Vidite, ono što

proizlazi iz duhovne nauke uvek uzima u obzir velike krugove – makrokosmiĉke, a ne

mikrokosmiĉke okolnosti.

65

Treba pratiti ono što se dešava sa kamilicom u ljudskom i ţivotinjskom organizmu. Za sve

ono kroz šta prolazi upotrebljena kamilica u ljudskom ili ţivotinjskom organizmu, mokraćni

mehur je gotovo bez znaĉaja; naprotiv, od velikog je znaĉaja supstanca zidova creva. Stoga, ako

hoćemo da delujemo kamilicom kao hajduĉkom travom, onda treba brati kamilicine fine belo-

ţute glavice i te glavice isto tako obraditi kao cvetove hajduĉke trave, ali ne u mehuru, nego u

goveĊim crevima.

Vidite, opet moţete da uĉinite predivne stvari – nije potrebno mnogo – ali to je prelepa stvar.

Umesto svega onoga što se u tom smislu danas radi, umesto da od goveĊih creva pravite

kobasice, napravite drugu vrstu kobasica punjenu onim što se na opisani naĉin priprema od

kamilice. Time je opet dato nešto što treba na pravi naĉin izloţiti dejstvu prirode. I tu se ostaje

stalno u okviru ţivog. Pošto se radi o tome da se izloţi koliko je god moguće uticaju ţivog

povezanog sa zemljanim, potrebno je i te dragocene – a one su zaista dragocene – kobasice, opet

preko cele zime ukopati, ne preduboko, u zemlju bogatu humusom i to naći takva mesta na

kojima sneg ostaje duţe vreme, ali koja su dobro osunĉana, tako da na to – tamo gde su ukopane

te dragocene kobasice – deluju koliko je moguće kosmiĉko-astralna dejstva.

U proleće ih treba iskopati i opet na isti naĉin, onako isto kao hajduĉku travu, uneti u

Ċubrivo. Time se dobija Ċubrivo koje, kao prvo, trajnije zadrţava azot nego druga Ċubriva, i

drugo, ima svojstvo oţivljavanja zemlje da bi ona mogla da deluje na rast biljaka na izvanredno

podsticajan naĉin. Time se pre svega uzgajaju zdravije biljke, proizvode se zaista zdravije biljke,

nego kada se ne Ċubri na taj naĉin.

Sve ovo izgleda ludo – to znam – ali razmislite samo, koliko ima toga što je ljudima

izgledalo ludo, pa je posle nekoliko godina uvedeno u praksu. Trebalo bi samo da proĉitate

švajcarske novine u ono vreme kad je jedan ĉovek govorio o tome da treba graditi brdske pruge,

šta se sve nije svalilo na njega. Ali posle kratkog vremena izgraĊene su brdske pruge i ljudi više

ne misle da je onaj koji je to smislio bio lud. Prema tome, kod tih stvari je vaţno da se otklone

predrasude. Kao što sam rekao, ako je ove dve biljke u nekom kraju teško nabaviti mogu se

zameniti neĉim drugim, ali to neće biti tako dobro. Mogu se takoĊe koristiti i osušene.

Opet, u pogledu dobrog delovanja na naše Ċubrivo postoji jedna, da tako kaţem, nezamenjiva

biljka, koju ĉesto ne volimo, u tom smislu ne volimo što nešto što volimo rado pomilujemo. Tu

biljku nerado milujemo. To je kopriva. Ona je zaista velika dobroĉiniteljka za rast biljaka i

gotovo da se ne moţe zameniti nekom drugom biljkom. Ako negde nije dostupna moţe se

koristiti i u suvom stanju. Kopriva je zaista „devojka za sve“, ona moţe neizmerno mnogo.

Kopriva ima u sebi moć da duhovno svuda uredi i preradi, naime sumpor, ĉiji sam znaĉaj izneo.

Pored toga, kopriva prenosi zraĉenja i strujanja kalijuma i kalcijuma, zatim kopriva ima još jednu

vrstu zraĉenja koja su skoro isto tako povoljna za prirodne tokove kao naša sopstvena zraĉenja

gvoţĊa u krvi. Kopriva, zbog svoje dobrote, ne zasluţuje da napolju u prirodi tako ĉesto bude

prezrena. Nju bi zapravo ljudi morali priviti oko srca, pošto je ona u prirodi po svom

izvanrednom unutrašnjem dejstvu, po svojoj unutrašnjoj organizaciji nešto sliĉno onome što je u

ljudskom organizmu srce. U koprivi prvo treba gledati velikog dobrotvora koji – neka mi ne

zameri gospodin grof što ću u ovom trenutku biti toliko lokalan – moţe da ukloni gvoţĊe iz

zemlje, ukoliko je to potrebno, i bilo bi dobro posaditi koprivu na mestima gde ne moţe da

smeta. Upravo kopriva oslobaĊa gornji sloj zemljišta od dejstva gvoţĊa, pošto ga ona rado uvlaĉi

u sebe. I to ne samo gvoţĊe kao takvo, ona otklanja dejstvo gvoţĊa na rast biljaka. Sejanje

koprive bi u takvim krajevima bilo od naroĉitog znaĉaja. Ipak, hteo bih još samo uzgred nešto da

kaţem. Hteo bih da skrenem paţnju da već sâma prisutnost koprive moţe imati znaĉaj za celu

okolinu u pogledu rasta biljaka.

66

Da bismo poboljšali naše Ċubrivo, treba uzeti koprivu, koliko god je imamo, i pustiti je da

malo uvene, zatim je malo sabijemo i ovaj put je bez mehura plemenite divljaĉi i bez goveĊih

creva jednostavno ukopamo u zemlju, pošto je pospemo tankim slojem usitnjenog treseta, tako

da je malo odvojena od zemlje. To se ukopa pravo u zemlju, no treba dobro zapamtiti mesto, da

se ne desi da se posle prilikom iskopavanja koprive iskopa samo zemlja. Onda se ostavi preko

zime i preko leta – mora da bude zakopana godinu dana – tada se dobija supstanca ogromne

delotvornosti.

Ako se sada doda Ċubrivu na isti naĉin kao i drugi dodaci koje sam naveo, onda to utiĉe da

Ċubrivo postane unutrašnje osetljivo, istinski osetljivo, tako da ono, kao da je postalo razumno,

ne dozvoljava da se u njemu bilo šta na nepravilan naĉin rastvara, da nešto nepravilno ispušta

azot i sliĉno. Upravo ovim dodatkom Ċubrivo postaje jednostavno razumno, to znaĉi

osposobljeno da zemlju u kojoj postaje delatno, uĉini razumnom, tako da se zemlja

individualizuje za one biljke koje hoće da se gaje na taj naĉin. To je zaista kao neko

urazumljivanje zemljišta, što moţete da izvedete dodatkom urtice dioice (koprive).

Vidite, današnje metode poboljšanje Ċubriva, iako ponekad iznenade svojim dejstvom, na

kraju se svedu na to da se vremenom dobiju izvanredni poljoprivredni proizvodi koji samo pune

stomake ljudi. Time oni neće imati pravu hranljivost. A radi se o tome da se ĉovek ne zavara ako

ima nešto veliko i naduvano, nego o tome da u sebi ima nešto što je postojano i hranljivo.

Moţe se dogoditi i takav sluĉaj da se u poljoprivrednoj proizvodnji pojave biljne bolesti.

Govoriću sada samo uopšteno. Danas se ljudi rado specijalizuju u svim stvarima i govore o ovoj

ili onoj bolesti. To je sasvim ispravno, ukoliko se oni bave naukom. Treba znati kako izgleda

jedno, a kako drugo. Ali isto tako lekaru uglavnom ne koristi mnogo ako neku bolest ume lepo

da opiše. Mnogo je vaţnije da ume da je leĉi. Kod leĉenja dolaze u obzir sasvim drugaĉija

gledišta nego ona koja postoje za opisivanje bolesti. Za opisivanje bolesti moţe ĉovek imati

velike sposobnosti; moţe taĉno znati šta se dešava u organizmu prema pravilima današnje

fiziologije ili fiziološke hemije, ali ne moţe da je leĉi. Leĉiti se ne mora prema histološkim i

mikroskopskim nalazima, treba umeti leĉiti polazeći od velikih meĊuzavisnosti. Tako je i u

odnosu na prirodu biljaka. A priroda biljaka je u tom pogledu jednostavnija nego ţivotinjska i

ljudska priroda. Isto tako – rekao bih – leĉenje je nešto što moţe da protiĉe u opštem, tako da se

kod biljke moţe primeniti vrsta univerzalnih lekova. Ako to ne bi bilo moguće, onda bi u stvari,

ĉovek zapao u vrlo neprijatnu situaciju u odnosu na biljni svet, u kakvoj je već ĉesto – o tome

ćemo još govoriti – prilikom leĉenja ţivotinja, a u kakvoj nije kod leĉenja ljudi. Ĉovek moţe da

kaţe šta ga boli. Ţivotinje i biljke to ne mogu. MeĊutim, u tom sluĉaju leĉenje protiĉe uopštenije.

Stoga veliki broj biljnih bolesti, ĉim se primete, mogu da se otklone racionalnim poboljšanjem

Ċubriva i to na sledeći naĉin:

Zemljištu Ċubrenjem treba dodati kalcijum. Ali neće pomoći ako se zemljištu doda kalcijum

zaobilaţenjem ţivog. Ako kalcijum treba da leĉi, mora uvek biti u oblasti ţivog. On ne sme da

ispadne iz ţivog. Ne moţete ništa da uradite sa obiĉnim kreĉom ili sliĉnim.

Ima jedna biljka koja je bogata kalcijumom, 77% supstance njenog pepela ĉini kalcijum, ali u

finim spojevima – to je hrast. I ono što sam vam izloţio o srodnosti oţivljenog zemljišta sa

korom posebno se odnosi na hrastovu koru, koja je neka vrsta meĊuproizvoda izmeĊu biljnog i

ţivog zemljanog. U odnosu na ono što se pojavljuje kao kalcijum, najbolje je ono što se kao

kalcijumova struktura nalazi u hrastovoj kori. Ako je kalcijum u ţivom stanju, a ne u mrtvom – a

i u mrtvom deluje – on ima ono što sam izloţio. On uspostavlja red kada etersko telo prejako

deluje, odnosno kad astralno ne moţe da dopre do organskog. To „ubija“ ili guši etersko telo, i

time oslobaĊa put delovanju astralnog tela – to je sluĉaj kod svakog kreĉa. Ali, ako hoćemo da se

67

nabujalo etersko na vrlo lep naĉin skupi i to tako da je to skupljanje zaista pravilno, da ne stvara

šokove u organskom, onda kalcijum moramo da upotrebimo u strukturi u kojoj ga nalazimo u

hrastovoj kori.

Dakle, prikupimo hrastovu koru, onoliko koliko moţemo. Nije potrebno mnogo, ne više nego

što moţe lako da se prikupi. Prikupimo i iseckamo tako da dobijemo izmrvljenu strukturu. Onda

uzmemo – svejedno od bilo koje domaće ţivotinje – lobanju, gornji deo lobanje. Stavimo u nju

iseckanu hrastovu koru i po mogućnosti zatvorimo koštanom masom, pa to zakopamo u zemlju,

ne preduboko, i pospemo tresetnom prašinom. Zatim pomoću nekog ţleba na to mesto dovedemo

koliko je moguće više kišnice. Moglo bi da se napravi i tako da se u jedno bure, u koje stalno

utiĉe i istiĉe kišnica, stavi takva biljna supstanca koja podstiĉe stvaranje biljnog mulja (moĉvarni

uslovi). U taj biljni mulj stavimo taj koštani sud sa naseckanom hrastovom korom. To onda mora

da prezimi – istopljeni sneg je isto tako dobar kao i kišnica – treba u tom stanju da provede po

mogućnosti celu jesen i zimu.

Iz te mase našem Ċubrivu se dodaje ono što mu zaista daje snage koje preventivno suzbijaju

štetne biljne bolesti. Time smo Ċubrivu dodali ĉetiri stvari. Svakako, to zahteva nešto rada. Ali,

ako dobro razmislite, naći ćete da to prouzrokuje manje rada nego sve one drangulije koje se

prave u poljoprivrednim hemijskim laboratorijama i koje još moraju da se plate. Videćete, ono

što smo izneli, ekonomski je isplativije.

A sada nam treba još nešto što na pravilan naĉin privlaĉi kremenu kiselinu iz cele kosmiĉke

okoline. Jer ta kremena kiselina nam je potrebna u biljci. Upravo u odnosu na upijanje kremene

kiseline, zemlja vremenom gubi svoju snagu. Gubi je postepeno, pa se to ne primećuje. Ljudi

koji gledaju samo na ono što je mikrokosmiĉko, a ne na makrokosmiĉko, ne mare zbog gubitka

kremene kiseline, jer veruju da ona nema znaĉaja za rast biljaka. MeĊutim, to je od najvećeg

znaĉaja. Ali o tim stvarima treba nešto znati. Za današnje uĉene ljude, sasvim sigurno, to više

nije znak velike pometnje, kako bi se to smatralo još pre kratkog vremena – jer danas se već bez

ustruĉavanja govori o preobraţaju elemenata. Posmatranje nekih elemenata je u tom smislu

pripitomilo materijalistiĉkog lava.

MeĊutim, neke stvari, koje se stalno dešavaju oko nas, su sasvim nepoznate. Kada bi o njima

znali, ljudi bi mogli lakše da veruju u takve stvari kao što su ove koje sam sad izneo. Sasvim

dobro znam da će onaj kome je u glavu uliven današnji naĉin mišljenja, reći: ali, ti nam ništa ne

govoriš o tome kako se popravlja sadrţaj azota u Ċubrivu. O tome sam stalno govorio, posebno

kad sam govorio o hajduĉkoj travi, kamilici, koprivi, jer, naime, u organskom procesu se krije

jedna tajna alhemija, koja samo ako u njemu na pravilan naĉin deluje, na primer, kalijum stvarno

pretvara u azot, pa i kreĉ, ako radi pravilno, pretvara u azot. Poznato vam je da su u rastu biljke

delatna sva ĉetiri elementa o kojima sam govorio; dakle, pored sumpora, tu je i vodonik. Izloţio

sam vam znaĉaj vodonika. Postoji uzajamni kvalitativni odnos izmeĊu kreĉa i vodonika koji je

sliĉan kvalitativnom odnosu izmeĊu kiseonika i azota u vazduhu. Moţe da se otkrije na ĉisto

spoljašnji naĉin, kako to pokazuje kvantitativna hemijska analiza, da postoji srodnost izmeĊu

odnosa kiseonika i azota u vazduhu i odnosa kreĉa i vodonika u organskim procesima. Naime,

pod uticajem vodonika stalno se pretvaraju kreĉ i kalijum u azotno i na kraju u pravi azot. I azot,

koji nastaje na taj naĉin, izuzetno je koristan za rast biljaka; ali treba da se proizvede metodama

koje sam opisao.

Kremena kiselina sadrţi silicijum. Silicijum se opet u organizmu pretvara u materiju koja je

od neobiĉne vaţnosti, a danas se uopšte ne ubraja u hemijske elemente, a upravo je kremena

kiselina potrebna da bi se privuklo kosmiĉko. Upravo u biljci mora da nastane uzajamno dejstvo

izmeĊu kremene kiseline i kalijuma, ne kalcijuma. Zato se mora Ċubrenjem oţiveti zemljište da

68

bi se uspostavio pravilan uzajamni odnos. Moramo potraţiti biljku koja je u stanju da svojim

posredovanjem izmeĊu kalijuma i kremene kiseline – a ta se biljka dodaje na neki naĉin u

homeopatskoj dozi Ċubrivu – tom Ċubrivu podari odgovarajuću moć. Tu biljku zaista moţemo

naći. A ta biljka je opet, samim tim što raste na našem poljoprivrednom podruĉju, već u tom

smislu blagotvorna. To je taraxacum, maslaĉak. Ĉedni ţuti maslaĉak je na mestima gde raste

izvanredno blagotvoran. On je posrednik izmeĊu fino homeopatski rasporeĊene kremene kiseline

u kosmosu i potrebe koja za kremenom kiselinom postoji na celom podruĉju. Taj maslaĉak je

zaista neka vrsta nebeskog glasnika; ali ako hoćemo da ga uĉinimo delatnim u Ċubrivu, ako

hoćemo da se on koristi, onda mora da se upotrebi na pravilan naĉin. Naravno, u tu svrhu

potrebno je da ga izloţimo dejstvu zemlje za vreme zime. I ovde se radi o tome da se okolne

snage dobiju istim postupkom kao i ostalo.

Skupimo ţute glavice maslaĉka, ostavimo da malo uvenu, zgnjeĉimo, ušijemo u goveĊu

maramicu i poloţimo u zemlju da prezime. Kada se u proleće izvade kuglice – mogu se negde

skloniti dok nam ne zatrebaju – one su zaista proţete kosmiĉkim dejstvom. Supstanca koja je iz

njih dobijena, opet moţe da se na sliĉan naĉin pridoda Ċubrivu; ona će zemljištu dati sposobnost

da iz atmosfere i svemira privuĉe toliko kremene kiseline koliko je biljkama potrebno. Time te

biljke postaju osetljive na sve ono što deluje u njihovoj okolini, a same privlaĉe ono što im treba.

Da bi biljke mogle zaista da rastu moraju da imaju neku vrstu osećanja. Kao što ja kao ĉovek

mogu da proĊem pored nekog tupog ĉoveka a da on to ne oseti, tako, naravno, moţe sve u

zemljištu i iznad zemljišta da proĊe pored tupe biljke; ona to ne oseća i ne moţe da stavi u sluţbu

svog rasta. Ali ako je biljka na taj najfiniji naĉin proţeta kremenom kiselinom, onda ona postaje

osetljiva prema svemu i sve privlaĉi. Vrlo je lako postići da biljka koristi samo mali deo zemlje

koji je oko nje da bi privukla ono što joj treba. To, naravno, nije dobro. Ako se zemljište obradi

onako kako sam izloţio, onda će biljka postati spremna da stvari privlaĉi izdaleka. Biljci moţe

biti od koristi ne samo ono što je na njivi, nego i ono što se nalazi u zemljištu obliţnje livade.

Biljci moţe biti od koristi i ono što je u šumskom zemljištu koje je u blizini, ako se na taj naĉin

uĉini unutrašnje osetljivom. Tako moţemo podstaći uzajamna dejstva u prirodi dajući biljkama

snage koje im pristiţu zahvaljujući maslaĉku.

Mislim da bi trebalo pokušati da se naprave takva Ċubriva kojima bi se zaista na opisani

naĉin pravilno dodalo tih pet sastojaka ili njihovih zamena. Umesto hemijskih drangulija,

sredstva za Ċubrenje u budućnosti moraju da se obrade hajduĉkom travom, kamilicom,

koprivom, hrastovom korom i maslaĉkom. Takvo Ċubrivo će stvarno imati mnogo toga što je

zaista potrebno.

Ako je ĉovek strpljiv, pa pre nego što upotrebi pripremljeno Ċubrivo, iscedi cvet valerijane,25

i to što je iscedio jako razredi – to moţe da se uradi u bilo koje vreme, a zatim saĉuva – pogotovo

ako se za razreĊivanje upotrebi topla voda – moţe se, ako se taj razreĊeni sok od cvetova

valerijane vrlo paţljivo doda Ċubrivu, u njemu probuditi ono što ga podstiĉe da se pravilno

odnosi prema onome što se naziva supstanca fosfora. Sa ovih šest sastojaka moţe da se

proizvede izvrsno Ċubrivo, kako iz osoke, tako iz stajnjaka i komposta.

25

Valeriana officinalis.

69

Druga rasprava

ODGOVORI NA PITANJA

Kobervic, 13. jun 1924.

Uopšteno o Ċubrivu; pojedinosti o preparatima za Ċubrenje; uzimanje hrane iz atmosfere

Pitanje: Da li se kod mehura od plemenite divljaĉi radi o muškoj ţivotinji, jelenu ili srndaću?

Odgovor: Mislilo se na muški rod.

Pitanje: Da li je reĉ o jednogodišnjoj ili višegodišnjoj koprivi?

Odgovor: Urtica dioica.

Pitanje: Da li treba pokriti jamu za Ċubrivo na podruĉjima gde ima mnogo kiše?

Odgovor: Trebalo bi da Ċubrivo moţe da podnese uobiĉajene koliĉine kiše. Naravno, nije

dobro ako uopšte ne dobije kišnicu, ali mu škodi ako ga kišnica sasvim natopi. O tim stvarima ne

moţe se govoriti uopšteno. Uglavnom je kišnica dobra za Ċubrivo.

Pitanje: Zar ne bi trebalo imati pokrivena mesta za Ċubrivo da osoka ne bi propala?

Odgovor: U odreĊenom smislu izvesna koliĉina kišnice je zapravo potrebna Ċubrivu. Moţda

bi ponekad bilo dobro zadrţati kišu tako što bi se preko Ċubriva posuo treset. MeĊutim, potpuno

spreĉavanje kiše putem krova je nešto što ne bi imalo pravi smisao. Đubrivo bi tako bilo lošije.

Pitanje: Ako navedeno Ċubrivo potpomaţe rast biljaka, onda ono podjednako koristi

kultivisanim biljkama i takozvanom korovu. Moraju li se preduzeti naroĉite mere da bi se suzbio

korov?

Odgovor: Pitanje je sasvim opravdano. Sledećih dana ću govoriti o suzbijanju korova. Ono o

ĉemu sam do sada govorio deluje povoljno na sve biljke, pa se time korov ne moţe suzbiti. No,

biljke postaju mnogo otpornije na parazitske štetoĉine koje ih napadaju. Već postoje sredstva

protiv parazitskih štetoĉina koje se pojavljuju u biljnom carstvu. Suzbijanje korova nije nešto što

zavisi od principa o kojima smo do sada govorili. Korov je deo opšteg biljnog rasta. O tome

ćemo još govoriti. Te stvari su u meĊusobnoj vezi i nije dobro da se bilo šta izdvaja.

Pitanje: Šta mislite o postupku kapetana Kranca, prema kome se masa Ċubriva nagomilava u

labavim slojevima i toplotom koja se u njemu stvara otklanja njegov zadah?

Odgovor: Namerno nisam govorio o stvarima koje se danas već primenjuju na racionalan

naĉin. Hteo sam da navedem ono što moţe da doĊe kao podstrek iz duhovne nauke radi

poboljšanja svake takve metode. Postupak koji ste naveli sigurno ima mnoge prednosti.

MeĊutim, verujem da je postupak nov, nije star i moţe da se pretpostavi da pripada onoj vrsti

postupaka koji u poĉetku bljesnu, a tokom vremena se pokaţe da nisu baš praktiĉni, kako se u

poĉetku pretpostavljalo. Dok zemljište još uvek ima, da tako kaţem, svoju tradiciju, onda ga to

na neki naĉin sve osveţava. A ako se stvar primenjuje duţe, onda se dešava isto kao sa lekovima.

I najneverovatniji lekovi deluju u poĉetku, a onda prestaje njihovo lekovito dejstvo. Kod ovih

stvari uvek traje duţe vreme dok se ne ustanovi da ipak nije tako kao što se prvobitno verovalo.

Ono što je tu od naroĉitog znaĉaja je proizvodnja sopstvene toplote i ta delatnost, koja je

70

potrebna da bi se stvorila sopstvena toplota, sigurno je izvanredno povoljna za Ċubrivo, tako da

iz nje mora da proizaĊe nešto korisno. Moglo bi da bude štetno ako je Ċubrivo labavo naslagano,

a i nisam siguran da je ono sasvim bez mirisa. Ako se pokaţe da je ono bez mirisa, onda je to

znak da bi to mogla biti dobra stvar. To je postupak koji nije isprobavan više godina.

Pitanje: Nije li bolje da se Ċubrište nalazi na površini zemlje, nego ukopano u zemlju?

Odgovor: U principu je bolje da je Ċubrište što više. Samo treba paziti da dno Ċubrišta ne

bude suviše visoko, tako da moţe da ostane u odgovarajućem odnosu sa snagama koje su pod

zemljom. Ono se ne moţe postaviti na nekom breţuljku, ali se moţe podizati poĉevši od nivoa

zemlje; to će biti najpovoljnija visina.

Pitanje: Mogu li se iste metode za kompost primenjivati kod vinove loze, koja je mnogo

trpela u poslednje vreme?

Odgovor: Moţe, ali sa nekim izmenama. Kada budem govorio o voćarstvu i vinogradarstvu,

pomenuću izmene. MeĊutim, ono što sam danas rekao vaţi za poboljšanje svake vrste Ċubriva.

Danas sam naveo metode kojima se Ċubrivo generalno popravlja. A kako ga treba prilagoditi

pašnjacima i livadama, semenskim ţitaricama, voću i vinovoj lozi, o tome ćemo još govoriti.

Pitanje: Da li je u redu da se podloga Ċubrišta poploĉa?

Odgovor: Prema onome što moţe da se zna o celoj strukturi zemlje i njenoj vezi sa

Ċubrivom, svakako je ĉist promašaj ako se mesto za Ċubrište poploĉa. Ne vidim zašto bi uopšte

bilo poploĉano. U tom sluĉaju morao bi oko Ċubrišta da se obezbedi slobodan prostor za

uzajamno delovanje Ċubriva i zemlje. Zašto bismo kvarili Ċubrivo time što ga odvajamo od

zemlje?

Pitanje: Ima li podloga nekog uticaja, s obzirom na to da li je peskovita ili glinovita?

Ponekad se podloga Ċubrišta oblaţe glinom da ne bi bila propustljiva?

Odgovor: Taĉno je da odreĊene vrste zemlje imaju odreĊeni uticaj. On, prirodno, proizlazi od

svojstava koje imaju te vrste tla. Ako je ispod Ċubrišta peskovita podloga, onda će biti potrebno

da se pre nego što se na nju stavi Ċubrivo, obloţi glinom, pošto takva podloga propušta vodu. Ali

kada je zemljište izrazito glinovito, onda ga treba rastresti i posuti peskom. Da bi se postigao

srednji ishod, treba staviti sloj peska pa sloj gline. Onda se dobija oboje. Tada imamo ĉvrstinu

zemlje i delovanje vode. Inaĉe voda procuri. Najbolja je mešavina obe ove vrste zemlje. Zato bi

bilo dobro, ako je to moguće, ne postavljati Ċubrište na lesno zemljište. Les i sliĉno neće biti

naroĉito korisno. U tom sluĉaju bi bilo bolje postepeno napraviti veštaĉko dno za Ċubrište.

Pitanje: Što se tiĉe gajenja navedenih biljaka: hajduĉke trave, kamilice, koprive, da li je

moguće da se u oblastima gde ih nema one jednostavno poseju? Smatrali smo da je hajduĉka

trava opasna u ispaši goveda, kao i maslaĉak. Na pašnjacima smo hteli koliko je god moguće da

iskljuĉimo te biljke. Isto tako i ĉiĉak. Upravo na tome radimo. Pretpostavljam da ih sada opet

moramo sejati na obodima njiva, ali ne na pašnjacima i livadama?

Odgovor: (dr Štajner pita): Ali kako one mogu da budu štetne u ishrani ţivotinja?

Odgovor: (grof Kajzerlink): Kaţe se da hajduĉka trava ima otrovne materije. Kaţe se da

maslaĉak ne bi bio pogodan za ishranu goveda.

Odgovor: (dr Štajner): Na to treba paziti. Stoka na pašnjaku je neće jesti ako je štetna.

71

Grof Lerhenfeld:26

U našem kraju je obrnuto. Maslaĉak se smatra hranom koja podstiĉe

mleĉnost stoke.

Dr Štajner: Te stvari su ponekad samo raširene pretpostavke. Ne zna se da li su proverene.

Moguće je – to treba isprobati – da u senu to nije štetno. Verujem da kada bi bilo štetno,

ţivotinja ne bi seno ni pipnula; ţivotinja ne jede ono što joj škodi.

Pitanje: Nije li hajduĉka trava usled prejake kalcifikacija vrlo proreĊena, jer je njoj potrebno

vlaţno i kiselo zemljište?

Odgovor: Ako se hajduĉka trava koristi divlja – radi se o posebnom homeopatskom doziranju

– onda je u tom sluĉaju potrebna vrlo mala koliĉina hajduĉke trave koja moţe da se raspe preko

celog velikog poljoprivrednog dobra. Hajduĉka trava koja bi rasla ovde u bašti, bila bi dovoljna

za celo imanje.

Pitanje: Na svojim pašnjacima sam video da su goveda rado jela mladi maslaĉak, dok je bio

neposredno pred cvetanje; meĊutim kasnije, kada je maslaĉak poĉeo da cveta, ona ga više nisu

jela.

Odgovor: Morate imati na umu sledeće: to je, naravno, opšte pravilo. Ţivotinja ne jede

maslaĉak ako joj škodi. Ona ima izvanredno dobar instinkt šta treba da jede. No, morate imati još

nešto na umu. I mi bismo, isto tako, ako hoćemo da podstaknemo nešto što se zasniva na nekom

procesu, gotovo uvek upotrebili ono što sâmo ne bismo upotrebili. Na primer, niko u

svakodnevnoj ishrani ne jede hlebni kvasac, pa ipak ga koristimo kod pripreme hleba. Ono što

pod nekim okolnostima moţe da deluje otrovno, ako se pojede u velikim koliĉinama, to pod

drugim uslovima moţe da deluje blagotvorno. Lekovi su najĉešće otrovni. MeĊutim, nije

presudna materija, nego postupak. Stoga mislim da se mirne duše moţe preći preko sumnje da

maslaĉak moţe biti opasan za ţivotinju. Ima toliko ĉudnih shvatanja. Zar nije ĉudno: s jedne

strane grof Kajzerlink naglašava štetnost maslaĉka, dok s druge strane grof Lerhenfeld govori o

tome da upravo maslaĉak podstiĉe mleĉnost stoke. Nije moguće da su na podruĉjima koja se

nalaze toliko blizu jedno drugom, dejstva tako razliĉita; jedno od ta dva gledišta ne moţe biti

taĉno.

Pitanje: Moţda je podloga odluĉujuća? Osim toga, ovo što sam izneo oslanja se na

veterinarska mišljenja. Da li treba hajduĉku travu i maslaĉak sejati na pašnjacima i livadama?

Odgovor: Dovoljna je sasvim mala površina.

Pitanje: Da li je vaţno koliko dugo preparati sa Ċubrivom moraju da se ĉuvaju pošto su

izvaĊeni iz zemlje?

Odgovor: Jednom kad su pomešani sa Ċubrivom besmisleno je pitati koliko dugo ih treba

drţati unutra. Ali sve bi to trebalo da bude uĉinjeno pre nego se Ċubrivo raspe po polju.

Pitanje: Da li pripremljene preparate za Ċubrenje treba sve zajedno staviti u zemlju ili svaki

ponaosob?

Odgovor: To ima znaĉaja samo utoliko što je dobro da tokom tog uzajamnog delovanja jedan

preparat ne smeta drugom, pa bi stoga trebalo da budu zakopani na izvesnom rastojanju jedan od

drugog. Ja bih uvek, kada bi se to radilo na nekom malom dobru, potraţio najudaljenije taĉke i

26

Otto Graf von Köfering Lerchenfeld, 1868- 1938.

72

preduzeo ukopavanje na velikim odstojanjima, tako da jedan ne smeta drugom. Na nekom

velikom dobru rastojanja se mogu birati po volji.

Pitanje: Moţe li zemlja koja se nalazi iznad zakopanih preparata da bude obrasla nekim

biljem?

Odgovor: Zemlja moţe da radi šta hoće. Štaviše, u takvim sluĉajevima je sasvim dobro ako

je zemlja obrasla biljem. To mogu biti i kultivisane biljke.

Pitanje: Kako se postupa sa preparatima u gomili Ċubriva?

Odgovor: Savetovao bih sledeći postupak: preparat treba zabosti ĉetvrt metra ili nešto dublje

u veliku gomilu Ċubriva, tako da Ċubrivo obavije preparat. Preparati ne bi trebalo da budu metar

ili više duboko; vaţno je da Ċubrivo okruţuje preparat sa svih strana. Ako je ovo gomila Ċubriva

(crteţ), a ovde su komadići preparata ... cela stvar poĉiva na zraĉenjima ... sva zraĉenja kreću se

ovako; pa ako je (preparat) preblizu površini, onda to nije dobro. Na samoj površini se zraĉenja

lome, prave odreĊenu krivinu, ne izlaze ako je preparat pokriven Ċubrivom. Dovoljno je pola

metra dubine. Ako je previše blizu površini, gubi se veći deo snage zraĉenja.

Pitanje: Da li je dovoljno da se napravi nekoliko rupa ili treba preparate koliko je moguće

šire rasporediti?

Odgovor: Bolje je rasporediti nego napraviti rupe samo na jednom mestu. Inaĉe bi zraĉenja

smetala jedna drugima.

Pitanje: Da li sve preparate treba istovremeno staviti u gomilu Ċubriva?

Odgovor: Ako se preparati unesu u gomilu Ċubriva, mogu se staviti jedan pored drugog. Oni

nemaju dejstvo jedan na drugog, oni utiĉu samo na Ċubrivo kao takvo.

Pitanje: Mogu li se svi preparati staviti u jednu rupu?

Odgovor: Teoretski bi se moglo pretpostaviti da oni, ako se stave u jednu rupu, neće smetati

jedan drugom. Ali ne bih to ţeleo unapred da tvrdim. Mogu da se stave blizu, ali ipak moţe biti

da oni smetaju jedan drugom, ako ih sve stavimo u jednu rupu.

Pitanje: Na kakav se hrast misli?

Odgovor: Na quercus robur.27

27

Hrast luţnjak.

73

Pitanje: Mora li kora biti od ţivog drveta ili od oborenog?

Odgovor: U ovom sluĉaju po mogućnosti od ţivog drveta, štaviše od drveta kod koga moţe

da se pretpostavi da je smola još priliĉno delatna.

Pitanje: Dolazi li u obzir cela kora?

Odgovor: Samo površina. Spoljašnji sloj kore koji se raspada kada se ljušti.

Pitanje: Da li je neophodno zakopati preparate za Ċubrenje unutar kultivisanog sloja ili bi

trebalo kravlje rogove zakopati dublje?

Odgovor: Bolje je ostaviti ih u kultivisanom sloju. Štaviše, moţe se pretpostaviti da u

podlozi, ispod kultivisanog sloja, neće dati toliko plodonosan materijal. Naravno, najbolja

moguća stvar bi bila ako bi kultivisani sloj bio stvarno dubok. Potraţite mesto gde je taj sloj

najdublji – to bi nesumnjivo bilo najbolje. MeĊutim, ispod tog sloja ne moţe se postići nikakav

koristan efekat.

Pitanje: U kultivisano sloju su stvari uvek izloţene mrazu. Zar to ne škodi?

Odgovor: Kada su izloţene mrazu onda je to upravo vreme kada je zemlja, usled mraza,

izloţena najjaĉim kosmiĉkim uticajima.

Pitanje: Kako da se usitne kvarc i kremen? U nekom malom mlinu ili avanu?

Odgovor: U ovom sluĉaju je najbolje da se prvo istucaju u avanu. Potreban je gvozdeni

tuĉak. U avanu se istucaju tako da postanu poput brašna. Štaviše, kod kvarca je nuţno na ovaj

naĉin usitniti koliko je god moguće, a posle još dodatno na nekoj staklenoj površini. To mora da

se pretvori u sasvim fino brašno, a to je kod kvarca vrlo teško postići.

Pitanje: Poljoprivredno iskustvo pokazuje da dobro uhranjeno govedo nakupi i masne

supstance. Mora li da postoji neka veza izmeĊu hrane i primanja hranljivih supstanci iz

atmosfere?

Odgovor: Drţite se samo onoga što sam rekao. Rekao sam: kod uzimanja hrane bitne su

snage koje se razvijaju u telu. Od pravilnog uzimanja hrane zavisi da li ţivotinja razvija dovoljno

snaga da bi bila sposobna da iz atmosfere uzima supstance i preraĊuje ih. To moţe da se uporedi

sa sledećim: ako ĉovek hoće da navuĉe na ruku usku rukavicu, onda to ne moţe da postigne

guranjem ruke u nju, nego je treba staviti na kalup da bi se rastegla. Tako treba da se radi sa

snagama koje moraju da postoje da bi se iz atmosfere unelo ono što se ne moţe postići hranom.

Hrana širi organizam i time ga osposobljava da iz atmosfere uzme više. Moţe ĉak da nastupi

hipertrofija ako se uzima previše. To se onda plaća kraćim ţivotnim vekom. I ovde postoji nešto

što se nalazi izmeĊu maksimuma i minimuma.

74

III deo: Individualizacija mera u poljoprivredi

ŠESTO PREDAVANJE

Kobervic, 14. jun 1924.

Suština korova, ţivotinjske štetoĉine i takozvane biljne bolesti pred javnim sudom prirode

U nastavku naših razmatranja, oslonićemo se na ponešto od onoga što smo prethodnih dana

ĉuli i saznali o rastu biljaka, a i graĊi ţivotinja. Nastojaćemo da bar saţeto izloţimo nekoliko

duhovnonauĉnih predstava u vezi sa biljnim i ţivotinjskim štetoĉinama u poljoprivredi i onim što

se naziva biljnim bolestima. Posmatraćemo te stvari sasvim konkretno. Stoga ću i tamo gde se

moţe reći malo toga opšteg, budući da stvari moraju da se specijalizuju, navesti primere koji

onda, ako budu polazne taĉke za oglede, mogu da vode i dalje. PoĊimo prvo od suštine korova

ili, kako se to kaţe, od biljnih štetoĉina.

Ovde se ne radi o tome da se manje-više daje definicija korova, nego se radi o tome da se

dobiju uvidi kako mogu te biljke da se odstrane sa nekog polja na kome njihovo prisustvo nije

poţeljno. Ĉoveka ponekad spopadnu ĉudni prohtevi zaostali iz vremena studiranja. Pokušao sam,

iako ne baš rado, da krenem za jednim takvim prohtevom i da u nekim radovima potraţim kakve

sve definicije korova postoje. Tu sam našao da većina autora, koji nastoje da odrede šta je korov,

kaţu: „Korov je sve ono što raste na mestu na kome ga ljudi neće.“ Vidite, to je definicija koja

ne zalazi baš duboko u suštinu stvari. Ni ĉovek baš neće imati previše sreće ako ţeli da razmotri

suštinu korova, iz prostog razloga što korov pred javnim sudom prirode ima isto toliko prava da

raste kao i ono što se smatra korisnim. Vama će već morati da postane jasno da se te stvari

moraju posmatrati i sa nekog drugog stanovišta, sa stanovišta kako da se sa nekog

poljoprivrednog podruĉja odstrani ono što tu nije predviĊeno, ali usled opštih odnosa u prirodi

tamo raste. Na to pitanje ne moţe da se odgovori bez uzimanja u obzir upravo onih stvari koje

sam naveo prethodnih dana.

Naveli smo da se moraju strogo razlikovati one snage koje su delatne prilikom rasta biljaka i

one koje, doduše, potiĉu iz kosmosa, ali koje prvo prima zemlja i iz zemlje deluju na rast biljaka.

Te snage koje po svome biću proistiĉu iz kosmiĉkih uticaja, kao što sam rekao, od Merkura,

Venere i Meseca, ali koje ne deluju neposredno sa tih planeta, nego posredno kroz zemlju, te

snage treba uzeti u obzir kada istraţujemo ono što preko biljke majke prouzrokuje biljku ćerku

itd. Nasuprot tome, u svemu onom što biljka prima iz okoline nadzemaljskog treba obratiti

paţnju na to kakve delatne mogućnosti udaljene planete prenose vazduhu i šta se na taj naĉin

prima. U širem smislu se moţe reći da na sve one snage koje sa bliskih planeta deluju na zemlju

mnogo utiĉe delovanje kreĉa u zemlji, dok na ono što deluje iz okoline utiĉe delovanje kremena.

Stoga moţe da se kaţe: iako delovanja kremena proizlaze od same zemlje, ona ipak prenose ono

što potiĉe od Jupitera, Marsa i Saturna, a ne ono što dolazi od Meseca, Merkura i Venere.

Ljudi danas nisu navikli da uzimaju u obzir te stvari. Ali zbog toga ispaštaju. U mnogim

oblastima civilizovanog sveta ljudi su morali da ispaštaju zbog nepoznavanja kosmiĉkog uticaja

– bilo onog koji deluje pomoću vazduha zaobilazno kroz ono što se nalazi iznad nivoa tla i onih

kosmiĉkih uticaja koji posredovanjem zemlje deluju odozdo – usled nedostatka uvida bilo je

iscrpljeno sve ono što je zahvaljujući staroj instinktivnoj nauci uĉinjeno u tom pogledu. Vama to

moţe biti svejedno ali mnogim ljudima nije. Zemljište je bilo iscrpljeno, tradicije su takoĊe bile

75

iscrpljene – i pored toga što su seljaci ponekad pomagali – i tako je brojne vinograde napala vaš

vinove loze, filoksera. Protiv filoksere su ljudi bili priliĉno bespomoćni. Mogao bih mnogo toga

da ispriĉam o redakciji jednih poljoprivrednih novina koje su osamdesetih godina (XIX veka)

izlazile u Beĉu, koju su ljudi sa svih strana saletali zahtevima da naĊe sredstvo protiv filoksere –

a ona je bila sasvim bespomoćna – u to vreme filoksera je zaista bila akutna. Te stvari ne mogu

delotvorno da se rešavaju postojećom naukom; one mogu da se razrade samo ako se zaista poĊe

putevima na koje smo ukazali.

Zamislite – nacrtaću vam to šematski (vidi crteţ): ovde je nivo zemlje, sve ono što deluje iz

kosmosa sa Venere, Merkura i Meseca i zraĉi natrag, tako da deluje odozdo naviše. I ovo što na

taj naĉin postaje delatno u zemlji – i ovo vam crtam šematski – to podstiĉe biljke na delovanje,

tako da one prvo proizvedu ono što raste u jednoj godini, a zatim obrazuju seme. Iz semena onda

niĉe nova biljka, treća biljka itd. Sve što na ovaj naĉin dolazi iz svemira ulazi u snage

reprodukcije, u generacijski niz.

Nasuprot tome, sve ono što dolazi drugim putem, koji je iznad nivoa zemlje, dolazi od drugih

snaga, od snaga udaljenih planeta. To šematski moţe ovako da se nacrta: ovo se u biljci ostvaruje

tako da se ona širi u prostoru, što je ĉini krupnom i soĉnom, što mi uzimamo kao hranu, jer jedna

neprekidna struja to stalno stvara. Sve ono što odgrizemo, na primer, od jabuke, od breskve, što

onda jedemo kao meso ploda, sve to potiĉe od dejstava tih od Zemlje udaljenih planeta. Upravo

iz tih uvida proizlazi kako treba postupati ako ĉovek hoće na bilo koji naĉin da utiĉe na rast

biljaka. Nikako drugaĉije ne moţe da se stekne uvid u to kako da se utiĉe na rast biljaka, nego

time da se u obzir uzmu upravo te razliĉite snage.

Na veliki broj biljaka, koje se u obiĉnom ţivotu ubrajaju u korov, a ove su ponekad

izvanredno lekovite biljke – upravo se meĊu korovom nalaze najlekovitije biljke – na te biljke

najveći uticaj ima ono što se moţe nazvati Meseĉevim delovanjem.

O Mesecu se u obiĉnom ţivotu zna da na njegovu površinu padaju Sunĉevi zraci i odbijaju se

ka Zemlji. Mi ih vidimo time što ih primamo oĉima – i Zemlja prima te Meseĉeve zrake – koji su

reflektovani zraci Sunca. Dakle, to su Sunĉevi zraci koji se reflektuju na taj naĉin, ali koji su

proţeti snagama Meseca, a na Zemlju stiţu kao Meseĉeve snage od kada se Mesec odvojio od

Zemlje. U kosmosu deluju te Meseĉeve snage pojaĉavajući sve zemaljsko. Kada je Mesec još bio

sjedinjen sa Zemljom, zemaljsko je bilo mnogo ţivlje, mnogo plodnije. Tako jaka mineralnost

kakvu imamo danas, nije postojala u ono doba kada je Mesec bio sjedinjen sa Zemljom.

MeĊutim, pošto se Mesec odvojio od Zemlje, on deluje tako da pojaĉava uobiĉajeno stanje

76

Zemlje – koje je dovoljno samo za podsticanje rasta ţivih bića – pojaĉava tako da rast moţe da

se uzdigne do reprodukcije.

Ako neko biće raste, ono postaje veće. U njemu je delatna ista snaga koja je delatna i kod

razmnoţavanja. Samo kod rasta to ne ide tako daleko da nastane biće iste vrste. Nastaje samo

ćelija za ćelijom, slabije je razmnoţavanje, koje ostaje u okviru istog bića. Ono što nazivamo

razmnoţavanjem to je jedan proces pojaĉanog rasta. Zemlja moţe da posreduje pri tom slabijem

razmnoţavanju, meĊutim, bez Meseca ona nije sposobna da preĊe na pojaĉan rast. Za to joj je

potrebno ono što na nju zraĉi u vidu kosmiĉkih snaga sa Meseca, a kod izvesnih biljaka i sa

Merkura i Venere, na Zemlju. Malopre sam rekao, ljudi zamišljaju da Mesec samo prima

Sunĉeve zrake i odbacuje ih na Zemlju, reflektuje ih na Zemlju. Prema tome, kod Meseĉevog

delovanja obraća se paţnja samo na Sunĉevu svetlost – ali to nije jedino što dolazi na Zemlju. Sa

Meseĉevim zracima na Zemlju dolazi i ceo reflektovani svemir. Sve što deluje na Mesec i dalje

se reflektuje. Na taj naĉin je i celo zvezdano nebo reflektovano od Meseca na Zemlju, što

današnjem ĉoveku ne moţe da se dokaţe. To je već jaka, organizaciono jaka kosmiĉka snaga,

koja zraĉi sa Meseca na biljku, tako da moţe da se potpomogne semenski proces biljke, da bi

time snaga rasta mogla da preraste u snagu razmnoţavanja.

Ali sve to vaţi za jednu oblast Zemlje i to samo onda ako je ta oblast pod dejstvom punog

Meseca. Kada je ta oblast pod dejstvom mladog Meseca, ona ne uţiva u blagodati uticaja

Meseca. Za vreme mladog Meseca u biljkama se zadrţava samo ono što su primile u vreme

punog Meseca. Već time bi ĉovek postigao mnogo kada bi prouĉavao kakav bi uĉinak bio kada

bi se, recimo već prilikom setve kod prvih naznaka klijanja useva u zemlji uzele u obzir

Meseĉeve mene, kao što su to Indusi ĉinili sve do XIX veka. Ali priroda nije tako svirepa da bi

ljude kaznila zbog nepaţnje i neuljudnosti koju oni pokazuju prema Mesecu prilikom setve,

prilikom ţetve. Dakle, pun Mesec imamo dvanaest puta u godini. To je dovoljno da se prikupi

onoliko koliko je potrebno uticaja punog Meseca, tj. snaga koje podstiĉu stvaranje ploda. Pa ako

se umesto prilikom punog Meseca nešto preduzme prilikom mladog Meseca, nešto što treba da

doprinese oploĊivanju, onda to u zemlji ĉeka do prvog punog Meseca, prelazi preko ljudskih

zabluda i upravlja se prema prirodi. To je sasvim dovoljno za korišćenje Meseca, iako ljudi o

tome nemaju pojma. Ali ni s tim se ne moţe dalje.

Jer, pri takvom postupku korov zahteva svoje pravo kao i povrće, a ĉovek sve to ispretura jer

on ništa ne zna o snagama koje regulišu rast. On mora da se postavi prema snagama koje regulišu

rast. Tu treba znati: potpuno razvijena snaga Meseca deluje na reprodukciju, na razmnoţavanje

svega biljno-ţivog. Deluje, dakle, na ono što iz korena izbija naviše sve do stvaranja semena.

MeĊutim, dobićemo najbolji korov ako ostavimo blagotvorni Mesec da na njega deluje, ako

njegovo dejstvo ne spreĉimo. Budući da ima kišnih godina, kada Meseĉeve snage bolje deluju

nego u sušnim, u tim godinama korov se bolje širi. Ako se, meĊutim, raĉuna sa tim kosmiĉkim

snagama, onda moţe da se kaţe sledeće:

Ako se spreĉi puno dejstvo Meseca na korov i ostavi da na njega deluje samo ono što deluje

spolja, što nije uticaj Meseca, što deluje neposredno, onda se korovu postavlja granica. Onda

korov ne moţe da se razmnoţava. Ali, radi se o tome da se zemljište tako obradi – pošto ne moţe

da se ukloni Mesec – da se zemlja uĉini nesklonom da primi delovanje Meseca, i ne samo da

zemlja postane nesklona primanju delovanja Meseca, nego i biljka, taj korov, da poĉne da oseća

izvestan otpor prema rastu u zemlji koja je na odreĊeni naĉin obraĊena. Ako to postignemo,

imamo ono što nam je potrebno.

Mi jedne godine primetimo kako se širi korov. Onda stvar moramo da uzmemo u svoje ruke,

što ne treba da nas plaši, nego moramo sebi reći da sada treba nešto da se preduzme. Sada treba

77

da prikupimo izvesnu koliĉinu semena tog korova; dakle ono u šta se snaga o kojoj sam govorio,

najzad povukla. Zapalimo vatru – najbolje je obiĉnu vatru od drveta – i spalimo seme. Onda sav

taj pepeo paţljivo prikupimo. Na taj naĉin dobijamo srazmerno malo tog pepela. Ali, kod biljke

koju smo obradili time što smo njeno seme sproveli kroz vatru, imamo doslovno u pepelu

koncentrisanu snagu suprotnu onoj što se razvija u privlaĉenju Meseĉevih snaga. Raspimo sada –

to ne mora da bude naroĉito paţljivo izvedeno budući da stvar deluje u širokom krugu – taj mali

preparat koji smo sastavili od razliĉitih korova, preko našeg polja. Iduće godine ćete videti

koliko će biti manje korova one vrste koju smo tako obradili. Budući da za mnoge stvari u

prirodi vaţi ciklus od ĉetiri godine, videćete da će posle ĉetiri godine na površini po kojoj je taj

pepeo rasut, dotiĉni korov prestati da raste.

Vidite, tu je stvarno postignuto plodonosno „delovanje najmanjih entiteta“ koje je sada i

nauĉno dokazano na našem Biološkom institutu. Na taj naĉin moţe zaista da se postigne izuzetno

mnogo. Ako se u svom radu posluţite tim stvarima, ako zaista uzmete u obzir delovanje onoga

što je danas potpuno zanemareno, imaćete dalekoseţne mogućnosti. Moţete zaista bilo gde da

zasejete maslaĉak – koji vam je potreban za ono što sam vam izloţio u prethodnom predavanju –

i upotrebite njegovo seme, izvršite s njim taj ogled sagorevanja, sakupite prah i njime pospete

njivu. Tako ćete maslaĉak imati tamo gde hoćete, a ona njiva koju ste tako sagorelim maslaĉkom

obradili, biće pošteĊena maslaĉka.

To su stvari – u to se danas ne veruje – koje su vaţile u staroj mudrosti agrokulture. Tada su

ljudi znali da na ograniĉenom prostoru zajedno zaseju sve što hoće, pošto su se u to vreme takve

stvari instinktivno radile. Za sve to bih mogao da vam pruţim obaveštenja iz kojih moţete videti

da mogu da budu polazna taĉka za pravu primenu tih stvari u praksi. Danas već postoji mišljenje

– neću da ga nazovem predrasuda – da sve treba naknadno potvrditi; pa dobro, pokušajmo te

stvari da potvrdimo. Videće se, ako se ogledi pravilno izvedu, da će se one sigurno potvrditi.

MeĊutim, da ja imam neko gazdinstvo, ne bih ĉekao potvrdu, nego bih stvar odmah zapoĉeo.

Sasvim sam siguran da je to tako. Za mene stvari stoje ovako: duhovnonauĉne istine su istine

same po sebi. Njima nije potrebno dokazivanje pomoću drugih okolnosti, spoljašnjim metodama.

Tu grešku su napravili svi naši nauĉnici, gledali su na spoljašnje metode, spoljašnjim metodama

su hteli da potvrde te istine. Oni su to radili u okviru Antroposofskog društva; meĊutim, trebalo

je da znaju da su te stvari istinite same po sebi. Ali da bi se danas nešto postiglo, to mora da se

proveri na spoljašnji naĉin, mora da se pristane na kompromis, nuţan je kompromis. To nije u

principu potrebno. Jer, kako ĉovek zna stvari? Zna ih iznutra. Zna ih suštinski, po njihovom

kvalitetu; one ĉvrsto stoje. Na primer, dajem nešto pedesetorici ljudi da proizvedu i kaţem, sada

ću proizvesti triput toliko, a za to ću upotrebiti sto pedeset ljudi. Onda moţe doći neki

pametnjaković i reći: ne verujem da će njih sto pedeset proizvesti triput toliko, to treba proveriti.

Pod odreĊenim okolnostima moţe i da se desi da iskustvo pobije naše pretpostavke ako se

stvarno pristupi ogledu. Recimo da se radi tako da se nešto preda jednom, dvojici, pa onda trojici

radnika – pa se onda statistiĉki utvrdi šta su trojica uradila. Pa, ako trojica mnogo brbljaju, onda

rade manje nego jedan. Pretpostavka od koje se pošlo je pogrešna. Ogled moţe da dokaţe

suprotno. Ali to u stvarnosti ništa ne dokazuje. Mora se, ako se postupa egzaktno, uzeti u obzir i

sasvim suprotna instanca. Tada će se ono što je bilo unutrašnje istinito, potvrditi i u spoljašnjem.

Moglo bi se, dakle, govoriti uopšteno o biljnim štetoĉinama na našim poljima. MeĊutim, ne

moţe se mnogo o tome govoriti uopšteno kada se radi o ţivotinjskim štetoĉinama. Zato ću prvo

da navedem jedan primer koji moţe da bude naroĉito karakteristiĉan prilikom sprovoĊenja

ogleda, da bi se videlo kako te stvari mogu da se potvrde u praksi.

78

Uzmimo stoga jednog naroĉito dobrog seljakovog prijatelja, poljskog miša. Šta se sve ne

preduzima da bi se suzbila najezda poljskih miševa. U poljoprivrednoj literaturi moţe da se

proĉita da je dobro upotrebiti razne fosforne preparate, pa neke druge stvari, preparate od

strihnina i saharina; pojavila su se i nešto radikalnija sredstva pomoću kojih se nastoji poljskog

miša zaraziti tifusom tako što se izvesni bacili, škodljivi za glodare, umešaju u pire od krompira,

koji se onda rasporedi kao mamac. I takve stvari su se radile, bar su se preporuĉivale. Dakle, na

svim mogućim podruĉjima traţila su se sredstva da se izaĊe na kraj sa tim ţivotinjicama

bezazlenog izgleda, merama koje ne izgledaju baš ĉoveĉne. Mislim da je tu i drţava ukljuĉena,

pošto, ako se miševi suzbijaju samo na jednoj njivi, to ništa ne vredi ako i susedi to ne rade. Oni

onda preĊu sa jedne njive na drugu. Stoga je morala drţava da se zove u pomoć da bi se svi

prinudili da na odgovarajući naĉin istrebe miševe. Drţava je sa svoje strane donosila propise, ne

ispitujući da li je neka metoda ispravna, glavno da svi moraju da je primene. Nije se pitalo da li

to odgovara ovom ili onom, to mora opšte da se primeni. Jednoobraznost je ideal drţave.

Sve je to nasumiĉno isprobavanje i spoljno upravljanje. Ĉovek uvek ima osećaj da se to na

razne naĉine proba, ali ništa se ne uradi, pošto miševi opet doĊu. Ono što je potrebno da se u

ovom sluĉaju uradi nije sasvim primenjivo samo na jedno imanje, mada do izvesne mere moţe i

tada da pomogne. To ne moţe sasvim da se sprovede, tu će morati da se radi sa opštim

razumevanjem tako da je potrebna izvesna uviĊavnost suseda. MeĊutim, tvrdim da će u

budućnosti morati više da se uzme u obzir uviĊavnost, nego policijske mere. To će tek biti pravi

napredak u našem društvenom ţivotu.

A sada, pretpostavimo da se uradi sledeće: uhvati se neki priliĉno mlad miš, odere mu se

koţa. Dakle, treba uzeti koţu priliĉno mladog miša. Toliko miševa uvek ima, ali to moraju biti

poljski miševi, ako hoćemo da izvedemo taj ogled – dakle, treba pribaviti koţu poljskog miša u

vreme kada je Venera u znaku Škorpiona. Vidite, oni ljudi iz starih vremena, sa svojim

instinktivnim znanjem, uopšte nisu bili tako glupi kao što se danas misli. Ovde, gde sa biljaka

prelazimo na ţivotinje, tu prelazimo na ţivotinjski krug, na Zodijak. Taj ţivotinjski krug nije

tako nazvan bez razloga.28

Ako hoćemo nešto da postignemo u svetu biljaka moţemo da stanemo

kod planetarnog sistema. Za ţivotinje to ne vaţi. Tu je potrebno uzeti u obzir okolne zvezde

nekretnice i to one zvezde nekretnice koje se nalaze u ţivotinjskom krugu, u Zodijaku.

Kod rasta biljaka skoro su sasvim dovoljna dejstva Meseca da bi se ostvarila reprodukcija. U

ţivotinjskom carstvu moraju delovanja Meseca da se podupru delovanjima Venere. Kod

ţivotinjskog carstva nije potrebno toliko uzimati u obzir delovanja Meseca, pošto ţivotinjsko

carstvo konzervira snage Meseca, zadrţava ih u sebi i time se oslobaĊa Meseca. U ţivotinjskom

carstvu su razvijene snage Meseca i onda kada nije pun Mesec. Ţivotinja nosi u sebi snagu

punog Meseca i time se oslobaĊa od vremenskog odreĊenja. Ali to ne vaţi za ono što ovde

moramo da sprovedemo, ne vaţi za ostale planetarne snage.

Radi se o tome da moramo sa koţom miša da izvedemo nešto sasvim odreĊeno. To radimo u

vreme kada je Venera u znaku Škorpiona. U to vreme treba spaliti koţu miša. Potom treba

paţljivo sakupiti pepeo i sve što je preostalo. Toga neće biti mnogo, ali biće dosta ako se spali

koţa više miševa. Tako se dobije pepeo od spaljene koţe miša u vreme kada je Venera u znaku

Škorpiona. I u onom što je vatra uništila ostaje negativna snaga, nasuprot snazi reprodukcije

poljskog miša. Ako na taj naĉin dobijenim prahom – na nekim podruĉjima i to će biti teško i tu

se te stvari mogu uĉiniti još više homeopatskim, ne treba nam pun duboki tanjir takvog praha –

ako time pospemo svoja polja, pa ako se to sagorelo u doba visoke konjukcije Venere i

Škorpiona, tu ćete imati sredstvo pomoću kojeg će miševi izbegavati to polje. No, to su drske

28

Nem. Tierkreis, ţivotinjski krug, zodijaĉki krug.

79

ţivotinje i opet će se pojaviti ako se neka mesta ne pospu pepelom. Tamo će se opet ugnjezditi.

Drugim reĉima, delovanje je dalekoseţno, ali se moţe dogoditi da stvar nije potpuno izvedena.

Ipak dejstvo će biti radikalno ako to urade i svi susedi. Verujem da kod takvih stvari moţe ĉak i

da se uţiva. Upotrebom takvih metoda moţe ljudima poljoprivreda tako prijati, kao što prijaju

neka jela kad se zaĉine.

Vidite, radi se o tome da se raĉuna na delovanje zvezda, a da se pri tom ne bude nimalo

praznoveran. Mnogo toga što je ranije bilo znanje pretvorilo se u puko praznoverje. Naravno da

ne treba podgrevati praznoverje. Mora se ponovo krenuti od znanja, ali to znanje se mora steći na

duhovni, a ne samo na fiziĉko-ĉulni naĉin. Tako se postupa sa zemljom kada se vodi borba protiv

svih onih poljskih štetoĉina koje spadaju u više ţivotinje. Miševi su glodari i spadaju u više

ţivotinje. Na ovaj naĉin ne moţemo da suzbijemo insekte. Insekti su pod sasvim drugim

kosmiĉkim uticajima. Sve niţe ţivotinje su pod drugim kosmiĉkim uticajima nego više ţivotinje.

A sada ću stati na tanak led i u vezi sa ovim što sam izloţio navešću kao primer repinu

nematodu, da bismo mogli da imamo nešto konkretno. Prvo uoĉavamo poznato zadebljanje

vlaknastog korena, a lišće je ujutro mlitavo. To je spoljašnji znak. Pri tome, mora biti jasno da taj

srednji deo (biljke), lišće, na kome se pojavljuju promene, prima iz vazduha kosmiĉka dejstva, a

korenje crpi snage koje se kroz zemlju vraćaju iz kosmosa. I šta se dešava kada se pojavi

nematoda? Kad se ona pojavi proces upijanja kosmiĉkih snaga, koji bi morao da bude u podruĉju

lišća, potiskuje se dole u podruĉje gde se nalazi korenje.

Tako se moţe reći – šematski nacrtano (vidi crteţ) – ako ovde imamo nivo zemlje, a ovde

biljku, onda te kosmiĉke snage, te koje bi trebalo da deluju gore, sada na tu nematodom

napadnutu biljku deluju ovde dole. O tome se ovde radi. OdreĊene kosmiĉke snage skliznu

preduboko. To utiĉe i na ceo spoljašnji izgled biljke. Ali time je ţivotinji data mogućnost da u

zemlji doĊe do kosmiĉkih snaga koje su joj potrebne za ţivot. Inaĉe bi morala da ţivi gore u

lišću – nematoda je ţiĉasti crv – ali ona ne moţe tu da ţivi, pošto je zemlja njena ţivotna sredina.

Izvesnim ţivim bićima, u stvari svim ţivim bićima, svojstveno je da mogu da ţive unutar

izvesnih granica postojanja. Pokušajte da ţivite u vazduhu koji je zagrejan do +70º C ili u

vazduhu ohlaĊenom do –70º C. Mi moramo da ţivimo u odreĊenim granicama temperature.

Iznad i ispod tih granica ne moţemo da ţivimo. To ne moţe ni nematoda. Ona ne moţe da ţivi

bez zemlje, niti moţe da ţivi ako u njoj istovremeno nema kosmiĉkih snaga. U protivnom ona

mora da izumre. Ţivim bićima su uvek potrebni odreĊeni uslovi. Ĉitav ljudski rod bi morao da

izumre kada ne bi imao odreĊene ţivotne uslove.

Upravo kod bića koja se razvijaju na ovaj naĉin, vaţno je da u zemlju ulaze kosmiĉke snage i

to one kosmiĉke snage koje inaĉe treba da se ostvaruju samo u okolini Zemlje. A ta delovanja se

pojavljuju svake ĉetiri godine. MeĊutim, kod nematode se radi o neĉemu izuzetno abnormalnom

što treba istraţivati, ako je nekome stalo do saznanja, tako što se posmatraju gundeljeve larve

koje se pojavljuju svake ĉetvrte godine. To su sasvim iste snage. To su iste one snage koje zemlji

80

daju sposobnost za razvoj klica krompira; sasvim iste snage dobija Zemlja za obrazovanje larvi

gundelja, koji se svake ĉetiri godine pojavljuju sa krompirom. To uvek nastupa u

ĉetvorogodišnjem ciklusu. Mada se to ne odnosi na samu nematodu, već na ono što se mora

uraditi da bismo se suprotstavili nematodi.

U tom sluĉaju ne treba uzeti neki deo insekta, kao kod miša, nego insekt treba da bude ceo.

Jer je takav insekt, koji priĉinjava štetu korenu, kao celina rezultat kosmiĉkog dejstva. Njemu je

potrebna zemlja samo za podlogu. Tu treba da se spali ceo insekt. Najbolje je spaliti ga celog.

Tako se najbrţe dolazi do rezultata. Moglo bi da se pusti da istrune. Ali teško je skupljati ostatke

truljenja – moţda bi to bilo temeljnije – ali i ovako se sasvim sigurno postiţe ono što se hoće,

dakle, spaljivanjem celog insekta. Ovde se radi o tome da se izvrši spaljivanje insekta – moţe se

ako je moguće i saĉuvati insekt, pa ga osušenog spaliti – ali to spaljivanje mora da se izvrši kada

je Sunce u znaku Bika, dakle, pri sasvim suprotnoj konstelaciji od one u kojoj Venera mora da

stoji prilikom pripreme praška od mišje koţe. Svet insekata je potpuno povezan sa snagama koje

se razvijaju kad Sunce prolazi kroz Vodoliju, Ribe, Ovna, Blizance do Raka; kod Raka su one

sasvim slabe, a i kod Vodolije su takoĊe slabe. Kada Sunce prolazi kroz to podruĉje, ono zraĉi

snage koje su povezane sa svetom insekata.

Ljudi ne znaju kakva je Sunce specijalizovana tvorevina. Sunce nije isto kada sija iz Bika na

Zemlju, tokom jedne godine ili jednog dana, ili iz Raka itd. Ono je uvek nešto drugo. Ĉak je

besmisleno – što moţe da se oprosti – govoriti uopšteno o Suncu. Trebalo bi govoriti o Suncu-

Ovnu, o Suncu-Biku, o Suncu-Raku, o Suncu-Lavu itd. To je uvek drugo biće i ishod uticaja

zavisi i od dnevnog toka i od godišnjeg toka Sunca, koji se odreĊuje prema poloţaju Sunca u

prolećnoj ravnodnevici. Vidite, kada to uradite i na taj naĉin pripremite prašak od insekta,

moţete da ga pospete preko polja zasejanog repom. Nematoda će postepeno slabiti. Posle ĉetvrte

godine će se to slabljenje pokazati sasvim delotvorno. Ona više ne moţe da ţivi, ona se prosto

plaši ţivota u zemlji koja je na taj naĉin zaprašena.

Time pred nas iskrsava – mogao bih reći – na sasvim poseban naĉin ono što se ranije

oznaĉavalo kao znanje o zvezdama. Znanje o zvezdama koje danas postoji, sluţi još samo kao

matematiĉka orijentacija. Za nešto drugo ne moţe više da se upotrebi. Ali nije uvek bilo tako sa

znanjem o zvezdama, nego se u zvezdama videlo nešto prema ĉemu su ljudi mogli da se

upravljaju u svom zemaljskom ţivotu, da postupaju i rade. Ta nauka je sasvim išĉezla.

Ali na taj naĉin, dakle, imamo sada takoĊe mogućnost da uklanjamo ţivotinjske štetoĉine.

Radi se o tome da se sa zemljom doĊe u jedan takav odnos, da ĉovek zna da je to sa jedne strane

pravilno da zemlja stekne sposobnost, posebno dejstvom Meseca i vode, da iz sebe stvara biljno.

Ali ono što je u biljci, što je u svakom biću, to nosi u sebi klicu sopstvenog uništenja. Kao što je

voda s jedne strane neophodna za plodnost, tako je vatra razaraĉ plodnosti. Ona izjeda plodnost.

Stoga ako vatrom na odgovarajući naĉin obradite ono što se inaĉe obraĊuje vodom u cilju

plodnosti – ono biljno – onda u domaćinstvu prirode izazivate uništenje. To treba uzeti u obzir.

Neko seme naveliko razvija plodnost kada ga natopi Mesecom proţeta voda, isto tako seme

naveliko razvija snagu razaranja kroz vatru proţetu Suncem i uopšte kroz vatru proţetu

kosmiĉkim, kao što smo videli u poslednjem primeru.

Vidite, uopšte nije neobiĉno što se raĉuna sa velikom snagom širenja, pri ĉemu treba posebno

napomenuti da u tome ima udela i vreme. To što poĉiva u semenu ima snagu širenja. Stoga i

snaga razaranja deluje široko. Snaga širenja leţi u semenu. Njegovo svojstvo je da ima

sposobnost širenja. Stoga ono što smo pripremili kao prašak svakako ima snagu širenja. To

nazivam praškom samo zbog njegovog izgleda. Te stvari najĉešće izgledaju kao prašak.

81

Na kraju ostaje da razmotrimo takozvane bolesti biljaka. Zapravo se ne moţe u pravom

smislu govoriti o bolesti biljaka. Zbivanja abnormalne prirode koja dolaze u obzir, nisu u istom

smislu bolesti kao kod ţivotinja. Kada budemo govorili o ţivotinjskom carstvu, još bolje ćemo

shvatiti tu razliku. Pre svega, tu se ne radi o takvim zbivanjima kakva su kod bolesnih ljudi. Jer

prava bolest nije moguća bez prisustva astralnog tela. Astralno telo je kod ţivotinje ili ljudskog

bića u vezi sa fiziĉkim telom preko eterskog tela. I tu postoji i izvesna normalnost. Tu sasvim

sigurno postoji odreĊena vrsta povezanosti koja je normalna. Ako je astralno telo intenzivnije

povezano sa fiziĉkim telom ili bilo kojim organom fiziĉkog tela nego što bi to normalno trebalo

da bude, dakle, ako etersko telo nije dovoljna obloga pa se astralno telo jaĉe uvuĉe u fiziĉko, tada

nastaje većina bolesti. Biljka nema u sebi pravo astralno telo. Usled toga kod biljaka nema

specifiĉnih oblika bolesti kakve nastaju kod ţivotinja i ljudi. Toga moramo da budemo svesni.

Sada se radi o tome da se stekne uvid šta moţe da izazove oboljenje biljke. Iz celog mog

izlaganja ćete videti da sva zemlja koja se nalazi u okolini biljke ţivi odreĊenim ţivotom i da su

sa tim ţivotom u zemlji – iako ne sa intenzitetom koji dolazi do izraza u oblicima biljke, ali ipak

sa izvesnim intenzitetom – sve moguće snage rasta i blago naznaĉene snage razmnoţavanja, a i

sve ono što na taj naĉin deluje u zemlji, pod uticajem snaga punog Meseca koje prenosi voda.

Vidite, iz toga proizlazi ĉitavo mnoštvo znaĉajnih veza. Imamo zemlju. Imamo zemlju

proţetu vodom. Imamo Mesec. Mesec ĉini zemlju do izvesnog stepena ţivom, tako što pušta da

u nju struje njegovi zraci, izaziva u njoj talasanje i preplitanje eterskog. Mesecu takvo dejstvo

olakšava ĉinjenica što je zemlja proţeta vodom. Teţe bi mu bilo da je ona suva. Iz tog razloga je

voda, zapravo, samo posrednik. Ono što mora da oţivi, to je sama zemlja, ono što je u njoj ĉvrsto

i mineralno. I voda je nešto mineralno. Tu nema oštrih granica. Dakle, u zemlji, u tlu moraju da

budu i dejstva Meseca.

Ali, dejstva Meseca u zemlji mogu da postanu prejaka. To moţe da se dogodi na sasvim

jednostavan naĉin. Zamislite jako vlaţnu zimu, a posle nje zaista vlaţno proleće. U tom sluĉaju,

u zemlju ulazi prejaka snaga Meseca. Zemlja će biti prejako oţivljena. U tom sluĉaju imamo

prejako oţivljavanje zemlje. Taĉkicama ću oznaĉiti zemlju koju je Mesec previše oţiveo (vidi

crteţ). Onda, kada ne bi bilo taĉkica, kada Mesec ne bi previše oţivljavao zemlju, onda bi na njoj

rasle biljke koje se normalno razvijaju sve do semena – recimo od zrna do semena, kada bi

Mesec dao zemlji pravilnu ţivotnost. Onda ta ţivotnost deluje naviše sve dok ne nastane seme.

Pretpostavimo, meĊutim, da je dejstvo Meseca prejako, da je zemlja previše oţivljena, onda

(oţivljenost) deluje prejako odozdo naviše i ono što je trebalo da nastupi tek u obrazovanju

semena, nastupa ranije. Ono ne dopire, ako je jako, do gore, nego svojim intenzitetom više deluje

82

dole. Dejstvo Meseca onda uzrokuje da za obrazovanje semena nema dovoljno snage. Seme će

tada dobiti nešto od odumirućeg ţivota u sebe i kroz taj odumirući ţivot obrazuje se iznad

zemljišta, iznad nivoa zemljišta, jedan drugi nivo. To, doduše nije zemljište, ali tu su ista dejstva,

tu su iznad. Posledica toga je da seme biljke, gornji deo biljke, postaje neka vrsta tla za druge

organizme. Pojavljuju se paraziti, gljivice. Pojavljuju se sve moguće gljiviĉne tvorevine.

Obrazuju se plamenjaĉa, gareţ i sliĉno. Tu se pod prejakim uticajem Meseca spreĉava da ono što

bi trebalo iz zemlje da deluje naviše dospe do potrebne visine. Uopšte, snaga plodnosti u

potpunosti zavisi od toga što je dejstvo Meseca normalno, a ne prejako. I sada je ĉudno, ali tako

je, da to nije uzrokovano slabljenjem Meseĉevih snaga, nego njihovim jaĉanjem. Umovanjem,

spekulisanjem, ne neposrednim posmatranjem, moţda bi ĉovek došao do suprotnih rezultata. Ali,

baš to je pogrešno. Neposredno posmatranje pokazuje stvari tako kako sam ih ovde izloţio.

O ĉemu se radi? Radi se o tome da se zemlja rastereti od suvišnih snaga Meseca koje su u

njoj. Ĉovek moţe da rastereti zemlju. Samo treba doći do onoga što u zemlji deluje tako da vodi

oduzima njenu posredniĉku ulogu i zemlji daje više zemljanog, kako ona ne bi primala povećano

dejstvo Meseca usled prisutne vode. To se postiţe time – spolja sve ostaje kako jeste – što se

koristi equisetum arvense, rastavić, koji se priprema kao neka vrsta ĉaja, priliĉno koncentrisanog

ĉaja, koji se posle razreĊuje i kao neka osoka koristi za ona polja kod kojih je to potrebno, kod

kojih hoće da se suzbije gareţ i sliĉne biljne bolesti. I tu je opet dovoljna mala koliĉina, opet su

dovoljne homeopatske doze.

Ovde je opet oblast gde se jasno vidi kako ţivotna polja treba da deluju jedno u drugom,

kako se proţimaju. Onaj ko shvata kakvo znaĉajno dejstvo na ĉovekov organizam ima equisetum

arvense zaobilazno preko bubreţnih funkcija, on u tome ima putokaz. Naravno, ne treba sa tim

spekulisati i izmišljati, ali je time dat putokaz za ispitivanje kako deluje equisetum, ako se on

preobrati u ono što sam nazvao nekom vrstom osoke, kojom se izvrši prskanje – za ovo nisu

potrebne nikakve sprave – on deluje na daljinu i kada se izvrši sasvim malo prskanje. Time

dolazimo do toga da je to sasvim dobar lek. To nije pravi lek, pošto biljka, u stvari, ne moţe da

se razboli. To nije pravi proces leĉenja, to je proces suprotan onome što sam opisao. Tako se

moţe, ako se zagleda u najrazliĉitije oblasti delovanja prirode, zaista ovladati rastom biljaka – a

kasnije ćemo videti i ţivotinjskim rastom, ţivotinjskim normalnostima i nenormalnostima. To je,

u stvari, prava nauka. Isprobavanje stvari, kako se to danas radi, nije nikakva nauka, to je samo

beleţenje pojedinih stvari, pojedinih ĉinjenica, to nije nikakva nauka. Prava nauka nastaje tek

onda kada se ovlada delotvornim snagama.

Ali ĉinjenica je da ţive biljke i ţivotinje ĉak i parazite na biljkama nije moguće shvatiti

polazeći od njih samih. Bilo je ispravno ono što sam vam rekao već na poĉetku, kada sam

govorio da je besmislica kada neko ko posmatra magnetnu iglu i uzrok ĉinjenice što ona uvek

pokazuje prema severu vidi u samoj magnetnoj igli. To se ne radi, nego se uzima u obzir cela

Zemlja, Zemlja ima jedan magnetni severni pol i jedan magnetni juţni pol i za objašnjenje mora

da se uzme u obzir cela Zemlja. Isto tako kao što za objašnjenje svojstva magnetne igle mora da

se uzme u obzir cela Zemlja, tako isto, kada se preĊe na biljke, ţivotinje, ljude, ne treba gledati

83

samo na njih, nego u pomoć treba uzeti ceo univerzum. Jer, iz celog univerzuma proizlazi sav taj

ţivot, a ne samo iz onoga što nam obezbeĊuje Zemlja. Priroda je nešto celovito – snage deluju sa

svih strana. Onaj ĉija su ĉula otvorena za oĉigledna delovanja njenih snaga, samo taj razume

prirodu. A šta danas radi nauka? Ona uzima tanjirić, na njega stavlja preparat, briţljivo

odstranjuje sve ostalo i pilji u to. Iskljuĉuje se sve što bi moglo da deluje sa strane. To se zove

mikroskop. To je upravo suprotnost onom što bi trebalo raditi da bi se steklo razumevanje i za

ono udaljeno. Ljudi više nisu zadovoljni time što se zatvaraju u sobe; oni se zatvaraju u te cevi i

odvajaju od ĉitavog divnog sveta. Tu ne sme biti ništa drugo osim onoga što ulazi u objektiv.

Postepeno se, manje ili više, prešlo na mikroskop. MeĊutim, ako naĊemo put do makrokosmosa,

onda ćemo opet razumeti nešto o prirodi i mnogim drugim stvarima.

84

Treća rasprava

ODGOVORI NA PITANJA

Kobervic, 14. jun 1924.

O vodenom korovu, kupusnoj kili, gljiviĉnim oboljenjima vinove loze, plamenjaĉi; pitanje

konstelacija; mineralno Ċubrivo

Pitanje: Moţe li se metoda navedena za nematode primeniti i na druge insekte? Mislim na

sve vrste gamadi? Da li je dozvoljeno tim metodama bez ustruĉavanja uništavati ţivotinjski i

biljni ţivot na velikim površinama? Iz toga bi mogla da proizaĊe velika nevolja. Tome bi negde

morale da se postave granice.

Odgovor: Na pitanje, da li je to dozvoljeno, moţemo da odgovorimo ovako: pretpostavimo

da zastupamo gledište – ovde sada neću da razmatram etiĉki, tj. okultno-etiĉki aspekt – da takve

stvari nisu dozvoljene. U tom sluĉaju bi moralo da se dogodi, to sam već više puta rekao, da

poljoprivreda u civilizovanim oblastima postane sve lošija i ne bi samo na nekim podruĉjima

nastao period gladi i skupoće, nego bi to bila opšta pojava. Takve prilike mogu da nastanu u ne

tako dalekoj budućnosti, tako da ne ostaje drugi izbor, ako hoćemo da civilizacija na Zemlji ne

propadne, nego da se potrudimo da stvari izvedemo tako da omogućimo novu plodnost (prirode).

Suoĉen sa tom nuţnošću, danas ĉovek ne moţe da bira i raspravlja o tome da li je to dozvoljeno

ili nije. MeĊutim, sa drugog gledišta, to pitanje ipak moţe da se postavi. Tu se radi o tome da bi

se zaista moralo misliti na to kako da se u postupak unese neka vrsta sigurnosnog ventila protiv

zloupotreba. Jer, ako stvari postanu opšte, nesumnjivo da moţe biti zloupotreba. To je sasvim

jasno. Treba skrenuti paţnju na to da je na Zemlji uvek bilo epoha kada su takve stvari bile

poznate i bile primenjivane u najširem smislu. Ipak bilo je moguće da neki ozbiljni ljudi meĊu

ĉoveĉanstvom stvari ograniĉe, tako da nije došlo do zloupotreba. Zloupotrebe su se zaista

dogaĊale u ona vremena kada su mnogo ozbiljnije zloupotrebe bile moguće, pošto su te snage

bile opšte rasprostranjene. To je bio sluĉaj u izvesnim kasnim periodima atlantskog razvoja, kada

je došlo do ozbiljnih zloupotreba, što je dovelo do velikih katastrofa. Uopšte, moţe se reći samo

ovo: sasvim je opravdano da se znanje o ovim stvarima zadrţi u uţem krugu i ne dopusti da bude

opšte. Ali u naše vreme to gotovo da već nije moguće. U naše vreme znanje o tome se ne moţe

zadrţati u uskom krugu. Ti uski krugovi teţe odmah da znanje izaĊe iz njih. Sve dok se nije

pojavilo štamparstvo, to je bilo lakše. Dok većina ljudi nije znala da piše, to je bilo još lakše.

Danas se pri svakom predavanju, koje se odrţava u sasvim uskom krugu, postavlja pitanje: kako

doći do stenografa. Nisam baš mnogo srećan zbog stenografa. No, to mora da se podnosi. Bilo bi

bolje da nije tu – mislim, stenograf, a ne osoba.

Ipak, zar ne treba raĉunati i sa drugom stranom, sa jednom drugom nuţnošću, sa potrebom

moralnog popravljanja celokupnog ljudskog ţivota? To bi bio lek protiv svih zloupotreba, mora-

lno poboljšanje ĉitavog ĉovekovog ţivota. Svakako, kada se danas posmatraju izvesne pojave,

ĉovek bi mogao da postane pomalo pesimista. U vezi sa moralnim popravljanjem ţivota, ne treba

nikada sve svoditi samo na posmatranje, nego uvek na razmišljanje koje je proţeto impulsima

volje; treba ipak misliti na to da treba uĉiniti nešto u korist moralnog popravljanja opšteg ljuds-

kog bića. I to bi moglo da proizaĊe iz antroposofije i ona ne bi ništa imala protiv kada bi se

obrazovao takav krug, koji bi mogao da bude neka vrsta leka protiv zloupotreba koje bi mogle da

se poĉine. U prirodi je tako da dobro moţe da postane štetno. Kada za ono dole ne bi bilo snaga

85

Meseca, onda ih ne bi bilo ni za ono gore. One moraju da postoje, moraju da deluju i bilo šta što

je u jednoj oblasti poţeljno u najvećem stepenu i nuţno, to je štetno u drugoj oblasti. Ono što je

na jednom nivou dobro, na drugom je skroz loše. To što je ahrimansko u zemaljskoj sferi, štetno

je samo zato što je u zemaljskoj sferi. Kada bi se to dešavalo samo malo više, ono bi delovalo

sasvim povoljno.

Što se tiĉe pitanja koje se odnosi na nematodu, taĉno je da ono što je navedeno za nju vaţi i

za svet insekata u celini, za sav ţivotinjski svet kod koga je karakteristiĉno da ima trbušnu (ne

kiĉmenu) moţdinu. Kod onih koji imaju kiĉmenu moţdinu, mora prvo da se odere koţa. Tamo

gde je trbušna moţdina mora da se spali cela ţivotinja.

Pitanje: Da li se radi o divljoj kamilici?

Odgovor: O onoj kamilici koja ima listove koji stoje nadole (vidi

crteţ). Kod nje latice nisu izvijene, nego su usmerene na dole. To je

kamilica koja raste na ivicama puteva, chamomilla officinalis.

Pitanje: Da li se kod koprive uzimaju i cvetovi?

Odgovor: Da, a moţe da se uzme i lišće i cela stabljika kada je u cvetu, ali bez korena.

Pitanje: Moţe li da se uzme i pasja kamilica (anthemis tinctoria) koje ima po poljima?

Odgovor: Ta vrsta je srodnija pravoj nego ona koja se ovde nalazi kao baštenska kamilica.

Ona je neupotrebljiva. Ali ona koja se takoĊe upotrebljava za ĉaj, ona je mnogo srodnija pravoj

nego ova ovde (baštenska). Ona već moţe da se koristi.

Pitanje: Ova kamilica koja se ovde nalazi pored ţelezniĉkih šina, ona bi sigurno mogla

prava?

Odgovor: Ta je prava.

Pitanje: Da li ono što je reĉeno u odnosu na uništenje korova vaţi i za vodeni korov, na

primer, za vodenu kugu?

Odgovor: To vaţi i za te stvari, one koje dolaze iz moĉvare, odnosno vode, pa i za vodeni

korov. Naravno, u tom sluĉaju treba obalu posuti praškom.

Pitanje: Mogu li istim sredstvom da se suzbiju i podzemni paraziti, na primer, kupusna kila

(plasmodiophora brassicae), kao i nadzemni paraziti?

Odgovor: Svakako.

Pitanje: Mogu li sredstva protiv biljnih bolesti da se koriste i kod vinove loze?

Odgovor: Iako nisam isprobao, iako u vezi s tim nije ni okultno baš mnogo uĉinjeno, mogu

da izrazim svoje uverenje da vinova loza moţe time da se zaštiti, ako se postupi na oznaĉeni

naĉin.

Pitanje: Kako je sa plamenjaĉom vinove loze (plasmopara viticola)?

Odgovor: Ona se suzbija kao i svaka plamenjaĉa.

Pitanje: Smemo li mi kao antroposofi da podiţemo vinograde?

86

Odgovor: Vidite, antroposofija za mnoge stvari moţe danas biti tu samo zbog toga da kaţe

šta jeste. Pitanje, šta bi trebalo, je za mnoge stvari još teško. Poznavao sam jednog dobrog

antroposofskog prijatelja koji je imao veliki vinograd. On je veliki deo, doduše ne preveliki,

onoga što je godišnje zaradio na vinogradu, koristio na dopisnice koje je slao na sve strane sveta

da bi zagovarao apstinenciju. S druge strane, imao sam prijatelja koji je bio strogi apstinent i koji

je do kraja ţivota bio široke ruke prema antroposofiji. MeĊutim, on je bio jedan od onih koji su

se svuda po tramvajima oglašavali plakatima na kojima je stajalo: „Sternbergerov kabinet“ (vrsta

vina). Tu praktiĉno pitanje postaje škakljivo. Danas ne moţe da se sprovede sve. Zato sam rekao:

izvesno su kravlji rogovi ti koje mi uzimamo od krava i zakopavamo u zemlju. Ali bikovski

rogovi koje bismo stavili na glavu kako bismo protiv svega ratovali bikovski, to bi moglo

antroposofiji da nanese velike štete.

Pitanje: Da li bi mehur od plemenite divljaĉi mogao da se zameni neĉim drugim?

Odgovor: Taĉno je da bi moţda bilo teško nabaviti mehur od plemenite divljaĉi. Ali, šta sve

nije teško u svetu! Trebalo bi isprobati da li moţe da se zameni neĉim drugim. Ne mogu to danas

da kaţem. Sasvim bi bilo moguće da postoje neke vrste ţivotinja poreklom iz nekog ograniĉenog

dela Australije. To bi moglo biti. MeĊu ţivotinjama koje su odomaćene u Evropi ne bih mogao

neku drugu da zamislim. Na nešto drugo osim na ţivotinjski mehur ne moţe se uopšte ni

pomisliti. Ne bi moglo da se preporuĉi posezanje za nekim surogatom.

Pitanje: Da li uvek mora da bude isti poloţaj zvezda pri suzbijanju insekata?

Odgovor: To je nešto što mora da se isproba. Kaţem da u obzir dolazi ĉitav niz, od Vodolije

do Raka. I tu je svakako vaţno variranje unutar konstelacije za razliĉite niţe ţivotinje. To treba

isprobati.

Pitanje: Da li se za suzbijanje poljskih miševa radi o astronomskoj Veneri?

Odgovor: Da, to je zvezda koju nazivamo Veĉernjaĉa ili Danica.

Pitanje: Konstelacija Venere sa Škorpionom?

Odgovor: Pod konstelacijom Venere sa Škorpionom podrazumeva se svaka ona konstelacija

sa Venerom kada se Venera vidi na nebu, a iza nje je sazveţĊe Škorpiona. Venera mora da se

nalazi iza Sunca.

Pitanje: Ima li spaljivanje zeljastog dela krompira uticaj na uspevanje krompira?

Odgovor: Uticaj je tako mali, da je zapravo zanemarljiv. Izvestan uticaj postoji, štaviše, uvek

postoji neki uticaj ako se sa nekim ostatkom od bilo ĉega organskog nešto preduzima, ne samo

na pojedine biljke, nego ĉak i na ĉitavoj njivi; ali to je tako neznatno, da praktiĉno ne dolazi u

obzir.

Pitanje: Šta se podrazumeva pod „goveĊom maramicom“?

Odgovor: Misli se na (goveĊu) trbušnu maramicu.

Pitanje: Da li je to isto što i škembić?

Odgovor: Ne, nije isto. Ovo je trbušna maramica.

Pitanje: Kako ćemo pepeo rasuti po polju?

87

Odgovor: Hteo sam da napomenem da se to moţe uĉiniti na naĉin na koji se posipa neki

zaĉin. Radijus dejstva je toliko veliki da je dovoljno ako se ide preko polja i posipa.

Pitanje: Da li ti preparati deluju na voćke?

Odgovor: Dejstvo je opšte. Sve što je reĉeno primenjivo je i na voćke. Neke pojedinosti koje

treba uzeti u obzir biće saopštene sutra.

Pitanje: U poljoprivredi je uobiĉajeno da se stajsko Ċubrivo daje i okopavinama. Da li se

preparirano Ċubrivo koristi i za ţitarice ili sa njima treba drugaĉije da se postupa?

Odgovor: Postojeće obiĉaje treba u prvo vreme zadrţati. Stvar je u tome da se samo doda ono

što sam rekao. Za ostale obiĉaje koje nisam dotakao, vaţi sledeće: ne treba odmah sve proglasiti

lošim i sve preurediti. Verujem da se sa stvarima koje su se potvrdile moţe dalje nastaviti i tome

pridodati ono što je navedeno. Moram samo da primetim da će se jako modifikovati ono što sam

naveo, ako se uzme Ċubrivo bogato svinjskom i ovĉjom balegom. Dejstvo neće biti toliko

izvesno kao onda kada bi se izbegla prekomerna upotreba ovĉije i svinjske balege.

Pitanje: Šta se dešava kada se koriste neorganska Ċubriva?

Odgovor: Pokazaće se: mineralno Ċubrivo je nešto sa ĉime mora vremenom da se prestane.

Svako mineralno Ċubrivo ima za posledicu da posle izvesnog vremena ono što se proizvede na

njivi, a što je njime Ċubreno, gubi hranljivu vrednost. To je opšti zakon. MeĊutim, ako se

postupa po onom što sam dao, omogućava se da se polje ne Ċubri ĉešće od svake treće godine.

Moţda će Ċubrenje biti potrebno tek posle svake ĉetvrte ili šeste godine. Veštaĉko Ċubrivo moći

će potpuno da se izbegne. Ako se budu primenjivale druge stvari, ljudi će odustati od njega prve-

nstveno zbog uštede. Veštaĉko Ċubrivo više neće biti potrebno, pa će nestati. Danas se o svemu

sudi na osnovu prekratkih vremenskih razmaka. Na primer, u jednoj raspravi o pĉelarstvu, jedan

današnji pĉelar se naroĉito zalaţe za industrijsko odgajanje matica, tako da se matice prodaju na

sve strane i da se više ne odgajaju samo u jednoj košnici. Ja moram na to da kaţem da on ima

pravo. Ali, moţda ne posle trideset ili ĉetrdeset godina, ali sigurno posle ĉetrdeset do pedeset

godina će se videti da će pĉelarstvo biti upropašćeno. Te stvari treba uzeti u obzir. Danas se sve

mehanizuje i mineralizuje, ali trebalo bi da mineralna sredstva deluju samo onako kako ona

deluju u prirodi. Ţivu zemlju ne treba proţimati neĉim neţivim, mineralnim bez povezivanja sa

neĉim drugim. Sutra to još neće ići, ali prekosutra će to ići samo od sebe.

Pitanje: Kako treba hvatati insekte? Mogu li oni da se upotrebe u stanju larve?

Odgovor: Mogu se isto upotrebiti krilati insekti, kao i insekti u stanju larve. Moţe se pokazati

da se konstelacija nešto menja. Malo će se pomeriti od Vodolije ka Raku, kada se ide od krilatih

insekata ka larvi. Prava konstelacija za insekte će biti nešto više prema Vodoliji.

88

SEDMO PREDAVANJE

Kobervic, 15. jun 1924.

Intimnija uzajamna delovanja u prirodi: odnos zemljoradnje, voćarstva i stoĉarstva

U ĉasovima koji su nam još ostali na raspolaganju, ţeleo bih da nastavim sa posmatranjima

koja smo preduzeli o gajenju ţivotinja, voćarstvu i povrtarstvu.

Naravno, nećemo imati mnogo vremena za to, ali ova podruĉja poljoprivrede se ne mogu

posmatrati sa jedne plodne polazišne taĉke, ako se i ovde ne uradi sve da bi se omogućilo

razumevanje osnovnih odnosa i uvid u njih. To ćemo da uĉinimo danas, da bismo sutra opet

prešli na neke praktiĉne smernice.

Zamoliću vas da danas pokušate da posmatrate sa mnom stvari koje su donekle, rekao bih,

napuštene, jer uprkos tome što su nekada, na osnovu više instinktivnog uvida u poljoprivredu,

bile dobro poznate, danas su potpuno terra incognita, nepoznata zemlja. Bića koja se nalaze u

prirodi, minerali, biljke i ţivotinje – sada nećemo uzeti u obzir ljude – sva ta bića koja postoje u

prirodi, danas se vrlo, vrlo ĉesto posmatraju kao da su tu sama za sebe. Ljudi su navikli da neku

biljku gledaju zasebno, a onda, polazeći od nje, da posmatraju tu biljnu vrstu zasebno, neku

drugu biljnu vrstu tu pored opet zasebno. Onda se to lepo poreĊa u kutije, u vrste i rodove, u ono

što o tim stvarima treba da se zna. Ali to nije tako u prirodi. U prirodi, u biću sveta uopšte, sve je

u uzajamnom delovanju, sve je meĊusobno povezano. Uvek jedno deluje na drugo. Danas, u

materijalistiĉko vreme, posmatraju se samo gruba delovanja jednog na drugo; kada jedno biva

pojedeno od drugog, svareno ili kada ţivotinjska balega stigne na njivu. To grubo uzajamno

delovanje se opet prati izdvojeno.

Izuzev tih grubih, postoje i stalna uzajamna delovanja finijih snaga, pa i finijih supstanci,

toplote, hemijsko-eterskih snaga koje neprekidno deluju u atmosferi, ţivotnog etera. Bez

uzimanja u obzir tih finijih uzajamnih delovanja, ne moţe da se napreduje u nekim odreĊenim

segmentima poljoprivredne proizvodnje. Upravo na ta, rekao bih, intimnija prirodna uzajamna

delovanja, moramo obratiti paţnju kada se radi o zajedniĉkom ţivotu ţivotinje i biljke u okviru

poljoprivrednog gazdinstva. I ne samo da moramo obratiti paţnju na one ţivotinje koje su nam

nesumnjivo bliske, kao što su goveda, konji, ovce itd., nego moramo sa razumevanjem da

posmatramo i, recimo, šaroliki svet insekata koji obleću biljni svet u odreĊeno doba godine.

Štaviše, moramo razumeti i proniknuti u svet ptica. Danas ĉoveĉanstvo nije dovoljno svesno

kakav uticaj na ţivot poljoprivrede i šumarstva ima uništenje izvesnih vrsta ptica u pojedinim

predelima, usled savremenih ţivotnih okolnosti. Te stvari se opet moraju osvetliti – moglo bi se

reći – makrokosmiĉkim posmatranjem, kakvim se bavi duhovna nauka. Sada moţemo da

primenimo nešto od onoga što smo dopustili da deluje na nas, da bismo došli do daljih saznanja.

Ako pogledamo neku voćku, stablo neke kruške ili jabuke ili šljive, ona je na prvi pogled

nešto sasvim drugo – spoljašnje sasvim drugo – nego neka zeljasta biljka ili ţitarica. Mi moramo

da nauĉimo u kom pogledu je drvo drugaĉije, inaĉe nikada nećemo shvatiti funkciju voća u

domaćinstvu prirode. Naravno, sada prvenstveno govorim o onom voću koje raste na drveću.

Pogledajmo neko drvo. Šta je ono u celokupnom domaćinstvu prirode? Ako ga pogledamo sa

razumevanjem, onda kod njega moţemo da uraĉunamo u pravo biljno samo ono što izrasta kao

tanke peteljke – zelene drške listova – cvetove, plodove. To izrasta iz drveta kao što zeljasta

biljka izrasta iz zemlje. Stablo je, zapravo, zemlja onome što raste na granama. Ono je zemlja,

89

koja je postala kvrgavija, samo nešto ţivlje uobliĉena zemlja, nego ona iz koje izrasta naše

zeljasto bilje i ţitarice.

Ako hoćemo da razumemo drvo, moramo reći: ovo je debelo stablo drveta, njemu na izvestan

naĉin pripadaju grane i ogranci, a iz ovoga raste prava biljka, listovi i cvetovi. To je biljka koja je

usaĊena u stablo i grane drveta, ukorenjena onako kako su zeljaste biljke i ţitarice ukorenjene u

zemlji. Tu se odmah postavlja pitanje: nije li stoga ta biljka – koja manje ili više raste na drvetu,

a koja bi se mogla manje-više nazvati parazitom – da li je ona i stvarno ukorenjena?

Pravi koren na drvetu ne moţemo da otkrijemo. I ako to hoćemo pravilno da razumemo,

moramo reći: ta biljka koja tu raste, koja tu gore razvija svoje cvetove i listove, svoje peteljke,

ona je izgubila svoje korenje time što se ustoliĉila na drvetu. Ali biljka nije cela ako nema koren.

Njoj je potreban koren. Stoga moramo da pitamo: gde je, zapravo, koren te biljke?

Koren postoji, samo nije vidljiv za grubo spoljašnje posmatranje. Koren ne treba u ovom

sluĉaju samo hteti videti, nego ga treba i razumeti. Šta to znaĉi – treba ga razumeti? Zamislite –

pokušajmo da to shvatimo jednim realnim poreĊenjem – da na nekom zemljištu posadim jednu

do druge same zeljaste biljke koje su svojim korenjem srasle tako da se jedan koren obavija oko

drugog i da sve to stvara jednu smešu od prepletenog korenja. Moţete pretpostaviti da ta smeša

od korenja ne bi dozvolila da postane tek nešto zapleteno, nego bi se organizovala u jedinstvo i

tu dole sokovi bi strujali jedan u drugog. Tu bi se smeša od korenja organizovala tako da bi bilo

nemoguće ustanoviti gde neko korenje poĉinje a gde prestaje. Kod ovih biljaka bi nastalo

zajedniĉko biće korena.

Ovakva stvar ne mora da postoji u stvarnosti, ali moţe da nam pomogne da razumemo

ponešto. Recimo: ovde je zemljište. Ovde su sve te biljke, a ovde dole je sraslo korenje. Sada se

obrazuje vodoravan sloj korenja. Ne zna se gde jedno prestaje, a drugo zapoĉinje. To što sam

vam ovde hipotetiĉki nacrtao, to se stvarno nalazi u drvetu. Biljka koja raste na drvetu, izgubila

je svoj koren, ona se ĉak relativno odvojila od njega i s njime je spojena, rekao bih, više eterski. I

to što sam vam hipotetiĉki unutra u drvetu nacrtao to je sloj kambijuma29

– kambijum, tako da

korenje ovih biljaka koje rastu iz drveta ne moţemo da gledamo drugaĉije nego kao da je

zamenjeno kambijumom.

Kambijum ne izgleda kao korenje. To je oblikotvorni sloj koji stalno stvara nove ćelije, iz

kojih se uvek iznova odvija rast, kao što iz korena izbija ţivot zeljaste biljke. Onda moţemo

sasvim dobro da vidimo drvo sa njegovim slojem kambijuma, koji je u stvari oblikotvorni,

izgraĊujući sloj i moţe da stvara ćelije biljke – jer drugi slojevi drveta ne bi mogli da stvaraju

nove ćelije. U drvetu sa njegovim kambijumom ili oblikotvornim slojem, zemljano se zapravo

ispupĉilo, izraslo gore u vazdušno podruĉje. I pošto se tako ispupĉilo u vazduh, iznutra mu je

29

Kambijum drveta – sloj ćelija izmeĊu kore i drvenog dela biljke ĉijim deobama delovi biljke (koren, stablo i

grane) debljaju.

90

potrebno mnogo više ţivotnosti nego što je zemlja inaĉe ima time što u sebi ima obiĉan koren.

Tako poĉinjemo da razumemo drvo. Prvo razumemo drvo kao neobiĉno biće, kao biće koje je tu

zbog toga da bi razdvojilo „biljke“ koje rastu na njemu – peteljke, lišće, cvetove, plod – od

njihovog korenja, da udalji jedne od drugih i spoji ih samo duhom, odnosno poveţe ih eterskim.

Trebalo bi da sa makrokosmiĉkim razumevanjem posmatramo rast. Ali to ide još mnogo

dalje. Šta se dešava time što nastaje drvo? Dešava se sledeće: ono što raste gore na drvetu, to je u

vazduhu, u spoljašnjoj toploti jedno drugo biljno nego što je ono koje raste u vazduhu i toploti

neposredno na tlu i obrazuje iz tog tla izraslu zeljastu biljku (vidi crteţ). To je jedan drugi biljni

svet, to je biljni svet koji ima prisniji odnos prema okolnoj astralnosti, koja je izluĉena u vazduhu

i toploti, tako da vazduh i toplota mogu da postanu mineralni, kako je to potrebno ĉoveku i

ţivotinji. I kada pogledamo biljku koja raste na tlu, nju okruţuje oblak astralnosti. MeĊutim,

ovde na drvetu je astralnost mnogo gušća. Tu je ona gušća, tako da je naše drveće nakupljena

astralna supstanca. Naša stabla su oĉito sakupljaĉi astralne supstance.

U ovoj oblasti je zapravo najlakše – rekao bih – doći do jednog višeg razvoja. Ako se ĉovek

u tom podruĉju potrudi, moţe najlakše da postane ezoteriĉan. Ĉovek ne moţe da postane baš

vidovit, ali moţe vrlo lako da postane „mirisovit“, moţe steći višu sposobnost mirisanja, posebno

ako stekne izvestan smisao da namiriše razliĉite arome koje potiĉu od biljka koje rastu iz zemlje i

onih koje potiĉu iz voćnjaka – ĉak i onda kada tek cvetaju – ĉak i iz šume. U tom sluĉaju, ĉovek

moţe da oseti razliku izmeĊu biljne atmosfere siromašnije astralnošću, kao što je sluĉaj kod

zeljastih biljaka koje rastu na zemlji, kako one mirišu, i izmeĊu sveta biljaka bogatih astralnošću,

kakav moţe da se oseti kada se namiriše ono što struji sa krošnji drveća. I ako naviknete da

specijalizujete ĉulo mirisa na taj naĉin, da razlikujete, individualizujete miris biljke na zemlji i

biljke na drvetu, onda ste u prvom sluĉaju stekli višu sposobnost mirisanja razreĊenije

astralnosti, a u drugom višu sposobnost mirisanja gušće astralnosti. Vidite, poljoprivrednik moţe

lako da stekne tu višu sposobnost. Tu sposobnost on u poslednje vreme nije koristio tako kako ju

je koristio u stara vremena instinktivne vidovitosti. Kao što rekoh, poljoprivrednik moţe da

razvije višu sposobnost mirisanja.

91

Ako sada pogledamo kuda to moţe da nas odvede, onda moramo još da se zapitamo: kako je

sa onim što je na izvestan naĉin dijametralno suprotno astralnosti koju biljka – koja parazitski

raste na drvetu – stvara u okolini drveta? Kakvo je delovanje kambijuma, šta on radi?

Vidite, drvo u velikom krugu oko sebe stvara astralnošću bogatu duhovnu atmosferu. Šta se

dešava kada zeljasto raste gore na drvetu? Drvo time stiĉe odreĊenu unutrašnju vitalnost,

eteriĉnost, izvestan jak ţivot. No, kambijum prigušuje taj ţivot i potiskuje ga nešto niţe, tako da

postaje sliĉniji mineralnom. Time, dakle, kambijum deluje ovako: dok gore oko drveta nastaje

bogata astralnost, zbog kambijuma je unutrašnjost eterski siromašnija nego inaĉe, u drvetu

nastaje siromaštvo eterskog. Ovde nastaje oskudica etera. To što kroz kambijum drvo

osiromašuje eterskim utiĉe opet i na koren. Koren u drvetu postaje mineralan, mineralniji nego

što je korenje zeljastih biljaka.

Time što postaje mineralniji, on oduzima od zemljišta – pazite, još uvek smo na podruĉju

ţivog – nešto od njegove eteriĉnosti. To nešto više umrtvljuje zemljište u okolini drveća, nego

što to ĉini u okolini zeljastih biljaka. To se mora sasvim jasno uoĉavati. Ali to što u prirodi

nastaje na taj naĉin, to će uvek za domaćinstvo prirode kao celine imati veliki znaĉaj. Stoga to

veliko znaĉenje koje bogatstvo astralnosti ima za prirodu, moramo da potraţimo u okolini drveta

a siromaštvo eterskog u podruĉju korena drveta.

Ako se osvrnemo oko sebe, otkrićemo šta se sada dalje dešava u domaćinstvu prirode.

Potpuno razvijeni insekt ţivi od onoga što kao bogatstvo astralnosti struji kroz krošnje. A ono što

tu dole u zemljištu postaje siromašnije eterom i što se kao siromaštvo eterom pruţa kroz celo

drvo – jer duhovno uvek deluje na celinu (kao što sam juĉe izloţio u odnosu na karmu ljudi) –

ono što deluje tu dole, to deluje preko larvi. Tako da kada zemlja ne bi imala drveće, na zemlji

uopšte ne bi bilo insekata. Jer drveće omogućava njihovo postojanje. Insekti koji obleću oko

nadzemnih delova drveća, dakle koji obleću oko cele šume, ţive zahvaljujući tome što postoji

šuma, a i njihove larve ţive zahvaljujući tome što postoji šuma.

To je još jedan pokazatelj unutrašnjeg odnosa celokupnog bića korena prema podzemnom

ţivotinjskom svetu. Ovo što sam sada izloţio moţemo najbolje da nauĉimo od drveta. Tu ovo

postaje jasno. Ali, znaĉajno je da ono što se na drvetu pokazuje oĉigledno i jasno, to na tanan

naĉin postoji u ĉitavom biljnom svetu, tako da u svakoj biljci ţivi nešto što bi htelo da postane

drvenasto. U svakoj biljci postoji teţnja korena i njegove okoline da otpušta eter, a ono što u

svakoj biljci raste naviše teţi da privuĉe gušće astralno. Svaka biljka hoće da postane drvo.

Odatle se kod svake biljke javlja srodnost sa svetom insekata, koju sam naroĉito opisao kod

drveta. Ali ta srodnost se proteţe na srodnost sa ĉitavim ţivotinjskim svetom. Larve insekata,

koje u poĉetku mogu da ţive na zemlji zahvaljujući samo postojanju korenja drveća, razvile su se

u druge vrste ţivotinja koje su im sliĉne, koje ceo svoj ţivot, manje ili više, provode u nekoj vrsti

stanja larve i koje se posle na odreĊen naĉin oslobaĊaju od „korenastog“ kod drveća, da bi se

prilagodile korenju zeljastih biljaka i zajedno sa njima ţivele.

Iz toga proizlazi neobiĉna ĉinjenica da podzemne ţivotinje – koje su svakako već vrlo daleko

od bića larve – imaju sposobnost regulisanja eterske ţivotnosti u zemljištu kada ona postane

prevelika. Kada zemljište postane takoreći previše ţivo i ţivotnost u njemu postane prebujna,

onda se te podzemne ţivotinje brinu da otpuste višak vitalnosti iz zemljišta. Time one postaju

ĉudesni ventili i regulatori vitalnosti koja se nalazi u zemlji. Te zlata vredne ţivotinje, koje za

zemljište imaju sasvim naroĉiti znaĉaj, su kišne gliste. Njih bi trebalo prouĉavati u njihovom

zajedniĉkom ţivotu sa zemljištem. Jer su te divne ţivotinje one koje zemlji ostavljaju toliko

eteriĉnosti koliko je potrebno biljkama za rast.

92

Tako pod zemljom imamo te kišne gliste i sliĉne ţivotinje koje tek podsećaju na larve. Kod

nekih zemljišta – moţe lako da se vidi koja – bi se trebalo posebno pobrinuti oko gajenja kišnih

glista. U tom sluĉaju bi se videla blagotvornost takvog ovladavanja tim svetom ţivotinja pod

zemljom i na vegetaciju, a time opet – o tome ćemo još govoriti – na ţivotinjski svet.

Postoji još jedna daleka sliĉnost izmeĊu izvesnih ţivotinja i sveta potpuno razvijenih, krilatih

insekata. To je svet ptica. Poznato je da se u razvoju Zemlje izmeĊu insekata i ptica dogodilo

nešto ĉudesno. Ono što se dogodilo opisaću što slikovitije mogu. Insekti su jednoga dana rekli:

ne osećamo se dovoljno jakim da pravilno obraĊujemo astralnost koja ţamori oko drveća. Stoga

iskoristimo ţelju ostalih biljaka da postanu drvenaste; mi ćemo oko njih obletati a vama pticama

ćemo prepusti astralnost koja okruţuje drveće. – Time je u prirodi nastala prava podela rada

izmeĊu bića ptica i bića leptira. Oba bića, na sasvim ĉudesan naĉin, zajedniĉki deluju, tako što ta

stvorenja koje lete, na pravilan naĉin šire astralnost svuda gde je ona potrebna na površini zemlje

ili u vazduhu. Ako se ta stvorenja koje lete uklone, onda astralnost propušta svoju normalnu

sluţbu i tada moţe da se vidi odreĊena vrsta zakrţljalosti vegetacije. Te leteće ţivotinje i ono što

izrasta iz zemlje u vazduh, pripadaju jedno drugom. U krajnjoj liniji jedno bez drugog uopšte ne

moţe da se zamisli. Stoga bi u poljoprivredi trebalo obratiti paţnju na to da se insektima i

pticama na pravi naĉin omogući obletanje imanja. Poljoprivrednik bi morao istovremeno da se

donekle razume i u gajenje insekata i u gajenje ptica. Jer u prirodi – to moram uvek da naglasim

– ipak sve, sve zavisi jedno od drugog.

Te okolnosti su izuzetno vaţne za uvid u stvari, stoga ćemo ih sasvim taĉno postaviti pred

nas. Moţemo reći: insekti koji lete utiĉu na pravu astralnost u vazduhu. Astralizacija vazduha

stoji u uzajamnom odnosu sa šumom, koja usmerava astralnost na pravilan naĉin, kao što u

našem telu odreĊene snage pravilno usmeravaju krv. To što šuma ĉini svom širem susedstvu – jer

stvari deluju na vrlo udaljene prostore – to mora da se uĉini na druge naĉine tamo gde nema

šume. I treba razumeti da rastinje u oblastima u kojima se smenjuje šume, polja i livade, podleţe

sasvim drugim zakonima nego u oblastima gde nadaleko nema šuma.

Postoje neki predeli na Zemlji kod kojih se odmah vidi da su bogato pošumljeni, u pogledu

ĉega ĉovek nije ništa uĉinio – jer u nekim stvarima priroda je još uvek pametnija od ĉoveka – i

moţe se pretpostaviti, ako je neki predeo na prirodan naĉin obrastao šumom, da je to od koristi

za celu okolnu poljoprivredu, za celu zeljastu i ţitnu vegetaciju. Stoga treba nastojati da se u tim

oblastima šuma ne iskorenjuje, već da se dobro neguje. A budući da se Zemlja zbog klimatskih i

kosmiĉkih uticaja pomalo menja, trebalo bi imati srca i kad se primeti da vegetacija krţljavi, ne

vršiti razne eksperimente na poljima i za polja, nego proširiti obliţnje šumske površine. A kada

se primeti da biljke bujaju i u njima nema dovoljno semenske snage, onda se svakako mora

pristupiti smanjenju šumskih površina. Regulacija šuma u pojedinim oblastima koje su već

odreĊene za pošumljavanje, spada u poljoprivredu i njen dalekoseţni znaĉaj se mora, u osnovi

uzevši, posmatrati sa duhovne strane.

Zatim moţemo reći, da se i svet glista i larvi nalazi u uzajamnom odnosu prema kreĉu u

zemlji, dakle, prema mineralnom, a svet insekata i ptica, sve ono što leprša i leti, to stoji u

uzajamnom odnosu prema astralnom. Ono što je ispod zemlje, svet glista i larvi, to stoji u odnosu

prema mineralnom u svetu, posebno prema biću kreĉa. Time se na pravilan naĉin odvodi etersko.

O tome sam vam sa jednog drugog gledišta govorio pre par dana. Ovo je zadatak kreĉa, ali ga on

obavlja u uzajamnom delovanju sa svetom larvi i insekata.

Vidite, ako se ovo što je ovde navedeno više specijalizuje, onda se dolazi do drugih stvari

koje su jednom, u doba instinktivne vidovitosti, osećajno bile sasvim ispravno primenjivane – ja

se ne bi sa takvom sigurnošću usudio da ih izvedem. Stari instinkt za to je izgubljen. Intelekt je

93

izgubio sve instinkte, intelekt je iskorenio sve instinkte. Materijalizam je kriv za to što su ljudi

postali toliko pametni, toliko intelektualni. U vreme kada su bili manje intelektualni, kad nisu

bili toliko pametni, bili su mnogo mudriji i po osećaju su znali da postupaju sa stvarima tako

kako mi s njima moramo opet svesno da postupamo, jer treba da nauĉimo kako da se pribliţimo

mudrosti koja je u svim stvarima. To ćemo da nauĉimo pomoću onoga što opet nije toliko

pametno – antroposofija nije pametna, ona više teţi mudrosti. Mi treba da budemo u stanju da se

pribliţimo mudrosti za ove stvari, a ne samo apstraktno da verglamo „ĉovek se sastoji iz fiziĉkog

tela, eterskog tela itd.“, što se moţe nauĉiti napamet kao knjiga kuvarskih recepata. A o tome se

ne radi, već o tome da se to saznanje zaista uvede u sve stvari, da se one svuda uvide, a tada će

ĉovek biti naveden – naroĉito ako na ovaj naĉin, kako sam vam izneo, postane zaista vidovit –

ĉovek će biti naveden da u prirodi zaista raspoznaje stvari kakve jesu.

I tada se uviĊa da svet ptica postaje štetan onda kada na svojoj strani nema ĉetinarsku šumu,

koja ono što rade ptice pretvara u korisno. Onda se opet pogled dalje izoštrava i iz toga proizlazi

jedna druga srodnost. Kada smo otkrili tu neobiĉnu srodnost ptica sa svetom ĉetinarskih šuma,

onda iz toga proizlazi jedno drugo srodstvo koje se jasno vidi, koje je u poĉetku jedno fino

srodstvo, toliko prefinjeno kao ono koje sam naveo, ali koje moţe da se pretvori u jedno grublje

srodstvo. Naime, sve ono što ne postaje drveće, ali ne ostaje ni mala biljka, ţbunje, šiblje, na

primer lešnikov grm, je unutrašnje srodno sa sisarima i bilo bi dobro, u cilju poboljšanja bića

sisara u poljoprivredi, na nekom zemljištu zasaditi ţbunasto rastinje. Ţbunasto rastinje samom

svojom prisutnošću vrši povoljan uticaj. Jer, u prirodi sve deluje jedno na drugo.

No, idemo dalje. Ţivotinje nisu tako glupe kao ljudi, one brzo primete da postoji ta srodnost.

Ljubav prema ţbunju im je uroĊena i one jedu ono što im je od toga potrebno, a to izuzetno

reguliše drugu hranu. Ako se prati ta intimna povezanost u prirodi, onda se odatle stiĉu uvidi u

ono što je štetno.

Kao što se ĉetinarska šuma nalazi u prisnom odnosu sa pticama, a ţbunje sa sisarima, tako se

opet sve gljiviĉasto nalazi u prisnom odnosu sa svetom niţih ţivotinja, sa bakterijama i sliĉnim

ţivotinjicama, naime sa štetnim parazitima. Štetni paraziti se drţe gljiviĉastog; oni nastaju tamo

gde se šire gljive. Oni izazivaju bolesti biljaka, a i grublje štete na biljkama. Ali, ako negde u

susedstvu gazdinstva nemamo samo šume, nego i nešto moĉvarnije zemljište, onda će to biti

naroĉito delotvorno za gazdinstvo, jer se u njemu nalazi dobra podloga za gljive. I trebalo bi

nastojati da na vlaţnim livadama ima gljiva. Tada se moţe doţiveti nešto znaĉajno. Tamo gde u

blizini gazdinstva postoji vlaţna livada – ne mora biti velika – onda će gljive, zbog svoje

srodnosti sa bakterijama i drugim parazitskim ţivotinjicama, ove drţati podalje od drugih biljaka.

Jer se gljive više drţe tih ţivotinjica nego druge biljke. Pored takvih stvari koje sam naveo u cilju

suzbijanja biljnih štetoĉina, uveliko postoji i mogućnost da se stvaranjem vlaţnih livada štetne

sitne ţivotinjice drţe podalje od gazdinstva.

U pravilnoj rasporeĊenosti šume, voćnjaka, grmlja, livada sa odreĊenim prirodnim razvojem

gljiva, sastoji se vrlo povoljna struktura poljoprivrede. Na taj će se naĉin postići više za

poljoprivredno gazdinstvo ĉak iako se zbog toga korisna površina obradivog zemljišta nešto

smanji. U svakom sluĉaju, ne dobija se ekonomiĉna poljoprivreda ako se površina zemljišta

iskorišćava tako da sa njega nestane sve o ĉemu sam govorio i spekuliše time da tako ostaje više

obradivog zemljišta. To što moţe više da se obraĊuje, u velikoj meri je lošije nego što se moţe

dobiti povećanjem površine u korist drugih zasada. U jednoj takvoj proizvodnji, koja je u tolikoj

meri prirodna kao što je to poljoprivredna proizvodnja, ne moţe se delovati ako se ne stekne uvid

u povezanost i uzajamna delovanja.

94

Sada je već vreme da uzmemo u obzir gledišta koja nam otkrivaju odnos biljnog prema

ţivotinjskom svetu i obrnuto, ţivotinjskog prema biljnom svetu. Šta je zapravo svet ţivotinja i

šta je zapravo svet biljaka?

Kod sveta biljaka mora se više govoriti o celokupnom biljnom svetu. Šta je zapravo neka

ţivotinja, šta je zapravo svet biljaka? Moramo da otkrijemo njihov odnos, jer ćemo samo tako

razumeti ishranu ţivotinja. Pravilna ishrana je samo onda moguća ako se odrţavaju ispravni

odnosi izmeĊu biljke i ţivotinje. Šta su ţivotinje?

Ljudi posmatraju ţivotinje, ĉak ih i seciraju, pa sklapaju njihove kosture da bi mogli da se

dive njihovim oblicima koji na taj naĉin mogu da se prouĉavaju. Prouĉavaju se i njihovi mišići,

pa nervi, ali ono što su ţivotinje u stvari, šta one znaĉe u celokupnom domaćinstvu prirode, ne

moţe da se dokuĉi. To moţe da se dokuĉi tek kada se pogleda ono ĉime ţivotinja stoji u jednom

sasvim neposredno intimnom uzajamnom delovanju u odnosu na svoju okolinu. Ţivotinja svojim

nervno-ĉulnim sistemom i delom svog sistema disanja neposredno iz svoje okoline preraĊuje sve

ono što prvo prolazi kroz vazduh i toplotu. Ţivotinja je u suštini, u svom sopstvenom biću, kroz

svoj nervno-ĉulni sistem, neposredni preraĊivaĉ vazduha i toplote.

Tako ţivotinju moţemo šematski ovako da predstavimo (vidi crteţ). U svemu što je na njenoj

periferiji, u njenoj okolini i delimiĉno u njenom sistemu disanja, ţivotinja je suštinski biće koje

neposredno ţivi u vazduhu i toploti. Prema vazduhu i toploti ima ţivotinja sasvim neposredan

odnos i zapravo je njen koštani sistem oblikovan iz toplote tako što su delovanja Meseca i Sunca

prenesena putem toplote. Sistem mišića je oblikovan iz vazduha u kome opet, zaobilazno preko

vazduha, deluju snage Sunca i Meseca.

Ali ţivotinja ne moţe neposredno da se odnosi prema zemaljskom i vodenom i ne moţe

neposredno da ih preraĊuje. Dakle, zemlju i vodu ţivotinja ne moţe neposredno da preraĊuje.

Zemlju i vodu mora da primi u sebe; mora, dakle, imati probavni kanal koji ide od spolja prema

unutra. Svim onim što je nastalo delovanjem toplote i vazduha onda preraĊuje vodu i zemlju u

sebi – putem svog sistema varenja i delom sistema disanja. Sistem disanja delimiĉno prelazi u

sistem varenja. Jednim delom sistema disanja i jednim delom svog sistema varenja ona preraĊuje

zemlju i vodu. Dakle, pre no što moţe da preradi zemlju i vodu, ţivotinja mora već da bude tu

95

usled vazduha i toplote. Tako ţivotinja ţivi na podruĉju zemlje i na podruĉju vode. Naravno, to

preraĊivanje se dešava, kako sam napomenuo, više u smislu snaga nego supstanci. Zapitajmo se

sada, šta je biljka?

Vidite, biljka ima neposredan odnos prema zemlji i vodi, kao što ga ima ţivotinja prema

vazduhu i toploti. Tako da biljka nekom vrstom disanja i neĉim što je izdaleka sliĉno sistemu

ĉula, neposredno prima u sebe sve ono – kao što ţivotinja neposredno prima vazduh i toplotu –

što je zemlja i voda. Dakle, biljka neposredno ţivi sa zemljom i vodom.

Sada ćete reći: pa da, sada moţemo pretpostaviti, pošto smo uvideli da biljka neposredno ţivi

sa zemljom i vodom, kao što ţivotinja neposredno ţivi sa vazduhom i toplotom, da biljka u

svojoj unutrašnjosti mora da preraĊuje vazduh i toplotu, kao što ţivotinja preraĊuje zemlju i

vodu.

Ali nije tako. Na temelju onoga što se već zna ne moţe se zakljuĉivati po analogiji ako ĉovek

hoće da se uzdigne do duhovnih istina. Stvar je u ovome: dok ţivotinja uzima zemljano i vodeno

i preraĊuje ih u sebi, biljka izluĉuje vazduh i toplotu, pošto ih doţivljava zajedno sa zemljištem.

Dakle, vazduh i toplota ne ulaze u biljku – ili bar ne ulaze duboko u nju – nego vazduh i toplota

izlaze iz nje i umesto da ih biljka upije, ona ih ispušta.

Upravo je taj proces ispuštanja ono o ĉemu se radi. Biljka je u odnosu na organski svet u

svakom pogledu suprotnost ţivotinji, prava suprotnost. Ono što kod ţivotinje znaĉi uzimanje

hrane, to je kod biljke ispuštanje vazduha i toplote, pa kao što ţivotinja ţivi od uzimanja hrane,

tako biljka u tom smislu ţivi od ispuštanja vazduha i toplote. To je ono – rekao bih – ĉedno kod

biljke: ona ne ţeli svojim bićem poţudno da uzme nešto, nego zapravo daje ono što ţivotinja

uzima iz sveta i zahvaljujući tome ţivi. Tako biljka daje i ţivi od davanja.

Ako razmotrite ovo davanje i uzimanje, onda ste opet saznali nešto što je u vezi sa tim igralo

veliku ulogu u instinktivnom saznanju. Reĉenica koju sam iz antroposofskog posmatranja ovde

izneo: „U domaćinstvu prirode biljka daje, a ţivotinja uzima“, nekada je bila nešto što se

podrazumevalo u instinktivnom vidovitom uvidu u prirodu. Doduše, ponešto je ostalo, naroĉito

za senzitivne ljude, za kasnija vremena. Upravo ćete kod Getea ĉesto naići na upotrebu ove

reĉenice: „U prirodi sve ţivi od davanja i uzimanja“. Ako prelistate Geteova dela sigurno ćete

naići na takvu vrstu reĉenice. On je više nije potpuno razumeo, ali ju je preuzeo iz starih

predanja. Osećao je da se tom reĉenicom oznaĉava nešto istinito u prirodi. Oni koji su došli posle

njega, nisu ništa od toga razumeli, a ne razumeju ni šta je Gete mislio kada je govorio o davanju i

uzimanju. On je i kod disanja, ukoliko se disanje nalazi u uzajamnom odnosu sa varenjem,

govorio o uzimanju i davanju. On je taj izraz koristio jasno-nejasno.

MeĊutim, videli ste da su šume, voćnjaci, ţbunje na izvestan naĉin regulatori na zemlji, da bi

se rast biljaka pravilno uobliĉio. A pod zemljom je sliĉan regulator ono što rade, u vezi sa

kreĉom, niţe ţivotinje – larve i crvolika stvorenja. Tako treba da sagledamo odnos izmeĊu

zemljoradnje, voćarstva i stoĉarstva u našoj poljoprivredi. U poslednjem satu, koji nam je još

ostao na raspolaganju, pokušaćemo da ukaţemo na praktiĉnu primenu, da bi te stvari naš dobri

Ogledni krug mogao dalje da razradi.

96

OSMO PREDAVANJE

Kobervic, 16. jun 1924.

Suština ishrane

U ovom poslednjem predavanju koje će, s obzirom na vaše potrebe, moţda moći da bude

dopunjeno sa još poneĉim u sledećoj raspravi, hteo bih, ukoliko je to moguće za ovako kratko

vreme, nešto da dodam kao i da dam neka praktiĉna uputstva. Danas će se raditi o praktiĉnom

radu koji je izuzetno teško dati u opštim formulama i tome sliĉnom, jer on u velikoj meri podleţe

individualnom, liĉnom postupanju. Upravo iz tog razloga biće neophodno da se na tom podruĉju

steknu posebni duhovnonauĉni uvidi, koji će potom na razuman naĉin moći da vode ka

individualizovanju postupaka.

Pomislite samo koliko je danas malo uvida upravo u jednom od najvaţnijih podruĉja: u

podruĉje ishrane naših poljoprivrednih ţivotinja. To ne moţe da se popravi i pored veoma

iscrpnih saveta u tom pravcu. Kako treba hraniti? To bi se, prema mom uverenju, moglo vrlo

bitno popraviti ako bi se poljoprivredna nastava sve više usmeravala ka sticanju uvida u ono što

je zaista suština ishrane. Danas bih hteo tome nešto da doprinesem.

Već sam naglašavao da se ono što hrana znaĉi za ţivotinju i ĉoveka pogrešno sagledava. Ne

radi se o tome da se dešava nešto grubo, da se hranljive materije uzimaju spolja i da se potom –

kako se to ipak manje-više uvek zamišlja, iako se pri tom uzimaju u obzir brojni preobraţaji –

odlaţu u organizmu. Grubo reĉeno, ljudi smatraju, dakle, tu unutra su namirnice; ţivotinja ih

uzima, uskladištava u sebi ono što joj je potrebno, izbacuje ono što ne moţe da iskoristi. Pri tom

treba da se pazi na razno, na primer, da se ţivotinja ne prejede, da unosi koliko je moguće

hranljivih materija, tako da moţe da iskoristi mnogo toga što se nalazi u namirnicama. I jasno se

uoĉava razlika – materijalisti takoĊe mnogo vole da prave takve razlike – izmeĊu pravih ţivotnih

namirnica i materija koje u organizmu – kako se to kaţe – unapreĊuju procese sagorevanja. Na

tome se grade svakakve teorije, koje se onda i praktiĉno primenjuju, pri ĉemu se naravno mora

uvek zakljuĉiti da nešto valja, a nešto baš i ne valja ili ne valja posle nekog vremena ili da se

usled ovog ili onog menja. I kako onda oĉekivati da bude drugaĉije!

Jer vidite: govori se o procesima sagorevanja u organizmu. Naravno da u organizmu ne

postoji nikakvo sagorevanje. Spajanje neke materije sa kiseonikom u organizmu znaĉi nešto

sasvim drugo nego proces sagorevanja. Sagorevanje je proces u mineralnoj, neţivoj prirodi.

Osim toga, kao što organizam nije kristal kvarca nego nešto drugo, tako je i ono što se naziva

procesom sagorevanja u organizmu nešto drugo. To nije mrtvi proces sagorevanja koji se odvija

u spoljašnjem, nego nešto ţivo, štaviše, nešto osećajuće.

Upravo zbog toga što se ĉovek tako izraţava i pri tom usmerava misli u odreĊenom pravcu,

upravo je usled toga stvorena najveća zbrka. Jer kada neko govori o procesu sagorevanja u

organizmu, izraţava se nemarno. Ali ako pri tome ima u vidu ono što je taĉno, onda takvo

nemarno izraţavanje ne škodi, pod uslovom da stvari bar pribliţno radi ispravno prema instinktu

ili tradiciji. MeĊutim, ako vremenom taj nemarni govor zahvati psychopathia professoralis – taj

sam izraz već više puta koristio – ako ga zahvati psychopathia professoralis, onda od onoga što

je samo nemarno izgovoreno postaju umne – mislim zaista – umne teorije. A onda kada ljudi

rade prema tim teorijama, tada rade sasvim pogrešno. Ono o ĉemu se govori je sasvim nešto

drugo nego što se dešava u biljkama i ţivotinjama. To je danas karakteristiĉna pojava: radi se

97

nešto sasvim drugo od onoga što odgovara dešavanjima u prirodi. Stoga je potrebno pogledati

ono o ĉemu se zapravo radi u ovoj oblasti.

Posmatrajmo sada stvari na koje su se odnosila naša juĉerašnja razmatranja. Biljka ima

fiziĉko i etersko telo, a u gornjem delu, manje ili više, oko nje lebdi astralno. Biljka ne dostiţe do

astralnog, ali oko nje lebdi astralno. Ako stupi u odreĊenu vezu sa astralnim, kao što je sluĉaj pri

obrazovanju voća, onda se upravo proizvodi nešto za hranu, što onda u ţivotinjskom i ljudskom

organizmu podupire astralno. Ako se pogleda u sam proces onda će se kod neke biljke ili neĉeg

drugog, odmah videti da li ona u ţivotinjskom organizmu treba ili ne treba nešto da podupire.

Ali, mislim da bi trebalo razumeti i suprotan pol. Tu se pojavljuje nešto izuzetno vaţno. To sam

već dotakao, ali ovde gde treba stvoriti osnovu za procese ishrane, to se mora još jednom

posebno izloţiti.

Pošto se radi o ishrani, poĊimo od ţivotinje. Kod ţivotinje nemamo onako oštru troĉlanost

organizma kao kod ĉoveka. Kod ţivotinje imamo izraziti nervno-ĉulni organizam i organizam

varenja (razmene materija) i udova. Ovi su oštro odvojeni jedan od drugog, ali je srednji, ritmiĉki

organizam kod mnogih ţivotinja rasplinut. U ritmiĉki organizam ulazi nešto što potiĉe iz ĉulnog

organizma i ponešto što potiĉe iz organizma razmene materija, tako da se kod ţivotinja o tome

mora govoriti drugaĉije nego kod ĉoveka. Kod ĉoveka se govori sasvim egzaktno o toj

troĉlanosti organizma. Kod ţivotinje bi trebalo govoriti o nervno-ĉulnoj organizaciji prvenstveno

smeštenoj u glavi i organizaciji razmene materija i udova organizovanoj u zadnjem delu tela i

udovima, ali koja opet proţima ceo organizam. A u sredini biva razmena materija ritmiĉkija nego

kod ĉoveka a i nervno-ĉulna organizacija je više ritmiĉka i obe se pretapaju jedna u drugu, tako

da ritmiĉko nije kod ţivotinje toliko samostalno kao kod ĉoveka. Tu se dešava jedno nejasno

sazvuĉje dvaju krajnjih polova (vidi crteţ). Kod ţivotinja bi trebalo, dakle, govoriti o dvoĉlanosti

organizma, ali tako da se oba ĉlana u sredini meĊusobno mešaju i kroz to nastaje ţivotinjska

organizacija.

Dakle, sve ono što je kao supstanca u organizaciji glave – to je tako i kod ĉoveka, ali

ostanimo kod ţivotinja – to je od zemaljske materije. Ono što je materija u glavi, to je zemaljska

materija. Već na embrionalnom stepenu je zemaljska materija uvedena u organizaciju glave.

Organizacija embriona mora da bude tako ureĊena da glava svoje materije dobija od zemlje.

Dakle, u njoj imamo nešto zemaljsko-materijalno. Naprotiv, sve što od materijalnosti imamo u

organizaciji varenja i udova, sve ono što proţima naša creva, naše udove, naše mišiće, naše kosti

itd., to ne potiĉe od zemlje, nego od onoga što dolazi iz vazduha i iz toplote iznad zemlje. To je

kosmiĉka materijalnost. Vaţno je da ne mislite kako se kandţa ili kopito obrazuje preko fiziĉke

materije koju ţivotinja jede i koja dolazi do kopita i tu se odlaţe. To nije istina; istina je da se

kosmiĉka materija prima preko ĉula i disanja.

A ono što ţivotinja jede sluţi samo za to da razvije snage kretanja, kako bi se kosmiĉko

sprovelo sve do sistema varenja i udova, dakle do kopita ili kandţi. Tu je svuda kosmiĉka

materijalnost. Sa snagama je, naprotiv, obrnuto. Tu u glavi, upravo stoga što su prvenstveno tu

98

smeštena ĉula, a ĉula opaţaju iz kosmosa, imamo posla sa kosmiĉkim snagama. U organizaciji

varenja i udova – razmislite samo, kada ĉovek hoda, on se stalno ukljuĉuje u zemljinu teţu, pa je

tako sve što radi udovima vezano za zemaljsko – imamo posla sa zemaljskim snagama, dakle, sa

kosmiĉkim materijama i zemaljskim snagama.

Zaista nije svejedno da li se krava sa svojim udovima, koji su joj potrebni prilikom rada, i

koja treba da bude radna ţivotinja, ili ako vo, ako treba da bude radna ţivotinja, hrani tako da u

sebe unosi mnogo kosmiĉke materijalnosti i da hrana koja prolazi kroz ţeludac bude

pripremljena tako da razvije mnogo snage kako bi se ta kosmiĉka materijalnost sprovela u udove,

mišiće i kosti. Isto tako se mora znati da se ono što moţe biti potrebno od supstanci u glavi, mora

crpsti iz hrane i da ova mora biti sprovedena u glavu posle prerade u ţelucu. Glava je u tom

smislu upravo upućena na ţeludac, a ne noţni palac. Treba da nam je jasno da glava tu hranu

koja dolazi iz tela moţe da preradi samo ako je na odgovarajući naĉin u stanju da crpi snage iz

kosmosa. Prema tome, ţivotinje ne bi trebalo da zatvaramo u zagušljive štale, gde ne mogu da im

pritiĉu kosmiĉke snage, nego bi trebalo da ih izvodimo na pašnjake i uopšte treba im pruţiti

priliku da stupe i u ĉulno-opaţajni odnos prema kosmosu. U tom smislu treba uzeti u obzir

sledeći primer:

Zamislite samo neku ţivotinju koja u zagušljivoj, mraĉnoj štali stoji pred valovom i prima

ono što joj je odmerila i u taj valov stavila ĉovekova mudrost. Ako ta ţivotinja nema u tome

promene – a to moţe biti samo u slobodnom prostoru – ona se izuzetno razlikuje od druge

ţivotinje koja se sluţi svojim ĉulima, na primer organom njuha, koja napolju na slobodnom sama

traţi svoju hranu, koja sledi svoje ĉulo mirisa, koja upravljajući se tim ĉulom sledi kosmiĉke

snage, traţi sebi hranu i sama je bira i celu svoju delatnost ulaţe u to nalaţenje i uzimanje hrane.

Ţivotinja koja se postavi pred valov – te se stvari nasleĊuju – neće odmah pokazati da u sebi

nema kosmiĉkih snaga; još ima onih nasleĊenih, ali postepeno stvara potomstvo kome kosmiĉke

snage više nisu na taj naĉin uroĊene, koje ih više nemaju. I ta ţivotinja slabi poĉev od glave, što

znaĉi da ne moţe više da hrani telo, pošto ne moţe da prima kosmiĉke snage koje treba da ulaze

u telo. To nam već pokazuje da se ne moţe prosto uopšteno reći: „U ovom sluĉaju hranite sa

ovim, a onom sluĉaju sa onim“, nego da treba stvoriti predstavu o tome kakvu vrednost odreĊeni

metod ishrane ima za celokupno biće ţivotinjske organizacije.

PoĊimo dalje. Šta zapravo sadrţi glava? Zemaljsku materijalnost. Dakle, ako se odreţe

najplemenitiji organ ţivotinje, mozak, u njemu će se naći zemaljska materijalnost. U ĉoveku je

mozak zemaljska materijalnost, samo su snage kosmiĉke. Materijalnost je zemaljska. Ĉemu sluţi

mozak? On je podloga za Ja. Ţivotinja nema Ja. Uoĉimo to taĉno. Mozak je podloga za Ja;

ţivotinja još nema Ja. Njen je mozak tek na putu obrazovanja Ja. Kod ĉoveka obrazovanje Ja ide

sve dalje. Ţivotinja, dakle, ima mozak; kako je on nastao?

Uzmimo u obzir ĉitav organski proces. Sve ono što se tu dešava, ono što se u mozgu

pojavljuje kao zemaljsko-materijalno jednostavno biva izluĉeno, to je izluĉevina iz organskog

procesa. Tu se izluĉuje zemaljska materija kako bi posluţila kao podloga za Ja. Sada, na osnovu

ovog procesa u sistemu varenja i udova – poĉevši sa unošenjem hrane i prolazeći kroz ĉitavu

probavnu raspodelu – odreĊena koliĉina zemaljske materije je sposobna da bude sprovedena u

glavu i mozak. Izvesna koliĉina zemaljske materije prolazi tim putem i biva odloţena u mozgu.

Ali ta hranljiva materija se ne odlaţe samo u mozgu, nego već na putu u crevima. To što ne moţe

dalje da se preradi, odlaţe se u crevima i tu se opaţa srodnost koju ćete smatrati vrlo

paradoksalnom, ali koja ne bi smela da se previdi ako hoćemo da razumemo ţivotinjsku, pa i

ljudsku organizaciju. Šta je moţdana masa? Moţdana masa je jednostavno do kraja dovedena

99

crevna masa. Nedovršena moţdana izluĉevina prolazi kroz creva. Sadrţaj creva, s obzirom na

procese u njemu, potpuno je srodan sadrţaju mozga.

Kada bih govorio groteskno, mogao bih reći da je u mozgu raširena uznapredovana gomila

Ċubriva! To je objektivno potpuno taĉno. To je Ċubrivo koje je vlastitim organskim procesom u

mozgu pretvoreno u plemenitu moţdanu masu i tu postaje osnova za razvoj Ja. Kod ĉoveka se

trbušno Ċubrivo, u najvećoj mogućoj meri, pretvara u moţdano Ċubrivo jer ĉovek svoje Ja nosi

na Zemlji. Kod ţivotinje je toga manje. Usled toga ostaje više trbušnog Ċubriva koje se onda

koristi kao pravo Ċubrivo. Tu Ja ostaje više u zaĉetku. Budući da ţivotinja ne doseţe do Ja, u njoj

Ja ostaje više kao klica. Stoga su ţivotinjski i ljudski izmet dve sasvim razliĉite stvari.

Ţivotinjski izmet sadrţi tek zametak Ja. I, kada Ċubrimo onda nanosimo Ċubrivo spolja uz koren,

što će reći dovodimo Ja do korena biljke. Ako nacrtamo celu biljku (vidi crteţ), pa ovde dole

imamo koren, gore razvijene listove i cvetove, i tu se kroz odnos sa vazduhom razvija astralno, a

ovde dole se u meĊusobnom odnosu sa Ċubrivom razvija Ja-zametak biljke.

Poljoprivredno dobro je zaista jedan organizam. Tu se gore razvija njegovo astralno, a

voćnjaci i šume samim svojim prisustvom razvijaju to astralno. Ako to što je iznad zemlje

ţivotinje pravilno jedu, onda razvijaju, u onom što od njih dolazi kao Ċubrivo, prave Ja-snage,

koje opet polazeći od korena pravilno podstiĉu rast biljaka u smeru zemljine teţe. To je predivno

uzajamno delovanje. Ali to uzajamno delovanje mora prethodno da se razume.

Time što je to tako, poljoprivredno dobro je jedna vrsta individualnosti. I već usled toga se

stiĉe uvid da ţivotinje treba manje ili više da se odrţavaju u tom uzajamnom delovanju i da i

biljke, manje ili više, treba da budu zadrţane u uzajamnom delovanju. Stoga je veća šteta za

prirodu ako se Ċubrivo ne dobija od ţivotinja koje pripadaju istom gazdinstvu, nego se te

ţivotinje uklanjaju, a Ċubrivo nabavlja iz Ĉilea. Jer se tu zanemaruje ĉinjenica da je gazdinstvo

jedan u sebi zatvoren kruţni tok, nešto što treba samo sebe da odrţava. Podrazumeva se da stvar

treba da se uredi tako da ono moţe da odrţava samo sebe. U gazdinstvu jednostavno mora biti

toliko ţivotinja da u njemu bude dovoljno pravog Ċubriva. S druge strane, treba nastojati da se

seje ono što ţivotinje, koje vlasnik ţeli da ima, svojim instinktom traţe i hoće da jedu.

Prirodno je da to komplikuje probe, pošto će one biti individualnog karaktera. Ali radi se o

tome da se odrede smernice po kojima bi trebalo postaviti oglede. I tu će se mnogo toga probati.

Iz toga će proizaći pravila, ali sva ta pravila treba da proizaĊu iz principa da gazdinstvo mora

koliko je god moguće da bude zaokruţeno, da moţe da nosi samo sebe. Ali svakako ne do kraja.

Zašto? Zato što posmatranje stvarnosti u duhovnonauĉnom smislu ne stvara fanatike. U

100

savremenom privrednom ureĊenju to ne moţe potpuno da se postigne, ali onoliko koliko je

moguće treba to pokušati.

Sada se mogu u konkretnim sluĉajevima pronaći odnosi ţivotinjskog organizma prema

biljnom organizmu, tj. prema organizmu stoĉne hrane. Pogledajmo to prvo u glavnim crtama, u

opštem smislu.

Pogledajmo koren, koji se po pravilu razvija u zemlji. Tu ga proţima Ċubrivo, kao što smo

videli, sa nastajućom snagom Ja – snagom Ja u procesu nastajanja. Svojim celokupnim naĉinom

na koji je u zemlji, koren upija ovu nastajuću snagu Ja i pomognut je u upijanju te snage kada

moţe da naĊe pravilnu koliĉinu soli u zemlji.

Dakle, pretpostavimo da imamo taj koren. Iz onoga što smo već iz prethodnih posmatranja

postavili pred nas, mi moramo da oznaĉimo koren kao onu ţivotnu namirnicu koja, kad uĊe u

ljudski organizam, najlakše nalazi put prema glavi kroz probavu. Stoga ćemo obezbediti

korenastu hranu kada moramo da pretpostavimo da je glavi potrebna supstanca, materijalna tvar,

da bi kosmiĉke snage preko glave našle potrebnu materiju koju bi oblikovale. Zamislite da neko

zastupa tezu: ţivotinji moram da dam korenastu hranu kada je potrebno da se supstanca sprovede

prema glavi, kako bi ona stupila u ţivlji ĉulni odnos, tj. kosmiĉki odnos sa svojom kosmiĉkom

okolinom. Zar pri tom odmah ne pomislite na tele i šargarepu? Jer, kada tele jede šargarepu, tada

je ceo proces ispunjen. U trenutku kada kaţete tako nešto i znate kako u praksi stvari izgledaju i

kakve su, usmeravate svoj pogled na to što treba da se desi. Potrebno je samo da znate da je taj

proces razmene tu.

PoĊimo dalje. Sada mora, ako je zaista ta supstanca sprovedena u glavu – kada smo teletu

dali šargarepu – da nastane obrnut proces, to znaĉi da glava moţe da radi, voljno, i time mogu da

se proizvedu u organizmu snage tako da se te snage dalje ugraĊuju u organizam. Ne samo da

otpad od šargarepe ne sme da se taloţi u glavi, nego mora od onoga što se tu taloţi, to znaĉi što

je zahvaćeno razgradnjom, u organizam da uĊu snage zraĉenja. Prema tome to znaĉi da nam je

potrebna druga namirnica koja – pošto je posluţila jednom delu tela, u ovom sluĉaju glavi – ovaj

deo tela opet dovodi u stanje da na pravilan naĉin radi na ostatku organizma.

Sada pogledajte: dao sam šargarepu. Ţelim da sada pravilno proţmem telo snagama koje

mogu da se razviju iz glave. Tu mi je potrebno nešto što u prirodi ima zrakast oblik ili taj zrakast

oblik pravilno sabira u – recimo – u koncentrisani oblik. Šta je tu potrebno? Tu je uz šargarepu

potrebna neka druga hrana, nešto što u biljci prelazi u zrakasto i tu zrakastu snagu ponovo

saţima. Pogled je onda upućen na laneno seme i sliĉno. I ako prihranjujete

mladu stoku šargarepom i lanenim semenom ili neĉim što se na neki drugi

naĉin slaţe s tim, kao – recimo – sveţe seno sa šargarepom, onda dobijate

nešto što će ovladati celom ţivotinjom, što je jednostavno izvodi na put za

koji je predodreĊena. Tako ćete morati da pokušate mladoj stoci da date takvu

hranu koja na jednoj strani podstiĉe Ja-snage, a sa druge, ono što ide odozgo

nadole, podstiĉući astralna zraĉenja potrebna da se popuni telo. To je naroĉito

sluĉaj kod svega što ima dugu stabljiku (vidi crteţ) i što je kao takvo prepušteno vlastitom

razvoju. Seno ima takvu dugu stabljiku i sve ono što postaje seno. Ovde se tako gleda na stvar, a

tako treba gledati na celu poljoprivredu, da se zna o svakoj stvari šta se sa njom dešava kada

prelazi od ţivotinje u zemljište ili od biljke u ţivotinju.

Nastavimo dalje sa ovim. Uzmimo ţivotinju koja upravo u svom srednjem delu treba da bude

jaka, gde se organizacija glave, nervno-ĉulna organizacija, razvija više prema disanju i kod koje

se opet organizacija razmene materija više razvija prema ritmiĉkom (delu tela), gde se to onda

prepliće. Koje su to ţivotinje koje tu treba da budu jake? To su upravo ţivotinje koje daju mleko.

101

One treba da budu jake. U proizvodnji mleka je jednostavno ispunjen zahtev da ţivotinje budu

jake na tom podruĉju. Na šta tu treba da obratimo paţnju? Treba da obratimo paţnju na to da u

struji koja ide od glave prema pozadini, koja je prvenstveno struja snaga, i u struji koja od

pozadine ide ka prednjoj strani, koja je prvenstveno struja materije, odvija pravilno uzajamno

delovanje. Ako se to pravilno uzajamno delovanje odvija tako da ono što struji iz pozadine

prema prednjoj strani bude koliko je moguće proraĊeno snagama koje struje od napred prema

pozadini, u tom sluĉaju nastaje dobro i obilno mleko. Jer dobro mleko sadrţi ono što je u

razmeni materija posebno razvijeno. Ono sadrţi tako preparirane materije koje su postale – iako

nisu prošle kroz polni sistem – koliko je to moguće sliĉne polnom probavnom procesu. Mleko je

jednostavno preobraţeni sekret polnih ţlezda, supstanca koja je na putu da postane polna

izluĉevina, koju presreću snage glave i deluju na nju preobraţavajući je. Proces koji se tu odvija

moţe se sasvim videti, potpuno se moţe videti.

Za sve procese koji treba da se odvijaju na taj naĉin, moramo da potraţimo takve ţivotne

namirnice koje manje deluju na glavu, kao što je to sluĉaj kod korena koji je u sebe primio snagu

Ja. Ali, takoĊe ne smemo da uzmemo ni mnogo astralnog, pošto polna snaga treba da se

preobrazi; ne smemo uzeti previše toga što teţi cvetu i plodu. To znaĉi, ako se radi o proizvodnji

mleka, da moramo gledati na ono što se nalazi izmeĊu cveta i korena, na zeleno i lisnato i na sve

ono što se razvija u listu i zeljastom delu (vidi crteţ). Ako u nekom sluĉaju hoćemo da povećamo

prinos mleka, ako smatramo kod neke ţivotinje da se taj prinos moţe uvećati, treba da uradimo

sledeće.

Pretpostavimo, jer postoje takvi uslovi, da kravu muzaru hranim zeljastom, lisnatom hranom.

Hoću da povećam proizvodnju mleka. Pretpostavljam da je to moguće. Šta onda radim? Onda

koristim biljke koje uvlaĉe proces sazrevanja – to što se dešava u cvetanju i oploĊivanju – u

proces stvaranja lišća i zelja. To se odnosi, na primer, na mahunarke a pogotovo na neke vrste

detelina. U supstanci deteline razvija se mnogo toga što je plod, isto kao i kod zelja. Kada kravu

tako hranimo, na njoj se neće još bogzna šta videti; ali ako krava ostane steona – tome što se

preobraţava ishranom obiĉno treba jedna generacija – njen potomak postaje krava koja obilno

daje mleko. Ali pri tome treba naroĉito paziti na jednu stvar.

Iako su tradicije instinktivne mudrosti u ovoj oblasti uglavnom išĉezle, ipak se nešto

zadrţalo, kao što su lekari neke lekove zadrţali, iako više ne znaju zašto; ali oni su ih zadrţali

zato što su uvek pomagali. Tako se ponešto zna iz starih tradicija, doduše ne zna se zašto se to

primenjuje, a i proba se, beleţe se koliĉine koje se daju stoci za tov, za mleko itd. Pri tom se

ĉesto dogaĊa ono što se kod ljudskog isprobavanja uopšte dešava, naroĉito kada je to

isprobavanje prepušteno sluĉaju. Pomislite šta se nekom dešava ako ga negde, gde je puno ljudi,

zaboli grlo. Svako kome je drag daće mu po nešto. Za pola sata skupiće ĉitavu apoteku. Ako

bolesnik sada to upotrebi, onda će jedno poništiti drugo i bolesnik će pošteno pokvariti ţeludac,

102

ali grlo neće izleĉiti. To će prosto ono najjednostavnije što treba da se preduzme pretvoriti u

nešto sasvim komplikovano.

Nešto sliĉno se dešava ako ĉovek eksperimentiše sa hranom. Primeni se nešto što vaţi u

izvesnom smislu, a u drugom ne vaţi. Onda se primeni nešto drugo, to pridoda onome i tako iz

toga proizaĊe izvestan broj sredstava za prehranu od kojih svako ima odreĊeno znaĉenje za telad

ili tovne ţivotinje; ali je sve to tako komplikovano, da je sada uopšte nemoguće steći pregled,

pošto više ne mogu da se nadgledaju odnosi snaga. Ili će se njihov naĉin delovanja uzajamno

poništavati. To se ĉesto dešava, posebno kod onih koji hoće da vode gazdinstvo sa nešto

steĉenog akademskog znanja. Oni onda pregledaju knjige ili se prisećaju onoga što su uĉili:

„Podmladak mora da se hrani ovako, tovljenici onako“. To se proĉita. Ali time ne moţe mnogo

da se postigne, jer ono što se proĉita u knjigama, moţe da protivreĉi onom što postoji i bez toga.

To moţe da bude racionalno samo ako se poĊe od naĉina mišljenja kakvo sam naznaĉio i ako se

poĊe od takvog mišljenja koje ishranu stoke toliko pojednostavi da se dobije preglednost.

Recimo, moţe jasno da se sagleda: ţuta repa ili šargarepa i laneno seme, to deluje na ovaj

naĉin. To moţe da se vidi. Ne meša se jedno s drugim bez reda. Ĉovek nadgleda naĉin delovanja

onoga što daje. Zamislite samo kakav je poloţaj ĉoveka u poljoprivredi, ako sve radi sasvim

svesno, sasvim promišljeno. U tom sluĉaju saznanja se ne komplikuju, nego uprošćavaju, dobija

se naĉin kako treba hraniti stoku. Mnogo toga je vrlo taĉno što je dobijeno probanjem; ali sve

zajedno je bez sistema i neegzaktno. Upravo ta vrsta egzaktnosti je u stvari neegzaktna, pošto su

te stvari pomešane, a ne pregledne, dok se ono što sam izloţio u svojoj jednostavnosti i svojim

jednostavnim naĉinom delovanja jednog na drugo moţe jasno pratiti sve do ţivotinjskog

organizma. Uzmimo nešto drugo.

Uzmimo stvar tako da više gledamo na cvetno, na ono što u cvetu deluje na proces

plodonošenja. Ali tu moramo ići još dalje. Tu moramo gledati na ono što je proces plodonošenja

u ostalom delu biljke. Biljka ima nešto što se Geteu naroĉito dopalo. Ona u celom svom telu ima

zaĉetke onoga što je inaĉe specijalizovano. Kod drugih biljaka u zemlju stavljamo ono što se u

cvetu pojavljuje kao zametak ploda, da bi se primila nova biljka. Kod krompira ne radimo tako.

Tu koristimo okca krtole. Kod mnogih biljaka je tako: tendencija plodonošenja nije prisutna

samo u cvetu. Proces plodonošenja, koji u prirodi nije došao do svog kraja – u prirodi se neće

doterati sve do kraja – uvek moţemo da pojaĉamo procesima koji su na ovaj ili onaj naĉin sliĉni

spoljašnjim procesima sagorevanja.

Dakle, delotvornost onoga što od biljke dobijamo u vidu suvih otpadaka, povećava se ako se

oni rašire i ostave na suncu da se malo sparuše. Tu će proces koji je latentan u njima krenuti

nešto dalje prema fruktifikaciji. U osnovi toga poĉiva ĉudesan instinkt. Ako se sve posmatra sa

razumevanjem, onda se postavlja pitanje: zašto su ljudi prešli na kuvanje ţivotnih namirnica? To

je pravo pitanje. Postoji još jedno pitanje. Ljudi obiĉno ne postavljaju pitanja o onome što je

svakodnevno oko njih. Zašto su ljudi prešli na kuvanje hrane? Zato što su postepeno našli da u

svemu onom što deluje u pravcu plodonošenja igraju ulogu procesi koji postoje u kuvanju, koji

se nalaze u procesu sagorevanja, procesu sušenja, procesu parenja, jer svi ti procesi – pre svega

cvetni i semenski, a onda posredno i ostali delovi biljke, pogotovo oni gornji – izuzetno jako

razvijaju snage koje kod ţivotinja treba da se razviju u sistemu razmene materija i udova. Već

ako uzmemo cvet ili seme – onda cvetovi i semenski delovi biljke deluju na sistem razmene

materija. Oni u tom sistemu prvenstveno deluju kroz razvijanje snaga, a ne kroz njihovu

materijalnost. Jer su zemaljske snage potrebne sistemu razmene materija i udovima. I u istoj meri

u kojoj su im potrebne, toliko moraju i da dobiju.

103

Uzmite ţivotinje koje pasu po Alpima. Njima nije isto kao onima koje se nalaze u ravnici,

pošto se one kreću pod teškim uslovima. Prilike su oteţane već time što zemljište nije ravno.

Sasvim je drugaĉije ako se kreću po ravnici nego po nagnutom tlu. Usled toga, takve ţivotinje

moraju dobijati ono što u predelu udova razvija snage koje upreţe volja. Inaĉe ne mogu da

postanu ni radne, ni tovne ţivotinje, niti mogu davati dovoljno mleka. Moramo da se pobrinemo

da dobijaju dovoljno hrane koja potiĉe od aromatiĉnog alpskog bilja, gde je Sunce procesom

kuvanja, pa i samom prirodom, usmereno na cvetove, preradilo ono plodovito, cvatuće. Ali snaga

se moţe dovesti u udove i veštaĉkom obradom, pogotovo ako se ova vrši kuvanjem, vrenjem itd.

Najbolje je uzeti ono što potiĉe od plodovitog, cvatućeg, a pogotovo je dobro obraĊivati one

biljke koje su od samog poĉetka sklone cvetanju i plodonošenju, koje razvijaju malo zeljastog i

lisnatog, nego one koje odmah prelaze na cvetanje i raĊanje ploda. Sve ono što ne mari da

postane zeljasto, već što buja u cvetanje i raĊanje, to moramo da kuvamo.

Ljudima bi bilo dobro kad bi ponekad obratili paţnju na tako nešto. Onda ne bi proizašle

stvari koje nastaju kod ljudi koji su na nizbrdnom putu ka tromosti, dakle skloni lenjosti. Jer

tome se moţe biti sklon, pa ĉovek moţe da kaţe: ako ĉitav dan rintam okolo, ne mogu da

postanem pravi mistiĉar. Pravi mistiĉar mogu da postanem samo ako sam sasvim smiren, ako me

moja okolina, a i ja sam, ne primorava da stalno nešto radim. Kada postanem takav da mogu

svojoj okolini reći: nemam snage za sav taj posao koji radim; onda ću postati pravi mistiĉar.

Dakle, pokušaću da uredim i svoju ishranu tako da postanem mistiĉar. Onda ĉovek poĉinje da

jede sirovu hranu, više ništa ne kuva, postaje pravi uţivalac sirove hrane. Te sve stvari se lako

zamaskiraju, ne pokazuju se na pravi naĉin. Jer, naravno, opet je tako da onaj koji jede samo

sirovu hranu, kada na taj naĉin poĉinje da biva sklon mistici – a ako je od ranije fiziĉki slaba

priroda – tada će on već napredovati, praviće velike korake, postaće sve tromiji i tromiji, tj. sve

mistiĉniji. To što se dešava sa ĉovekom, moţemo da primenimo na ţivotinju, pa ćemo, prema

tome, znati kako da ţivotinju uĉinimo ţivljom.

Kod ĉoveka moţe da nastupi i drugi sluĉaj. On moţe da bude snaţna fiziĉka priroda, koja tek

kasnije moţe da se „izvitoperi“, da postane mistiĉar. On u sebi moţe da ima jake fiziĉke snage.

Tada će se u njemu razvijati procesi, a uz to i snage koje onu sirovu hranu koju je pojeo dalje

preraĊuju. U tom sluĉaju to mu neće mnogo škoditi. I ako on onda prizove snage koje inaĉe

ostaju dole i proizvode reumatizam i giht, ako ih on prizove i dalje preradi, onda će postati još

snaţniji.

Sve te stvari imaju dve strane, kao što vaga ima dva tasa. Stoga ĉovek treba da razume kako

se one individualizuju. Ne mogu se dati opšti principi. Prednost vegetarijanskog naĉina ţivota je

to što on ĉoveka iz osnova jaĉa, pošto snage, koje ostaju inaĉe neiskorišćene u organizmu, a to su

upravo one snage koje izazivaju giht, reumatizam, dijabetes, itd., izbacuje iz organizma. Ako

ĉovek jede samo biljnu hranu, onda su prizvane snage koje podiţu biljke do ljudske prirode. Ali

ako, s druge strane, jedemo i ţivotinje, onda se te snage u organizmu taloţe, ostaju neiskorišćene

i same sebe stavljaju u pogon time što odlaţu proizvode varenja na raznim mestima ili iz organa

isteruju stvari koje su ĉoveku neophodne da bi ih koristile za sebe, kao, na primer, kod dijabetesa

itd. Te stvari se razumeju samo ako ih dublje prouĉimo.

Zatim će se raditi o tome da se na pitanje: kako treba toviti ţivotinje, pruţi sledeći odgovor:

treba raditi tako kao da se u neku vreću unosi što više kosmiĉkih supstanci. Ah, svinje, debele

svinje – kakve su to samo nebeske ţivotinje! One u svom debelom telu, ako se izuzme nervno-

ĉulni sistem, imaju iskljuĉivo kosmiĉku supstancu, ne zemaljsku. Njima je upravo potrebno to

ĉime se hrane samo zato da bi to obilje kosmiĉke supstance, koju moraju da prime, ponovo

raspodelile u telu. Svinja mora da jede da bi supstanca, koja mora da se crpi iz kosmosa, mogla

104

da se raspodeli. Ona u sebi mora da ima snage da to moţe da raspodeli. Isto vaţi za druge tovne

ţivotinje. Stoga se moţete uveriti da ţivotinje koje se tove, debljaju ako im dajete hranu – po

mogućnosti obraĊenu kuvanjem ili parenjem – kod koje je proces plodonošenja pojaĉan. Na

primer, repu koja je već povećana jednom vrstom procesa koji ide dalje nego što je onaj koji ona

ima izvorno, repu koja je kultivisanjem postala veća nego što je bila ranije u divljem stanju.

Na taj naĉin moţe opet da se postavi pitanje: šta je, primera radi, potrebno dati nekoj tovnoj

ţivotinji? Nešto što u najmanju ruku doprinosi raspodeli kosmiĉke supstance, dakle ono u ĉemu

se kao prvo nalazi to što je sklono plodonošenju i što je osim toga obraĊeno na pravi naĉin. Taj

uslov je u naĉelu ispunjen kod izvesnih pogaĉa od komine masline i tome sliĉnog. Ali pri tome

ne treba da se zaboravi na glavu takve ţivotinje, da pored kure tovljenja, ipak nešto zemaljskih

supstanci dopre i do glave. Onom što je prethodno reĉeno, moramo nešto staviti nasuprot, što

moramo dati u malim koliĉinama, jer glavi toga nije potrebno toliko. Dakle, to moramo dati u

maloj koliĉini. Stoga moramo stoci koju tovimo, iako u malim dozama, u hrani dodati nešto

korenasto.

Vidite, postoji vrsta materije – ĉiste materije – koja nema nikakav poseban zadatak.

Uopšteno moţe da se kaţe: korenasto sa svojom supstancijalnošću ima zadatak da deluje u

ljudskom organizmu na glavu, cvetno na sistem razmene materija i udove, a lisnato i zeljasto na

ritmiĉki sistem. Ono ĉime mora da se pomogne onom što se odnosi na sve ĉlanove ţivotinjskog

organizma, to je so. I budući da hrana sadrţi najmanje soli, kako kod ljudi, tako i kod ţivotinja,

onda treba nastojati da se doda so, koje ne mora biti mnogo, ali trebalo bi da bude dobrog

kvaliteta. Dakle, radi se o tome da i male koliĉine, ako je kvalitet kako treba, ispune svoj cilj.

Ovome treba dodati još nešto posebno vaţno. Kod ovoga, molio bih da se vrše egzaktne

probe koje mogu da se prošire na posmatranje ĉoveka, ako je sklon odreĊenoj ţivotnoj namirnici.

Poznato vam je da je u novije vreme, tj. pre relativno kratkog vremena, u ishranu uveden

paradajz. On je kod nekih vrlo omiljen. MeĊutim, on je izvanredno vaţan za prouĉavanje. Iz

proizvodnje paradajza i njegove potrošnje, moţe izvanredno mnogo da se nauĉi. Ljudi – a takvih

ima danas – koji o tome razmišljaju, s pravom nalaze da potrošnja paradajza ima veliki znaĉaj za

ljude – a to moţe da se proširi i na ţivotinje i one se mogu navići na paradajz. U stvari, on je od

velikog znaĉaja za sve ono u organizmu što teţi da se iz njega izdvoji, za sve što u okviru

organizma poprima sopstvenu organizaciju. Vidite, iz toga proizlaze dve stvari: Amerikanci su

utvrdili da prema odreĊenim okolnostima, upotreba paradajza kao prehrambenog sredstva,

povoljno deluje na sklonost oboljenju ljudske jetre, pošto je jetra organ koji najsamostalnije

deluje u ljudskom organizmu; stoga se oboljenja jetre – ona koja su više oboljenja ţivotinjske

jetre – u principu mogu suzbijati pomoću paradajza.

Vidite, tu se pre svega gleda na vezu izmeĊu biljke i ţivotinje. Trebalo bi stoga – to govorim

usput – onome ko boluje od karcinoma, od bolesti koja od poĉetka neko podruĉje u ljudskom i

ţivotinjskom organizmu ĉini samostalnim, trebalo bi ĉoveku koji pati od karcinoma odmah

zabraniti da jede paradajz. Ali, pitamo se: kako dolazi do toga, sa ĉim je to u vezi da paradajz

naroĉito deluje u organizmu samostalno, što se u organizmu izdvaja iz celine.

To je u vezi sa onim što paradajz hoće i što mu je potrebno da bi nastao. Paradajz se za

vreme svog nastajanja oseća najbolje ako po mogućnosti ima takvo Ċubrivo koje je još u svom

prvobitnom stanju, onako kako je izluĉeno iz ţivotinje ili nekog drugog organizma. Ako se

Ċubrivo u prirodi ne preraĊuje, ako ostane sasvim sirovo, ako je bilo kako skupljeno u bilo kakvu

gomilu Ċubreta ili komposta u kojoj je što više onog onakvog kakvo jeste, koje nije preraĊeno,

ako na to zasadite paradajz, videćete kakav će se paradajz obrazovati. Pa ako upotrebite gomilu

komposta koja je nastala od zeljastog dela paradajza i, dakle, ako paradajz gajite na njegovim

105

sopstvenim otpacima, razvijaće se sjajno. Paradajz uopšte neće da izaĊe iz sebe, iz jakog

ţivotnog. On hoće da u njemu ostane. Paradajz je najnedruţeljubivija biljka u carstvu biljaka. On

neće ništa tuĊe. On odbija od sebe ono što je prošlo kroz neki proces prerade kakav se dešava

kod Ċubriva, on to neće. A s tim je u vezi to što on opet moţe da deluje na samostalnu

organizaciju u ĉovekovom ili ţivotinjskom organizmu.

Srodan sa paradajzom je u izvesnoj vezi, u naznaĉenom pravcu, krompir. I on deluje

samostalno, svakako tako samostalno da prvenstveno lako prolazi kroz ceo proces probave, a

onda prodire u mozak i osamostaljuje ga, ĉak ga osamostaljuje od delovanja ostalih ljudskih

organa. I meĊu onim stvarima koje su od ljudi i ţivotinja napravile materijaliste, od uvoĊenja

gajenja krompira u Evropi, upravo je i preterano uţivanje krompira. Treba jesti samo onoliko

krompira koliko je potrebno da se u nama podstakne moţdano, umno, ono što je glava. Sa

potrošnjom krompira se ne sme preterivati. Sve su to stvari ĉijom se spoznajom uviĊa da je

poljoprivreda duboko povezana sa društvenim ţivotom. Neizmerno je vaţno to da je

poljoprivreda u vezi sa celim društvenim ţivotom.

*

Naravno, mogao sam o tim stvarima dati samo neke smernice, koje bi u ovoj oblasti dugo

mogle da budu osnova za razliĉite oglede. Iz toga će proizaći izvanredni rezultati, ako se sada to

podvrgne odgovarajućim isprobavanjima. To moţe da bude i putokaz kako treba postupati sa

onim što je dato u ovom kursu. Potpuno se slaţem sa zakljuĉcima poljoprivrednika, koji su

prisustvovali ovom kursu, da se ono što je ovde izloţeno, u prvo vreme zadrţi strogo u ovom

krugu, da ih ono podstakne na oglede, pa da onda krug poljoprivrednika odredi trenutak kada se

po njihovom uverenju sa ogledima otišlo dovoljno daleko, da stvari mogu da budu objavljene.

Treba odati priznanje toleranciji koja je dopustila da ovom kursu prisustvuje izvestan broj

zainteresovanih, koji nisu poljoprivrednici. Oni će se setiti poznate opere30

u kojoj se stavlja

katanac na usta i neće podleći opštoj antroposofskoj grešci da se o ovim stvarima priĉa svuda gde

se stigne. Upravo nam je zbog takvih priĉa ĉesto bila nanesena šteta. Takvi ljudi ne govore iz

onoga što nose u srcu, ne govore iz odgovarajućih pobuda, već jednostavno ponavljaju šta su

ĉuli.

Velika je razlika da li o tim stvarima govori poljoprivrednik ili neko kome je poljoprivreda

nešto sasvim strano. To je velika razlika i to nije teško uvideti. Ali šta bi iz toga ispalo ako bi sve

ovo jednostavno dalje raznosili, kao interesantno antroposofsko štivo, neantroposofi? Iz toga bi

proizašlo ono što je iz raznih nizova predavanja i proizašlo, da bi jednostavno ljudi, pa i

poljoprivrednici stvari saznali sa neke druge strane. Ako poljoprivrednik nešto ĉuje od

poljoprivrednika, moţda bi rekao: šteta što je onaj (koji je to rekao) poludeo. Ali to bi moţda

rekao prvi i drugi put. Ali kad poljoprivrednik nešto vidi, onda mu nije toliko stalo da stvar

odbije od sebe. Ali ako on to ĉuje od strane koja za to nije pozvana, onda prirodno da je stvar

upropašćena. Ona ne moţe dalje da deluje pošto je diskreditovana. Potrebno je da oni prijatelji

koje je ovamo dovela samo znatiţelja i koji su izvan kruga poljoprivrednika, da se uzdrţavaju i

da stvar ĉuvaju za sebe i ne raznose je okolo, kako to antroposofi rado ĉine. To je odluka kruga

poljoprivrednika koju mi je saopštio vrlo poštovani gospodin grof Kajzerlink i ja se sa tim u

punom smislu reĉi slaţem.

Uostalom, budući da smo došli do kraja ovih predavanja, izuzev rasprave koja će uslediti,

izrazio bih svoje zadovoljstvo što ste došli ovamo i što ste uĉestvovali u svemu što je bilo

30

Mocartova opera „Ĉarobna frula“ u kojoj se prikazuje put posvećenja.

106

moguće ovde reći i što ćete uĉestvovati u onome što iz ovoga treba da proizaĊe i što treba dalje

da se razvije. S druge strane, naglasio bih da se sa svima vama slaţem kada kaţem da ono što se

ovde odigralo treba pretoĉiti u koristan rad i kao takvo ima intenzivnu unutrašnju vrednost. Ali,

zamislite samo dve stvari. Dakle, samo dve stvari. Koliko je bilo potrebno energije da bi grof

Kajzerlink, grofica Kajzerlink i ĉlanovi kuće Kajzerlink pripremili sve što je bilo potrebno za

ovaj kurs. Za to je bila potrebna energija, svest o cilju, antroposofski smisao za stvarnost, biti u

središtu stvari antroposofije, poţrtvovanost i sve moguće. A to je pridonelo tome da se sve ono

što je verovatno za sve vas bilo veliki posao, posao koji ĉak stremi prema velikim, plodnim

ciljevima za celo ĉoveĉanstvo, što se tokom našeg boravka stvari ovde smeste u okvir – da tako

kaţemo – pravog praznika. I sve drugo što se nanizalo na to, pogotovo izvanredno srdaĉna

ljubaznost svih domaćih, sve je to ovom poslu dalo ton divnog praznika i mi smo sa našim

poljoprivrednim zasedanjem ovde proslavili pravi poljoprivredni praznik. Stoga grofu i grofici

Kajzerlink i ĉitavoj kući Kajzerlink izraţavamo duboku zahvalnost za sve ono što su u ovih deset

dana uĉinili u sluţbi ove stvari i za prijateljsku i ljubaznu brigu o svima nama.

107

Ĉetvrta rasprava

ODGOVORI NA PITANJA

Kobervic, 16. jun 1924.

Đubrivo i osoka; pitanje zvezdanih konstelacija; uloga elektriciteta u prirodi; kiseljenje

stoĉne hrane; zelenišno Ċubrenje; upotreba ljudskog Ċubriva; moralnost i uverenje

Pitanje: Da li osoka ima istu organizacijsku Ja-snagu kakvu ima Ċubrivo?

Odgovor: U suštini pitanje se svodi na to da se osoka i Ċubrivo upotrebe u odgovarajućoj

mešavini; dakle, oni se upotrebljavaju tako da deluju na organizacijsku snagu zemljišta. Veza sa

Ja potpuno vaţi za Ċubrivo, mada, uopšteno uzevši, ne vaţi za osoku. Jer svako takvo Ja, pa i u

zametku, kao što je kod Ċubriva, mora da deluje u vezi sa neĉim astralnim. Đubrivo ne bi imalo

astralnosti bez prisustva osoke. Osoka ga podupire. Ona ima jaĉe astralne snage. Samo Ċubrivo

ima jaĉu snagu Ja. Đubrivo je više kao mozak, a osoka je više kao moţdana izluĉevina, astralna

snaga, više to što je kod mozga teĉno, moţdana voda.

Pitanje: Mogu li da se dobiju podaci o konstelacijama zvezda za izradu preparata koji se

dobijaju spaljivanjem?

Odgovor: (dr Vrede) Ovog ĉasa se ne mogu dati taĉni podaci. Za to su potrebni proraĉuni

koji ne mogu da se obave trenutno. Uopšteno, za spaljivanja insekata dolazi u obzir vreme od

poĉetka februara do sredine avgusta. Za uništavanje poljskih miševa bi ove godine (1924.) –

periodi se menjaju iz godine u godinu – bilo pogodno vreme od druge polovine novembra do

prve polovine decembra.

Dr Štajner: Principi antroposofskog kalendara, koji je za ove stvari zacrtan, moraju taĉnije da

se postave, onda bi moglo taĉno da se podešava prema tom kalendaru.

Pitanje: Ako se govori o punom i mladom mesecu, da li se misli samo na dan punog ili

mladog meseca ili na vreme kratko pre i posle toga?

Odgovor: Mlad mesec se raĉuna od trenutka kada nastupi otprilike ova slika. Ta slika se

pojavi i opet nestane. Pun Mesec se raĉuna od vremena kada se pojavljuje ova slika (vidi crteţ).

Kada je Mesec samo kao uzan srp i potom nestane. Uvek otprilike dvanaest do ĉetrnaest dana

kod svakog sluĉaja.

Pitanje: Mogu li se insekti, do kojih se ne moţe doći u vreme odreĊene konstelacije, saĉuvati

do vremena spaljivanja?

Odgovor: Utvrdićemo još ćemo taĉnije kada bi trebalo spravljati preparate. Pojedini insekti

se mogu saĉuvati.

108

Pitanje: Mora li se spaljivanje semena korova obaviti leti ili to moţe biti u bilo koje vreme?

Odgovor: Ne predugo posle prikupljanja.

Pitanje: Kako je sa rasipanjem tog praška od insekata koji potiĉe od onih insekata koji ne

dolaze u dodir sa zemljom?

Odgovor: Ipak ga treba rasuti po zemlji. Kod insekata se uopšte ne radi o fiziĉkom dodiru,

nego o svojstvima koja se prenose u takvim homeopatskim dozama. Insekt ima sasvim drugaĉiju

vrstu senzibiliteta; on beţi od onoga što nastaje kad se prašak prospe po zemlji. Uopšte ne smeta

ako insekt ne doĊe u dodir sa zemljom.

Pitanje: Kako se ponašati sa štetom od mraza u poljoprivredi, naroĉito kod paradajza? U

kakvoj kosmiĉkoj vezi treba razumeti mraz?

Odgovor: Ako paradajzi treba da budu lepi i veliki, treba ih drţati na toplom. Oni mnogo pate

od mraza. Što se tiĉe mraza uopšte, treba da vam je jasno šta to kod mraza dolazi do izraţaja.

Delovanja mraza su uvek velika pojaĉanja kosmiĉkih uticaja koji su aktivni u zemlji. Ti

kosmiĉki uticaji imaju jednu normalnu sredinu, kada nastaju odreĊeni stepeni temperature.

Izvesni stepeni temperaturnih uticaja su upravo takvi kakvi su potrebni biljci. Ako imamo trajno

ili intenzivno zamrzavanje koje prodire suviše duboko, onda je delovanje neba na zemlju

prejako, tako da tada kod biljaka imamo tendenciju da se razgranaju u raznim smerovima, da

obrazuju vlaknasto rastinje, dakle da se u tankom sloju šire. To će, naravno, prema prilikama,

pošto je tanko, zahvatiti postojeći mraz i uništiti ga. Pošto mraz deluje previše, imamo pojavu

izuzetno štetnu za rast biljaka, jer u zemljište ulazi previše neba.

Pitanje: Treba li sa ostacima spaljenog obada obraditi malo i telo ţivotinje ili ih samo rasuti

po pašnjacima ili livadama?

Odgovor: Tamo gde ţivotinja jede. Te ostatke treba rasuti po poljima. Svi su oni zamišljeni

kao dodaci Ċubrivu.

Pitanje: Kako se najbolje suzbija pirevina? Teško je doći do njenog semena?

Odgovor: Tim naĉinom razmnoţavanja pirevine, na koju vi mislite – time što se ne moţe

doći do semena – ona se na kraju sama uništi. Ako se ne dobije seme, onda biljke, u stvari, nema.

Ako se ona ukopa pa se širi, onda imate sredstvo za njeno suzbijanje, jer onoliko semena koliko

je potrebno već moţe da se naĊe, pošto ga treba vrlo malo. NaĊe se i detelina sa ĉetiri lista.

Pitanje: Da li je dozvoljeno konzervirati smešu stoĉne hrane elektriĉnom strujom?

Odgovor: Šta biste time dobili? Treba sagledati ĉitavu ulogu elektriciteta u prirodi. Ipak je,

rekao bih, utešno da iz Amerike – gde je uglavnom bolji dar opaţanja nego u Evropi – dolaze

vesti koje govore da ljudi ne mogu na isti naĉin dalje da se razvijaju u atmosferi koja je sa svih

strana proţeta elektriĉnim strujanjima i zraĉenjima. To ima dejstvo na celokupan razvoj ljudi.

Duševni ţivot će biti drugaĉiji ako se stvari budu terale tako daleko kako je zamišljeno.

Sigurno je razlika ako na nekom podruĉju imate parne mašine ili ako je ţeleznica

elektrifikovana. Para deluje mnogo svesnije, a elektricitet strahovito nesvesno i ljudi uopšte ne

znaju odakle dolaze neke stvari. Razvoj nesumnjivo ide u sledećem smeru. Razmotrite kako se

elektricitet danas koristi iznad zemlje u vidu elektriciteta koji zraĉi i sprovedenog elektriciteta, da

bi se koliko je moguće brţe prenela vest od jednog mesta do drugog. Takav ţivot, pogotovo kod

elektriciteta koji zraĉi, će uticati na ljude tako da neće moći da shvate vesti koje će tako brzo

109

stizati. Gasiće se moć shvatanja. To se već danas primećuje. Već se moţe primetiti da ljudi teško

shvataju stvari koje im dolaze, teţe nego pre nekoliko decenija. Utešno je što se bar iz Amerike o

tom stvarima šire takva shvatanja.

No, kad se pojavi nešto novo to u prvi mah deluje kao lek. MeĊutim, posle stvar u svoje ruke

uzmu proroci. Neobiĉno je, kada se pojavi nešto novo, da vidovite stvari bivaju spuštene na

ljudski nivo. NaĊe se neko ko ljudima besno propoveda o lekovitoj snazi elektriciteta, dok mu

ranije to ne bi ni palo na pamet. I tako stvari ulaze u modu. Leĉenje elektricitetom ljudi nisu

mogli ni da zamisle dok ga nije bilo. A sada odjednom, ne samo iz razloga što je on tu, nego i

stoga što je ušao u modu, postaje lek. Elektricitet u vidu zraĉenja ponekad nije ništa veći lek od

tanke igle kojom se ĉovek ubode. Nije elektricitet taj koji leĉi, nego je dejstvo šoka to što deluje

ozdravljujuće.

Ali, ne sme se zaboraviti da elektricitet uvek naroĉito jako utiĉe na višu organizaciju, na

organizaciju glave ĉoveka i ţivotinje i, tome primereno, na koren biljaka. Dakle, ako se

elektricitet koristi na taj naĉin, da se njime naelektrišu ţivotne namirnice, onda se proizvodi

takva hrana koja postepeno mora dovesti do toga da ţivotinja koja ovo jede postane sklerotiĉna.

To je postepen proces – to se ne primećuje odmah – prvo što se primećuje je to da ţivotinje

nekako ugibaju pre nego što bi trebalo. Uzrok tome se ne pripisuje elektricitetu, nego svemu

drugom.

Elektricitet nije nešto što bi trebalo da zadire u ţivo i što bi trebalo da naroĉito podstakne

ţivo, jer on to ne moţe. Treba znati da je elektricitet za jedan nivo niţi od ţivota i da sve što je

ţivo nastoji, to više što je na višem stepenu, da odbaci elektricitet – to je odbijanje – a ako ĉovek

ono što je ţivo navede na to da primeni odbrambena sredstva iako nema od ĉega da se brani,

onda ţivo postaje nervozno, nemirno, a s vremenom i sklerotiĉno.

Pitanje: Šta uopšte kaţe duhovna nauka za konzerviranje stoĉne hrane postupkom kiseljenja?

Odgovor: Ako se u taj proces unese slano u širem smislu, bilo da se so dodaje na kraju pri

neposrednom uzimanju hrane ili da se so dodaje stoĉnoj hrani, tu nema neke velike razlike. Ako

postoji stoĉna hrana u kojoj je premalo soli, da bi na neki naĉin bila upućena na mesta u

organizmu gde treba da deluje, onda je kiseljenje te hrane sasvim ispravno.

Recimo, u nekoj oblasti imamo repu. Rekli smo da je ona naroĉito pogodna da na pravilan

naĉin deluje na organizaciju glave. Ona je, dakle, za neke ţivotinje, na primer za mladu stoku,

izvanredno sredstvo. Naprotiv, ako se u nekoj oblasti primeti da se ţivotinja prerano i previše

linja, gubi dlaku, onda stoĉna hrana treba da se soli, pošto se zna da se ona nedovoljno odlaţe na

mestima na koja treba da stigne. Ona ne dopire tako daleko. So je uopšte sredstvo koje snaţno

deluje na to da u organizmu hrana stigne na mesto gde treba da deluje.

Pitanje: Kako se postavlja duhovna nauka prema postupku kiseljenja listova repe i druge

zelene stoĉne hrane?

Odgovor: U tom sluĉaju treba paziti da se dobije optimum koji ne treba prekoraĉiti u odnosu

na sredstva za kiseljenje. Kiseljenje uopšte neće delovati štetno ako se ne priprema sa prevelikim

koliĉinama dodataka, pošto slani sastojci najĉešće u ţivom organizmu ostaju takvi kakvi jesu.

Uopšte, organizam je sklon, i ţivotinjski a ljudski još više, da sve što primi promeni na

najrazliĉitije naĉine. Predrasuda je ako se veruje, na primer, da je nešto od belanĉevine, koja se

unese u ţeludac, još uvek upotrebljivo onakvo kakvo je uneto. Ta belanĉevina prvo mora

potpuno da se preobrazi u mrtvu supstancu, a potom ĉovekovo etersko telo mora ponovo da je

preobrazi u belanĉevinu, koja je sada specifiĉno ljudska, odnosno ţivotinjska belanĉevina.

110

Uopšte sve što uĊe u organizam, mora da se promeni. To što sada kaţem, vaţi ĉak i za

obiĉnu toplotu. Ako treba šematski da nacrtam (vidi crteţ), ovde imate neki organizam i ovde u

okolini imate toplotu. Pretpostavite da ovde imate komad drveta koji, doduše, potiĉe od

organskog, ali je već mrtav; a ovde opet, toplotu u njegovoj okolini. Ako je ovo organizam, onda

toplota ne prodire jednostavno pomalo u organizam i ne proţima ga, nego ĉim toplota dolazi u

domašaj organizma, odmah se u organizmu preraĊuje, preobraţava se u sopstvenu preraĊenu

toplotu – drugaĉije ne sme da bude. U mrtvo drvo toplota jednostavno prodire i u njemu je ista

kao i napolju u mineralnom zemaljskom svetu.

U trenutku kad toplota neizmenjena prodre u nas, kao što prodire u komad drveta, u tom

trenutku smo nazebli. To što spolja prodre u organizam, ne sme ostati takvo kakvo jeste, nego

odmah mora da se preobrazi. Ovaj proces se najmanje dešava kod soli. Stoga se soljenjem – koje

se naravno primenjuje tako kako ste naveli za ukiseljavanje stoĉne hrane – ne moţe mnogo

pogrešiti ako je ĉovek imalo pametan i ne soli previše. Na to će ukazati već sam ukus. Ako je to

potrebno za konzerviranje, onda je to znak da je to do izvesnog stepena ispravan proces.

Pitanje: Da li je preporuĉljivo ukiseljavanje stoĉne hrane bez soljenja?

Odgovor: To je proces koji je otišao predaleko. To je, rekao bih, nadorganski proces. On

moţe pod izvesnim okolnostima da bude, ako se u njemu ode predaleko, uţasno štetan.

Pitanje: Da li je upotreba stoĉne krede, koja se koristi za ublaţavanje dejstva kiseline, štetna

za ţivotinje?

Odgovor: Neke ţivotinje uopšte ne podnose stoĉnu kredu. One se od nje odmah razbole.

Neke je podnose, ali u ovom trenutku ne mogu taĉno reći koje su to ţivotinje. Ali uopšte uzevši,

ţivotinje od nje neće imati velike koristi, već će se od nje razboleti.

Pitanje: Mislim da stoĉna kreda neutrališe ţeludaĉni sok?

Odgovor: Da, njom ţeludaĉni sok postaje neupotrebljiv.

Pitanje: Hteo bih da pitam, zar nije od velikog znaĉaja sa kakvim uverenjima ĉovek pristupa

nekoj stvari. Velika je razlika da li se ţito seje ili se rasipa preparat koji dovodi do uništavanja.

Stav se mora uzeti u obzir. Kada se takvim sredstvima, kao što su ovde navedena, deluje protiv

insekata, zar to nema veliko znaĉenje na karmu, za razliku od toga kad se ţivotinje u odreĊenim

sluĉajevima odstranjuju mehaniĉkim oruĊem?

Odgovor: E, sad, kod uverenja se u suštini ipak radi o tome da li je to neko loše ili dobro

uverenje. I kako to mislite „uništava“? Uzmite naĉin na koji se mora razmišljati o tim stvarima.

Vidite, ako razmislite o današnjem predavanju, i razmislite, na primer, na šta sam skrenuo

paţnju: ĉovek nešto zna o nekoj stvari i vidi je i spoljašnje, vidi laneno seme i šargarepu, kakvim

procesom prolaze u ţivotinji. To je jedna takva objektivizacija koja se tu odigrava da zaista nije

zamislivo da se ĉovek ne proţme izvesnom poboţnošću. I vi ćete postići da to radite u sluţbi

111

ĉoveĉanstva, u sluţbi univerzuma. Radiće se samo o tome da li će štetnost, koja bi mogla da

nastane zbog uverenja, proizaći iz zlih namera. U tom sluĉaju ĉovek mora imati zle namere. Ja

ne mogu ni da zamislim – ako se istovremeno uopšte podstiĉe moralnost – da to na bilo koji

naĉin moţe da deluje loše. I vi, dakle, mislite da bi bilo manje zlo da prosto ulovite ţivotinju i

ubijete je.

Pitanje: Mislio sam na naĉin uništavanja, da li postoji razlika ako se to radi ljudskim

sredstvima ili koristimo kosmiĉka dejstva?

Odgovor: Tu u obzir dolaze vrlo komplikovane stvari, a da li će se one razumeti to opet

zavisi od toga da li se posmatraju polazeći od većih povezanosti. Zamislite da ste iz mora izvukli

ribu i ubili je. Tu ste nešto ubili, izvršili ste ĉin koji se dešava na odreĊenom nivou. Ali uzmite

sledeće: zbog nekog razloga zahvatili ste zajedno sa morskom vodom pun sud riblje ikre, ĉime je

odmah uništena ĉitava jedna vojska ţivota. Time ste ipak uĉinili nešto drugo nego kada ste ubili

ribu. Tu ste uĉinili nešto na jednom sasvim drugom nivou.

I sada, ako je nešto što postoji u prirodi postalo formirana riba, onda je to prešlo jedan put.

Ako vi to sada vratite na poĉetak, onda ste narušili red. A ako proces koji nije završen ili nije

zašao u slepu ulicu gotovog organizma, zadrţim na njegovom poĉetku, onda nisam uradio isto,

zar ne, što sam uradio na završenom organizmu. Tako moram pitanje koje postavljate, svesti na

sledeće: kakva je nepravda koju ĉinim kada napravim prašak? Jer ono što uništavam praškom

više ne dolazi u obzir. To se kreće u jednoj drugoj zoni. Radiće se samo o tome šta mi je

potrebno da bih došao do praška. Tu će se u većini sluĉajeva pokazati da uništavam mnogo

manje ţivotinja, nego da moram sve te ţivotinje da skupim i nekako ubijem. Verujem, ako o

ovom pitanju praktiĉno razmislite, a ne apstraktno, da vam ono neće izgledati tako strašno.

Pitanje: Da li mogu da se koriste ljudske fekalije i kakvom postupku moraju da se podvrgnu

da bi mogle da se koriste?

Odgovor: Naravno, što je manje moguće. One imaju izrazito malu delotvornost u smislu

Ċubrenja. Štetnije su nego bilo kakvo drugo Ċubrivo. Ali, ako neko hoće da ih upotrebi, onda je

dovoljno ono što se samo nameće u vidu Ċubreta na jednom obiĉnom imanju. Treba imati meru

šta tu nije štetno, ako se zna toliko i toliko ljudi je na jednom poljoprivrednom dobru, pa onda

sve ono Ċubre koje dolazi od ţivotinja, pa se to izmeša sa onim što dolazi od ljudi, tako se dobija

mešavina koja se moţe upotrebiti. Velika je greška kada se u blizini velikih gradova koristi

ljudsko Ċubre, pošto u velikim gradovima nastaje toliko tog Ċubreta da bi bilo dovoljno za

imanje ogromnih razmera. Ipak ne treba upasti u tako ludu ideju da u blizini velikih gradova

treba na jednoj maloj teritoriji upotrebljavati ljudsko Ċubre, recimo, celog Berlina. Dovoljno bi

bilo samo da probate biljke koje tu rastu. Uĉinite to samo sa šparglom ili neĉim drugim što ostaje

priliĉno pošteno i ĉestito, pa ćete videti šta će iz toga ispasti. Pri tom morate imati na umu, ako

koristite to Ċubre za Ċubrenje onoga što jedu ţivotinje, u tom sluĉaju je ono što iz toga proizlazi

naroĉito škodljivo. Jer kod ţivotinja mnogo toga ostaje na istom stepenu. Prilikom prolaza kroz

organizam, zaostaje mnogo na onom stepenu na kojem se nalazi špargla kad prolazi kroz ljudski

organizam. U tom pogledu imamo najveće neznanje koje nanosi uţasnu štetu na tom podruĉju.

Pitanje: Kako se leĉi crveni vetar (erysipelas) kod svinja?

Odgovor: To pitanje je za veterinara i nisam ga razmotrio – pošto me u vezi s tim niko nije

pitao za savet – ali mislim da bi se sa uspehom moglo postupati ako se utrlja u koţu sivi

antimonit, stibnit. To spada u oblast veterine, pošto se radi o pravoj bolesti.

112

Pitanje: Da li bi mogla divlja rotkva (raphanus raphanistrum), koja je melez, da se suzbije

onim praškom?

Odgovor: Taj prašak o kome sam govorio, posebno je delotvoran za one vrste biljaka od

kojih je uzet. Prema tome, biljke kod kojih je izvršeno ukrštanje sa drugim vrstama, ne mogu se

suzbijati tim sredstvom. Na simbioze to ne deluje.

Pitanje: Šta ima da se kaţe o zelenišnom Ċubrenju?

Odgovor: I ovo ima svoje dobre strane, pogotovo ako se upotrebi za vrste voćnih kultura. Te

se stvari ne mogu sprovesti generalno. Za neke stvari moţe zelenišno Ċubrenje biti korisno. Ono

mora da se primeni kod onih biljaka kod kojih ţeli da se podstakne jako stvaranje zelenila. Ako

to ţeli da se postigne, onda bi moglo drugom Ċubrivu da se doda malo zelenišnog Ċubriva.

113

POGOVOR

Napomena švajcarskog izdavaĉa

Praktiĉna primena smernica datih u poljoprivrednom kursu

Za vreme Štajnerovog kursa u Kobervicu, osnovan je Ogledni krug antroposofskih

poljoprivrednika. Njegovi ĉlanovi su odmah pristupili ostvarivanju uvida i smernica izloţenih na

kursu. Proizvedeni su preparati i prema uputstvima primenjivani kod spravljanja Ċubriva i

komposta, kod obrade njiva i kultivisanih biljaka. Prva pozitivna posmatranja su pokazala

poboljšanje kvaliteta povrća, ali i njihovog ukusa, kao i hranljivosti stoĉne hrane. Uskoro se

pokazalo njihovo povoljno dejstvo na zdravlje domaćih ţivotinja. Tako su rasla pozitivna

iskustva od jednog posmatranja do drugog. Ubrzo se pokazalo da je za preureĊenje imanja,

prema smernicama datim u Kobervicu, potrebno da se preduzmu sve one mere koje bi bile

pogodne za unapreĊenje razvoja ţivota zemljišta i izgradnju celokupnog organizma gazdinstva.

Na imanjima na kojima se o tome vodilo raĉuna već više generacija, takvo preureĊenje je teklo

bez ikakvih teškoća. Ali tamo gde je zemlja bila nedovoljno razvijena ili gde se radilo o

imanjima sa naroĉito nepovoljnim zemljištem i nepovoljnim klimatskim uslovima, morala se

naroĉita paţnja posvetiti stvaranju humusa, zemljištu.

Znaĉajna pomoć pri tome je bilo to što se sa uvidima, koje je Rudolf Štajner izneo u svojim

predavanjima, ponovo mogao razumeti duboki smisao mnogih mera koje su ţivele u

poljoprivredno-povrtarskoj tradiciji i iskustvu. Sudbina je htela da su mnoge mere, kao što je

priprema komposta, podizanje ţivica, ishrana lisnatim senom, zaĉinskim biljem itd., iz generacije

u generaciju bile napuštene i zaboravljene. Novije generacije, koje su već prihvatile naĉin

mišljenja agrikulturne hemije, ĉesto više nisu bile u stanju da shvate taj naĉin rada. Biološko-

dinamiĉki naĉin privreĊivanja, kako je sada nazvan, došao je na više naĉina u dodir sa

poljoprivredno-povrtarskom tradicijom time što su se već od 1930. godine seljaci i veliki

zemljoposednici, u potrazi za putevima ozdravljenja njihovih gazdinstava, u velikoj meri

zainteresovali za rad Oglednog kruga i ovom prikljuĉili. Ti ljudi su još u svojoj mladosti na

selima i velikim gazdinstvima mnogo toga usvojili. To je sada iz njihovih sećanja i iskustva, na

preobraţen naĉin plodonosno uticalo na ovaj novi poljoprivredni pokret.

Po smernicama datim u Kobervicu teţište postavljenih ciljeva bilo je usmereno na razvoj

ţivota zemljišta, kako na odrţavanje stalne plodnosti zemljišta tako i na izgradnju skladne

konstitucije organizma gazdinstva, pa se, prema tome, moralo na intenzivan naĉin uhvatiti u

koštac sa svim merama koje su mogle ovom da budu od koristi. Tako je biološko-dinamiĉki

pokret ubrzo postao poznat kao prvi pobornik vrednovanja tih ciljeva i svih tih podsticajnih

mera. To se postizalo, primera radi, obradom zemljišta, paţljivom pripremom organskih Ċubriva,

negovanjem livada kompostom, raznovrsnom primenom mahunarki (i na teškom zemljištu), kao

glavnog useva i meĊukulture, zelenišnim Ċubrenjem, mešanjem lekovitog bilja u travu i sejanjem

deteline, jaĉanjem zdravlja domaćih ţivotinja prihranjivanjem zeljastom i lisnatom hranom,

ozdravljenjem okoline podizanjem ţivica i podsticanjem razvoja šuma po uzoru na prirodu i

mnogo ĉime drugim. Jer sve je to trebalo uzeti u obzir prilikom ostvarivanja ciljeva postavljenih

u Kobervicu, što je trebalo da doprinese ozdravljenju poljoprivrede i proizvodnji namirnica

najboljeg mogućeg kvaliteta.

U Kobervicu prisutni ratari i povrtari su postavljali pitanja Rudolfu Štajneru, podstaknuti

saznanjima iz antroposofske duhovne nauke i ĉesto se, zahvaljujući tim saznanjima, dolazilo do

114

iznenaĊujuće novih puteva za rešenja vaţnih problema u razliĉitim oblastima ţivota, kao što je

veština leĉenja i umetnost vaspitanja. Za ova rešenja postojalo je jedno geteanistiĉko-

antroposofsko proširenje prirodnonauĉnog puta, od koga se oĉekivalo produbljenje razumevanja

zadataka i njihovih rešenja u oblasti poljoprivrede. Rudolf Štajner je tim ratarima i povrtarima,

kao pretpostavke za razumevanje predavanja poljoprivrednog kursa, preporuĉio da prethodno

prouĉe osnovna dela antroposofske duhovne nauke: „Teosofiju“ i „Tajnu nauku u osnovama“.

Mnogi od onih koji su kasnije došli, ţeleli su da naĊu prave puteve za leĉenje šteta u svojoj

proizvodnji neposrednim posmatranjem naĉina rada i njegovih rezultata na gazdinstvima koja su

već radila prema novim smernicama ili na seminarima koje je prireĊivao „Ogledni krug“ na

kojima su se prvenstveno podnosili izveštaji o sopstvenim iskustvima. Seljaĉko-povrtarski fini

osećaj takoĊe je omogućio da se na ovom putu prodre do razumevanja misli vodilja biološko-

dinamiĉkog rada i naĉina njihovog ostvarenje.

Sve veći broj ratara i povrtara udruţio se u mesne radne grupe, a ove u veće radne zajednice

u okviru drţave ili pokrajine. Pošto obaveštenja koja su bila potrebna novopridošlima

rukovodioci biološko-dinamiĉkih gazdinstava, opterećeni odgovornošću za rad svojih imanja,

nisu uvek imali vremena da daju, osnivani su u raznim zemljama i pokrajinama obaveštajni

centri kao savetodavna sedišta. Ovako organizovani rad mogao je da pruţi bitnu pomoć većim

gazdinstvima i njihovim rukovodiocima zainteresovanim za napredak poljoprivrede. Ta

nastojanja su bitno unapreĊena stvaranjem organizacije koja omogućava da gazdinstva svoje

visokovredne proizvode dopreme do zainteresovanih potrošaĉkih krugova. Za te proizvode

odabran je zaštitni naziv „Demeter“. Nosilac ove delatnosti je „Privredni savez Demeter“

(Demeter-Wirschafstbund). Osim u Nemaĉkoj takve Demeter-organizacije postoje i u više

drugih zemalja.

Zadatak ovih organizacija je:

1. Preuzimanje ţivotnih namirnica proizvedenih u gazdinstvima koja rade po biološko-

dinamiĉkim metodama i njihova distribucija.

2. Zakljuĉivanje ugovora o proizvodnji sa gazdinstvima-proizvoĊaĉima.

3. Dostavljanje preduzećima koja te namirnice dalje preraĊuju.

4. Zaštita kvaliteta na osnovu zakljuĉivanja ugovora o kontroli sa proizvoĊaĉima kao i

preraĊivaĉkim preduzećima.

5. Dostavljanje robe prodavcima koji rade u plasmanu.

Dakle, zadatak je, pre svega, usluţne vrste.

Već nekoliko godina posle kobervickog kursa, poĉeo je biološko-dinamiĉki pokret da se širi

izvan Nemaĉke, u Švajcarsku, Holandiju, Englesku, skandinavske zemlje, Francusku i SAD.

Pojedinaĉnih poduhvata ove vrste ima i u Juţnoj Americi, Juţnoj Africi, Australiji i Novom

Zelandu. I u tim zemljama su obrazovani ogledni krugovi i ratarsko-povrtarski savezi. U mnogim

mestima na svetu odrţavaju se skupovi, letnji obilasci gazdinstava, vikend-seminari i zimski

uvodni kursevi na kojima dolazi do ţive razmene iskustava. U Holandiji je došlo do osnivanja

povrtarsko-dinamiĉke poljoprivredne škole u trajanju od tri godine, u kojoj je negovan biološko-

dinamiĉki rad. A već više od tri decenije svake zime se redovno sreću ratari i povrtari, koji se

bave biološko-dinamiĉkom delatnošću, u Slobodnoj visokoj školi u Geteanumu u Dornahu, u

cilju produbljivanja razumevanja izlaganja koje je Rudolf Štajner 1924. godine izneo u

poljoprivrednom kursu.

Širenjem pokreta na razliĉite zemlje i delove sveta, bilo je nuţno da se rad gazdinstava

prilagodi tamošnjim klimatskim, socijalnim i privrednim uslovima. Ovaj proces stalnih

preobraţaja morao se izvršiti i u toku promena privredne strukture i u korak s vremenom. Godine

115

1924., prvenstveno u istoĉnim pokrajinama Nemaĉke, iskusna poljoprivredna radna snaga bila je

skoro neograniĉeno na raspolaganju, uz ekonomsko podnošljivu nadnicu. U poslednjih nekoliko

decenija, koje karakteriše povećani ţivotni standard, za savlaĊivanje poljoprivrednih radova

morale su se sve više primenjivati mašine. U mnogim zemljama biološko-dinamiĉka obrada nije

moguća bez raspršivaĉa Ċubriva i komposta, bez dizalica za Ċubrivo i njegovo tovarenje, bez

prskalice za preparate; upotreba traktora, prikljuĉnih mašina za setvu i ţetvu postalo je nešto što

se podrazumeva. U voćarstvu je uz to potrebna cirkularna kosaĉica i kopaĉica, a u baštovanstvu

mašine za saĊenje i druge. Tek takve svrsishodne mašine, omogućuju i u izmenjenim privrednim

prilikama da se mere za razvoj ţivota zemljišta sprovedu u pravo vreme i u punom obimu.

Tako se prilagoĊavanje mesnim i vremenskim prilikama pokazalo kao pretpostavka za

uspešan rad u smislu smernica datih u Kobervicu. To je u saglasnosti sa napomenom Rudolfa

Štajnera: „Poljoprivredno dobro je jedna individualnost i nikada jedno nije isto kao drugo.

Klima, osobine zemljišta, to je osnova nekog poljoprivrednog dobra. Jedno dobro u Šleskoj nije

isto kao u Tiringiji ili juţnoj Nemaĉkoj. To su prave individualnosti. Upravo prema

antroposofskim gledištima, uopštavanja, apstrakcije, nemaju nikakvu vrednost, a najmanju

vrednost imaju onda kad hoće da zahvate u praksu.“

Pošto je Rudolf Štajner umro 30. marta 1925. godine (devet meseci posle kobervickog

kursa), dalji razvoj biološko-dinamiĉkog rada, s obzirom na konstituciju gazdinstava i njihove

individualne teritorijalne uslove, bez njegovog nadgledanja nije bio lak posao. Vaţnu pomoć je

pruţilo posmatranje dejstva preduzetih mera na zdravlje i plodnost domaćih ţivotinja kao i na

kultivisane biljke na imanjima. Ĉim se kod zaštite biljaka prestalo sa upotrebom otrova i

sredstava za trenutno otklanjanja šteta kod domaćih ţivotinja, reakcija ozdravljenja i otpornosti i

sposobnosti razmnoţavanja postala je vidni pokazatelj za donošenje suda o pravilnosti

preduzetih mera. Te metode su seljacima i povrtarima pruţile dublje uvide u prilike u njihovom

gazdinstvu, nego što to mogu analitiĉka istraţivanja školske nauke.

U toku razvoja biološko-dinamiĉkog rada, pored biološko-hemijske laboratorije pri

Geteanumu u Dornahu, koja je postojala već 1924. godine, osnovani su i drugi istraţivaĉki

instituti u vezi sa biološko-dinamiĉkom delatnošću u SAD, Švedskoj i Nemaĉkoj. Vaţne usluge

za utvrĊivanje naroĉitog kvaliteta biodinamiĉkih proizvoda, pruţila je metoda osetljive

kristalizacije koju je, na osnovu Štajnerovih uputstava, razvio dr Pfajfer.31

Instituti su tesno

saraĊivali sa gazdinstvima i odgovarali na njihova pitanja o plodnosti zemljišta, o stvaranju i

ispitivanju kvaliteta i proveravanju zdravlja biljaka i njihove odbrane od gljivica i napada

insekata; pa i na probleme uzgajanja biljaka i ţivotinja i njihove ishrane.

U toj saradnji imanja u razvoju i istraţivaĉke delatnosti u institutima, potvrĊena je ispravnost

mnogih smernica koje je dao Rudolf Štajner. Pre svega, primenom uputstava o Ċubrenju i nezi

usmerenim na razvoj zemljišta i celokupni ţivot biljaka u poljoprivredi, a takoĊe i u intenzivnom

bavljenju voćarstvom i povrtarstvom, stvorena je osnova za zdrav rast biljaka i proizvodnju

biljnih namirnica najvišeg zdravstvenog kvaliteta. Znaĉaj ovog zadatka je, posle odrţavanja ovog

kursa, iz decenije u deceniju sve više rastao.

Saznanja za unapreĊenje ţivota biljaka i ţivotinja su proširena paţljivim praćenjem

kosmiĉkih ritmova. Ta saznanja se sada objavljuju u godišnjem kalendaru o kretanju i poloţaju

zvezda i u vezi sa njima o vremenu setve i saĊenja.

Onima koji se interesuju za praktiĉno ostvarenje u Kobervicu datih smernica ili ţele da svoja

gazdinstva vode prema biološko-dinamiĉkom naĉinu privreĊivanja, moţe se savetovati, na

osnovu iskustva, da se prethodno poveţu sa gazdinstvima i organizacijama koje u mnogim

31

Ehrenfried Pfeiffer, 1899-1961.

116

zemljama zastupaju biološko-dinamiĉki rad i od njih nabavljaju ĉasopise, po mogućnosti

dobijaju savete i prisustvuju njihovim kursevima.

Spisak centara i organizacija u razliĉitim zemljama, kao i obaveštenja, pa i uvodna literatura,

mogu se dobiti kod (srpskog) izdavaĉa ove knjige.

Knjige Rudolfa Štajnera koje mogu naroĉito doprineti razumevanju poljoprivrednog kursa

su:

Osnovne smernice jedne teorije saznanja Geteovog pogleda na svet

Geteovi prirodno nauĉni spisi

Teosofija, uvod u natĉulno saznanje sveta i odreĊenje ĉoveka

Tajna nauka u osnovama

Pored ovih treba skrenuti paţnju na sledeće radove:

Gerbert Grohman: Biljke, I i II deo (Gerbert Grohmann: Die Pflanze, vol. I und II)

Erenfrid Pfajfer: Plodnost zemlje (Ehrenfried Pfeiffer: Die Fruchtbarheit der Erde)

Herbert Koepf, Bo D. Peterson, Volfgang Šauman: Uvod u biološko-dinamiĉku poljoprivre-

du (Herbert H. Koepf, Bo D. Pettersson, Wolfgang Schaumann: Bilogisch-Dinamische

Landwirschaft, Eine Einführing)