Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit...

II

Objavljen od: Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Pripremljen od: Advokatura Ibrahimaga – Osmani - Tigani (I.O.T), Doprineo: Flakron Sylejmani, u ime Projekta za pravnu reformu – GIZ © 2014 Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i Advokatura Ibrahimaga – Osmani - Tigani (I.O.T) Sva prava su rezervisana. Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH ne preuzima nikakvu odgovornost za predstavljeni sadržaj i odgovornost za aktuelnost, tačnost i potpunost dela ili kvalitet predstavljenih informacija. Zato, sva potraživanja u vezi neke štete koja je izazvana prilikom upotrebe informacija koje su predstavljene, uključujući i nedovoljne informacije ili netačne informacije, biće odbijene. Ne dozvoljava se umnožavanje ili upotreba slika i sl. u ostalim publikacijama, bez posebne dozvole GIZ-a i autora. Ako neki delovi ili lični stav u tekstu nije pravno ispravan ili nije tačan, sadržaj ili delovi koji su važni, ostaje bez uticaja ili izmena za preostali deo zbog ove mogućnosti. Mart 2014

Objavljen u Prištinu Sastavljanje i objavljivanje ovog zbirka zakona u upravnoj je omogućen od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Projekat za pravnu reformu na Kosovu, u ime Saveznog Ministarstva za Ekonomski Razvoj i Saradnju (BMZ).

III

PREDGOVOR Zakonodavna aktivnost na Kosovu poslednjih godina doprinela je usvajanju brojnih dela primarnih zakona – u Skupštini Kosova, koji utiču na mnoge oblasti našeg svakodnevnog života. Postavljanje dostupnim ovih primarnih zakonskih akata jedan je od preduslova za uspostavljanje vladavine prava na Kosovu. Štaviše, zbog nedostatka pravne literature pokrenut je GIZ-ov Projekat za pravnu reformu da bi se pokrenula inicijativa za pripremu prvog izdanja zbirke zakona u 2009 godini i njegovog konačnog objavljivanja 2012. Godine. U odgovorima datim na upitniku koji je dostavljen zajednici koja se bavi pravom, rezultati su bili veoma pozitivni. Svi ispitanici su bili zahvalni na radu GIZ-ovog Projekta pravne reforme u objavljivanju zbirke zakona. Osim toga, zbog dinamičnog razvoja zakona, ispitanici su predložili novo izdanje ažuriranog skupa zbirke zakona. Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u ime nemačkog Saveznog Ministarstva za saradnju i privredni razvoj (BMZ) i u saradnji sa Pravnom firmom Ibrahimaga – Osmani - Tigani (I.O.T), u cilju unapređenja stanja u pogledu pravnih publikacija na Kosovu i obezbeđivanja delotvornog sredstva za rad u korist pravne zajednice, ima zadovoljstvo da predstavi drugo izdanje Zbirke važećih zakona na Kosovu. U ovim zbirkama možete pronaći sve odgovarajuće zakone sa izmenama i dopunama do datuma objavljivanja zbirke. Korisnici mogu da koriste zakonski sadržaj iz zbirke, kao važeće verzije bez potrebe za traženjem drugih zakonskih sadržaja. Zakoni koji su sadržani u ovim zbirkama upućuju na originalni izvor zakona, naziv i broj zakona, kao i na datum objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zbirka je podeljena na četiri glavne oblasti prava: građansko, krivično, upravno i privredno – upravno pravo. Radi lakšeg upućivanja, svaka od ovih oblasti podeljena je na podoblasti, knjizi koja je deo odgovarajuće oblasti. Zakoni su sumirani u 7 knjiga organizovanih prema oblastima: Zbirka zakona u upravnoj oblasti podeljena je na tri knjige sa sledećim sadržajem: Knjiga I Zakonodavstvo: Državni interesi, javni red i sigurnost, ljudska prava, građansko stanje, životna sredina i građevina; Knjiga II Zakonodavstvo: Zdravstvena zaštita, rad i socijalna politika, privreda i industrija, javna uprava, pravda, lokalna uprava;

IV

Knjiga III Zakonodavstvo: Mediji i izdavaštvo, spoljni i humanitarni poslovi, kultura i sport, komunikacija, obrazovanje i nauka, inspektorati i međunarodne konvencije. Zbirka iz zakona u građanskoj oblasti ima jednu knjigu sa sledećim sadržajem: sistemsko građansko pravo, proceduralno pravo i nesporno proceduralno pravo. Zbirka iz krivičnih zakona ima jednu knjigu sa sledećim sadržajem: materijalno pravo i proceduralno pravo. Zbirka iz privrednog prava podeljena je na dve knjige: Knjiga I Zakonodavstvo: Trgovina i industrijski sektor, privredna društva, privatizacija, koncesije i drugi oblici ulaganja, sektor industrijske imovine, delatnosti izdavaštva, sektor poljoprivrede, stočarstva, vode, šumarstva, ribarstva, računovodstva i lova. Knjiga II Zakonodavstvo: Energetski i rudarski sektor, bankarski i finansijski sektor, zakoni o porezima i carini, međunarodni sporazumi o privrednom razvoju, javne finansije i revizija. Ove zbirke se mogu pronaći u štampanoj verziji na albanskom jeziku, dok se verzije na engleskom i srpskom jeziku mogu naći na CD-ROM-u. GIZ – Projekat pravne reforme na Kosovu želi da se zahvali Pravnoj firmi Ibrahimaga - Osmani - Tigani i svim svojim saradnicima koji su pomogli u ovom poslu, uz nadu da će ova i buduća izdanja zbirke dela olakšati primenu važećih zakona za pravne stručnjake (u njihovim dotičnim poljima), i da će građanima omogućiti da lakše pronađu zakon za koji su zainteresovani. Volkmar Theobald Rukovodilac projekta Projekat pravne reforme - GIZ Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

V

SADRŽAJ I. DRŽAVNI INTERESI

Ustav Republike Kosovo............................................................................................3 Amandiranje Ustava Republike Kosova u vezi za završetkom međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.............................................................................54 Amandiranje Ustava Republike Kosova ..................................................................57 Zakon Br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosova ...................................58 Zakon Br. 03/L-256 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo..................................................................117 Zakon Br. 02/L-37 o upotrebi jezika ......................................................................121 Zakon Br. 03/L-094 o predsedniku Republike Kosovo..........................................132 Zakon Br. 03/L-046 o Kosovskim Snagama Bezbednosti .....................................140 Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.......................147 Zakon Br. 03/L-107 nacrt zakona za izmenu zakona o Ministarstvu Kosovske Bezbednosne Snage Br. 03/L-045, datuma 15.06.2008 .........................................158 Zakon Br. 03/L-050 o osnivanju Saveta Bezbednosti Kosova...............................160 Zakon Br. 03/L-063 o Obaveštajnoj Agenciji Kosova...........................................168 Zakon Br. 03/L-089 nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o granicama opština, zakona o Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju, zakona o prosveti u opštinama Republike Kosova, zakona o službenim praznicima u Republici Kosova, zakona o Obaveštajnoj Agenciji Kosova, zakona o azilu i zakona o integrisanom upravljanju i kontroli granice ..........................................189 Zakon Br. 03/L-132 o državnom protokolu Republike Kosovo.............................191 Zakon Br. 03/L-235 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-132 o državnom protokolu Republike Kosovo..............................................................211 Zakon Br. 03/L-064 o službenim praznicima u Republici Kosova ........................218 Zakon Br. 03/L-089 nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o granicama opština, zakona o Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju, zakona o prosveti u opštinama Republike Kosova, zakona o službenim praznicima u Republici Kosova, zakona o Obaveštajnoj Agenciji Kosova, zakona o azilu i zakona o integrisanom upravljanju i kontroli granice ..........................................221 Zakon Br. 03/L-054 o pečatima u institucijama Republike Kosovo ......................223 Zakon Br. 03/L-190 o službenom listu Republike Kosovo....................................230 Zakon Br. 03/L-176 o parlamentarnoj istrazi .........................................................237 Zakon Br. 03/L-111 o pravima i odgovornostima poslanika..................................247 Zakon Br. 03/L-038 o upotrebi državnih simbola Kosova.....................................267 Zakon Br. 03/L-174 o finansiranju političkih subjekata.........................................275 Zakon Br. 04/L-058 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-174 o finansiranju političkih subjekata .........................................................................283 Zakon Br. 2002/5 o osnivanju registra za prava na nepokretnu svojinu ................286 Zakon Br. 2003/13 o izmenama i dopunama Zakona Br. 2002/5 o osnivanju registra za prava na nepokretnu svojinu..............................................290 Zakon Br. 04/L-009 o izmenama i dopunama Zakona Br. 2002/5 o osnivanju registra za prava na nepokretnu imovinu ............................................292

VI

Zakon Br. 03/075 о uspоstаvljаnju kаncеlаriје glаvnоg rеvizоrа Kоsоvа i rеvizоrskе kаncеlаriје Kоsоvа .............................................................................294 Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.......................301 Zakon Br. 04/L-025 o zakonodavnim inicijativama...............................................312

II. JAVNI RED I BEZBEDNOST Zakon Br. 04/L-057 o slobodi udruživanja u nevladinim organizacijama .............321 Zakon Br. 04/L-076 o policiji ................................................................................334 Zakon Br. 03/L-172 o zaštiti ličnih podataka.........................................................358 Zakon Br. 03/L-142 o javnom redu i miru .............................................................392 Zakon Br. 03/L-118 o javnim okupljanjima...........................................................398 Zakon Br. 03 L-178 o klasifikaciji informacija i verifikaciji bezbednosti .............407 Zakon Br. 03/L-159 o Agenciji Protiv Korupcije ..................................................428 Zakon Br. 04/L-072 o kontroli i nadzoru državne granice .....................................436 Zakon Br. 04/L-217 o azilu ....................................................................................459 Zakon Br. 04/L-219 o strancima ............................................................................493 Zakon Br. 04/L-088 Zakon o državnim arhivima ..................................................551 Zakon Br. 04/L-071 o sistemu adresa ....................................................................559 Zakon Br. 04/L-036 o službenim statistikama Republike Kosovo.........................568 Zakon Br. 03/L-143 o oružju..................................................................................586 Zakon Br. 03/L-246 zakon o oružju, municiji i odgovarajućoj bezbedonosnoj opremi za državne institucije ovlašćene za bezbednost..........................................626 Zakon Br. 04/L-022 o civilnoj upotrebi eksploziva ...............................................646 Zakon Br. 04/L-012 o zaštiti od požara..................................................................677 Zakon Br. 04/L-027 o zaštiti od prirodnih i drugih nepogoda................................692

III. PRAVDA Zakon Br. 03/L-202 o upravnim sporovima...........................................................741 Zakon Br. 03 L-199 o sudovima ............................................................................756 Zakon Br. 04/L-171 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-199 za sudove ....772 Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.......................774 Zakon Br. 03/L-224 o Tužilačkom Savetu Kosova................................................785 Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.......................804 Zakon Br. 03/L-053 o nadležnostima, odabiru i raspodeli sudskih predmeta i tužiocima EULEX-a misije na Kosovu................................................................815 Zakon Br. 03/L-223 o Sudskom Savetu Kosova ....................................................830 Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.......................853 Zakon Br. 03/L-121 o Ustavnom Sudu Republike Kosovo....................................864 Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.......................880 Zakon Br. 03/L-052 o Specijalnom Tužilaštvu Republike Kosova........................891 Zakon Br. 03/L-225 o državnom tužiocu ...............................................................908

VII

Zakon Br. 04/L-193 o advokaturi...........................................................................920 Zakon Br. 02/L-25 o osnivanju Instituta za Pravosuđe Kosova .............................939 Zakon Br. 04/L-017 za besplatnu pravnu pomoč ...................................................944 Zakon Br. 03/L-101 o pomilovanju........................................................................957 Zakon Br. 03/L-141 o upravljanju zaplenjenom ili konfiskovanom imovinom.....961 Zakon Br. 03/L-187 o sudskoj medicini.................................................................966 Zakon Br. 03/L-137 o odeljenju sudske medicine..................................................973 Zakon Br. 04/L-157 o državnom pravobranilaštvu ................................................979 Zakon Br. 04/L-141 o pravosudnom ispitu ............................................................988 Zakon Br. 04/L-064 o Kosovskoj Agenciji za Forenziku ......................................996

IV. LJUDSKA PRAVA Zakon Br. 02/L-31 o verskim slobodama na Kosovu...........................................1007 Zakon Br. 2004/3 protiv diskriminacije ...............................................................1012 Zakon Br. 03/L-215 o uvidu u javnim dokumentima...........................................1018 Zakon Br. 2004/2 o ravnopravnosti polova..........................................................1029 Zakon Br. 03/L-047 o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika u Republici Kosova ............................................................................1039 Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.....................1051 Zakon Br. 04/L-020 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-047 o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika u Republici Kosovo..............................................................................................1062 Zakon Br. 03/L-95 o pravima bivših političkih zatvorenika i prognanika ...........1064 Zakon Br. 03 L-195 o narodnom advokatu ..........................................................1072

V. SPOLJNI ODNOSI Zakon Br. 03/L-044 o Ministarstvu Spoljnih Poslova i diplomatskoj službi Republike Kosova ................................................................................................1087 Zakon Br. 03/L-207 o dopuni Zakona Br. 03/l-044 o Ministarstvu Inostranih Poslova i diplomatskoj službi Republike Kosovo ................................................1093 Zakon Br. 03/L-125 o konzularnoj službi diplomatskih i konzularnih predstavništava Republike Kosovo ......................................................................1095 Zakon Br. 03/L-122 o službi u inostranstvu Republike Kosovo ..........................1103 Zakon Br. 03/L-033 o statusu, imunitetu i privilegijama diplomatskih i konzularnih misija na Kosovu i prisustvu međunarodnih vojnih snaga i njihovog osoblja .................................................................................................1116 Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova.....................1122 Zakon Br. 04/L-052 o međunarodnim ugovorima ...............................................1133 Zakon Br. 03/L-183 o sprovođenju međunarodnih sankcija ................................1143 Zakon Br. 04/L-122 o ratifikaciji razmena diplomatskih nota za status stranih snaga između Republike Kosova i Sjedinjene Američke Države.............1150 Zakon Br. 04/L-148 o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Republike Kosovo i Evropske Unije o misiji Evropske Unije za vladavinu zakona na Kosovo................................................................................1154

VIII

VI. MEDJUNARODNE KONVENCIJE Zakon Br. 04/L-207 o ratifikaciji okvira sporazuma između Vlade Republike Kosova i Evropske Banke za Investicije koja reguliše aktivnosti Evropske Banke za Investicije na Kosovu ...........................................................1163 Zakon Br. 04/L-134 o stambenim zgradama u suvlasništvu ................................1175 Zakon Br. 04/L-199 o ratifikaciji prvog međunarodnog sporazuma principa koji uređuju normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije.................................................................................................1198

1

UPRAVNO PRAVO – DRŽAVNI DEO

DRŽAVNI INTERESI

Ustav Republike Kosovo

3

USTAV REPUBLIKE KOSOVO Sadržaj Poglavlje I: Osnovne odredbe ........................................................................................................................ 4 Poglavlje II: Prava i osnovne slobode ............................................................................................................ 8 Poglavlje III: Prava zajednica i njihovih pripadnika..................................................................................... 17 Poglavlje IV: Skupština Republike Kosovo ................................................................................................. 20 Poglavlje V: Predsednik Republike Kosovo................................................................................................. 26 Poglavlje VI: Vlada Republike Kosovo ....................................................................................................... 29 Poglavlje VII: Pravosudni sistem ................................................................................................................. 32 Poglavlje VIII: Ustavni sud.......................................................................................................................... 34 Poglavlje IX: Ekonomski odnosi.................................................................................................................. 37 Poglavlje X: Lokalna samouprava i teritorijalna organizacija ...................................................................... 40 Poglavlje XI: Bezbednosni sektor ................................................................................................................ 41 Poglavlje XII: Nezavisne agencije ............................................................................................................... 44 Poglavlje XIII: Završne odredbe .................................................................................................................. 47 Poglavlje XIV: Prelazne odredbe ................................................................................................................. 48 Mi, građani Kosova, Odlučni u stvaranju slobodnog, demokratskog i dobronamernog Kosova, koje će biti domovina svih svojih građana; Založeni za uspostavljanje države slobodnih građana, koja će garantovati prava, slobode i jednakost svih građana pred zakonom; Založeni za stvaranje države Kosovo, koja će biti država ekonomskog napredka i socijalnog blagostanja; Uvereni u to da će Kosovo doprineti stabilnosti u regionu i celoj Evropi, uspostavljajući prijateljske odnose i dobru saradnju sa svim susednim državama; Uvereni da će država Kosovo bidi ugledan član porodice miroljubivih zemalja sveta; Sa ciljem da će se država Kosovo uključiti u procese evroatlantske integracije; Svečano usvajamo Ustav Republike Kosovo.

Administrativni zakoni

4

Poglavlje I Osnovne Odredbe

Član 1

[Ograničenja Države] 1. Republika Kosovo je nezavisna, suverena, demokratska, jedinstvena i neodvojiva

država. 2. Republika Kosovo je država svojih državljana. Vlast Republike Kosovo se zasniva

na poštovanju prava i sloboda svojih građana i svih lica unutar njenih granica. 3. Republika Kosovo nema nikakve teritorijalne zahteve prema bilo kojoj državi ili

delu države, niti će tražiti ujedinjenje sa bilo kojom državom ili delom države.

Član 2 [Suverenitet]

1. Suverenitet države Kosovo potiče iz stanovništva, pripada istom i sprovodi se, u

saglasnosti sa Ustavom, preko izabranih predstavnika ili drugim oblicima, u saglasnosti sa odredbama ovog Ustava.

2. Suverenitet i integritet Republike Kosovo je neosporiv, neotuđiv i neodvojiv i štiti se svim merama, predviđenim ovim Ustavom i zakonom.

3. Sa ciljem očuvanja mira i državnih interesa, Republika Kosovo može učestvovati u sisteme međunarodne bezbednosti.

Član 3

[Jednakost pred Zakonom] 1. Republika Kosovo je multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih

zajednica, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija.

2. Sprovođenje javne vlasti u Republici Kosovo se zasniva na načelu jednakosti svih građana pred zakonom i poštovanju međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.

Član 4

[Oblik Vladanja i Podela Vlasti] 1. Kosovo je demokratska Republika koja se zasniva na načelo podele vlasti i

kontrole balansa među njima, kao što je i određeno ovim Ustavom. 2. Skupština Republike Kosovo sprovodi zakonodavnu vlast. 3. Predsednik Republike Kosovo predstavlja jedinstvo naroda. Predsednik Republike

Kosovo je legitimni predstavnik unutar i van zemlje, koji garantuje demokratsko funkcionisanje institucija Republike Kosovo, u saglasnosti sa ovim Ustavom.

4. Vlada Republike Kosovo je odgovorna za sprovođenje zakona i državne politike i podleže parlamentarnoj kontroli.

5. Sudska vlast je jedinstvena i nezavisna i sprovode je nezavisni sudovi.


5

6. Ustavni Sud je nezavistan organ za zaštitu ustavnosti i vrši konačno tumačenje tumačenje Ustava.

7. Republika Kosovo ima svoje institucije za zaštitu ustavnog reda i teritorijalnog integriteta, javnog reda i mira, koji funkcionišu na osnovu ustavne vlasti demokratskih institucija Republike Kosovo.

Član 5 [Jezici]

1. Službeni jezici u Republici Kosovo su Albanski i Srpski jezik. 2. Turski, Bosanski i Romski imaju status službenih jezika na opštinskom nivou ili će

biti korišćeni kao službeni na svim nivoima, u skladu sa zakonom.

Član 6 [Simboli]

3. Zastava, grb i himna su državni simboli Republike Kosovo, koji odražavaju njen

multietnički karakter. 4. Izgled, način korišćenja i zaštita zastave i ostalih državnih simbola će se regulisati

zakonom. Način korišćenja i zaštita nacionalnih simbola će se regulisati zakonom.

Član 7 [Vrednosti]

5. Ustavni red Republike Kosovo se zasniva na načelima slobode, mira, demokratije,

jednakosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda i vladavine zakona, nediskriminacije, imovinskog prava, zaštite sredine, društvenog prava, pluralizma, podele državne vlasti i tržišne ekonomije.

6. Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog života.

Član 8

[Sekularna Država] Republika Kosovo je sekularna država i neutralna je po pitanju verskih uverenja.

Član 9 [Kulturno i Versko Nasleđe]

Republika Kosovo obezbeđuje zaštitu i očuvanje svog kulturnog i verskog nasleđa.

Član 10 [Ekonomija]

Tržišna privreda sa slobodnim tržištem je osnov ekonomskog regulisanja Republike Kosovo.


6

Član 11 [Valuta]

1. U Republici Kosovo će se koristiti jedinstvena valuta. 2. Centralna bankarska uprava Kosova je nezavisna i zove se Centralna Banka

Republike Kosovo.

Član 12 [Lokalna Vlast]

1. Osnovna teritorijalna jedinica lokalne samouprave u Republici Kosovo je opština. 2. Organizovanje i nadležnosti lokalnih samouprava se reguliše zakonom.

Član 13 [Glavni Grad]

1. Glavni grad Republike Kosovo je Priština. 2. Status i organizovanje glavnog grada se reguliše zakonom.

Član 14 [Državljanstvo]

Sticanje i gubitak prava na državljanstvo Republike Kosovo se reguliše zakonom.

Član 15 [Državljani Kosova u Inostranstvu]

Republika Kosovo štiti interese svojih državljana u inostranstvu, onako kako to određuje zakon.

Član 16 [Premoć Ustava]

1. Ustav je najviši pravni akt Republike Kosovo. Zakoni i ostali pravni akti moraju

biti u saglasnosti sa ovim Ustavom. 2. Upravna vlast potiče iz Ustava. 3. Republika Kosovo će poštovati međunarodno pravo. 4. Svako lice i organ Republike Kosovo se obavezuje da poštuje odredbe Ustava.

Član 17 [Međunarodni Sporazumi]

1. Republika Kosovo ima pravo na sklapanje međunarodnih sporazuma i članstvo u

međunarodne organizacije. 2. Republika Kosovo ima pravo na međunarodnu saradnju za zaštitu mira,

bezbednosti i ljudskih prava.


7

Član 18 [Ratifikacija Međunarodnih Sporazuma]

1. Međunarodni sporazumi koji se tiču dole navedenih pitanja se ratifikuju sa dve

trećine (2/3) glasova svih poslanika Skupštine: (1) teritoriju, mir, savez, politička i vojna pitanja; (2) prava i osnovne slobode; (3) članstvo Republike Kosovo u međunarodne organizacije; (4) preuzimanje odgovornosti nad finansijskim obavezama od strane Rebuplike

Kosovo. 2. Međunarodni sporazumi osim onih koji nisu pomenuti u stavu 1 se ratifikuju

potpisom Predsednika Republike Kosovo. 3. Predsednik Republike Kosovo ili Premijer su dužni da obaveste Skupštinu o

svakom potpisanom međunarodnom sporazumu. 4. Izmena ili povlačenje iz međunarodnih sporazuma se sprovodi putem iste

procedure kao i pri ratifikaciji međunarodnih sporazuma. 5. Načela i procedure ratifikacije i ukidanja međunarodnih sporazuma se regulišu

zakonom.

Član 19 [Sprovođenje Međunarodnog Prava]

1. Svaki međunarodni sporazum ratifikovan od strane Republike Kosovo, nakon što

se objavi u Službenom listu Republike Kosovo, postaje deo unutrašnjeg pravnog sistema. Sporazum se sprovodi na direktan način, osim u onim slučajevima kada je to nemoguće i kada sprovođenje istog zahteva donošenje novog zakona.

2. Ratifikovani međunarodni sporazumi i obavezna načela međunarodnog prava imaju premoć nad zakonima Republike Kosovo.

Član 20

[Prenošenje Suverenosti] 1. Republika Kosovo, na osnovu međunarodnih ratifikovanih sporazuma, prenosi

državna ovlašćenja međunarodnim organizacijama za neka određena pitanja. 2. Ukoliko neki sporazum ratifikovan od strane Republike Kosovo o članstvu u neku

međunarodnu organizaciju predviđa obavezno sprovođenje normi te organizacie, zakon kojim se ratifikuje sporazum o članstvu treba biti usvojen od dve trećine (2/3) glasova svih poslanika Skupštine i te norme imaju prednost nad zakonima Republike Kosovo.


8

Poglavlje II Prava i Osnovne Slobode

Član 21

[Opšta Načela] 1. Ljudska prava i osnovne slobode su neodvojiva, neotuđiva i neosporiva i čine

osnov pravnog reda Republike Kosovo. 2. Republika Kosovo štiti i garantuje ljudska prava i osnovne slobode, predviđene

ovim Ustavom. 3. Svi su dužni da poštuju prava i osnovne slobode ostalih. 4. Ustavom utvrđena prava i osnovne slobode važe i za pravna lica, onoliko koliko su

izvodljiva.

Član 22 [Direktna Primena Međunarodnih Sporazuma i Instrumenata]

Ljudska prava i slobode, koja su utvrđena sledećim međunarodnim sporazumima i instrumentima garantovana su ovim Ustavom, i direktno se primenjuju na teritoriji Republike Kosovo i imaju premoć, u slučaju konflikta, nad svim zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija:

(1) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima; (2) Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokoli

iste; (3) Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima i protokoli iste; (4) Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina; (5) Konvencija o eliminisanju svih oblika rasne diskriminacije; (6) Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena; (7) Konvencija o pravima deteta; (8) Konvencija protiv mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i ponižavajućih

postupaka ili kazni.

Član 23 [Ljudsko Dostojanstvo]

Ljudsko dostojanstvo je neosporivo i predstavlja osnov svih ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Član 24 [Jednakost pred Zakonom]

1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez

diskriminacije. 2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti,

političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.


9

3. Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.

Član 25

[Pravo na Život] 1. Svako lice ima pravo na život. 2. Smrtna kazna je zabranjena.

Član 26 [Pravo na Lični Integritet]

Svako lice ima pravo na poštovanje njegovog/njenog fizičkog i psihičkog integriteta, što uključuje:

(1) pravo na donošenje odluke o rađanju dece, na osnovu zakonom određenih pravila i procedura;

(2) pravo na kontrolu njenog/njegovog tela, u skladu sa zakonom; (3) pravo na nepodvrgavanje lečenju, bez njegovog/njenog davanja saglasnosti,

na osnovu zakona; (4) pravo na nepodvrgavanje medicinskim ili naučnim eksperimentima, bez

njenog/njegovog davanja saglasnosti.

Član 27 [Zabrana Mučenja, Surovog Neljudskog ili Ponižavajućeg Postupanja]

Niko ne sme biti izložen mučenju, surovom neljudskom ili ponižavajućem postupanju.

Član 28 [Zabrana Ropstva i Prinudnog Rada]

1. Niko se ne sme držati u ropstvu ili položaju sličnom ropstvu. 2. Niko se ne sme primorati da obavlja prinudni rad. Prinudnim radom se ne smatra

rad ili usluga koja je određena zakonom za osobe koje su kažnjene pravosnažnom odlukom, tokom izdržavanja kazne i u slučaju vanrednog stanja, objavljenog na osnovu pravila određenih ovim Ustavom.

3. Trgovina ljudskim bićima je zabranjena.

Član 29 [Pravo na Slobodu i Sigurnost]

1. Svakome se garantuje pravo na slobodu i sigurnost. Niko ne može biti lišen sobode

izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to: (1) nakon objavljivanja kazne zatvorom zbog krivičnog dela; (2) zbog opravdane sumnje da je lice izvršilo krivično delo, samo onda kada se


10

lišavanje slobode smatra neophodnim za sprečavanje vršenja krivičnog dela i samo na veoma kratak period pre suđenja, na zakonom propisan način;

(3) radi vaspitnog nadzora maloletnog lica, ili radi njegovog/njenog privođenja nadležnom organu, na osnovu zakonitog naređenja;

(4) radi zdravstvenog nadzora lica, koje je zbog bolesti, opasno po društvo; (5) zbog ilegalnog ulaska u Republiku Kosovo, ili nakon zakonite naredbe o

udaljenju ili ekstradiciji. 2. Lice lišeno slobode se odmah, na njegovom maternjem jeziku ili jeziku koje

ona/on razume, obaveštava o razlogu hapšenja. Pismeno obaveštenje o razlozima hapšenja, se podnosi što je pre moguće. Svako lice koje je lišeno slobode bez sudske odluke se u roku od četrdeset osam (48) sati mora izvesti pred sudiju, koji odlučuje o njegovom/njenom pritvoru ili oslobađanju. Pritvoreno lice ima pravo da mu se sudi bez odlaganja, ili na slobodu do suđenja, osim ako sudija smatra da je lice opasno po zajednicu ili smatra da postoji rizik od njegovog/njenog bekstva pre suđenja.

3. Lice koje je lišeno slobode, se bez odlaganja treba obavestiti da ima pravo na nedavanje izjave i pravo na zaštitu, po svom izboru, i ima pravo da bez odlaganja obavesti tu osobu po svom izboru.

4. Lice koje je lišeno slobode hapšenjem ili pritvorom, ima pravo na pravnu pomoć, kako bi se ocenila zakonitost hapšenja ili pritvaranja. Odluku će doneti sud u vrlo kratkom roku i ukoliko je hapšenje ili pritvor nezakonito, narediće se oslobađanje lica.

5. Svako ko je žrtva hapšenja ili pritvora, koje nije u skladu sa odredbama ovog Člana, ima pravo na kompenzaciju, na zakonom propisan način.

6. Lice koje služi kaznu, ima pravo da se žali na uslove hapšenja, na zakonom propisan način.

Član 30

[Prava Optuženog] Svako ko je optužen za krivično delo uživa sledeća minimalna prava:

(1) da se odmah, na jeziku koji razume, obavesti o prirodi i razlozima optužbe pokrenute protiv njega/nje;

(2) da se obavesti o svojim pravima, na osnovu zakona; (3) da ima dovoljno vremena i sredstava za pripremanje svoje odbrane; (4) da dobije besplatnu pomoć prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik na

kojem se sprovodi suđenje; (5) pravo na branioca kojeg odabere, da slobodno komunicira sa istim i, ako

nema dovoljno sredstava, ovu pomoć dobije besplatno; (6) da se ne primorava da svedoči protiv sebe ili prizna krivicu.

Član 31

[Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje] 1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim

organima i nosiocima javnih.


11

2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.

3. Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloletnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.

4. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da ispituje prisutne svedoke i da zahteva obavezno pojavljivanje svedoka, veštaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.

5. Svako ko je optužen za krivično deo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.

6. Besplatna pravna pomoć će se omogućiti svim licima koja za to nemaju dovoljno sredstava, ako je takva pomoć neophodna za obezbeđivanje efikasnog pristupa pravdi.

7. Sudski postupci koji se odnose na maloletnike se regulišu zakonom, poštujući posebne uredbe i procedure za maloletnike.

Član 32

[Pravo na Pravno Sredstvo] Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan način.

Član 33 [Načelo Legaliteta i Proporcionalnosti u Krivičnim Postupcima]

1. Niko se ne može proglasiti krivim ili kazniti za krivično delo koje, u momentu

izvršenja, nije bilo određeno zakonom kao krivično delo, osim za dela, koja su u periodu u kojem su počinjena, na osnovu međunarodnog prava, smatrana genocidom, ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti.

2. Kazna koja je izrečena za neko krivično delo ne može biti strožija nego što je bila određena zakonom u vreme kada je delo počinjeno.

3. Visina kazne ne sme biti u disproporciji sa krivičnim delom. 4. Kazne se određuju na osnovu zakona koji je bio na snazi u vreme kada je delo

počinjeno, izuzem onih slučajeva kada je kasnije primenjivi zakon povoljniji po izvršioca krivičnog dela.

Član 34

[Pravo Lica da mu se ne Sudi dva Puta za Isto Krivično Delo] Niko se ne može kazniti više od jednog puta za isto krivično delo.


12

Član 35 [Sloboda Kretanja]

1. Državljani Republike Kosovo i stranci koji su zakoniti stanovnici Kosova, imaju

pravo na slobodno kretanje i izbor stanovanja u Republici Kosovo. 2. Svako lice ima pravo da napusti zemlju. Ograničenja istog mogu biti regulisana

zakonom, ako su ista neophodna za obezbeđivanje zakonskog postupka, sprovođenje sudske odluke ili kako bi se ispunila obaveza zaštite zemlje.

3. Državljanima Republike Kosovo se neće uskratiti pravo ulaska na Kosovo. 4. Državljani Republike Kosovo se ne mogu ekstradirati protiv svoje volje, osim kada

je drugačije predviđeno zakonom ili međunarodnim sporazumima. 5. Pravo ulaska stranaca u Republiku Kosovo i boravka se reguliše zakonom.

Član 36 [Pravo na Privatnost]

1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, nepovredivost

stana i tajnost pisama, telefona i drugih sredstava opštenja. 2. Kontrola bilo kojeg stana ili drugih privatnih prostorija, neophodna radi vođenja

istrage o zločinu, se može sprovoditi samo do neophodnog stepena i samo na osnovu sudske odluke, nakon objašnjavanja razloga neophodnosti takve kontrole. Odstupanje od ovog pravila je dozvoljeno ako je neophodno radi zakonitog lišavanja slobode počinioca krivičnog dela, prikupljanja dokaza koji se mogu izgubiti ili u slučaju otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti po ljude ili imovinu, na zakonom propisan način. Sud je dužan da odobri ovakva dela na retroaktivan način.

3. Tajnost pisama, telefonskih razgovora i drugih sredstava opštenja je neotuđivo pravo. Ovo pravo se može uskratiti samo privremeno i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno za vođenje krivičnog postupka ili zaštitu zemlje, na zakonom propisan način.

4. Svako lice ima pravo na zaštitu ličnih podataka. Prikupljanje, držanje, pristup, ispravka i korišćenje istih je regulisano zakonom.

Član 37

[Pravo na Sklapanje Braka i Zasnivanje Porodice] 1. Svako ima pravo na sklapanje braka, na osnovu slobodnog izbora supružnika i

pravo na zasnivanje porodice u saglasnosti sa zakonom. 2. Zaključenje i raskid braka se reguliše zakonom i počiva na ravnopravnosti

supružnika. 3. Porodica uživa posebnu državnu zaštitu, na zakonom propisan način.

Član 38 [Sloboda Veroispovesti, Uverenja i Savesti]

1. Garantuje se sloboda veroispovesti, uverenja i savesti.


13

2. Sloboda veroispovesti, uverenja i savesti uključuje pravo na prihvatanje i ispoljavanje svoje vere, pravo na ispoljavanje ličnih uverenja i pravo na prihvatanje ili neprihvatanje članstva u neku versku zajednicu ili grupu.

3. Niko se ne može primorati niti mu se može zabraniti, da u suprotnosti sa svojim ubeđenjima, učestvuje u ispoljavanju vere i javnom propagiranju svoje vere i ubeđenja.

4. Sloboda ispoljavanja vere, ubeđenja i savesti se može ograničiti zakonom, ako je to neophodno za zaštitu bezbednosti i javnog reda, zdravlja ili zaštite prava drugih.

Član 39

[Verske Zajednice] 1. Republika Kosovo obezbeđuje i štiti autonomiju svih verskih zajednica i

monumenata unutar svoje teritorije. 2. Verske zajednice su slobodne da nezavisno regulišu svoju unutrašnju organizaciju,

versku delatnost i verske rituale. 3. Verske zajednice imaju pravo na osnivanje verskih škola i humanitarnih

organizacija, u saglasnosti sa ovim Ustavom i zakonom.

Član 40 [Sloboda Izražavanja]

1. Garantuje se sloboda izražavanja. Sloboda govora uključuje pravo na izražavanje,

saopštavanje i primanje informacija, mišljenja i ostalih poruka, bez ikakvog ometanja.

2. Sloboda izražavanja se može zakonom ograničiti u onim slučajevima kada je to neophodno za sprečavanje podstrekavanja i provokacije nasilja i neprijateljstva na osnovu rasne, nacionalne, etničke ili verske mržnje.

Član 41

[Pravo na Pristup Javnim Dokumentima] 1. Svako lice uživa pravo pristupa javnim dokumentima. 2. Dokumenta koje poseduju javni i državni organi, su javna, osim onih kojima je

pristup zakonom ograničen, zbog privatnosti, poslovnih tajni ili informacija koje su klasifikovane kao poverljive.

Član 42

[Sloboda Medija] 1. Garantuje se sloboda i pluralizam medija. 2. Cenzura je zabranjena. Niko ne može zabraniti širenje informacija ili ideja preko

medija, osim u onim slučajevima kada je to neophodno za sprečavanje podstrekavanja i provodkacija nasilja i neprijateljstva na osnovu rasne, nacionalne, etničke ili verske mržnje.

3. Svako ima pravo na ispravku objavljenih informacija koje su netačne, nepotpune ili neistinite, ako mu/joj uskraćuju prava ili interese, u saglasnosti sa zakonom.


14

Član 43 [Sloboda Okupljanja]

Garantuje se sloboda okupljanja. Svako lice ima pravo da organizuje okupljanja, protest i demonstracije, kao i pravo da u ista učestvuje. Ova prava se mogu ograničiti zakonom, ako je to neophodno za zaštitu javnog reda, zdravstva, nacionalne bezbednosti ili zaštitu prava ostalih.

Član 44 [Sloboda Udruživanja]

1. Garantuje se sloboda udruživanja. Sloboda udruživanja uključuje i pravo na

osnivanje organizacija bez dobijanja dozvole, da bude ili ne bude član neke organizacije, kao i da učestvuje u aktivnosti neke organizacije.

2. Sloboda osnivanja sindikata i organizovanja radi zaštite interesa, je takođe zagarantovana. Ograničenje ovog prava se može sprovesti na osnovu zakona za određene kategorije zapošljenika.

3. Organizacije ili aktivnosti koje imaju za cilj rušenje ustavnog poretka, kršenje ljudskih prava i sloboda, ili izazivanje rasne, nacionalne, etničke ili verske mržnje, se mogu zabraniti odlukom nadležnog suda.

Član 45

[Pravo na Izbor i Učešće] 1. Svaki državljanin Republike Kosovo koji je napunio osamnaest godina, čak i na

dan izbora, ima pravo da bira i bude biran, osim ako je to pravo ograničeno odlukom suda.

2. Glasanje je lično, jednako, slobodno i tajno. 3. Državne institucije podržavaju mogućnosti za učešće svih lica u javne aktivnosti i

pravo svakog da na demokratski način utiče na odluke javnih organa.

Član 46 [Zaštita Imovine]

1. Garantuje se pravo na imovinu. 2. Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom. 3. Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti

Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se eksproriiše.

4. O sporovima koje uzrokuje neko delo Republike Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo, a koji se smatraju eksproprijacijom, odlučuje nadležni sud.

5. Intelektualno pravo je zaštićeno zakonom.


15

Član 47 [Pravo na Obrazovanje]

1. Svako lice ima pravo na osnovno i besplatno obrazovanje. Obavezno obrazovanje

je regulisano zakonom i finansiraće se javnim sredstvima. 2. Javne institucije će svakom licu garantovati jednake mogućnosti školovanja, sve na

osnovu njenih/njegovih pojedinačnih potreba i sposobnosti.

Član 48 [Sloboda Nauke i Umetnosti]

1. Garantuje se naučno i umetničko stvaralaštvo. 2. Garantuje se akademska sloboda.

Član 49 [Pravo na Rad i Obavljanje Profesije]

1. Garantuje se pravo na rad. 2. Svako lice ima pravo da slobodno izabere svoju profesiju i radno mesto.

Član 50 [Prava Deteta]

1. Deca imaju pravo na zaštitu i brigu koja je neophodna za njihovo blagostanje. 2. Vanbračna deca imaju jednaka prava kao i deca rođena u braku. 3. Svako dete ima pravo da bude zaštićeno od nasilja, zlostavljanja i eksploatacije. 4. Sve radnje koje se tiče deteta, preduzete od strane državnih javnih ili privatnih

institucija, moraju biti u najboljem interesu deteta. 5. Svako dete uživa pravo na redovne lične i neposredne kontakte sa oba roditelja,

osim ako neka nadležna institucija smatra da je to u suprotnosti sa najboljim interesima deteta.

Član 51

[Pravo na Zdravstvenu i Socijalnu Zaštitu] 1. Zaštita i pravo na zdravstveno osiguranje su regulisani zakonom. 2. Osnovno socijalno osiguranje koje se odnosi na nezaposlenost, bolest, ograničene

sposobnosti i starost, se reguliše zakonom.

Član 52 [Odgovornost za Zivotnu Sredinu]

1. Priroda i biodiverzitet, životna sredina i nacionalno nasleđe su obaveza svakog

lica. 2. Institucije javne vlasti su dužne da se angažuju kako bi svakom licu garantovale

mogućnost uticaja na odluke koje se tiču životne sredine u kojoj žive.


16

3. Uticaj na životnu sredinu će se uzeti u obzir od strane javnih institucija tokom procesa donošenja odluka.

Član 53

[Tumačenje Odredbi Ljudskih Prava] Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava.

Član 54 [Sudska Zaštita Prava]

Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno.

Član 55 [Ograničenje Prava i Osnovnih Sloboda]

1. Prava i osnovne slobode garantovane ovim Ustavom, se jedino mogu ograničiti

zakonom. 2. Prava i osnovne slobode garantovane ovim Ustavom, se mogu ograničiti samo do

onih mera koje su neizbežne, kako bi se u otvorenom i demokratskom društvu ispunio cilj, radi kojeg je dozvoljeno ograničenje.

3. Ograničenja garantovanih prava i osnovnih sloboda garantovanih ovim Ustavom, se ne mogu sprovoditi u druge svrhe, osim onih zbog kojih su određena.

4. U slučaju ograničavanja ljudskih prava i sloboda i sprovođenja istih, sve institucije javne vlasti, a posebno sudovi, su dužni da se posvete suštini prava koje se ograničava, značaju cilja ograničenja, prirodi ograničenja, odnosu ograničenja sa ciljem koji se želi postići, kao i razmatranju mogućnosti realizovanja tog cilja sa što blažim ograničenjima.

5. Ograničenje prava i sloboda garantovanih ovim Ustavom, na nijedan način ne sme da ospori suštinu garantovanih prava.

Član 56

[Prava i Osnovne Slobode tokom Vanrednog Stanja] 1. Odstupanje od Ustavom zaštićenih prava i osnovnih sloboda, se, na osnovu ovog

Ustava, može ograničiti samo nakon objavljivanja vanrednog stanja i samo onoliko koliko je to neophodno u datim okolnostima.

2. Odstupanje od prava i osnovnih sloboda garantovanih članovima 23, 24, 25, 27, 28, 29, 31, 33, 34, 37 i 38 ovog Ustava, nije dozvoljeno pod nikakvim okolnostima.


17

Poglavlje III Prava Zajednica i Njihovih Pripadnika

Član 57

[Opšta Načela] 1. Stanovnici koji pripadaju istoj nacionalnoj ili etničkoj, jezičkoj ili verskoj grupi

koja je tradicionalno prisutna na teritoriji Kosova (zajednice), uživaju posebna prava koja su određena ovim Ustavom, pored ljudskih prava i osnovnih sloboda, određenih Poglavljem II ovog Ustava.

2. Svaki pripadnik zajednice će imati pravo da slobodno izabere da se sa njim postupa ili ne postupa kao sa pripadnikom date zajednice, a zbog tog izbora niti zbog korišćenja prava koja su povezana sa tim izborom ne sme da proiziđe nikakva diskriminacija.

3. Pripadnici zajednica će imati pravo da slobodno izražavaju, neguju i razvijaju svoj identitet i svojstva svoje zajednice.

4. Korišćenje ovih prava povlači sa sobom dužnosti i odgovornosti u smislu postupanja u skladu sa zakonom Republike Kosovo, i ne sme da uskraćuje prava drugih lica.

Član 58*

[Odgovornosti Države] 1. Republika Kosovo će osigurati odgovarajuće uslove koji će omogućiti zajednicama

i njihovim pripadnicima da čuvaju, štite i razvijaju svoj identitet. Vlada će naročito podržati kulturne inicijative zajednica i njihovih pripadnika, uključujući i finansijsku pomoć.

2. Republika Kosovo će unapređivati duh tolerancije, dijalog i pružaće podršku pomirenju između zajednica i poštovaće standarde određene Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i Evropskom poveljom za regionalne ili manjinske jezike.

3. Republika Kosovo će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti lica koja mogu da budu izložena pretnjama ili postupcima diskriminacije, neprijateljstva ili nasilja zbog njihovog nacionalnog, etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog identiteta.

4. Republika Kosovo će po potrebi usvojiti adekvatne mere koje mogu da budu neophodne za unapređenje potpune i stvarne jednakosti između pripadnika zajednica u svim oblastima privrednog, socijalnog, političkog i kulturnog života. Ovakve preduzete mere neće biti smatrane aktom diskriminacije.

5. Republika Kosovo će promovisati očuvanje verskog i kulturnog nasleđa svih zajednica, kao sastavnog dela nasleđa Kosova. Republika Kosovo će imati posebnu dužnost da osigura efikasnu zaštitu lokaliteta i spomenika od kulturnog i verskog značaja za zajednice.

6. Republika Kosovo preuzima efikasne mere protiv svih onih koji podrivaju uživanje prava pripadnika zajednica. Republika Kosovo će se uzdržavati od politika ili praksi koje imaju za cilj asimilaciju lica, koja pripadaju zajednicama, protiv

* Član 58, stav 4 je preformulisan amandmanom 1.


18

njihove volje, i dužna je da zaštiti ta lica od svakog postupka koji ima za cilj takvu asimilaciju.

7. Republika Kosovo će obezbediti, na nediskriminatornoj osnovi, da sve zajednice i njihovi pripadnici mogu da koriste svoja prava koja su navedena u ovom Ustavu.

Član 59

[Prava Zajednica i Njihovih Pripadnika] Pripadnici zajednica imaju pravo, pojedinačno ili u okviru zajednice da:

(1) izražavaju, održavaju i razvijaju svoju kulturu i čuvaju suštinske elemente svog identiteta, odnosno veroispovest, jezik, tradiciju i kulturu;

(2) stiču javno obrazovanje na jednom od zvaničnih jezika Republike Kosovo, posvom izboru na svim nivoima;

(3) stiču predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje na svom jeziku, u obimu koji je propisian zakonom, gde je temelj osnivanja posebnih razreda ili škola niži nego što je obično određeno za obrazovne institucije;

(4) osnivaju i upravljaju sopstvenim privatnim obrazovnim i ustanovama za obuku, kojima se može odobriti finansijska pomoć, u saglasnosti sa zakonom i međunarodnim standardima;

(5) slobodno koriste svoje jezik, kako privatno tako i u javnosti; (6) koriste svoj jezik i pismo u odnosima sa opštinskim vlasima ili lokalnim

kancelarijama vlasti u oblastima u kojima predstavljaju dovoljan udeo u stanovništvu, u skladu sa zakonom. Troškove za usluge tumačenja ili prevođenja, snose nadležni organi;

(7) koriste i ističu simbole zajednice, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima;

(8) lična imena pišu u izvornom obliku i pismu na svom jeziku, ka i da povrate izvorna imena koja su bila prinudno promenjena;

(9) koriste lokalne nazive, nazive ulica i drugih topografskih oznaka koje odražavaju i uzimaju u obzir multietnički i multijezički karakter date oblasti;

(10) imaju zagarantovan pristup i posebnu zastupljenost u javnim medijima, kao i programe na svom jeziku, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima;

(11) osnivaju i koriste svoje medije, uključujući pružanje informacija na svom jeziku, između ostalog putem dnevnih novina i kablovskih servisa, i korišćenje rezervisanog broja frekvencija za elektronske medije, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. Republika Kosovo će preduzeti sve mere koje su potrebne da bi se osigurao međunarodni plan frekvencija koji omogućava kosovskim Srbima pristup licenciranom nezavisnom televizijskom kanalu na Srpskom jeziku na celoj teritoriji Republike Kosovo;

(12) uživaju neometane međusobne kontakte u Republici Kosovo, i uspostavljaju i održavaju slobodne i miroljubive kontakte sa licima iz bilo koje države, a naročito sa onima sa kojima imaju zajednički etnički, kulturni, jezički i verski identitet, ili zajedničko kulturno nasleđe, u saglasnosti sa zakonom i međunarodnim standardima;


19

(13) uživaju neometane kontakte sa loklanim, regionalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama i učestvuju bez diskriminacije u njihovim aktivnostima;

(14) osnivaju udruženja za kulturu, umetnost, nauku i obrazovanje, kao i školska i druga udruženja za izražavanje, negovanje i razvoj svog identiteta.

Član 60

[Konsultativno Veće za Zajednice] 1. Konsultativno veće za zajednice će funkcionisati pod okriljem Predsednika

Republike Kosovo, u kome će biti zastupljene sve zajednice. 2. Konsultativno veće za zajednice će, između ostalih, činiti predstavnici udruženja

zajednica. 3. Mandat Konsultativnog veća za zajednice obuhvata:

(1) obezbeđivanje mehanizma za redovnu razmenu mišljenja između zajednica i Vlade Kosova;

(2) pružanje mogućnosti zajednicama da u početnoj fazi daju komentare na zakonodavne i političke inicijative, koje može da pripremi Vlada, daju predloge na ovakve inicijative i traže da njihovi stavovi budu uključeni u relevantne projekte i programe;

(3) sve ostale odgovornosti i funkcije, u saglasnosti sa zakonom.

Član 61 [Zastupljenost pri Zapošljavanju u Javnim Institucijama]

Zajednice i njihovi pripadnici imaju pravo na pravičnu zastupljenost pri zapošljavanju u javnim organima i javnim preduzećima na svim nivoima, posebno u policijskoj službi u oblastima gde živi data zajednica, uz poštovanje pravila u pogledu sposobnosti i integriteta koja se primenjuju za javnu administraciju.

Član 62 [Zastupljenost u Javne Lokalne Organe]

1. U opštinama gde najmanje deset posto (10%) stanovnika pripada manjinskim

zajednicama, koje u toj opštini ne čine većinu, mesto potpredsednika za zajednice biće rezervisano za jednog predstavnika iz redova tih zajednica.

2. Mesto potpredsednika zauzeće kandidat iz zajednice koja ne čini većinu, a koji je dobio najviše glasova na otvorenoj listi kandidata na izborima za Skupštinu opštine.

3. Potpredsednik za zajednice će unapređivati dijalog između zajednica i služiće kao zvanično lice za rešavanje zabrinutosti i interesa zajednica koje ne čine većinu na sastancima Skupštine opštine i u njenom/njegovom radu. Potpredsednik je takođe odgovoran za preispitivanje pritužbi zajednica ili njihovih pripadnika, ukoliko akta ili odluke Skupštine opštine povređuju njihova Ustavom zagarantovana prava. Potpredsednik takva pitanja prosleđuje Skupštini opštine radi ponovnog preispitivanja akta ili odluke.


20

4. U slučaju da Skupština opštine odluči da ne razmotri ponovo svoj akt ili odluku, ili ukoliko potpredsednik smatra da rezultat, posle ponovnog razmatranja i dalje predstavlja povredu Ustavom zagarantovanih prava, onda on/ona može da podense to pitanje direktno Ustavnom sudu, koji može da donese odluku da li će da prihvati taj predmet radi preispitivanja.

5. Zajednicama koje ne čine većinu u Republici Kosovo, je zagarantovana zastupljenost u izvršnim organima tih opština.

Poglavlje IV

Skupština Republike Kosovo

Član 63 [Osnovne Odredbe]

Skupština je najviša zakonodavna institucija Republike Kosovo, direktno izabrana od strane naroda i predstavlja narod Republike Kosovo.

Član 64 [Struktura Skupštine]

1. Skupština ima sto dvadeset (120) poslanika koji su izabrani tajnim glasanjem,na

osnovu otvorenih lista. Mesta u Skupštini su podeljena između svih partija, koalicija, građanskih inicijativa i nezavisnih kandidata, proporcionalno broju važećih glasova dobijenih na izborima za Skupštinu.

2. U sklopu ove podele, dvadeset (20) od od sto dvadeset (120) mesta je garantovano za predstavnike zajednica koje nisu većina na Kosovu, kao što sledi: (1) partije, koalicije, građanske inicijative i nezavisni kandidati, koji su se

izjasnili da zastupaju Srpsku zajednicu, imaće ukupan broj mesta u Skupštini, koja su osvojili na otvorenim izborima, sa najmanje deset (10) zagarantovanih mesta, ukoliko je broj osvojenih mesta manji od deset (10);

(2) partije, koalicije, građanske inicijative i nezavisni kandidati, koji su izjavili da zastupaju ostale zajednice u Skupštini, imaće ukupan broj mesta koja su osvojili na otvorenim izborima, sa minimalnim brojem zagarantovanih mesta, kao što sledi: zajednica Roma jedno (1) mesto; zajednica Aškalija jedno (1) mesto; zajednica Egipćana jedno (1) mesto; i jedno (1) dodatno mesto će se dodeliti zajednici Roma, Aškalija i Egipćana koja je dobila najviše glasova; zajednici Bošnjaka tri (3) mesta; zajednici Turaka dva (2) mesta i zajednici Goranaca jedno (1) mesto, ako je broj dobijenih glasova svake zajednice manji od broja garantovanih mesta.

Član 65*

[Nadležnosti Skupštine] Skupština Republike Kosovo:

(1) usvaja zakone, rezolucije i ostale opšte akte; * U članu 65 posle tačke (14) dodaje se tačka (15) prema amandmanu br. 23.


21

(2) na osnovu dve trećine (2/3) glasova svih poslanika menja Ustav, uključujući i dve trećine (2/3) svih poslanika koji zauzimaju mesta rezervisana i zagarantovana za predstavnike zajednica koje nisu većina na Kosovu;

(3) objavljuje referendum, u saglasnosti sa zakonom; (4) ratifikuje međunarodne sporazume; (5) usvaja budžet Republike Kosovo; (6) vrši izbor i razrešava Predsednika i potpredsednike Skupštine; (7) bira i može razrešiti Predsednika Republike Kosovo, u saglasnosti sa ovim

Ustavom; (8) bira Vladu i može izglasati nepoverenje iste; (9) vrši nadzor Vlade i ostalih javnih institucija, koje, na osvnou Ustava i

zakona, podnose izveštaj Skupštini; (10) vrši izbor članova Sudskog saveta i Tužilačkog saveta Kosova, u saglasnosti

sa ovim Ustavom; (11) predlaže sudije Ustavnog suda; (12) nadzire spoljnu i bezbednosnu politiku; (13) potvrđuje dekret Predsednika o objavljivanju vanrednog stanja; (14) odlučuje o pitanjima od opšteg interesa, utvrđenih zakonom.

Član 66

[Izbor i Mandat] 1. Skupština Kosova se bira na mandat od četiri godine, počevši od dana

konstitutivnog sastanka, koji se održava u roku od trideset (30) dana od dana službenog objavljivanja rezultata izbora.

2. Redovni izbori za Skupštinu se održavaju najkasnije trideset (30) dana pre isteka mandata, a u slučaju raspuštanja Skupštine ne kasnije od četrdeset pet (45) dana od raspuštanja.

3. Predsednik Republike Kosovo saziva prvu sednicu Skupštine. U slučaju nemogućnosti Predsednika Republike Kosovo da sazove prvu sednicu, Skupština će se sastati bez prisustva Predsednika.

4. Mandat Skupštine Kosova se može produžiti samo u slučaju vanrednog stanja radi uvođenja hitnih mera za zaštitu od agresije ili opasnosti po ustavni red ili javnu bezbednost Republike Kosovo, i samo dok vanredno stanje traje, kao što je i propisano ovim Ustavom.

5. Uslovi, izborna područja i procedure izbora se regulišu zakonom.

Član 67 [Izbor Predsednika i Potpredsednika]

1. Skupština Kosova iz svojih redova bira Predsednika i pet (5) potpredsednika. 2. Predsednika Skupštine predlaže najveća parlamentarna grupa i bira se većinom

glasova svih prisutnih poslanika Skupštine. 3. Tri (3) potpredsednika predložena iz tri najveće parlamentarne grupe, se biraju

većinom glasova svih poslanika Skupštine. 4. Dva (2) potpredsednika predstavljaju zajednice koje ne čine većinu u Skupštini i


22

oni se biraju većinom glasova svih poslanika. Jedan potpredsednik će biti iz redova poslanika Skupštine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovanja mesta za srpsku zajednicu, a drugi iz redova poslanika Skupštine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za ostalne zajednice koje ne čine većinu.

5. Predsednik i potpredsednici Skupštine se mogu razrešiti većinom od dve trećine (2/3) celokupnog broja poslanika.

6. Predsednik i potpredsedavajući čine Predsedništvo Skupštine. Predsedništvo je odgovorno za administrativno funkcionisanje Skupštine, na način koji je propisan Poslovnikom o radu Skupštine.

7. Predsednik Skupštine: (1) predstavlja Skupštinu; (2) određuje dnevni red, saziva i predsedava sednicama; (3) potpisuje akta usvojena od strane Skupštine; (4) vrši i ostale funkcije na osnovu ovog Ustava i Poslovnika o radu Skupštine.

8. U slučaju odsustva ili nemogućnosti vršenja funkcije, Predsednika Skupštine zamenjuje jedan od potpredsednika.

Član 68

[Sednice] 1. Sastanci Skupštine Kosova su javni. 2. Na zahtev Predsednika Republike Kosovo, Premijera ili jedne trećine (1/3)

poslanika, u slučajevima određenim Uredbom o radu Skupštine, sastanci mogu biti zatvoreni. Odluka se usvaja na transparentan i otvoren način i zahteva glas dve trećine (2/3) prisutnih poslanika.

Član 69

[Raspored Sastanaka i Kvorum] 1. Skupština Kosova se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje. 2. Prolećno zasedanje počinje trećeg ponedeljka januara meseca, a jesenje drugog

ponedeljka septembra meseca. 3. Skupština postiže kvorum onda kada je prisutno više od polovine svih poslanika

Skupštine. 4. Skupština Kosova se, na zahtev Predsednika Republike, Premijera ili jedne trećine

(1/3) poslanika, saziva na vanredno zasedanje.

Član 70 [Mandat Poslanika]

1. Poslanici Skupštine su predstavnici naroda i ne podležu nikakvom prinudnom

mandatu. 2. Mandat poslanika Skupštine počinje na dan potvrđivanja službenih rezultata

izbora. 3. Mandat poslanika ističe ili se proglašava nevažećim kada:

(1) ne podnese zakletvu;


23

(2) da ostavku; (3) se imenuje za člana Vlade Kosova; (4) istekne mandat Skupštine; (5) neopravdano odsustvuje šest (6) meseci u kontinuitetu sa sastanaka

Skupštine. Skupština Kosova, može, u posebnim slučajevima, odlučiti drugačije.

(6) je kažnjen pravosnažnom odlukom suda za krivično delo koje je kažnjivo zatvorom sa jednom ili više godina;

(7) u slučaju njegove/njene smrti; 4. Slobodna mesta poslanika Skupštine, se odmah popunjavaju, u saglasnosti sa ovim

Ustavom i zakonom.

Član 71 [Kvalifikacije i Polna Jednakost]

1. Svaki državljanin Republike Kosovo, koji ima osamnaest (18) ili više godina

ispunjava zakonske uslove, može biti kadidat za poslanika. 2. Sastav Skupštine Kosova će poštovati polnu jednakost, koja je u saglasnosti sa

međunarodnim načelom.

Član 72 [Nespojivost Funkcija]

Poslanik Skupštine Kosova ne može raditi u državnoj administraciji ili nekom drugom javnom preduzeću, niti može obavljati neku drugu izvršnu funkciju, kao što je i određeno zakonom.

Član 73 [Nemogućnost Kandidovanja]

1. Sledeća lica se ne mogu kandidovati niti izabrati za poslanika Skupštine, bez

davanja ostavke: (1) sudije i tužioci; (2) pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova; (3) pripadnici Policije Kosova; (4) pripadnici Carincke službe Kosova; (5) pripadnici Kosovske obaveštajne agencije; (6) rukovodioci nezavisnih agencija; (7) diplomatski predstavnici; (8) predsednici i članovi Centralne Izborne Komisije.

2. Ne mogu se kandidovati za poslanike ni lica koja su razrešena prava konačnom odlukom suda.

3. Ne mogu se izabrati za poslanike Skupštine ni Predsednici opština ni ostali službenici koji na opštinskom nivou zauzimaju izvršne funkcije, dok ne daju ostavku na iste.


24

Član 74 [Vršenje Funkcije]

Poslanici Skupštine Kosova vrše svoju funkciju u najboljem interesu Republike Kosovo i u saglasnsoti sa ovim Ustavom, zakonima i poslovnikom o radu Skupštine.

Član 75 [Imunitet]

1. Poslanici Skupštine uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanksih tužbi ili

razrešenja za postupke i odluke tokom vršenja svoje poslaničke funkcije. Imunitet ne ometa krivično gonjenje poslanika Skupštine za postupke koje je počinio van vršenja svoje poslaničke funkcije.

2. Poslanik Skupštine se ne može uhapsiti niti pritvoriti dok obavlja svoju funkciju poslanika Skupštine, bez saglasnosti većine svih poslanika Skupštine.

Član 76

[Poslovnik o Radu] Poslovnik o radu Skupštine se usvaja sa dve trećine (2/3) glasova svih poslanika Skupštine i isti određuje unutrašnju organizaciju i način rada Skupštine.

Član 77 [Komisije]

1. Skupština Kosova imenuje stalne, funkcionalne i ad hoc komisije koje odražavaju

politički sastav Skupštine. 2. Skupština na zahtev jedne trećine (1/3) svih svojih poslanika, osniva komisiju za

posebna pitanja, uključujući i istraćni postupak. 3. Najmanje jedan potpredsednik svake parlamentarne komisije mora da bude iz

različite zajednice u odnosu na zajednicu kojoj pripada predsednik. 4. Ovlašćenja i procedure komisija se uređuju Poslovnikom o radu Skupštine.

Član 78 [Komisija o Pravima i Interesima Zajednica]

1. Komisija o Pravima i Interesima Zajednica je stalna komisija Skupštine. Ova

komisija se sastoji od jedne trećine (1/3) članova koji predstavljaju grupu poslanika Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za Srpsku zajednicu i jedne trećine (1/3) poslanika koji predstavljaju grupu poslanika Skupštine, koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za ostale zajednice koje ne čine većinu i jedne trećine (1/3) poslanika iz većinske zajednice koja je zastupljena u Skupštini.

2. Na zahtev bilo kojeg člana Predsedništva Skupštine, svaki predloženi zakon će se podneti Komisiji o Pravima i Interesima Zajednica. Komisija će, u roku od dve nedelje, većinom glasova svojih članova, doneti odluku o vršenju preporuka o predloženom zakonu.


25

3. Kako bi osigurala da su prava i interesi zajednica pokrenuti na adekvatnom nivou, Komisija može da izvrši preporuke nekoj drugoj relevantnoj komisiji ili samoj Skupštini.

4. Komisija, na svoju inicijativu, može da predloži zakone i ostale akte u okviru nadležnosti Skupštine, koje smatra neophodnim i u interesu zajednica. Članovi komisije mogu izlagati pojedinačno mišljenje.

5. Predsedništvo Skupštine može, radi dobijanja mišljenja ili saveta, proslediti bilo koje pitanje nekoj drugoj komisiji, ili grupi koja se sastoji od najmanje deset (10) poslanika Skupštine.

Član 79

[Zakonodavna Inicijativa] Inicijativu o predlogu zakona može pokrenuti Predsednik Republike Kosovo, u sklopu svoje funkcije, Vlada, poslanici Skupštine i najmanje deset hiljada građana, na zakonom propisan način.

Član 80 [Usvajanje Zakona]

1. Zakoni, odluke i ostali akti se usvajaju od strane Skupštine većinom glasova

prisutnih poslanika, osim u slučajevima kada to ovaj Ustav drugačije nalaže. 2. Zakon koji je usvojila Skupština se potpisuje od strane Predsednika Skupštine

Kosova i objavljuje se od strane Predsednika Republike Kosovo, nakon što ga je potpisao u roku od osam (8) dana od dana dobijanja istog.

3. Ukoliko Predsednik Republike vrati zakon Skupštini, on/ona mora naglasiti razloge vraćanja istog. Predsednik Republike Kosovo pravo na vraćanje nekog zakona može iskoristi samo jednom.

4. Skupština na osnovu većine glasova broja poslanika donosi odluku o usvajanju zakona koji je vratio Predsednik Skupštine Kosovo, i taj zakon se smatra usvojenim.

5. Ukoliko Predsednik Republike Kosovo, u roku od osam (8) dana od dana dobijanja zakona, ne donese odluku o objavljivanju ili vraćanju zakona, zakon se smatra usvojenim, bez njegovog/njenog potpisa i objavljuje se u Službenom listu.

6. Zakon stupa na snagu petnaest (15) dana nakon objavljivanja istog u Službenom listu, osim u slučajevima kada je to drugačije određeno samim zakonom.

Član 81*

[Zakon od Vitalnog Interesa] 1. Za usvajanje, izmenu i dopunu ili ukidanje sledećih zakona je neophodna većina

glasova celokupnog broja poslanika Skupštine koji su prisutni i većinu glasova poslanika Skupštine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike zajednica koje ne čine većinu: (1) zakoni kojima se menjaju opštinske granice, uspostavljaju ili ukidaju

* Član 81, stav 1 preformulisan je amandmanom 2.


26

opštine, definiše opseg ovlašćenja opština i njihovo učešće u međuopštinskim i prekograničnim odnosima;

(2) zakoni kojima se sprovode prava zajednica i njihovih pripadnika, osim onih koja su utvrđena Ustavom;

(3) zakone o upotrebi jezika; (4) zakone o lokalnim izborima; (5) zakone o zaštiti kulturnog nasleđa;* (6) zakone o verskoj slobodi ili o sporazumima sa verskim zajednicama; (7) zakone o obrazovanju; (8) zakone o upotrebi simbola, uključujući simbole zajednica i javne praznike.

2. Niti jedan zakon od vitalnog interesa ne može biti predmet Referenduma.

Član 82 [Raspuštanje Skupštine]

1. Skupština se raspušta u sledećim situacijama:

(1) ukoliko se u roku od šezdeset (60) dana, od dana konstituisanja od strane Predsednika Republike Kosovo, ne formira Vlada;

(2) ukoliko za raspuštanje Skupštine glasa dve trećine (2/3) poslanika, raspuštanje se vrši na osnovu dekreta Predsednika Republike Kosovo;

(3) ukoliko se u roku od šezdeset (60) dana, od dana započinjanja procedure izbora, ne izabere Predsednik Republike Kosovo.

2. Skupština se može raspustiti od strane Predsednika Republike Kosovo, ako se uspešno izglasa nepoverernje Vladi.

Poglavlje V

Predsednik Republike Kosovo

Član 83 [Položaj Predsednika]

Predsednik predstavlja vrhovnu vlast države i jedinstvo građana Republike Kosovo.

Član 84 [Nadležnosti Predsednika]

Predsednik Republike Kosovo:

(1) predstavlja Republiku Kosovo unutar i van zemlje; (2) garantuje ustavno funkcionisanje institucija utvrđenih ovim Ustavom; (3) raspisuje izbore za Skupštinu Kosova i saziva prvi sastanak iste; (4) donosi dekrete u saglasnosti sa ovim Ustavom; (5) objavljuje zakone koje je usvojila Skupština Republike Kosovo; (6) ima pravo da vrati na ponovno razmatranje usvojene zakone koje smatra

štetnim po legitimne interese Republike Kosovo ili jedne ili više zajednica. Pravo vraćanja zakona može iskoristiti samo jednom;

* Član 81, stav 1, tačka (5) preformulisana je amandmanom 3.


27

(7) potpisuje međunarodne sporazume u saglasnosti sa ovim Ustavom; (8) predlaže amandmane na ovaj Ustav; (9) može pokrenuti određena pitanja pred Ustavnim sudom; (10) urpavlja spoljnom politikom države; (11) prima akreditivna pisma stranih diplomatkih predstavnika u Republici

Kosovo; (12) vrhovni je komandant Bezbednosnih snaga Kosova; (13) upravlja Konsultativnim većem za zajednice; (14) određuje mandatara za formiranje Vlade, nakon predloga političke partije ili

koalicije koja čini većinu u Skupštini; (15) imenuje i razrešava Predsednika Vrhovnog suda Kosova na predlog

Sudskog saveta Kosova; (16) imenuje i razrešava sudije Republike Kosovo na predlog Sudskog saveta

Kosova; (17) imenuje i razrešava Državnog tužioca Republike Kosovo na predlog

Tužilačkog saveta Kosova; (18) imenuje i razrešava tužioce Republike Kosovo na predlog Tužilačkog saveta

Kosova; (19) imenuje sudije Ustavnog suda na predlog Skupštine; (20) imenuje Komandanta Bezbednosnih snaga Kosova, na osnovu preporuke

Premijera; (21) u saradnji sa Premijerom, imenuje Direktora, zamenika direktora i stalnog

inspektora Obaveštajne službe Kosova; (22) donosi odluku o proglašavanju vanrednog stanja, u saradnji sa Premijerom; (23) može zahtevati sednicu Saveta bezbednosti Kosova i predsedavati istom

tokom vanrednog stanja; (24) donosi odluku o diplomatkskim i konsularnim misijama Republike Kosovo,

na osnovu konsultacija sa Premijerom; (25) imenuje i razrešava šefove diplomatskih misija Republike Kosovo, na

predlog Vlade; (26) imenuje Predsednika Centralne izborne komisije; (27) imenuje Guvernera Centralne banke Republike Kosovo, koji će služiti i kao

Generalni direktor i imenuje ostale članove Saveta banke; (28) uručuje medalje, priznanja i nagrade, u saglasnosti sa zakonom; (29) daje pomilovanja u skladu sa zakonom; (30) najmanje jednom godišnje se obraća Skupštini Kosova u odnosu na svoj rad.

Član 85

[Kvalifikacije za Izbor Predsednika] Za Predsednika Republike Kosovo se može izabrati bilo koji državljanin Kosova, koji je napunio trideset pet (35) godina.


28

Član 86 [Izbor Predsednika]

1. Predsednik Republike Kosovo bira Skupština, tajnim glasanjem. 2. Izbor Predsednika Republike Kosovo se vrši najkasnije trideset (30) dana pre

isteka mandata aktuelnog Predsednika. 3. Za Predsednika Republike Kosovo se može nominovati bilo koji državljanin

Kosova, koji obezbedi potpis najmanje trideset (30) poslanika Skupštine Kosovo. Poslanici Skupštine mogu dati samo jedan potpis za nominaciju Predsednika Republike Kosovo.

4. Izbor Predsednika se vrši sa dve trećine (2/3) glasova svih poslanika Skupštine. 5. Ukoliko na prva dva glasanja ni jedan kandidat nije dobio većinu od dve trećine

(2/3) neophodnih glasova, organizuje se treće glasanje na kojem se glasaju dva kandidata sa najvećim brojem glasova u drugom krugu glasanja i za Predsednika Republike Kosovo se bira kandidat koji je dobio većinu glasova svih prisutnih poslanika.

6. Ukoliko se ni trećim glasanjem ni jedan kandidat ne izabere za Predsednika Republike Kosovo, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji se moraju održati u roku od četrdeset pet (45) dana.

Član 87

[Mandat i Zakletva] 1. Mandat Predsednika Republike Kosovo počinje nakon polaganja zakletve pred

Skupštinom Kosova. Tekst zakletve će biti regulisan zakonom. 2. Mandat Predsednika traje pet (5) godina. 3. Predsednik se nakon isteka prvog mandata može ponovo izabrati samo za još jedan

mandat.


1. Predsednik ne može obavljati ni jednu drugu javnu funkciju. 2. Nakon izbora, Predsednik ne može obavljati ni jednu funkciju političke partije.

Član 89 [Imunitet]

Predsednik Republike Kosovo uživa potpuni imunitet od krivičnog gonjenja, građanskih tužbi ili razrešenja zbog radnji i odluka koje su doente tokom sprovođenja dužnosti Predsednika Republike Kosovo.

Član 90 [Privremeni Izostanak Predsednika]

1. Ukoliko Predsednik Republike Kosovo privremeno ne može da obavlja svoje

dužnosti, on/ona može dobrovoljno preneti svoje dužnosti na Predsednika


29

Skupštine, koji će biti vršilac dužnosti Predsednika Republike Kosovo. Naredba Predsednika o prenošenju odgovornosti mora sadržati razloge i period obavljanja istih, ako je upoznat sa njima. Predsednik Republike Kosovo će ponovo preuzeti svoje obaveze kada bude u mogućnosti da sprovodi iste, na osnovu čega Predsedniku Skupštine prestaje funkcija vršioca dužnosti Predsednika.

2. Ako ne postoji dobrovoljan prenos dužnosti, Skupština Republike Kosovo, nakon konsultacija sa lekarskim konzilijumom, sa dve trećine (2/3) glasova donosi odluku o tome da Predsednik privremeno ne može obavljati svoje dužnosti. Predsednik Skupštine Kosova će služiti kao vršilac dužnosti Predsednika Republike Kosovo, dok se isti ne vrati na svoju funkciju onda kada je spreman za obavljanje dužnosti Predsednika.

3. Funkcija vršioca dužnosti Predsednika Republike Kosovo se ne može vršiti duže od šest (6) meseci.

Član 91

[Razrešenje Predsednika] 1. Predsednik Republike Kosovo se može razrešiti odlukom Skupštine, onda kada je

kažnjen/a za neko krivično delo ili kada nije u stanju da obavlja dužnosti ove funkcije zbog nesposobnosti ili teške bolesti, ili ukoliko Ustavni sud smatra da je on/ona izvršio tešku povredu Ustava.

2. Procedura razrešenja Predsednika Republike Kosovo se inicira putem jedne trećine (1/3) poslanika Skupštine, koji potpisuju peticiju, koja objašnjava razloge razrešenja. Ukoliko peticija navodi nesposobnost ili tešku bolest, Skupština će zahtevati mišljenje lekara o stanju Predsednika. Ukoliko peticija navodi kršenje Ustava, ista se mora odmah podneti Ustavnom sudu, koji donosi odluku u roku od sedam (7) dana od dobijanja peticije.

3. Ukoliko je Predsednik Republike Kosovo kažnjen za neko krivično delo ili ukoliko Skupština, u skladu sa ovim članom, odredi da Predsednik nije sposoban da obavlja svoje dužnosti zbog nesposobnosti ili teške bolesti, ili ukoliko Ustavni sud odredi da je izvršio povredu Ustava, Skupština može razrešiti Predsednika sa dve trećine (2/3) glasova svih poslanika.

Poglavlje VI

Vlada Republike Kosovo


1. Vladu Kosova čine Premijer, zamenici Premijera i ministri. 2. Vlada Kosova sprovodi izvršnu vlast u skladu sa Ustavom i zakonom. 3. Vlada izvršava zakone i akte usvojene od strane Skupštine Kosova i ostale

dužnosti, u skladu sa odgovornostima određenim ovim Ustavom i zakonom. 4. Vlada donosi odluke u skladu sa ovim Ustavom i zakonima, predlaže zakone i

amandmane zakona na zahtev Skupštine, a može davati mišljenje o zakonima koje nije ona predložila.


30

Član 93 [Nadležnosti Vlade]

Vlada je nadležna za sledeće:

(1) predlaže i sprovodi unutrašnju i spoljnu politiku zemlje; (2) omogućava ekonomski razvoj zemlje; (3) predlaže Skupštini nacrte zakona i ostalih akata; (4) donosi odluke o donošenju pravnih ili regulativnih akata za sprovođenje

zakona; (5) predlaže budžet Republike Kosovo; (6) usmerava i nadzire rad administrativnih organa; (7) usmerava delatnost i razvoj javnih usluga; (8) predlaže Predsedniku Republike Kosovo imenovanja i razrešenja šefova

diplomatskih misija Kosova; (9) predlaže Ustavne amandmane; (10) može podneti Ustavnom sudu bilo koje ustavno pitanje; (11) sprovodi i ostale izvršne funkcije, koje nisu dodeljene nekim drugim

centralnim ili lokalnim organima.

Član 94 [Nadležnosti Premijera]

Premijer sprovodi sledeće nadležnosti:

(1) predstavlja i vodi Vladu; (2) osigurava da sva Ministarstava deluju u saglasnosti sa politikom Vlade; (3) sprovodi zakone i određenu politiku Vlade; (4) smenjuje članove Vlade, bez saglasnosti Skupštine; (5) upravlja Savetom bezbednosti Kosova; (6) imenuje Stalnog direktora policije Kosova; (7) savetuje se sa Predsednikom Republike Kosovo o obaveštajnim pitanjima; (8) zajedno sa Predsednikom imenuje Direktora, zamenika direktora i stalnog

inspektora Obaveštajne službe Kosova; (9) savetuje se sa Predsednikom o sprovođenju spoljne politike zemlje; (10)

obavlja i druge poslove određene Ustavom i zakonom;

Član 95 [Izbor Vlade]

1. Predsednik Republike Kosovo, nakon izbora i konsultacija sa političkim partijama

ili koalicijama koje su dobile neophdnu većinu za formiranje Vlade u Skupštini, predlaže Skupštini kandidata za Premijera.

2. Kandidat za Premijera, u roku od petnaest (15) dana od imenovanja predstavlja Vladu pred Skupštinom Kosova i zahteva glasanje Skupštine o izboru Vlade.

3. Vlada se smatra izabranom ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika Skupštine Kosova.

4. Ukoliko sastav predložene Vlade ne dobije neophodnu većinu, Predsednik


31

Republike Kosovo, u roku od deset (10) dana imenuje nekog drugog kandidata, na osnovu iste procedure. Ukoliko se Vlada ne izabere ni drugi put, onda Predsednik Kosova raspisuje izbore, koji se trebaju održati u roku od četrdeset (40) dana od dana objavljivanja istih.

5. Ukoliko Premijer da ostavku ili iz nekih drugih razloga njegovo/njeno mesto ostaje slobodno, Predsednik Republike Kosovo, u konsultaciji sa političkom partijom ili koalicijom koja je dobila većinu u Skupštini, imenuje novog kandidata, za formiranje Vlade.

6. Članovi Vlade, nakon izbora, polažu zakletvu pred Skupštinom. Tekst zakletve će se regulisati zakonom.

Član 96

[Ministarstva i Predstavljanje Zajednica] 1. Ministarstva i ostali izvršni organi se uspostavljaju na osnovu potrebe obavljanja

funkcija, u salgasnosti sa nadležnostima Vlade. 2. Broj članova Vlade se određuje njenim unutrašnjim aktom. 3. Postojaće najmanje jedan (1) ministar iz Srpske zajednice i jedan ministar neke

druge nevećinske zajednice Kosova. Ako ima više od dvanaest ministara, Vlada će imati i trećeg ministra koji će predstavljati nevećinske zajednice Kosova.

4. Postojaće najmanje dva (2) zamenika ministra iz Srpske zajednice Kosova i dva (2) zamenika ministra iz ostalih nevećinskih zajednica. Ako ima više od dvanaest ministara postojaće i treći zamenik ministra koji će predstavljati Srpsku zajednicu i jedan (1) zamenik ministra ostalih nevećinskih zajednica na Kosovu.

5. Izbor ovih ministara i zamenika ministara će se izvršiti nakon konsultacija sa strankama, koalicijama ili grupama koje predstavljaju zajednice koje ne čine većinu na Kosovu. Ako se imenuju van članstva Skupštine Kosova, za ove ministre i zamenike ministara se zahteva službeno odobrenje većine poslanika Skupštine koji pripadaju strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, koji su se izjasnili kao predstavnici relevantne zajednice.

6. Premijer, zamenik premijera i ministri Vlade se mogu izabrati iz redova poslanika Skupštine Kosova ili kvalifikovanih osoba koje nisu poslanici u Skupštini.

7. Pitanje nespojivosti funkcija članova Vlade će se regulisati zakonom.

Član 97 [Odgovornost]

1. Vlada je odgovorna Skupštini Kosova za svoj rad. 2. Premijer, zamenici premijera i ministri su zajedno odgovorni za odluke koje donosi

Vlada i individualno odgovorni za odluke koje donose u domenu njihove odgovornosti.

Član 98

[Imunitet] Članovi Vlade Kosova uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanskih tužbi ili razrešenja za postupke i odluke tokom vršenja svojih dužnosti kao članova vlade.


32

Član 99 [Procedure]

Način rada i procedure donošenja odluka u Vladi će se regulisati zakonom ili uredbama.

Član 100 [Glasanje o Poverenju ili Nepoverenju Vlade]

1. Na predlog jedne trećine (1/3) svih poslanika Skupštine se može pokrenuti glasanje

o nepoverenju Vlade. 2. Glasanje o poverenju Vlade može zahtevati Premijer. 3. Glasanje o poverenju se razmatra na Skupštini, ne kasnije od pet (5) i ne ranije od

dva (2) dana od dana podnošenja istog. 4. Nepoverenje vlade se smatra usvojenim kada je za to glasalo više od polovine

poslanika Skupštine Kosova. 5. Ukoliko glasanje o nepoverenju ne uspe, drugi predlog se ne može ponovo podneti

tokom sledećih devedeset (90) dana. 6. Ukoliko je predlog o nepoverenju Vlade uopšte, izglasan, Vlada se smatra u

ostavci.

Član 101 [Civilna Služba]

1. Sastav civilne službe će odražavati raznolikost stanovnika Kosova, uzimajući u

obzir međunarodno priznato načelo polne jednakosti. 2. Nezavisni savet za nadzor civilne službe će obezbediti poštovanje uredbi i načela

koja regulišu civilnu službu, koja odražava raznolikost stanovništva Republike Kosovo.

Poglavlje VII

Pravosudni Sistem

Član 102 [Opšta Načela Sudskog Sistema]

1. Sudsku vlast u Republici Kosovo sprovode sudovi. 2. Sudska vlast je jedinstvena, nezavisna, pravična, apolitična ii nepristrasna, i

obezbeđuje jednak pristup sudovima. 3. Sudovi sude na osnovu Ustava i zakona. 4. Sudije trebaju biti nezavisne i nepristrasne pri obavljanju svojih dužnosti. 5. Garantuje se pravo na sudsku odluku, osim ako je zakonom drugačije određeno.

Pravo korišćenja vanrednih pravnih mera, je regulisano zakonom. Zakonom se može odobriti pravo na neposredno podnošenje predmeta Vrhovnom sudu, i u takvim slučajevima nema pravo na žalbu.


33

Član 103 [Organizacija i Jurisdikcija Sudova]

1. Organizacija, funkcionisanje i jurisdikcija Vrhovnog suda i ostalih sudova se

reguliše zakonom. 2. Vrhvni sud Kosova je najviša sudska vlast. 3. Najmanje petnaest posto (15%) sudija Vrhovnog suda, ali ne manje od troje (3)

sudija, će poticati iz redova zajednica koje ne čine većinu na Kosovu. 4. Predsednika Vrhovnog suda imenuje Predsednik Kosova, iz redova sudija

Vrhovnog suda, na mandat od sedam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora, nakon predloga Sudskog Saveta Kosova o imenovanju ili razrešenju istog.

5. Predsednici svih ostalih sudova se imenuju na zakonom propisan način. 6. Najmanje petnaest posto (15%) sudija iz bilo kojeg drugog suda, sa apelacionom

jurisdikcijom, ali ne više od dvoje (2) sudija će biti iz redova zajednica koje ne čine većinu na Kosovu.

7. Specijalni sudovi se mogu osnivati zakonom, onda kada je to neophodno, ali se nikako ne mogu osnivati vanredni sudovi.

Član 104

[Imenovanje i Razrešenje Sudija] 1. Sudije imenuje, ponovo imenuje i razrešava predsednik Republike Kosovo, na

predlog Sudskog saveta Kosova. 2. Sastav sudija odražava etničku raznolikost Kosova i međunarodno priznato načelo

o polnoj jednakosti. 3. Sastav sudija odražava etnički sastav područja jurisdikcije relevantnog suda. Pre

podnošenja predloga o imenovanju ili razrešenju, Sudski savet Kosova se konsultuje sa relevantnim sudom.

4. Sudije se mogu razrešiti samo na osnovu kazne zbog počinjenog krivičnog dela ili neispunjavanja svojih dužnosti.

5. Sudije imaju pravo da, u slučaju razrešenja, podnesu žalbu na odluku o razrešenju Vrhovnom sudu.

6. Razmeštanje sudije se ne može izvršiti protiv njegove volje, samo ako je drugačije predviđeno zakonom, zbog efikasnog funkcionisanja sudstva ili disciplinskog postupka.

Član 105

[Mandat i Ponovni Izbor] 1. Početni mandat sudije traje tri godine. U slučaju ponovnog izbora, mandat je

stalan, do penzionisanja, kao što je određeno zakonom, osim ako se sudija razreši u saglanosti sa zakonom.

2. Standardi i procedure o donošenju odluke o ponovnom izboru sudije, određuje Sudski savet Kosova i one se mogu razlikovati od standarda i procedura za razrešenje sudija.


34


1. Sudija ne može vršiti neku drugu funkciju u ostalim državnim organima, ne sme

biti uključen u političku ili neku drugu, zakonom zabranjenu, aktivnost. 2. Sudijama nije dozvoljeno da budu odgovorni za, ili vrše one funkcije koje, na bilo

koji način, nisu u saglasnosti sa načelom nezavisnosti i nepristrasnosti sudijske funkcije.

Član 107

[Imunitet] 1. Sudije i sudije porotnici, uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanskih tužbi

ili uklanjanja sa funkcije zbog donešene odluke, glasanja, iznešenog mišljenja ili nekog drugog dela koje je u saglasnosti sa njegovim dužnostima i odgovornostima tokom obavljanja sudijske funkcije.

2. Sudije i sudije porotnici ne uživaju imunitet i mogu biti razrešeni funkcije, u slučaju namernog kršenja zakona.

3. Kada se jedan (1) sudija optuži ili uhapsi, Sudski savet Kosova o tome treba biti odmah obavešten.

Član 108

[Sudski Savet Kosova] 1. Sudski savet Kosova obezbeđuje nezavisnost i nepristrasnost sudskog sistema 2. Sudski savet Kosova je potpuno nezavisna institucija u sprovođenju svojih

funkcija. Sudski savet Kosova obezbeđuje da su sudovi na Kosovu nezavisni, profesionalni i nepristrasni i da odražavaju multietničnost Republike Kosovo i da poštuju načelo polne jednakosti. Savet će dati prednost imenovanju za sudije pripadnicima zajednica koje nisu dovoljno zastupljene, na zakonom propisan način.

3. Sudski savet Kosova je odgovoran za regrutovanje i predlaganje kandidata za imenovanje i ponovni izbor sudija. Sudski savet Kosova je takođe odgovoran za premeštaj i disciplinske postupke pokrenute protiv sudija.

4. Predlog o imenovanju sudija se vrši na osnovu otvorene procedure imenovanja, na osnovu zasluge kandidata, i ovaj predlog odražava načelo polne jednakosti i etničku raznolikos teritorijalne jurisdikcije relevantnog suda. Svi kandidati trebaju ispuniti zakonom određene kriterije.

5. Sudski savet Kosova je odgovoran za inspekciju sudstva, sudsku administraciju, pripremanje uredbi za sudove, zapošljavanje i nadzor sudskih administratora, pripremanje nacrta i nadzor budžeta sudstva, određivanje broja sudija svake jurisdikcije i osnivanje novih sudova. Osnivanje novih osnovnih sudova se vrši na osnovu zakona.

6. Sudski savet Kosova se sastoji od trinaest (13) članova, profesionalnih kvalifikacija i stručnosti. Članovi se imenuju na mandat od pet godina, a izbor istih se vrši na sledeći način:


35

(1) Pet (5) članova su sudije izabrane od strane članova sudstva; (2) Četiri (4) člana će odabrati poslanici Skupštine, koji će zauzimati mesta

dobijena opštom podelom mesta. najmanje dvoje (2) od četvoro (4) članova trebaju biti sudije, i jedan (1) član Advokatske komore Kosova;

(3) Dva (2) člana će izabrati poslanici Skupštine, koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za zastupljnost Srpske zajednice na Kosovu, gde najmanje jedno od dvoje, mora biti sudija;

(4) Dva (2) člana će izabrati poslanici Skupštine, koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike ostalih zajednica, a najmanje jedan od dva člana treba biti sudija;

(5) Nespojivost funkcija članova Sudskog saveta se reguliše zakonom. 7. Sudski savet Kosova, bira predsedavajućeg i zamenika predsedavajućeg iz svojih

redova, na mandat od tri godine. Izbor za ovu funkciju ne produžuje mandat člana Sudskog saveta Kosova.

8. Predsedavajući Sudskog saveta Kosova se, o radu Pravosudnog sistema, obraća Skupštini Republike Kosovo najmanje jednom godišnje.

9. Kandidati za sudijska mesta koja su rezervisana za pripadnike zajednica koje ne čine većinu na Kosovu, mogu biti imenovavi jedino od strane celokupnog Saveta, većinom glasova članova Saveta koje su izabrali poslanici Skupštine koji zauzimaju poslanička mesta rezervisana ili zagarantovana za pripadnike zajednica koje ne čine većinu na Kosovu. Ukoliko ova grupa članova Saveta ne predloži kandidata za ovu poziciju na dva uzastopna zasedanja Saveta, onda svi članovi Saveta imaju pravo da nominuju kandidata za ta sudijska mesta.

10. Kandidati za sudijska mesta u osnovnim sudovima čija jurisdikcija isključivo pokriva teritoriju jedne ili više opština, u kojima je većina stanovništva iz redova Srpske zajednice Kosova, mogu biti predloženi za imenovanje jedino od strane celokupnog Saveta, s tim da je stav dvoje članova Saveta koje su izabrali poslanici Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za Srspku zajednicu u Republici Kosovo, zajednički i jednoglasan. Ukoliko ova dva (2) člana ne predlože kandidata za sudiju za ovo mesto, tokom dva uzastopna zasedanja Sudskog saveta Kosova, svi članovi Sudskog saveta Kosova imaju pravo da nominuju kandidate za to sudijsko mesto.

Član 109

[Državno Tužilaštvo] 1. Državno tužilaštvo je nezavisna institucija odgovorna za gonjenje učinioca

krivičnih dela, ili drugih kažnjivih dela, kao što je i regulisano zakonom. 2. Državno tužilaštvo je nepristrasna institucija i funkcioniše na osnovu Ustava i

zakona. 3. Organizacija, nadležnosti i obaveze Državnog tužilaštva, se regulišu zakonom. 4. Državo tužilaštvo odražava etničku raznolikost Republike Kosovo i poštovaće

načelo polne jednakosti. 5. Početni mandat tužilaca je tri godine. U slučaju ponovnog izbora, mandat je stalan,

do penzionisanja, kao što je određeno zakonom, osim ako se sudija razreši u saglanosti sa zakonom.


36

6. Tužioci se mogu razrešiti samo na osnovu kazne zbog počinjenog krivičnog dela ili neispunjavanja svojih dužnosti.

7. Državni tužioc će se imenovati i razrešiti od strane Predsednika Republike Kosovo na osnovu predloga Tužilačkog saveta Kosova. Državni tužioc će služiti mandat od sedam godina, bez mogućnosti ponovnog izbora.

Član 110

[Tužilački Savet Kosova] 1. Tužilački savet Kosova je potpuno nezavisna institucija u sprovođenju svojih

funkcija, u skladu sa zakonom. Tužilački savet Kosova obezbeđuje jednak pristup pravdi svim građanima Kosova. Tužilački savet Kosova obezbeđuje nezavisnost, profesionalizam i nepristrasnost Državnog tužioca i odražava multietničnost Kosova i načelo polne jednakosti.

2. Tužilački savet Kosova će imenovati, unapređivati, premeštati, vršiti ponovno imenovanje, preuzimati disciplinske mere i razrešavati tužioce na zakonom određen način. Savet će dati prednost imenovanju tužioca pripadnika zajednica koje nisu dovoljno zastupljene, na zakonom propisan način. Svi kandidati moraju ispuniti zakonom predviđene uslove.

3. Predlog o imenovanju tužioca se vrši na osnovu otvorene procedure za imenovanje, na osnovu zasluge kandidata, koja ustvari odražava načelo polne jednakosti i etničku raznolikost relevantne teritorijalne jurisdikcije.

4. Sastav Tužilačkog saveta Kosova, kao i odredbe za imenovanje, razrešenje, mandat, organizacionu strukturu i pravila procedure će se regulisati zakonom.

Član 111

[Advokatura] 1. Advokatura je nezavisna profesija, koja pruža usluge u saglasnosti sa zakonom. 2. Način dobijanja prava za sprovođenje advokatske profesije, kao i oduzimanje iste,

se reguliše zakonom.

Poglavlje VIII Ustavni Sud

Član 112

[Osnovna Načela] 1. Ustavni sud je konačna vlast u Republici Kosovo za tumačenje Ustava i saglasnosti

zakona sa Ustavom. 2. Ustavni sud je potpuno nezavistan u obavljanju svojih dužnosti.

Član 113 [Jurisdikcija i Ovlašćene Strane]

1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na

zakonit način.


37

2. Skupština Kosova, Predsednik Republike Kosovo, Premijer i Ombudsman su ovlašćeni za podnošenje sledećih pitanja: (1) saglasnsot zakona, dekreta Predsednika i Premijera i uredbi Vlade, sa

Ustavom; (2) saglasnosti Statuta opština sa Ustavom;

3. Skupština Kosova, Predsednik Republike Kosovo i Vlada su ovlašćeni da podnose sledeća pitanja: (1) sukob ustavnih nadležnosti između Skupštine Kosova, Predsednika

Republike Kosovo i Vlade Kosova; (2) saglasnosti predloženog referenduma sa Ustavom; (3) saglasnosti objavljivanja vanrednog stanja i mera preduzetih tokom istog sa

Ustavom; (4) saglasnost predloženih ustavnih amandmana sa obaveznim međunarodnim

sporazumima, ratifikovanih ovim Ustavom i razmatranje ustavnosti procedure sprovođenja;

(5) ako je Ustav prekršen tokom izbora Skupštine. 4. Opština može da ospori ustavnost zakona ili akata Vlade koji povređuju njihove

opštinske odgovornosti ili umanjuju njihove prihode, ako taj zakon ili akt utiče na tu Opštinu.

5. Deset (10) ili više poslanika Skupštine može, u roku od osam (8) dana od usvajanja, da ospori ustavnost bilo kog zakona koji je usvojila Skupština, kako zbog sadržaja tako i zbog procedure sprovođenja.

6. Trideset (30) ili više poslanika Skupštine može da pokrene postupak ako je Predsednik Republike Kosovo ozbiljno prekršio Ustav.

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.

8. Sudovi su ovlašćeni da, Vrhovnom sudu, podnesu slučajeve koji se tiču saglasnsoti nekog zakona sa Ustavom, ako je ta saglasnost primećena tokom sudskog postupka i ako relevantni sud nije siguran u saglasnost spornog zakona sa Ustavom i samo ako odluka relevantnog suda zavisi od saglasnosti zakona.

9. Predsednik Skupštine Kosova mora da podnese predloženi Ustavni amandman pre usvajanja istog na Skupštini, kako bi se osiguralo da predloženi amandman ne umanjuje prava i slobode garantovane poglavljem II ovog Ustava.

10. Dodatna jurisdikcija se može regulisati zakonom.

Član 114 [Sastav i Mandat Ustavnog Suda]

1. Ustavni sud čini devet (9) sudija, koji je biti istaknuti pravnici najvišeg moralnog

karaktera, sa najmanje deset (10) godina relevantnog profesionalnog iskustva. Sve sudije moraju posedovati diplome Pravnog fakuletata. Ostale relevantne kvalifikacije su regulisane zakonom. Načelo polne jednakosti će se poštovati.

2. Sudije imenuje Predsednik Republike Kosovo na predlog Skupštine i služiće na mandat od devet godina bez mogućnosti produžavanja.

3. Odluka o predlaganju sedam (7) sudija zavisi od usvajanja dve trećine (2/3) svih


38

poslanika Skupštine koji su prisutni i koji glasaju. Odluka o predlaganju dvoje (2) ostalih sudija se donosi na osnovu glasova većine poslanika Skupštine koji su prisutni i koji glasaju, ali samo nakon glasanja većine poslanika Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana ili zagarantovana za predstavnike zajednica koje ne čine većinsku zajednicu na Kosovu.

4. Ako se madat sudije završi pre redovnog mandata, imenovanje će se izvršiti u salgasnosti sa uslovima ovog člana i ta zamena će važiti za ceo mandat, bez prava ponovnog izbora.

5. Izbor predsednika i zamenika predsednika Ustavnog suda vršei sudije Ustavnog suda, tajnim glasanjem sudija Suda, na mandat od tri godine. Izbor za ove funkcije ne produžuje mandat sudija.

Član 115

[Organizacija Ustavnog Suda] 1. Ustavni sud će odrediti svoju unutrašnu organizaciju, uredbu o radu, procese

donošenja odluka i ostalih organizacionih pitanja, u saglasnosti sa zakonom. 2. Ustavni sud objavljuje godišnji izveštaj.

Član 116 [Pravni Efekat Odluka]

1. Odluke Ustavnog suda su obavezne za pravosuđe i sva lica i institucije Republike

Kosovo. 2. Dok god je procedura u postupku pred Ustavnim sudom, sud može privremeno

prekinuti primenu spornog postupka ili zakona, dok god se ne donese sudska odluka, ukoliko smatra da je primena takvih spornih zakona može uzrokovati nepopravljivu štetu.

3. Osim ako je drugačije određeno odluka Ustavnog suda o ukidanju zakona, drugog akta ili radnje stupa na snagu na dan objavljivanja odluke suda.

4. Odluka Ustavnog suda se objavljuje u Službenom listu.

Član 117 [Imunitet]

Sudije Ustavnog suda uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanske tužbe ili razrešenja zbog donešenih odluka, iznetog mišljenja i preduzetih mera tokom obavljanja svojih dužnosti kao sudije Ustavnog suda.

Član 118 [Razrešenje]

Sudije Ustavnog suda se mogu razrešiti samo od strane Predsednika Republike Kosovo na predlog dve trećine (2/3) sudija Ustavnog suda, samo za počinjeno krivično delo ili za neobavljanje dužnosti.


39

Poglavlje IX Ekonomski Odnosi

Član 119

[Osnovna Načela] 1. Republika Kosova obezbeđuje pravnu sredinu zatržište, slobodu preduzetništva i

obezbeđivanje javne i privatne imovine. 2. Republika Kosovo svim investitorima i svim domaćim i stranim preduzetnicima

osigurava jednaku pravnu poziciju. 3. Zabranjeni su akti kojima se ograničava slobodna konkurencija, stvaranje i

zloupotreba monopolskog ili dominantnog položaja, osim ako je to na poseban način dozvoljeno zakonom.

4. Republika Kosovo će podržati blagostanje svih svojih stanovnika putem pospešivanja održivog ekonomskog razvoja.

5. Republika Kosovo će osnovati nezavisne organe za regulisanje tržišta, onda kada samo tržište ne može dovoljno da zaštiti javni interes.

6. Stranim investitorima se garantuje slobodno iznošenje dobiti i uloženog kapitala van zemlje, u skladu sa zakonom.

7. Garantuje se zaštita potrošača, u skladu sa zakonom. 8. Svako lice je dužno da plaća porez i ostale zakonom predviđene doprinose. 9. Republika Kosovo ima pravo vlasništva nad svakim preduzećem koje ona

kontroliše a koje je saglasnosti sa javnim interesom, sve sa ciljem postizanja maksimalne i dugoročne vrednosti preduzeća.

10. Obaveze javnih službi se mogu odrediti ovim preduzećima, u saglasnosti sa zakonom koji određuje adekvatnu kompenzaciju.

Član 120

[Javne finansije] 1. Javne finansije i ubiranje javnih prihoda se zasniva na načelo odgovornosti,

efikasnosti i transparentnosti. 2. Upravljanje fiskalnim politikama na svim nivoima Vlade će biti u saglasnosti sa

uslovima niske inflacije, održivim ekonomskim razvojem i osnivanjem radnih mesta.

3. Javna dugovanja se regulišu zakonom i trebaju biti u skladu sa ekonomskom stabilnošću i fiskalnom održivošću.

Član 121 [Imovina]

1. Vrste imovine se regulišu zakonom. 2. Strana fizička lica i organizacije mogu steći pravo vlasništva na nepokretnu

imovinu u saglasnosti sa uslovima koji su određeni zakonom ili međunarodnim sporazumom.

3. Strana fizička lica i organizacije mogu, u skladu sa zakonom određenim uslovima,


40

steći pravo koncesije i ostala prava korišćenja i/ili eksploatacije resursa pod državnim vlasništvom, uključujući prirodna bogatstva i infrastrukturu pod državnim vlasništvom.

Član 122

[Korišćenje Prirodnih Izvora i Bogatstava] 1. Građani Republike Kosovo mogu, u saglasnosti sa zakonom određenim uslovima,

slobodno raspolagati prirodnim izvorima i bogatstvima Republike Kosovo, bez povrede obaveza koje proističu iz međunarodnih sporazuma o ekonomskoj saradnji.

2. Prirodna bogatstva kao što je voda, vazdušni prostor, mineralna bogatstva i ostala prirodna bogatstva kao što je zemljište, šume, biljni i životinjski svet, nekretnine i ostala dobra od posebnog kulturnog, istorijskog, ekonomskog i ekološkog značaja, koja su zakonom određena kao značajna za Republiku Kosovo, uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

3. Zakonom se reguliše način na koji vlasnici sa stanarskim pravom i vlasnici uopšte mogu koristiti dobra od interesa za Republiku Kosovo, kao i kompenzaciju za ograničenja kojima su podlegli.

Poglavlje X

Lokalna Samouprava i Teritorijalna Organizacija

Član 123 [Osnovna Načela]

1. Pravo na lokalnu samoupravu se garantuje i reguliše zakonom. 2. Lokalna samouprava se sprovodi posredstvom organa koji su izabrani na opštim,

jednakim, slobodnim i direktnim izborima, tajnim glasanjem. 3. Aktivnosti organa lokalne samouprave se zasnivaju na ovaj Ustav i zakone

Republike Kosovo, i poštuju Evropsku povelju lokalne samouprave. Republika Kosovo ima u vidu i sprovodi Evropsku povelju lokalne samouprave do one mere do koje se to zahteva od strane zemlje potpisnice.

4. Lokalna samouprava se zasniva na načelu dobre vladavine, transparentnosti, efikasnosti i efektivnosti u pružanju javnih usluga, pridavajući posebnu pažnju potrebama i specifičnim brigama zajednica koje ne čine većinu i njihovih pripadnika.

Član 124

[Organizovanje i Funkcionisanje Lokalne Samouprave] 1. Osnovna teritorijalna jedinica lokalne samouprave u Republici Kosovo je opština.

Opštine uživaju visok stepen lokalne samouprave i podstiču i obezbeđuju aktivno učešće građana u procesu donošenja odluka opštinskih organa.

2. Osnivanje opština, granice, nadležnosti i način organizovanja i njihovog funkcionisanja se određuju zakonom.


41

3. Opštine imaju svoje, proširene i poverene nadležnosti, sve u saglasnosti sa zakonom. Državna vlast koja poverava nadležnosti pokriva troškove za sprovođenje poverenih obaveza.

4. Opštine će imati pravo na međuopštinsku i prekograničnu saradnju, u skladu sa zakonom.

5. Opštine imaju pravo da odlučuju, određuju, prikupljaju i troše sopstvene resurse kao i uzimaju finansijska sredstva od centralne vlasti, u skladu sa zakonom.

6. Opštine su dužne da poštuju Ustavnost, zakone i sprovode sudske odluke. 7. Adminsitrativno razmatranje opštinskih akata od strane centralne vlasti u oblasti

njihovih ovlašćenja, je ograničeno samo na procenu saglasnosti sa Ustavom Republike Kosovo i zakonom.

Poglavlje XI

Bezbednosni Sektor


1. Republika Kosovo je nadležna za sprovođenje zakona, bezbednosti, pravosuđa,

javne bezbednosti, obaveštajne službe, civilne zaštite i reagovanja u javnim situacijam i kontrole granica svoje teritorije.

2. Bezbednosne institucije Republike Kosovo štite javnu bezbednost i prava svih u Republici Kosova. Institucije deluju na potpuno transparentan način u skladu sa demokratskim standardima i međunarodno priznatim ljudskim pravima. Bezbednosne institucije moraju odraziti etničku raznolikost stanovništva Republike Kosovo.

3. Republika Kosovo poštuje međunarodno priznate sporazume i relevantne međunarodne zakone i sarađuje sa međunarodnim organima bezbednosti i regionalnim akterima.

4. Civilna i demokratska kontrola bezbednosnih institucija se garantuje. 5. Skupština Republike Kosovo obezbeđuje relevantan nadzor budžeta i

zakonodavstva bezbednosnih institucija, kao što je i regulisano zakonom.

Član 126 [Kosovske Bezbednosne Snage]

1. Kosovske bezbednosne snage su nacionalne bezbednosne snage Republike Kosovo

i mogu slati svoje pripadnike u inostranstvo u potpunoj saglasnosti sa svojim međunarodnim obavezama.

2. Kosovske bezbednosne snage štite građane i zajednice Kosova, na osnovu zakonom određenih nadležnosti.

3. Predsednik Republike Kosovo je Vrhovni komandant bezbednosnih snaga Kosova, koje uvek podležu kontroli civilnih vlasti izabranih na demokratski način.

4. Kosovske bezbednosne snage su profesionalne, održavaju etničku raznolikost stanovnika Republike Kosovo i biće regrutovane iz redova državljana Republike Kosovo.


42

5. Komandanta Kosovskih bezbednosnih snaga će imenovati Predsednik Republike Kosovo, na preporuku Vlade. Unutrašnje organizovanje Kosovskih bezbednosnih snaga se regulišu zakonom.

Član 127

[Kosovski Savet za Bezbednost] 1. Savet bezbednosti Republike Kosovo, u saradnji sa Predsednikom Republike

Kosovo i Vladom, priprema strategiju sigurnosti za Republiku Kosovo. Savet bezbednosti Republike Kosovo ima i ulogu savetnika u svim pitanjima koja se tiču bezbednosti Republike Kosovo.

2. Savetom bezbednosti Republike Kosova predsedava Premijer uz podršku vlade, osim tokom vanrednog stanja, kao što je i predviđeno ovim Ustavom.

3. Predsednik Republike Kosovo može zahtevati sastanke Saveta bezbednosti Republike Kosovo, i Savet je dužan da svoj rad koordiniše u bliskoj saradnji sa Predsednikom. Savet bezbednosti Republike Kosovo će blisko sarađivati sa međunarodnim organima.

4. Članovi Saveta bezbednosti Republike Kosovo se imenuju i razrešavaju u skladu sa zakonom.

Član 128

[Policija Kosova] 1. Policija Republike Kosovo je odgovorna za očuvanje javnog reda i mira na celoj

teritoriji Republike Kosovo. 2. Policija Republike Kosova je profesionalna i održava etničku raznolikost

stanovništva Republike Kosovo. 3. Premijer, u konsultaciji sa Vladom i u skladu sa zakonom, imenuje Stalnog

direktora Policije Republike Kosovo. Unutrašnja organizacija policije Kosova se reguliše zakonom.

4. Policija Republike Kosovo ima jedinstven lanac komande širom Republike Kosovo, sa policiskim stanicama koje su jednake granicama opština. Policija Kosova olakšava saradnju opštinskih vlasti sa predstavnicima zajednica putem osnivanja Lokalnih saveta, kao što je i regulisano zakonom. Etnička struktura policije unutar granica opštine će održavati etničku strukturu stanovništva unutar relevantne opštine.

5. Policija Republike Kosovo je odgovorna za kontrolu granica u direktnoj saradnji sa domaćim i međunarodnim organima.

Član 129

[Obaveštajna Služba] 1. Obaveštajna agencija Kosova istražuje, otkriva i nadgleda moguće pretnje po

unutrašnju bezbednost Republike Kosovo. 2. Obaveštajna agencija Kosova je profesionalna, politički nepristrasna multietnička i

biće pod parlamentarnim nadzorom, kao što je i uređeno zakonom.


43

3. Predsednik Republike Kosovo i Premijer, nakon konsultacije sa Vladom, zajedno imenuju Direktora, zamenika direktora i stalnog inspektora Obaveštajne službe Kosova. Kvalifikacija i mandat se reguliše zakonom.

4. Predsednik Republike Kosovo i Premijer dobijaju ista obaveštenja koja se tiču obaveštajne službe.

Član 130

[Uprava Civilnog Vazduhoplovstva] 1. Uprava civilnlog vazduhoplovstva Republike Kosovo reguliše aktivnosti civilnog

vazduhoplovstva Republike Kosovo i pruža usluge vazdušne navigacije, kao što je i regulisano zakonom.

2. Uprava civilnog vazduhoplovstva potpuno sarađuje sa relavantnim međunarodnim i lokalnim organima, kao što je i određeno zakonom.

Član 131

[Vanredno Stanje] 1. Predsednik Republike može objaviti vanredno stanje, kada:

(1) je to neophodno radi hitnih mera zaštite od agresije; (2) postoji unutrašnji rizik po ustavni red ili javnu bezbednost; ili (3) dođe do prirodnih nepogoda koje utiču na deo ili celu teritoriju Republike

Kosovo. 2. Ustav Republike Kosovo ne može biti promenjen za vreme vanrednog stanja.

Odstupanje od ustavom zajemčeih ljudskih prava i osnovnih sloboda se može dozvoliti samo do određenog nivoa, na što kraći period i u skladu sa ovim Ustavom. Tokom vanrednog stanja, zakon o izborima Skupštine i Opštine se ne može menjati. Ostala načela o radu javnih institucija tokom vanrednog stanja se regulišu zakonom, ali nikako neće biti u suprotnosti sa ovim članom.

3. Ukoliko dođe do potrebe za vanrednim merama radi zaštite, Predsednik Republike Kosovo, nakon konsultacija sa Premijerom, objavljuje vanredno stanje. Objavljivanjem vanrednog stanja, Predsednik Republike Kosovo odmah izdaju dekret,koji određuje prirodu pretnje i bilo kakvog ograničenja ljudskih prava i sloboda. U roku od četrdeset osam (48) sati, Skupština treba na osnovu dve trećine (2/3) glasova prisutnih poslanika koji glasaju, ako se ne dobije odobrenje, dekret Predsednika se ukida.

4. Ukoliko postoji rizik po ustavni red i javnu bezbednot Republike Kosovo ili mogućnost prirodne nepogode na celoj ili delu teritorije Republike Kosovo, Predsednik Republike Kosovo u konsultaciji sa Premijerom, objavljije vanredno stanje. Objavljivanjem vanrednog stanja, Predsednik Republike Kosovo odmah izdaje dekret o prirodi pretnje ili bilo kojeg odstupanja od ljudskih prava i sloboda. U roku od četrdeset osam (48) sati, Skupština može dati svoju saglasnost putem većine glasova svih prisutnih poslanika koji glasaju. Ako se ne dobije saglasnost dekret Predsednika se ukida.

5. Vanredno stanje traje onoliko koliko traje rizik i ne može trajati više od šezdeset (60) dana. Uz saglasnost većine poslanika Skupštine, koji su prisutni i koji glasaju,


44

vanredno stanje se može produžiti ako je neophodno, na dodatni period od trideset (30) dana, ukupno devedeset (90) dodatnih dana.

6. Skupština u zavisnosti od potrebe može doneti ograničenje koja se tiču trajanja i nivoa vanrednog stanja. Onda kada Predsednik smatra da je rizik po Republiku Kosovo vanredne prirode, Skupština može da produži vanredno stanje na periodu od sto pedeset (150) dana, ali samo na osnovu dve trećine (2/3) glasova svih poslanika Skupštine.

7. Predsednik Republike Kosovo može nakon konsultacije sa Vladom i Skupštinom, da naredi mobilizaciju Kosovskih bezbednosnih snaga, kako bi pomogle u vanrednom stanju.

8. Savet bezbednosti Republike Kosovo, samo tokom trajanja vanrednog stanja, sprovodi izvršne funkcije koje se ograničavaju na funkcije povezane sa vanrednim stanem. Tokom vanrednog stanja, Savetom bezbednosti Republike Kosovo rukovodi Predsednik Republike Kosovo kao što je i uređeno zakonom. Tokom vanrednog stanja Savet Bezbednosti Republike Kosovo blisko će sarađivati sa Vladom, Skupštinom i međunarodnim organima.

9. Zakon određuje načela, oblasti i način kompenzacije nanete štete, kao rezultat ograničenja utvrđenih tokom vanrednog stanja.

Poglavlje XII

Nezavisne Agencije

Član 132 [Uloga i Nadležnosti Ombudsmana]

1. Ombudsman nadzire i štiti prava i slobode pojedinaca od nezakonitih i

neregularnih radnji javnih organa. 2. Omdbusman je nezavistan u sprovođenju svoje dužnosti i ne prihvata uplitanja ili

uputstva ostalih organa ili institucija, koje sprovode vlast u Republici Kosovo. 3. Bilo koji drugi organ ili institucija, koja sprovodi legitimnu vlast u Republici

Kosovo je dužna da odgovori na zahteve Ombudsmana i da mu/joj predstavi sva dokumenta i informacije koje su od njega zatražena u saglasnosti sa zakonom.

Član 133

[Kancelarija Ombudsmana] 1. Ombudsman ima svoju kancelariju i poseban budžet, koji predlaže i kojim sam

upravlja, na osnovu zakona. 2. Ombudsman ima jednog (1) ili više zamenika. Broj, način izbora i njihov mandat

se reguliše zakonom o Ombudsmenu. Najmanje jedan (1) od zamenika Ombudsmana, mora da bude pripadnik neke od zajednica koje ne čine većinu na Kosovu.


45

Član 134 [Kvalifikacija, Izbor i Razrešenje Ombudsmana]

1. Ombudsmana Kosova bira Skupština Kosova sa većinom od dve trećine 2/3

glasova svih poslanika skupštine, na mandat od pet (5) godina, bez prava na ponovni izbor.

2. Ombudsman može biti bilo koji obrazovani državljanin Republike Kosovo, visokog moralnog karaktera i pošten, stručan i upoznat sa pitanjima zaštite ljudskih prava.

3. Ombudsman i njeni/njegovi zamenisi, nemogu biti članovi niti jedna političke partije, niti sprovoditi političke, državne ili privatne aktivnosti, kao ni učestvovati u upravnim organima civilnih, ekonomskih ili trgovačkih organizacija.

4. Ombudsman uživa imunitet od krivičnog gonjenja, građanske tužbe ili razrešenja za postupke ili odluke tokom vršenja svoje funkcije Ombudsmana.

5. Ombudsman se može razrešiti samo na osnovu zahteva ne manje od jedne trećine (1/3) poslanika Skupštine i u tom slučaju Skupština donosi odluku sa dve trećine (2/3) glasova svih svojih poslanika.

Član 135

[Izveštaj Ombudsmana] 1. Ombudsman podnosi godišnji izveštaj Skupštini Republike Kosova. 2. Ombudsman podnosi izveštaj pred Skupštinom onda kada se od njega to zahteva, i

može zahtevati da pred Skupštinom iznese pitanja koje smatra značajnim. 3. Ombudsman ima pravo da vrši preporuke i predlaže mere, onda kada primeti

kršenje prava i sloboda ljudi od strane organa javne administracije i ostalih državnih organa.

4. Ombudsman ima pravo da pokrene pitanje pred Ustavnim sudom, koja su u saglasnosti sa odredbama ovog Ustava.

Član 136

[Stalni Revizor Kosova] 1. Stalni revizor Republike Kosovo je najviša nezavisna institucija za ekonomsku i

finansijsku kontrolu. 2. Organizacija, funkcionisanje i nadležnosti Stalnog revizora Republike Kosovo se

uređuju Ustavom i zakonom. 3. Stalnog revizora Republike Kosovo bira i razrešava Skupština, na osnovu glasova

svih poslanika iste, i na osnovu predloga Predsednika Republike Kosova. 4. Skupština o razrešenju Stalnog revizora Republike Kosovo odlučuje sa dve trećine

(2/3) glasova svih njenih poslanika, na predlog Predsednika Republike Kosovo ili na predlog jedne trećine (1/3) poslanika Skupštine Republike Kosovo.

5. Mandat Stalnog revizora Republike Kosovo traje pet (5) godina, sa pravom izbora na samo još jedan mandat.


46

Član 137 [Nadležnosti Stalnog Revizora Kosova]

Stalni revizor Republike Kosovo vrši kontrolu:

(1) ekonomske delatnosti javnih institucija i ostalih državnih pravnih lica; (2) korišćenja i zaštite javnih resursa od strane centralne i lokalne vlasti; (3) ekonomsku delatnost javnih preduzeća i ostalih pravnih lica, u koje je

država uložila deo akcija, ili kada njihove dugove, kredite i obaveze garantuje država.

Član 138

[Izveštaj Stalnog Revizora Kosova] 1. Stalni revizor Republike Kosovo podnosi Skupštini:

(1) izveštaj o trošenju državnog budžeta; (2) mišljenje o izveštaju Vlade o troškovima za prošlu finansijsku godinu, pre

nego što Skupština usvoji isti; (3) informacija o rezultatima kontrole, kad god to zahteva Skupština.

2. Stalni revizor republike Kosovo podnosi Skupštini godišnji izveštaj o svom radu.

Član 139 [Centralna Izborna Komisija]

1. Centralna izborna komisija je stalni nezavisni organ koji priprema, nadzire,

upravlja i verifikuje sve radnje koje se tiču procesa izbora i referenduma, i objavljuje njihove rezultate.

2. Komisija ima jedanest (11) članova. 3. Predsednika Centralne izborne komisije imenuje Predsednik Republike Kosovo, iz

redova sudija Vrhovnog suda i apelacionih sudova. 4. Šest (6) članova imenuje šest najvećih parlamentarnih grupa koje su zastupljene u

Skupštini, koje nemaju pravo da učestvuju u raspodeli rezervisanih mesta.Ukoliko je u Skupštini zastupljeno manje grupa, najveća grupa ili grupe mogu da imenuju dodatnog člana. Jednog (1) člana imenuju poslanici Skkupštine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za zajednicu kosovskih Srba i tri (3) člana poslanici Skupštine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za druge zajednice koje ne čine većinu na Kosovu.

Član 140

[Centralna Banka Kosova] 1. Centralna banka Kosova je nezavisna institucija i odgovorna je Skupštini Kosova. 2. Centralana banka Republike Kosovo sprovodi svoje nadležnosti samo u saglasnosti

sa ovim Ustavom i ostalim pravnim instrumentima. 3. Guverner Centralne banke Republike Kosovo izvršava i zadatak izvršnog šefa iste. 4. Uprava Centralne Banke Republike Kosovo i procedura izbora i imenovanja

članova Saveta Centralne banke Republike Kosovo se reguliše zakonom koji treba osigurati nezavisnost i autonomiju iste.


47

Član 141 [Nezavisna Komisija za Medije]

1. Nezavisna komisija za medije je nezavisni organ koji reguliše opseg frekvencija

emitera u Republici Kosovo, licencira javne i privatne emitere, sprovodi politiku emitovanja, i ostale zakonom određene nadležnosti.

2. Izbor članova Nezavisne komisije za medije se vrši u skladu sa zakonom, na osnovu transparentnog procesa.

Član 142

[Nezavisne Agencije] 1. Nezavisne agencije Republike Kosovo su one institucije koje je osnovala

Skupština, na osnovu relevantnih zakona, koji regulišu osnivanje, funkcionisanje i njihova ovlašćenja. Nezavisne agencije vrše svoje funkcije nezavisno od svih ostalih organa ili vlasti Republike Kosovo.

2. Nezavisne agencije imaju svoj budžet, kojim upravljaju nezavisno u skladu sa zakonom.

3. Svaki organ ili institucija koja sprovodi legitimnu vlast u Republici Kosovo je obavezna da sarađuje i odgovori na zahteve nezavisnih agencija, tokom sprovođenja njihovih zakonskih ovlašćenja, u skladu sa zakonom.

Poglavlje XIII

Završne Odredbe

Član 143* [Sveobuhvatni Predlog o Rešenju Statusa Kosova]

Bez obzira na odredbe ovog Ustava: 1. Svi organi vlasti Republike Kosovo će raditi u saglasnosti sa svim obavezama

Republike Kosovo određenih Sveobuhvatnim Predlogom o Rešenju Statusa Kosova, od dana 26. marta 2007. Iste će preduzeti sve neophodne mere za sprovođenje datih odredbi.

2. Odredbe Sveobuhvatnog Predloga o Rešenju Statusa Kosova, od dana 26. marta 2007., imaju premoć nad ostalim zakonskim odredbama Kosova.

3. Ustav, zakoni i ostala pravna akta Republike Kosovo se tumače u saglasnosti sa Sveobuhvatnim Predlogom o Rešenju Statusa Kosova, od dana 26. marta 2007. U slučaju nesaglasnosti između odredbi ovog Ustava, zakona i ostalih pravnih akata Republike Kosovo i odredbi sporazuma, preovladava ovaj drugi.

Član 144*

[Amandmani] 1. Vlada, Predsednik i jedna četvrtina (1/4) poslanika Skupštine Kosova, mogu

predložiti izmenu i amandmane Ustava na osnovu uredbe o radu Skupštine. * Član 143 izbrisan je amandmanom 4. * 144 je prebačen u Poglavlje I – Osnovne odredbe, amandmanom 5.


48

2. Svaka izmena zahteva odobrene dve trećine (2/3) svih poslanika Skupštine, uključujući dve trećine (2/3) svih poslanika Skupštine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike zajednica koje ne čine većinu u Republici Kosovo.

3. Izmene ovog Ustava se mogu usvojiti od strane Skupštine samo ukoliko je Predsednik Skupštine Kosova predložio amandman Ustavnom sudu, kako bi se osiguralo da predloženi amandman ne umanjuje prava i slobode garantovane poglavljem II ovog Ustava.

4. Izmene Ustava stupaju na snagu nakon usvajanja istih od strane Skupštine Republike Kosovo.

Član 145*

[Kontinuitet Međunarodnih Sporazuma i Primenljivog Zakona] 1. Međunarodni sporazumi i ostala akta međunarodne saradnje, koja a su na snazi na

dan stupanja na snagu ovog Ustava, će ostati na snazi, do momenta kada se ti sporazumi ili akti ponovo sklope ili kada se ponište u saglasnosti sa uslovima istih, ili zamene novim međunarodnim sporazumima ili ostalim aktima kojima se regulišu ista pitanja i koja su usvojena u saglasnosti sa ovim Ustavom.

2. Primenljivi zakon na dan stupanja na snagu ovog Ustava nastavlja da se sprovodi, dok god je u saglasnosti sa ovim Ustavom, i dok god se ne ukine, zameni ili izmeni u saglasnosti sa ovim Ustavom.

Poglavlje XIV

Prelazne Odredbe

Član 146* [Međunarodni Civilni Predstavnik]

Bez obzira na odredbe ovog Ustava: 1. Međunarodni Civilni Predstavnik i ostale međunarodne organizacije i akteri,

mandat kojih je određen Sveobuhvatnim Predlogom o Rešenju Statusa Kosova, od dana 26. marta 2007., uživaju mandat i ovlašćenja određena Sveobuhvatnim Predlogom, uključujući zakonita prava, privilegije i imunitet.

2. Svi organi vlasti Republike Kosovo su dužni da potpuno sarađuju sa Međunarodnim Civilnim Predstavnikom, međunarodnim organizacijama i akterima, mandat kojih je regulisan Sveobuhvatnim Predlogom o Rešenju Statusa Kosova, od dana 26. marta 2007., i između ostalog su dužni da ozakone njihove odluke ili akta.

Član 147*

[Konačna Vlast Međunarodnog Civilnog Predstavnika] Bez obzira na ostale odredbe ovog Ustava, Međunarodni Civilni Predstavnik, na osnovu Sveobuhvatnog Predloga o Rešenju Statusa Kosova, od dana 26. marta 2007.,

* 145 je prebačen u Poglavlje I – Osnovne odredbe, amandmanom 6. * Član 146 izbrisan je amandmanom 7. * Član 147 izbrisan je amandmanom 8.


49

ima konačnu vlast na Kosovu u pogledu tumačenja civilnih aspekata Sveobuhvatnog predloga. Nijedan organ vlasti na Kosovu nije ovlašćen za razmatranje, umanjivanje ili ograničavanje mandata, ovlašćenja i obaveza, određenih ovim i članom 146.

Član 148* [Prelazne Odredbe Skupštine Kosova]

1. U prva dva izborna mandata posle usvajanja Ustava, Skupština Repubike Kosovo

će imati dvadeset (20) mesta rezervisanih za predstavnike zajednica koje ne čine većinu na Kosovu, i to na sledeći način: deset (10) mesta će biti dodeljeno strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima koji su izjavili da zastupaju zajednicu kosovskih Srba, a deset (10) mesta biće dodeljeno drugim zajednicama na sledeći način: zajednici Roma jedno (1) mesto; zajednici Aškalija jedno (1) mesto; zajednici Egipćana jedno (1) mesto, a jedno (1) dodatno mesto biće dodeljeno zajednici Roma, Aškalija ili Egipćana u zavisnosti od tog koja zajednica ima najveći ukupan broj glasova; Bošnjačkoj zajednici tri (3) mesta, Truskoj zajednici dva (2) mesta i Goranskoj zajednici jedno (1) mesto. Svako mesto koje je osvojeno na izborima biva pridodato onim deset (10) mesta rezervisanim za zajednicu kosovskih Srba i drugim zajednicama.

2. Bez obzira na stav 1 ovog člana, postojeći mandat na dan stupanja na snagu ovog Ustava će se smatrati kao prvi izborni mandat Skupštine, u slučaju da isti traje najmanje dve godine od dana stupanja na snagu ovog Ustava.

Član 149*

[Prvobitno Usvajanje Zakona od Vitalnog Interesa] Bez obzira na odredbe člana 81 ovog Ustava, zakoni od vitalnog interesa navedeni u tom članu, će se prvobitno usvojiti većinom glasova poslanika Skupštine koji su prisutni i koji glasaju.

Član 150* [Proces Imenovanja Sudija i Tužioca]

1. Sveobuhvatna procena koja se širom Kosova sprovodi u cilju utvrđivanja

podobnosti svih kandidata za stalna imenovanja na položaje sudija i tužilaca na Kosovu, do navršavanja zakonom određene starosne dobi potrebne za penziju, nastavit će da se odvija u skladu sa Administrativnom naređenjem 2008/2 i na ovaj postupak neće uticati prestanak mandata UNMIKa, ili stupanje na snagu ovogUstava.

2. Svi uspešni kandidati koje SPGS naimenuje ili ponovo imenuje kao sudije i tužioce u postupku naimenovanja nastaviće da obavljaju svoje dužnosti sve do prirodnog isteka svojih mandata, ili sve dok ne budu razrešeni svoje dužnosti u skladu sa zakonom.

* Član 148 izbrisan je amandmanom 9. * Član 149 izbrisan je amandmanom 10. * Član 150 izbrisan je amandmanom 11.


50

3. Nezavisna Komisija za imenovanje sudija i tužilaca pisanim putem podnosi Sudskom savetu Kosova preporuke o kandidatima za imenovanje ili ponovno imenovanje sudija ili tužioca, koji vrši konačnu vlast u predlaganju kandidata za imenovanje i ponovno imenovanje sudija i tužioca, Predsedniku Kosova.

4. Svi uspešni kandidati koji su imenovani ili ponovno imenovani kao sudije i tužioci od strane predsednika Kosova, a na predlog Kosovskog Pravosudnog Veća kao deo Postupka naimenovanja, ostaće na svojim položajima sve do prirodnog isteka svojih mandata ili dok ne budu razrešeni svojih dužnosti u skladu sa zakonom.

5. Bez obzira na odredbe člana 105 ovog Ustava, mandat svih sudija i tužioca koji su uspešno prošli proces imenovanja kao što je određeno ovim članom i koji su sprovodili svoju funkciju najmanje dve godine pre imenovanja, na osnovu ovog člana, je stalan do penzionisanja, kao što je i određeno zakonom, osim ako se isti razreši u saglasnosti sa zakonom.

Član 151*

[Privremeni Sastav Sudskog Saveta Kosova] Do kraja međunarodnog nadgledanja i sprovođenja Sveopšteg predloga za rešenje statusa Kosova, od dana 26. marta 2007., Sudski savet Kosova će se sačinjavati: 1. Pet (5) članova biće kosovski članovi Nezavisne komisije za sudije i tužioce čiju je

podobnost ispitala Nezavisna komisija za sudije i tužioce kao deo prve faze postupka imenovanja, u skladu sa Administrativnim naređenjem 2006/18. Od ovih pet (5) članova, jedan (1) član sudija i jedan (1) član tužilac, slučajno izabrani, će služiti u Sudskom savetu Kosova do isteka njihovog mandata, nakon čega će biti zamenjeni jednim (1) sudijom i jednim (1) tužiocem, čija je podobnost ispitana od strane Nezavisne komisije za sudije i tužioce i koji su izabrani od strane svojih kolega, pridržavajući se metoda koje obezbeđuju najširu zastupljenost sudstva i tužilaštva. Preostalo dvoje (2) sudija i jedan tužilac, iz redova pet (5) članova Nezavisne komisije za sudije i tužioce će raditi u Sudskom savetu Kosova. u periodu od dodatnih godinu dana nakon isteka svojih mandata, nakon čega će biti zamenjeni u skladu sa istim postupkom kao njihove prethodne kolege Nezavisne komisije za sudije i tužioce. U slučaju osnivanja tela koje bi bilo odgovorno za pitanja koja se odnose na imenovanje, disciplinski postupak i razrešenje tužilaca, svih pet preostalih članova Sudskog saveta Kosova će postati sudije.

2. Osam (8) preostalih članova Saveta će se izabrati od strane Skupštine Kosova na način koji je utvrđen ovim Ustavom, osim ako dvoje (2) od četvoro (4) članova izabranih od strane poslanika Skupštine koji zauzimaju mesta dodeljena tokom podele mesta moraju biti međunarodni članovi, od kojih je jedan sudija, izabran od strane Međunarodnog civilnog predstavnika na osnovu predloga Misije za Evropsku bezbednost i odbrambenu politiku. Jedan od međunarodnih članova treba da bude sudija.

* Član 151 izbrisan je amandmanom 12.


51

Član 152* [Privremeni Sastav Ustavnog Suda]

Do kraja međunarodnog nadgledanja i sprovođenja Sveopšteg predloga za rešenje statusa Kosova, od dana 26. marta 2007., Ustavni sud će sačinjavati: 1. Šest (6) od devet (9) sudija imenuje Predsednik Republike Kosovo, na predlog

Skupštine. 2. Od šest (6) sudija, dvoje (2) će imati mandat od tri godine, bez mogućnosti

ponovnog izbora, dvoje (2) sudija će imati mandat od šest godina, bez mogućnosti ponovnog izbora, i dvoje (2) će imati mandat od devet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. Početni mandat sudija bira žrebom Predsednik Republike Kosovo, odmah nakon njihovog imenovanja.

3. Od šest (6) sudija, četvoro (4) se bira na osnovu dve trećine (2/3) glasova poslanika Skupštine koji su prisutni i glasaju. Dvoje će se izabrati na osnovu većine glasova poslanika Skupštine nakon saglasnosti većine poslanika Skupštine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike zajednica koje ne čine većinu na Kosovu.

4. Troje (3) međunarodnih sudija imenuje Međunarodni civilni predstavnik, nakon konusltacije sa Predsednikom Evropskog suda za ljudska prava. Troje (3) sudija neće biti stanovnici Kosova ili neke susedne zemlje.

5. Međunarodni civilni predstavnik će odlučiti o tome kada ističe mandat međuna-rodnim sudijama i isti će biti zamenjeni na osnovu Ustavom utvrđenih pravi.

Član 153*

[Međunarodno Vojno Prisustvo] Bez obzira na ostale odredbe ovog Ustava, Međunarodno Vojno Pristusvo, uživa mandat i ovlašćenja određena relevantnim međunarodnim instrumentima, uključujući Rezoluciju 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija i Sveobuhvatni predlog o rešenju statusa Kosova, od dana 26. marta 2007. Predsedavajući Međunarodnog vojnog prisustva, u saglasnosti sa Sveobuhvatnim predlogom o rešenju statusa Kosova, od dana 26. marta 2007. predstavlja konačnu vlast operativne oblasti u tumačenju aspekata pomenutog sporazuma, koji se tiču Međunarodnog vojnog prisustva. Nijedan organ lvasti Republike Kosovo ne može razmatrati, umanjiti ili ograničiti mandat, ovlašćenja i obaveze, pomenute u ovom članu.

Član 154* [Kosovski Zaštitni Korpus]

Kosovski zaštitni korpus će se raspustiti u roku od jedne godine od stupanja na snagu ovog Ustava. Do raspuštanja, Međunarodno vojno prisustvo će, u saradnji sa Međunarodnim civilnim predstavnikom i Republikom Kosova, vršiti izvršnu vlast nad kosovskim zaštitnim korpusom i doneće odluku o raspuštanju istog.

* Član 152 izbrisan je amandmanom 13. * Član 153 izbrisan je amandmanom 14. * Član 154 izbrisan je amandmanom 15.


52

Član 155* [Državljanstvo]

1. Svi zakoniti građani Kosova na dan usvajanja ovog Ustava, uživaju pravo

državljanstva Republike Kosovo. 2. Republika Kosovo priznaje pravo na sticanje državljanstva Republike Kosovo, bez

obzira na njihovo sadašnje mesto boravka i državljanstvo koje imaju, svim građanima bivše Savezne Republike Jugoslavije, koji su imali stalno boravište na Kosovu na dan 1. januara 1998 i njihovim direktnim potomcima.

Član 156*

[Izbeglice i Interno Raseljena Lica] Republika Kosova promoviše i olakšava bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i interno raseljenih lica, i pomaže istima da povrate svoju imovinu i lične stvari.

Član 157* [Stalni Revizor Kosova]

Do kraja međunarodnog nadzora i sprovođenja Sveobuhvatnog predloga o rešavanju statusa Kosova, od dana 26. marta 2007., Stalni revizor Republike Kosovo će biti međunarodni predstavnik kojeg imenuje Međunarodni civilni predstavnik.

Član 158* [Centralna Bankarska Uprava]

Do kraja međunarodnog nadzora i sprovođenja Sveobuhvatnog predloga o rešavanju statusa Kosova, od dana 26. marta 2007., Guvernera Centralne banke Republike Kosovo će imenovati Predsednik Republike Kosovo, nakon odobrenja od strane Međunarodnog civilnog predstavnika.

Član 159* [Imovina i Društvena Preduzeća]

1. Sva društvena preduzeća koja su u potpunosti ili delimično bila pod društvenim

vlasništvom, pre stupanja na snagu ovog Ustava će se privatizovati bez ikakvih odlaganja u saglasnosti sa zakonom.

2. Sav interes imovine i preduzeća u društvenom vlasništvu na Kosovu će biti u vlasništvu Republike Kosovo.

* Član 155 prebačen je u Poglavlje I – Osnovne odredbe, amandmanom 16. * Član 156 prebačen u Poglavlje II, amandmanom 17. * Član 157 izbrisan je amandmanom 18. * Član 158 izbrisan je amandmanom 19. * Član 159 izbrisan je amandmanom 20.


53

Član 160* [Vlasništvo Društvenih Preduzeća]

1. Sva preduzeća Republike Kosovo koja su pod društvenim vlasništvom će biti pod

vlasništvom Republike Kosovo. Sve obaveze koje se tiču prava vlasništva će biti obaveze Republike Kosovo. Zakonom se može odobriti da Vlada Kosova privatizuje, da u najam ili pod koncesiju sva preduzeća u društvenom vlasništvu, na zakonom propisan način.

2. Pravo vlasništva, koje se tiče nekog preduzeća pod društvenim vlasništvom, a koje funkcioniše samo na nivou neke opštine ili na određenom broju opština, će pripasti opštini ili relevantnim opštinama. Sve obaveze koje se tiču takvih prava vlasništva su obaveze opštine ili relevantnih opština. Skupština može zakonom identifikovati neko takvo preduzeće i opštinu ili opštine koje imaju pravo vlasništva i obaveze koje se tiču istih. Ukoliko se to dozvoljava zakonom, opština ili opštine mogu privatizovati, dati u najam ili pod koncesiju preduzeća u društvenom vlasništvu.

Član 161*

[Transzicija Institucija] 1. Osim u onim situacijama kada Ustav drugačije određuje, sve nadležnosti,

odgovornosti i obaveze institucija određene ovim Ustavom, će se preneti tim institucijama na dan stupanja na snagu ovog Ustava. Trajanje mandata svake institucije pre stupanja na snagu ovog Ustava, će ostati isti i nepromenljiv do redovnog isteka, ili do narednih izbora.

2. Do prvih parlamentarnih izbora nakon stupanja na snagu ovog Ustava, Predsedništvo Skupštine nastavlja da sprovodi nadležnosti predviđene postojećim mandatom. Nakon prve konstitutivne sednice Skupštine, nakon stupanja na snagu ovog Ustava, izvršiće se restrukturisanje Predsedništva Skupštine na osnovu odredbi ovog Ustava.

3. Odredbe člana 70.3 (3) se neće primenjivati do konstitutivne sednice Skupštine nakon prvih parlamentarnih izbora nakon stupanja na snagu ovog Ustava.

4. Do osnivanja Tužilačkog saveta Kosova, Sudski savet Kosova će sprovoditi funkcije i odgovornosti istog.

Član 162

[Stupanje na Snagu] Ustav Republike Kosovo stupa na snagu 15. juna 2008. Odluka Skupštine Republike Kosovo Br. V-027 dana 9 Aprila 2012.

* Član 160 izbrisan je amandmanom 21. * Član 161 izbrisan je, a ujedno je dodat novi član kao prelazna odredba, amandmanom 22.


54

Skupština Republike Kosova; Na osnovu člana 65 (2) Ustava Republike Kosova, Usvaja

AMANDIRANJE USTAVA REPUBLIKE KOSOVA U VEZI ZA ZAVRŠETKOM MEĐUNARODNOG NADGLEDANJA

NEZAVISNOSTI KOSOVA

Amendman 1 Člana 58, stav 4, preformuliše se i glasi: 4. Republika Kosovo će, po potrebi, usvojiti adekvatne mere za promociju potpupe i

delotvorne ravnopravnosti pripadnika zajednica, u svim oblastima; ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog života, i puno i delotvorno učešće zajednica i njihovih pripadnika u javnom životu i odlučivanju. Takve mere neće se smatrati diskriminatrskim delom”.

Amendman 2

Člana 81, stav 1 reformuliše se i glasi: 1. Za usvajanje, izmenu ili stavljanju van snage zakona u nastavku, potreban je glas

većina skupštinskih poslanika i i skupštinskih poslanika koji iamju zagarantovana mesta, za predstavnike zajednica koje nisu u većini“.

Amandman 3

Člana 81, stav1, tačka (5) se briše i reformuliše se i glasi:

(5) Zakoni o zaštiti kulturnog nasleđa i specijalnih zaštitnih zona;

Amandman 4 Član 143 briše se.

Amandman 5 Član 144 (Amandmandovanje), prenosi se u Poglavlje I. – OSNOVNE ODREDBE

Amandman 6 Član 145 (kontinuitet međunarodnih sporazuma i primenjivog zakonodastva) preneti u Poglavlju I. – OSNOVNE ODREDBE.

Amandiranje Ustava Republike Kosovo u vezi za…

55




Amandman 10 Član 149. briše se.






Amandman 16 Član 155 (Državljanstvo), preneti u I. Poglavlje, - OPŠTE ODREDBE

Amandman 17 Član 156. (Izbeglice i raseljena lica unitar zemlje), preneti u II. Poglavlje Ustava.



56


Amandman 20

Član 159. briše se.


Amandman 22 Član 161 briše se i dodaje novi član kao „prelazne odredbe“ sa tekstom u nastavku:

Član 161 Prelazne odredbe

Pojedinci, imenovani od Međunarodnog civilnog predstavnika, u skladu sa sveobuhvatnim predlogom za rešenje statusa Kosova, od 26. marta 2007.godine, čiji mandat nije istekao pre proglašenja okončanja nadgledane nezavisnosti, nastavitiće sa obavljanjem njihovih funkcija u institucijama u kojima su do kraja navedenog mandfdata. Kosovo će tim pojedincima pružiti iste privilegije i imunitete koje uživaju diplomatski predstavnici i njihove porodice, prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima. Odluka Skupštine Republike Kosovo Br.04-V-436 dana 7 septembar 2012 SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 25 / 07 SEPTEMBAR 2012, PRIŠTINA

Amandiranje Ustava Republike Kosovo

57

Skupština Republike Kosova, Na osnovu člana 65 (2) Ustava Republike Kosova, Usvojila je

AMANDIRANJE USTAVA REPUBLIKE KOSOVA

I. Amandman br. 23

U članu 65, iza tačke (14) dodaje se tačka (15), čiji tekst glasi: “(15) daje amnestiju odgovarajućim zakonom, koji se usvaja dvo trećinom (2/3) glasova svih poslanika Skupštine”.

II. Ustavne izmene stupaju na snagu odmah nakon njihovog usvajanja u Skupštini Republike Kosova. Odluka Skupština Republike Kosova, Br. 04-V-553, 14 mart 2013 godine. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 7 / 26 MART 2013


58

ZAKON Br. 03/L-073 O OPŠTIM IZBORIMA U REPUBLICI KOSOVA

Sadržaj Poglavlje I: Osnovne odredbe ...................................................................................................................... 59 Poglavlje II: Pravo glasa, biračke liste i period prigovore i potvrđivanje biračkih spiskova ....................... 64 Poglavlje III: Registracija političkih partija i certifikacija političkih subjekata............................................ 67 Poglavlje IV: Certifikacija kandidata ........................................................................................................... 73 Poglavlje V: Kodeks ponašanja političkih subjekata, njihovih pristalica i kandidata ................................... 75 Poglavlje VI: Ograničenje troškova kampanje i iznošenje finansija............................................................. 79 Poglavlje VII: Vođenje kampanje i obaveštenje o političkim događajima ................................................... 82 Poglavlje VIII: Mediji tokom predizborne kampanje ................................................................................... 82 Poglavlje IX: Posmatrači izbora................................................................................................................... 85 Poglavlje X: CIK.......................................................................................................................................... 87 Poglavlje XI: Opštinske izborne komisije .................................................................................................... 93 Poglavlje XII: Odbori biračkih mesta........................................................................................................... 96 Poglavlje XIII: Biračka mesta i glasanje ...................................................................................................... 99 Poglavlje XIV: Glasanje van Kosova......................................................................................................... 104 Poglavlje XV: Glasanje lica sa posebnim potrebama ................................................................................. 105 Poglavlje XVI: Proces brojanja glasova i objavljivanje rezultata izbora .................................................... 105 Poglavlje XVII: Informacije za glasače i medije........................................................................................ 107 Poglavlje XVIII: Izborni sistem za skupštinu Kosova................................................................................ 108 Poglavlje XIX: Troškovi izbora ................................................................................................................. 111 Poglavlje XX: Izborne žalbe i komisija za molbe i žalbe ........................................................................... 112 Poglavlje XXI: Prelazne i završne odredbe ................................................................................................ 115

Skupština Republike Kosova, Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosova, U cilju organizovanja slobodnih, pravičnih i demokratskih izbora za Skupštinu Kosova, radi jačanja demokratske vlasti na Kosovu, Usvaja

ZAKON O OPŠTIM IZBORIMA U REPUBLICI KOSOVA

POGLAVLJE I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Svrha zakona Svrha ovog zakona je regulisanje:

Zakon Br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosova

59

a) izbornog sistema za izbore Skupštine Republike Kosovo; b) finansiranje i održavanje izbora za Skupštinu Republike Kosovo; c) priznavanje i zaštita prava na glasanje i uslova glasanja; d) održavanje i obezbedjivanje ispravnosti biračkih spiskova; e) registraciju političkih partija i certifikacija političkih subjekata; f) odgovornosti funkcionisanja Centralne Izborne Komisije; g) uspostavljanje i funkcionisanje IKMŽ; h) organizovanje i funkcionisanje izbornih komisija i odbora; i) pravila o akreditaciji posmatrača izbora, kao i njihova prava i odgovornosti; j) određivanje troškova kampanje i obaveze otkrivanja finansija; k) pokrivanje izbornih kampanja od strane medija; l) kodeks ponašanja političkih subjekata, njihovih kanidata i pristalica; m) procedure glasanja, brojanje i objavljivanje rezultata; n) sankcije i novčane kazne u slučaju kršenja odredbi ovog zakona.

Član 2.

Osnovna načela

Sprovođenje i upravljanje izborima za Skupštinu Kosova i zakoni koji se tiču izbora se moraju povinovati sledećim načelima: - Izbori za Skupštinu Kosova se moraju organizovati na osnovu slobodnog,

univerzalnog, jednakog, direktnog i tajnog glasanja, u skladu sa ovim zakonom i pravilima CIK.

- Glasači imaju jednako pravo glasa i imaju pravo da daju jednak broj glasova na istim izborima.

- Svaki građanin Kosova ima pravo glasa i izbora, bez ikakve diskriminacije na osnovu rase, etničke pripadnosti, boje, jezika, pola, verskog ili političkog uverenja, obrazovanja, društvene afilijacije ili sličnog, u skladu sa odredbama ovog zakona.

- Upravni organi izbora trebaju sprovoditi aktivnosti obučavanja glasača kako bi ih upoznali sa izbornom procedurom i pravilima zaštite prava na glasanje. U tu svrhu, upravni organi izbora moraju pripremiti materijal o izborima na jezicima zajednica u onim geografskim područjima na kojima iste žive, kao i putem medija koji emituju program na jezicima manjina.

- Sloboda i privatnost davanja glasa je garatnovana. Niko nema pravo da uskrati pravo glasa nekom građaninu, niti da ga/je prisili na bilo koji način, smatra odgovornim za glas ili zahteva, protiv volje istoga, da povuče svoj glasi ili izjavi zašto nije glasao/la.

- Izbori o Skupštini Kosova treba da odraze geografsku zastupljenost svih regiona na Kosovu.

- Svi politički subjekti imaju pravo na kampanju i izbornu propagandu putem medija, održavanjem političkih događaja, objavljivanja i prosleđivanja i objavljivanjem izbornog materijala, na zakonit način u saglasnosti sa primenjivim zakonom i pravilima.

- Politički subjekti imaju pravo na jednaku mogućnost korišćenja radija i televizije, javna sredstava i ostale oblike podrške.

- Korišćenje javnih kancelarija, resursa ili osoblja bilo koje institucije na centralnom


60

ili lokalnom nivou u svrhu podržavanja političkih subjekata na izborima je strogo zabranjeno. Politički subjekti nikako ne smeju koristiti funkcije javnih službenika, resurse ili osoblje u svrhu izborne kampanje.

- Svi politički subjekti i izborna tela su dužni da poštuju odredbe koje se tiču polne jednakosti, kao što je i regulisano ovim zakonom.

- Svi politički subjekti, njihove pristalice i ostale institucije su dužne da poštuju osnovne principe, određene ovim članom, a koji se tiču slobodnih, pravilnih i informativnih izbora u duhu demokratske tolerancije, mira i poštovanja vladavine zakona.

Član 3.

Definicije

U svrhu ovog zakona, „Akreditovani posmatrači“ znači predstavnik certifikovanog političkog subjekta, NVO, vladinih i međuvladinih organizacija, kao i međunarodnih organizacija specijalizovanih i uključenih u zaštitu ljuskih prava, stranih zemalja ili medija koji su podneli zahtev da nadgledaju izbore i kojima je data dozvola od strane CIK, u skladu sa pravilima ovog zakona i pravilima CIK, „Aktivnosti političke kampanje“ se odnosi na sve političke skupove, okupljanja, javna obaveštenja i sve ostale aktivnosti dizajnirane u smislu političkih propagandnih poruka za izbore; „Biračka mesta“ (BM) se odnosi na prostoriju, salu ili sličan objekat namenjen glasanju na dan izbora, sa dvorištem od 25 metara prečnika od ulaza u zgradu u kojoj se nalazi biračko mesto; „Birački centar“ (BC) se odnosi na zgradu u kojoj se nalazi jedno ili više biračkih mesta, koja su namenjena glasanju i mora imati dvorište od 25 metara prečnika od ulaza u zgradu; „Birački spisak“ (BS) se odnosi na spisak svih birača kao što je i regulisano članom 7.1 ovog zakona; „CIK“ se odnosi na Centralnu Izbornu Komisiju, nezavisni organ stručnjaka koji su odgovorni za upravljanje izborima. „Certifikovani politički subjekat(i)“ se odnosi na politički subjekat, tj. političku partiju, koaliciju političkih partija, građanske inicijative i nezavisne kandidate, koji je certifikovan od strane CIK, u saglasnosti sa ovim zakonom i pravilima CIK; „Centralni registar građana“ se odnosi na registar građana, koji je uspostavljen u saglasnosti sa Zakonom o državljanstvu i u saglasnosti sa ovim zakonom; „Centar za prebrojavanje i rezultate“ (CPR) se odnosi na mesto gde se prebrojavaju Uslovni glasački listići (UGL), glasački listići kojima je glasano putem pošte, i svi redovni glasački listići se, kao što je i određeno od strane CIK ili IKMŽ proveravaju i tabeliraju, OZUR sa svakog BM i sakuplja konačne rezultate; „Događaj“ se odnosi na javna zatvorena ili otvorena politička okupljanja, skupove, marševe, govore ili bilo kakve druge aktivnosti koje imaju za cilj širenje političkih poruka, sa ciljem dobijanja podrške od birača; „Dugovanja“ se odnosi na novčane iznose koje je politički subjekat dužan da plati drugim licima;


61

„Državljani Kosova / stanovnici Kosova“ su osobe koje ispunjavaju uslove određene članom 28 Zakona o državljanstvu; „Finansijski predstavnik“ se odnosi na osobu koja je lično odgovorna za finansije političkog subjekta, koja brine o tome da subjekat funkcioniše u saglasnosti sa zakonom i komunicira sa Sekretarijatom CIK, u odnosu na Finansijske izveštaje kampanje subjekta. „Glasači van Kosova“ se odnosi na lica van Kosova koja koriste neko od načina za glasanje van teritorije Kosova, kao što je i određeno pravilima CIK; Građanske inicijative“ se odnosi na grupe lica koji su se dobrovoljno udružili na osnovu jednakih ideja, interesa ili stavova, sa ciljem izbora njihovog kandidata, ali koji ne žele da formiraju političku partiju; „Imovina“ se odnosi na nepokretnu i pokretnu imovinu pod neposrednim ili posrednim vlasništvom, uključujući gotovinu ili bankarske depozite, kao i sva sredstva stečena prodajom, dispozicijom ili nekim drugim sporazumom, vrednost vlastitog preduzeća, i svu ostalu imovinu čija vrednost prelazi petsto evra (500€) i koja je ekonomski funkcionalna više od tri (3) godine; „IKMŽ“ se odnosi na Izbornu komisija za molbe i žalbe“ je nezavisni organ koji je zadužen za razmatranje žalbi koje se odnose na proces izbora. „Izbori“ se odnosi na izbore za Skupštinu Kosova; „Jednak pristup“ se odnosi na pravičan i proporcionalan pristup štampanim i elektronskim medijima tokom perioda medijskog pokrića, plasiranja i dovoljno prostora u štampanim medijima, bez ikakve diskriminacije certifikovanih političkih subjekata; „Javni radio-difuzni servis“ se odnosi na neprofitabilni javni servis Kosova, kao što je i određeno Zakonom o Radio-televiziji Kosova; „Javni službenik“ se odnosi, ali nije ograničeno, na osobu koja je u radnom odnosu i radi pri administrativnom odeljenju Vlade, opštinske administracije ili organa, i slične institucije, i koja dobija novčanu naknadu iz sredstava Konsolidovanog budžeta Kosova. „Konačna lista birača“ (KLB) se odnosi na listu birača kao što je i određeno članom 8.6; „Kancelarija” se odnosi na Kancelariju za registraciju političkih partija i certifikaciju, koja deluje u okviru CIK, kao što je i određeno zakonom na snazi; „Kandidat“ se odnosi na kandidata za Poslanika Skupštine Kosovo, koji se kandiduje u ime političke partije ili građanske inicijative; „Koalicija“ se odnosi na koaliciju dva ili više politička subjekta; „Konačna lista birača u biračkom mestu“ (KLB BM) se odnosi na listu birača tog BM, gde će se unositi potpisi svih glasača koji glasaju na tom BM; „Kontakt osoba“ se odnosi na lice koje je ovlašećeno da kontaktira u ime političkog subjekta sa Kancelarijom, o ne finansijskim pitanjima; „Lista balansa“ se odnosi na obrazac objavljivanja finansija, aktiva, dugova i saldo-a kao što je i regulisano ovim članom; “Mediji” se odnosi na sve radi i TV stanice koje emituju program na teritoriji Kosova i koje su licencirane od strane Nezavisne Komisije za Medije, uklucujuci i pisane medije; „Nezavisni kandidat“ se odnosi na kandidata za Poslanika Skupštine Kosovo, koji ne


62

pripada ni jednoj političkoj partiji ili građanskoj inicijativi i ne učestvuje ispred bilo kojeg Političkog subjekta; „Nevladina organizacija“ (NVO) se odnosi na nevladine organizacije registrovane u saglasnosti sa odredbama zakona na snazi; “Obrazac za usklađivanje rezultata“ (OUR) se odnosi na obrazac koji CIK potvrđuje pre svakih izbora u svrhu usklađivanja rezultata u biračkim centrima; “Opštinska Izborna Komisija (OIC)” je organ koji je odgovoran za sprovođenje izbornih aktivnosti u datoj opštini; „Opština“ znači termin određen članom 124 Ustava Republike Kosovo; “Period za prigovore i potvrđivanje ” se odnosi na period nakon objavljivanja izbora od strane Predsednika Kosova, tokom kojeg glasači mogu uložiti prigovore, u skladu sa postupcima utvrđenim pravilima CIK, na bilo kakve nepravilnosti ili propuste koji se nalaze na Biračkom spisku. „Politička partija“ se odnosi na organizaciju lica koja su se dobrovoljno udružila na osnovu zajedničkih ideja, interesa ili stavova, u svrhu uticaja na izbor svojih kandidata ili kao što je i definisano zakonom na snazi; „Politički subjekat“ se odnosi na Političku partiju, koaliciju, građansku inicijativu ili nezavisnog kandidata; „Period kampanje“ se odnosi na period od trideset (30) dana za izbornu kampanju političkih subjekata, koji se završava dan pre izbora; „Posebno glasanje“ (PG) se odnosi na donešeni sporazum i proceduru za one birače koji mogu glasati na Kosovu, a koji to ne mogu uraditi lično na BM, na kojem trebaju glasati na dan izbora; „Politički reklamni spot“ se odnosi na reklamu političke prirode koja predstavlja stavove certifikovanog političkog subjekta a koji se emituje putem elektronskog medija; „Plaćanje“ se odnosi na prenos naknade koja ima neku vrednost, uključujući plaćanje u naturi. Plaćanje je izvršeno kad je korist od plaćanja stečena; „Prihod“ se odnosi na bilo koji iznos novca primljen kao članarina, dažbina, zajam, dozvoljeni doprinos; doprinos iz inostranstva od lica, preduzeća ili bilo kakve organizacije; donacije, vrednost dozvoljenog priloga u obliku robe ili usluga, i uplata za politički subjekat; „Prilog“ se odnosi na poklon, povlasticu, donaciju, ili bilo kakvu ostavštinu dodeljenu političkom subjektu, bilo da je u gotovom ili u naturi, i uključujuje plaćanje dugova političkog subjekta i provizije, osim komercijalnih, u vezi sa bilo kakvom imovinom, zajmom, uslugom ili prostorijama kojima se služi ili od njih ima koristi taj subjekat. Usluge koje političkom subjektu dobrovoljno pruži pojedinac u svoje slobodno vreme i bez naknade se ne smatraju prilogom. Prilog je izvršen kad politički subjekat stekne korist od priloga; „Privatni emiteri“ se odnosi na emitere koji nisu u javnom vlasništvu; „Saldo“ se odnosi na razliku između imovine i obveznica; “SCIK” se odnosi na Sekretarijat CIK „Skupština“ znači Skupština Kosova; “Sredstvo” se odnosi na materijalne i nematerijalne predmete kao što je i određeno primenjivim pravilima institucija, kao što su vozila, potrošni materijal, mašine za fotokopiranje, telefon, mobilni telefon, opremu za kancelariju, prostorije.


63

”Tribunal“ se odnosi na Međunarodni Krivični Tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY) „Troškovi“ se odnosi na plaćanje ili kupovinu robe, materijala, rada ili usluga, bilo da je to materijalne ili nematerijalne prirode. Trošak je napravljen na dan kada je izvršeno plaćanje ili na dan kad su roba, materijal, rad ili usluge dostavljeni, koje god nastupi ranije; „Troškovi kampanje“ se odnosi na troškove tokom perioda kampanje za potrebe ili sa direktnim uticajem na izbore, bez obzira da li su napravljeni u cilju podrške posebnom kandidatu, političkoj partiji, koaliciji ili inicijativi građana, kao što su troškovi za reklame putem medija, političke spotove, materijal za kampanju, uključujući letke, postere, bedževe; reklame na bilbordima. Ovo se ne odnosi na troškove napravljene u vezi sa redovnim radom političkog subjekta. Roba ili usluge za koje je izvršeno plaćanje pre perioda kampanje za upotrebu tokom perioda iste, takođe se smatraju troškovima kampanje; „Uslovni glasački listić“ (UGL) se odnosi na prazan glasački listić koji će se koristiti u BM na kojima se održava Uslovno glasanje; „Ustav“ se odnosi na Ustav Republike Kosovo; „Zajednica,” se odnosi na grupu zajednica koje pripadaju istoj etničkoj, verskoj ili jezičkoj grupi, tradicionalno prisutnoj na teritoriji Kosova.

Član 4. Datum i objavljivanje Izbora

4.1. Nakon konsultacija sa političkim partijama, Predsednik Republike Kosovo

objavljuje datum izbora za Skupštinu Kosova. 4.2. Izbori za Skupštinu Kosova se trebaju održati u Nedelju, svake četvrte (4)

godine. Izbori se ne mogu održati ranije od šezdeset (60) dana, i nikako kasnije od trideset (30) dana pre isteka mandata.

4.3. Na osnovu Ustavnih ovlašćenja datih Predsedniku, dekret Predsednika koji određuje datum izbora se objavljuje najranije šest (6) a najkasnije četiri (4) meseca pre dana izbora. Dekret treba sadržati i datum izbora.

4.4. Skupština Kosova se bira na mandat od četiri (4) godine, počevši od dana konstitutivnog zasedanja, koji se treba održati najkasnije trideset (30) dana od dana službenog objavljivanja rezultata izbora.

4.5. Nakon raspuštanja Skupštine Kosova, Predsednik raspisuje vanredne izbore, najkasnije deset (10) dana od dana raspuštanja Skupštine. Vanredni izbori se ne mogu održati ranije od trideset (30) niti kasnije od četrdest pet (45) dana od dana raspuštanja Skupštine. Vanredni izbori uređuju se zakonima i pravila CI kao i ostali izbori, osim što CIK može izmeniti vremenske okvire u zavisnosti od potrebe i u saglasnosti sa okolnostima.

4.6. Odluka o raspisivanju izbora se treba objaviti u „Službenom listu Kosova“.


64

POGLAVLJE II PRAVO GLASA, BIRAČKE LISTE I PERIOD PRIGOVORE I

POTVRĐIVANJE BIRAČKIH SPISKOVA

Član 5. Pravo glasa

5.1. Lice koje ima pravo glasa na izborima, u saglasnosti sa zakonom na snazi mora

imati najmanje osamnaest (18) godina na dan izbora i mora ispuniti najmanje jedan od sledećih uslova: a) lice koje je registrovano kao građanin Kosova u Centralnom registru

građana; b) lice koje boravi van Kosova i koje je napustilo Kosovo na dan ili posle 1.

januara 1998. pod uslovom da ispunjava uslove zakona na snazi o pitanjima državljana Kosova; ili

c) lice koje je dobilo status izbeglice, u saglasnosti sa Konvencijom o statusu izbeglica od 28. jula 1951., i Protokola iste od 16. decembra 1966., na dan ili posle 1. januara 1995. i koje ima pravo na registraciju u Centralni registar građana kao građanin Kosova.

5.2. Lice ne može glasati ukoliko: a) služi kaznu koju je odredio Međunarodni krivični tribunal za bivšu

Jugoslaviju („Tribunal“), b) je pod istragom Tribunala i nisu ispoštovalo naredbu za pojavljivanje pred

Tribunalom; ili c) je proglašeno mentalno obolelim, pravosnažnom odlukom suda.

Član 6.

Glasanje na Kosovu i van Kosova

6.1. Lice sa pravom glasa ima pravo da glasa na Kosovu na dan izbora i u okrugu u kojem je registrovano, pod uslovom da njeno/njegovo ime postoji u Centralnom registru građana ili da je registrovano kao građanin Kosova, na dan koji je odredila Centralna Izborna Komisija.

6.2. Lice sa pravom glasa koje se privremeno nalazi van zemlje, ili je raseljeno sa Kosova ima pravo glasa na izborima u saglasnosti sa pravilima i u roku koji je u skladu sa ovim zakonom.

Član 7.

Birački spiskovi 7.1. CIK je dužna da vodi Birački spisak i dužna je obezbediti tačnost i ažuriranje

istog, koji sadrži: a) ažurirane podatke iz Centralnog registra građana svih birača sa pravom

glasa koji su registrovani kao državljani Kosova; b) sve birače sa pravom glasa koji su su se prijavili za glasanje van Kosova.

7.2. Sve birače sa pravom glasa navedene u saglasnosti sa pravilima CIK. Lični


65

podaci o svakom licu uključuju: ime, prezime, datum rođenja, adresu i biračko mesto na kojem treba glasati.

7.3. Kako bi potvrdila glasačko pravo, CIK mora imati pristup registrima, podacima o prebivalištu i ostalim službenim podacima.

7.4. Pristup biračkom spisku treba biti dozvoljen, kao što je i određeno pravilima CIK.

7.5. Sve aktivnosti i dokumenta državnih organa,i sve predstavke i evidencija koja se tiče registracije građana u biračke spiske treba biti besplatna.

7.6. Lični podaci građana na biračkom spisku trebaju biti napisani na jeziku i pismu u saglasnosti sa originalim podacima, sve u skladu sa zakonom o korišćenju jezika na Kosovu.

7.7. Nadležni sud će podneti podatke CIK o licima koja su lišena prava, pravosnažnom odlukom suda. Takvi podaci se dostavljaju na osnovu zahteva CIK.

7.8. Centralni registar građana treba proslediti sve relevantne informacije CIK koje su mu neophodne za održavanje biračkih spiskova, u saglasnosti sa rokovima određenim od strane CIK.

7.9. CIK treba obezbediti elektronsku verziju, kao i štampanu kopiju BS Opštinskoj Izbornoj Komisiji (dalje u tekstu OIK),

Član 8.

Pregled biračkog spiska i period za prigovore 8.1. Birači sa pravom glasa mogu, kao što je određeno članom 9, osporiti netačne i

nepotpune podatke na biračkom spisku u periodu koji je određen za tu svrhu od strane CIK.

8.2. Pre početka perioda za prigovore i potvrđivanje, nakon objavljivanja dana izbora od strane Predsednika Kosova, Sekretarijat CIK će proslediti BS svim OIK u svakoj opštini,kao što je i određeno pravilima CIK i u saglasnosti sa zakonom o zaštiti podataka. Kancelarija CIK će dostaviti BS OIK u svakoj opštini. Šta više, OIK mogu odrediti još neko drugo mesto za pregled BS na svojoj teritoriji, onda kada je to potrebno kako bi se dozvolio pristup istima na teritoriji njihove opštine.

8.3. O žalbama na odluke koje se tiču izmena BS odlučuje prvostepeni sud. 8.4. Pre početka perioda za prigovore CIK je dužna da snabde svaku Kontakt osobu

certifikovanog Političkog subjekta BS. Korišćenje BS, od strane političkog subjekt, u suprotnosti sa Poglavljem V Kodeksa ponašanja političkih subjekata, njihovih pristalica i kandidata, će se smatrati kršenjem ovog zakona. Izmene BS se mogu vršiti samo u saglasnosti sa pravilima CIK.

8.5. CIK je dužna da, na osnovu individualnog zahteva, snabde sve posmatrače izbora BS. Akreditovani posmatrači izbora mogu nadgledati period za prigovore i potvrđivanje u svim onim mestima u kojima su izloženi BS.

8.6. CIK je dužna da, nakon što je javnosti pružena mogućnost podnošenja prigovora na greške ili propuste biračkih spiskova, pre dana izbora, potvrdi da su birački spiskovi u saglasnosti sa važećim zakonom.


66

Član 9. Procedura podnošenja prigovora

9.1. Svi birači sa pravom glasa kao što je i određeno članom 5, mogu pregledati BS,

pod uslovom da on/ona: a) identifikuje sebe pred OIK kao birača sa pravom glasa na Kosovu, koji se

nalazi na BS i podnese jedan od identifikacionih dokumenata: (i) validnu ličnu kartu; (ii) validne putne isprave; (iii) validni pasoš; (iv) validnu vozačku dozvolu; ili

b) identifikuje sebe pred OIK kao lice koje je van Kosova uspešno apliciralo za pravo glasa, podnoseći validnu identifikacionu sliku i potvrdu o registraciji van Kosova.

9.2. Lice koje želi da podnese prigovor na ime za koje smatra da se ne treba nalaziti na BS treba podneti zahtev prvostepenom sudu, jasno iznoseći činjenice koje podržavaju njenj/njegovu tvrdnju i treba uključiti relevantne podatke.

9.3. Lice može podneti zahtev prvostepenom sudu ukoliko sazna da se njeno/njegovo ime ne nalazi na BS. Zahtev treba uključivati sve relevantne podatke.

Član 10.

Proces donošenja odluke 10.1. Sve odluke prvostepenog suda su pravosnažne, uključujući odluke o

uključivanju ili isključivanju imena sa BS. 10.2. Prvostepeni sud će obavestiti CIK ili drugu stranu koja je podnela zahtev i istoj

pružiti mogućnost da podnese odgovor. Svi odgovori se moraju proslediti u roku od dva (2) radna dana od primanja obaveštenja od strane prvostepenog suda, kojem je zahtev podnešen.

10.3. Prvostepeni sud je dužan da, u roku od pet (5) dana, prosledi odluku o zahtevu podnosiocu istog i bilo kojoj drugoj strani, kojoj je upućeno pismeno obaveštenje, u saglasnosti sa stavom 2. ovog člana.

10.4. Zahtevi o nedozvoljenom isključivanju sa biračkog spiska, podnešene poštom ili na neki drugi način, se trebaju podneti prvostepenom sudu 40 dana pre dana izbora.

10.5. Prvostepeni sud neće razmatrati zahteve koji ne ispunjavanju uslove određene Proceduralnim pravilima. Prvostepeni sud može odmah odbiti zahtev ili grupu istih ukoliko isti ne predstavlja “prima facie” slučaj ili ukoliko su neosnovani.

10.6. Prvostepeni sud je ovlašćen da naredi CIK da preuzme popravne mere u odnosu na pokrenuta pitanja, a koja se tiču BS.


67

POGLAVLJE III REGISTRACIJA POLITIČKIH PARTIJA I CERTIFIKACIJA

POLITIČKIH SUBJEKATA

Član 11. Osnovne odredbe

11.1. CIK će, u sklopu SCIK, uspostaviti Kancelariju za registraciju i certifikaciju

političkih partija („Kancelarija“). Kancelarija će biti odgovorna za održavanje registra političkih partija certifikaciju svih političkih subjekat koji će biti uključeni u izbore i ograničenja troškova kampanje i objavljivanja finansija, člana ovog zakona.

11.2. Kancelarijom će upravljati Izvršni direktor koji će podnositi izveštaj CIK. 11.3. Sve registracije koje je vršila Kancelarija za registraciju političkih partija,

uspostavljena u okviru UNMIK-ovog Stuba III (OEBS), u vreme kada ovaj zakon stupi na snagu trebaju se smatrati registrovanima u saglasnosti sa članom 18.1 ovog zakona.

11.4. Registrovana Politička partija se treba certifikovati odmah u vreme izbora i nakon što je ispunila uslove člana 15.3. ovog zakona, osim ako je obavestila Kancelariju o izmenama, u saglasnosti sa ovim zakonom.

11.5. Registrovana Politička partija ili bilo koji drugi aplikan za certifikaciju u skladu sa ovim zakonom, se treba smatrati političkim subjektom. Kancelarija treba uspostaviti i održavati poštansko sanduče za svaki politički subjekat, certifikovan od strane CIK. Sva službena prepiska sa političkim subjektom se treba voditi putem Kontakt osobe i relevantnog poštanskog sandučeta. Subjekti su dužni da redovno proveravaju svoje poštansko sanduče, koje se nalazi u CIK.

Član 12.

Registracija političkih partija 12.1. Aplikacije za registraciju Političkih partija se podnose Kancelariji, u bilo koje

vreme tokom radnog vremena. 12.2. Aplikacije podnešene Kancelariji za registraciju u periodu između dana

objavljivanja izbora od strane Predsednika Kosova i dana izvlačenja listića će se smatrati aplikacijama za certifikaciju političkih subjekat u skladu sa ovim zakonom.

12.3. Aplikacije za registraciju političkih partija se trebaju podneti u skladu sa pravilima određenim od strane Kancelarije, i trebaju uključivati sledeće: a) ime, prezime, adresu i broj telefona predsednika partije; b) ime, prezime, adresu i broj telefona ovlašćenog finanijskog agenta partije; c) ime, prezime, adresu i broj telefona lica koje je ovlašćeno da kontaktira u

ime partije, sa CIK; d) telefonski broj i poštansku adresu sedišta partije; e) izjavu potpisanu od strane Predsednika partije, o poštovanju i pridržavanju

proceduralnih pravila Kodeksa o ponašanju; f) statut partije;


68

g) akronim ili pečat partije; h) ažurirani finansijski izveštaj partije; i) datum poslednjeg okupljanja partije; j) ime i adrese najmanje 500 članova partije koji žive na Kosovu i koji se

nalaze na Biračkom spisku Kosova. 12.4. Kancelarija je dužna da pregleda aplikacije za registraciju u roku od deset (10)

dana od dana dobijanja iste i informiše ovlašćenog predstavnika partije u roku od pet (5) dana od dana zaključivanja provere obrasca za registraciju koji nisu adekvatno popunjeni, pitanja koja se trebaju obraditi ili izmeniti.

12.5. Kancelarija je dužna da, u roku od trideset (30) dana od dana dobijanja aplikacije, da preporuku CIK o statusu aplikacije za registraciju, preporučujući odbijanje registracije ili specifikujući one oblasti za koje su neophodna dalja objašnjenja.

12.6. Sve registrovane političke partije su dužne da podnesu obrazac kao što je i opisano pravilima CIK, kako bi produžile registraciju, najkasnije 31 marta svake kalendarske godine.

12.7. U slučaju nepoštovanja pravila ovog zakona koja se tiču registracije partija će biti isključena iz registra političkih partija.

12.8. Kancearija treba biti informisana o eventualnoj izmeni predsednika političke partije ili finansijskog službenika iste, u roku od pet (5) radnih dana od izmene.

Član 13.

Finansijski izveštaj svake registrovane političke partije će se pregledati jednom godišnje, u saglasnosti sa odredbama ovog Zakona.

Član 14.

14.1. Krivična presuda protiv registrovanog političkog subjekta će rezultirati

isključivanjem političkog subjekta, kao što je određeno od strane suda. 14.2. Ovlašćeni finansijski službenik partije i predsednik iste su odgovorni za

istinitost podataka koji su podnešeni Kancelariji, kao što je i određeno ovim zakonom.

Član 15.

Certifikacija političkih subjekat 15.1. Kako bi izašao na izbore, Politički subjekat treba biti certifikovan za to od strane

CIK. 15.2. Aplikacija za certifikaciju se treba podneti u bilo koje vreme tokom radnog

vremena, šezdeset (60) dana pre izbora. Ni jedna aplikacija, podnešena u periodu od šezdeset (60) dana pre dana izbora, neće biti uzeta u obzir od strane Komisije.

15.3. Registrovana Politička partija se odmah certifikuje, ali je dužna da obavesti Kancelariju u roku od petnaest (15) dana od dana objavljivanja izbora od strane Predsednika Kosova, o bilo kakvim izmenama koje se tiču Predsednika partije,


69

ovlašćenog finansijskog predstavnika i ostalih podataka koji se tiču takvih izmena.

15.4. Registrovana Politička partija koja ne želi da se certifikuje za izbore je dužna da o tome obavesti Kancelariju petnaest (15) dana nakon objavljivanja izbora od strane Predsednika Kosova, da ne želi da učestvuje u izbore, ili o tome da želi da bude certifikovana kao koalicija u saglasnosti sa ovim zakonom.

15.5. CIK je dužna da certifikuje Političke subjekte koji su podneli kompletnu aplikaciju, na osnovu metode i u saglasnosti sa rokom određenim od strane CIK. Takvim aplikacijama se treba priložiti sva neophodna dokumentacija u skladu sa ovim članom, kao što sledi: a) Certifikat o registraciji (broj lične karte u slučaju nezavisnog kandidata); b) ime, prezime, adresa i broj telefona Predsednika subjekta, tamo gde je to

dostupno, i ovlašćenog predstavnika, kao i telefonski broj sedišta političkog subjekt;

c) kopiju pečata partije, ili u slučaju koalicije, kopiju pečata svih političkih partija koalicije i pečata same koalicije;

d) ime, prezime, adresa i broj telefona finansijskog službenika subjekt; e) ime, prezime, adresa i broj telefona lica koje je ovlašćeno za izborni proces

u ime subjekta; f) izjavu potpisanu od strane Predsednika partije, nosioca liste ostalih subjekat,

koja se tiče poštovanja i pridržavanja Kodeksa ponašanja, kao što je i određeno ovim zakonom;

g) izjavu, koja ne sadrži više od 150 reči, na jeziku ili jezicima po svom izboru, u svrhu prosleđivanja iste glasačima van Kosova koji će učestvovati na izborima. Izjava treba biti u skladu sa Kodeksom ponašanja regulisanim ovim zakonom i potpisana od strane Predsednika ili ovlašećnog lica za Politički subjekat; i

h) u slučaju koalicije, to treba biti izjava potpisana od strane Predsednika svake registrovane političke partije koja je u koaliciji koja će učestvovati na izborima, naglašavajući način na koji će se izvršiti podela kandidata i zalaganje istih da poštuju Kodeks ponašanja ovog zakona.

i) u slučaju građanske inicijative, broj lične karte vođe te inicijative, ovlašćenog predstavnika i ovlašćenog finansijskog predstavnika. U slučaju nezavisnog kandidata ili građanske inicijative, kanidat ili vođa može služiti kao ovlašćeni predstavnik i finansijski predstavnik;

j) ime, prezime, adresa i broj telefona vođe liste koalicije, predstavnika ili finansijskog predstavnika;

k) u slučaju koalicije, pečat koalicije l) Kancearija treba biti informisana o eventualnoj izmeni predsednika političke

partije ili finansijskog službenika iste u roku od pet (5) radnih dana od izmene.

15.6. Politički subjekat uz svoju aplikaciju treba podneti i potvrdu o plaćenoj taksi za certifikaciju, kao što je i određeno članom 23 ovog zakona.

15.7. Izuzetni slučajevi pomenuti u stavu 8. ovog člana, svaka aplikacija za certifikaciju političkog subjekta treba da uključuje određen broj potpisa kao što je i određeno pravilima CIK.


70

15.8. Politička partija koja je dobila najmanje jedno (1) mesto u Skupštini Kosova na poslednjim izborima iste vrste nije dužna da podnese dodatne potpise za certifikaciju na izborima za Skupštinu Kosova.

15.9. Svako lice može dati svoj potpis kao podršku samo jednoj Političkoj partiji na izborima.

15.10. Svi politički subjekti su dužni da, u svojoj aplikaciji za certifikaciju, potvrdi pismenim putem i potpisom da će poštovati Kodeks ponašanja političkih subjekat kao što je i određeno Poglavljem VI ovog zakona.

15.11. Svi politički subjekti treba da naglase u svojim aplikacijama da li želi da učestvuje na izbore za mesta koja su garantovana za Srpsku zajednicu na Kosovu i ostale nevećinske zajednice, kao što je i određeno članom 64. Ustava.

15.12. odredbi ovog člana će dovesti do tog da CIK odbije aplikaciju.Pored uslova za certifikaciju navedenim u ovom Poglavlju, CIK će, nakona primanja aplikacije za certifikaciju od strane političkog subjekta koji uključuje registrovanu političku partiju, od IKMŽ tražiti pismeno uverenje da je politički subjekat koji aplicira podmirio sve obaveze koje se tiču svih prethodnih izbora i potvrdi da nema nikakvih nepodmirenih finansijskih obaveza.

15.13. Svi zahtevi o povlačenju Političke partije iz izbora se podnose CIK.

Član 16. Procesuiranje aplikacija za certifikaciju

16.1. Kancelarija je dužna da pregleda svaku aplikaciju za certifikaciju i ukoliko

zaključi da politički subjekat nije ispunio sve kriterije određene članom 15., onda je ista dužna da, deset (10) dana nakon primanja aplikacije pošalje obaveštenje subjektu o razlogu ili razlozima zašto ista nije adekvatna.

16.2. Podnosilac aplikacije koji dobije obaveštenje navedeno u članu 12.4 ovog zakona je dužan da u roku od pet (5) radnih dana podnese korigovanu aplikaciju ili objašnjenje o identifikovanim greškama.

16.3. Kancelarija je dužna da pripremi pismene preporuke CIK za ili protiv potvrđivanja aplikacije koju je dobila, i to u roku od pet (5) dana od dana dobijanja potpune dokumentacije. Preporuka treba sadržati pismeno objašnjenje o svakom kriterijumu. Nijedna partija ne može biti certifikovana ukoliko ne ispuni sve određene kriterije.

16.4. Nakon dobijanja preporuke od strane Kancelarije, CIK je dužna da potvrdi ili odbije aplikaciju za certifikaciju u roku od sedam (7) radnih dana.

16.5. Na osnovu odluke CIK, Kancelarija je dužna da odmah, pismenim putem obavesti podnosioca aplikacije o statusu aplikacije i u slučaju odbijanja, istog obavesti o razlozima odbijanja ujedno ga savetujući o pravu na podnošenje žalbe IKMŽ, u roku od pet (5) dana.

Član 17.

Političke partije 17.1. Politička partija može biti certifikovana za učešće na izborima, pod uslovom da

registracija iste na osnovu Uredbe UNMIK-a br.2004/11 nije suspendovana.


71

17.2. Kancelarija je dužna da obavesti CIK o statusu registracije svake Političke partije podnosioca žalbe o krajnjem ishodu procedure certifikacije.

Član 18. Koalicije

18.1. Koalicija može biti certifikovana za učešće na izborima pod jednim imenom,

pod uslovom da se sastoji od političkih partija koje su certifikovane u saglasnosti sa članom 15.4.

18.2. CIK se prema Koaliciji odnosi kao prema pojedinačnom političkom subjektu od dana certifikacije Koalicije, sve do potvrđivanja rezultata izbora. Politička partija se ne može povući iz Koalicije, onda kada je ista certifikovana, dok god se ne potvrde rezultati izbora.

18.3. Nako raspada Koalicije, svaka registrovana politička partija koja je bila član koalicije je jednako odgovorna za podmirivanje obaveza koalicije, u skladu sa sporazumom o koaliciji, uključujući i kazne izrečene od strane CIK ili IKMŽ.

18.4. Politička partija koja je član koalicije ne može učestvovati kao član neke druge koalicije ili kao zasebna politička partija, na istim izborima.

Član 19.

Građanska inicijativa 19.1. CIK, građanske inicijative tretira kao pojedinačni politički subjekat od dana

certifikacije do podnošenja konačnog finansijskog izveštaja Građanske inicijative, kao što je i regulisano članom 40.2 (b).

19.2. Svaki kandidat sa liste certifikovanih kandidata Građanske inicijative je lično odgovoran za jednako podmirivanje eventualne kazne izrečene Građanskoj inicijativi od strane CIK ili IKMŽ.

Član 20.

Nezavisni kandidati 20.1. Nezavisni kandidat može biti certifikovan da se kandiduje na izborima, pod

uslovom da je podoban kao kandidat, na osnovu člana 29 i samo ukoliko je registrovan kao birač.

20.2. Nezavisni kandidat ne može na istim izborima, tražiti certifikaciju za političku partiju, koaliciju ili građansku inicijativu.

20.3. Nezavisni kandidat može povući svoju kandidaturu pre certifikacije izbornih rezultata.

Član 21.

Identična ili slična imena 21.1. CIK neće certifikovati politički subjekat pod imenom ili akronimom koji je isti

ili slican, ili CIK smatra da je isti, ili upućuje na ime ili akronim nekog drugog Političkog subjekta, koji je ranije certifikovan.


72

21.2. Ukoliko dva ili više političkih subjekata aplicira pod istim ili sličnim imenom ili akronimom, što može dovesti do zabune ili obmane glasača, CIK će odlučiti koji subjekat ima pravo na certifikaciju pod tim imenom ili akronimom. Tokom donošenja odluke CIK će uzeti u obzir datum kada je koji subjekat podneo aplikaciju CIK i ranije korišćeno ime ili akronim svakog subjekta.

21.3. U svrhu ovog člana, koalicija će se smatrati drugim političkim subjektom na svakim izborima, osim ukoliko uključuje sve političke partije koje su i ranije bile deo koalicije.

21.4. Odredbe ovog člana ne sprečavaju certifikaciju nezavisnog kandidata pod svojim ili pravnim imenom. U slučajevima kada su imena ista, CIK može napraviti neku razliku kako bi se izbegla zabuna na listiću.

Član 22. Potpisi

22.1. Kao deo procesa pregleda određenim članom 16.1. ovog zakona, Kancelarija je

dužna da proveri svaku knjižicu potpisa podnešenu kao podršku aplikaciji za certifikaciju, sve to kako bi utvrdila da li su potpisi važeći.

22.2. Tokom provere važećih potpisa podrške, Kancelarija je dužna da proveri knjižice potpisa svih kandidata kako bi proverila iste u skladu sa pravilima CIK.

22.3. Sledeće vrste potpisa će se smatrati nevažećim i neće se računati kao ispunjenje zahteva za prikupljanje potpisa: a) potpisi osoba koje nisu registrovane kao glasači; b) potpisi podrške za koje nedostaju bilo kakve zahtevane informacije ili su

nečitke; c) potpisi koji su dati istim rukopisom kao i drugi potpisi, uključujući potpise

glave porodice u ime drugih članova porodice; i d) potpisi koji uključuju informacije koje ne odgovaraju onima koje su

zabeležene u najnovijoj verziji biračkog spiska.

Član 23. Depozit za certifikaciju

Depozit za certifikaciju će biti određen u saglasnosti sa pravilima CIK.

Član 24.

Redosled listića 24.1. Izvlačenje listića će se održati na dan koji je odredila CIK. 24.2. Broj lutrije će se izvlačiti za svakog političkog subjekta kako bi se odredio

redosled listića. Predsedavajući CIK odlučuje o procedurama koje treba ispoštovati tokom izvlačenja listića, obezbeđujući pravedno i transparentno izvlačenje. Predsedavajući CIK će predsedavati izvlačenjem listića.

24.3. Kancelarija je dužna da obavesti političke subjekte o mestu, datumu i vremenu izvlačenja lisitića. Svaki politički subjekat je dužan da ovlasti svog predstavnika da izvuče listić i nadzire izvlačenje listića. Predsedavajući CIK će predsedavati


73

izvlačenjem i ukoliko politički subjekat ne pošalje svog predstavnika, član Sekretarijata CIK će izvući listić za taj subjekat.

POGLAVLJE IV

CERTIFIKACIJA KANDIDATA


25.1. Politička partija, koalicija političkih partija, građanska inicijativa koja aplicira za

certifikaciju kako bi učestvovala na izborima je dužna da podnese Kancelariji listu kandidata na dan i način određen pravilima CIK.

25.2. CIK je dužna da isključi certifikovanu političku partiju, građansku inicijativu ili koaliciju ukoliko ne podnese listu kandidata Kancelariji, u roku koji je određen od strane CIK.

Član 26.

Pregled liste kandidata 26.1. Kancelarija je dužna da podnese pismenu preporuku CIK o certifikaciji ili

odbijanju certifikacije svake liste kandidata u roku od 5 radnih dana od prijema. 26.2. Kancelarija će proveriti sve liste kandidata i ukoliko utvrdi da je Politički

subjekat ispoštovao uslove Poglavlja III i IV ovog zakona, onda je dužna da, u roku od 10 dana od prijema iste, podnese preporuku CIK o certifikovanju liste kandidata.

26.3. Ukoliko Kancelarija utvrdi da lista kandidata nije u saglasnosti sa odredbama, onda je dužna da, u roku od pet (5) radnih dana, o tome obavesti politički subjekat koji će je ispraviti, naglašavajući razlog(e) zbog kojih je neophodno izvršiti izmene na listi.

26.4. Politički subjekat koji dobije obaveštenje navedeno u članu 26.3. ovog zakona je dužan da u roku od tri (3) radna dana dostavi objašnjenje u vezi sa navedenim pitanjima ili izmenjenu izjavu.

26.5. Kancelarija će, u roku od deset (10) dana od dana prosleđivanja obaveštenja iz člana 26.3 podneti pismenu preporuku CIK o certifikovanju ili odbijanju liste kandidata.

26.6. Politički subjekat podnosi IKMŽ žalbu na odluku CIK o odbijanju certifikacije liste kandidata, u roku od pet (5) radnih dana od dana kada je taj politički subjekat primio obaveštenje o odluci.

Član 27.

Uslovi o polnoj jednakosti 27.1. Sve liste kandidata političkih subjekata se trebaju sastojati od najmanje trideset

(30%) posto muškaraca i najmanje trideset (30%) posto žena, sa po jednim kandidatom svakog pola koji je uključen najmanje jednom u svakoj grupi od tri kandidata, počevši od prvog kandidata na listi.

27.2. Ovaj stav se ne odnosi na liste koje se sastoje od jednog ili dva kandidata.


74

Član 28. Povlačenje ili izmena kandidata i političkih subjekata

28.1. Politički subjekat koji je certifikovan se može povući sa izbora tako što će

pismenim putem obavestiti CIK o svom povlačenju i to najkasnije dva (2) radna dana od dana izvlačenja listića, kao što je određeno članom 24.1 ovog zakona.

28.2. IKMŽ će isključiti kandidata sa liste kandidata zato što smatra da isti nije dao svoju saglasnost za kandidovanje, u tom slučaju da politički subjekat ne može zameniti kandidata na svojoj listi kandidata, već ista mora ostati u saglasnosti sa članom 27. ovog zakona.

28.3. Bez ikakvih predrasuda u odnosu na odredbe stava 2. ovog člana, certifikovana politička partija, građanska inicijativa ili koalicija može u roku od četiri (4) dana nakon isključivanja kandidata zameniti istog ukoliko se njeno/njegovo ime pojavljuje na listi neke druge političke partije, građanske inicijative ili koalicije koji je pismenim putem potvrdio da želi da ostane na listi drugog političkog subjekta.

28.4. U slučaju smrti kandidata pre izbora, certifikovana politička partija, građanska inicijativa ili koalicija može zameniti preminulog kandidata, u roku određenom od strane CIK.

28.5. Svi zahevi za povlačenje certifikovanih kandidata se podnose CIK.

Član 29. Podobnost kandidata

29.1. Svako lice čije se ime pojavljuje na Biračkom spisku je podobno da se

certifikuje kao kandidat, osim ukoliko je isto: a) sudija ili tužilac na Kosovu ili negde drugo; b) pripadnik Bezbednosnih snaga Kosova; c) pripadnik Kosovske Policijske Službe; d) pripadnik Carinske službe Kosova; e) pripadnik Bezbednosne agencije Kosova; f) šef nezavisne agencije; g) diplomatski predstavnik h) predsedavajući ili član CIK; i) član IKMŽ j) član Opštinske izborne komisije k) pripadnik oružanih snaga bilo koje države; l) pripadnik policijskih snaga ili sličnih organa; m) služi kaznu izrečenu od strane Međunarodnog Krivičnog Tribunala za bivšu

Jutoslaviju; n) pod istragom Tribunala i koja nije ispoštovala naredbu za pojavljivanje pred

Tribunalom; o) mu je oduzeto pravo, pravosnažnom odlukom suda; p) mu je oduzeto pravo kandidovanja, pravosnažnom odlukom suda,

uključujući odluke IKMŽ; q) je osuđeno za krivično delo, pravosnažnom odlukom suda u poslednje tri (3)

godine;


75

r) nije platilo kaznu izrečenu od strane IKMŽ ili CIK; s) nije ispoštovalo naređenje IKMŽ.

29.2. Broj kandidata na listi ne može biti veći od deset posto (10%) od ukupnog broja mesta u skupštini.

29.3. Ukoliko se podnese lista sa većim brojem kandidata, CIK će smanjiti isti u saglasnosti sa odredbama ovog člana.

29.4. Ukoliko kandidat koji je certifikovan od strane CIK ima ili stekne status koji ga čini nepodobnim za kandidata na osnovu odredbi stava 29.1, CIK može poništiti certifikovanje tog kandidata i izbrisati sa liste kandidata političkog subjekta.

29.5. Lice koje je član nekog drugog izabranog zakonodavnog organa ne može dobiti mesto u Skupštini Kosova. Poslanik Skupštine, koji je ili je postao član nekog drugog izabranog zakonodavnog organa, nakon što je dobio mesto poslanika u Skupštini, treba prekinuti svoj mandate u Skupštini.

29.6. Javni službenik koji se kandiduje za poslanika Skupštine je dužan da uzme odmor, od dana kada počinje izorna kampanja.

29.7. CIK je dužna da, u roku od pet (5) dana, objavi certifikovanu listu kandidata, kao i sve izmene iste u roku od dodatnih pet (5) dana.

29.8. Kandidat ne može prijaviti na više od jedne liste kandidata političkog subjekta, koalicije, građanske inicijative ili nezavisnog kandidata.

29.9. Odredbe koje se tiču netačnih informacija pomenutih u stavu 1. ili 5. ovog člana će biti sankcionisane u saglasnosti sa pravilima IKMŽ.

Član 30.

Zaštita i verifikacija podataka kandidata 30.1. Sekretarijat CIK će, u saglasnosti sa ovim zakonom i pravilima CIK, podatke o

kandidatima koji su podnešeni CIK tretirati kao poverljive, osim što je dužna da zahtevane informacije da na uvid svim zakonodavnim organima, u svrhu bezbednosti izbora.

30.2. Po certifikaciji kandidata, CIK može objaviti lične podatke istih samo u saglanosti sa vazecim zakonom.

30.3. Ukoliko kandidat nije certifikovan od strane CIK, Sekretarijat CIK ne sme otrkivati lične podatke kandidata.

POGLAVLJE V

KODEKS PONAŠANJA POLITIČKIH SUBJEKATA, NJIHOVIH PRISTALICA I KANDIDATA

Član 31.

Svrha Kodeksa ponašanja

Kodeks ponašanja političkih subjekata, njihovih pristalica i kandidata ima za cilje da uspostavi pravila na osnovu kojih će građani Kosova moći da izaberu svoje predstavnike na pravičnim, slobodnim i informisanim izborima u duhu demokratske tolerancije, mira i poštovanja vladavine zakona.


76

Član 32. Odgovornostii političkih partija, njihovih pristalica i kandidata

32.1. Ovaj kodeks se tiče svih političkih partija, kandidata, članova subjekata i

njihovih pristalica. 32.2. IKMŽ je ovlašćena da donosi odluke o sankcijama ili popravnim merama, u

saglasnosti sa svojim procedurama, u slučaju kršenja Kodeksa. 32.3. Politički subjekti su dužni da obaveste svoje članove, pristalice i kandidate o

odredbama Kodeksa. 32.4. Politički subjekti su dužni da preduzmu sve adekvatne mere kako bi suzbili

eventualno kršenje Kodeksa od strane njihovih članova, pristalica i kandidata. 32.5. Politički subjekti su odgovorni za sve prekršaje Kodeksa počinjene od strane

njihovih članova, pristalica i kandidata. 32.6. Politički subjekti mogu podenti IKMŽ, evidenciju koja dokazuje da su preduzeli

adekvatne mere da suzbiju i/ili spreče svoje članove, pristalice i kandidate u kršenju Kodeksa. Takva evidencija može biti uzeta u obzir tokom određivanja sankcija i može uključivati sledeću evidenciju: a) politički subjekat je informisao svoje članove, pristalice, i kandidate o

odredbama Kodeksa i obaveze poštovanja istih; b) politički subjekti i njihovi kandidati su se javno oglasili o osuđivanju

nasilja, pretnji nasiljem ili zastrašivanja tokom procesa izbora; c) politički subjekti javno i ozbiljno osuđuju svoje članove, pristalice i

kandidate za kršenje vazecih zakona koji se tiču izbora; d) politički subjekti ne podržavaju, podstiču ili pomažu svoje članove,

pristalice i kandidate u kršenju Izbornih pravila pod nikakvim okolnostima niti u bilo kakvoj situaciji;

e) i svu ostalu evidenciju o pokušajima političkih subjekata da suzbiju kršenje Izbornih pravila od strane svojih članova, pristalica i kandidata.

32.7. Svaki kandidat je dužan da potpiše izjavu o njenoj/njegovoj saglasnosti sa poštovanjem svih vazecih zakona i podržavanjem potpunog sprovođenja potvrđenih rezultata izbora.

Član 33. Zabranjene radnje za političke subjekte

Političkim subjektima, njihovim pristalicama i kandidatima su tokom predizborne kampanje zabranjene sledeće radnje:

a) uklanjanje, skrivanje, uništavanje ili izmena pismenih beleški, postera, plakata i ostalog materijala, koji neki drugi politički subjekat koristi tokom izborne kampanje;

b) postavljanje obaveštenja, plakata i postera, ili objavljivanje njihovih imena ili slogana koji se tiču izborne kampanje, u ili na javnim objektima ili ustanovama, na ili iznad javnih puteva, na saobraćajnim znacima, u ili na zgradama ili objektima koje koriste međunarodne organizacije, ili u\na privatnim objektima pod tuđim vlasništvom ili korišćenjem;


77

c) nošenje ili pokazivanje oružja na bilo kakvim političkim sastancima ili tokom bilo kakvog događaja organizovanog od strane političkih subjekata. Nošenje oružja od strane drugih lica na političkim sastancima/događajima je dozvoljeno samo ukoliko je lice koje poseduje oružje za to ovlašćeno od strane nadležnih organa i samo ukoliko je Kosovska Policija, unapred obaveštena da će lice nositi sa sobom oružje na relevantnim sastancima;

d) ometanje sastanaka ostalih političkih subjekata ili podsticanje drugih da čine to;

e) ometanje ili pokušaj ometanja novinara da obavlja svoje profesionalne dužnosti;

f) obećavanje novčane nagrade kako bi dobio podršku glasača; g) preti ili pokušava da preti nekom drugom političkom subjektu, njihovim

pristalicama ili kandidatima; h) ohrabruje neko lice, koje nema zakonito pravo na registraciju, da se

registruje za glasanje; i) ohrabruje neko lice, koje nema pravo glasa, da glasa; j) ohrabruje neko lice da glasa više od jednog puta na istim izborima, ili da

glasa u ime nekog drugo lica; k) zloupotrebljava pravo žalbe, ili podnosi lažnu, neosnovanu ili netačnu žalbu

ili predstavku IKMŽ; l) koristi se rečima, usmenim ili pismenim putem, koje vređaju ili provociraju,

ili imaju za cilj provokaciju neke druge osobe, kako bi izazvala nasilje protiv nekog lica ili vlasništva, koje pospešuje, ili koje ima za cilj pospešivanje mrženje protiv drugih, ili objavljuje ili koristi slike, simbole ili neki drugi material koji može imati takav efekat; ili

m) u cilju promovisanja političkog subjekta ili njihove kandidate koristeći slike, simbole ili neki drugi materijal koji se odnosi na osobu koja: (i) služi kaznu izrečenu od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za

bivšu Jugoslaviju; ili (ii) je pod optužbom Tribunala za bivšu Jugoslaviju i nije se ispoštovalo

naređenje da se pojavi pred Tribunalom.

Član 34. Zastrašivanje i nasilje tokom procesa izbora

34.1. Primena ili pretnja primenom nasilja od strane političkih subjekata, njihovih

članova, pristalica ili kandidata, je strogo zabranjeno. 34.2. Nijedan politički subjekat ili kandidat ne sme podržati, podstaći ili dozvoliti

nasilje, pretnju nasiljem ili zastrašivanje, tokom procesa izbora. Svaki politički subjekat je dužan da informiše svoje članove i pristalice o potrebi za izbegavanjem takvog ponašanja.

34.3. Izborne kampanje biće organizovane tako da ugodna i mirna atmosfera vlada tokom perioda kampanje.


78

Član 35. Zabranjene delatnosti od strane zaposlenih u javnim institucijama

35.1. Osoba koja vrsi javnu funkciju, izabrana ili imenovana, ne moze da koristi istu

ili nijedno od sluzbenih sredstava u svrhu sticanja glasova. Nijedno sredstvo bilo koje institucije javne administracije na centralnom ili lokalnom nivou ili nijedno preduzeće u vlasništvu ili kontrolisano od strane centralne ili lokalne vlasti ne može biti upotrebljeno ili korišćeno kao podrška političkom subjektu na izborima.

35.2. Nijedan politički subjekat neće tokom trajanja perioda izborne kampanje, da ohrabri ili iskoristi zaposlenog u javnim institucijama koristeći njegov ili njen javni položaj kako bi vodili kampanju za jedan politički subjekat.

Član 36.

Zabranjene predizborne delatnosti

36.1. Tokom dvadeset četiri (24) sata pre otvaranja Glasačkih mesta i sve do njihovog zatvaranja, političkim subjekima, njihovim pristalicama ili kandidatima zabranjuje se sledeće aktivnosti: a) raspodela ili izlaganje na bilo kojem Glasačkom mestu ili unutar okruga od

100 metara, bilo kakvog materijala sa ciljem uticanja na glasače b) bilo kakve kampanje.

Član 37.

Prihvatanje Izbornih Rezultata

Svi politički subjekti, njihove pristalice i kandidati, su obavezni da se povinuju izbornim rezultatima i da podrže potpunu implementaciju overenih izbornih rezultata.

Član 38.

Kazne za Kršenje Zakonskih Pravila

38.1. Kršenje bilo kojeg člana Kodeksa ponašanja iznešenih u ovom Poglavlju, u slučajevima kad ova kršenja nisu uticala na izbroni rezultat, to je administrativni prekršaj i kažnjiv je u sagalsnosti sa pravilima IKMŽ.

38.2. Iznos kazne je određen na osnovu Člana 146. 38.3. Kršenja Kodeksa ponašanja određenih od strane KMŽ, koja su imala za cilj

uticanje na rezultate izbora se smatraju krivičnim prekrđajem shodno Krivičnom Zakonu Kosova.


79

POGLAVLJE VI OGRANIČENJE TROŠKOVA KAMPANJE I IZNOŠENJE FINANSIJA

Član 39.

Ograničenje troškova kampanje i Doprinosi

39.1. Nijedan politički subjekat ne sme da pređe ograničene troškove kampanje određene pravilom CIK, donešenim najkasnije pet (5) dana od objavljivanja dana izbora.

39.2. CIK će odrediti maksimalne troškove kampanje na osnovu ukupnog broja registrovanih glasača na biračkom spisku, poslednjeg ažuriranog spiska koje poseduje CIK.

39.3. Maksimalan iznos troškova kampanje odnosiće se na sva dobra i usluge kupljene u svrhu kampanje bez obzira na vreme kupovine ili pružanja usluge.

39.4. Politički subjekat neće prihvatiti doprinos, osim kao što je i regulisano zakonom na snazi.

Član 40.

Zahtevi za objavljivanje finansija

40.1. Svaki politički subjekat koji je registrovan za učešće na izborima podneće Izveštaj finasija kampanje subjekata, uključujući sve svoje ogranke i sastavne delove, za period koji počinje 90 dana pre izbora do dana završavanja izbora. Izvrštaj finansija kampanje subjekta će se podneti u roku od četrdeset pet (45) kalendarskih dana nakon dana izbora.

40.2. Izveštaj finansija Kampanje svakog političkog subjekta uključujući njihove ogranke i sastavne delove obuhvatiće potpuno i tačno iznošenje: a) Prihoda političkog subjekta tokom perioda izveštavanja, uključujući izvor i

datum svih doprinosa u gotovini; b) sve troškove, uključujući troškove kampanje načinjene od strane subjekta

tokom perioda izveštavanja; i c) bilans koji pokazuje Imovinu, Dugovanja i Poravnjanje subjekta od prvog

do zadnjeg dana perioda izveštavanja. 40.3. Politički subjekati će dostaviti Kancelariji kopije računa za svaku

administrativnu isplatu. 40.4. Kancelarija će izvestiti CIK o svim administrativnim isplatama sakupljenim ili

odloženim pod Kosovskim Konsolidovanim Budžetom. 40.5. Ukoliko Politički subjekat ne uspe da podnese Obrazac Finansija Kampanje u

roku, ili ukoliko podnese nepotpuni ili nevažeći izveštaj, Kancelarija može da podnese žalbu IKŽM u skladu sa procedurama tog organa.

40.6. Svaki Politički subjekat koji je registrovan za učešće na izborima vodiće i održavaće u periodu od sedam (7) godina tačne i detaljne beleške finansijskog stanja subjekata i njegovih ogranaka tokom perioda obuhvaćenog Izveštajem Objavljivanja Finansija Kampanje, uključujući: a) knjige računovodstva koje beleže, u skladu sa opšte priznatim principima

računovodstva:


80

(i) sve prihode po izvoru, iznosu, otkrivajući način na koji je naplata izvršena (na prime gotrovina, ček, itd.); i

(ii) sve isplate koje su učinjene od strane subjekta drugoj osobi, svrha isplate i način na koji je isplata izvršena;

b) računi za sve troškove u visini od sto evra(€100); c) bankovne beleške svih računa koji se odnose na ili u ime političkog

subjekta; d) dokumenti koji znace pravnu osnovu za vlasništvo ili držanju svih

nekretnina od strane političkog subjekta; e) ugovori u kojima je politički subjekat strana, uključujući ugovore koji se

odnose na iznajmljivanje ili kupovinu pokretne ili nepokretne imovine; f) beleška svih doprinosa subjekta, bez obzira od toga kad su izvršeni,

uključujući: (i) vrednost svakog doprinosa; (ii) datum kad je svaki doprinos učinjen; (iii) ime, adresa i lična karta, pasoš ili broj vozačke dozvole svakog

doprinosioca; i (iv) ime osobe koja je primila doprinos u ime subjekta.

40.7. Svaki službenik finansija učestvovaće na obuci u računovodstvu i reviziji koja se organizuje od strane Kancelarije što je pre moguće nakon njegovog ili njenog imenovanja osim ako on ili ona ne dokažu kancelariji da poseduju dovoljno iskustva i znanja da takva obuka nije neophodna.

Član 41. Revizija

41.1. U svrhu ovog člana, “Revizor Kampanje” značiće bilo koja organizacija koja je

određena od strane Kancelarije da proveri troškove kampanje. 41.2. Ured će prekontrolisati svaki Izveštaj Objavljivanja Finansija Kampanje ili

Obrazac Objavljivanja Finansija Kandidata. 41.3. Upotreba spoljnog revizora kao revizora kampanje je predmet odlučivanja CIK. 41.4. Svaki Politički subjekat će u potpunosti da sarađuje sa Revizorom Kampanje i

omogućiće revizorima potpun i slobodan pristup finansijskim podacima subjekata, uključujući bez ograničenja svih podataka pomenutih u stavu 3.ovog člana.

41.5. Revizor Kampanje će predstaviti preliminarne rezultate revizije, uključujući i spisak očitih grešaka ili propusta, najvišem izvršnom organu Političkog subjekta unutar četrdeset pet (45) dana nakon početka revizije i ne kasnije od četiri (4) meseca.

41.6. Politički subjekat može, unutar petnaest (15) radnih dana nakon primanja preliminarnih rezultata revizije, da podnese prepravljen finansijski izveštaj i objašnjenje koje se odnosi na očigledne greške ili propuste koji su identifikovani od strane Revizora Kampanje.

41.7. Revizor Kampanje će da pripremi završni izveštaj revizije unutar petnaest (15) radnih dana nakon predaje preliminarnog izveštaja revizije prema članu 47.5. ovog zakona. Završni izveštaj će da odredi sve greške ili propuste u


81

finansijskom izveštaju, uzimajući u obzir sva objašnjenja podnesena u stavu 5. ovog člana.

41.8. Nijedna odredba ovog Zakona neće sprečiti Generalnog Revizora Kosova ili drugu odgovarajuću instituciju da izvrši reviziju troškova političkih subjekata u bilo koje vreme, uključujući troškove kampanje.

Član 42. Kazne

42.1. CIK može da naloži administrativne naplate u skladu sa pravilima, protiv

Političkih subjekata koji podnesu Izveštaj Objavljivanja Finansija Kapmanje nakon datog roka. CIK će da odloži sve administrativne naplate koje sakuplja od Konsolidovanog Kosovskog Budžeta.

42.2. Nametanje kazne ili druge sankcije od strane CIK, neodredjuju unapred bilo koje krivične sankcije koje se mogu upotrebiti.

42.3. Politički Entite može da se žali na odluku CIK koja određuje kaznu, prvostepenom sudu unutar pet (5) radnih dana nakon što je izvešten o odluci.

42.4. Prvostepeni sud neće da nametne sankciju u vezi sa pitanjem koje je predmet administrativne naplate u stavu 1. ovog člana.

42.5. Politički subjekti će da podnesu Uredu kopiju uplatnice za administrativnu tarifu koju su platili.

Član 43.

Informisanje javnosti

43.1. CIK, putem Kancelarije, osnovaće i održavaće Dosije informisanja javnosti koji sadrži trenutne kopije sledećeg: a) Spisak donatora koji ukazuje:

(i) ime i ličnu kartu, pasoš ili broj vozačke dozvole svake osobe koja je Doprinela političkom subjektu, čija kombinovana vrednost ne prevazilazi sto evra (€100) u bilo kojoj kalendarskoj godini;

(ii) idsubjekt primaoca političkog subjekta; (iii) vrednost doprinosa; i (iv) datumi kad su doprinosi učinjeni;

b) kopije svih izveštaja objavljivanja Finansija kampanje podnešenih Uredu; c) kopije svih Obrazaca objavljivanja Finansija kandidata za certifikovane

kandidate podnešene Kancelariji; i d) kopije svih konačnih izveštaja o certifikovanim kandidatima, koji se tiču

revizija sprovedenih od strane Kancelarije. 43.2. Ured će omogućiti pristup Dosijeu informisanja javnosti od strane članova

javnosti na centralnoj lokaciji koja će se odrediti od strane Kancelarije tokom časova regularnog radnog vremena, na internet stranici CIK-a kao i na drugim lokacijama i vremenima koje CIK može da odredi.


82

POGLAVLJE VII VOĐENJE KAMPANJE I OBAVEŠTENJE O POLITIČKIM DOGAĐAJIMA

Član 44.

Opšte Odredbe

44.1. Tokom perioda izborne kampanje, Politički subjekti će, predmet uslova određenih u gore navedenom Kodeks ponašanja imati pravo da: a) organizuju i održavaju javne sastanke/ događaje, okrugle stolove,

konferencije za štampu, govore ili druge slične aktivnosti u kojima slobodno mogu da izraze svoja mišljenja i da dobiju podršku glasača;

b) štampaju i raspodele plakate, postere i ostali materijal u vezi sa izbronom kampanjom; i

c) kampanja putem bilo koje televizije, radija ili kablovskog operatera, kao i putem novinara, novina, telefonske mreže, poštanskog sistema ili druge metode reklamiranja, u saglasnosti sa pravilima CIK i ostalim zakonima na snazi.

44.2. Nesporazumi oko održavanja političkog skupa na javnim mestima, će se razmatrati od strane IKMŽ. Policijski izveštaji koji se tiču nereda tokom političkih skupova trebaju biti dostupni IKMŽ i CIK.

Član 45.

Naoružano lično obezbeđenje na političkim događajima

Članovi naoružane jedinice za lično obezbeđenje koji su ovlašćeni od strane odgovorne vlasti za sprovođenje zakona za nošenje oružja koji su na dužnosti na bilo kojem događaju identifikovaće sami sebe pre i nakon zahteva svakog prisutnog KPS Policijskog službenika. Sva nošena oružja biće prikrivena.

Član 46. Kazne

Osim pojedinačne odgovornosti za kršenje bilo koje odredbe ovog Poglavlja kažnjivo Krivičnim Zakonom Kosova, kršenja mogu biti podneta i Izbornoj Komisiji za Žalbe i Molbe (IKŽM). IKŽM može da nametne kaznu Političkom subjektu za koji se smatra da je prekršio odredbe ovog poglavlja.

POGLAVLJE VIII

MEDIJI TOKOM PREDIZBORNE KAMPANJE


47.1. Kodeks ponašanja elektronskih medija i Kodeks ponašanja (KP) štampanih

medija izdatih od strane Nezavisne Komisije za medije će biti primenjivani na sve aspekte izveštavanja o toku reklamiranja kampanje. Ovaj kodeks ponašanja se odnosi na sve novinare, urednike, upravnike emitera i izdavače.


83

47.2. Svi javni emiteri će besplatno emitovati materijal za obrazovanje birača, koji je pripremljen kako je zahtevala CIK.

47.3. Novinari, urednici, upravnici emitera, izdavači i vlasnici medijskih kuća koji se kandiduju za izbor na javne funkcije, neće doprineti ili na bilo koji način uticati na sadržaj njihovih medija.

47.4. Svi mediji će prihvatiti plaćeno reklamiranje na jeziku(cima) na kojima inače emituju program ili objavljuju.

47.5. Objavljivanje ili medijska reportaža o istraživanjima javnog mnjenja tokom perioda kampanje i u vezi sa izborima, biće propraćena podacima o ukupnom broju ispitanika, nazivu kompanije koja primenjuje istraživanje javnog mnjenja, nazivu partije odgovorne za isto, i margini greške.

Član 48.

Pravičan i pošten odnos medija tokom predizborne kampanje

Svi mediji će osigurati da svi certifikovani politički subjekti budu na pošten i pravičan način predstavljeni tokom predizborne kampanje, a svi elektronski mediji će osigurati pošten i pravičan pristup emisija sa političkim diskusijama i debatama za sve certifikovane političke subjekte.

Član 49.

Opšta pravila političkog oglašavanja na radiju i televiziji

49.1. Politički reklamni spotovi neće trajati više od 2 minuta (120 sekundi). 49.2. Od emitera koji izaberu da emituju plaćene političke objave je zahtevano da

ponude minimalni broj minuta besplatnog vremena emitovanja svakom certifikovanom subjektu tokom izborne kampanje, i to: a) 20 minuta za svaku privatnu televizijsku stanicu koja emituje program širom

Kosova; b) 40 minuta za javnu službu za emitovanje televizijskog programa; c) 15 minuta za svaku privatnu radio stanicu koja emituje program širom

Kosova; d) 30 minuta za svaki radi kanal javne službe za emitovanje programa; e) 15 minuta za sve ostale televizijske stanice; f) 10 minuta za sve ostale radio stanice.

49.3. Ovo besplatno vreme emitovanja može biti ponuđeno, po odluci pojedinačnih emitera, u obliku učešća u debatama, emisijama diskusija, intervjuima van redovno predviđenih programa za emitovanje vesti ili kao politički reklamni spotovi.

49.4. Izveštavanje tokom redovno predviđenih programa za emitovanje se neće računati kao besplatno vreme emitovanja.

49.5. Nikakvi politički reklamni spotovi se neće emitovati tokom vesti. U svrhu primene ovog člana, vesti po definiciji uključuju i komponente o sportu i vremensku prognozu.

49.6. Emiteri će osigurati da svaki politički reklamni spot bude jasno identifikovan kao takav i da jasno naznačuje organizaciju ili pojedinca koji snosi odgovornost za isti.


84

49.7. Od emitera se zahteva da vode odvojene dnevnike, koje će im osigurati NKM, besplatnog emitovanja koje je pruženo kao i reklamnog vremena prodatog certifikovanom političkom subjektu. Ovi dnevnici treba da budu pripremljeni i predati na nedeljnom osnovu NKM u saglasnosti sa uputstvima. Ovi dnevnici će biti otvoreni za uvid javnosti po njihovom prijemu.

49.8. Emiteri koji izaberu da emituju političke spotove su dužni da nedelju dana pre početka kampanje predlože nepristrasan i pravičan raspored besplatnog vremena za emitovanje političkih reklamnih spotova.

49.9. Emiteri neće biti kažnjeni ukoliko certifikovani politički subjekat ne iskoristi vreme ponudjeno pod pravičnim uslovima.

49.10. Ukupno vreme emitovanja besplatnih političkih reklamnih spotova na jednom emiteru će iznositi najviše 20 minuta po jednom certifikovanom političkom subjektu.

49.11. Emiteri koji se opredele da prihvate plaćene političke reklamne materijale ali ne ponude zahtevan minimum besplatnog vremena emitovanja certifikovanim političkim subjektima tokom perioda kampanje se smatraju prekršiocima ovog zakona.

49.12. Od privatnih emitera koji se opredele da ne emituju plaćeno vreme za političko oglašavanje nijednom certifikovano političkom subjektu ne zahteva se da ponude minimum besplatnog vremena emitovanja na način utvrđen stavom 2. ovog člana.

49.13. Privatni emiteri koji se opredele da ne emituju plaćene političke reklamne materijale ali ponude besplatno vreme emitovanja bilo kom potvrđeno političkom subjektu pružiće slično besplatno vreme emitovanja svim drugim certifikovanim političkim subjektima.

49.14. Cena po sekundi nametnuta za plaćanje političkih reklamnih spotova neće prekoračiti najnižu cenu koja se primenjuje za to vreme nedelje u poslednjih šest (6) meseci.

Član 50.

Plaćeno političko oglašavanje u štampanim medijima

50.1. Štampani mediji će pružiti pravičan pristup svim certifikovanim političkim subjektima koji zahtevaju prostor za oglašavanje.

50.2. Štampani mediji će primenjivati iste cene bez ikakve diskriminacije prema svim certifikovanim političkim subjektima.

50.3. Svaki plaćeni politički oglas će jasno naznačavati organizacicju ili pojedinca odgovornog za isti.

50.4. Besplatan prostor za oglašavanje pružen certifikovanom političkom subjekat će jasno biti identifikovan kao takav. Sličan besplatan prostor biće blagovremeno pružen svim drugim certifikovanim političkim subjektima koji ga zahtevaju.

50.5. Štampani mediji će naplatiti cene oglašavanja certifikovanim političkim subjektima koje ne prekoračuju najniže navedene i objavljene cene ponuđene svim drugim oglašivačima za sličan prostor i broj redova, koji se nalaze u primeni trideset (30) dana pre perioda kampanje.


85

Član 51. Režim regulisanja i postupak za ulaganje žalbi

51.1. Sve žalbe u pogledu kršenja ovog Poglavlja od strane političkih subjekata će biti

prosleđene Izbornoj komisiji za molbe i žalbe, dok će se žalbe koje se tiču kršenja od strane medija, proslediti Nezavisnoj Komisiji za Medije (NKM) u saglasnosti sa Zakonom o Nezavisnoj Komisiji za Medije.

51.2. Sve žalbe u pogledu kršenja ovog Poglavlja od strane medija će biti prosleđene od strane IKMŽ, NKM na rešavanje.

51.3. Kršenje dužnosti i obaveza od strane medija, kao što određuje ovo Poglavlje, mogu rezultitrati izricanjem sankcija od strane NKM

51.4. IKMŽ će biti ovlašćena za izricanje sankcija certifikovanim političkim subjektima u slučaju kršenja ovog Poglavlja, i u saglasnosti sa Poglavljem XX.Ostala kršenja ovog Poglavlja će razmatrati IKMŽ.

Član 52.

Zabrana izveštavanja od strane medija.

52.1. Nijedno lice i nijedno sredstvo javnog informisanja neće emitovati niti objavljivati nikakav materijal koji se odnosi na aktivnosti kampanje tokom perioda koji započinje dvadeset četiri (24) časa pre dana izbora pa sve do zvaničnog zatvaranja birališta.

52.2. Nikakvo objavljivanje ili emitovanje rezultata istraživanja javnog mnjenja u vezi sa predizbornom kampanjom, uključujući ankete o izlaznosti, neće biti izvršeno na Kosovu tokom perioda koji počinje 24 sata pre zvaničnog zatvaranja biračkih mesta i kraja procesa izbora.

Član 53.

Vođenje dnevnika pokrića

Nezavisna Komisija za medije će voditi računa o tome da mediji vode dnevnik o vremenu emitovanja, i ostalim medijskim objavljivanjima, za plaćeno i ne plaćeno reklamiranje kampanja svakog političkog subjekta. Dnevnik treba da sadrži sve relevantne indikatore prikazivanja, svakog političkog subjekta, shodno pravilima NKM.

POGLAVLJE IX POSMATRAČI IZBORA

Član 54.

Opšte odredbe

54.1. Certifikovani politički subjekti, NVO-je i vladine i među-vladine organizacije, kao i međunarodne organizacije specijalizovane i uključene u izbore ili zaštitu ljudskih prava, predstavnike stranih zemalja imaju pravo da zahtevaju akreditaciju za posmatrače izbora.


86

54.2. Ni jedno lice ne može biti domaći posmatrač ukoliko nije podoban za glasanje na izborima.

54.3. Zahtev za akreditaciju organizacije se podnosi CIK najkasnije 25 dana pre dana izbora.

54.4. Zahtevi za akreditaciju posmatrača izbora se mogu podneti samo od strane organizacije, najkasnije 20 dana pre dana izbora.

54.5. Akreditacija pojedinaca da posmatraju izbore u ime neke organizacije se podnosi CIK najkasnije 30 dana pre dana izbora.

54.6. CIK potvrđuje ili odbacuje zahtev najkasnije deset (10) dana od podnošenja istog.

54.7. Bilo koje lice ili organizacija koja je aplicirala za certifikaciju kao posmatrač sprovođenja izbora, a kojoj je aplikacija odbijena od strane CIK može podneti prigovor IKMŽ za razmatranje odluke u saglasnostii sa procedurama IKMŽ.

54.8. CIK može oduzeti akreditaciju posmatraču izbora koji je prekršio zakone, pravila, administrativna uputstva, izborna pravila ili administrativne procedure koje se tiču procesa izbora.

Član 55.

Kvalifikacija posmatrača

55.1. Svi akreditovani posmatrači, osim onih koji su imenovani od strane među-vladinih organizacija, inostranih vlada ili NVO koje nisu registrovane na Kosovu, moraju biti lica koja su registrovana kao glasači na izborima.

55.2. Ni jedno lice ne može služiti kao akreditovani posmatrač ukoliko: a) je kandidat za izbornu funkciju na Kosovu; ili b) pripadnik policije, vojne ili obaveštajne službe na Kosovu, ili bilo kojoj

drugoj državi. 55.3. Organizacija koja je akreditovana kao posmatrač izbora mora navesti svoje puno

ime, adresu i broj kontakt telefona svojih posmatrača i dužna je da sve date informacije prosledi odmah po zahtevu CIK ili IKMŽ.

55.4. Odgovornost podnošenja informacija o bilo kakvoj gore opisanoj nepodnobnosti stoji na svakog nominovanog posmatrača i organizaciju koja podnese zahtev za akreditaciju posmatrača izbora. CIK je dužna da, ukoliko sazna da neki od posmatrača zauzimaju bilo koju funkciju pomenutu u stavu 55.2, oduzme akreditaciju od posmatrača.

Član 56.

Prava i obaveze posmatrača

56.1. Posmatrač ima pravo da: a) nadzire pripremanje i sprovođenje izbora bez ikakvog ometanja, uključujući

i sastanak dan nakon izbora, žalbe i molbe nakon objavljivanja rezultata izbora, i potvrđivanje kandidata koji su pobedili;

b) podnese pismene komentare izbornoj komisiji i komisijama biračkih mesta; c) nadzire pakovanje, prevoz, isporučivanje, čuvanje i otvaranje glasačkih

kutija;


87

d) dobije kopije odluka, protokola, zapisnika i ostalih izbornih dokumenata tokom čitavog procesa izbora, uključujući proces pre i nakon dana izbora;

56.2. Tokom procesa izbora, uključujući i proces registracije birača, akreditovani posmatrači mogu podneti žalbu CIK u slučaju kršenja vazecih pravila, administrativnih uputstava, izbornih pravila ili administrativnih procedura, u sagalsnosti sa procedurama.

56.3. Posmatrač je dužan da: a) ispoštuje odredbe ovog zakona i pravila CIK; b) da nosi identifikacionu karticu posmatrača, na vidljivom mestu onda kada je

uključen u posmatračke aktivnosti; c) se uzdrži od znakova koji mogu služiti kao propaganda ili mogu uticati na

volju birača ili identifikovati istog sa nekim političkim subjektom ili kandidatom; i

d) se uzdržati od kršenja prava birača na tajnom glasanju i od ometanja procesa glasanja i administracije izbora.

56.4. Akreditovani posmatrač organizacije može prisustvovati sastancima CIK i OIK.

Član 57. Nepristrasnost i neutralnost

57.1. Posmatrači izbora će biti nepristrasni i politički neutralni tokom posmatranja

procesa izbora. 57.2. Posmatrači izbora neće ometati na nijedan način sprovođenje izbora i dužni su

poštovati tajnost glasačkog listića. 57.3. Broj posmatrača iz jedne posmatračke organizacije koji može istovremeno biti

prisutan u biračkom mestu, centru za prebrojavanje, centru za informisanje birača, ne sme biti veći od dva (2).

57.4. Akreditovani posmatrači su dužni, da tokom posmatranja izbora, nose svoje bedževe i ostala dokumenta, sve u skladu sa izbornim pravilima CIK.

Član 58.

Akreditacija organizacija posmatrača CIK će uspostaviti pravila za organizacije posmatrače i posmatrače.

POGLAVLJE X

CIK

Član 59. CIK

59.1. Centralna Izborna Komisija (dalje u tekstu “CIK”) kao što je i određeno članom

139 Ustaa, će biti stalan i nezavisan organ, u svrhe ovog Zakona. 59.2. CIK Kosova je dužna da organizuje i sprovede izbore u saglasnosti sa načelima i

odredbama ovog zakona.. 59.3. U saglasnosti sa svojim mandatom CIK je dužna da, inter alia:


88

a) sprovede aktivnosti obučavanja glasača, koje su pripremljene kako bi povećali informisanost glasača o izborima i učešću na iste;

b) sprovodi projekte ili istraživanja koja se tiču izbornog sistema i sličnih pitanja;

c) uspostavi adekvatne procedure i preduzme aktivnosti kako bi osigurala da sva lica sa ograničenim sposobnostima uživaju svoje pravo učešća na izbore Kosova; i

d) sprovodi sve ostale pomoćne funkcije za održavanje izbora na Kosovu, a koje su joj poverene relevantnim pravilom i dodatnim instrumentima, uključujući neophodne mere za zaštitu integriteta procesa izbora u slučaju vanrednih mera.

59.4. Sedište CIK se nalazi u glavnom gradu Kosova, Prištini. 59.5. Komisija može sklopiti tehničke sporazume i memorandume razumevanja koji

su neophodni za ispunjavanje funkcija i odgovornosti. 59.6. CIK će uspostaviti i upravljati odvojenim žiro računima na ime CIK, koji će se

koristiti jedino u svrhu prikupljanja i nadoknade depozita kao što je i određeno ovim zakonom.

59.7. CIK će sve lične podatke o kandidatima i biračima koji su prikupljeni u svrhe izbora smatrati poverljivima, osim u svrhu određenu ovim zakonom, i treba preduzeti sve mere da zaštiti te podatke, osim kada to zahtevaju agencije koje sprovode zakon.

Član 60. Sastav komisije i naknade

CIK se sastoji od 11 članova u saglasnosti sa Ustavom.

Član 61. Mandat i imenovnih članova CIK

61.1. Predsedavajući CIK se imenuje u saglasnosti sa članom 139.3 Ustava Kosova. 61.2. Mandat Predsedavajućeg CIK traje sedam (7) godina, počevši od dana koji je

naveden u obaveštenju o imenovanju izdatom od strane Predsednika Kosova. 61.3. Imenovanje članova CIK, kao što je i određeno članom 139(4) Ustava Kosova,

se sprovodi u saglasnostii sa sledećim procedurama: a) U roku od 10 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, parlamentarne

grupe ovlašćenje za imenovanje člana(ova) CIK su dužne da o tome obaveste Predsednika Kosova. Pod uslovom da pojedinci koji su imenovani od strane parlamentarnih grupa ispunjavaju uslove ovog zakona, Predsednik Kosova je dužan da u roku od pet (5) dana potvrdi imenovanje pismenim putem. Imenovanje je efikasno od dana službenog imenovanja od strane Predsednika Kosova.

b) Predsedavajući CIK ne može služiti duže od 2 uzastopna mandata. c) Članovi CIK ne mogu služiti više od 3 uzastopna mandata. d) Mandat se prekida poslednjeg kalendarskog dana istog meseca kada je i

počeo.


89

e) Bez obzira na stav 61.3(d) mandate koji ističe 90 dana ili malo pre izbora ili, 90 dana nakon potvrđivanja izbornih rezultata, se odmah produžuje na još 90 dana nakon certifikacije rezultata izbora.

61.4. Mandat članova CIK počinje najkasnije šezdeset (60) dana nakon certifikacije rezultata izbora za Skupštinu.

61.5. Mandat Predsedavajućeg CIK ili bilo kojeg člana CIK može biti prekinut odmah od strane Predsednika republike u sledećim okolnostima: a) član nije ispunio uslove i kriterije ovog zakona. b) članovi ne prisustvuju na tri uzastopna sastanka CIK i ukoliko je prekid

usvojen sa 2/3 većine glasova članova CIK c) član je uhapšen zbog krivičnog dela; d) član ukoliko se ponaša ili vrši neku radnju koja ozbiljno utiče na status i

integritet CIK; e) ukoliko član nije u mogućnosti da sprovodi svoje dužnsoti, duže od

uzastopnih šest meseci; 61.6. Ukoliko je došlo do prekida mandata od strane Predsednika Kosova, novo

imenovanje se treba sprovesti u saglasnosti sa ovim članom. Novo imenovanje će se izvršiti u saglasnostii sa pravilima ovog stava i novi član će služiti samo preostali period mandata člana kojeg je zamenio, ali može biti predmet naimenovanja u saglasnosti sa ovim stavom.

61.7. Član CIK treba imati najmanje 5 godina radnog iskustva i diplomu pravnog fakulteta, fakulteta javne administracije, političkih nauka, ljudskih prava, matematike, izborne administracije ili društvene nauke, javni odnosi ili statistika;

61.8. Lice ne može biti član CIK ukoliko je: a) poslanik Skupštine Kosova; b) odbornik Skupštine opštine na Kosovu; c) kandidat za javnu funkciju na Kosovu; d) poslanik javno izabrane skupštine van Kosova; e) vršilac više javne ili partijske funkcije; f) član javne izborne komisije na ili van Kosova; g) pripadnik Kosovskog Zaštitnog Korpusa; h) pripadnik policije ili slične službe; i) osoba koja ne može da glasa na Kosovu; j) osoba koja služi kaznu izrečenu od strane Međunarodnog krivičnog

tribunala za bivšu Jugoslaviju ili je pod istragom Tribunala i nije se pojavila pred istim; ili

k) član nevladine organizacije koja nadzire izbore; l) je osuđeno za krivično delo pravosnažnom odlukom suda; m) je pripadnik obaveštajnog ili bezbednosnog organa na Kosovu ili u

inostranstvu, poslednjih 5 godina; i n) ukoliko je izbačeno sa javne funkcije zbog kršenja zakona.

61.9. Ukoliko parlamentarna grupa ili zajednica ne imenuje lice za člana CIK u roku od 21 dana od takvog zahteva, Predsednik prema svom diskrecionom pravu imenuje podobnu osobu da popuni upražnjeno mesto, kao što je i određeno Ustavom..


90

61.10. Ukoliko Predsednik smatra da kandidat nije podoban da služi kao član CIK, na osnovu ovog zakona, treba se konsultovati i zahtevati od organizacije koja je nominovala da nominuje novog kandidata. Ako organizacija koja nominuje kandidata ne imenuje podobnu osobu za člana CIK u roku od 14 dana od takvog zahteva, Predsednik prem svom diskrecionom pravu bira i imenuje podobnu osobu da popuni upražnjeno mesto.

Član 62.

Izjava i imenovanje 62.1. Predsednik izdaje pismo o imenovanju svakom novom članu CIK koji se lično

pojavi pred Predsednikom ili to čini preko ovlašćenog predstavnika na dan koji odredi Predsednik, i daje sledeću izjavu na jeziku prema sopstevnom izboru: “Svečano izjavljujem da ću vršiti dužnosti svog zvanja člana CIK verno, nepristrasno, dostojavnstveno i savesno.”

62.2. Ukoliko lice imenovano za člana CIK ne da, bez predočavanja valjanog razloga, izjavu shodno stavu 67.1, Predsednik zahteva od organa koji je imenovao tu osobu da imenuje drugog kandidata. Ukoliko organ ne imenuje podobnu osobu za člana CIK u roku od 14 dana od takvog zahteva, Predsednik prema svom diskrecionom pravu bira i imenuje podobnu osobu da popuni upražnjeno mesto.

Član 63.

Donešenje odluka 63.1. Sastanke CIK saziva predsedavajući ili najmanje četiri (4) člana. Obaveštenje o

sastanku mora obuhvatiti i dnevni red sastanka. 63.2. Tokom predizborne kampanje i do objavljivanja konačnih rezultata, CIK ostaje

u zasedanju prema ranije određenom i javno objavljenom vremenskom rasporedu.

63.3. Sednice CIK su važeće ukoliko im prisustvuje ne manje od sedam (7) članova CIK.

63.4. O Izbornim procedurama, registraciji političkih partija i sertifikaciji političkih subjekata, objavljivanju izbornih rezultata, kao i odluka koje se tiču žalbi u vezi sa objavljivanjem rezultata, CIK će imati za cilj odlučivanje konsenzusom; onda kada nije moguće postići konsenzus, postizanjem 2/3 glasova. Svaka druga odluka se donosi prostom većinom glasova.

63.5. Sednicama rukovodi predsedavajući CIK. 63.6. Odluke Komisije nisu podložne žalbama, osim ako to nije izričito predviđeno

ovim zakonom. 63.7. CIK će ustanoviti pravila procedure koja su u skladu sa ovim Zakonom. 63.8. Član neće učestvovati u donošenju odluke od strane CIK u stvari u kojoj njegov

ili njen član porodice ima lični ili finansijski interes, koje može doveti u pitanje nepristrasnot člana

63.9. Sednice CIK su otvorene za javnost, osim kada je pitanje povezano sa osobljem CIK ili SCIK.

63.10. CIK će pripremiti godišni izveštaj Skupštini Kosova, koji će biti dostavljen


91

aprila meseca. Izveštaj će sadržati informacije o aktivnostima CIK i preporukama koje CIK smatra odgovarajućim da se njima bavi Skupština.

63.11. Sve odluke CIK će se smatrati javnim dokumentima.

Član 64. Odgovornosti i funkcije CIK

64.1. CIK će biti odgovorna za sprovođenje ovog zakona. 64.2. CIK će:

a) pripremati i izdavati pravila, obrasce i procedure u vezi sa implementacijom ovog zakona i svake druge stvari koje se odnose na organizaciju izbora u skladu sa svojim ovlašćenjima;

b) objaviti sva usvojena prvila, obrasce i procedure i omogućiti njihovu dotupnost javnosti;

c) ustanoviti i održavati listu lica sa pravom glasa na određenim izborima; d) voditi Kancelariju za registraciju političkih partija i certifikaciju političkih

subjekata u skladu sa ovim zakonom; e) pripremiti i usvojiti glasačke listiće i ostali izborni materijal; f) vršiti akreditaciju posmatrača izbora; g) vršiti certifikaciju liste glasača u vezi sa izborima; h) potvrditi rezultate izbora; i) objaviti rezultate izbora; j) uspostaviti opštinske izborne komisije i komisije izbornih mesta; k) ustanoviti tim za prebrojavanje glasova za sve komisije izbornih mesta u

skladu sa datim okolnostima.

Član 65. Sekretarijat CIK

65.1. Komisija će u obavljanju svojih odgovornosti i funkcija pomagati Sekretarijat (u

daljem tekstu “Sekretarijat CIK”) koji će raditi u skladu sa ovim Zakonom. 65.2. Kancelarija će funkcionisati kao deo Sekretarijata CIK. Sekretarijat CIK će

sprovoditi odluke CIK, pripremati izveštaje, preporuke za donošenje odluka od strane CIK i obezbediti administrativnu i drugu neophodnu podršku CIK. Sekretarijat će takođe pomagati CIK u sprovođenju funkcija i odgovornosti koje su joj dodeljene u skladu sa ovim Zakonom, i drugim pratećim instrumentima koji iz njega proizilaze.

65.3. Sekretarijat može, uz saglasnost CIK, zaključivati ugovore sa trećim licima u ime CIK u skladu sa procedurama ustanovljenim od strane CIK.

Član 66.

Menedžment Sekretarijata CIK 66.1. Sekretarijatom će upravljati glavni izvršni službenik (u daljem tekstu: “GIS”), i

zamenik glavnog izvršnog službenika (u daljem tekstu ’zamenik GIS”) koji će biti imenovani od strane CIK. GIS će biti direktno odgovoran CIK.


92

66.2. Vreme trajanja funkcije GIS, zamenika GIS i izvršnog direktora Kancelarije će biti u saglasnosti sa Zakonom o javnim službama i može biti produženo. CIK može smeniti GIS, zamenika GIS ili izvršnog direktora Kancelarije u svako doba u skladu sa odgovarajućim procedurama.

66.3. Lice ne može biti GIS, zamenik GIS Sekretarijata ili izvršni direktor Kancelarije ako on ili ona: a) radi ili očekuje posao u javnoj kancelariji; b) zauzima bilo koju funkciju ili izvršnu poziciju u političkoj partiji; ili c) je bio osuđeno za neko krivično delo.

66.4. Ili Izvršni šef ili zamenik izvršnog šefa Kancelarije Sekretarijata CIK će prisustvovati svakom sastanku CIK

66.5. GIS će biti odgovoran za: a) po upuststvima predsedavajućeg, organizovanje dnevnog reda za sastanke

CIK i obezbeđivanje dostupnosti potrebnog materijala pre svakog sastanka. b) izveštavati CIK o bilo kom pitanju koje se tiče poslova SCIK, osim izrvšnog

direktora Kancelarije. c) celokupnu administraciju i organizaciju Sekretarijata i osigurati sprovođenje

poverenih funkcija; d) obezbeđivanje pravilnih uputstava Sekretarijatu i tačne, nepristrasne i

stručne savete CIK; e) organizaciju Sekretarijata i izdavanje administratvinih procedura o bilo kom

pitanju koje proizilazi iz njegovih funkcija; f) adekvatno i efikasno upravljanje ljudskim i finansijskim resursima

obezbeđenim Sekretarijatu; i g) sprovođenje nediskriminirajuće politike o osoblju u okviru Sekretarijata,

uključujući jednaku zastupljenost polova u svim oblastima i nivoima, i obezbediti da sastav Sekretarijata reflektuje multietnički karakter Kosova.

66.6. GIS će odrediti ovlašćenog službenika za finansije za Sekretarijat i obezbediti usklađenost sa odlukama, administrativnim instrukcijama i finansijskim pravilima koja mogu biti izdata u tom smislu od strane Ministarstva finansija i ekonomije, ili drugog ovlašćenog organa.

66.7. Osoblje Sekretarijata će biti izabrano i zaposleno od strane GIS u skladu sa procedurama uspostavljenim od strane Vlade Kosova.

66.8. CIK će dobijati godišnja finansijska sredstva iz Kosovskog konsolidovanog budžeta radi pokrivanja troškova normalnog funkcionisanja Sekretarijata, zasnovana na predlogu budžeta podnetom od strane CIK. CIK će pripremiti poseban zahtev budžeta Vladi Kosova za svaku izbornu godinu.

66.9. Članovi izbornih komisija i zaposleni u javnoj administraciji u službi ovih komisija su krivično i administrativno odgovorni u skladu sa zakonom na snazi, za kršenje odredbi ovog Zakona.


93

POGLAVLJE XI OPŠTINSKE IZBORNE KOMISIJE

Član 67.

Sastav OIK i kvalifikacije članova

67.1. Opštinska izborna komisija (OIK) ima ukupno 7. članova, dok se ovaj broj može povećati ako je broj političkih subjekata koji se kvalifikuju da budu deo komisije veći. Svaka Opštinska izborna komisija se treba sastojati od: a) Izvršnog šefa OIK kojeg će imenovati CIK i koji će predsedavati OIK, i b) po jedan član nominovan od strane političkih subjekata koji su prešli izborni

prag na nacionalnim izborima, ako podležu izbornom pragu. 67.2. Članovi OIK moraju biti osobe sa pravom glasa u opštini i trebaju biti osobe sa

visokim profesionalnim i etičkim načelima, uz administrativno i iskustvo u izborima i znanjem dovoljnim za efikanso obavljanje poslova OIK.

67.3. CIK će se truditi da obezbedi da sve etničke zajednice sa značajnim brojem u odgovarajućim opštinama budu srazmerno zastupljene u članstvu OIK

67.4. CIK će imenovati OIK, u roku od 15 dana od dana objavljivanja izbora. Imenovanje će se prekinuti 15 dana nakon potvrđivanja rezultata izbora, osim ako se OIK ukine ili produži mandat.

67.5. Lice ne može biti imenovano za člana OIK, ili nastaviti da radi nakon imenovanja, ukoliko on ili ona: a) očekuje ili je zaposleno u javnoj kancelariji; b) vrši neku funkciju u javnoj kancelariji; c) nije sposobno da bude kandidat na izborima; d) je zaposleno ili imenovano na poziciju u okviru ili u ime certifikovanog

političkog subjekta; e) je proglašeno mentalno nesposobnim, pravosnažnom sudskom odlukom; ili f) je ranije bilo odbijeno kao član OIK od strane IKMŽ; ili g) im je bilo zabranjeno da služe kao članovi OIK od strane Suda za žalbe

povodom izbora. 67.6. Lice ne može služiti u više OIK u isto vreme. 67.7. Član opštinske administracije imenovan da služi u OIK će, u skladu sa njegovim

ili njenim dužnostima kao član OIK, služiti pod upravom CIK i izvršnog službenika OIK tokom perioda svog imenovanja.

67.8. Imenovani za člana OIK će podneti zakletvu i potpisati Kodeks ponašanja OIK, usvojen od strane CIK pre započinjanja obavljanja svojih dužnosti.

67.9. Uprkos stavovima ovog člana, ukoliko je neophodno, CIK će biti ovlašćena da, na svoju odgovornost, imenuje članove OIK koji ne ispunjavaju uslove ovog člana.

Član 68.

Odgovornosti Opštinske izborne komisije 68.1. Svaka OIK će, pod ekskluzivnim nadzorom i uputstvima CIK putem

Sekretarijata, nadzirati izbore u svojoj opštini obezbeđujući legalnost,


94

legitimnost i efikasnost izbornog procesa. Bez ograničavanja njenih opštih odgovornosti, svaka OIK će: a) osnovati kancelariju u zgradi opštinske administracije radi obavljanja svojih

poslova; b) obezbediti informacije glasačima svih zajednica i obezbediti informacije

potrebne za administraciju izbora; c) nepristrasno obezbediti političkim partijama, građanskim inicijativama,

koalicijama i nezavisnim kandidatima informacije o njihovim pravima i obavezama u vezi sa izborima;

d) prisustvovati obukama, na osnovu zahteva CIK; e) pruža pomoć u imenovanju i obuci svih osoba koje pomažu u sprovođenju

izbora uključujući komisije biračkih mesta; f) pomaže u tehničkim pripremama na izbornim mestima i bilo kojim drugim

tehinčkim prirpemama izbora uključujući prijem svog ne-osetljivog izbornog materijala;

g) obezbediti pravilno obavljanja glasanja i brojanje i prikupljanje rezultata izbora pod svojom jurisdikcijom;

h) prikuplja i skladišti izborni materijal nakon izbora; i i) obavlja druge poslove predviđenih primenjivim zakonom ili pravilima CIK.

68.2. Svaka OIK će podnositi izveštaj Sekretarijatu CIK o poslovima OIK svake nedelje kao što je određeno od strane SCIK. OIK će odmah sačiniti izveštaj ukoliko to zahteva Sekretarijat CIK. OIK će obavljati i ostale dužnosti kao što je propisano od strane CIK.

68.3. OIK će čuvati redovne podatke o svojim aktivnostima, uključujući zabeleške o zasedanjima, donetim odlukama, i nedeljnim izveštajima CIK i drugim relevantnim informacijama.

Član 69.

Proces imenovanja 69.1. Sekretarijat CIK će obezbediti listu nominovanih kandidata za OII CIK-u. Svaka

lista može uključivati imena nekih, svih ili nijednog od radnika opštinske administracije nominovnih od strane GIS opštinske adminstracije, za diksreciju Sekretarijata CIK.

69.2. SCIK može konsultovati ne-vladine organizacije, organizacije, akademske institucije i druga slična tela u cilju identifikacije kvalifikovanih i odgovarajućih kandidata.

69.3. Kada CIK odbije kandidata o tome je dužna da obavesti OIK i od iste zatraži nominovanje nekog drugog kandidata. OIK će imati deset (10) dana da nominuje dodatnog kandidata, a CIK će odlučiti o dodatnoj aplikaciji bez odlaganja.

69.4. Bilo koja druga osoba(e) koju Sekretarijat CIK smatra odgovarajućom za članstvo u OIK, vodeći posebno računa o potrebi da obezbedi pravičnu polnu i etničku zastupljenost.

69.5. Sekretarijat CIK će izdati Certifikat o imenovanju svakom članu OIK. 69.6. Imenovani član Opštinske Izborne Komisije će početi sa radom odmah nakon

imenovanja od strane CIK.


95

Član 70. Opoziv članova OIK

70.1. CIK može opozvati imenonovanje svakog člana OIK u svako doba ukoliko član:

a) ne ispunjava svoje dužnosti prema pravilima CIK; b) radi na pristrasan i neprofesinalan način; c) ne prisustvuje na dva sastankaOIK za redom bez validnog razloga; d) učestvuje u izbornoj kampanji u ime političkog subjekta ili se meša u

izborni proces; e) ne dođe na posao više od dva (2) dana tokom izbornog perioda bez validnog

razloga; 70.2. Član OIK čije je imenovanje opozvano mora odmah prestati sa svim poslovima

u OIK i vratiti svu svojinu koja je vlasništvo OIK-a izvršnom službeniku OIK.

Član 71. Kompenzacija članova OIK

71.1. Članovi OIK i predsedavajući će biti plaćeni za obavljanje svojih poslova iz

izvora CIK u skladu sa pravilima usvojenih u tom smislu. 71.2. Članovi OIK koji su trenutni zaposleni u opštinskoj administraciji će primiti

naknadu jednaku polovini plate, koju će isplatiti opština dodatno njihovoj redovnoj plati, umesto isplate za prekovremeni rad. Članovi OIK osim izvršnog službenika OIK neće biti zaposleni na puno radno vreme van izbornog perioda.

Član 72.

Proces donošenja odluka 72.1. OIK je donositi odluke većinom glasova ukupnog broja pristunih članova. 72.2. Član OIK neće učestvovati u donošenju odluke u stvari u kojoj član ili član

njegove/njene porodice ima lični, finansijski ili drugi interes, ili koje može dovesti u sumnju njegovu ili njenu nepristrasnost.

Član 73.

Pristup sastancima i dokumentima Opštinske izborne komisije Akreditovani posmatrači će imati pristup svim sastancima i dokumentima OIK. Ukoliko OIK nedozvoljava prisustvo sastanku, ili pristup dokumentima, žalba može biti uložena CIK. CIK će doneti odluku po žalbi u roku od 48 sati i preduzeti mere koje smatra odgovarajućim.


96

POGLAVLJE XII ODBORI BIRAČKIH MESTA

Član 74.

Opšte odredbe

74.1. Sastav odbora na glasačkom mestu reflektira strukturu članova OIK. OIK može, povećati broj članova Komisija biračkih mesta i o tome odmah obavestiti CIK.

74.2. Na osnovu odluke CIK može biti osnovan drugi OBM odgovoran za brojanje glasova.

74.3. Sva lica imenovana kao članovi OBM moraju ispunjavati uslove za imenovanje propisane ovim Zakonom.

74.4. Svaka OIK će dostaviti SCIK nominaciju onih osoba koji ispunjavaju relevantne uslove za imenovanje. SCIK će predstaviti liste dostavljene od OIK CIK-u na usvajanje, uz preporuke ili zapažanja.

74.5. CIK će razmotriti listu osoba koju je podneo Sekretarijat CIK i odlučiti prostom većinom da li će imenovati lica na listama ili ne, u zavisnosti od slučaja.

74.6. Bilo koji član KBM koji ne bude prisustvovao obukama organizovanim od strane OIK bez adekvatnog obrazloženja treba biti sprečen da radi na dan održavanja izbora i izgubiće neke ili sve pripadajuće prihode, u zavisnosti od odluke CIK.

74.7. Bilo koji član KBM koji ne dođe na određeno biračko mesto na dan održavanja izbora će izgubiti pripadajuću naknadu i biće zamenjen od strane OIK obučenim i imenovanim rezrevnim članom.

74.8. Svaki član KBM će u vreme imenovanja potpisati Kodeks ponašanja, kao što je predviđeno od strane CIK.

74.9. Svaki član KBM će, bez obzira na naklonost političkoj partiji ili političko gledište, raditi nepristrasno u službi svih glasača.

74.10. KBM će biti odgovoran za obezbeđivanje integriteta, bezbednosti i primerenog procesa glasanja i prebrojavanja na glasačkom mestu pod direktnom supervizijom OIK.

Član 75.

Kvalifikacije i kriterijumi za imenovanje članova OBM i predsedavajućeg 75.1. Da bi bio imenovan kao član OBM lice mora:

a) biti registrovani glasač u istoj opštini u kojoj se nalazi izborno mesto/izborni centar;

b) biti sposoban da čita i piše na službenom jeziku koji se koristi u toj opštini. 75.2. Da bi bio imenovan kao predsedavajući OBM, lice mora biti kvalifikovano kao

član OBM u skladu sa odredbama ove sekcije, i pored toga mora imati završeno najmanje srednje obrazovanje, i

75.3. Lice nije kvalifikovano da bude imenovano kao član OBM ukoliko je on/ona a) kandidati za izbornu funkciju na Kosovu; b) član bilo koje Skupštine na ili van Kosova; c) član OIK, SCIK ili CIK;


97

d) pripadnik Kosovske policijske službe, bilo koje policijske snage ili pripadnik Kosovskog zaštitnog korpusa ili druge vojne, bezbednosne ili obaveštajne službe;

e) je proglašen mentalno nesposobnim pravosnažnom sudskom odlukom; ili f) je proglašen krivim za krivično delo u protekle 3 godine pravosnažnom

odlukom suda.

Član 76. Metod izbora Odbora biračkog mesta

76.1. Svaka KIM bira se od strane CIK i njome rukovodi predsedavajući. 76.2. U periodu određenom od strane CIK, SCIK će pozvati sve certifikovane

političke subjekte predstavljene u Skupštini opštine koji se kandiduju na nacionalnim izborima da podnesu OIK nominacije lica koja žele da budu imenovana u KBM koji se formiraju u njihovim opštinama.

76.3. SCIK će pozvati nove certifikovane političke subjekte, NVO i druge civilne organizacije da podnesu dodatne nominacije za KBM.

76.4. Sve nominacije u skladu sa odredbama stavova 74.2 i 74.3 će biti podnete nadležnom OIK ne kasnije od pet (5) dana nakon objavljivanja zahteva za nominacije od strane Sekretarijata CIK.

76.5. Lista nominovanih za KBM mora obuhvatiti: a) ime političkog subjekta ili NVO koja podnosi listu, ime kontakt osobe i

njegove/njene detalje o kontaktu; b) ime, prezime, lični broj, datum rođenja za svakog nominovanog; c) specifikaciju za svakog nominovanog da li on/ona ima prethodnog iskustva

u izborima i završeno srednje obrazovanje; i d) datum i mesto podneska liste nominovanih, potpis predstavnika političkog

subjekta ili NVO, kao i potpis o prijemu liste od strane predstavnika OIK.

Član 77. Imenovanje članova OBM i njihovih predsedavajućih

77.1. Odmah nakon dobijanja nominacija, OIK će dodeliti nominovane njihovim

predloženim biračkim mestima, uzimajući u obzir sledeće: a) ne više od jedne osobe sa jedne liste nominacija za OBM podentih u skladu

sa stavom 76.2 će biti imenovan kao član OBM na istom biračkom mestu; b) prilikom izbora među kandidatima sa liste nominacija za OBM podentih u

skladu sa stavom 76.3, prednost će biti data kandidatima koji imaju bolje kvalifikacije a posebno onima sa prethodnim iskustvom u izborima;

c) ne više od jedne člana iz uže porodice može biti imenovano za isti OBM. Za potrebe ovog stava bliski porodični član uključuje suprugu, dete, roditelje i rođenu braću i sestre;

d) u novim opštinama ili gde rezultati sa prethodnih izbora nisu certifikovani, članstvo OBM će biti odabrano među onim političkim subjektima certifikovaim za učešće na predstojećim izborima za tu opštinu.

77.2. OIK će dostaviti nominacije Sekretarijatu CIK radi predlaganja CIK-u


98

najkasnije pet (5) radnih dana od prijema nominacija. CIK će imenovati članove OBM, uključujući i rezrevne članove OBM, najkasnije četiri (4) dana od prijema nominacija.

77.3. Predsedavajući OBM će biti izabran ravnopravno između političkih subjekata koji su dobili najviše glasova tokom izbora za Skupštinu Kosova u toj opštini.

77.4. Bez obzira na stavove ovog člana, ako je neophodno, CIK je ovlašćena da, na svoju odgovornost, imenuje člana OBM koji ne ispunjava uslove ovog člana

Član 78.

Naknada predsedavajućem i članovima OMB Članovi OBM i predsedavajući će biti plaćeni za obavljanje svojih poslova iz izvora obezbeđenih iz Konsolidovanog budžeta Kosova. CIK će izdati posebnu odluku kojom će regulisati ovo pitanje.

Član 79.

Imenovanje rezerve članovima OBM 79.1. Procedura predviđena članom 77 će biti primenjena prilikom imenovanja 10%

rezrevnih članova za svaku opštinu. 79.2. Imenovani član će biti zamenjen rezrevnim članom od strane OIK ako, iz bilo

kog razloga, imenoani član postane nedostupan da služi bilo pre ili na dan izbora. Ukoliko nema dovoljnog broja rezrevnih članova na raspolaganju, OIK može popuniti prazna mesta licima koja smatra pogodnim i koji takođe ispunjavaju uslove predviđene članom 80 ovog Zakona. OIK će: a) obezbediti da ne više od jednog lica iz političkog subjekta definisano u

stavu 77.2 ovog Zakona bude imenovano kao član OBM u istoj biračkoj jedinici;

b) obezbediti da zamenik potpiše Kodeks ponašanja; i c) osigurati odgovarajuću obuku za zamenu.

Član 80.

Kazne i ostale mere 80.1. Certifikovan politički subjekat ili NVO koja je imenovala lice za člana OBM će

biti odgovoran da osigura da takvo lice prisustvuje svim obukama koje organizuje OIK.

80.2. Certifikovani politički subjekat ili NVO koji su nominovali članove OBM će biti odgovorni da osigurju da ta osoba redovno prisustvuje i obavlja svoje dužnosti na biračkom mestu u vreme i tokom perioda određenog od strane OIK.

80.3. Gde lice, ili lica, nominovana od strane certifikovanog političkog subjekta ili NVO, ne uspeju da bez dobrog razloga obave svoje obaveze određene stavovima 80.1 i 80.2, slučaj će biti prijavljen SIŽ od strane OIK. SIŽ može, ukoliko slučaj bude dokazan, odrediti kaznu ili sankciju.

80.4. Kada je, na osnovu mišljenja OIK, član OBM, iz bilo kog razloga, nevoljan ili nije u stanju da ispuni svoje obaveze, OIK će opozvati nominaciju takvog člana.


99

Prazno mesto koje se stvorilo kao rezultatt takve odluke će, ako je to moguće, biti popunjeno u skladu sa odredbama ovog Zakona.

Član 81.

Kodeks ponašanja za članove OBM Svaki član OBM je dužan da položi zakletvu i potpisati Kodeks ponašanja na osnovu pravila CIK.

POGLAVLJE XIII

BIRAČKA MESTA I GLASANJE

Član 82. Opšte odredbe

82.1. KLG glasača dodeljenih istom biračkom mestu mora biti pripremljena na način

koji je oredila CIK i tako da nijedno biračko mesto u okviru biračke jedinice ne prelazi 750 glasača. Odstupanje od ovog pravila može dozvoliti jedino CIK.

82.2. Biračko mesto mora biti dovoljno veliko da obezbedi pravilno izvođenje glasanja ustanovljenjem svih mesta kao što je i predviđeno ovim Zakonom, i obezbeđivanjem tajnosti glasanja, slobodan pregled i kontrolu kutija sa glasačkim listićima, i neometani pristup posmatrača.

82.3. Sledeće osobe su ovlašćene da budu prisutne na biračkom mestu ili centru: a) lica koja su tu radi glasanja; b) članovi OBM i osoblje biračkg mesta; c) članovi Centralne Izborne Komisije i osoblje SCIK; d) Članovi OIK; e) akreditovani posmatrači izbora; f) policija kada je pozvana radi uspostavljanja reda; i g) prevodioci za lica pod tačkama (c), (e) i (f) ovog pod člana.

Član 83.

Lokacije biračkim mesta i biračkih centara

83.1. Na osnovu preporuka OIK, CIK će putem Sekretarijata CIK, najkasnije četrdeset (40) dana pre izbora, javno objaviti tačnu lokaciju svih biračkih centara.

83.2. Svaki registrovani glasač će biti dodeljen biračkom centru gde će se njegovo/njeno ime pojaviti na Konačnoj glasačkoj listi (KGL) tokom izbornog procesa na dan održavanja izbora.

83.3. Ako je to moguće ni jedan glasač ne bi trebalo da putuje više od 3km do svog mesta glasanja.

83.4. Kasnije promene lokacija biračkih centara moraju u omugućiti, u slučaju više sile ili drugog objektivnog razloga i nepredviđenih razloga koji bi mogli nastati, da birački centar učine pogodnim za izborne svrhe. Sekretarijat CIK mora odmah informisati CIK o ovim promenama.

83.5. Ukoliko je lokacija biračkog centra promenjena, OIK će obavestiti glasače o


100

promeni putem dostupnih lokalnih medija. Dodatno, OIK će postaviti obaveštenje na originalnoj lokaciji BC, kojim obaveštava glasače o novoj lokaciji BC.

83.6. BC moraju biti locirani na pristupačno mestu kako bi omogućili glasačima da formiraju i stoje u redu i mora, kada je moguće, imati nivo pristupa za hendikepirana lica radi neometanog ulaza i izlaza. BM moraju imati odgovarajuće osvetljenje i zaštitu od elementarnih nepogoda.

83.7. BC ili BM ne sme biti locirano na mestu verskog pohađanja, zgradi koja je u vlasništvu ili je sedište političkog subjekta, ili prostorijama u kojima se služi i konzumira alkohol.

Član 84.

Bezbednost biračkog mesta 84.1. Predsedavajući OBM, uz asistenciju svih članova OBM, mora obezbediti miran

tok i bezbednost glasačkog procesa unutar BM. Mir u redu ispred BM će biti održavan od strane članova OBM određenih kao Kontrolora reda.

84.2. U slučajevima ozbiljnih narušavanja reda unutar ili u neposrednoj blizini BM, predsedavajući OBM će zahtevati momentalnu pomoć policije. Incident mora odmah biti zabeležen u Dnevnik održavanja izbora.

84.3. U slučaju da se narušavanje pretvori u ozbiljnu pretnju integritetu izbornog procesa ili protiv ljudi unutar BM, predsedavajući OBM može odlučiti da suspenduje izbore i zatvori BM dok se ne uspostavi red. Predsedavajući OBM će odmah obavestiti OIK i zabeležiti događaj u Dnevnik održavanja izbora, uključujući i period tokom kog je glasanje bilo suspendovano.

84.4. Licima koja nose oružje neće biti dozvoljen pristup unutar BM, osim pripadnicima Kosovske Policijske Službe koji su na dužnosti, i u uniformama. Pripadnici Policijske službe koji su na dužnosti se ne smeju zadržavati u BM, osim onoliko koliko je neophodno za glasanje.

Član 85.

Materijal za izbornu kampanju i materijal za informisanje glasača na BM i BC 85.1. Svi politički subjekti koji nisu uklonili svoj materijal za izbornu kampanju iz ili

oko bilo kog BM i BC u radijusu od 100 metara. Svaki materijal koji ostane 24 sata pre održavanja izbora će biti uklonjen od strane članova OBM ili menadžera BC. Politički subjekti koji nisu uklonili ili se utvrdi da su postavljali materijal iz izborne kampanje nakon određenog roka će biti prijavljeni IKMŽ za kršenje Zakona.

85.2. Štampani materijal koji radi Sekretarijat CIK u ime CIK, sa listom svih kandidata svih certifikovanih političkih subjekata i sa glasačkim procedurama će biti izloženi na BM na korist glasačima. Liste će takođe biti izložene na glavnom ulazu za svaki BC.

85.3. Informativni znaci na zgradi moraju jasno označavati broj BC. Unutar BC, posebno tamo gde ima više od jednog BM, znači radi usmeravanja glasača na pravo BM moraju biti jasno izloženi. Svako BM mora biti jasno obeleženo


101

znakom koji označava broj BM i slova sa KGL za one glasače dodeljenih tome BM.

85.4. Ni jedna informacija u vezi sa izbornom kampanjom ne sme biti emitovana sa bilo kog komunikacionog uređaja na BM, niti sa distance sa koje se može čuti.

Član 86.

Procedure pre otpočinjanja glasania 86.1. CIK će doneti pravilo o procedurama, distribuciji i prijemu izbornog materijala

koji se uručuje OIK i OBM 86.2. Na dan održavanja izbora predsedavajući OBM i/ili njegov ili njen zamenik će

pod pratnjom policije, uzeti materijal naveden podu stavom 103.1 od OIK za BC.

86.3. Svi članovi OBM moraju biti prisutni na BM najmanje sat vremena pre početka izbora.

86.4. Pre otvaranje BM, predsedavajući OMB će sprovoditi te dužnosti u skladu sa pravilima CIK

86.5. Ukoliko BM bude otvoreno kasnije, predsedavajući OBM mora odmah obavestiti OIK, koja će obavestiti Sekretarijat CIK i ubeležiti vreme otvaranja knjige birača.

Član 87.

Opis glasačkog listića i materijala u vezi sa listićem 87.1. Ime političkog subjekta mora biti prikazano na listiću kao što je izloženo na

originalnoj aplikaciji za certifikaciju, koje može biti promenjeno – i ako bude- izmena biti potvrđena od strane CIK.

87.2. Glasači moraju biti upućeni u ispravan način odabira kandidata na glasačkom listiću, kako bi se izbegle greške.

87.3. Imena svih kandidata na štampanom materijalu izloženom na BM ili BC moraju biti izložena direktno ispod političke partije, koalicije ili građanskih inicijativa koje su podnele listu kandidata.

87.4. CIK će odrediti broj listića koji će se odštampati i distribuirati. Broj listića ne sme biti veći od 5% od broja glasača na biračkom spisku.

87.5. Listić mora sadržati: a) indikaciju izbornog okruga; b) javnog tela koje se bira; c) redni broj ispred svakog individualnog poltičkog subjekta; d) ime i akronim svakog političkog subjekta na osnovu reda određenim na

glasačkom listiću; e) bezbednosne karakteristike kao što je i određeno od strane CIK; f) drugu informaciju koju nalaže ovaj zakon i pravila izdata u skladu sa njim.

87.6. CIK će dalje pravilom urediti detalje listića: a) sadržaj; b) formu i izgled; c) način i kontrolu štampanja;


102

d) verifikaciju, distribuciju i rukovanje glasačkim listićima; e) zaštitnim elementima; i f) svakim drugim povezanim pitanjem koje nije obuhvaćeno ovim zakonom.

87.7. Glasački listići se štampaju pod direktnim nadzorom CIK. 87.8. Listići moraju biti štampani na zvaničnim jezicima na nacionalnom i lokalnom

nivou, u skladu sa Zakonom o upotrebi jezika. Certifikovani politički subjekat može izabrati jezik i pismo na kome će njegovo ime biti ispisano na glasačkom listiću.

Član 88.

Vreme glasanja 88.1. Birački centri će se otvoriti u 7:00 i zatvaraju u 19:00. 88.2. Niko ne može glasati nakon isteka vremena na BC, osim glasača koji čekaju da

glasaju u vreme zatvaranja.

Član 89. Pravo na glasanje i tajnost glasanja

89.1. Sposoban glasač ima pravo da glasa ako je on/ona civilno registrovan/a na

Kosovu ili uspešno aplicirao/la za glasanje van Kosova kao što je predviđeno u članovima 5 i 6 ovog Zakona.

89.2. Niko ne sme sprečiti ili pokupati da spreči sposobnog glasača od korišćenja svog prava da glasa.

89.3. Nikome ne sme biti dozvoljeno da glasa u ime drugog glasača, osim u skladu sa odredbama sekcije 89.5 ovog Zakona.

89.4. Svaki glasač mora obeležiti svoj listić u tajnosti iza glasačkog paravana. Samo jedno lice može ući iza glasačkog paravana u isto vreme osim ako glasaču nije potrebna pomoć druge osobe, kao što je predviđeno sekcijom 89.5.

89.5. Glasaču koji je hendikepiran u meri da nije sposoban da obeleži ili ubaci listić ili je nepismen/a može se pomoći od strane druge osobe koju izabere glasač ako oni traže takvu pomoć. Takva osoba može samo pomoći jednom glasaču i ne sme bitičlan OBM ili akreditovani posmatrač.

89.6. Osoba koja se slaže da pomogne glasaču će ispisati svoje ime štampanim slovima i potpisati svoje ime na Koverti glasačke liste uslovnih glasačkih listića, pored imena ili drugog mesta obezbeđenog za lice kome se pružila pomoć.

89.7. Članovi OBM ne smeju ni na koji način uticati na odluku glasača. 89.8. Komesari BM i/ili osoblje BM su dužni da objasne izbornu proceduru samo ako

to traži glasač. 89.9. Članovi OBM će povesti posebnu brigu kako bi obezbedili da glasač ne bude

uznemiravan od ikoga dok popunjava svoj glasački listić, i da je tajnost glasanja potpuno osigurana.


103

Član 90. Važeća identifikaciona dokumenta

U svrhu ovih izbora biće prihvaćena sledeća identifikacina dokumenta:

a) važeći kosovski lični identifikacioni dokument (ID) karta; b) validni pasoš; c) važeća putna isprava; d) važeća Kosovska vozačka dozvola; e) važeća legitimacija IRL; ili f) važeća izbeglička legitimacija.

Član 91.

Regularno glasanje 91.1. Procedure o regularnom glasanju će uspostaviti CIK. 91.2. Glasanje na istim izborima više od jednog puta predstavlja krivično delo i

kažnjivo je u skladu sa Krivičnim zakonom Kosova.

Član 92. Glasanje članova odbora BM

Članovi OBM i predsedavajući će glasati prvi odmah po otvaranju BM.

Član 93.

Zatvaranje BM 93.1. Svakom licu u redu u vreme zatvaranje BM će biti omogućeno ga glasa ukoliko

ima pravo glasa. Kontrolori reda će obavestiti poslednje lice u redu da će on/ona biti poslednje lice koje će glasati. Svako drugo lice koje se priključi redu nakon toga neće biti u mogućnosti da uđe na BM i biće obavešteno o nemogućnosti da glasa.

93.2. Nakon poslednjeg glasača koji je obavio glasanje iz reda u vreme zatvaranja. Predsedavajući OBM će zatvoriti BM, zapečatiti glasačku kutiju u prisustvu prisutnih posmatrača, i obeležiti tačno vreme zatvaranja Knjige izbora.

Član 94.

Knjiga izbora 94.1. SvakoBM će imati Knjigu izbora u koju će se uneti svi bitni događaji vezani za

obavljanje glasanje na BM, tokom dana obavljanja izbora.. 94.2. Samo predsedavajući OBM, članovi OBM, i prisutni akreditovani posmatrači

mogu unositi primedbe u Knjigu izbora. Ukoliko glasač ima žalbu u vezi sa bilo kojom aktivnošću BM, on/ona će zahtevati da predsedavajući OBM ubeleži njegovu/njenu primedbu u Knjigu izbora i/ili podneti žalbu IKMŽ u skladu sa uputstvima.


104

Član 95. Glasanje uslovnim listićem

Glasač na Kosovu čije ime ne može biti pronađeno na KGL, ili njegovo/njeno ime nije nađeno na KGL sa znakon koji ukazuje da on/ona mora da glasa uslovnim glasačkim listićem, će moći da glasa uslovnim listićem na BM koje izdaje uslovne listiće, u skladu sa pravilima CIK.

POGLAVLJE XIV

GLASANJE VAN KOSOVA


96.1. Sposobni glasač koji je privremeno van Kosova može glaati na izborima za

Skupštinu Kosova, ukoliko je on/ona uspešno aplicirao za Glasanje van Kosova i glasalo, u skladu za odredbama ovog Zakona i pravilima CIK.

96.2. Glasovi van Kosova se trebaju proslediti CIK pre dana izbora, kao što je i oređeno pravilima CIK.

Član 97.

Aplikacija za listić

97.1. Glasač sa pravom glasa treba aplicirati da primi Listić za glasanje van Kosova podnošenjem Aplikacije za glasanje van Kosova/Registracioni obrazac glasača (“Aplikacija elektronskom poštom”) u formi koja je dostupna na veb sajtu CIK: a) elektronskom poštom jednoj od CIK P.O. pretinaca; ili b) faksom CIK.u na broj naveden na Aplikaciji za glasanje van Kosova.

97.2. Glasač sa pravom glasa koji nije ranije bio registrovan da glasa na izborima orgnaizovanim od strane CIK mora podneti, pored popunjene Aplikacije za glasanje van Kosova, dokumentovani dokaz da on/ona ispunjava uslove predviđene u članu 5 ovog Zakona.

97.3. U svrhu stava 2. ovog člana, dokumenti navedeni u članu 90 mogu biti upotrebljeni radi ustanovljenja svih ili nekih uslova navedenih u članu 5 ovog Zakona.

Član 98.

Potvrđivanje i žalbeni postupak

98.1. CIK je dužna da obavesti svakog aplikanta o tome da li je ili nije prihvaćena njegova/njena aplikacija,

98.2. Aplikant čija aplikacija je odbijena treba imati pravo na podnošenje žalbe na odluku IKMŽ.


105

POGLAVLJE XV GLASANJE LICA SA POSEBNIM POTREBAMA

Član 99.

Opšte odredbe

99.1. CIK će uspostaviti pravila koja se tiču GLPP i to za: a) glasače koji su vezani za kuću: glasači sa pravom glasa koji ne mogu izaći

iz kuće da glasaju na redovnom BM zbog fizičkih, medicinskih ili bilo koje druge nesposobnosti;

b) glasače koji su primorani na boravak u institucijama: glasači sa pravom glasa koji su hospitalizovani, stari ljudi u posebnim domovima za stare, lica sa umanjenom mentalnom sposobnošću u institucijama zdravstvene nege, zatvorenici u zatvorim i pritvorenici u pritvorima; ili

c) posebni uslovi glasanja: glasači sa pravom glasa u zajednicama koje, zbog relokacije iz okruženja bližeg BM ili bezbednsonih razloga, ne mogu glasati na njihovim BM. Ovaj vid glasanja će zahtevati odobrenje OIK.

Član 100.

Proces odlučivanja

100.1. OIK će izdati pisani dokument kojim obaveštava svakog glasača sa pravom glasa ili grupu glasača čiji je zahtev za GPP odbijen pravo da podnese žalbu Prvostepenom sudu do datuma koji će biti navede obaveštenju.

100.2. Prvostepeni sud će razmatrati svaku žalbu koju primi u skladu sa Pravilima i procedurama i rokovima određenim ovim zakonom i pravilima CIK.

100.3. Prvostepeni sud može uputiti OIK da obuhvati ili ne obuhvati listu birača sa pravom glasa GPP, u skladu sa svojim autoritetom.

POGLAVLJE XVI

PROCES BROJANJA GLASOVA I OBJAVLJIVANJE REZULTATA IZBORA


101.1. Procesom brojanja glasova će se upravljati u sledeće svrhe: tačnost,

transparentnost, efikasnost, sposobnost za ponovno brojanje i ponavljanje izbora i zaštitu tajnosti glasanje.

101.2. Redovni glasovi na Biračkim mestima na Kosovu će biti prebrojani na biračkim mestima odmah nakon završetka glasanja.

101.3. Procedure brojanja glasova će biti u skladu sa pravilima CIK.

Član 102. Izveštaj o preliminarnom brojanju na BM

102.1. Bilo koji član OBM koji ima premidbe na zabeležene rezultate na BM može

ubeležiti svoje neslaganje u Knjigu izbora na BM, i može podneti žalbu IKMŽ.


106

102.2. Predsedavajući OBM i suprevizor CIK, će biti odgovorni za sastavljanje i tačnost rezultata brojanja zabeleženih na BM u odgovarajuću formu i poslaće popunjen Obrazac usklađivanja i rezultata (OUR) na oredđenu lokaciju.

102.3. Rezultati prebrojavanja u BM će se objaviti u biračkim centrima od strane predsedavajućeg svakog od centara.

Član 103.

Skladištenje listića i transport izbornog materijala 103.1. Nakon okončanja brojanja, svi iskorišćeni i neiskorišćeni listići, Konačna

glasačka lista, Lista uslovnih glasača, Knjiga izbora, koverte sa uslovnim listićima sa obeleženim listićima, i drugi zvanični izborni materijali Biračkog mesta će biti: a) spakovan i prevezen u skladu sa pravilima CIK; b) prevezen pod bezbednim uslovima na lokaciju određenu od strane CIK.

103.2. Predsedavajući OBM će pratiti transport listića i izbornog materijala na određenu lokaciju za prikupljanje, i ukoliko se traži, u društvu člana opozicije na određenom nivou izabranog konsenzusom, ili u nedostatku konsenzusa, izvalčenjem na lutriji organizovanoj od strane predsedavajućeg.

103.3. Listići, forme i drugi izborni materijali koji se prevoze na određenu lokaciju na Kosovu će biti tamo uskladišteni pod bezbednim uslovima dok se ne reše sve žalbe i ne sertifikuju rezultati od strane CIK.

103.4. Centralna izborna komisija će, odlukom nakon zvanične sertifikacije rezultata izbora, uništiti određeni izborni materijal u određeno vreme u roku od 60 dana, osim ako je drugačije odredila IKMŽ.

Član 104.

Posmatrači 104.1. Sve aktivnosti preduzete u CRR mogu biti posmatrane od strane članova CIK,

osoblja Sekretarijata CIK, Opštinskih izbornih komisija (OIK) i izbornih posmatrača akreditovanih od strane CIK.

104.2. Ne više od četiri (4) akreditovana posmatrača iz istog političkog subjekta, definisanog sekcijom 3 ovog Zakona, ili druge akreditovane organizacije mogu biti prisutni unutar CRR u isto vreme.

104.3. Bez obzira na odredbe ovog Zakona, ukoliko Glavni izvršni službenik Sekertarijata CIK utvrdi na osnovu svoje lične diskrecije da je broj akreditovanih posmatrača ili predstavnika akreditovanih medijskih posmatrača unutar CRR ometa proces prebrojavanja, on/ona će naložiti akreditovanim izbornim posmatračima ili medijskim posmatračima da smanje njihov broj.

Član 105.

Žalbe koje se tiču procesa CRR 105.1. Žalbe koje se tiu načina izvođenja brojanja CRR će biti podnete napismeno SIŽ

u roku od 24 sata nakon što je žalilac postao svestan navodnog prekšaja, i u bilo


107

kom slučaju ne kasnije od dva (2) radna dana nakon što se dogodio navodni prekršaj.

105.2. Podnošenje žalbe ne sme prekidati ili suspenodvati proces prebrojavanja. 105.3. Sve žalbe SIŽ-u moraju biti olučene ne kasnije nego 5 dana nakon prijema žalbe

u glavnoj kancelariji SIŽ.

Član 106. Izborni rezultati

106.1. CIK će certifikovati konačne izborne rezultate nakon njihovog okončanja na

svim biračkim mestima i okončanja svih procedura brojanja i kada su sve žalbe koje se tiču izbora i brojanja presuđene od strane IKMŽ i Ustavnog suda.

106.2. Pre certifikacije izbornih rezultata, CIK može narediti ponovno brojanje listića u bilo kom biračkom mestu, ili centru za brojanje, ponavljanje izbora u biračkom centru ili opštini.

106.3. Rezultati izbora su konačni i obavezujući onda kada su certifikovai od strane CIK.

106.4. CIK će objaviti rezultate izbora nakon što oni budu certifikovai. Sekretarijat CIK će javno objaviti sledeće konačne rezultate u tabelarnom fofmatu uključujući i publikaciju na veb sajtu: a) broj glasača ubačenih u registar glasača; b) broj glasača koji je glasao na svakom biračkom mestu; c) broj glasača koji je glasao van biračkih mesta; d) broj glasača koji je glasao (ukupan broj prebrojanih listića); e) broj važećih listića koji su primljeni; f) broj neiskorišćenih listića; g) broj upotrebljnih listića; h) broj nevažećih listića; i) broj praznih listića; j) broj oštećenih listića; k) broj glasova za svaki politički subjekat l) broj glasova za svakog individualnog kandidata, kada je primenjivo; m) broj mesta dodeljenih svakom subjektu; n) imena izabranih kandidata.

POGLAVLJE XVII

INFORMACIJE ZA GLASAČE I MEDIJE


107.1. CIK treba na pravi način da organizuje i spoznoriše kampanju obučavanja

glasača. Ona mora javno učiniti dostupnim, u skladu sa Zakonom o upotrebi jezika, informacije o: a) proceduri glasanja;i b) biračkim pravima i procedurama zaštite istih, uključujući mehainizme za

žalbu;


108

107.2. Na svakom biračkom mestu, na dan održavanja izbora, štampani materijal, dizajniran i proizveden u ime CIK, sa izlistanim imenima političkih subjekata i imenima kandidata, kao i glasačke procedure, moraju biti na raspolaganju, izložene ili objavljene od strane Sekretarijata CIK na korist glasača. Imena kandidata na takvom štampanom i izloženom materijalu moraju biti navedena istim redom kao što se pojavljuju na registracionim listama koje su certifikovane od strane CIK u vezi sa političkim subjektom koji ih je podneo.

107.3. Prilikom izvođenja kampanje obučavanja glasača CIKS mora obratiti posebnu pažnju na ruralno stanovništvo, osobe sa ograničenim sposobnostima i nepismene glasače.

Član 108.

Emitovanje informacije za glasače

108.1. CIK će proizvesti materijal pogodan za prenošenje na radiju i televiziji a koji će informisati javnost o izbornom procesu na Kosovu.

108.2. Informativni materijal proizveden od CIK za upotrebu na televiziji mora biti podesan za simultanu transmisiju za osobe sa slabim sluhom na jeziku znakova koji odgovara potrebama jezičkih drupa kojima služi emiter.

Član 109. Prekršaji

Ukoliko radio ili televizijski emiter ne uspe da ispuni odredbe primenljivog Zakona, CIK je dužna da o tome odmah obavesti NKM.

POGLAVLJE XVIII IZBORNI SISTEM ZA SKUPŠTINU KOSOVA

Član 110.

Opšte odredbe

110.1. Kosovo će se smatrati jedinstvenim, višečlanim izbornim okrugom. 110.2. Politički subjekat će podneti listu kandidata u saglasnosti sa procedurom

uspostavljenom ovim zakonom i pravilima CIK. Svaka lista kandidata se treba sastojati od najmanje 30% kandidata suprotnog pola, u saglasnosti sa tabelom koja se nalazi u Aneksu 1.

110.3. Svaki certifikovani politički subjekat će se pojaviti na „otvorenoj listi“. 110.4. U toku uživanja njegovog/njenog prava da glasa, birač glasa za jedan (1)

potvrđen politički subjekat i glasa za jednog (1) kandidata sa liste kandidata spomenutog političkog subjekta. Ako se na glasačkom listiću naznači više od jednog (1) kandidata, računa se samo glas za politički subjekat.

110.5. Glas za politički subjekat smatra se glasom za prvog kandidata na listi kandidata političkog subjekta. CIK osigurava da glasački listići ne dozvole istovremeno glasanje za politički subjekat i kandidata broj jedan na listi kandidata spomenutog političkog subjekta.


109

Član 111. Raspodela mesta

111.1. Mesta u Skupštini će se podeliti u saglasnosti sa sistemom zastupanja koji je

određen članom 64 Ustava Republike Kosovo, i to: a) 100 mesta će se podeliti između svih certifikovanih političkih subjekata,

proporcionalno broju važećih glasova dobijenih na izborima; i b) dvadeset (20) mesta je garantovano za predstavnike zajednica koje nisu

većina na Kosovu, kao što sledi: (i) partije, koalicije, građanske inicijative i nezavisni kandidati, koji su

se izjasnili da zastupaju Srpsku zajednicu, imaće ukupan broj mesta u Skupštini, koja su osvojili na otvorenim izborima, sa najmanje deset (10) zagarantovanih mesta, ukoliko je broj osvojenih mesta manji od deset (10);

(ii) partije, koalicije, građanske inicijative i nezavisni kandidati, koji su izjavili da zastupaju ostale zajednice u Skupštini, imaće ukupan broj mesta koja su osvojili na otvorenim izborima, sa minimalnim brojem zagarantovanih mesta, kao što sledi: zajednica Roma jedno (1) mesto; zajednica Aškalija jedno (1) mesto; zajednica Egipćana jedno (1) mesto; i jedno (1) dodatno mesto će se dodeliti zajednici Roma, Aškalija i Egipćana koja je dobila najviše glasova; zajednici Bošnjaka tri (3) mesta; zajednici Turaka dva (2) mesta i zajednici Goranaca jedno (1) mesto, ako je broj dobijenih glasova svake zajednice manji od broja garantovanih mesta.

111.2. Sto (100) mesta u Skupštini kao što je i opisano u stavu 111.1 (a) će se podeliti na sledeći način u saglasnosti sa ukupnim brojem važećih glasova koje je dobio politički subjekat: (preuzeti relevantnu alineju iz Ustava) a) između političkih subjekata kojipredstavljaju zajednicu kosovskih Srba i

nevećinskih zajednica i između političkih subjekata koji ne predstavljaju kosovske Srbe ili nevećinske zajednice a koji su dobili najmanje pet posto (5%) od ukupnih validnih glasova na izborima za Skupštinu;

b) ukupan broj važećih glasova koji je dobio svaki politički subjekat na izborima za Skuptinu će se podeliti sa 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, i tako redom sve dok broj delilaca bude jednak broju mesta;

c) dobijeni količnik će se odrediti na osnovu niza opadajućeg niza deljenja. Mesta će se podeliti političkim subjektima na osnovu količnika, tako što će prvo mesto ići onom političkom subjektu čiji količnik je najveći, drugo mesto subjektu sa sledećim najvišim količnikom, i tako redom sve do raspodele svih mesta;

d) ukoliko jedan politički subjekat dobije broj mesta koji je jednak broju kandidata sa liste i ima pravo na još mesta, preostali deo količnika se neće uzeti u obzir za dodeljivanje preostalih mesta.Koristiće se sledeći količnik na osnovu obadajućeg niza sve dok se ne izvrši raspodela svih mesta.

e) ukoliko dođe do jednakosti zato što su dva ili više količnika identična, mesta će se dodeliti na osnovu žreba koji će izvlačiti predsedavajući CIK u prisustvu ovlašćenog predstavnika relevantnog političkog subjeka.


110

111.3. Dvadeset (20) rezervisanih mesta za Skupštinu, opisanih u tački (b) stava l. ovog člana će se dodeliti političkim subjektima koji predstavljaju zajednicu kosovskih Srba i ostale nevećinske zajednice na način koji je opisan u članu 112.2. ovog zakona, u saglasnosti sa ukupnim brojem važećih glasova koje je dobio svaki politički subjekat, bez obzira na mesta koja su već dodeljena od prethodnih sto (100).

111.4. Svi glasovi koje je dobio kandidat čije ime se nalazi na otvorenoj listi političkog subjekta će se brojati pojedinačno. Glas dat političkom subjektu smatra se glasom dobijenim od prvog kandidata na listi kandidata političkog subjekta.

111.5. İzvršiće se reorganizacija liste na osnovu opadajućeg niza, sve u skladu sa brojem glasova koji je dobio svaki kandidat.

111.6. Mesta dodeljena političkom subjektu pomenutom u stavu 2. ovog člana, će se podeliti kandidatima sa liste političkog subjekta kao što je i određeno stavom 4. ovog člana, počevši od prvo kandidta na listi i nastavljajući na osnovu opadajućeg niza, dok god se ne izvrši raspodela svih mesta tom političkom subjektu. Dodatna mesta koja su dodeljena političkom subjektu koji predstavlja zajednicu kosovskih Srba i ostale nevećinske zajednice kao što je i određeno stavom 3. ovog člana će se podeliti ostalim kanidatima sa liste kandidata političkog subjekta kao što je i određeno stavom 4. ovog člana.

111.7. Ukoliko i nakon dodeljenih mesta, u saglasnosti sa stavom 5. ovog člana, kandidatima manjinskog pola tog političkog subjekta ne bude dodeljeno 30% od ukupnog broja mesta koja pripadaju tom subjektu, poslednji izabrani kandidat većinskog pola će se zameniti sledećim kandidatom suprotnog pola sa liste kandidata, dok god broj mesta dodeljenih manjinskom polu ne bude najamnaje 30%.

111.8. Nijedno lice koje je član nekog izabranog organa ne može dobiti mesto u Skupštini. Poslanik Skupštine koji je ili postane član nekog drugog izabranog zakonodavnog organa nakon što je dobio mesto u Skupštini, treba odmah prekinuti svoj mandate Poslanika Skupštine.

111.9. Lice čiji mandat se prekine u saglasnosti sa ovim članom će se zameniti u saglasnosti sa odredbom člana 112 ovog zakona.

Član 112.

Zamena poslanika Skupštine 112.1. Mesta dodeljena u skladu sa sadašnjim Zakonom su lična mesta koja drži

kandidat a ne politički subjekat. Mandat poslanika ne može biti promenjen ili ukinut pre isteka mandata osim razloga: a) osudom poslanika za krivično delo za koje je osuđen na kaznu zatvora, kao

što je i određeno članom 69.3 Ustava; b) propuštanjem poslanika da prisustvuje šest (6) uzastopnih meseci zasedanju

skupštine ili odboru čiji je član, osim ako se podnese opravdan razlog u saglasnosti sa Poslovnikom Skupštine;

c) oduzimanja mandata poslanika u skladu sa članom 29 ovog zakona; d) smrti člana; e) ili mentalne ili fizičke nesposobnosti poslanika; ili


111

f) ostavkom poslanika. 112.2. Poslaniku skupštine Kosova kome mandat prestane u skladu sa sekcijom 112.1

će biti zamenjen na sledeći način: a) sledećim kvalifikovanim kandidatom istog pola koji je dobio najveći broj

glasova na listi kandidata političkog subjekta u čije ime je kandidat nastupio na poslednjim izborima;

b) ukoliko nema drugog kvalifikovanog kandidata istog pola na listi kandidata; c) ukoliko nema drugih kvalifikovanih kandidata na listi kandidata, sledećim

kvalifikovanim kandidatom sa liste kandidata političkog entieta koje je imao sledeći najveći procentualni ostatak glasova po formuli izloženoj u članu 111.4. ovog zakona na prethodnim izborima iste vrste; i

d) ukoliko je poslanik nezavisni kandidat, sledećim kvalifikovanim kandidatom sa liste kandidata političkog subjekta koji je imao najveći procenat ostatka glasova por forumuli navedenoj u članu 111.4. ovog zakona.

112.3. Nakon što mesto postane prazno, predsednik skupštine će poslati zahtev u pisanoj formi predsedniku radi popunjavanja praznog meta. Takav zahtev mora sadržati i objašnjenje o tome kako je mesto ostalo upražnjeno.

112.4. Nakon dobijanja zahteva iz stava 3. ovog člana, predsednik će, ukoliko je priloženo objašnjenje zadovoljavajuće, zahtevatiod CIK da predloži ime lica koje će popuniti prazno mesto. CIK će u okviru pet (5) radnih dana nakon prijema zahteva za tim, obezbediti predsedniku ime sledećeg kvalifikovanog kandidata u skaldu sa stavom 2. ovog člana.

POGLAVLJE XIX

TROŠKOVI IZBORA

Član 113. Finansiranje izbora

113.1. Vlada Kosova finansira održavanje izbora. 113.2. CIK administrira fondove određene za održavanje izbora u skladu sa pravilima

ovog Zakona. 113.3. Budžet CIK predstavlja posebnu liniju u državnom budžetu. 113.4. CIK određuje pravila distribucije u upotrebe fondova za izbora potrebnih za

obavljanje izbora od strane izbornih komisija i adekvatnog funkcionisanja Sekretarijata CIK koje proizilazi iz njegovih odgovornosti, uzimajući u obzir primenivu legislativu u upravljanju javnim finansijama.

113.5. CIK može prihvatiti donacije, osim novčanih sredstava, koje služe izbornom procesu, koje ne ugrožava njegovu nezavisnot i autoritet.

113.6. 60 dana od dana objavljivanja zvaničnih rezultata, CIK će objaviti kompletan izveštaj o izbornim troškovima i način nakoji su oni potrošeni.

113.7. Pravilnu upotrebu fondova dodeljenih za izbore i donacija kontroliše Stalni revizor Kosova.


112

Član 114. Javna podrška izbornoj kampanji

Javne institucije, će, na ravnopravnoj osnovi za sve certifikovane političke subjekte i CIK, obezbediti prostorije, opremu, sredstva i ostale prostorije za obavljanje izborne kampanje i skladu sa svojim pravilima.

POGLAVLJE XX IZBORNE ŽALBE I KOMISIJA ZA MOLBE I ŽALBE

Član 115.

Formiranje Izborne komisije za molbe i žalbe 115.1. IKMŽ je stalni nezavisni organ ovlađćen da razmatra žalbe i molbe koje se tiču

izbornog procesa kao što je i određeno ovim zakonom i izbornim pravilima. 115.2. Predsednik Vrhovnog suda će imenovati članove IKMŽ, iz redova sudija

Vrhovnog suda Kosova i Okružnih sudova. Nakon stupanja na snagu ovog zakona Predsednik Vrhovnog suda će u roku od šezdeset (60) dana imenovati članove IKMŽ.

115.3. Članovi IKMŽ će služiti mandat od četiri (4) godine, sa mogućnošću ponovnog izbora.

115.4. Ukoliko se uprazni neko mesto, Predsednik Vrhovnog suda će biti ovlašćen da imenuje zamenika nekog člana IKMŽ, na svoju odgovornost, u konsultaciji sa CIK.

Član 116.

Sastav IKMŽ 116.1. IKMŽ će se sastojati od pet (5) članova uključujući predsedavajućeg, IKMŽ

može zasedati u većima od najmanje tri (3) člana. 116.2. Imenovani članovi IKMŽ će, u periodu od šezdeset (60) dana pre dana izbora i

sve do potvrđivanja rezultata izbora, dati prioritet svojim funkcijama kao članovi IKMŽ. Svi kosovski organi su dužni da izađu u susret i pruže pomoć IKMŽ, koja joj može biti neophodna tokom datog perioda.

Član 117.

Procedure IKMŽ 117.1. IKMŽ će ustanoviti svoja Pravila i procedure. 117.2. IKMŽ će u presuđivanju po primedbi ili žalbi, razmatrati i istraživati sve

relevantne činjenice i održati saslušanje ukoliko to smatra neophodnim. 117.3. Razmatraže molbi i žalbi od strane IKMŽ će se zasnivati na jasne i uverljive

dokaze. 117.4. IKMŽ može narediti prebrojavanje listića u biračkom centru ili biračkom mestu

i proveriti izborni materijal, u slučaju istrage na osnovu molbe ili žalbe.


113

Član 118 Odluke

118.1. IKMŽ će primiti žalbu koja je osnovana i odbiti žalbu koja ne ispunjava uslove. 118.2. IKMŽ će obezbediti zakonski i činjenični osnov za svoje odluke u pismenom

obliku i obezbediće kopije svojih pisanih odluka strankama koje učestvuju u sporu u roku od dva (2) dana nakon donošenja odluke, ukoliko ista utiče na potvrđivanje rezultata izbora. U odnosu na ostale odluke, IKMŽ će obezbediti kopije svojih pismenih odluka strankama koje učestvuju u sporu u roku od pet (5) radnih dana..

118.3. Odluka IKMŽ će biti objavljena u skaldu sa Pravilima i procedurama IKMŽ. 118.4. Postojaće mogućnost podnošenja žalbe na odluke IKMŽ, pošto IKMŽ može

razmotriti svoju odluku nakon podnošenja novih dokaza podnešenih od strane stranke u postupku, ili u slučaju opravdanih razloga. Žalba Vrhovnom sudu Kosova će se prihvatiti ukoliko izrečena kazna prelazi iznos od 5,000 evra ili ukoliko pitanje utiče na osnovna prava. Vrhovni sud treba dati prioritet takvim pitanjima.

118.5. Odluke IKMŽ su obavezne za CIK, osim ako se podnese žalba, u saglasnosti sa ovim zakonom ili Ustavom, u određenom roku ili viši sud odluči drugačije.

Član 119.

Žalbe 119.1. Lice koje ima pravni interes u stvari iz jurisdikcije IKMŽ, ili čija prava koja se

tiču izbornog procesa ustanovljenih ovim zakonom, uredbom ili izbornim pravilom su prekršena, može podneti žalbu IKMŽ.

119.2. Kancelarija može podneti žalbu IKMŽ ukoliko neki politički subjekat nije ispoštovao ovaj zakon ili pravila CIK koja se tiču izbora i procesa registrovanja..

119.3. IKMŽ neće razmatriti žalbe koje se tiču odluka CIK, ali može razmotriti žalbe na odluku CIK kao što je uređeno sekcijom 122.

119.4. IKMŽ može izreći sankciju političkom subjektu za kršenje ovog zakona ili pravila CIK, izvršenih od strane članova, pristalica i kandidata tog subjekta. Politički subjekat može podneti dokaz IKMŽ-u kojim će pokazati da je preduzeo adekvatne mere da spreči događaj ili obeshrabri svoje članove, pristalice ili kandidate od kršenja zakona, uredbi ili izbornih pravila. IKMŽ će razmotriti takav dokaz prilikom utvrđivanja odgovarajuće sankcije, ako takve, treba da bude izrečena tom subjektu.

119.5. IKMŽ može, na svoju odgovornost, razmatrati pitanja pod svojom jurisdikcijom razmatrati i drugačije, ukoliko je to neophodno kako bi se suzbila ozbiljna nepravda.

119.6. Dostavljanje lažne informacije IKMŽ-u će se smatrati kršenjem ovog zakona koje IKMŽ može sankcionisati u skladu sa članom 121. ovog zakona.


114

Član 120. Pravni lekovi i sankcije za prekršaje

120.1. IKMŽ može, ukoliko utvrdi kršenje ovog zakona ili pravila CIK:

a) narediti političkom subjektu ili posmatračkoj organizacija da preduzme mere za otklanjanje posledica;

b) pre sertifikacije izbornih rezultata i u vanrednim okolnostima IKMŽ može, na svoju odgovornost, poništiti rezultate izbornog centra ili naložiti CIK da naredi ponovno brojanje listića u izbornim centima; i

c) izreći kaznu političkom subjektu ili posmatračkoj organizaciji u iznosu do dvesta hiljada evra (€200,000)

120.2. Ne plaćanje kazne ili ne povinovanje naređenju IKMŽ u okviru vremenskog perioda određenog u odluci IKMŽ će se smatrati posebnim kršenjem ovog zakona koje može biti dodatno sankcionisano od strane IKMŽ.

120.3. IKMŽ može, ukoliko utvrdi da je prekršen ovaj zakon povređujući integritet izbora, uredbe ili izborno pravilo: a) ukloniti kandidata sa liste kandidata kada je utvrđeno da je kandidat

odgovoran za kršenje; b) ukloniti kandidata ili kandidate sa liste kandidata političkog subjekta i ne

dozvoliti političkom subjektu da zameni takvog uklonjenog kandidata, ukoliko IKMŽ utvrdi da je subjekat odgovran za prekršaj;

c) isključiti politički subjekat iz učestvovanja na izborima; d) zabraniti pojedincu da učestvuje na izborima koji se održavaju pod

autoritetom CIK, bilo kao kandidat ili član izbornog admnistrativnog tela, za perido ne duži od šest (6) godina.

120.4. IKMŽ će proslediti sva sredstva prikupljena od kazni u Kosovski konsolidovani budžet.

120.5. Izricanje kazne ili druge sankcije od strane IKMŽ ne prejudicira bilo koju krivičnu sankciju koja može biti primenjena.

Član 121.

Izborni posmatrači 121.1. IKMŽ može opozvati akreditaciju posmatračke organizacije ukoliko posmatrač

te organizacije sistematski, ponovljeno ili na organizovan način, krđi ovaj zakon, uredbu ili izborna pravila.

121.2. IKMŽ može zabraniti licu da služi ili da nastavi da služ kao izborni posmatrač ukoliko ta osoba prekrši ovaj zakon, pravilo ili izborno pravilo koje se tiče izbornog procesa.

Član 122.

Žalbe na odluke 122.1. Fizičko ili pravno lice čija su zakonska prava ugrožena bilo kojom od sledećim

odluka CIK, može podneti žalbu na tu odluku IKMŽ-u: a) u ključenje ili isključenje lica od učestvovanje u programu glasanja van

Kosova;


115

b) sertifikaciji ili odbijanju sertifikacije političkog subjekta ili kandidata da učestvuje na izborima;

c) kandidat koji nakon certifikacije ne želi da učestvuje u izbor; d) akreditacija ili odbijanje akreditacije za izbornog posmatrača; ili e) kažnjavanje ili administrativna kazna političkom subjektu na osnovu sekcije

43 ovog zakona. f) odbijanje registracije političke stranke u Kancelariji

122.2. IKMŽ može prihvatitii žalbu na odluku CIK ukoliko utvrdi da je odluka CIK bila neprimerena imajući u vidu sve okonosti.

122.3. IKMŽ može, ukoliko prihvati žalbu na odluku CIK: a) naložiti CIK da ponovo razmotri svoju odluku; i b) naložiti CIK da predzme mere radi otklanjanja posledica.

Član 123.

Sekretarijat IKMŽ 123.1. IKMŽ treba pomagati u svojim dužnostima i odgovornostima Sekretarijat koji

će funkcionisati u saglasnosti sa ovim Zakonom. 123.2. Nijedno lice nemože raditi u Sekretarijatu IKMŽ ukoliko:

a) zauzima ili se kandiduje za javnu funkciju; b) radi na nekoj službenoj ili izvršnoj funkciji u političkoj partiji; ili c) je osuđivano za krivično delo.

123.3. Sekretarijat IKMŽ će: a) primati žalbe i molbe; b) arhivirati, prevoditi i istraživati slučajevve; c) održavati službeni registar i obezbediti pristup svim informacijama koje se

tiču odluka IKMŽ, na svim jezicima kao što je i određeno Zakonom o korišćenju jezika.

123.4. Sekretarijat IKMŽ će imati šefa kancelarije, koji će, na osnovu direktiva predsedavajućeg IKMŽ, biti odgovoran za sledeće: a) sva administrativna pitanja IKMŽ; b) pripremanje neophodnog materijala za komisije IKMŽ; c) organizaciju rada Sekretarijata i izdavanje administrativnih procedura u

odnosu na sva pitanja koja se tiču funkcije IKMŽ. 123.5. Sekretarijat IKMŽ će dobijati godišnji budžet iz Kosovskog konsolidovanog

budžeta koji će biti namenjen za pokrivanje troškova adekvatnog funkcionisanja Sekretarijata, na osnovu predloga budžeta podnešenog od strane Predsednika Vrhovnog suda.

POGLAVLJE XXI

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 124. Pravne tumačenja i primenjivost

Ovaj zakon će imati prednost nad bilo kojom odredbom važećeg zakona.


116

Član 125. Sva pravila i obrasci

Svi obrasci koji se pominju ovim zakonom će biti pripremljeni i odobreni od strane CIK prostom većinom Sva ova pravila će biti dostupna na internet stranici Sekretarijata CIK na vreme.

Član 126. Sankcije i kazne

126.1. CIK ili Prvostepeni sud mogu izreći kazne zbog prekršaja odredbi ovog zakona,

onda kada ne prestavljaju krivično delo i kada nisu razmatrani od strane IKMŽ, i biće kažnjivi kaznom između 200 i 2,000 evra.

126.2. CIK će izdati Izborno pravila kojo će definisati sankcije i kazne za svake vrste krešenaj pravila.

Član 127.

Prelazne odredbe

Administrativna tela ovlašćena za sprovođenje izbora će nastaviti da rade na svojim pozicijama do inauguracije novih tela.

Član 128.

Implementacija

128.1. CIK će izdati dodatni akt o sprovođenju ovog Zakona. U roku od devet (9) meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona, CIK će usvojiti pravila koja se tiču ovog zakona.

128.2. CIK će izdati i ostala pravila koja su neophodna za sprovođenje ovog Zakona.

Član 129. Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova. Zakon br.03/L-073 5. jun 2008. SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 31 / 15 JUNI 2008

Zakon Br. 03/L-256 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-073 o opštim izborima...

117

ZAKON Br. 03/L-256 O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 03/L-073

O OPŠTIM IZBORIMA U REPUBLICI KOSOVO Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 03/L-073 O OPŠTIM IZBORIMA U REPUBLICI KOSOVO

Član 1

U članu 3 važećeg zakona definicija „IPŽP“ menja se i glasi: “IPŽP” označava Izborni panel za žalbe i predstavke, nezavisno telo zaduženo za rešavanje žalbi i predstavki uloženih na izborni proces.

Član 2 U celom tekstu važećeg zakona reči: „IKMŽ“ – Izborna komisija za žalbe i predstavke, zamenjuju se rečima: IPŽP – Iborni panel za žalbe i predstavke.

Član 3 U članu 4 važećeg zakona, stav 4.3 menja se i glasi: 4.3. Shodno ovlašćenjima Ustavom datim predsedniku, predsednički dekret kojim se

raspisuje datum održavanja izbora donosi se ne ranije od četiri (4) meseca i ne kasnije od šest (6) meseci pre dana izbora. Dekret sadrži dan održavanja izbora.

Član 4

U članu 105 važećeg zakona stav 1 menja se i glasi: 105.1. Žalbe koje se tiču načina izvođenja prebrojavanja u CPR-u će biti podnete

napismeno IVŽM-u u roku od dvadeset i četiri (24) časa od dešavanja navodnog prekršaja.


118

Član 5 U članu 105. važećeg zakona, stav 3 menja se i glasi: 105.3. Sve žalbe IVŽM-u moraju biti rešene nakasnije sedamdeset i dva (72) časa

nakon prijema žalbe u glavnoj kancelariji IPŽP.

Član 6 U članu 106 važećeg zakona stav 1 menja se i glasi: 106.1. CIK će potvrditi konačne izborne rezultate nakon njihovog okončanja na svim

biračkim mestima i okončanja svih procedura brojanja i kada sve žalbe u vezi sa glasanjem i brojanjem budu rešene od strane IVŽM-a i nakon što je svaka žalba na odluku IPŽP rešena od strane Vrhovnog suda Kosova.

Član 7

Član 110 važećeg zakona menja se i glasi: 110.1. Kosovo će se smatrati jednom izbornom jedinicom. 110.2. Politički subjekat koji nije nezavisan kandidat podnosi listu kandidata koja je u

skladu sa članom 27, članom 29 i pravilima CIK-a. 110.3. Svaki sertifikovani politički subjekat će se pojaviti na „otvorenoj listi“. 110.4. Biraču se izdaje jedan glasački listić za izbore i

a) isti ga označava glasom za jedan (1) politički subjekat, a b) može ga označiti i dajući svoj glas jednom do pet (5) kandidata sa liste

političkog subjekta za kojeg je birač glasao. 110.5. Ukoliko je na glasačkom listiću označeno više od pet (5) kandidata, prebrojava

se samo glas dat političkom subjektu.

Član 8

1. U članu 111. važećeg zakona, stav 4 menja se i glasi: 111.4. Svi glasovi koje je dobio kandidat čije ime se nalazi na otvorenoj listi političkog

subjekta će se brojati pojedinačno. İzvršiće se reorganizacija liste na osnovu opadajućeg niza, sve u skladu sa brojem glasova koji je dobio svaki kandidat.

2. U članu 111. važećeg zakona, stav 6 menja se i glasi: 111.6. Ukoliko i nakon dodeljenih mesta kandidatima na listi političkog subjekta, u

saglasnosti sa stavom 5. ovog člana, kandidatima manjinskog pola tog političkog subjekta ne bude dodeljeno 30% od ukupnog broja mesta dodeljenih tom subjektu, poslednji izabrani kandidat većinskog pola će se zameniti sledećim kandidatom manje zastupljenog pola sa liste kandidata, dok god broj mesta dodeljenih manjinskom polu ne bude najmanje 30%. Ovaj stav ne važi na raspodelu mesta sa liste sastavljene od jednog ili dva kandidat.

Član 9

1. U članu 115 važećeg zakona, stav 2 menja se i glasi:

Zakon Br. 03/L-256 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-073 o opštim izborima...

119

115.2. Predsednik Vrhovnog suda imenuje predsedavajućeg IPŽP, iz redova sudija Vrhovnog suda Kosova a članove iz reda sudija okružnih sudova. Nakon stupanja na snagu ovog zakona predsednik Vrhovnog suda će u roku od petnaest (15) dana imenovati predsedavajućeg i članove IVŽM.

Član 10

1. U članu 115 važećeg zakona, stav 4 menja se i glasi: 115.4. Ukoliko se uprazni mesto predsedavajućeg ili člana, Predsednik Vrhovnog suda

će imenovati lice koje će popuniti dato upražnjeno mesto u roku od petnaest (15) dana, u skladu sa stavom 115.2.

Član 11

1. U članu 116 važećeg zakona, stav 1 menja se i glasi: 116.1. IPŽP je sastavljen od deset (10) članova, uključujući predsedavajućeg. IVŽM

može zasedati u grupama od najmanje (3) člana.

Član 12 1. U članu 118 važećeg zakona, stav 2 menja se i glasi: 118.2. IPŽP će obezbediti zakonski i činjenični osnov za svoje odluke u pismenom

obliku. IPŽP obezbediće kopije svojih pisanih odluka strankama koje učestvuju u sporu u roku od sedamdeset i dva (72) sata od momenta donošenja odluke, ukoliko ista utiče na potvrđivanje rezultata izbora. U odnosu na ostale odluke, IPŽP će obezbediti kopije svojih pismenih odluka strankama koje učestvuju u sporu u roku od pet (5) kalendarskih dana.

2. U članu 118 važećeg zakona, stav 4 menja se i glasi: 118.4. Protiv odluke IPŽP može se podneti žalba, ali i IKMŽ može preispitati bilo koju

svoju odluku nakon podnošenja novih dokaza od strane zainteresovane strane. Žalba Vrhovnom sudu Kosova može se podneti u roku od dvadeset i četiri (24) časa od momenta donošemja odluke IPŽP, i biće prihvaćena ukoliko izrečena kazna prelazi iznos od pet hiljade (5,000) evra ili ukoliko pitanje utiče na osnovna prava. Vrhovni sud donosi odluku u roku od sedamdeset i dva (72) časa od predaje žalbe.

3. U članu 118 važećeg zakona, stav 5 menja se i glasi: 118.5. Odluka IPŽP je obavezujuća CIK, osim ako se žalba podnosi u predviđenom

roku i Vrhovni sud odluči drugačije.

Član 13 U članu 119 važećeg zakona, stav 1 menja se i glasi: 119.1. Lice koje ima pravni interes u pitanju unutar jurisdikcije IPŽP, ili čija prava koja

se tiču izbornog procesa ustanovljenih ovom zakonskom uredbom ili izbornim pravilom su prekršena, može podneti žalbu IPŽP u roku od dvadeset i četiri (24) časa nakon zatvaranja izbornih mesta i IPŽP će odlučiti u podnetoj žalbi u roku od sedamdeset i dva (72) časa nakon dobijanja žalbe.


120

Član 14 U članu 120 važećeg zakona, stav 1, tačke b) i c) menjaju se i glase: b) pre sertifikacije izbornih rezultata IPŽP može po sopstvenom nahođenju u

posebnim okolnostima, poništiti rezultate određenog izbornog centra i da naloži CIK-u da ponovi glasanje u biračkom centru; ukoliko smatra da bi to moglo da utiče na konačne rezultate izbora; i

c) izreći kaznu političkom subjektu u iznosu do pedeset hiljada evra (50,000) €.

Član 15 U članu 122 važećeg zakona, stav 1 menja se i glasi: 122.1. Fizičko ili pravno lice čija su zakonska prava ugrožena bilo kojom od sledećih

odluka CIK, može podneti žalbu na tu odluku IPŽP u roku od dvadeset i četiri (24) časa od donošenja odluke o podnetoj žalbi od strane CEC-a i IPŽP mora razmotriti žalbu u roku od sedamdeset i dva (72) časa od podnošenja žalbe.

Član 16

Ovaj zakon stupa na snagu danom donošenja ukaza od strane Predsednika Republilke Kosovo. Zakon br. 03 L-256 29. oktobar 2010 Proglašeno Ukazom br. DL-067-2010, dana 01.11.2010, od strane v.d. Predsednika Republike Kosovo, Dr. Jakup Krasniqi. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 87 / 16 NOVEMBAR 2010

Zakon Br. 02/L-37 o upotrebi jezika

121

ZAKON Br. 02/L-37 O UPOTREBI JEZIKA

Sadržaj Prvi deo: Opšte odredbe ............................................................................................................................. 121 Drugi deo: Posebne Odredbe...................................................................................................................... 123 Treci deo: Sprovodjenje ............................................................................................................................. 129 Četvrti deo: Prelazne i Završne Odredbe.................................................................................................... 130 Skupština Kosova Na osnovu Poglavlja 5.4 (a), 5.7 i 9.1.26 (a) Ustavnog Okvira za Privremenu Samoupravu na Kosovu (Uredba UNMIK-a br.2001/9 od 15 maja 2001 god., U cilju poštovanja jezičkih identiteta svih pojedinca, sa ciljem stvaranja okruženja za sve zajednice da izraze i štite svoj jezički identitet, Bazirano na medjunarodnu Konvenciju o gradjanskim i političkim pravima, Evropsku Konvenciju o zaštiti fundamentalnih ljudskih prava i sloboda i njenim protokolima, Okvirnu Konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina i Evropsku Kartu o regionalnim ili manjinskim jezicima, I uzimajući u obzir preporuke Haga o pravu na obrazovanje nacionalnih manjina i Preporuke Osla o jezičkim pravima nacionalnih manjina, uputstva o upotrebi jezika manjina u emitovanim Medijima, i sa ciljem da reguliše upotrebe jezika, Usvaja:

ZAKON O UPOTREBI JEZIKA

PRVI DEO Opšte odredbe

Član 1

1.1. Svrha ovog zakona je da obezbedi:

i. Upotrebu službenih jezika, kao i jezika zajednica, čiji maternji jezik nije službeni jezik, u Kosovskim institucijama i drugim organizacijama i preduzećima koje vrše javne funkcije i usluge;

ii. Ravnopravan status Albanskog i Srpskog jezika kao službenih jezika Kosova, jednaka prava za njihovu upotrebu u svim institucijama Kosova;


122

iii. Pravo svih zajednica na Kosovu da sačuvaju, održe i promovišu svoj jezički identitet;

iv. Višejezički karakter Kosovskog društva, koji predstavlja svoje jedinstvene duhovne, intelektualne, istorijske i kulturne vrednosti.

1.2. Na opštinskom nivou, ostali jezici zajednica, kao što su turski, bosanski i romski jezik, biće u službenoj upotrebi, prema zakonom utvrdjenih uslova.

Član 2

2.1. Albanski i Srpski i njihovi alfabeti su službeni jezici na Kosovu i imaju

ravnopravan status u Kosovskim institucijama. 2.2. Sva lica imaju jednaka prava što se tiče upotrebe službenih jezika u Kosovskim

institucijama. 2.3. U opštinama naseljenim zajednicom čiji maternji jezik nije zvanični jezik, i koja

čini najmanje 5 procenata ukupne populacije opštine, jezik zajednice imaće status zvaničnog jezika u opštini i koristiće se ravnopravno sa zvaničnim jezicima. Bez obzira na prethodno navedeno, izuzetno, u opštini Prizren, Turski jezik imaće status zvaničnog jezika.

2.4. U onim opštinama na kojima živi jedna zajednica, čiji maternji jezik nije jedan od službenih jezika na Kosovu i koja predstavlja više od tri (3) posto opšteg stanovništva opštine, jezik te zajednice imaće status jezika u službenoj upotrebi u toj opštini i biće u ravnopravnoj upotrebi u skladu sa odredbama utvrdjenih u članu 8 ovog zakona. Osim toga, jedna zajednica, čiji je jezik tradicionalno upotrebljen u jednoj opštini, imaće status jezika u službenoj upotrebi u toj opštini. U vezi sa ovim pitanjem, opštine će usvojiti bliže pravilnike u roku od 6 meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa članom 35 ovog zakona.

2.5. Kosovske institucije će osigurati jezička prava licima koja pripadaju zajednicama čiji maternji jezik nije službeni jezik, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 3

3.1. Svako lice ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu

primanja, traženja i pružanja informacija i ideja na jeziku po svom izboru, bez ometanja. Slobodan prijem prekograničnog prenosa, bilo neposredno ili preko ponovnog prenošenja ili reemitovanja ne zabranjuje se po osnovu jezika. Primenjivanje ove slobode može biti podvrgnuto ograničenjima, koja su u skladu sa obavezujućim međunarodnim sporazumima o ljudskim pravima.

3.2. Svako lice ima jednako pravo pred zakonom i jednaku zaštitu od zakona. Zabranjena je bilo koja diskriminacija utemeljena na osnovama jezika


123

DRUGI DEO Posebne Odredbe

Korišćenje jezika u centralnim institucijama

Član 4

4.1. U centralnim institucijama Kosova, se primenjuje jednakost službenih jezika. 4.2. Svaka osoba ima prava da komunicira i da prima dostupne usluge i javne

dokumente od centralnih institucija Kosova na bilo koji službeni jezik. Sve centralne institucije su dužne da osiguraju da svaka osoba može komunicirati i može dobiti dostupne usluge i javna dokumenta od njihovih organa i institucija na bilo koji službeni jezik.

4.3. Službeni jezici se koriste na jednaki način na sednicima i radu centralnih institucija. Centralne institucije će obezbediti prevod sa jednog na drugi jezik, ako se takav prevod zahteva, za sednice centralnih institucija, kao i javnim sastancima organizovanih od ovih institucija.

4.4. Članovi vlade čiji maternji jezik nije zvanični jezik imaju prava da koriste njihov maternji jezik na sastancima centralnih institucija i javnim sastancima organizovanih od ovih institucija. Po zahtevu, centralne institucije obezbedjuju prevod.

4.5. Zvanični podaci i zvanična dokumenta biće čuvani i izdavani na zvaničnim jezicima.

4.6. Zvanični nazivi centralnih institucija biće izloženi na službenim jezicima kao i na službenim jezicima opštine.

4.7. Centralne institucije moraju obezbediti da njihova radna okruženja budu pogodna za efikasnu upotrebu zvaničnih jezika i da omogući upotrebu bilo kojeg zvaničnog jezika od strane svojih službenika i radnika.

Član 5

5.1. Zvanični jezici se upotrebljavaju na ravnopravnoj osnovi u radu, na raspravama

ili drugim postupcima Skupštine Kosova i njenih komisija. Sredstva za simultani prevod iz jednog zvaničnog jezika na druge trebaju biti dostupni tokom sednica i drugih procedura Skupštine Kosova i njenih komisija.

5.2. Članovi Skupštine Kosova čiji maternji jezik nije zvanični jezik imaju pravo da upotrebljavaju svoj maternji jezik u radu, na sednicama Skupštine Kosova i njenih komisija, kao i na javnim sastancima organizovanim od strane Skupštine Kosova. Sredstva moraju biti obezbeđena radi prevoda sa i na jezik člana ako se takav prevod zahteva. Svaki dokument predat od ovakvog člana biće preveden na zvanične jezike i svi zatraženi odgovori biće vraćeni na jeziku upotrebljenom od strane istog.

5.3. Zvanična dokumenta kao i zvanični podaci rasprava ili drugih procedura Skupštine Kosova i njenih komisija ce biti čuvani i izdavani na službenim jezicima.

5.4. Svi usvojeni zakoni od strane Skupštine Kosova, biće izdati i objavljeni na zvaničnim jezicima. Verzije na zvaničnim jezicima su jednako merodavne. Svi zakoni biće objavljeni na Bošnjački i Turski jezik.


124

Član 6

Osobe koje pripadaju zajednici čiji maternji jezik nije zvanični jezik trebaju imati prava podneti pisane i usmene dopise Instituciji Ombudspersona, i da primaju odgovore na njihovom maternjem jeziku od dotične institucije.

Upotreba jezika u Opštinskim institucijama Član 7

7.1. U opštinskim institucijama se primenjuje jednakost službenih jezika opštine. 7.2. Svaka osoba ima pravo da komunicira i da prima dostupne usluge i javne

dokumente od opštinskih institucija i službenika na bilo koji službeni jezik. Svako opštinsko predstavničko i izvršno telo ima dužnost da osigura da svaka osoba može komunicirati i dobiti dostupne usluge i javna dokumenta od bilo kog organa opštinskih institucija na bilo kojem službenom jeziku.

7.3. Službeni jezici se koriste na ravnopravni način na sednicima i radu opštinskog predstavničkim i izvršnim opštinskim telima. Opštinske institucije će obezbediti prevod sa jednog službenog jezika na drugi službeni jezik, ako se takav prevod zahteva, na sednicama predstavničkog i izvršnog tela opštine, kao i javni sastanci organizovani od strane opštine.

7.4. Zapisnici sa sastanaka, službene beleške predstavničkih i izvršnih tela opštine, javne knjige i drugi zvanični dokumenti njenih komisija biće čuvani i izdati na svim službenim jezicima opštine.

7.5. Opštinske institucije moraju obezbediti da njihova radna okruženja budu pogodna za efikasnu upotrebu službenih jezika i da omoguće upotrebu bilo kog službenog jezika od strane svojih službenika i radnika.

7.6. Uredbe i dopunski akti usvojeni od strane opštine biće izdati i objavljeni na službenim jezicima opštine. Verzije na službenim jezicima su merodavne.

Član 8

8.1. U opštinama, osobe koje pripadaju zajednici čiji je jezik u službenoj upotrebi u

skladu sa članom 2.4, imaju pravo da podnose usmene ili pismene zahteve i dokumente i dobiju odgovore na svom jeziku od strane opštinskih institucija i zvaničnika, ako to zahtevaju.

8.2. Svaki opštinsko predstavničko i izvršno telo ima za dužnost da osigura da takve osobe mogu da podnose usmene ili pismene zahteve i dokumente i dobiju odgovore na svom jeziku.

8.3. Opštinske uredbe i dopunski akti trebaju biti izdati i objavljeni na jezicima takvih zajednica ako to zahtevaju.

8.4. Članovi opštinskih predstavničkih tela i njenih komiteta koji pripadaju zajednici čiji maternji jezik nije službeni jezik imaju pravo upotrebe maternjeg jezika u radu i sastancima skupštine opštinskih predstavničkih tela i njenih komiteta, kao i na javnim sastancima opštinskih predstavničkih tela, i njihovih komiteta kao i na javnim sastancima organizovanim od strane opštine. Sredstva moraju biti obezbeđena radi prevoda sa i na jezik člana ako se takav prevod zahteva. Svaki


125

dokument predat od ovakvog člana biće preveden na zvanične jezike i svi zatraženi odgovori vratiće se na jeziku upotrebljenom od istog.

Član 9

9.1. Zvanična imena opštinskih institucija i organa biće izložena na zvaničnim

jezicima i na jezicima koje imaju status zvaničnog jezika u opštini u skladu sa članom 2.3.

9.2. Zvanični znaci koji označavaju ili uključuju, imena opština, sela, ulica i ostalih javnih mesta biće označena na zvaničnom jeziku i na jezicima zajednica koje imaju status zvaničnog jezika u opštini a u skladu sa članom 2.3.

Član 10

Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave će izdati administrativno upustvo 90 dana nakon proglašenja ovog zakona, koje će definisati procedure putem kojih će zajednice moći da istaknu svoje zahteve u skladu sa članovima 8.1, 8.2, 8.3 i 9.1 ovog zakona.

Upotreba jezika u javnih preduzećima Član 11

11.1. U preduzećima u javnoj svojini i preduzećima u društvenoj sredini primeniće se

ravnopravnost službenih jezika. 11.2. Svaka osoba ima pravo da komunicira, i da prima dostupne usluge i javne

dokumente od Javnih Preduzeća i Društvenih preduzeća, na bilo koji službeni jezik.

11.3. Svako takvo preduzeće je dužno da osigura da svaka osoba može komunicirati, i dobiti dostupne usluge i dokumenta, na bilo koji od službenih jezika.

Upotreba jezika u sudskim procesima

Član 12

12.1. Službeni jezici se upotrebljavaju ravnopravno u sudskim procesima. 12.2. Sudovi i istražni organi kao i drugi nadležni organi obuhvaćeni u krivičnoj

proceduri i ostalim pravnim postupcima, će obezbediti da svaka osoba koja učestvuje u krivičnom ili bilo kom drugom postupku može koristiti službeni jezik po njegovom ili njenom izboru.

Član 13

13.1. Sudovi će obavljati postupke na zvaničnom jeziku ili jezicima koje su odabrale

stranke u postupku. Zahtevom bilo koje stranke u procedurama, sredstva za simultani prevod u postupku moraju biti obezbeđena, uključujući davanje dokaza, sa jednog zvaničnog jezika na drugi.

13.2. Sudovi mogu omogućiti da se obezbede sredstva potrebna za simultani prevod


126

postupka, uključujući davanje dokaza, sa jednog zvaničnog jezika na drugi, kada smatraju da je postupak od opšteg javnog interesa.

Član 14

Sudovi su dužni da izdaju dokumenta vezana za postupak na zvaničnim jezicima odabranim za postupak i na drugom zvaničnom jeziku ukoliko je to zatražano od strane bilo koje stranke u procesu ili ako je po mišljenju suda ovakav čin od opšteg javnog interesa

Član 15

15.1. Svaka osoba uhapšena ili optužena za krivični prekršaj a koja ne govori ili

razume jezik (e) postupka ima pravo na brzo informisanje o razlozima hapšenja i o bilo kojoj optužbi protiv njega ili nje na jeziku koji osoba razume.

15.2. Osobe koja pripada zajednici čiji jezik nije maternji jezik i čiji jezik nije službeni jezik ima pravo na brzo informisanje o razlozima njegovog/njenog hapšenja i bilo koje optužbe na svom maternjem jeziku.

Član 16

16.1. Svaka osoba koja učestvuje u krivičnom ili bilo kom drugom postupku a jezik

(e) na kojem se postupak vodi ne razume ili ne govori, ima pravo na upotrebu njegovog ili njenog jezika u postupku.

16.2. Osobe koje pripadaju zajednici čiji jezik nije maternji jezik i učestvuje u krivičnom ili drugom pravnom postupku ima pravo da tokom postupka upotrebljava njegov/njen maternji jezik.

16.3. Sudovi i istražni organi kao i drugi nadležni organi moraju osobi pomenutoj u stavu 1 i 2 ovog člana obezbediti besplatnu prevodilačku pomoć.

Član 17

17.1. Svaka osoba učesnik u krivičnom postupku koja ne govori i razume jezik (e)

postupka ima pravo na podnošenje zahteva, svedočiti i saslušati činjenice o slučaju i bilo kojim dokazima protiv njega/nje na jeziku koji on/ona govori.

17.2. Osoba pripadnik nacionalne zajednice koja učestvuje u krivičnom postupku ima pravo da preda zahtev, svedoči i sasluša činjenice o slučaju i sve dokaze protiv njega/nje na njegovom/njenom maternjem jeziku.

17.3. Sudovi i istražni organi kao i drugi nadležni organi ukjučeni u krivičnoj proceduri moraju obezbediti osobama pomenutim u stavu 1 i 2 ovog člana besplatnu prevodilačku pomoć.

Član 18

Kaznene i pritvorske institucije moraju obezbediti da njihovo osoblje govori jezik(e) najvećeg broja zatvorenika, ili jezik(e) koji oni razumeju. Prevod na jeziku razumljivog od strane zatvorenika će se obezbediti gde ima potrebe za njim.


127

Upotreba jezika u obrazovanju Član 19

19.1. Jezici predavanja u javnom obrazovanju trebaju biti u skladu sa odredbama

Ustavnog okvira i Zakonima iz oblasti obrazovanja. 19.2. Svaka osoba ima pravo na izbor, kao i da izabere i za svoju decu, službeni jezik

predavanja kojem oni daju prednost. 19.3. Svaka osoba ima pravo upisavanja, upisavanje svoje dece u školima u kojima

njihov izabrani službeni jezik je jezik predavanja. 19.4. U opštini u kojoj se izabrani službeni jezik osobe ne upotrebljava u ni jednoj

školi kao jezik predavanja, posebna odredba će se sastaviti sa ciljem osiguranja odgovarajućeg podučavanja u njihovim izabranim službenim jezicima. Ministarstvo za obrazovanje nauku i tehnologiju odrediće detalje za sprovođenje.

Član 20

20.1. U oblastima nastanjenim sa osobama pripadnika nacionalnih zajednica čiji

maternji jezik nije zvanični jezik, osobe pripadnici nacionalne zajednice imaju prava da slušaju predavanja na njihovim maternjim jezikom u javnom školskom obrazovanju.

20.2. Ministarstvo za obrazovanje nauku i tehnologiju preko svojih administrativnih upustva određivaće sprovođenje detaljnih pravila ustanovljene na osnovu stava 20.1.

Član 21

21.1. U osnovnim i srednjim školama, u kojima jezik predavanja nije zvaničan jezik,

učenici će učiti službeni jezik po njihovom izboru. 21.2. Ministarstvo za obrazovanje nauku i tehnologiju će preko administrativnog

upustva će odrediti postupak preko koga će osobe izjaviti koji službeni jezik žele da nauče kao drugi jezik.

Član 22

22.1. Prava pojedinca da osnuje privatne obrazovne institucije sa predavanjima

njihovog izbora je garantovano na Kosovu. 22.2. Ministarstvo za Obrazovanje Nauku i Tehnologiju će odrediti postupak za

registraciju takvih privatnih obrazovnih institucija.

Član 23

23.1. Službeni jezici Kosova su osnovni jezici nastave na javnim univerzitetima. 23.2. Upotreba službenog jezika i bilo kog drugog jezika u obrazovnim programima je

odredjena od strane univerziteta preko svojih uredaba. 23.3. Obuka nastavnika, tumača i prevodilaca na jezicima zajednica, univerziteti će

omogućiti da takvi jezici budu jezici predavanja.


128

23.4. Upotreba jezika u administraciji na univerzitetima je odredjena od strane univerziteta donošenjem svojih uredaba koje moraju biti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 24

24.1. Učenik zajedno sa svojim roditeljima, ce odlučiti na kojem zvaničnom jeziku će

se njegovi podaci voditi kao i izveštaje izdatih od strane obrazovne ustanove u kojima oni pohađaju nastavu. Ministarstvo za obrazovanje nauku i tehnologiju će preko administrativnog upustva ustanoviti proceduru kojom će lica izjaviti na kom jeziku žele da se njihovi podaci održavaju.

24.2. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju određuje procedure izdavanja školskih svedočanstava na službenim jezicima Kosova uz administrativno uputstvo, 90 dana nakon proglašenja ovog zakona.

24.3. Učenik koji se obrazuje po članu 20.1 se ima pravo da škola održava podatke na maternjem jeziku, izdaje svedočanstva i izveštaje u dodatku službenog jezika po njihovom izboru.

Upotreba jezika u Medijima

Član 25

Svaka osoba ima pravo da osnuje medije na jeziku po svom izboru u skladu sa zakonom na snazi.

Član 26

26.1. Javni prenosioci će promovisati kulturnu različitost i višejezični karakter Kosova u skladu sa zakonom na snazi.

26.2. Zajednice imaju pravo na vreme za prenos programa na svom jeziku u javnim prenosiocima, u skladu sa zakonom na snazi.

26.3. Upotreba jezika u toku prenosa u javnim prenosiocima, vreme prenosa i programi iz člana 26.2 određuju se drugim zakonom, uzimajući u obzir prava i interese članova zajednica za mogućnost i jednak pristup informacijama

Licna imena

Clan 27

27.1. Imena i prezimena osoba će biti upisana u javnim registrima, ličnim ispravama i ostalim zvaničnim dokumentima u pismenom sistemu na službenom jeziku izabran od strane osobe.

27.2. Osoba koja pripada zajednici a čiji maternji jezik nije službeni jezik ima pravo da registruje u originalnoj formi njihova imena i prezimena u alfabetu, u skladu sa tradicijom i jezičkim sistemom njihovog jezika u javnim registrima, ličnim ispravama i drugim službenim dokumentima i ova forma ce biti korišćena od strane javnih službenika.


129

Jezička Sloboda Clan 28

Sva lica imaju pravo da osnivaju i vode pravne subjekte kao što su kulturna udruženja i preduzeća biznisa na njihovom jeziku, uključujući i objavljivanje tih imena na osnovu njihove tradicije i jezičkog sistema.

Upotreba službenih jezika u privatnoj sferi Član 29

29.1. Svako lice ima pravo da deluje u privatna preduzeća, privatne institucije,

udruženja, organizacije ili aktivnosti samozapošljavanja na jeziku ili jezike po njihovom izboru.

29.2. Kada jezik u slučajevima nabrojanim u stavu 1. nije jedan od zvaničnih jezika, Institucije Kosova traže dodatnu upotrebu zvaničnih jezika, kada njihove aktivnosti utiču na javan legitimni interes kao što je javni red, javna bezbednost, zdravlje, ili zaštita prava ostalih lica, kao i za ciljeve nadzora javne uprave.

Član 30

30.1. U preduzećima koje obavljaju delatnost javnih usluga ravnopravnost zvaničnih

jezika primenjuje se u vezi sa izvršavanjem ovih usluga. 30.2. Svaka osoba ima prava da komunicira, i da prima dostupne usluge i dokumente

od, preduzeća koja obavljaju javne usluge na bilo koji službeni jezik. Svako takvo preduzeće ima za dužnost da osigura da svaka osoba može komunicirati, i dobije usluge i dokumente na bilo koji službeni jezik.

30.3. U opštinama nastanjenim zajednicama, čiji jezik uživa status jezika koji se govori u opštini, važe odredbe člana 30.1 i 30.2.

TRECI DEO Sprovodjenje

Član 31

Vlada i Kosovske institucije moraju usvojiti mere za promovisanje upotrebe i ravnopravnog statusa službenih jezika, kao i obezbeđivanje zaštite, očuvanja i promociju jezika zajednica čiji maternji jezik nije službeni jezik.

Komisija za Jezike Član 32

32.1. U cilju očuvanja, promocije ili zaštite službenih jezika i njihov ravnopravan

status na Kosovu, kao i obezbeđivanje zaštite jezika nacionalnih zajednica čiji maternji jezik nije službeni jezik, Vlada Kosova će ustanoviti Komisiju za Jezike radi nadgledanja izvrženja ovog Zakona.

32.2. Komisija za Jezike će preduzeti akcije i mere unutar svojih ovlašćenja radi


130

obezbeđivanja priznavanja ravnopravnog statusa službenih jezika i poštovanja ovog zakona.

32.3. Komisija za Jezike će obaviti i održati istragu saglasno žalbi predatoj u vezi toga, ukazom ili propustom: i. ravnopravan status službenih jezika nije bio ili nije priznat. ii. odredba bilo kog zakona ili uredbe vezano za upotrebu službenih jezika, ili

jezika nacionalnih zajednica čiji maternji jezik nije službeni jezik, nije bila ili nije poštovana.

32.4. Komisija za Jezike može takođe obaviti i održati istragu na osnovu svoje inicijative.

32.5. Komisija za Jezike možu posredovati u situacijama kada je takvo posredovanje potrebno radi obezbeđivanja izvršenja ovog Zakona.

32.6. U zaključku istrage, Komisija za Jezike može izdati preporuku o potrebnim poboljšanjima, i preporučiti popravke.

32.7. Kada se preporuke Komisija za Jezike ne izvrše u razumnom vremenskom periodu, kako je odredila Komisija, onda Komisija može izdati pismeno upozorenje.

32.8. Kada preporuke Komisije za Jezike nisu izvršene u razumnom periodu po izdavanju pismenog upozorenja od stane Komisije, ovo treba biti navedeno u godišnjem izveštaju Komisije pred Vladom i Skupštine Kosova.

32.9. Komisija za Jezike može pregledati, i dati preporuku vezano za: i. svaku uredbu ili administrativno upustvo pod ovim zakonom, i ii. svaku drugu uredbu ili administrativno upustvo koje utiču ili možu uticati na

status ili upotrebu službenih jezika, ili jezika zajednica čiji maternji jezik nije službeni jezik.

32.10. Detaljne nadležnosti i sastav Komisije biće određeni u Administrativnoj Naredbi Kancelarije Premijera, imajući u obzir prava i interese svih jezičkih zajednica i imajući u obzir potrebu predstavljanja jezičkih razlika zajednica na Kosovu, 90 dana nakon proglašenja ovog zakona.

32.11. Unutar jednogodišnjeg perioda od usvajanja ovog zakona pa nadalje, Jezička Komisija će na godišnjoj osnovi obaveštavati Vladu i Skupštinu Kosova o pravnim i ostalim merama preduzetim za izvršenje ovog Zakona.

Administrativne Sankcije

Član 33 Administrativne ankcije u slučaju povrede odredaba ovog zakona utvrdjuju se administrativnim uputstvom izdatim od Ministarstva javnih službi.

ČETVRTI DEO Prelazne i Završne Odredbe

Član 34

Institucije Kosova će koristiti Engleski jezik u svom radu, kontakte i zvaničnim dokumentima tokom mandata Privremene Administracije Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu


131

Član 35

Privremene institucije samouprave su obavezne da u svojim aktima usvajaju detaljne uredbe za upotrebu jezika, u skladu sa ovim zakonom.

Član 36

36.1. U roku od 6 meseci nakon proglašenja ovog zakona od strane SPGS-a, samoupravne privremene institucije izdaće administrativna uputstva u cilju primene ovog zakona. 36.2. Vlada Kosova ce razviti program za podizanje javne svesti u vezi sa ovim zakonom odmah posle njegovog objavljivanja.

Član 37

Ovaj Zakon stavlja van snage sve odredbe zakona u snazi sa kojima je u suprotnosti.

Član 38 Ovaj zakon stupa na snagu nakon usvajanja u Skupštini Kosova i proglašenja od strane Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara. Zakon Br. 02/L-37 27 Jula 2006 SLUŽBENI LIST PRIVREMENIH INSTITUCIJA SAMOUPRAVE NA KOSOVU / PRIŠTINA: GODINA II / BR. 10 / 01 MART 2007


132

ZAKON Br. 03/L- 094 O PREDSEDNIKU REPUBLIKE KOSOVO

Sadržaj Pogljavlje I: Opšte odredbe ........................................................................................................................ 132 Poglavlje II: Prava predsednika Republike Kosova po završetku mandata ................................................ 137 Prava porodice predsednika Republike Kosova po završetku mandata predesednika ................................ 138 Prava porodice predsednika Republike Kosovo u slučaju smrti predsednika tokom vršenja mandata ....... 139 Završne odredbe......................................................................................................................................... 139 Skupština Republike Kosovo, Na osnovu člana 65.(1) Ustava Republike Kosovo, U cilju ustanovljenja pravnih propisa o predsedniku Kosovo, Usvaja

ZAKON O PREDSEDNIKU REPUBLIKE KOSOVO

POGLJAVLJE I OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Status predsednika

1. Predsednik je čelnik države i predstavlja jedinstvo naroda Republike Kosovo. 2. Predsednik Republike Kosovo ima svoje simbole koji se mogu upotrebiti uz

simbole Republike Kosovo.

Član 2. Rezidencija predsednika Republike

Rezidencija predsednika Republike Kosovo je u glavnom gradu Republike Kosovo, u Prištini. Predsednik Republike, nakon preuzimanja dužnosti, smešta se sa svojom porodicom u državnu rezidenciju Republike Kosovo.

Član 3. Kvalifokovanje za izbor predsednika

Za predsednika Republike Kosovo mogu biti izabrani samo državljani Repubike

Zakon Br. 03/L-094 o predsedniku Republike Kosovo

133

Kosova koji su navršili tridesetipet (35) godina života i koji su bili stalno nastanjeni na Kosovu najmanje deset (10) godina.

Član 4. Izbor predsednika

1. Predsednika Republike Kosova bira Skupština tajnim glasanjem, prema proceduri

predvidjnoj Ustavom Republike Kosovo. 2. Izbor predsednika Republike Kosovo treba da se obavi najkasnije trideset (30)

dana pre završetka mandata aktuelnog predsednika. 3. Svaki državljanin Republike Kosovo, koji ispunjava kriterijume prerdvidjenih u

članu 3 ovog zakona, može biti nominovan kaokao kanditat za predsednika Republike Kosovo, ukoliko ona/on obezbedi potpise najmanje trideset (30) poslanika Skupštine Kosova. Poslanici Skupštine mogu potpisati samo za jednog kandidata za predsednika Republike Kosovo.

Član 5.

Mandat i zakletva 1. Predsednik Republike Kosovo počinje njegov mandat nakon polaganja zakletve

pred Skupštinom Kosova. Tekst zakletve: ”Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju nezavisnosti i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosovo na njenoj teritorijalnoj celovitosti, obezebedjenju ljudskih i gradjanskih sloboda i prava, poštovnju i zaštiti Ustava i zakona, očuvanju mira i dobrobiti svih gradjana Republike Kosovo i da ću savesno i odgovorno izvršiti sve svoje obaveze”.

2. Mandat predsednika traje pet (5) godina. Ovaj mandat nije vezan i ne poklapa se sa mandatom drugih institucija Republike Kosova

3. Po okončanju prvog mandata, predsednik može biti ponovo izabran samo na još jedan mandat.

Član 6.

Nadležnosti predsednika

Predsednik Republike Kosova vrši nadležnosti kojes u mu date Ustvom Republike Kosovo i važećim zakonima.

Ćlan 7. Nespojivost funkcija

1. Predsednik ne može vršiti nijednu drugu funkciju. 2. Nakon njegovog izbora, Predsednik ne može vršiti nijednu funkcju u političkoj

stranci.


134

Član 8. Imunitet

1. Predsednik Republike Kosovo uživa imunitet na krivično gonjenje, civilne tužbe ili

razrešenje zbog ponašanja i odluka iz delokruga odgovornosti predsednika Republike Kosovo.

2. Predsednik Republike Koosvo prilikom davanja iskaza, nije obavezan da otkrije nijednu informaciju do koje je došao tokom vršenja njegovog/njenog manadata.

3. Predsednik Republike Kosovo, prilikom davanja iskaza, nije obavezan da otkrije nijednu informaciju koja može da ga inkriminiše na bilo koji način, krivično ili civilno, koja se desila tokom deovanja ili odlučivanja u okviru delokruga odgovornosti predsednika Republike Kosovo.

4. Imunitet predsednika prema stavu 1. i 2. ovog člana nastavlja se i nakon što predsednika okonča njegov/njen mandat.

Član 9.

Privremena odsutnost predsednika

1. U slučaju da predsednik Republike Kosovo je privremeno nesposoban da ispuni njegove/njene odgovornosti, on/ona može dobrovoljno preneti dužnosti nejgovog/njenog položaja predsedniku Skupštine, koji će biti vršilac dužnosti predsednika Republike Kosova. Naredba predsednika o prenošenju odgovornosti treba posebno da sadrži razloge i trajanje prenošenja odgovornosti, ukoliko to zna. Predsednik Republike Kosovo će ponovo početi da vrši odgovornosti kada bude u stanju da to učini, pri čemu predsedniku Skupštine prestaje položaj vršioca dužnosti predsednika. Predsednik može ponovo započeti vršenje odgovornosti i pre isteka roka koji je odredio za prenošenje odgovornosti na predsednika Skupštine, ako su razlozi koji su doveli do privremene odsutnosti prestali da postoje.

2. Ukoliko prenošenje odgovornosti nije obavljeno dobrovoljno prema stavu 1 ovog člana, nego zbog teške bolesti prema članu 1 ovog člana. Skupština Republike Kosovo, nakon konsultacije sa lekarskim konzilijumom, dvotrečinom (2/3) glasova svih poslanika odlučuje da lo je predsednik Republike Kosovo privremeno nesposoban za vršenje svojih odgovornosti. predsednik Skupštine Kosovo služiće kao vršilac dužnosti predsednika Republike Kosovo sve dok on/ona ne bude sposoban da ponovo počne vršenje odgovornosti predsednika.

3. Položaj vršioca dužnosti predsednika Republike, ne može se vršiti na period duži od šest (6) meseci.

Član 10.

Razrešenje predsednika

1. Predsednika Republike Kosova može razrešiti Skupština ukoliko je: 1.1. on/ona osudjen za izvršenje teškog zločina. 1.2. stavni sud utvrdio da je on /ona teško kršio Ustav. 1.3. ili ako on/ona nije sposoban/na da vrši odgovoronosti ovog položaja zbog

teške bolesti ili ako je Ustavni sud utvrdio da je on /ona teško kršio Ustav.


135

2. Predsednik Republike Kosovo razrešava se prema proceduri predvidjenoj Ustavom Republike Kosovo

Član 11.

Plata predsednika Republike Kosovo 1. Plata predsednika Republike Kosovo je najveća u okviru državnih institucija

Republike Kosova 2. Plata predsednika Republike uvek treba da je najmanje 25% veća od ukupnih

primanja predsednika Republike Kosovo i ostalih intitucionalnih rukovodilaca

Član 12 Diplomatski status predsednika Republike

Predsednik Republike Kosovo dobija diplomatski pasoš Republike Kosovo. Pravo dobijanja diplomatskog pasoša imaju i suprug/a predsednika i njihova deca.

Član 13. Prva dama

1. Prva dama Republike Kosovo je supruga predsednika Republike. 2. Ceremonijalne i protokolarne funkcije prve dame utrdjuju se Zakonom o državnom

protokolu.

Član 14. Kancelarija predsednika Republike Kosovo

1. Kancelarija predsednika Republike Kosovo je posebna institucija u okviru Civilne

službe Kosova 2. Civilno osoblje Kancelarije predsednika izabraće se u skladu sa primenjivim

zakonima o civilnoj službi. 3. Odgovornost upravljanja civilnim osobljem je na stalnog sekretara u Kancelariji

predsednika, prema odredbama ovog zakona. 4. Predsednika Republike Kosovo bira njegovo pomoćno osoblje i članove Kabineta

predsednika. 5. Predsednika Republike Kosovo imenuje i razrešava Sekretara kancelarije

predsednika Republike prema proceduri predvidjenoj u članu 16.1 ovog zakona. 6. Predsednik Republike Kosovo, u saradnji sa sekretarom Kancelarije, imenuje i

rtzrešava direktore stručnih departmana u Kancelariji predsednika Republike 7. Unutrašnja organizacija Kancelarije predsednika utvrdjuje se internim aktima

Kancelarije, predloženih od strane sekretara Kancelarije i usvojenih od predsednika Republike Kosovo.


136

Član 15. Sekretar Kancelarije predsednika Kosova

1. Sekretar je glavni administrativni zvaničnik i rukovodilac civilnog osoblja u

Kancelarije predsednika Republike Kosovo. 2. Sekretar treba da poseduje adekvatnu kvalifikacije, kompetetnost, iskustvo i visoko

profesionalno poštenje za upravljanje resursima Kancelarije predsednika Republike Kosovo.

Član 16

Procedura imenovanje sekretara Kancelarije predsednika

1. Za izbor sekretara Kancelarije predsednika objavljuje se javni konkurs prema

Zakonu o Civilnoj službi Kosova. imenuje predsednik Republike Kosovo. 2. Predsednik Republike odredjuju komisiju za selekciju koja predlaže predsedniku

mogu[e kandidate za položaj sekretara. 3. Predsednik imenuje sekretara sa spiska kojeg predlaže Komisija za selekciju.

Član 17. Odgovornosti sekretara

1. Sekretar neposredno je odgovoran predsedniku Republike Kosova a njegove/njene

zadatke obavlja u tesnoj saradnji sa predsednikom 2. Sekretar je odgovoran za sledeća pitanja:

2.1. za celekupno upravljanje i menadžiranje Kancelarijom i da obezebedi sprovodjenje poverenih zadataka Kancelarije;

2.2. za obezbedjenje tačnih informacija i za nepristrasne i stručne savete za predsednika;

2.3. za pronalaženje osoblja i organizovanje Kancelarije i donošenje podzakonskih akata o bilo kom pitanju u vezi sa njenim funkcionisanjem;

2.4. za efektivno i efikasno upravljanje resursima koji se obezbedjuju kancelariji;

2.5. za sprovodjenje nediskriminatorske politike prema osoblju Kancelarije, uključujići ravnopravno predstavljanje polova u svim oblastima I nivoima i da obezbedi da struktura osoblja odražava multietnički karakter Kosova;

2.6. da obezbedi da zapošljavanje osoblja Kancelarije bude prema stručnim kvalifikacijama, kompetencijama i zaslugama i da se to obavi putem pravednog i otvorenog konkurisanja;

2.7. za donošenje internih podzakonskih akata za podržavanje obavljanja funkcija predsednika Republike utrdjenih Ustavom i zakonom.


137

POGLAVLJE II PRAVA PREDSEDNIKA REPUBLIKE KOSOVA

PO ZAVRŠETKU MANDATA

Član 18. 1. Predsednik Republike Kosova stiče prava utrdjenih ovim zakonom nakon

završetka mandata na koji je izabran. 2. Prava utvrdjena ovim zakonom ne priznaju se predsedniku Republike Kosova, čiji

je mandat prestao zbog razloga predvidjenih u podstavovima 1.1. i 1.2. stava l. člana 10. ovog zakona.

3. Po okončanju manadata na koji je izbran, zvanje ”predsednik” nastaviće da važi za predsednika Republike čije je mandat okončan u skladu sa stavom 1. ovog člana

Član 19.

1. Predsednik Republike Kosova, po završetku mandata u skladu sa stavom l. člana

18. ovog zakona ima pravo na penziju čija visina iznosi 70% plate koju dobija predsednik Republike Kosovo.

2. Predesednik Republike Kosovo i njegova porodica nakon završetka mandata u skladu sa stavom l. člana 18. ovog zakona imaju pravo na puno zdravastveno osiguranje i lekarske usluge u vojnim bolnicma tokom celog života.

3. Predsednik Republike Kosovo, nakon završetka mandata u skladu sa stavom l. člana 18. ovog zakona ima pravo na novačnu prelaznu naknadu u prelaznom periodu od sedam meseci u privatnom životu. Fondovi mogu se upotrebiti za kancelariju, kompenzaciju osoblja, usluge telekomunikacija, štampanja i poštanske usluge vezano za prelazni period.

Član 20.

1. Predsednik Republike Kosovo kome je mandat okončan u skladu sa stavom l.

člana 18. ovog zakona ima pravo,nakon završetka njegovog mandata, u periodu od pet godina, na kancelarisjki prostor, kancelarijsku opremu i na stručno osoblje kancelarije koji ne može biti veče od tri (3) lica. Ako predsednika angažuje Vlasa Kosova u državnim aktivnostima, u tom slučaju petogodišnji period počinje okončanjem angažovanja predsednika.

2. Stručna osoblje iz stava 1. ovog člana, prava iz radnog odnosa ostvaruje u Kabinetu predsednika Republike Kosovo a njih postavlja predsednik kome je okončan mandat.

Član 21

Predsednik Kosova, kome je mandat završen u skladu sa članom 18.1 ovog zakona ima pravo na službenu pratnju u trajanju od tri godine po završetku njegovog/njegovog mandata, u skladu sa posebnim aktima koje donosi Ministar unutrašnjih poslova u saradnji sa Kancelarijom predsednika Republike Kosovo.


138

Član 22.

1. Predsednika Republike Kosovo, kome je mandat okončan u skladu sa stavom l. člana 18. ovog zakona, prisustvuje svečanostima i državnim manifestacijama prema protokolarnom redosledu koji se čini u skladu pravilima državne protokolarne službe Kosova.

2. Predsednik Republike Kosovo, kome je mandate okončan u skladu sa stavom l. člana 18. ovog zakona, i njegov/a suprug/a, nastavljaju koristiti diplomatski pasoš Republike Kosovo tokom čitavog života. Njegova deca uživaju ovo pravo do navršenih 18. godina života.

Član 23.

Predsedniku Republike Kosovo kome je mandat okončan mogu, na njegov/njen zahtev, prestati prava propisana ovim zakonom.

Član 24.

U slučaju smrti, predsednik Republike Kosovo, kome je mandat okončan, sahranjuje se o državnim troškovima i uz državne počasti, ukoliko nije izrazio neku drugu želju.

Član 25.

1. Predsednik Kosova, kome je mandat okončan u skladu sa stavom l. član 18. ovog zakona ima pravo na materijalne troškove za njegove aktivnosti, u slučajevima kada ove aktivnosti vrši u svosjtvu bivšeg predsednika.

2. Sredstva iz stava 1. ovog zakona obezebedjuju se iz budžeta utvrdjenog za Kancelariju predsednika Republike Kosovo.

PRAVA PORODICE PREDSEDNIKA REPUBLIKE KOSOVA PO

ZAVRŠETKU MANDATA PREDESEDNIKA

Član 26. 1. Pod porodicom predsednika Republike Kosovo prema ovom zakonu podrazumeva

se supruga/suprug predsednika i njihova deca. 2. Porodica predsenika Republike Kosovo stiče prava utvrdjena ovim zakonom u

slučaju smrti predsednika. 3. U slućaju smrti predsednika Republike Kosovo nakon završetka mandata, prava iz

člana 19. ovog zakona pripadaju supruzi/suprugu doživotno i njegovoj/njenoj deci do završetka redovnog školovanja, odnosno do navršenja dvadesetišest (26) godina.

4. Porodica predsednika Republike Kosovo kome je mandat okončan u skladu sa stavom l. člana 18. ovog zakona ima pravo na službenu pratnju u trajanju od tri (3) godine nakon završetka njegovog mandata, u skladu sa posebnim aktima koje donosi ministar unutrašnjih poslova u saradnji sa Kancelarijom predsednika Republike Kosovo.


139

PRAVA PORODICE PREDSEDNIKA REPUBLIKE KOSOVO U SLUČAJU SMRTI PREDSEDNIKA TOKOM VRŠENJA MANDATA

Član 27.

1. U slučaju smrti predsednika Republike Kosovo za vreme vršenja njegovog

mandata, njegova porodica uživa prava kako je propisano u članu 19. ovog zakona. 2. Ako je predsednik, u trenutku smrti imao maloletnu decu, pravo iz stava 1. ovog

člana koristiće njegova maloletna deca do završetka njihovog redovnog školovanja, odnosno dok navrše dvadesetišest (26) godina.

3. U slučaju smrti predsednika Republike Kosovo za vreme vršenja njegovog mandata, njegova deca imaju ju pravo na stipendiju od Vlade Kosova za školovanje u zemlji dok navrše dvadesetišest (26) godina.

4. U slučaju da predsednik Republike Kosovo izgubi život u neprirodnim okolnostima, za vreme vršenja mandata, porodica predsednika ima pravo na isplatu jednokratne novčane naknade na osnovu nematerijalne štete čiju visinu utvrdjuje Vlada Republike Kosovo.

5. U slučaju smrti predsednika Republike Kosovo za vreme vršenja njegovog mandata, porodica predsednika može koristiti još neka druga prava o kojima odluku donosi Vlada Republike Kosovo.

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 28.

Prava utrdjena ovim zakonom pripadaju i porodici predsednika Republike Kosovo, čiji je predsednički mandat okončan pre dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 29.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da dejstvuju sve odluke, uputstva i uredbe donete od strane Vlade Republike Kosovo i/ili UNMIK-a koje se odnose na funkcije i prava predsednika Republike Kosovo po zvršetku mandata.

Član 30.

Ovaj zakona stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03/L- 094 19.Decembar 2008 Proglašeno dekretom Br. DL-082-2008, dana 07.01.2009, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA IV / Br. 47 / 25 JANUAR 2009


140

ZAKON Br. 03/L-046 O KOSOVSKIM SNAGAMA BEZBEDNOSTI

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 140 Poglavlje II: Komanda i kontrola ............................................................................................................... 141 Poglavlje III: Kosovske Snage Bezbednosti............................................................................................... 143 Na osnovu IV Poglavlja člana 65 tacka 1, XI Poglavlja clan 126 Ustava Republike Kosova u cilju regulisanja odgovornosti i nadležnosti institucija Republike Kosova u oblasti bezbednosti, Skupština Republike Kosova, Usvaja

ZAKON O KOSOVSKIM SNAGAMA BEZBEDNOSTI

POGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Primena zakona

Po ovom zakonu dužne su postupati Kosovske snage bezbednosti, uključujući uniformisanu komponentu (i aktivnu i rezervnu), civilne pripadnike i regrute.

Član 2. Teritorija delokruga

2.1. Pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti ovlašćeni su da služe na teritoriji

Republike Kosova, a u operacije u inostranstvu se mogu rasporediti samo uz mandat Skupštine Republike Kosova i saglasnost zemlje domaćina, ili po pozivu međunarodnih organizacija čiji je član Kosovo ili čijem članstvu Republika Kosove teži, ili u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

2.2. Bez odobrenja Skupštine Kosova pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti mogu učestvovati u obrazovnim aktivnostima, obuci i vežbama van teritorije Republike Kosova samo po pozivu neke međunarodne organizacije čiji je Republika Kosova član ili čijem članstvu teži ili, pak, na bilateralnom osnovu, sa nekom od zemalja članica takve organizacije nakon ovlašćenja ministarstva.

Zakon Br. 03/L-046 o Kosovskim Snagama Bezbednosti

141

POGLAVLJE II KOMANDA I KONTROLA

Član 3.

Opšti principi 3.1. Skupština Republike Kosova, predsednik, premijer i ministar za Kosovske snage

bezbednosti čine lanac civilnog nadzora nad Kosovskim snagama bezbednosti, u skladu sa Ustavom, ovim zakonom i drugim relevantnim zakonskim aktima.

3.2. Vlada Republike Kosova će vršiti transparentnu, demokratsku i civilnu kontrolu nad Kosovskim snagama bezbednosti, i biće odgovorna Skupštini Republike Kosova.

Član 4.

Skupština Kosova 4.1. U skladu sa ovim zakonom, Skupština Republike Kosova ima sledeće

nadležnosti: a) vrši demokratsku skupštinsku kontrolu nad Kosovskim snagama

bezbednosti; b) nadgleda i vrši istragu u svim pitanjima u vezi organizacije, finansiranja,

popune, opremanja i raspoređivanja Kosovskih snaga bezbednosti; c) donosi pravne akte u vezi organizacije, finansiranja, popune, opremanja i

raspoređivanja Kosovskih snaga bezbednosti, d) usvaja godišnji budžet i desetogodišnji „roling“ plan za Kosovske snage

bezbednosti, e) odobrava raspoređivanje Kosovskih snaga bezbednosti u slučaju vanrednog

stanja ili u operacijama podrške miru u inostranstvu. 4.2. Skupština Republike Kosova uspostavlja skupštinsku komisiju koja mora imati

nadležnost da: a) zahteva od komandanta Kosovskih snaga bezbednosti da podnese godišnji

izveštaj i po potrebi lično odgovori na pitanja. Izvestaj treba podnositi Predsednika i Premijera Vlade.

b) zahteva prisustvo komandanta Kosovskih snaga bezbednosti na svojim sastancima na kojima će komandant odgovoriti na bilo koje pitanje,

c) pregleda budžet Kosovskih snaga bezbednosti pre podnošenja budžeta Skupštini Kosova na odobrenje,

d) pregleda svaki projekat opremanja Snaga čija vrednost prelazi 1 milion evra, uključujući i one koje finansira Vlada Kosova i one koje finansiraju donatori, pre podnošenja Skupštini Kosova na odobrenje,

e) da međunarodnim vojnim snagama na uvid sve informacije potrebne za utvrđivanje izvora finansiranja i opreme obezbeđenih Kosovskim snagama bezbednosti.


142

Član 5. Predsednik

5.1. Predsednik je vrhovni komandant Kosovskih snaga bezbednosti. 5.2. Predsednik mora biti nadlezan da ovlasti razmestanje trupa Kosovskih snaga

bezbednosti za operacije u toku vanrednog stanja ili kao prodsku mirovnim operacijama van zemlje kada su odobrene od strane Skupstine Republike Kosova.

5.3. U skladu sa Ustavom Republike Kosova i relevantnim zakonima, predsednik mora imati nadležnost da: a) imenuje komandanta Kosovskih snaga bezbednosti na osnovu preporuke

Vlade b) odobri sva unapređenja u čin generala po zajedničkom predlogu

komandanta Kosovskih snaga bezbednosti i ministra nadležnog za Kosovske snage bezbednosti.

c) odobri sve izmene u imenovanju generala po zajedničkom predlogu komandanta Kosovskih snaga bezbednosti i ministra za Kosovske snage bezbednosti.

d) dodeljuje odlikovanja, medalje, pohvale i nagrade.

Član 6. Premijer

6.1. Premijer mora imati nadležnost da vrši efikasan nadzor i kontrolu nad

Kosovskim snagama bezbednosti preko ministra za Kosovske snage bezbednosti.

6.2. U skladu sa ovlašćenjima koje mu je dodelila Skupština Kosova, premijer mora imati nadležnost da: a) ovlasti ministra za Kosovske snage bezbednosti da naredi upotrebu i

raspoređivanje Kosovskih snaga bezbednosti. b) stavi Kosovske snage bezbednosti na raspolaganje civilnim organima vlasti

u slučaju prirodnih ili drugih katastrofa ili nesreća. c) donese i promeni strukturu Kosovskih snaga (clan 14) bezbednosti, po

potrebi, uz konsultacije sa predsednikom i pod uslovom da ih odobri Skupština.

d) utvrdi minimalnu zastupljenost svih nacionalnih zajednica u Kosovskim snagama bezbednosti, na osnovu zadnjeg popisa stanovništva.

Član 7.

Savet bezbednosti Kosova 7.1. U skladu sa Zakonom o Savetu bezbednosti Kosova, Savet razmatra i daje

savete u vezi svih pitanja relevantnih za bezbednost Republike Kosova, uključujući i upotrebu Kosovskih snaga bezbednosti.

7.2. Kada razmatra pitanja bezbednosti, Savet bezbednosti Kosova može, po potrebi, zatražiti pomoć ljudstva Kosovskih snaga bezbednosti.


143

Član 8. Ministar za Kosovske snage bezbednosti

8.1. U skladu sa zakonom o Ministarstvu Kosovskih snaga bezbednosti:

a) Ministar za Kosovske snage bezbednosti imenuje premijer, a imenovanje potvrđuje Skupština Kosova.

b) Ministar za Kosovske snage bezbednosti nadležan je za opštu kontrolu i rukovođenje Kosovskim snagama bezbednosti, uključujući i sva ovlašćenja koja ima komandant Kosovskih snaga bezbednosti.

c) Ministar za Kosovske snage bezbednosti će zastupati Kosovo u vezi sa pitanjima kosovske snage besbednosti na nivou ministarstava, i u nekim specifičnim aktivnostima može preneti tu funkciju na drugu osobu.

POGLAVLJE III

KOSOVSKE SNAGE BEZBEDNOSTI

Član 9. Opšte

9.1. Kosovske snage bezbednosti su dobrovoljne snage čiji pripadnici, u skladu sa

ovim zakonom, dolaze iz svih društvenih slojeva. 9.2. Službeni jezici Kosovskih snaga bezbednosti su albanski i srpski jezik. U

komunikaciji sa međunarodnim organizacijama koristi se i engleski jezik. 9.3. Kosovske snage bezbednosti su organizovane i spremne da ispunjavaju funkcije

u području bezbednosti koje su neprimerene za policiju ili druge organizacije za sprovođenje zakona. Ove funkcije utvrdiće Međunarodno vojno prisustvo u koordinaciji sa međunarodnim civilnim predstavnikom u okviru faznog, nadledanog procesa.

Član 10.

Misije i zadaci 10.1. Kao instrument bezbednosti, Kosovske snage bezbednosti imaju misiju pružanja

podrške Vladi Republike Kosova. 10.2. „Bezbednosna snaga Kosova je lako naoružana i neće imati teškog oružja, kao što

su tenkovi, teška artilerija ili ofanzivni vazdušni kapaciteti. Svaka promena u naoružanju utvrdiće se od strane Medjunarodnog vojnog prisustva, u koordinaciji sa Medjunarodnim civilnim predstavnikom. Potpunije preispitivanje ovih ograničenja obaviće se ne ranije od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Početne dužnosti Bezbednosne snage Kosova su: a) učešće u operacijama odgovora na krizu, uključujući i operacije podrške

miru. Ovo se odnosi i na operacije van teritorije Republike Kosova, po pozivu;

b) pomoć civilnim organima vlasti u odgovoru na prirodne i druge katastrofe i vanredne situacije, kao deo regionalnih ili međunarodnih napora,

c) uništavanje eksplozivnih sredstava, d) pomoć civilnim organima vlasti u operacijama civilne zaštite.


144

Član 11. Politička nepristrasnost, integritet i standardi

11.1. Kosovske snage bezbednosti ne mogu se koristiti u političke svrhe ili za

aktivnosti političkih partija. 11.2. Pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti ne mogu biti članovi političkih partija

niti mogu otvoreno iskazivati podršku bilo kojoj političkoj partiji, ali ovaj član ne utiče na pravo svakog pojedinačnog pripadanika Snaga da glasa.

11.3. Pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti moraju poštovati kodeks ponašanja koji donosi ministar za Kosovske snage bezbednosti.

Član 12.

Važeći zakon 12.1. Svi pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti podležu važećim zakonima

Kosova. 12.2. Kada služe izvan teritorijalnih granica Vlade Republike Kosova, pripadnici

Kosovskih snaga bezbednosti podležu zakonima Republike Kosova i zemlje domaćina, osim ako se Sporazumom o statusu snaga ne utvrdi drugačije.

Član 13.

Stupanje u službu u Kosovskim snagama bezbednosti 13.1. Svi državljani Republike Kosova s punih 18 godina imaju pravo prijaviti se u

Kosovske snage bezbednosti. 13.2. Državljani koji zadovolje kriterije za izbor mogu postati pripadnici snaga. Izbor

se zasniva na kriterijima zdravstvenog stanja i fizičke spremnosti, ličnim sposobnostima, kao i potrebama i prioritetima Kosovskih snaga bezbednosti i uspešnog zaključenja odobrenog postupka provere. Primanje u radni odnos potvrđuje se po završetku osnovne vojne obuke tokom koje svi državljani imaju status regruta.

13.3. Kosovske snage bezbednosti sačinjavaju profesionalno ljudstvo, rezervno i civilno ljudstvo i regruti.

Član 14.

Organizacija 14.1. Kosovske snage bezbednosti će na početku sačinjavati profesionalno ljudstvo od

maksimalno 2 500 lica i rezervna komponenta od maksimalno 800 lica. 14.2. Kosovske snage bezbednosti ce se na pocetku sastojati od Komande kopnenih

snaga, Brigade za brza dejstva, Brigade za operativnu podršku i Komande za obuku i doktrinu. Od odabranih uniformisanih pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti će se zahtevati da određenim periodima budu na službi u Ministarstvu Kosovskih snaga bezbednosti.

14.3. Komponentu za odgovor u vanrednim situacijama Kosovskih snaga bezbednosti sačinjavaju sposobnosti za traganje i spašavanje, deminiranje, opasne materije, vatrogasne sposobnosti i druge sposobnosti humanitarnog karaktera.


145

Član 15. Struktura činova

15.1. Oficirski kadar u Kosovskim snagama bezbednosti sačinjava 9 činova, redom od

najnižeg ka najvišem: potporučnik, poručnik, kapetan, major, potpukovnik, pukovnik, brigadni general, generalmajor i generalpukovnik. Svi ovi činovi, međutim, ne moraju nužno postojati u strukturi.

15.2. Podoficirski kadar u Kosovskim snagama bezbednosti sačinjava šest činova, od najnižeg ka najvišem: vojnik, kaplar, vodnik, stariji vodnik, zastavnik i zastavnik prve klase.

15.3. U bilo kom trenutku Kosovske snage bezbednosti mogu imati samo jednog generalpukovnika i dva generalmajora.

Član 16.

Komandant Kosovskih snaga bezbednosti 16.1. Ministar nadležan za Kosovske Besbednosne Snage, preporučuje podobnog

kandidata koga predsednik imenuje za komandanta Kosovskih snaga bezbednosti. Da bi se kvalifikovao za imenovanje na ovaj položaj, kandidat mora provesti najmanje dvanaest meseca.

16.2. Komandant Kosovskih snaga bezbednosti odgovoran je ministru nadležnom za Kosovske snage bezbednosti.

16.3. Komandant Kosovskih snaga bezbednosti sprovodi puno komandovanje nad Snagama i njihovim rezervnim elementom i ima sledeđe nadležnosti: a) rukovođenje, obuka, nadzor i aktivnosti Kosovskih snaga bezbednosti, b) podnošenje godišnjeg izveštaja odgovarajućoj skupštinskoj komisiji i lično

davanje odgovora komisiji, ako to komisija zahteva, c) nadzor i osiguranje izvršenja svih zakonitih naređenja po instrukciji ministra

za Kosovske snage bezbednosti, d) planiranje upotrebe i upotreba Kosovskih snaga bezbednosti, e) predlaganje popune i strukture Kosovskih snaga bezbednosti ministru

nadležnom za Kosovske snage bezbednosti, f) služi kao odgovorni savetnik predsedniku i premijeru Kosova i Kosovskom

savetu bezbednosti čiji je član, za sva pitanja vezana za Kosovske snage bezbednosti,

g) obezbeđenje operativne gotovosti Kosovskih snaga bezbednosti i odobravanje svih operativnih planova,

h) preporučivanje ljudstva za unapređenje u generalski čin i potvrđivanje drugih unapređenja, u skladu sa Zakonom o službi u Kosovskim snagama bezbednosti,

i) zastupanje Kosovskih snaga bezbednosti vezi sa aktivnostima Kovske Besbednoosne Snage u međunarodnim odnosima na nivou načelnika odbrane.

16.4. Komandant Kosovskih snaga bezbednosti može imati najviše čin generalpukovnika i kao takav je oficir sa najvišim činom u Kosovskim snagama bezbednosti.


146

Član 17. Zakletva

Osoba koja po prvi put stupa u Kosovske snage bezbednosti polaže sledeću zakletvu: „Svečano se zaklinjem (obečavam) da ću biti veran i istinski lojalan Republici Kosova, da ću izvršavati naređenja predsednika Kosova i nadređenih oficira, u skladu sa zakonom, i da ću svoje dužnosti izvršavati marljivo, časno i dostojanstveno. U svakom trenutku biću čvrsti zaštitnik ljudskih prava i sloboda i neću dopustiti diskriminaciju bilo koje vrste, uključujući i po osnovu jezika, nacionalne pripadnosti ili vere. Svečano se zaklinjem (ili potvrđujem) da nikada neću zloupotrebiti svoj položaj, čin ili uticaj za sticanje materijalne ili lične koristi.“

Član 18. Zastava, himna i obeležja

18.1. Zastava i himna Republike Kosova su zastava i himna Kosovskih snaga

bezbednosti. 18.2. Obeležje Kosovskih snaga bezbednosti je zastava Republike Kosova, a nose je

svi pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti. 18.3. Obeležje jedinica Kosovskih snaga bezbednosti odobrava predsednik po

zajedničkom predlogu komandanta Kosovskih snaga bezbednosti i ministra nadležnog za Kosovske snage bezbednosti.

18.4. Niko nije ovlašćen da reprodukuje ili koristi obeležja Kosovskih snaga bezbednosti bez pismenog odobrenja ministra za Kosovske snage bezbednosti.

Član 19.

Stupanje na snagu Ovaj Zakon stupa na snagu petnaest (15) dana posle objavljivanja u Sluzbenom listu Republike Kosovo.

Usvajanja od Skupštine Republike Kosova Data: 13. 03.2008. SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 27 / 03 JUNI 2008

Zakon Br. 04/L-115 o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na zaključivanju…

147

ZAKON Br. 04/L-115 O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA KOJI SE ODNOSE NA ZAKLJUČIVANJU MEĐUNARODNOG NADGLEDANJA

NEZAVISNOSTI KOSOVA Skupština Republike Kosovo Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja:

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA KOJI SE ODNOSE

NA ZAKLJUČIVANJU MEĐUNARODNOG NADGLEDANJA NEZAVISNOSTI KOSOVA

Član 1 Svrha

1. Ovaj zakon ima za cilj da vrši izmenu i dopunu zakona u nastavku o zaključivanju

međunarodnog nadgledanja nezavisnosti Kosova: 1.1. Zakon br. 03/L-121 o Ustavnom Sudu Republike Kosovo; 1.2. Zakon br. 03/L-075 о osnivаnju kаncеlаriје Glаvnоg rеvizоrа Kоsоvа i

Rеvizоrskе kаncеlаriје Kоsоvа; 1.3. Zakon br. 04/L-034 o Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju; 1.4. Zakon br. 03/L-079 o izmenama i dopunama Pravilnika UNMIK-a 2006/50

o rešavanju zahteva koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu;

1.5. Zakon br. 04/L-033 Specijalnoj Komori vrhovnog Suda Kosova o pitanjima koja se odnose na Kosovsku Agenciju za Privatizaciju;

1.6. Zakona o izmeni i dopuni Zakona br. 04/L-101 o Penzijskim fondovima Kosova;

1.7. Zakonik br. 03/L-109 Carina i Akciza na Kosovu; 1.8. Zakon br. 03/L-222 о Pоrеskoj administraciji i pоstupcima; 1.9. Zakon br. 03/L-199 o Sudovima; 1.10. Zakon br. 03/L-223 o Sudskom Savetu Kosova; 1.11. Zakon br. 03/L-224 o Tužilačkom Savetu Kosova; 1.12. Zakon br. 02/L-31 o Verskim Slobodama na Kosovu; 1.13. Zakon br. 03/L-139 o Eksproprijaciji Nepokretne Imovine; 1.14. Zakon br. 03/L-047 o Zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih

pripadnika u Republici Kosova; 1.15. Zakon br. 03/L-041 o Administrativnim Granicama Opština;


148

1.16. Zakon br. 03/L-068 o Obrazovanju u Opštinama Republike Kosova; 1.17. Zakon br. 03/L-034 o Državljanstvu Kosova; 1.18. Zakon br. 03/L-237 o Popisu Stanovištva, Domačinstva i stanova; 1.19. Zakon br. 03/L-046 o Kosovskim Snagama Bezbednosti; 1.20. Zakon br. 03/L-082 o Službi u Bezbednosnim Snagama Kosova. 1.21. Zakon br. 03/L-033 o statusu, imunitetima i privilegijama diplomatskih,

konzularnih misija i osoblju Kosova i međunarodnom vojnom prisustvu i njegovom osoblju.

Član 2

Izmene i dopune Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom Sudu Republike Kosova (Zakon)

1. Kod člana 15. bazićnog zakona, iza stava 1 dodaje se novi stav 2. koji glasi:

2. Međunarodne sudije imenovane u skladu sa Ustavom i ovim zakonom nastavljaju da primaju njihovu platu specifikovanu prema odluci o imenovanju. Vlada Kosova učestvuje u isplati međunarodnih sudija, u utvrđenom periodu, u vrednosti plata domaćih sudija.

2. Stav 1. i stav 2. člana 55. bazićnog zakona brišu se i dodaje se novi stav sa tekstom koji glasi: Mandat međunarodnih sudija imenovanih u skladu sa Ustavom će se nastaviti pod uslovima i odredbama navedenim u odluci o imenovanju

Član 3

Izmene i dopune Zakona br. 03/L-075 о osnivаnju kаncеlаriје Glаvnоg rеvizоrа kоsоvа i Rеvizоrskе kаncеlаriје kоsоvа (Zakon)

1. Član 8 bazićnog zakona preformuliše se na sledeći način:

Član 8

Generalni revizor imenovan u skladu sa Ustavom i ovim Zakonom ostaje u funkciji do kraja mandata uz naknadu navedenu u specifičnim uslovima njegovog imenovanja. Vlada Kosova obezbeđuje fondove u vrednosti određenoj sporazumom između vlade Kosova i Kаncеlаriје Generalnog revizora.

Član 4

Izmene i dopune Zakona 04/L-034 o Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju (Zakon) 1. Stav 1.12, člana 3. bazićnog zakona, koji definiše Međunarodnog Civilnog

Predstavnika, briše se iz teksta zakona. 2. Kod člana 12. bazićnog zakona, stav 3 ovog zakona preformuliše se na sledeći

način: 3. Skupština, nakon predloga Vlade, bira tri (3) međunarodna člana za direktore

borda. Bord, takođe, imenuje jednog državljana Kosova za direktora Izvršnog sekretarijata Borda, koji neće biti član Borda. Bord, osim predsedavajućeg,


149

takođe, imenuje za zamenika predsedavajućeg jednog od njegovih članova. Za imenovanje, razrešenje ili izmenu uslova referisanja Direktora Izvršnog sekretarijata Borda traži se afirmativan glas većine Borda direktora. Međunarodni članovi biraju se sa mandatom do 31. avgusta 2014. godine.

3. Kod člana 14. bazićnog zakona, stavovi 7 i 9 važe do kraja mandata članova borda iz međunarodne zajednice.

4. Članu 31. bazićnog zakona dodaje se novi stav 6. iza stava 5. sa tekstom koji glasi: 6. Ako član borda, pripadnik međunarodne zajednice imenovan u skladu sa

članom 31.(5) podnosi ostavku u bordu ili ta ostavka, odnosno odlazak sa funkcije, se dešava do 31. avgusta 2014. Godine, tada će se on/ona zameniti sa drugim predstavnikom međunarodne zajednice.

Član 5

Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-079 o izmenama i dopunama Pravilnika UNMIK-a 2006/50 o rešavanju zahteva koji se odnose na privatnu nepokretnu

imovinu, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu (Zakon) 1. Član 4. bazićnog zakona, kojim se menja član 5.2 Pravilnika, preformuliše se i

glasi: 5.2. Nadzorni bord je sastavljen od 5 (pet) članova koje imenuje Skupština

nakon predloga sa strane premijera. 2. Član 8. bazićnog zakona, kojim se menja član 6.1 Pravilnika, preformuliše se i

glasi: 6.1. Izvršni sekretarijat ima direktora i zamenika direktora koje imenuje

Skupština na predlog premijera. 3. Član 10. bazićnog zakona kojim se menja član 7.1 Pravilnika preformuliše se i

glasi: 7.1. Komisija je sastavljena od tri (3) člana koje imenuje Skupština na predlog

Predsednika Vrhovnog suda Republike Kosova. 4. Član 13. bazićnog zakona menja se i glasi:

Član 13

Skupština, u konsultaciji sa Komisijom, može da osniva dodatne panele Komisije, čiji će planovi biti imenovani na osnovu člana 7.1 i 7.2.

5. Član 16. bazićnog zakona kojim se menja član 12.8 Pravilnika, preformuliše se i glasi: 12.8. Vrhovni sud Kosova odlučuje u vezi žalbi u veču od tri (3) sudija koje

imenuje predsednik Vrhovnog suda Republike Kosova. 6. Posle člana 27 bazićnog zakona, dodaje se novi član 27A koji glasi:

Član 27A

1. Mandat tri (3) međunarodna predstavnika u nadzornom bordu (uklučujući i

predsednika) direktora izvršnog sekretariata, dva (2) međunarodnih člana Komisije uklučujući i predsedavajučeg, kao i dva (2) međunarodna sudija u žalbenim


150

panelima Vrhovnog suda koji su imenovani u skladu sa Ustavom nastaviće se prema uslovima i odredbama definisane rešenjem za imenovanje.

2. Članovi i međunarodne sudije imenovane u skladu sa Ustavom i ovim zakonom nastavljaju da primaju platu specifikovanu prema uslovima njihovog imenovanja.

3. Vlada Kosova obezbediće fondove za direktora izvršnog sekretariata u jednakom iznosu sa domačim članom nadzornog borda.

4. Ako jedan međunarodni član, imenovan u skladu sa Ustavom, podnosi ostavku ili se udaljava sa svog položaja, i ako se to desi pre 31. avgusta 2014. godine, u tom slučaju on/ona biče zamenjen sa međunarodnim članom, nominiranog od premijera za položaj članova nadzornog borda Agencije za imovine i direktora izvršnog sekretariata kao i ostale nominirane od predsednika vrhovnog suda za položaj članova Komisije za imovinske žalbe i članove panela žalbi vrhovnog suda nakon konsultacije sa PSBE.

Član 6

Izmene i dopune Zakona Br. 04/L-033 Specijalnoj Komori vrhovnog Suda Kosova o pitanjima koja se odnose na Kosovsku Agenciju za Privatizaciju (Zakon)

1. Kod člana 2 bazićnog zakona briše se stav 1.3 koji definiše Sveobuhvatni predlog

za rešenje statusa. 2. Kod člana 2 bazićnog zakona briše se stav 1.7 i menja se na sledeći način:

1.7. Međunarodni sudija - bilo koji sudija Evropske misije za bezbednosnu i odbrambenu politiku, koji je imenovan u skladu sa ovim zakonom.

3. Kod člana 11 bazićnog zakona briše se stav 2 i menja se na sledeći način: 2. Stupanjem na snagu ovog zakona, Specijalno veće će nastaviti da poštuje i

sprovodi Princip kompenzacije umesto fizičkog povratka. Prilikom odlučivanja o pravnom sredstvu koji će se podneti u određenom slučaju, Specijalno veće će uzeti u obzir važeće odredbe Zakona br. 04/L-034 o Kosovskoj Agenciji za privatizaciju, uključujući i javne ciljeve koji se definišu u preambuli tog zakona.

Član 7

Zakon o izmenama i dopunama Zakona br. 04 L 101 o penzijskim fondovima Kosova

1. Kod člana 4. bazićnog zakona, stav 4.6 preformuliše se i glasi:

4.6. Komisija za izbor predlaže Skupštini kandidate za slobodna mesta u članstvu ili o ponovnom imenovanjem članova upravnog borda. Komisija za izbor je sastavljena od guvernera CBK kao predsedavajučeg, generalnog revizora i ministra financija. Mandat svakog imenovanog člana u upravnom bordu traje 3 godine uz mogučnost reizbora ako mandat članova borda ističe i nije imenovan ni jedan novi član, u tom slučaju članovi postoječeg borda nastavljaju mandat za devedeset (90) dana.


151

Član 8 Izmene i dopune Zakonika Br. 03/L-109 o Carini i Akcizama na Kosovu

(Zakonik) 1. Briše se iz teksta bazićnog zakona član 309 koji reguliše imenovanje generalnog

direktora Carine uz saglasnost MCP. 2. Član 1 Aneksa D Kodeksa se briše i menja kao što sledi:

Član 1

Ovaj Aneks predviđa izuzetke definisane ovim Aneksom koji će biti podneti verskim zajednicama kao što je definisano važećim zakonima, uključujući zakonodavstvo o verskim slobodama u skladu sa Ustavom Republike Kosovo.

Član 9

Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-222 о pоrеskoj administraciji i pоstupcima (Zakon)

1. Kod člana 1. bazićnog zakona briše se stav 1.32 koji definiše MCP-a. 2. U članu 8. bazićnog zakona, kod stava 2, u trečem redu, briše se reč „i PCN“. 3. Briše se iz teksta zakona član 88 bazićnog zakona.

Član 10 Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-199 o Sudovima (Zakon)

1. Stav 11. člana 10 bazićnog zakona se preformuliše i glasi:

11. Ako jedna od novo formiranih opština na osnovu Zakona o administrativnim opštinskim granicama nema osnovnog suda, opština na osnovu oduke Skupštine opštine može podneti zahtev Sudskom Savetu Kosova (SSK) da odluči o osnivanju osnovnog suda u svom teritoriju ili da jedan od postoječih osnovnih sudova na teritoriji druge opštine ima jurisdiksiju nad teritorijom novoformirane opštine. Ista prava imaju i postoječe opštine gde večinsko stanovništvo opštine pripada nevečinskoj zajednici na Kosovu i u kojoj nema osnovnog suda. 11.1. SSK će usvojiti takve zahteve, izuzev ako se procenjuje da obim

predmeta za tu jurisdiksiju nije dovoljan za opravdanje odvojenog suda. 11.2. Ako SSK usvaja zahtev za osnivanje novog osnovnog suda, nadležni

organi preduzeče sve potrebne mere da se obezbedi da bilo koji novoosnivani sud bude funksionalan u šestomesečnom roku od dana donošenja odluke.

11.3. Kada SSK ne usvaja zahtev za osnivanje novog osnovnog suda, ili kada opština zahteva postoječem sudu da ima jurisdiksiju i na njihovoj teritoriji, nadležni organi preduzeče sve potrebne mere za poboljšanje pristupa pravdi za lokalnu zajednicu, koja ima poteškoča zbog geografske izolacije, nedostatka bezbednosti i ostalih relevantnih faktora. Te mere mogu da obuhvate osnivanje departmana postoječeg


152

osnovnog suda od kojeg je novoformirana opština zahtevala da ima nadležnosti na njenoj teritoriji, ili da osnovni sud omoguči održavanje sudskih seansi na teritoriji novoformirane opštine.

2. Stav 3. člana 17. bazićnog zakona menja se na sledeći način: 3. Sastav Apelacionog suda odražava etničku raznolikost Republike Kosovo i

načelo polne jednakosti. U skladu sa Ustavom Republike Kosova i važećim relevantnim zakonodavstvom kao i u cilju obezbeđivanja učešća zajednice u suđenju, petnaest posto (15%) od ukupnog broja mesta u Apelacionom sudu, ali ne manje od deset mesta, su garantovana za sudije iz redova zajednica koje nisu većina na Kosovu.

Član 11

Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-223 Sudskom Savetu Kosova (Zakon) 1. Kod člana 2. bazićnog zakona, briše se iz teksta zakona stav 1.2. 2. Kod člana 4. bazićnog zakona, stav 1.3 menja se na sledeći način:

1.3. Da bi se obezbedilo da sudovi odražavaju etnički sastav u oblasti svoje nadležnosti u skladu sa članom 104 (3) Ustava i sa relevantnim zakonodavstvom na snazi, Savet će razmotriti popunjavanje radnih mesta ili rezervisanih mesta sa pripadnicima zajednica koje nisu većina na Kosovu.

3. Član 7. bazićnog zakona menja se na sledeći način:

Član 7 Mandat članova Saveta

Članovi Saveta se biraju za mandat od pet (5) godina, kao što je navedeno u članu 108 (6) Ustava i zakona. Član Saveta može biti izabran na neponovljivi mandat od pet (5) dodatnih godina.

4. Stav 3. člana 16. bazićnog zakona menja se na sledeći način: 3. U skladu sa članom 104(3) Ustava, Savet sprovodi mere i ostale postupke u

cilju regrutacije, koje smatra potrebnim i povoljnim da bi se obezbedio da sud ili ogranak suda predstavlja etnički sastav u njihovoj zoni jurisdikcije.

5. Stav 1. člana 17. bazićnog zakona menja se na sledeći način: 1. Sudski savet Kosova preduzima sve neophodne mere da se poveća broj sudija

iz nevećinskih zajednica na Kosovu, iz redova onih sudija koji rade na Kosovu. Da bi ispunio svoje obaveze, Savet, između ostalog, od jednako-kvalifikovanih kandidata za funkciju sudije, daje prednost pripadnicima zajednica koje nisu većina na Kosovu, kako je predviđeno članom 108. Ustava.

6. Kod člana 17. bazićnog zakona, iza stava 5 dodaju se tri novi stavovi 6, 7 i 8 sa tekstom koji glasi: 6. Sudski savet Kosova će izraditi posebnu Uredbu da opiše proces imenovanja i

ponovnog izbora sudija iz redova kosovskih podzastupljenih zajednica među sudijama koji služe na Kosovu.

7. Davanje prednosti za kandidate sa jednakim kvalifikacijama iz redova pod-zastupljenih zajednica sprovodiće se, kada procenat sudija, pripadnika


153

nevećinske zajednice na Kosovu, bude ispod petnaest posto (15%) i /dok procenat sudija koji su pripadnici srpske zajednice Kosova bude ispod osam posto (8%).

8. Mandat dva međunarodnih članova Saveta, imenovanih u skladu sa Ustavom, nastaviće se prema uslovima i određenim odredbama u odluci za imenovanje. Međunarodni članovi imenovani u skladu sa Ustavom i ovim Zakonom nastavljaju da primaju platu u vrednosti isplate domaćih članova.

9. Briše se iz teksta zakona član 52. bazićnog zakona.

Član 12 Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-224 o Tužilačkom Savetu Kosova (Zakon)

1. Briše se iz teksta bazićnog zakona stav 1.7 člana 2. 2. Stav 1.3 člana 4. bazićnog zakona menja se na sledeći način:

1.3. Obezbeđuje da tužilaštva odražavaju etnički sastav u oblasti svoje nadležnosti u skladu sa članom 109 (4) i 110 (3) Ustava.

3. Stav 3. člana 17. bazićnog zakona se menja na sledeći način: 3. Savet sprovodi mere i postupke regrutovanja, kao i ostale mere koje se

smatraju potrebnim da bi se obezbedilo da tužilačka kancelarija odražava etnički sastav zone odgovarajuće jurisdikcije.

4. Kod člana 17. bazićnog zakona, iza stava 3 dodaje se novi stav 4 sa tekstom koji glasi: 4. Savet izrađuje poseban pravilnik da bi opisao proceduru imenovanja i

ponovnog izbora tužilaca kosovskih zajednica koje su trenutno nedovoljno zastupljene među tužiocima koji služe na Kosovu.

5. Stav 1. člana 18. bazićnog zakona se menja na sledeći način: 1. Savet će preduzeti neophodne mere da se poveća broj tužilaca iz nevećinskih

zajednica na Kosovu. Kada postoje jednakokvalifikovani kandidati da služe kao tužioci, Savet daje prednost pripadnicima nevećinskih zajednica na Kosovu, kako je predviđeno članom 109 (4) i 110 (3) Ustava.

6. Kod člana 18 bazićnog zakona, iza stava 5. dodaje se novi stav 6. sa tekstom koji glasi: 6. Davanje prednosti za kandidate sa jednakim kvalifikacijama iz redova pod-

zastupljenih zajednica, sprovodiće se kada procenat sudija, pripadnika nevećinske zajednice na Kosovu bude ispod petnaest posto (15%) i/ili ukoliko procenat tužioca koji su pripadnici srpske zajednice na Kosovu, bude ispod osam posto (8%).

Član 13

Izmene i dopune Zakona Br. 02/L-31 Verskim Slobodama na Kosovu (Zakon)

1. Prvi deo iz preambule zakona preformuliše se sa tekstom koji glasi: Na osnovu člana 65 (1) i u skladu sa prelaznim odredbama iz pogljavlja XIII I XIV Ustava Republike Kosova.

2. Iza člana 7 bazićnog zakona dodaje se novi član 7A sa tekstom koji glasi:


154

Neni 7A Status Srpske pravoslavne crkve

1. Srpska pravoslavna crkva na Kosovu se smatra sastavnim delom Srpske

pravoslavne crkve (SPC). 2. Naziv i unutrašnja organizacija Srpske pravoslavne crkve, uključujući hijerarhiju i

njene aktivnosti, će biti poštovane. 3. Neće postojati proizvoljna zabrana za ulazak na Kosovo, ili boravak na Kosovu za

sveštenike, kandidate za sveštenstvo, monahe, monahinje i posetioce. 4. Član 7 bazićnog zakona, kod stava 7.3 reći „osnivaju se i“ brišu se iz teksta

zakona. 5. Stav 1. člana 8. bazićnog zakona se briše i menja na sledeći način:

1. Zgrade i objekti koji pripadaju verskim zajednicama koje su namenjene za obavljanje verskih obreda smatraju se neprikosnovenim u pogledu intervencija državnih organa, a u njih se može pristupiti samo uz saglasnost odgovarajuće verske institucije, osim ako se izda neki sudski nalog zbog nezakonitih aktivnosti i / ili u slučaju neposredne opasnosti po život ili zdravlje.

6. Kod člana 12. bazićnog zakona, iza podstava 12 (4) dodaje se novi stav 12 (5) sa tekstom koji glasi: 12.5. Pored navedenih izuzetaka, verske zajednice uživaju poreske i carinske

povlastice za ekonomske aktivnosti koje su specifične za njihovu finansijsku stabilnost, kako će biti definisano sa podzakonskim aktom koji će doneti Ministarstvo finansija. Ove privilegije obuhvataju uvoz i kupovinu proizvoda neophodnih za proizvodnju, materijala, opreme i stoke, kao i izvoz proizvoda koji proizilaze iz pomenutih aktivnosti.

Član 14

Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-139 Eksproprijaciji Nepokretne Imovine (Zakon)

1. Kod člana 2. bazićnog zakona, stav 1, briše se definicija "Sveobuhvatni predlog"

iz teksta zakona. 2. Stav 3. člana 3. bazićnog zakona menja se na sledeći način:

3. Predmet eksproprijacije po ovom zakonu mogu biti privatna imovinska prava i druga privatna prava za ili prema privatnoj nekretnini, sa izuzetkom one nekretnine koja spada u tu kategoriju imovine, za koju Ustav izričito kaže da neće biti predmet eksproprijacije.

3. Kod člana 3. bazićnog zakona, stavu 3. dodaje se podstav.3.1. sa tekstom koji glasi: 3.1. Nepokretna imovina ka i ostali aseti srpske pravoslavne crkve biće

neprikosnoveni i neće biti objekt eksproprijacije.


155

Član 15 Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-047 Zaštiti i promovisanju prava zajednica

i njihovih pripadnika u Republici Kosova (Zakon) 1. Posle člana 3. bazićnog zakona dodaje se novi član 3A sa tekstom koji glasi:

Član 3A

Prava izbeglica i raseljenih lica 1. Sve izbeglice sa Kosovu i raseljena lica u zemlji imaju pravo na povratak i

potraživanje njihove imovine i ličnih poseda, u skladu sa domaćim i međunarodnim zakonine odluke i na osnovu tačnih podataka, uključujući napore za promovisanje i zaštma. Svako lice ima pravo da slobodno odluči i da bude informisano o mestu gde će se vratiti.

2. Institucije Republike Kosovo preduzimaju sve neophodne mere za stvaranje povoljnih uslova za siguran i pristojan povratak izbeglica i raseljenih lica, na osnovu njihove sloboditu njihove slobode kretanja i zaštitu od pretnji.

3. Uslove za povratak raseljenih lica i mehanizme saradnje sa relevantnim međunarodnim institucijama će utvrditi institucije Republike Kosova, na osnovu Ustava i primenjivih zakona.

Član 16

Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-041 Administrativnim Granicama Opština (Zakon)

1. Stav 3. člana 7. bazićnog zakona menja se na sledeći način:

3. Upravni odbor se sastoji od jedanaest (11) članova, po pet (5) predstavnika izabranih iz svake opštine i jednog (1) predstavnika izabranog od strane premijera.

2. Stav 4. člana 7. bazićnog zakona se menja na sledeći način: 4. Predsednika Upravnog odbora bira Premijer.

3. U članu 14. bazićnog zakona se briše izraz "i MCP će preduzeti" i zamenjuje se sa izrazom: "preduzima".

4. U Prilogu 1 (Katastarska zona) Zakona ime opštine Hani i Elezit na srpskom i engleskom jeziku se menja i glasi: Elez Han.

Član 17

Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-068 o Obrazovanju u Opštinama Republike Kosova (Zakon)

1. Stav 1, podstav (c) člana 13. bazićnog zakona se briše i menja na sledeći način:

c) Jedan (1) član izabran od strane premijera. 2. Stav (b) podstav (iv) člana 14. bazićnog zakona se briše i menja na sledeći način:

iv. Jedan (1) član izabran od strane premijera.


156

Član 18 Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-034 Državljanstvu Kosova (Zakon)

1. Naslov člana 29. bazićnog zakona se briše i menja na sledeći način:

Član 29

Registracija i utvrđivanje državljanstva

Član 19 Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-237 Popisu Stanovištva,

Domačinstva i stanova (Zakon) 1. Član 12. bazićnog zakona, podstav 4.12. menja se na sledeći način:

4.12. Jedan (1) predstavnik od jednog javnog univerziteta, član;

Član 20 Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-046 Kosovskim Snagama Bezbednosti (Zakon)


3. Kosovske bezbednosne snage su strukturisane i spremne da ispune bezbednosne funkcije koje ne pripadaju policiji ili drugim organizacijama za sprovođenje zakona.

2. Stav 2. člana 10. bazićnog zakona menja se na sledeći način: 2. Kosovske bezbednosne snage su lako naoružane i nemaju teško naoružanje,

kao što su tenkovi, teška artiljerija ili ofanzivni vazdušni kapaciteti. Potpuno preispitivanje ovih ograničenja će se izvršiti ne ranije od pet godina od momenta stupanja na snagu Zakona br.03/L-046 o Kosovskim snagama bezbednosti. Početni zadaci Kosovskih snaga bezbednosti su:

3. Kod člana 4. bazićnog zakona, stav 2, tačka (e) briše se iz teksta zakona.

Član 21 Izmene i dopune Zakona Br. 03/L-082 Službi u Bezbednosnim

Snagama Kosova (Zakon) 1. Briše se iz teksta zakona član 5. bazićnog zakona.

Član 22 Izmene i dopune Zakona br. 03/L-033 o statusu, imunitetima i privilegijama diplomatskih, konzularnih misija i osoblju Kosova i međunarodnom vojnom

prisustvu i njegovom osoblju

1. Kod člana 3. bazićnog zakona, stav 2, tačka (a) preformuliše se i glasi: a) Međunarodna civilna kancelarija i Specijalni predstavnik Evropske unije.

2. Kod člana 3. bazićnog zakona, stav 3. preformuliše se i glasi: 3.3. Pojedinci imenovani od Međunarodnog civilnog predstavnika, u skladu sa

Sveobuhvatnim predlogom o rešavanju statusa Kosova od 26. marta 2007.


157

godine, čiji mandat je završen pre deklarisanja završetka nadgledane nezavisnosti, uživaju status, privilegije i imunitete utvrđene ovim zakonom.

3. Kod člana 4. bazićnog zakona, stav 6. preformuliše se i glasi: 4.6. Ministar spoljnih poslova ne može da proglasi SPEU-a ili nekog člana

njegovog osoblja, članove osoblja ICO-a, uključujući i pojedince utvrđene članom 3.3 bazićnog zakona ili članove Misije EULEX-a, kao persona non grata.

4. Kod člana 4. bazićnog zakona briše se stav 7.

Član 23 1. Svi međunarodni članovi imenovani od Međunarodnog civilnog predstavnika, u

skladu sa Ustavom Republike Kosova, izuzev onih iz Kosovske agencije za privatizaciju, Kosovske agencije za imovinu, međunarodne sudije Panela za žalbe Vrhovnog suda i dvoje sudija u Komisiji za imovinske zahteve, ukoliko se iz bilo razloga udaljavaju sa položaja pre datuma 31. avgust 2014, on/ona će biti zamenjen jednim domaćim članom.

2. Ukoliko se u bilo kojem primenjivom zakonu u Republici Kosova koriste termini ICO ili PCN, isti se stavljaju van snage i zamenjuju se odgovarajućim domaćim institucijama.

II. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 24

Stupanje na snagu

Ovaj Zakon stupa na snagu stupanjem na snagu Ustavnih amandmana o zaključivanju međunarodnog nadgledanja nezavisnosti. Zakon br. 04/L-115 31. Avgust 2012 Proglašeno Ukazom Br. DL-036-2012, dana 04.09.2012, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 25 / 07 SEPTEMBAR 2012, PRIŠTINA


158

ZAKON Br. 03/L-107 NACRT ZAKONA ZA IZMENU ZAKONA O MINISTARSTVU KOSOVSKE

BEZBEDNOSNE SNAGE Br. 03/L-045, DATUMA 15.06.2008 Skupština Republika Kosova Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosova, Usvaja

ZAKON ZA IZMENU ZAKONA O MINISTARSTVU KOSOVSKE BEZBEDNOSNE SNAGE Br. 03/L-045, DATUMA 15.06.2008

Član 1

Član 3.3 Zakona o Ministarstvu Kosovske Bezbedosne Snage se mora izbrisati i zameniti novim Članom 3.3. koji će navesti sledeće: “Ministar Ministarstvo za Kosovske Bezbednosne Snage će biti imenovan prema postupka predvidjenog prema članu 95 Ustava Republike Kosova, i može biti smenjen u skladu s Člana 94 alenejom 4 Ustava Republike Kosova. Zamenik[ci] Ministra biće imenovani u saglasnosti s primenjivim zakonom.”

Član 2

Novi Član 4.A se mora dodati nakon člana 4 Zakona o Ministarstvu Kosovske Bezbednosne Snage koji mora navesti sledeće:

“Član 4.A Prelazna Odredba

Prvi Ministar i Zamenik Ministar(a) Ministarstvo za Kosovske Bezbednosne Snage će biti imenovani od Premijera nakon usvajanje Zakona o Ministarstvu Kosovske Bezbednosne Snage Br. 03/L-045, datuma 15.06.2008, i Zakona o Kosovske Bezbednosne Snage Br. 03/L-046 datuma 15.06.2008 prema tome kasnije izmenjene.”

Zakon Br. 03/L-107 nacrt zakona za izmenu zakona o Ministarstvu Kosovske Bezbednosti...

159

Član 3

Ovaj zakon će stupiti na snazi istoga dana po njegovoj objavi u Službenom Listu Kosova. Zakon Br. 03/ L-107 10 Novembra 2008 Proglašeno dekretom Br. DL-056-2008, dana 17.11.2008, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 42 / 25 NOVEMBAR 2008


160

ZAKON Br. 03/L-050 O OSNIVANJU SAVETA BEZBEDNOSTI KOSOVA

Sadržaj Poglavlje I: U normalnim okolnostima ...................................................................................................... 160 Poglavlje II: Vanredno stanje ..................................................................................................................... 164 Poglavlje III: Organi podrške ..................................................................................................................... 165 Poglavlje IV: Konačne i prelazne odredbe ................................................................................................. 166 Na osnovu IV Poglavlja člana 65 tacka 1, kao i IX Poglavlja clan 127, Ustava Republike Kosovo, u cilju osnivanja Odbora za bezbednost Kosova Skupština Republike Kosova, Usvaja

ZAKON O OSNIVANJU SAVETA BEZBEDNOSTI KOSOVA

POGLAVLJE I U NORMALNIM OKOLNOSTIMA

Član 1. Misija

1.1. Savet Bezbednosti Kosova će imati savetodavnu ulogu o svim poslovima koji se

tiču bezbednosne situacije na Kosovu i doprinosa regionalnoj stabilnosti. 1.2. Savet Bezbednosti Kosova će predlagati strategije i politike u vezi bezbednosti. 1.3. Savet bezbednosti Kosova će pružati informacije i procene o bezbednosnoj

situaciji na Kosovu i omogućiti da Vlada Republike Kosovo donosi informisane odluke u vezi pitanja bezbednosti.

Član 2.

Funkcija i Vlast 2.1. Savet Bezbednosti Kosova će, u koordinacijom sa Predsednikom Republike

Kosova, pripremati i ispitivati Strategiju za bezbednost Kosova. Strategiju za bezbednost Kosova treba usvojiti Vlada, nakon čega se ista podnosi Skupštini Kosova na konačno usvajanje.

2.2. Savet Bezbednosti Kosova podnosi pismene komentare na sve nacrt zakona koji se tiču sektora bezbednosti i institucija istog. Vlada Republike Kosova, pre usvajanja i podnošenja zakona Skupštini Republike Kosova na konačno usvajanje, uzima u obzir sve savete i komentare Saveta Bezbednosti Kosova.

Zakon Br. 03/L-050 o osnivanju saveta bezbednosti Kosova

161

2.3. Savet Bezbednosti Kosova vrši pregled desetogodišnjeg plana upravljanja Kosovske Bezbednosne Snage, pre usvajanja istog od strane Vlade i kasnijeg podnošenja Skupštini Kosova na konačno usvajanje.

2.4. Savet Bezbednosti Kosova razmatra godišnje obaveštajne platforme i strateških prioriteta Kosovske Agencije Bezbednosti, pre usvajanja istih od strane Vlade Kosova.

2.5. Savet Bezbednosti Kosova razmatra politika i strateških planova podnešenih od strane Ministra Unutrašnjih Poslova, koji se tiču Policije Kosova, pre usvajanja istih od strane Vlade Republike Kosova.

2.6. Savet Bezbednosti Kosova razmatra politika i strateških planova podnešenih od strane Ministra Unutrašnjih Poslova, koji se tiču Carinske službe, pre usvajanja istih od strane Vlade Kosova.

2.7. Savet Bezbednosti Kosova razmatra inostranih politika za bezbednost, nacrte svih paktova i međunarodnih sporazuma koji se tiču bezbednosti, i uspostavljanja veza sa nacionalnim agencijama za bezbednost i inostranih partnerskih organizacija ili agencija.

2.8. Savet Bezbednosti Kosova savetuje Predsednika i Vladu Republike Kosovo o predloženom razmeštanju osoblja kosovskih ustanova i agencija za bezbednost za operacije izvan teritorije Republike Kosova. Kosovske vladine agencije i ustanove za bezbednost biće ovlašćene za službu u inostranstvu jedino uz sporazum sa primajućom državom, ili na poziv međunarodnih organizacija čiji je Kosovo član ili stremi da postane član, kao i u okviru rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Skupština Republike Kosova odobrava bilo koje predloženo učešće u operacijama pre razmeštanja osoblja.

2.9. Presednik Republike Kosova ima pravo da traži savete od Saveta Bezbednosti Kosova. Savet Bezbednosti Kosova na vreme treba pripremiti i preneti savet Presedniku Republike Kosova.

Član 3. Sastav

3.1. Savet Bezbednosti Kosova se treba sastojati od sledećih stalnih članova izvršnih

nadležnosti: a) predsednika Vlade; b) zamenika Predsednika Vlade; c) ministra koji je nadležan za Kosovske bezbednosne snage, ili u odsustvu

istog, zamenika Ministra; d) Ministra Spoljnih Poslova, ili u odsustvu istog, zamenika Ministra; e) Ministra Unutrašnjih Poslova, ili u odsustvu istog, zamenika Ministra; f) Ministra Pravde, ili u odsustvu istog, zamenika Ministra; g) Ministra Ekonomije i Finansija, ili u odsustvu istog, zamenika Ministra, i h) Ministra za povratak i zajednice, ili u odsustvu istog, zamenika Ministra.

3.2. Ukoliko ni jedan od stalnih članova sa izvršnim nadležnostima Saveta Bezbednosti Kosova ne pripada zajednici Srba Kosova, Premijer će imenovati dodatnog člana, jednog od Srba, Ministara Kosova, kao dodatnog člana Saveta Bezbednosti Kosova, sa izvršnim nadležnostima.


162

3.3. Dodatni ne-stalni članovi, izvršni ministarski članovi, mogu biti imenovani od strane Predsedavajućeg Saveta Bezbednosti Kosova na ad hoc osnovu.

3.4. Savet Bezbednosti Kosova kao stalni članovi takođe treba da uključi i sledeće članove, u ulozi savetnika: a) predstavnika Predsednika Kosova; b) Direktora Kosovske Agencije za Bezbednost; c) Višeg savetnika Predsednika Vlade; d) Savetnika za bezbednost Predsednika Vvlade, ukoliko ima istog; e) Generalni Direktor Kosovske Policije; f) Komandanta Kosovskih bezbednosnih snaga; g) Sekretara Saveta Bezbednosti Kosova; h) Direktor Departmana za upravlanje vanredne stanje u okviru Ministarstvo

Unitrašnjih Poslova; i) Direktor carine Republike Kosova.

3.5. Dodatni ne-stalni članovi mogu biti imenovani od strane Predsedavajućeg Saveta Bezbednosti Kosova na ad hoc osnovi.

3.6. Kao posmatrači mogu prisustvovati i Predsednik Parlamentarne komisije o bezbednosti i Predsednik parlametarne komisije o prava i intersa zajednice;

Član 4.

Predsedavanje sastancima 4.1. Savet Bezbednosti Kosova će funkcionisati pod nadležnošću Predsednika Vlade,

koji će predsedavati sastancima. 4.2. Ukoliko Predsednik Vlade nije u stanju da predsedava sastankom, isti može

preneti ovlašćenja na zamenika Predsednika Vlade, ili u njegovom odsustvu na nekog drugog člana Saveta Bezbednosti Kosova, na osnovu prioriteta.

Član 5.

Sazivanje sastanaka Saveta Bezbednosti Kosova 5.1. Savet Bezbednosti Kosova treba pripremiti godišnji plan i raspored, ne manje od

jednog sastanka svaka tri meseca. 5.2. Prioritete godišnjeg plana određuje Savet Bezbednosti Kosova. 5.3. Sastanke Saveta Bezbednosti Kosova saziva Predsednik Vlade. 5.4. Predsednik Vlade je dužan da sazove vanredni sastanak ukoliko većina stalnih

članova Saveta Bezbednosti Kosova zahteva sastanak. Redovni sastanci se trebaju sazivati nakon obaveštenja, kao što je i definisano primenljivom administrativnom uredbom. Prosleđivanje obaveštenja o sastanku se suspenduje tokom vanrednog stanja države, ali samo tokom trajanja istog.

Član 6.

Dnevni red sastanaka Predsedavajući Saveta Bezbednosti Kosova odredjuje dnevni red sastanaka Saveta Bezbednosti..


163

Član 7. Donošenje odluka

Proces donošenja odluka je regulisan unutrašnjim uredbom Saveta Bezbednosti Kosova.

Član 8. Podnošenje izveštaja Saveta Bezbednosti Kosova

Predsedavajući je dužan da podnosi izveštaj Vladi o svakom zasedanju i/ili preporuke Saveta Bezbednosti Kosova.

Član 9. Parlamentarni nadzor Saveta Bezbednosti Kosova

9.1. Predsedavajući podnosi godišnji plan aktivnosti na debatu i usvajanje Skupštini,

ne kasnije od marta meseca za prošlu godine. Relevantna Parlamentarna komisija može zahtevati izveštaj o nekim posebnim aktivnostima Saveta Bezbednosti Kosova, kad god to smatra neophodnim.

9.2. Relevantna prlamentarna komisija Skupština Republike Kosova može organizivati razmatranje nekog pitanja u vezi rada Saveta Bezbednosti Kosova, koje Skupština želi pokrene.

Član 10.

Obaveza poverljivosti članova Parlamentarnog organa za nadzor 10.1. Članovi parlamentarnog organa za nadzor su obavezni da poštuju poverljivost

informacija dobijenih, u bilo kakvom obliku, od strane, Savet bezbednosti Kosove ili ovlašćenih predstavnika iste, koja su klasifikovana kao poverljive informacija, ili nekim drugim primenjivim zakonom. Obaveza poverljivosti ostaje na snazi i nakon isteka članstva u parlementarni nadzorni organ. Kršenje poverljiovsti je kažnjivo zakonom.

10.2. Parlamentarni organ za nadzor treba uspostaviti pismene procedure, u saglasnosti sa primenljivim zakonom, o zaštiti neovlašćenog otkrivanja svih klasifikovanih informacija podnešenih Parlamentarnom organu za nadzor, ili njegovim članovima, od strane Saveta bezbednosti Kosova, ili ovlašćenih predstavnika istog.

Član 11.

Objavaljivanje informacija Saveta Bezbednsoti Kosova 11.1. Sva pitanja o kojima diskutuje Savet Bezbednosti Kosova će biti klasifikovana u

saglasnosti sa primenljivim zakonom. 11.2. Sve odluke koje se, u saglasnosti sa primenljivim zakonom, ne smatraju

poverljive se trebaju objaviti i biti dostupne javnosti. 11.3. Svi članovi i bivši članovi Saveta Bezbednosti Kosova, uključujući članove


164

Sekretarijata i Situacionog centra, trebaju snositi pravnu odgovornost za otkrivanje ili neotrkivanje informacija, u salgasnosti sa primenljivim zakonom.

POGLAVLJE II

VANREDNO STANJE

Član 12. Misije

Tokom Vanrednog stanja, Savet Bezbednosti Kosova sprovodi izvršnu vlast i obaveze Vlade, kao što je i određeno članom 13 ovog zakona, sve to samo i onoliko koliko je to neophodno tokom vanrednog stanja.

Član 13. Izvršna vlast tokom Vanrednog stanja

13.1. Savet Bezbednosti Kosova preuzima izvršnu vlast nakon objavljivanja

vanrednog stanja od strane Predsednika Republike Kosovo, u skladu sa Ustavom i primenljivim zakonima.

13.2. Ovlašćenja Saveta Bezbednosti Kosova tokom Vanrednog stanja trebaju biti ograničena na neophodne mere tokom vanrednog stanja, u saglasnosti sa primenljivim zakonima.

13.3. Savet Bezbednisti Kosova može preneti ovlašćenja tokom vanrednog stanja države na neki drugi organ, kao što je i određeno sa primenljivim zakonima.

13.4. Savet Bezbednisti Kosova je dužan da obavesti Vladu i Skupštinu Kosova os vim preduzetim merama, u saglasnosti sa primenljivim zakonima.

Član 14.

Sastanci Saveta Bezbednosti Kosova tokom vanrednog stanja 14.1. Predsednik predsedava Savetom Bezbednosti Kosova tokom objavljenog

vanrednog stanja. 14.2. Ako Predsednik Republike Kosova njie u stanju sazvati sastanak, sastanci

Saveta Bezbednosti Kosova mogu sazvati bilo kada tokom vanrednog stanja na osnovu specijalnog zahteva Vlade ili Skupštine Kosova sa večinom glasova prisutnih članova.

Član 15. Sastav

15.1. U toku proglašenog vanrednog stanja, Savet Bezbednosti Kosova će se sastojati

od Predsednika Republike Kosova, Premijera i ministara u Vladi, kojima će biti data izvršna vlast. U slučaju da ministar nije u mogućnosti da učestvuje, u njegovom/njenom odsustvu je dopušteno učešće zamenika ministra.

15.2. Savet Bezbednosti Kosova takođe treba da uključi i sledeće članove, u ulozi savetnika:


165

a) direktora Kosovske agencije za bezbednost; b) višeg savetnika Predsednika; c) savetnika za bezbednost Premijera, d) generalni Direktor Kosovske Policije; e) komandanta Kosovskih bezbednosnih snaga; f) sekretara Saveta BezbednostiKosova. g) direktor Departmana za upravlanje vanredne stanje u okviru Ministarstvo

unutrašnjih poslova.

POGLAVLJE III ORGANI PODRŠKE

Član 16.

Uloga Sekretarijata 16.1. Savet Bezbednosti Kosova će imati svoj Sekretarijat, koji će se regulisati

dopunskim zakonom. 16.2. Sekretarijatom će upravljati Sekretar Saveta Bezbednosti Kosova, kojeg će

imenovati Komisija za imenovanje viših javnih službenika u skladu sa zakonom na snazi.

16.3. Sekretarijat Saveta Bezbednosti Kosova podnosi izveštaj direktno Predsedniku Vlade.

16.4. Sekretarijat Saveta Bezbednosti Kosova je odgovoran za: a) pripremanje periodičnih izveštaja i analiza političko-bezbednosnih pitanja

za Vladu Republike Kosova i Savet Bezbednosti Kosova; b) koordinaciju pripremanja strategija i politika bezbednosti Kosova,

uključujući izgradnju kapaciteta, istraživanje i politike, i c) pružanje administrativne i funkcionalne podrške Savetu Bezbednosti

Kosova.

Član 17. Situacioni centar

17.1. Savet Bezbednosti Kosova treba imati podršku Situacionog centra, koji je dužan

za rana bezbednosna upozorenja i koordinisanje operativnih aktivnosti širom Kosova. Isti će služiti kao operativni centar za prikupljanje informacija, analiza i podrške u upravljanju kriznim situacijama.

17.2. Sva relevantna Ministarstva, bezbednosne institucije i agencije su dužne da pruže podršku i podatke Situacionom centru.

17.3. Situacioni centar treba imati podršku predstavnika Kosovske Bezbednosne Snage, Kosovske Policije i Agencije Kosova o Bezbednost, koji su odgovorni za stupanje u kontakt sa svojim relevantnim agencijama.


166

Član 18. Komisije za koordinaciju

18.1. Predsednik Vlade će uspostaviti Obaveštajnu komisiju. Obaveštajna komisija će

se sastojati od Sekretara Saveta Bezbednosti Kosova i viših službenika Kosovske Policije, Bezbednosne agencije Kosova, Bezbednosnih snaga Kosova i Carinske službe, i bilo koje druge statutom ovlašćene agencije ili organizacije, mandate koje uključuje obaveštajne aktivnosti. Komisija će podnositi izveštaj Savetu Bezbednosti Kosova i istom će predsedavati Predsednik Vlade ili njen/njegov izaslanik.

18.2. Komisija će koordinisati sve obaveštajne aktivnosti organizacije ili agencije uspostavljene na osnovu stava l. ovog člana u cilju: a) obezbeđivanja sprovođenja politika Vlade, koje se tiču obaveštajnog

sektora, u saglasnosti sa određenim prioritetima; b) obezbeđivanja efikasne među-agencijske saradnje i razmene ifnormacija;

18.3. Savet Bezbednosti Kosova može uspostaviti ad hoc komisije, koje će podnositi izveštaj Savetu Bezbednosti Kosova.

POGLAVLJE IV

KONAČNE I PRELAZNE ODREDBE

Član 19. Kvalifikacije za zapošljavanje u Situacioni centar i Sekretarijat Saveta

Bezbednosti Kosova Dodatno opštim uslovima za zapošljavanje u Javnu službu Kosova, radnici Situacionog centra ili Sekretarijata Saveta Bezbednosti Kosova moraju posedovati potvrdu o podobnosti, izdatu u saglasnosti sa primenjivim zakonom.

Član 20. Prelazne odredbe

20.1. Savet Bezbednosti Kosova će sprovoditi svoje nadležnosti bez ikakvih

predrasuda u odnosu na poseban mandate međunarodnih organizacija, određen Sveobuhvatnim planom i Ustavom.

20.2. Do izdavanja potvrde o podobnosti pomenute u Članu 19 ovog Zakona, radnicima Situacionog centra i Sekretarijata se treba izdati privremena potvrda o podobnosti, koja će važiti 6 meseci, pod uslovom da su isti podneli ispunjeni obrazac o podobnosti. Privremene potvrde o podobnosti se mogu obnoviti samo jednom, na period koji nije duži od šest meseci.

20.3. Član 20.2 ovog Zakona se odnosi samo na lica koja su zapošljena u Situacioni centar i Sekretarijat Saveta Bezbednosti Kosova, pre sprovođenja procedure o potvrdi podobnosti.


167

Član 21. Završne odredbe

Budžet Saveta Bezbednosti Kosova podnosi Sekretar Saveta Bezbednosti Kosova Skupštini Kosova na usvajanje, u saglasnosti sa primenljivim zakonom


Ovaj Zakon stupa na snagu petnaest (15) dana posle objavljivanja u Sluzbenom listu Republike Kosovo. Usvajanja od Skupštine Republike Kosova Data: 13. 03.2008. SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 26 / 02 JUNI 2008


168

ZAKON Br. 03/L-063 O OBAVEŠTAJNOJ AGENCIJI KOSOVA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 169 Poglavlje II: Organizacija i upravljanje OAK-om...................................................................................... 171 Poglavlje III: Generalni inspektor .............................................................................................................. 174 Poglavlje IV: Radno osoblje Obaveštajne Agencije Kosova...................................................................... 175 Poglavlje V: Prikupljanje, razmena i zaštita informacija............................................................................ 180 Poglavlje VI: Tajnost ................................................................................................................................. 184 Poglavlje VII: Parlamentarni nadzor .......................................................................................................... 184 Poglavlje VIII: Žalbeni mehanizmi ............................................................................................................ 186 Poglavlje IX: Finansiranje.......................................................................................................................... 186 Poglavlje X: Prelazne i završne odredbe .................................................................................................... 187 Skupština Republike Kosova, Na osnovu člana 65. (1) i 129. Ustava Republike Kosova; Priznavanjem da je potreba za blagovremenim i tačnim informacijama o obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima, unutrašnjim i spolnjim pretnjama, međunarodnom ili domaćem terorizmu, ilegalnoj proizvodnji i trgovini opojnim drogama, organizovanom kriminalu, privrednom kriminalu, sabotaži i svim ostalim obaveštajnim pitanjima koja su u vezi sa bezbednošću Kosova, od suštinske važnosti za narod Kosova. Priznavanjem da se moraju koristiti sva opravdana i zakonita sredstva za osiguranje da Kosovo dobija najbolje raspoloživa obaveštajne podatke. U tom cilju, osniva se Obaveštajna agencija Kosova za prikupljanje, analiziranje i prosleđivanje obaveštajnih podataka na energičan i odgovoran način. Načela izneta u ovom zakonu imaju za cilj dostizanje odgovarajuće ravnoteže između dobijanja suštinskih informacija i zaštite ličnih interesa Usvaja

Zakon Br. 03/L-063 o Obaveštajnoj Agenciji Kosova

169

ZAKON O OBAVESTAJNOJ AGENCIJI KOSOVA


Član 1.

Osnivanje Obaveštajne agencije Kosova 1.1. Ovim se osniva Obaveštajna agencija Kosova (u daljnjem tekstu "OAK") kao

agencija za bezbednost i obaveštajne poslove na Kosovu. 1.2. Rad OAK je regulisan ovim zakonom u skladu sa Ustavom i svim ostalim

zakonima na snazi na Kosovu. 1.3. OAK je pravni subjekat. 1.4. OAK ima mandat da deluje na celokupnoj teritoriji Kosova. 1.5. Bilo koja upotreba tajnih tehnika na Kosovu bez specijalnog ovlašćenja

zabranjena je. 1.6. Finansijska sredstva za operacije OAK-a obezbeđuju se iz Konslidovanog

budžeta Kosova u skladu sa zakonom na snazi. 1.7. U zavisnosti od posebnih operativnih potreba OAK-a, OAK takođe uspostavlja i

regionalno prisustvo unutar Kosova za izvršenje zadataka u sklopu mandata OAK-a.

Član 2.

Oblast delovanja 2.1. OAK prikuplja podatke koji se odnose na pretnje za bezbednost Kosova. Pod

pretnjom po bezbednost Kosova u svim slučajevima smatra se ugrožavanje teritorijalnog integriteta, integriteta institucija, ustavnog poretka, ekonomske stabilnosti i razvoja, kao i pretnje globalnoj bezbednosti na štetu Kosova, što obuhvata: (i) terorizam; (ii) podsticanje, pomaganje i podstrekivanje ili zagovaranje terorizma; (iii) špijunažu protiv Kosova ili koja ugrožava bezbednost na Kosovu; (iv) sabotažu protiv ključne infrastrukture Kosova; (v) organizovani kriminal protiv Kosova ili koji ugrožava bezbednost Kosova

na bilo koji drugi način, što obuhvata i pranje novca; (vi) podstrekivanje nezadovoljstva bezbednosnih kadrova; (vii) krijumčarenje nezakonitih sredstava, oružja, i trgovina ljudima; (viii) nezakonita proizvodnju i prevoz oružja masovnog uništenja, ili

komponenata istih, kao i materijala i opreme neophodne za njihovu proizvodnju;

(ix) nezakonitu trgovinu proizvodima i tehnologije pod međunarodnom kontrolom;

(x) aktivnosti koje su u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom; (xi) organizovano nasilje ili zastrašivanje etničkih ili verskih grupa na

Kosovu;


170

(xii) pitanja koja se odnose na ozbiljno ugrožavanje javnog zdravlja ili bezbednosti.

2.2. U cilju unapređivanja aktivnosti OAK-a navedenih u članu 2. stav1., kao i u skladu sa Članovima 28. i 30. ovog zakona, OAK ima sopstvena sredstva za prikupljanje informacija, koja uključuju: (i) mobilnu i statičnu prismotru; (ii) tajne ljudske izvore obaveštajnih podataka; (iii) tehnicki nadzor, kao sto su sredstva za prisluškivanje, presretanje i

traganje; (iv) tajne agente; (v) prikupljanje poverljivih informacija, uključujući informacije iz banaka,

portova i telefona. 2.3. Strateški prioriteti OAK-a su zacrtani u Godišnjoj platformi obaveštajno-

bezbednosne politike (GPOBP) koja sadržava opšta uputstva za rad OAK-a. Direktor OAK-a predlaže nacrt GPOBP-a Savetu bezbednosti Kosova koji će nacrt revidirati i izneti svoje primedbe i preporuke. Nakon konsultacije sa Presednikom Republike Kosova, GPOBP je zatim, sa preporukama i primedbama SBK-a, prosleđen Vladi na dalje usvajanje. Nakon usvajanja, GPOBP se predaje Parlamentarnoj komisiji za kontrolu radi njihove obaveštenosti i Direktoru OAK za sprovođenje.

2.4. OAK ne deluje protiv prava ili interesa bilo koje zajednice niti diskriminiše bilo koju osobu po bilo kojoj osnovi kao što su pol, rasa, boja, jezik, religija, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno ili društveno poreklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovinom, rođenjem ili drugim statusom.

2.5. OAK poštuje načela i vrši svoje aktivnosti u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, međunarodnim sporazumom o civilnim i političkim pravima, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i svim drugim odgovarajućim principima koji su navedeni u međunarodno priznatim pravnim instrumentima.

Član 3.

Funkcije zabranjene za OAK

3.1. Obaveštajna agencija Kosova nema izvršnu funkciju. Shodno tome, OAK nema: (i) pravo na upotrebu neposredne ili posredne sile; (ii) nikakvo ovlašćenje za hapšenje; (iii) ovlašćenje da pokrene krivični postupak; (iv) ovlašćenje da prisili osobe ili kompanije da sarađuju svojim aktivnostima,

iako osobe ili kompanije mogu da sarađuju sa OAK na dobrovoljnoj osnovi.

3.2. OAK ne sme da prikuplja obaveštajne podatke korišćenjem tajnih sredstava i metoda u vezi sa trećom stranom koju uživa diplomatski imunitet i privilegije u skladu sa Zakonom o Statusu, Imunitetu i Privilegijama Diplomatskih i Konzularnih Misija na Republiku Kosove i Prisustvu Medunarodnih Vojnih Snaga i njihovog Osoblja, i o Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima, osim u cilju sprečavanja pretnji tim organizacijama i telima. Direktor OAK je dužan da obavesti rukovodioce ovih organizacija i tela o svim takvim pretnjama.


171

3.3. Sve delatnosti i nedelatnosti OAK i njenog radnog osoblja je u skladu sa zakonom na snazi, uključujući i međunarodne instrumente za zaštitu ljudskih prava opisane, između ostalog, gore u članu 2.5.

3.4. Vlada Kosova je odgovorna za štetu nanetu pravnim ili fizičkim licima usled aktivnosti radnog osoblja OAK-a u cilju vršenja dužnosti ili vezano za vršenje zadataka OAK skladno s ovim zakonom.

3.5. Vlada Kosova ima pravo da sudskim putem povrati bilo koji iznos kao nadoknadu trećem licu od službenika OAK-a ako se otkrije da je taj službenik odgovoran za štetu navedenu u članu 3. stav 4., a ako je šteta nastala usled ozbiljne nemarnosti ili namerno ili neovlašćenog postupka zaposlenog.

Član 4.

Proveravanje i druge bezbednosne aktivnosti

4.1. OAK štiti bezbednost svojih aktivnosti, podataka, radnog osoblja i vlasništva primenom odgovarajućih mera, uključujući po potrebi i sprovođenje potpune provere kandidata, zaposlenih i preduzimača OAK.

4.2. Sve gore opisane akcije akcije preduzete u vezi sa postupcima za proveru, vrše se na poverljiv način, i to samo u cilju zaštite nacionalne bezbednosti Kosova i njegovog naroda.

4.3. Nijedan kandidat, zaposleni ili preduzetnik se ne sme diskriminisatiti na osnovu njihovog članstva u zajednici, ili usled povrede člana 2.3 sadašnjeg zakona.

POGLAVLJE II

ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE OAK-om

Član 5. Direktor OAK

5.1. Direktor OAK-a, u skladu s ovim zakonom, pravilnikom o unutrašnjoj

organizaciji i svim drugim primenljivim zakonima, odgovoran je za sve aspekte upravljanja OAK-om. Direktor OAK-a je odgovoran direktno premijeru.

5.2. U toku vršenja svojih dužnosti direktoru OAK-a će pomagati zamenik direktora, rukovodioci organizacionih jedinica, savetnici i po potrebi, odgovarajući kvalifikovani službenici, u skladu s pravilima i postupcima navedenim u ovom zakonu i pravilniku o unutrašnjoj organizaciji.

5.3. Predsednik Republike Kosovo i premijer, zajednički imenuju direktora OAK-a u roku od dvadeset (20) radnih dana od dana upražnjenja radnog mesta.

5.4. Smenjivanje direktora OAK sprovodi se putem istog procesa kojim je imenovan. 5.5. Direktor OAK-a se imenuje na rok od pet (5) godina, a koji se može obnoviti

jednom. 5.6. Direktor OAK-a mora da ima fakultetsku diplomu i mora biti imenovan na

osnovu ispoljene profesionalnosti i iskustva. 5.7. Dužnosti direktora OAK-a su:

(i) da služi kao glavni savetnik Presednika Republike Kosovo za obaveštajna pitanja za bezbednost Kosova;


172

(ii) da informiše predsednika i premijera Republike Kosovo o aktivnostima OAK-a;

(iii) da dostavlja obaveštajne podatke vezane za bezbednost predsedniku i premijeru Republike Kosova;

(iv) da odgovora za prikupljanje, analiziranje, izradu i distribuciju obaveštajnih podataka koji treba da budu blagovremeni, objektivni, i nezavisni od političkog mišljenja;

(v) da štiti obaveštajne izvore i metode rada i druge poverljive podatke od nedozvoljenog otkrivanja;

(vi) da poseduje ekskluzivno ovlašćenje da imenuje zaposlene u OAK-u, a koje će biti obavljeno u skladu s principima izloženim u poglavlju IV ovog zakona, i pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji;

(vii) da stupa u, i koordiniše odnose s obaveštajnim i bezbednosnim agencijama stranih zemalja vezano za pitanja o obaveštajnom radu;

(viii) da obezbedi da OAK ne preduzima nikakve aktivnosti koje bi mogle da privuku opravdanu sumnju kako OAK vodi brigu o unapređivanju, zaštiti, ili podrivanju interesa bilo koje zajednice, ili bilo koje političke partije ili organizacije

(ix) da obezbedi da OAK ne preduzima ikakve aktivnosti s namerom da utiče na politički proces Kosova, javno mnjenje, politiku ili sredstva informisanja;

(x) da predlaže godišnji budžet osnovan na smernicama platforme obaveštajno-bezbednosne politike, i da dostavi predlog, zajedno sa mišljenjem ministra za finansije i privredu, za uključenje u godišnji budžet Kosova;

(xi) da priprema izveštaje i predlaže planove i programe OAK, uključujući između ostalog i godišnji program aktivnosti i godišnji izveštaj o aktivnostima;

(xii) da priprema nacrt godišnje platforme obaveštajno-bezbednosne politike; (xiii) da inicira i završi memorandum o razumevanju i saradnji s drugim

ustanovama i telima: (xiv) da po zahtevu izveštava Parlamentanu nadzornu komisiju i (xv) da odgovora na žalbe osoba koje veruju da su njihova prava prekršena od

strane OAK.

Član 6. Zamenik direktora OAK-a

6.1. Zamenik direktora OAK pomaže direktoru OAK-a i vodi operativne aktivnosti

organizacionih jedinica OAK-a pod nadzorom direktora OAK-a. 6.2. Zamenik direktora OAK treba da ima univerzitetsku diplomu, i mora biti

imenovan na osnovu dokazane profesionalnosti i bez obzira na političku orientaciju na obnovljivi rok od pet (5) godina, koji traje nezavisno od trajanja mandata direktora OAK-a.

6.3. Predsednik i premijer, zajedno imenuju zamenika direktora OAK-a u roku od dvadeset (20) radnih dana od upražnjenja radnog mesta.


173

6.4. Smenjivanje zamenika Direktora OAK će biti vršeno putem istog procesa sprovedenog pri imenovanju.

6.5. Zamenik direktora OAK privremeno vrši dužnosti i ima ovlašćenja direktora OAK u slučaju da je direktor agencije odsutan ili nije u mogućnosti da obavlja svoj posao. U slučaju stalne nesposobnosti zamenik direktora OAK-a će vrši dužnosti direktora OAK-a sve dok se formalno ne imenuje novi direktor.

Član 7.

Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji 7.1. Unutrašnja organizacija OAK je određena na osnovu unutrašnjeg pravilnika o

radu. 7.2. Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji će biti dostavljen Premijeru na usvajanje. 7.3. U skladu sa ovim zakonom i ostalim zakonima na snazi, Direktor OAK je

odgovoran da, između ostalog, izdaje sledeće pravilnike, propise i uputstva: (i) kodeks ponašanja; (ii) plan za obezbeđenje podataka; (iii) pravilnik o klasifikaciji i deklasifikaciji podataka; (iv) pravilnik o procesu za dodeljivanje bezbednosne dozvole; (v) pravilnik o čuvanju i skladištenju poverljivih podataka; (vi) propisi o distribuiranju podataka; (vii) pravilnik o zaposlenju, tretiranju i plaćanju informanata; (viii) pravilnik o primeni, korišćenju i angažovanju posebnih tehničkih

operativnih sredstava; (ix) pravilnik o nošenju i upotrebi oružja; (x) pravilnik o radu; (xi) pravilnik o ličnim dohotcima; (xii) pravilnik o internoj bezbednosti; (xiii) pravilnik o disciplinskom postupku; (xiv) pravilnik o osnovnim i opštim generalnim zanimanjima zaposlenih u

agenciji; (xv) pravilnik o saradnji sa telima i ustanovama; (xvi) pravilnik o zaključivanju memoranduma o razumevanju sa telima i

ustanovama Kosova; (xvii) pravilnik o saradnji sa međunarodnim telima i obaveštajnim razmenama; (xviii) pravilnik o službenim legitimacijama; (xix) pravilnik o žalbenom postupku, razvija se uz konsultaciju sa Institucijom

Ombudspersona na Kosovu i stavlja u javni domen. 7.4. Pravilnici, uredbe i uputstva navedena u članu 7. stav 3. ovog zakona su

poverljivi shodno interesu bezbednosti Kosova. 7.5. Direktor OAK-a osigurava da su zaposleni u OAK-u upoznati s pravilnicima,

propisima, i uputstvima izdatim shodno ovom zakonu i to članu 7.3 ovog zakona.


174

Član 8. Međuvladina saradnja

8.1. Saradnja između OAK-a i Kosovske policije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, i

drugih bezbednosnih službi i insitutcija javne bezbednosti je od vrhunske važnosti. OAK sarađuje s drugim vladinim institucijama Kosova u cilju zaštite službenika, objekata i podataka OAK.

8.2. Memorandum o saradnji, pomoći i međusobnoj koordininaciji između OAK-a i Kosovske policije, Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih javnih institucija potpisuje se nakon imenovanja direktora OAK-a. Vlada određuje opšta načela za koordinaciju i međusobno pomaganje između OAK-a i organa i institucija Kosova.

8.3. OAK i drugi organi i institucije Kosova su obavezne da međusobno sarađuju i pomažu jedan drugog u vršenju svojih dužnosti i usklađuju aktivnosti pod njihovom nadležnošću, u skladu sa primenljivim zakonima i propisima u odnosu na zaštitu izvora, metoda, i drugih poverljivih podataka.

8.4. Direktor OAK, uz dopuštenje premijera, stupa u dogovore sa insitucijama na Kosovu u prilog podrške tajnom obaveštajnom radu.

POGLAVLJE III

GENERALNI INSPEKTOR

Član 9. Imenovanje i mandat generalnog inspektora

9.1. Predsednik Republike Kosovo i premijer, zajedno imenuju generalnog

inspektora OAK-a u roku od dvadeset (20) radnih dana od upražnjenja radnog mesta.

9.2. Generalni inspektor služi u periodu od četiri (4) godine i može se obnoviti na još jedan dodatni period od četiri (4) godine.

9.3. Smenjivanje generalnog inspektora se vrši putem istog procesa kojim je imenovan.

9.4. Imenovanje generalnog inspektora obavlja se na osnovu integriteta, poštovanja bezbednosnih standarda OAK-a, i iskustvu u oblasti bezbednosti Kosova ili državne uprave.

9.5. Generalni inspektor direktno podnosi izveštaje premijeru. 9.6. Generalni inspektor podnosi izveštaj parlamentarnom nadzornom telu najmanje

na šest (6) meseci i po specifičnom zahtevu u pisanoj formi Parlamentarnog nadzornog tela

Član 10.

Odgovornosti generalnog inspektora 10.1. Generalni inspektor sprovodi inspekcije u vezi aktivnosti OAK-a. 10.2. U odgovornosti je generalnog inspektora da pomaže direktoru da bi bio u


175

potpunosti i aktuelno informisan o eventualnim problemima i aktivnostima OAK-a, u cilju doprinosa unapređenju ekonomičnosti, efikasnosti, i efektivnosti, i izbegavanju kršenja zakona.

10.3. Generalni inspektor predlaže direktoru OAK-a korektivne radnje i nadgleda napredak korektivnih radnji koje naloži direktor OAK-a.

10.4. Odgovornosti generalnog inspektora obuhvata finansijsku reviziju aktivnosti OAK-a. Rezultati revizije su dostupni premijeru, a isto tako i direktoru OAK-a.

10.5. Nakon što obavesti direktora OAK-a, generalni inspektor ima pravo da ispita zaposlene u OAK-u i ima pristup prostorijama i podacima OAK-a kad je neophodno za svrhu unutrašnje istrage, inspekcije, ili revizije.

10.6. Direktor OAK-a može da spreči generalnog inspektora da pokrene, sprovede ili dovrši inspekciju ili reviziju ako on utvrdi da je potrebno zaštititi suštinske bezbednosne interese Kosova. Ako direktor izvrši ova ovlašćenja, on ili ona podnose izvetaj o ovoj radnji premijeru i predsedniku Republike Kosovo u roku od sedam (7) kalendarskih dana.

10.7. Generalni inspektor ima obavezu da obavlja funkciju unutrašnje kontrole OAK-a kroz revidiranje aktivnosti OAK-a, pokretanjem inspekcija, revizija i istraga, ispitivanjem žalbi koje se odnose na aktivnosti OAK-a ili koje sastave stanovnici Kosova.

10.8. Generalni inspektor obavezan je da pruža podršku istragama Ombudspersona Kosova.

Član 11.

Pomoć generalnom inspektoru U zavisnoti od odobrenja Direktora OAK-a, generalni inspektor bira pojedince koji mu pomažu u izvršenju svojih funkcija, što obuhvata i pojedince kvalifikovane za sprovođenje finansijskih revizija.

POGLAVLJE IV RADNO OSOBLJE OBAVEŠTAJNE AGENCIJE KOSOVA

Član 12.

Primenljivost zakonodavstva o zapošljavanju u OAK-u 12.1. Radno osoblje OAK-a nisu državni službenici. Ali, zakonodavstvo kojim se

uređuju pitanja u oblasti državne službe primenjuju se na OAK, osim ako nije drugačije regulisano ovim zakonom

12.2. Konkursi za slobodna radna mesta u OAK-u zasnivaju se na otvorenoj konkurenciji i objavljuju se u više dnevnih novina koje se objavljuju na Kosovu, uz opis opštih uslova za te pozicije u saglasnosti sa zakonom na snazi.

12.3. Interni proces za odabir kandidata za OAK je poverljiv.


176

Član 13. Posebni uslovi za radno osoblje OAK-a

13.1. Pored opštih uslova za zapošljavanje koji važe za druge zaposlene u vladi,

direktor OAK-a može da uspostavi posebne uslove za zaposlene u OAK-u u pogledu stručnosti, zdravlja, radnih zadataka, i bezbednosnim zahtevima koje su u skladu sa interesima bezbednosti Kosova.

13.2. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji, koji priprema direktor, određuju se potrebe za sve pozicije u OAK-u, a takođe se određuju i specifični zahtevi za zaposlenje u OAK-u.

13.3. Kad je potrebno, OAK može angažovati treća lica za usluge pružanja podrške, u zavisnosti od unutrašnjih propisa OAK-a

Član 14.

Sigurnosna odobrenje 14.1. Osobe izabrane za zaposlenje u OAK-u moraju ispunjavati stroge sigurnosne

standarde koji su utvrđeni saobrazno zakonu na snazi i u skladu sa procedurama navedenim u uredbama koje izdaje direktora OAK-a uz odobrenje Vlade. Kandidat mora bti procenjen kao stabilan, dostojan poverenja, pouzdan, odličnog karaktera, rasuđivanja i diskrecije. Sve sumnje u vezi sa navedenim faktorima rešavaju se u prilog nacionalne bezbednosti i sigurnosno odobrenje se odbija.

14.2. Kandidati se ne mogu zaposliti u OAK-u ako se ne prijave za sigurnosno odobrenje, ili ne uspeju da ispune uslove navedene u članu 15.

14.3. Kandidati koji namerno podnesu lažne podatke se automatski otpuštaju. 14.4. Ako se lice ne zaposli u OAK-u jer nije u stanju da ispuni navedene uslove, ili

ako postoje smetnje za zaposlenje, OAK obrazlaže razloge zbog kojih kandidat nije zaposlen, osim ako bi otkrivanje takvih informacija dovelo do ugrožavanja poverljivih informacija.

Član 15.

Kvalifikacije za zaposlenje u OAK OAK ne sme regrutovati kandidate ukoliko ne ispunjavaju sledeće lične uslove:

(i) da su državljani Kosova; (ii) da su stariji od osamnaest (18) godina; (iii) da poseduju odgovarajuće obrazovanje i stručnu spremu, na osnovu

Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji; (iv) da prođu zdravstveni pregled potreban za radno mesto; (v) da su oslobođeni od vojni obaveze ako je potrebno; kao i (vi) da su u stanju da ispune sigurnosne uslove koji se određuju postupkom

sigurnosnog odobrenja.


177

Član 16. Prava zaposlenih u OAK

16.1. Radno osoblje OAK-a ima pravo na sledeće:

(i) stalan radni odnos sve dok se ne ispune uslovi za penzionisanje, osim za osobe koje su zaposlene pod ugovorom za određeni period i one kojima se radni odnos prekida iz razloga navedenih u zakonima na snazi;

(ii) odsustvo u skladu s primenljivim propisima uz mogućnost da se nakon odsustva vrate na isti ili sličan posao;

(iii) da budu nagrađeni za obavljene zadatke i postignute rezultate kako je ustanovljeno u ovom zakonu;

(iv) da primaju lični dohodak i novčanu nadoknadu u skladu s primenljivim propisima;

(v) da napreduje u karijeri i profesionalnom razvoju kroz obuku i druga sredstva;

(vi) da budu zaštićeni u svom fizičkom i moralnom integritetu tokom vršenja svojih službenih dužnosti.

16.2. Kada radnik OAK-a tokom sudskog postupka smatra da bi otkrivanje podataka koji su mu poznati na osnovu obavljanja zadataka u OAK-u, moglo da ugrozi pitanje bezbednosti Kosova, on prosleđuje slučaj predsedavajućem sudiji. Predsedavajući sudija konsultuje se sa generalnim inspektorom, i ima konačnu nadležnost o upotrebi te informacije na sudu i da li je u tom slučaju neophodan zatvoreni postupak.

16.3. Ako je pokrenut sudski postupak protiv službenika OAK-u usled vršenja dužnosti za OAK, OAK pruža branioca ili drugu vrstu pravne pomoći zaposlenom, osim ako je zaposleni istupio van okvira svojih ovlašćenja ili ako je zloupotrebio svoja ovlašćenja.

16.4. Pod uslovima navedenim u Članu 16.3, OAK takođe pruža pravnu pomoć zaposlenom nakon prekida radnog odnosa, osim ako zaposleni već ima pravo na ekvivalentnu pravnu pomoć.

Član 17.

Zabranjeno ponašanje radnog osoblja 17.1. Radno osoblje OAK-a ne mogu biti članovi političkih partija ni primati uputstva

od političkih partija, organizacija ili pokreta, ili licama van OAK-a,kao ni obavljanje aktivnosti za novčanu nadoknadu i javnu i profesionalnu dužnost koja nije u skladu sa radom OAK-a. Zaposleni u OAK-u dužni su da zatraže odobrenje direktora pre nego što stupe u bilo koju organizaciju ili grupu, u protivnom se mogu stvoriti osnove za suspenziju ili otpuštanje zaposlenog u OAK-u.

17.2. Zaposlenima u OAK-u nije dozvoljeno bilo koje drugo zaposlenje u toku trajanja radnog odnosa sa OAK-om.

17.3. Zaposleni u OAK-u nemaju pravo na kolektivan prekid ili bilo kakvu drugu kolektivnu obustavu rada.

17.4. Zaposleni u OAK-u, bez prethodnog odobrenja direktora OAK-a, ne smeju


178

davati izjave za javnost ili na drugi način komentarisati o radu OAK-a, ili pružati informacije neovlašćenim licima, o podacima, dokumentima, kontaktima, namerama, znanju ili osoblju OAK-a.

17.5. Radno osoblje OAK-a ne sme tražiti ili prihvatiti bilo koju dobit, novčanu pogodnost za sebe ili ostale, osim onih predviđenih ovim zakonom.

17.6. Kršenje bilo koje odredbe ovog člana ili ovog zakona smatra se razlogom za suspendovanje i/ili raskid radnog odnosa u skladu s ovim zakonom.

Član 18.

Zakonitost lične odgovornosti radnog osoblja 18.1. Radno osoblje OAK-a obavlja poverene zadatke u skladu sa ovim i drugim

relevantnim zakonima i lično je odgovorno za zakonito obavljanje zadataka OAK-a, kao što je propisano ovim zakonom, koji spada u područje takvih dodeljenih zadataka random osoblju.

18.2. Ako zaposleni smatra da je dobio nezakonit nalog, dužan je da obavesti nalogodavca o svojim razlozima zabrinutosti.

18.3. U slučaju da nalogodavac ponovi isti nalog, zaposleni ima pravo da zatraži potvrdu u pisanoj formi tog naloga. U slučaju da se zaposleni i dalje uzdržava od naloga, on ili ona prosleđuju taj nalog neposrednom pretpostavljenom nalogodavca i prijavljuje predmet generalnom inspektoru.

18.4. Zaposleni mora da odbije izvršenje bilo kog naloga za koji on ili ona s razlogom smatra krše zakon na snazi na Kosovu.

18.5. Ako zaposleni drugačije smatra da OAK ili radno osoblje OAK-a krši ili može prekršiti relevantan zakon, uredbu ili načelo, on ili ona to mora prijaviti generalnom inspektoru.

18.6. Zaposleni se ne sme podvrći disciplinskom postupku zbog preduzimanja radnji kako je predviđeno u članovima 18. stav 2., 18. stav 3., 18. stav 4., 18.stav 5. ovog zakona, dok generalni inspektor ne odluči drugačije.

Član 19.

Plate i nadoknade radnog osoblja OAK-a 19.1. U razvoju paketa za kompenzaciju radnog osoblja OAK-a priznaju se posebni

uslovi pod kojima oni obavljaju svoje dužnosti. Osnovni lični dohodak radnog osoblja OAK-u varira na osnovu faktora što obuhvata, ali i ne ograničava, kategoriju i radni staž u službi.

19.2. Pored osnovnog ličnog dohotka, radno osoblje OAK-a ima zakonsko pravo na primanje različitih dodataka, naknada i nadoknada. Isplaćivanje takvih dopunskih dohodaka zasniva se na faktorima koji obuhvataju, ali nisu ograničeni na, rizične poslove, prekovremeni rad, rad u smenama, rad tokom praznika ili drugih slobodnih dana, posebne zadatke, i posebne veštine.

19.3. Dopunske isplate obuhvataju, ali nisu ograničene na, naknadu za rizik, naknadu za rad u smenama, plaćeni praznik, plaćeni prekovremeni rad, i isplata za specijalne zadatke. Beneficije obuhvataju, ali nisu ograničene na, medicinske i zdravstvene troškove, troškove profesionalnog i tehničkog obučavanja, naknadu


179

troškova usled privremenog transfera ili specijalnog zadatka, plaćeni odmor, pogrebninu i penziju.

19.4. Osnovna plata i svi dozvoljeni dodaci utvrđeni su i plaćaju se u skladu sa procedurama definisanim relevantnim primenljivim zakonom i i ostalim vladinim podzakonskim pravnim aktima. Direktor OAK-a obuhvata u predlogu godišnjeg budžeta za radno osoblje OAK-a, podložno odobrenju Premijera, iznose za isplatu bilo kojih dopunskih dodataka koji su zakonski dozvoljeni.

19.5. Vodi se evidencija o svim povišicama ličnih dohodata, koju će generalni inspektor OAK periodično revidirati u skladu sa ovim članom.

Član 20.

Disciplinske odredbe i prekid zaposlenja 20.1. Radno osoblje se smatra odgovornim za kršenje službene dužnosti kako je

postavljeno ovim zakonom. 20.2. Postupci za utvrđivanje disciplinske odgovornosti unutar OAK-a su regulisani

unutrašnjim postupcima. 20.3. Radni odnos zaposlenih OAK-a se prekida u sledećim slučajevima:

(i) dobrovoljan otkaz iz OAK; (ii) završetak ugovora; (iii) dostizanje starosti za penzionisanje; (iv) trajna nesposobnost u obavljanju službene dužnosti usled zdravstvenog

stanja, ukoliko ne postoji mogućnost da se zaposleni premesti na drugo odgovarajuće radno mestu u OAK;

(v) gubitak kosovskog državljanstva; (vi) dobrovoljno sticanje državljnstva neke druge zemlje nakon zapošljavanja

u OAK; (vii) višak radne snage; (viii) presuda za krivično delo koja predviđa zatvorsku kaznu; i (ix) otkaz s posla usled rešenja disciplinskog postupka.

Član 21.

Službena legitimacija Radnom osoblju OAK-a se izdaju službene legitimacije. Vrsta, oblik i sadržaj službenih legitimacija su određeni uredbom izdatom od strane direktora OAK-a nakon konsultacija sa Premijerom.

Član 22. Pravo na nošenje oružja

22.1. Radno osoblje OAK-a obično ne nosi oružje. 22.2. Osoblje OAK-a može nositi oružje ako direktor OAK-a s razlogom veruje da je

to neophodno radi lične zaštite osoblja OAK-a. 22.3. Ovlašćenje za oružje je:

(i) dokumentovano pismeno;


180

(ii) izdato za ograničeni rok; i (iii) revidirano od strane generalnog inspektora.

22.4. Direktor OAK izdaje jasne smernice za nošenje i upotrebu oružja koje uključuju obuku i testiranje neophodno za kvalifikaciju za nošenje oružja. Svo osoblje ovlašćeno da nosi oružje mora da je prvobitno kvalifikovano za rukovanje tim oružjem.

POGLAVLJE V

PRIKUPLJANJE, RAZMENA I ZAŠTITA INFORMACIJA

Član 23. Prikupljanje podataka

23.1. Obaveštajna agencija Kosova ovlašćena je da u zakonite vladine svrhe prikuplja,

čuva i distribuira informacije u skladu sa članom 2 važećeg zakona. Ove aktivnosti biće regulisane striktnim procedurama u skladu sa načelima legalnosti, srazmernosti i neophodnosti, i to samo radi unapređivanja nacionalne bezbednosti. Svi ovako sakupljeni podaci su poverljivi na način određen od strane direktora OAK-a i u skladu sa nadležnim primenjljivim zakonodavstvom za zaštitu poverljivih informacija.

23.2. Navedenim postupcima omogućava se prikupljanje informacija što obuhvata, ali nije samo ograničeno na to, informacidje dobijene tokom zakonite obaveštajne delatnosti; informacije do koje se dođe zakonitom personalnom ili fizičkom bezbednosnom istragom; ili informacije koja se odnosi na lica za koja se opravdano sumnja da su potencijalni izvori ili kontakti za isključivu namenu utvrđivanja njihove pogodnosti ili verodostojnosti.

Član 24.

Izvori podataka U toku vršenja svojih dužnosti i ovlašćenja OAK može da:

(i) prikuplja informacije, a da pritom ne otkriva razlog za prikupljanje istih, zbog tajnosti;

(ii) uspostavlja tajne kontakte s privatnim licima; (iii) uspostavlja i koristi informacione sisteme koji unapređuju prikupljanje

obaveštajnih podataka; (iv) koristi operativne varke koje ne uzrokuju telesne povrede ili pogoršavaju

zdravlje; (v) sastavlja i koristi prikrivene dokumente radi zaštite radnog osoblja OAK

ili lica koja saraduju s njim, kao i radi prikrivanja bezbednosnog cilja; (vi) uspostavlja i održava privremene organizacije u cilju tajnog prikupljanja

informacija; i (vii) raspoređuje pripadnike OAK da rade tajno u institucijama i telima

Kosova.


181

Član 25. Distribuiranje podataka

25.1. Direktor obaveštajne agencije Kosova ili osoba koju on odredi odobriće

blagovremeno distribuiranje rezultata analiza OAK-a, drugim vladinim institucijama Kosova, uključujući i Savet Bezbednosti Kosova u skladu sa načelima zaštite poverljivih informacija.

25.2. Ako tokom vršenja svojih dužnosti OAK utvrdi da postoji sumnja da je izvesna osoba ili telo izvršilo ili vrši kazneno delo, ili se priprema ili organizuje krivično delo predmet krivičnog gonjenja, obavezna je da o tome obavesti Generalnog direktora kosovske policije i nadležnog javnog tužioca.

25.3. Ako slučaj koji proizilazi iz člana 25.2, uključuje i sumnju na krivično delo protiv bezbednosti Vlade Kosova i njegovog ustavnog poretka, direktor OAK može dostaviti zahtev nadležnom javnom tužiocu da policija privremeno suspenduje sprovođenje svojih aktivnosti i mera u sklopu pred-krivičnog postupka ukoliko je to u interesu nacionalne bezbednosti i ukoliko se time ne ugrožavaju životi ili zdravlje trećih lica.

Član 26.

Podrška od ostalih vladinih institucija Vladine institucije ce sarađivati i pomagati oak, osim ako je to inače sprečeno zakonom, pod nadzorom premijera.

Član 27. Podrška drugim vladinim insitucijama

OAK može da pruža obaveštajnu podršku, uključujući i stručnu pomoć, drugim vladinim institucijama, po potrebi, radi bezbednosti Kosova.

Član 28. Sudski nalog za praćenje ili ulazak u prostorije

28.1. Praćenje na privatnim lokacijama, ili tamo gde osobe opravdano mogu da

očekuju da imaju privatnost, prisluškivanje telekomunikacija i svako drugo elektronsko praćenje, kao i ulazak u prostorije bez dozvole vlasnika može se vršiti samo u slučajevima gde se prethodno pribavi ovlašćenje od strane sudije vrhovnog suda, a koje se izdaje samo nakon razmatranja pisane molbe sastavljene pod zakletvom i potvrđene od strane Direktora OAK ili zamenika direktora OAK.

28.2. Sudija vrhovnog suda je obavezan da čuva tajnost koji se tiču podataka do kojih se dođe u skladu sa odredbama važećeg zakona.

28.3. Direktor OAK dostavlja pismenu prijavu sudiji Vrhovnog suda kad veruje da postoji opravdani razlog da su praćenje ili ulaz neophodni kako bi se omogućilo da OAK vrši istragu po pitanjima u domenu svojih operacija.

28.4. Prijava i nalog za tajno praćenje pruža sledeće:


182

(i) ime i adresu, ili precizan fizički opis mete ili meta; (ii) vrstu komunikacije predviđene za presretanje, vrstu podataka, evidencije,

dokumenata (iii) ili predloženih stvari za dobijanje; i sredstva koja se koriste u tom cilju; (iv) opšti opis mesta gde se praćenje ili pretres namerava izvršiti, ako se opšti

opis tog mesta može dati; (v) pružanje opravdanja za tvrdnje da su mere koje se koriste neophodne

kako bi se OAK-u omogućilo prikupljanje obaveštajnih podataka u vezi pretnje po bezbednost Kosova;

(vi) podatke za opravdavanje da su praćenje ili pretres potrebni, po osnovanoj sumnji, kako bi se omogućilo OAK-u da vrši istragu po pitanju pretnje po bezbednost Kosova;

(vii) izjavu da se potrebni podaci ne mogu opravdano prikupiti manje nametljivim metodama u potrebnom roku;

(viii) vremenski period, da ne prelazi šesdeset (60) dana, za koji se trazi da nalog bude na snazi;

(ix) podatke o bilo kojoj prethodnoj prijavi podnetoj u vezi osobe ili mesta koja je predmet praćenja ili pretresa, datum kad je ta prijava podneta, ime sudije za koga je molba sastavljena; i odluku tog sudije.

28.5. Tehnike pracenja koriste se u skladu sa standardima koji su napravljeni da se svede na miminum dobavljanje, zadržavanje i slanje podataka koji nisu relevantni navedenom cilju naloga za praćenje.

28.6. Sudija donosi odluku u roku od 48 sati od prijema prijave. 28.7. Sudskim nalogom za praćenje određuje se period vremena za koji je tehnika

odobrena, koji ne prelazi šesdeset (60) dana. Produzetak naloga moze se odobriti nakon prijave za produzetak koji se sastavlja na isti nacin kao što je to opisano u clanu 28.2 uz obrazlozenje za predloženi produzetak.

28.8. Upotreba tehnike praćenja ukida se odmah ce cim se ciljevi navedeni u sudskom nalogu realizuju ili ako se ne očekuju dalji rezultati od stalne upotrebe.

Član 29.

Nalog za praćenje u hitnom slučaju U hitnom slučaju, kad vreme ne dozvoljava pripremu pisane prijave direktora ili zamenika direktora OAK-a ili odobravanje pisanog naloga od sudije Vrhovnog suda, prijava se može sastaviti i nalog za tajno pracenje može se odobriti usmeno, potvrđuje se u pisanoj formi u roku od četrdeset i osam (48) sati.

Član 30. Pristup privatnim podacima u vlasništvu treće strane

30.1. Podložno ovom članu, OAK može dobiti lične podatke u vlasništvu treće strane. 30.2. Nakon prijave od pripadnika OAK-a, direktor može odobriti ovlašćenje u kome

se zahteva da pravni subjekt u svojstvu treće strane pruži podatke koji su opisani u propisanom obavestenju, ako je uveren da je to opravdano neophodno za proširivanje odgovornosti OAK opisane u clanu 2.1.


183

30.3. Pravni subjekt u svojstvu treće strane može da udovolji zahtevima opisanim u propisanom obaveštenju ali nema obavezu da to učini. Kad pravni subjekt u svojstvu treće strane ne može ili neće da udovolji propisanom obaveštenju u celini, on može tome udovoljiti delimičnim odgovorom.

30.4. Pravni subjekt u svojstvu treće strane može da zatraži odgovarajuću nadoknadu za udovoljavanje zahtevima propisanog obaveštenja. Udovoljavanje zahtevima propisanog obaveštenja ne sme se odgađati radi dobijanja odgovarajuće naknade.

30.5. Prijava navedena u clanu 30. stav 2. obuhvata: (i) ime i adresu ili precizan fizicki opis mete ili meta i podatke koji se

traževreme kad je zahtev za informaciju podnesen; (ii) format u kojem se informacija traži; (iii) ime i adresu pravnog subjekta u svojstvu treće strane koje poseduje

podatke koji se traže; (iv) podatke za obrazloženje da se podaci traže, na opravdanoj osnovi, za

omogućavanje OAK-u da izvrši istragu po pitanju pretnje po bezbednost Kosova izjavu da se potrebni podaci ne mogu opravdano prikupiti manje nametljivim metodama u potrebnom roku;

(v) podatke o bilo kojoj prethodnoj prijavi sastavljenoj u vezi mete koja je predmet obaveštenja, datum kad je ta molba podneta, i odluku donetu posle toga;

(vi) podatke za obrazloženje da se podaci traže, na opravdanoj osnovi, za omogućavanje OAK-u da izvrši istragu po pitanju pretnje po bezbednost Kosova;

(vii) izjavu da se potrebni podaci ne mogu opravdano prikupiti manje nametljivim metodama u potrebnom roku;

(viii) podatke o bilo kojoj prethodnoj prijavi sastavljenoj u vezi mete koja je predmet obaveštenja, datum kad je ta molba podneta, i odluku donetu posle toga;

30.6. Propisano obaveštenje u članu 30. stav 2 je u usaglašenom formatu i sadrži sledeće podatke: (i) činjenicu da je to propisano obaveštenje po Članu 30. ovog zakona; (ii) činjenicu da pravni subjekt u svojstvu treće strane ima pravo na

odgovarajuću naknadu (iii) način na koji treće strane moze da traži isplatu odgovarajuće nadoknade; (iv) činjenicu da je ispunjavanje propisanog obaveštenja dobrovoljno;

30.7. Organi vlasti ne traže od treće strane da prikuplja podatke koji inače ne bi prikupio tokom svojih normalnih i zakonskih aktivnosti.

30.8. Treća strane ne otkriva postojanje propisanog obaveštenja ili bilo koju informaciju koja bi mogla razotkriti postojanje propisanog ovlascenja, bilo kom neovlašćenom licu, osim onih lica od kojih se traži da ispune zahteve propisanog obaveštanja.


184

Član 31. Obrada prikupljenih i sačuvanih podataka

31.1. Lični podaci koje prikupi OAK moraju se čuvati za specifične i zakonske svrhe,

i ne smeju se koristiti na bilo koji način koji nije svrsishodan, a OAK ih mora držati samo toliko koliko je potrebno da izvrši svoje zadatke. Kad OAK-u nije vise potrebno da čuva lične podatke, OAK uništava te podatke kako je propisano internim propisima.

31.2. Odgovarajuće sigurnosne mere se preduzimaju za zaštitu ovih podataka sačuvanih u automatskim datotekama od slučajnog ili neovlašćenog uništenja ili od slučajnog gubitka, kao i od neovlašćenog pristupa, promene ili distribucije.

POGLAVLJE VI

TAJNOST

Član 32. Izuzeće od obaveze izveštavanja

Radi proširivanja ovlašćenja i odgovornosti direktora OAK-a u cilju zaštite obaveštajnih izvora i metoda i drugih poverljivih informacije, OAK se oslobađa od odredbi svih zakona kojima se zahteva objavljivanje organizacije, funkcija, imena, službenih pozicija.

Član 33. Obaveza zaposlenih na tajnost

Radno osoblje OAK moraju zaštititi poverljive informacije i potpisuju ugovor o čuvanju tajnosti kao preduslov zaposlenja. Obaveza čuvanja ovih tajni se ne prekida nakon sto zaposleni prestaje raditi u OAK.

Član 34. Krivični postupak za neovlašćeno otkrivanje poverljivih informacija

Otkrivanje sluzbene tajne OAK-a bilo kom pojedincu koji nije ovlašćen da ih primi predstavlja narušavanje Krivičnog zakona Kosova, a izvršilac podleže kazni naznačenoj relevantnoj odredbi po tom pitanju.

POGLAVLJE VII PARLAMENTARNI NADZOR

Član 35.

Parlamentarni Nadzor Nadzor nad OAK vrši parlamentarno nadzorno telo, čiji se i mandat utvrđuje ovim zakonom. Njen sastav je opisan Propisima o postupku skupštine Kosova.


185

Član 36. Rad i odgovornosti parlamentarnog nadzornog tela

36.1. Parlamentarno nadzorno telo održava najmanje jednu polugodišnju sednicu. 36.2. Predsednik parlamentarnog nadzornog tela ne može biti član vladine političke

partije ili koalicije. 36.3. Predsednik parlamentarnog nadzornog tela saziva sednicu na svoju inicijativu. 36.4. Predsednik parlamentarnog nadzornog tela je obavezan da sazove sednicu

parlamentarnog nadzornog tela po prijemu pisanog zahteva potpisanog od jedne trećine članova parlamentarnog nadzornog tela, u skladu s primenjljivim pravilnikom o radu skupštine.

36.5. Interakcije između OAK-a i parlamentarnog nadzornog tela su zatvorene za javnost, osim ako predsednik parlamentarnog nadzornog tela odredi drugačije, po svojoj oceni, ili nakon predloga i glasova proste većine članova parlamentarnog nadzornog tela.

36.6. . Parlamentarno nadzorno telo je odgovorno za: (i) nadgledanje zakonitosti rada OAK; (ii) razmatranje izveštaja premijera po pitanjima u okviru nadležnosti, što

obuhvata preduzete radnje za ispravljanje problema u OAK koji se otkriju tokom inspekcije, revizije, ili istrage;

(iii) razmatranje izveštaja direktora OAK po pitanju operacija i izdataka OAK;

(iv) razmatranje izvestaja generalnog inspektora; (v) iznosi stav o predloženom detaljnom budžetu OAK; kao i (vi) vršenje istrage po pitanju rada OAK.

Član 37.

Parlamentarne istrage 37.1. Ako parlamentarno nadzorno telo ima razloga da veruje da OAK obavlja svoje

dužnosti na nezakonit, neprimeran ili neprofesionalan način, može da sprovede istragu tokom koje parlamentarno nadzorno telo može da ispituje radno osoblje OAK i da ima pristup relevantnim dokumentima OAK.

37.2. Parlamentarne istrage su zatvorene za javnosti, osim ako predsednik parlamentarnog nadzornog tela odredi drugačije, po svojoj oceni, ili nakon predloga i glasova proste većine članova parlamentarnog nadzornog tela.

37.3. Ako parlamentarno nadzorno telo ustanovi da je akcija OAK nezakonita, to telo može da pozove premijera da preduzme neophodne mere i da započne istragu o odgovornosti.

37.4. Premijer je obavezan da obavesti parlamentarno nadzorno telo o rezultatima svih istraga koje se sprovode u skladu s odredbama ovog člana.

37.5. U vršenju svoje funkcije, parlamentarno nadzorno telo moze da zatraži podatke od premijera, direktora OAK, ili bilo kojeg člana osoblja OAK-a. Radi unapređenja ove funkcije, parlamentarno nadzorno telo može narediti direktoru OAK-a da se lično pojavi pred tim telom i dostavi usmeni izveštaj u vezi aktivnosti OAK-a.


186

37.6. Tokom parlamentarnog nadzora koga obavlja parlamentarno nadzorno telo, poverljive informacije su dostupne, osim ako bi se njihovim otkrivanjem ugrozili nacionalni bezbednosni interesi povezani sa zaštitom izvora ili metodama u posebnom slučaju.

37.7. Ako Premijer ili direktor OAK odluči da uskrati informacije parlamentarnom nadzornom telu na osnovu navedenog clana 36. stav 5, on mora odmah o tome obavestiti u pisanoj formi parlamentarno nadzorno telo s obrazloženjem za uskraćivanje takvih podataka.

Član 38.

Obaveza parlamentarnog nadzornog tela na cuvanje tajnosti 38.1. Članovi parlamentarnog nadzornog tela imaju obavezu čuvanja tajnosti sto se

tiče podataka o službenim tajnama kojima su imali pristup na osnovu svojih ovlašćenja, što ostaje na snazi i nakon isteka njihovog članstva u parlamentarnom nadzornom telu. Sve povrede obaveza o čuvanju tajnosti podležu kažnjavanju kako je propisano u Članu 34. ovog zakona.

38.2. Parlamentarno nadzorno telo uspostavlja pisane procedure za zaštitu od neovlašćenog otkrivanja svih poverljivih informacija koje se dostavljaju parlamentarnom nadzornom telu.

POGLAVLJE VIII

ŽALBENI MEHANIZMI

Član 39. 39.1. Lica, institucije i treća strana imaju pravo na žalbu na OAK. 39.2. Žalbe se upućuju Instituciji ombudsmana Kosova (IOK). 39.3. Žalbama dostavljenim Instituciji ombudsmana Kosova ne prejudiciraju se prava

pojedinaca, institucija ili treće strane u traženju sudske odluku.

POGLAVLJE IX FINANSIRANJE

Član 40.

Pripremanje i odredba budžeta 40.1. Direktor OAK-a razvija i dostavlja premijeru, na odobrenje i za prosleđivanje

parlamentarnom nadzornom telu, predlog godišnjeg budžeta OAK, čiji se detalji smatraju poverljivim podacima.

40.2. Skupština Kosova stavlja na raspolaganje OAK godišnji budžet koji je dovoljan za vršenje svojih dužnosti i odgovornosti za zaštitu bezbednosti Kosova.


187

Član 41. Odgovornost za potrošnju

41.1. Direktor OAK-a je odgovaran za zakonsku potrošnju sredstava dodeljenih

OAK-u. 41.2. Direktor OAK ili osoba kojima je on delegirao ovu odgovornost, troše u skladu s

zakonima Kosova, iznos sredstava koja su dodeljena OAK-u, za bilo koju svrhu koja je neophodna u vršenju dužnosti i obaveza OAK.

Član 42.

Potrošnja u vanrednim okolnostima 42.1. U vanrednim okolnostima važnim za rad OAK, direktor OAK može da poveća

fond bez obzira na odredbe zakona o rashodu vladinih sredstava, osim ako je to specifično zabranjeno zakonom.

42.2. Ako direktor OAK izvršava ovlašćenje za vanredno trošenje sredstva kao što je već predviđeno, on mora da odmah usmeno prijavi tu potrošnju premijeru, a da zatim to obrazlozi u pisanoj formi u roku od 48 sati od potrošnje

POGLAVLJE X


Član 43. Prelazna raspodela sredstava

43.1. Uprkos odredbama člana 1. stav 6. i Poglavlja VII ovog zakona, Vlada donosi

posebne odredbe za pružanje odgovarajućih prostorija i finansijskih sredstava OAK-u po svom formiranju sve do tada dok se finansiranje OAK-a izvršava u skladu sa normalnim procedurama.

43.2. Vlada obezbeđuje takva finansijska sredstva neophodna za postavljanje i početno delovanje direktora i zamenika direktora OAK sve dok se takva finansijska sredstva namenski ne raspodele iz Konsolidovanog budžeta Kosova.

Član 44.

Prelazno funkcionisanje 44.1. Uz prethodnu saglasnost premijera, direktor OAK-a primenjuje zakone i

odredbe koji se primenjuju za kosovske vladine institucije do tog stepena dokle takva primena zakona nije nespojiva s odredbama ovog zakona. Takva primena se ne primenjuje više od šest (6) meseci nakon osnivanja OAK-a.

44.2. U očekivanju usvajanja i primene nadležnog zakonodavstva o zaštiti poverljivih informacija, direktor OAK-a izdaje uredbu kojim se privremeno uspostavlja sistem klasifikovanja informacija, mere zaštite ovih informacija, i obaveza radnog osoblja na zaštiti ovih bezbednosnih informacija.

44.3. . Stvaranje slobodnih radnih mesta koja proističu iz ovog zakona počinje dana kada ovaj zakon stupa na snagu, u skladu sa Članom 45.


188

44.4. Do odobrenja procedure za dodeljivanje bezbednosne dozvole kao što je izneto članom 14. ovog zakona, radno osoblje OAK može dobiti privremenu bezbednosnu dozvolu, koja važi do šest (6) meseci, pod uslovom da dostave upitnik za bezbednosnu dozvolu, čiji sadržaj ne otkriva očigledne osnove za odbijanje bezbednosne dozvole. Privremena bezbednosna dozvola se može obnoviti jednom, na period koji ne prelazi dodatnih šest meseci.

44.5. Član 44.4. ovog Zakona primenjuje se samo za pojedince koji se priključe OAK-u pre sprovođenja procedure za dodeljivanje bezbednosne dozvole.

Član 45.

Stupanje na snagu Ovaj zakon stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova. Zakon br. 03/l-063 21 Maj 2008 SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 30 / 15 JUNI 2008

Zakon Br. 03/L-089 nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o granicama opština,...

189

ZAKON Br. 03/L-089 NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O GRANICAMA

OPŠTINA, ZAKONA O KOSOVSKOJ AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU, ZAKONA O PROSVETI U OPŠTINAMA REPUBLIKE KOSOVA, ZAKONA O

SLUŽBENIM PRAZNICIMA U REPUBLICI KOSOVA, ZAKONA O OBAVEŠTAJNOJ AGENCIJI KOSOVA, ZAKONA O AZILU I ZAKONA O

INTEGRISANOM UPRAVLJANJU I KONTROLI GRANICE Skupština Republike Kosova, Na osnolvu ovlašćenja dobijenih po članu 65. Ustava Republike Kosova, Usvaja ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O GRANICAMA OPŠTINA,

ZAKONA O KOSOVSKOJ AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU, ZAKON O PROSVETI U OPŠTINAMA REPUBLIKE KOSOVA, ZAKON O SLUŽBENIM

PRAZNICIMA U REPUBLICI KOSOVA, ZAKON O OBAVEŠTAJNOJ AGENCIJI KOSOVA, ZAKON O AZILU I ZAKONA O INTEGRISANOM

UPRAVLJANJU I KONTROLI GRANICE

Član 1. Sledeći čanovi: a) Član 19. Zakona o administrativnim granicama opština br. 03/L-041 b) Član 32. Zakona o Kosovskoj agneciji za privatizaciju br. 03/L-067 c) Član 17. Zakona o prosveti u opštinama Republike Kosova br. 03/L-068 d) Član 9. Zakona o službenim praznicima u Republici Kosova br. 03/L-064 e) Član 45. Zakona obaveštajnoj agenciji Kosova br. 03/L-063 f) Član 73.1. Zakona o azilu br. 03/L-066 i g) Član 39. Zakona o integrisanom upravljanju i kontroli državne granice br. 03/L-

065 h) biće zamenjeni kao sledeće: „Ovaj zakon stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova“.


190

Član 2. Ovaj Zakon stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova. Zakon br. 03/L-089 13 Juni 2008 SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 31 / 15 JUNI 2008

Zakon Br. 03/L-132 o državnom protokolu Republike Kosovo

191

ZAKON Br. 03/L-132 O DRŽAVNOM PROTOKOLU REPUBLIKE KOSOVO

Sadržaj Poglavlje I: ................................................................................................................................................. 191 Poglavlje II:................................................................................................................................................ 193 Poglavlje III: Simboli republike ................................................................................................................. 195 Poglavlje IV: Zvanična ceremonija najviših državnih organa .................................................................... 196 Poglavlje V: ............................................................................................................................................... 202 Poglavlje VII: Glavne zvanične ceremonije ............................................................................................... 208 Skupština Republike Kosovo, U skladu sa članom 65. (1) Ustava Republike Kosovo; U cilju uspostavljanja zakonskih pravila o državnom protokolu Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O DRŽAVNOM PROTOKOLU REPUBLIKE KOSOVO

Član 1

1. Ovim zakonom se u Ministarstvu spoljnih poslova formira Kancelarija državnog protokola koja ima za zadatak: 1.1. organizovanje i realizaciju svih protokolarnih angažovanja predsednika,

predsednika Skupštine, premijera i ministra spoljnih poslova, za celokupnu njihovu delatnost unutar i izvan zemlje.

1.2. koordiniranje protokolarne delatnosti Vlade i titulara visokih centralnih institucija;

1.3. koordiniranje i sprovodjenje programa poseta stranih delegacija visokog nivoa. 2. Delatnost Kancelarije državnog protokola reguliše se posebnim zakonskim i

podzakonskim aktima.

POGLAVLJE I

Član 2 Državni protokol

1. Državni protokol predstavlja institucionalni sažetak kriterijuma koji regulišu svaki

aspekat formalne i neformalne prirode zvaničnih odnosa. Državni protokol je


192

nadležna kancelarija koja utvrđuje i tretira protokoll i način organizovanja zvanične ceremonije u Republici Kosovo.

2. Državni protokol vrši dužnosti sprovođenja zvaničnih ceremonija i protokolarne delatnosti predsednika Republike, predsednika Skupštine, premijera i Ministarstva spoljnih poslova o njihovoj delatnosti u zemlji i van nje.

Član 3

Nadležnosti državnog protokola 1. Državni protokol obavlja sledeće funkcije:

1.1. precizno primenjuje redosled zvaničnih rangova Republike Kosovo i diplomatskih misija, i utvrđuje ga u posebnim slučajevima koji nisu predviđeni ovim zakonom. Osnovni kriterijum za funkcionisanje ove strukture je poštovanje zvaničnog ranga.

1.2. organizuje i prati ceremonije dočeka i praćenja stranih delegacija ranga: predsednika, premijera, predsednika Skupštine i ministra spoljnih poslova, u saradnji sa kabinetom predsednika, premijera, predsednika Skupštine i ministra spoljnih poslova, izrađuje program njihove posete i odgovoran je za njegovo sprovođenje.

1.3. priprema protokol zvaničnih državnih poseta van zemlje za predsednika, predsednika Skupštine, premijera, i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo. Državni protokol u saradnji sa kosovskim diplomatskim predstavništvima i sličnom institucijom prijemne države, izrađuje program posete gore navedenih ličnosti.

1.4. odgovoran je za organizovanje ceremonije za zvanične praznike, državne i lokalne spomen akademije, u slučajevima kada su one jubilarne i kada se za njihovo organizovanje odlukom Vlade Republike Kosovo osniva državna komisija u kojoj učestvuje i državni protokol.

1.5. utvrđuje način upotrebe državnih simbola, zastave, himne, grba i drugih zvaničnih obeležja prema Zakonu o upotrebi državnih simbola Republike Kosovo.

1.6. koordinira susrete predsednika republike, predsednika Skupštine, premijera, ministra spoljnih poslova i ostalih ministara sa diplomatskim predstavnicima akreditovanim u Republici Kosovo.

2. Centralne ili lokalne institucije kao i ostala diplomatska predstavništva Republike Kosovo su obavezna da pruže državnom protokolu tražene informacije kada su one neposredno vezane ili ne, sa njegovom aktivnošču sa normama državnog protokola, bečkih konvencija o „diplomatskim odnosima“, i „konzularnim odnosima“ kao i u primenjivanju reciprociteta.

Član 4

Ostale protokolarne kancelarije 1. Centralne i lokalne institucije Republike Kosovo imaju svoje osobenosti i

specifičnosti u sprovođenju zvaničnog protokola. U okviru istih funkcionišu odgovarajuće kancelarije protokola koje tretiraju neposredno protokolarne i ceremonijalne prakse njihovih titulara.


193

2. Kancelarija državnog protokola održava tesne veze sa protokolarnim kancelarijama centralnih i lokalnih institucija, saopštava protokolarne prakse, razmenjuje informacije, orgnaizuje konsultativne susrete i služi kao centralna struktura unifikacije protokolarnih praksi u Republici Kosovo.

3. Relevantne kancelarije u okviru dražnih institucija su odgovorne za zvanične aktivnosti relevantnih titulara, svakodnevni život njihovog formalnog ili neformalnog karaktera, kretanja u okviru teritorije Kosova, inauguracije, dočeci i posete, susreti i razne javne manifestacije.

4. Protokol Skupštine je odgovoran za sprovođenje interne ceremonije ove institucije, palamentarnih aktivnosti, i regulisanja raznih aspekata odnosa sa diplomatskim telom, javnim odnosima institucija i susretima poslanika sa stranim delegacijama.

5. Protokol Ministarstva sigurnosnih snaga ima nadležnost organizovanja respektivnih vojnih ceremonija u okviru ove institucije i vojnih odeljenja, u skladu sa osnovnim normama državnog protokola Republike Kosovo i vojnim važećih pravilnicima.

POGLAVLJE II

Član 5

Diplomatska ceremonija

1. Diplomatski ceremonijal utvrđuje: 1.1. protokolarne odnose između Republike Kosovo: i drugih država; 1.2. pravila, administrativne prakse i prednosti koje uživaju diplomatska

predstavništva na Kosovu u skladu sa Zakonom o statusu, imunitetu i privilegijama diplomatskih misija i u skladu sa Bečkim konvencijama o diplomatskim odnosima i konzularnim odnosima;

1.3. bilatelarnim i multilateralnim sporazumima na bazi reciprociteta. 2. Diplomatska ceremonija sažima formalnosti koje se poštuju za dolazak i odlazak

diplomatskih funkcionera sa Kosova, posebnosti njihovog statusa, imunitet, privilegije diplomatskog tela, modalitete njihovog obezbeđenja. Isključiva je dužnost državnog protokola da upravlja i poštuje ovaj značajan postupak.

Član 6

Podnošenje akreditiva pedsedniku Republike 1. Državni protokol obaveštava relevantnu ambasadu o datumu, satu i mestu

podnošenja akreditiva predsedniku Republike, od strane novog ambasadora. 2. On prati ambasadora u jednu odaju za poseban doček, u kojoj ambasador potpisuje

Knjigu prijaktelja i ostaju nekoliko trenutaka u kratkom razgovoru. Zatim ga direktor protokola vodi u glavnu salu u kojoj se održava ceremonija.

Član 7

Veze sa Ministarstvom spoljnih poslova i centralnim institucijama 1. Diplomatska predstavništva održavaju veze sa državnom administracijom

Republike Kosovo preko Ministarstva spoljnih poslova. O susretima koje žele da


194

imaju sa državnom adminsitracijom, i koji se odnose na dvostrane odnose ili pitanja od zajedničkog interesa, predhodno treba da obaveste državni protokol i relevantnu direkciju u Ministarstvu spoljnih poslova.

2. Diplomate, specialisti i strani eksperti mogu neposredno komunicirati sa svojim kosovskim kolegama u državnoj administraciji, kada se radi o društvenim odnosima, kurtuazije, ili posebnim problemima među ekspertima.

3. Diplomatska predstavništva akreditovana u Republici Kosovo, za svečani doček prilikom zvaničnog i spomen praznika i za svaku prazničnu, političku, naučnu delatnost koju organizuju, pozivnice upućene predsedniku Republike, predsedniku Skupštine, premijeru, ministru spoljnih poslova, trebaju predati državnom protokolu. To je institucija koja je odgovorna za njihovu raspodelu, na destinaciju. Ministri, po pravilu, ne učestvuju na dočecima bez poziva državnog protokola.

Član 8

Otvaranje novog diplmatskog predstavništva

Strani zvaničnik koji dolazi na Kosovo za otvaranje diplomatskog predstavništva može biti njen diplomata ili neki drugi diplomata zadužen tim zadatkom. Po dolasku on se susreće u Ministarstvu spoljnih poslova sa relevantnom direkcijom i državnim protokolom, koje informiše o cilju svoje misije.

Član 9 Pomoć diplomatama

1. Državni protokol pomaže diplomatskoj misiji u raznim pitanjima. U dozvoljenom

okviru pomaže diplomatama i njihovim porodicama od dana njihovog dolaska do dana njihovog udaljavanja.

2. Relevantna kancelarija za protokol obaveštava diplomate o najprikladnijim mestima za stanovanje, za trgovanje, učenje jezika, putovanje, umetničke aktivnosti, zdravstvenu službu, škole za obrazovanje dece i ostale preporuke prema njihovom zahtevu.

3. Državni protokol služi za podršku pitanjima koja strana predstavništva imaju sa ostalim kosovskim javnim i privatnim institucijama i sa posebnim licima.

Član 10

Učešće na zvaničnim i memorijalnim ceremonijama 1. Šef predstavništva se odmah po dolasku obaveštava verbalnom notom u kojoj su

istaknuti zvanični i memorialni praznici i raspored rada kancelarija javne administracije.

2. Diplomatska misija poziva se da učsetvuje na ovim glavnim zvaničnim i memorijalnim ceremonijama koje su utvrđene u zakonu o zvaničnim praznicima Republike Kosovo.


195

Član 11 Okončanje dužnosti i odlazak šefa misije

1. Kada šef predstavništva odlazi definitivno iz Republike Kosovo, on/ona predhodno

obaveštava verbalnom notom Ministarstvo spoljih poslova o svom odlasku, kao i o imenu diplomate koji će ga zameniti u upravljanju misijom kao otpravnik poslova.

2. Državni protokol mu/joj pruža potrebnu pomoć za realizovanje oproštajnih susreta sa predsednikom Republike, premijerom, ministrom spoljnih poslova i ostalim ličnostima za koje on izrazi želju da se susretne.

Član 12

Smrt diplomate 1. Čim Ministarstvo spoljnih poslova bude informisano od diplomatskog

predstavništva o smrti šefa predstavništva ili nekog drugog diplomate pruža svoju pomoć i saradnju u obliku asistencije i orijentisanja.

2. Relevantna direkcija priprema pismo sa saučešćem, koje će ministar spoljnih poslova uputiti porodici preminulog diplomate, kao i telegram saučešća koji će se uputiti Ministarstvu spoljnih poslova države pokojnog.

3. U slučaju smrti diplomate Republike Kosovo preminulog na dužnosti, njegov/njen će se kovčeg dočekati na aerodromu od strane državnog protokola, i ostalih predstavnika ministarstva spoljnih poslova. Povorka polazi od Ministarstva spoljnih poslova i njegove troškove namiruje institucija.

Član 13

Državna zastava u diplomatskim predstavništvima 1. Strana diplomatska predstavništva akreditovana na Kosovu mogu isticati svoju

državnu zastavu na zgradi ili teritoriji sedišta. 2. Oni trebaju isticati kosovsku državnu zastavu uporedo sa njihovom zastavom samo

u slučajevima kada tamo u posetu ode predsednik Republike Kosovo. Zastava ostaje podignuta do odlaska državnog poglavara.

POGLAVLJE III

SIMBOLI REPUBLIKE

Član 14

Glavni predstavnički simboli Republike Kosova su zastava, himna i grb Republike Kosovo. Upotreba simbola na Kosovu uređuje se Zakonom o upotrebi državnih simbola Republike Kosovo.

Član 15 Državna zastava

1. Isticanje državne zastave je opšte pravo u Republici Kosovo. Njegove dimenzije su

orijentacione, i izražene su fiksirano u razmeri 1:1,4. Kada se zastava ističe na


196

visini od 10 m iznad zemlje, preporučuje se promer ne veći od 350cm x 490cm. U slučajevima kada se ističe na balkonu ili do 10 m visine sugeriše se promer 200cm x 280cm. U zatvorenim prostorijama (sale, kancelarije) preporučuje se 1.07 x 1.50 i 150cm x 210cm na koplju dugom 2.5 m, u zavisnosti od prostora. Stona zastava treba da je promera 16 x 23cm.

2. Na otvorenom prostoru državna zastava Republike Kosovo stoji podignuta nad ili pored sedišta centralnih i lokalnih vladinih institucija, na graničnim prelazima kao i u diplomatskim predstavništvima Republike Kosovo (dvadesetičetiri) 24 sati i neposredno osvetljena u toku noći. U slučaju zvaničnih i memorijalnih praznika zastava se ističe i na drugim mestima uz ovlašćenje premijera, za državne događaje, ili predsendika opštine, za lokalne događaje.

Član 16

Ceremonija podizanja i spuštanja zastave

1. Prilikom ceremonije spuštanja ili podizanja zastave, ili njene svečane smotre, prisutni zauzimaju stav sledeći pogledom kretanje zastave.

2. Vojna lica pozdravljaju vojnim pozdravom u pravcu zastave. Kada se zastava ne vidi stav mirno zauzima grupa. Prisutni stranci zauzimaju stav mirno.

Član 17

Državna himna Državna himna izvodi se uvek uz prisustvo državne zastave. Intoniranje himne u zvaničnim i memorijalnim ceremonijama utvrđuje se Zakonom o upotrebi državnih simbola Kosova.

Član 18 Republički grb

1. Upotreba republičkog grba isključivo je pravo državnih organa. Dimenzije

republičkog grba su orijentacione i odražavaju se u odnosu 1:1.5. 2. Zvanično se priznaju i grbovi raznih nivoa lokalne vlasti, javnih ustanova,

prepoznatljivi znakovi raznih oružja vojske, policije i univerziteta usvojenih od strane Državnog protokola.

3. Upotreba i postavljanje grba Republike Kosovo utvrđuju se Zakonom o upotrebi državnih simbola Kosova.

POGLAVLJE IV

ZVANIČNA CEREMONIJA NAJVIŠIH DRŽAVNIH ORGANA

Član 19 Opšta pravila

1. Rangovi predsednika Republike, predsednika Skupštine, premijera, i ministra

spoljnih poslova, zbog funkcija koje imaju, uloga koje igraju i dužnosti koje izaberu, razlikuju se u prednostima i ceremonijalnim privilegijama.


197

2. Ceremonije na kojima učestvuju ovi autoriteti organizuju se prema specifičnostima aktivnosti od strane državnog protokola, njihovih kancelarija za internim protokol, raznih institucija, ministarstva, opštinskih organa.

3. Priprema aktivnosti se predhodno izvodi. Organizatori imaju za zadatak da obaveste državni protokol kada na ceremoniji učestvuju i strane ličnosti, u periodu kračem od najmanje jedne do dve nedelje pre određenog datuma. Oni su primorani da informišu o cilju, potpunom programu aktivnosti, načinu organizovanja, preduzetim merama, spisku pozvanih, određenom vremenu i mestu.

4. Državni protokol se prethodno upoznaje o svakom kretanju glavnih ličnosti, predsednika, predsednika Skupštine i premijera van zemlje. Posete se koordiniraju na način da ne budu sva trojica istovremeno van zemlje.

5. Predsednik Republike, premijer i predsednik Skupštine izvode posete visokog nivoa van zemlje. Državni protokol se bavi zvaničnim postupkom za organizovanje posteta, od pripreme do njegovog okončanja. U funkciji ovog programa, sarađuje se sa relevantnim kabinetima.

6. Ceremonija dočeka kolege izvodi se na aerodromu, ili u sedištu visoke ličnosti. To se predhodno utvrđuje razgovorima između državnog protokola i protokola strane stranke. Ceremonija se obavlja prema šemama usvojenim o državnom protokolu.

Član 20

Predsednik/ca Republike 1. Predsidenik Republike zastupa najviši državni autoritet na Kosovu, što je izraz

narodnog jedinstva. Obavljanje njegovog mandata je sve vreme propračeno posebnom ceremonijom za sve zvanične i nezvanične životne aspekte i njegove aktivnosti.

2. Na raznim dočecima i državnim praznicima proslavljenim od strane diplomatskih predstavništava akreditovanih na Kosovu, predsednik Republike učestvuje samo u slučajevima kada smatra da je veoma opravdana i značajna njegova prisutnost. Prisutnost predsednika je nagoveštena od strane državnog protokola.

3. Obavezuju se sve institucije Republike Kosovo da u svojim prostorijama postave sliku Predsednika. Minimalan promer treba biti 40 X 60 cm.

Član 21

Ceremonijal početka obavljanja dužnosti predsednika Republike 1. Ceremonija početka obavljanja dužnosti Predsednika Republike odvija se kao

jedna celina, izdvojena na dva glavna momenta, u sali Skupštine i u rezidenciji Predsednika.

2. Na određeni dan na sednici Skupštine Kosova, osim poslanika mogu učestvovati I ostale strane zvanice i titulari diplomatskih predstavništva. Protokol skupštine upravlja ceremonijom u skupštinskoj sali.

3. Izvodi se državna himna Kosova. Predsednik Skupštine poziva predsednika da održi pozdravnu reč pred Skupštinom.

4. Posle skupštine Kosova, predsednička ceremonija se sledi u Rezidenciji predsednika.


198

Član 22 Prva dama

1. Supruga predsednika Republike uživa status prve dame u zemlji. 2. Na ceremoniji na kojoj učestvuju samo predsednik, prva dama se nalazi na

njegovoj desnoj strani. Na počasnim ceremonijama na kojima se izvodi državna himna stoji zajedno sa prvom prijateljskom damom, tri koraka posle oba predsednika. U sredinami formalnih dočeka, u slučajevima kada postoji jedan počasni pozvani, predsednik kreče prvi, zajedno sa suprugom počasnog pozvanog, a prva dama pravi društvo počasnom pozvanom i ulazi druga posle Predsednika.

3. Punoletni članovi porodice predsednika koji žive sa njim uživaju protokolarni status jednak statusu savetnika predsednika, dok oni koji ne žive zajedno sa njim, jednak satatusu savetnika ministra. Ovaj status važi samo kada učestvuju pozvani na formalnim aktivnostima, zajedno sa predsednikom. U drugim slučajevima, kao i maloletni srodnici, ne uživaju protokolarni status.

4. Ako je predsednik neoženjen ili udovac, ni jedan od članova njegove porodice ne može da zastupa ili odigra ulogu prve dame. U zvaničnoj delatnosti, predsednik Republike se predstavlja bez pratnje. Na svečanim ceremonijama ili uslovima kada putuje van glavnog grada ili van zemlje predsednik Republike može biti u pratnji nekog drugog člana porodice po želji, ali ne ranga prve dame. Pratioc predsednika uživa u svim slučajevima pravo posebnog protokola.

Član 23

Predsedništvo 1. Predsedništvo je sedište zvanične aktivnosti predsednika Republike Kosovo. Na

ulasku u Predsedništvo nalaze se u počasnom položaju dva počasna stražara, u ceremonijalnoj uniformi.

2. Kada prolazi predsednik, prisutni, bolo pozvani ili saradnici ustaju i odgovaraju na njegov pozdrav. I oni koji se lično poznaju sa predsednikom, svaki mu se obrača sa „g. Predsedniče“. Supruzi Predsednika se obračaju sa gđo. (sledi prezime).

3. Predsidnik Republike ima pravo da drži zastavu raspoznavanja kao poseban znak identifikovanja stepena hijerarhije, i autoriteta ovog ranga da upravlja i komanduje. U kancelariji predsednika iza njegovog sedišta stoje dve zastave, na desnoj strani državna zastava, a na levoj strani identifikaciona zastava predsednika.

4. Internim protokolom predsednika upravlja šefa protokola predsednika. On je odgovoran za svakodnevne susrete koji se obavljaju u kancelariji predsednika, kretanja i aktivnosti na teritoriji Kosova, u skladu sa državnim protokolom.

5. Ako je neophodna pratnja ministara za predsednika Republike to se obavlja samo posle zahteva predsednika, koji prodnosi predsedništvo kabinetu Premijera.

6. Za doček i pračenje predsednika Republike postavlja se crveni tepih na ulasku u sali osoba od posebnog značaja, na aerodromu i ulasku u avion. Protokol Predsedništva obavlja sve formalnosti oko potrebnih dokumenata, pre odlaska i povodom njegovog dolaska.


199

Član 24 Dočeci u Predsedništvu

1. U slučaju posete jednog predsednika države, premijera ili nekog drugog posetioca,

predsednik Republike, ga dočekuje u sedištu Predsedništva ili u nekom drugom vladinom sedištu.

2. Predsednik Republike dočekuje prijatelje visokog nivoa, i u drugim sredinama, kao što je rezidencija predsednika. U njima se mogu odvijati iste počasne ceremonije. Za kolegu predsednika se postavlja prema prilici kuruazni doček za državni ručak ili večeru.

3. U slučajevima kada se predsednik Republike, susretne sa posetiocima nivoa premijera, doček se vrši u holu predsedništva, a za ministarski nivo, nivo državnog sekretara, ili ostale autoritete istog ranga, doček se obavlja unutra u sali susreta.

Član 25

Ceremonijal u Skupštini 1. Skupština je zakonodavni organ Republike Kosovo. Kao takav on uživa pravo

posebne ceremonije, u svojoj zvaničnoj aktivnosti. Nadležnosti za obuku i za sprovođenje ove ceremonije na teritoriji Skupštine, ima skupštinska kancelarija za protokol.

2. Protokol skupštine, upravlja ceremonijom Skupštine. Njegove dužnosti su utvrđene u internom pravilniku Skupštine.

3. Protokol Skupštine organizuje, prati i programira ceremonije dočeka i pračenja, kao i sve protokolarne prakse, tokom poseta stranih delegacija parlamentarnim međudržavnim institucijama.

4. Državni protokol u saradnji sa protokolom Skupštine koordinira susrete predsednika Skupštine sa delegacijma na nivou predsednika, premijera, ministra spoljnih poslova koji posećuju našu zemlju i novih ambasadora koji uručuju kredencijalna pisma. Susreti podpredsednika Skupštine, predsednika parlamentarnih grupa, predsednika skupštinskih komisija i poslanika koordiniraju se od protokola Skupštine.

5. Protokol Skupštine izrađuje zvanične pozivnice i telegrame predsednika Skupštine upučene njegovim kolegama i titularima raznih međudržavnih organizacija i institucija i prosleđuje ih državnom protokolu.

6. Prati konzularne prakse diplomatskih predstavništava, akreditovanih u Republici Kosovo, o posetama skupštinskih delegacija, za upučivanje pozivnica i telegrama čestitki i izrađuje spisak učesnika na zvaničnim susretima i dočecima predsednika Skupštine.

Član 26

Predsednik Skupštine

1. Predsednik Skupštine je drugi autoritet po redosledu prednosti u Republici Kosovo. Predsednik Skupštine ima pravo na posebni ceremonijal u njegovoj zvaničnoj i nezvaničnoj delatnosti. Na ulasku kancelarije predsednika Skupštine


200

stoje dva počasna stražara. Svako se njemu obraća sa „g. predsedniče Skupštine“. 2. Supruga predsednika Skupštine uživa protokolaran status tokom dočeka i

aktivnosti kada je pozvana zajedno sa suprugom, u zemlji i van nje, ili sama, tokom organizovanja raznih društvenih, humanitarnih aktivnosti kao i u diplomatskim misijama. Supruzi predsednika skupštine se svako obrača sa gđa. (sledi prezime).

3. Kada predsednik Skupštine učestvuje u javnim aktivnostima, zajedno sa predsednikom Republike, stoji desno od njega, osim u drugačije određenim slučajevima.

Član 27

Premijer 1. Premijer, kao najviši rang izvršne vlasti na Kosovu, ima pravo na posebnu

ceremoniju u svim posebnim i nezvaničnim životnim aspektima njegove aktivnosti. Svako se obraća premijeru sa „ g. premijeru“

2. Suprug/a premijera je javna ličnost i ima pravo da organizuje prijeme i organizuje razne društvene, humanitarne, aktivnosti i sa predstavnicima diplomatske misije. Gospođi premijera se svako obrača sa gđo (sledi prezime).

3. U slučajevima kada predsenik Republike je neoženjen ili udovac, supruga premijera dobija sve privilegije prve dame u zemlji, do promene porodičnog statusa predsednika, ali njen zvanični naziv nije prva dama.

4. Supruga premijera prati supruga u posetama koje obavlja, učestvuje, prema želji, u aktivnostima i ceremonijama koje se odvijaju, ali ne na zvaničnim susretima. Tokom toga, ona uživa pravo jednog posebnog protokolarnog programa.

5. Punoletna deca premijera, koji žive sa njim, kada učestvuju pozvani na raznim formalnim ceremonijama, izjednačuju se sa rangom savetnika premijera. U drugim slučajevima ili kada su mlađe starosne dobe ne uživaju protokolaran status.

Član 28

Zakletva Vlade 1. Ceremonija zakletve nove Vlade odvija se u Skupštini Republike Kosovo, osim

poslanika prisustvuju pozvani iz glavnih institucija države, akreditirano diplomatsko telo na Kosovu, istaknute ličnosti nauke, kulture i umetnosti, poglavari verskih zajednica: islamske, katoličke i pravoslavne zajednice, kao i drugi istaknuti predstavnici društva u Republici Kosovo.

2. Vlada predsedavana od strane premijera sedi na mestu određenom po redosledu u vladinoj listi. Ceremoniju otvara predsednik Skupštine. Ulazi predsednik Republike i zauzima određeno mesto. Svi prisutni ustaju na noge. Izvodi se državna himna.

3. Posle zakletve nova se Vlada sastaje u sedištu Ureda premijera, na prvoj inaugurativnoj sednici, i Premijer pozdravlja svakog ministra za uspešan početak obavljanja dužnosti.

4. Povodom početka obavljanja dužnosti, premijer održava u jednom od sedišta Vlade, jedan doček za diplomatsku misiju. Pozivaju se svi šefovi predstavništva,


201

akreditovani na Kosovu, i ostale ličnosti. Spisak se sastavlja od strane Ureda prmeijera. Organizovanje aktiovnosti obavlja državni protokol.

Član 29

Ured premijera 1. Na ulasku u sedište Ureda premijera nalaze se dva počasna stražara sa

ceremonijalnom uniformom drugačijom od uniforme Predsedništva. 2. Rang premijera ima pravo da drži osobenu zastavu kao poseban znak koji

identifikuje stepen hijerarhije, i autoriteta ovog ranga za upravljanje i komandovanje. U Uredu premijera, iza njegovog sedišta nalaze se dve zastave, na desnoj strani je državna zastava, a na levoj osobena zastava Ureda premijera.

3. Premijer prisustvuje raznim prijemima koji se organizuju od strane diplomatskih misija akreditovanih na Kosovu. U nemogućnosti učešća, premijer šalje u ove aktivnosti jednog od njegovih glavnih predstavnika.

4. Protokolom Ureda premijera upravlja šef protokola, On je dgovoran za prijeme i pračenja koje se obavljaju u Uredu premijera, kretanja i aktivnosti koja se vrše na teritoriji Kosova, u skladu sa državnim protokolom.

Član 30

Doček u Uredu premijera 1. U svom sedištu premijer Republike Kosovo, dočekuje i isprača vizitore, prema

jednom ranije usvojenom programu. Poglavara strane države dočekuje i prati do vozila, a kolegu do ulaska u sedište. Zvaničnim ceremonijama sa stranim gostima upravlja državni protokol.

2. Dva sata pre dolaska, podiže se na određenom mestu iznad ulaska, zastava prijateljske države levo od kosovske zastave. Zastave obe zemlje se postavljaju u sali susreta, ili malih promera, na stolu za zvanične razgovore.

3. Na zvaničnim posetama odvija se počasna ceremonija. Ona se može odvijati na aerodromu, u sedištu premijera, ili u nekom drugom sedištu Vlade, prema utvrđenoj šemi.

4. Kod nezvaničnih poseta ne izvodi se počasna ceremonija. Premijer dočekuje prijateljskog posetioca na ulasku u sedište premijera. Zavisno od prilike, zajedno sa premijerom, dočekuju dva-tri njegova zvanična pratioca, lica zadužena za protokol, štampu, i prevodioce.

5. Premijer Republike Kosovo, dočekuje prijatelje visokog nivoa kao predsednike država, i strane Premijere i u ambijentima Rezidencije predsednika i sa drugim vladinim sedištima. Na njima se može voditi ista počasna ceremonija. Premijer postavlja, za prijatelje, u zavisnosti od prilike, zvanični ručak ili večeru.

6. U slučajevima kada se premijer sastaje sa stranim posetiocima na nivou ministara, državnog sekretara, ili autoriteta istog nivoa sa njima, njihov doček se obavlja u sali susreta.


202

Član 31 Dočeci u Ministrstvu spolnjih poslova

1. Ministarstvo spoljnih poslova organizuje sa diplomatskom misijom razne dočeke,

uključujući u to, prema prilici, i kosovske ličnosti političkog i socijalnog života. 2. Njeni glavni rukovodioci učestvuju, po zadatku, na mnogim dočecima i društvenim

zvaničnim i privatnim aktivnostima, kada su pozvani od autoriteta organizatora, i kada na njima učestvuju predstavnici diplomatske misije ili strane delegacije koje se nalaze u poseti na Kosovu.

3. Ministar spoljnih poslova zajendo sa suprugom ima pravo da organizuje diplomatske dočeke i aktivnosti prema momentu i ciljevima koje traži da realizuje preko njih. To se utvrđuje u skladu sa političkim ciljevima koje je on sam usvojio.

4. Prvi doček ministra spoljnih poslova se održava čim započne zvanična dužnost. Doček se obavlja u okviru zvaničnog rasporeda samo za šefove diplomatskih predstavništva, ili van zvaničnog rasporeda ako su pozvani zajedno sa suprugama.

POGLAVLJE V

Član 32

Posete i susreti

1. Državni protokol Republike Kosovo predviđa sledeće vrste poseta: 1.1. državne (samo za predsednika države); 1.2. zvanične; 1.3. radne; 1.4. kurtoazije, privatne.

2. Međudržavne posete i susreti predsednika, predsednika skupštine, premijera i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo se organizuju putem diplomatskih kanala i vrše se uz pomoč državnog protokola.

3. Pozivi se trebaju uputiti od predsednika Republike, predsednika Skupštine, premijera, ministra spoljnih poslova, njihovih stranih kolega tokom susreta koje mogu imati sa njima, ili i zvaničnno preko diplomatskih predstavnika.

4. Pozivnice se dostavljaju preko državnog protokola. 5. Stranke se usaglašavaju putem diplomatskih kanala o vremenu posete, kao i o

njenoj dužini. 6. Kada je predsednik delegacije predsednik države, predsednik Skupštine, premijer

ili ministar spoljnih poslova, u sredstvima informisanja se daje kratka životna biografija i njegova delatnost, uz koju je priložen i kratak sažetak istorijatat odnosa između dveju zemljama.

7. Nekoliko dana pre datuma određenog za dolazak delegacije, izrađuje se konačan program posete. U programu se predviđa način dočeka i ispračaja, sastav delegacija, razvoj i format razgovora, sporazumi, ako ima takvih, susreti sa ličnostima zemlje, poseta raznim kulturno – istorijskim centrima, podaci o mestu i njenoj klimi.

8. Izrada programa se vrši tesno sarađujući sa diplomatskim predstavništvom zemlje odakle dolazi delegacija. Diplomatskim predstavništvima se daje jedna kopija konačnog programa, nekoliko dana pre stizanja delegacije.


203

Član 33 Doček stranih delegacija na visokom nivou

1. U slučaju državnih i zvaničnih poseta uvek se izvodi potpuna ceremonija dočeka sa

počasnom stražom i izvođenjem državne himne. 2. Strana delegacija na nivou predsednika države, predsednika Skupštine, premijera,

Generalnog sekretara OUN-a i NATO-a, predsednika SE-e, i istog ranga kao oni, dočekuju se relevantnom ceremonijom na prištinskom aerodromu, ili u sedištu autoritata koji ga je pozvao. To se fiksira u programu posete i predhodno se usvaja od ličnosti Republike Kosovo.

3. Ličnosti Republike Kosovo se prezentiraju od autoriteta Republike Kosovo, a diplomatsko osoblje prezentira relevantni ambasador.

4. Kada delegaciju predvodi ministar odbrane, ceremonija se odvija u ambijentima Ministarstva sigurnosnih snaga, ili u vojnom odeljenju več ranije utvrđenom prema programu.

5. Kada se predsednik delegacije premijer i susreču se sa predsednikom, ovaj zadnji u pratnji je ministra spoljnih poslova, a u njegovoj odsutnosti u pratnji je zamenika ministra spoljnih poslova.

6. U svim slučajevima poseta delegacija na nivou predsednika države, premijera, i ministra spoljih poslova poziva se kosovski ambasador akreditovan u zemlji odakle dolazi delegacija, i postavlja se drugi po redu u spisku kosovske delegacije, osim u slučajevima kada u njoj učestvuju dve od gore navedenih ličnosti.

7. Za vreme kada visoki gost boravi na Kosovu, u sedištu gde je on smešten ističe se njegova državna zastava, koja stoji razvijena do odlaska gosta.

8. Strana delegacija, tokom poseta koje vrši drugim kosovskim gradovima u pratnji je jedne visoke ličnosti, koga je još ranije odredio državni protokol. U tim slučajevima delegaciji poželi dobrodošlicu predsednik opštine i ostali autoriteti lokalne uprave. Pračenje delegacije se obavlja na isti način i od istih lica koji i dočekuju.

Član 34

Koriščenje sale za lica od posebnog značaja na aerodromu

1. Sala za lica od posebnog značaja na Prištinskom aerodromu sastoji se od dve ili više prostorija. Korišćenje prostorija sale (za lica od posebnog značaja) aerodroma uređuje se posebnim podzakonskim aktom od strane Ministarstva spoljnih poslova.

2. Korišćenje sala za lica od posebnog značaja vrši se bez mimoilaženja bezbednosne kontrole prtljaga i lica. Ova kontrola se isključuje samo za nivo predsednika, predsednika Skupštine, premijera, ministra spoljnih poslova, ministre i njihove strane homologe. Svaka druga osoba koja koristi salu za lica od posebnog značaja i svaka delegacija uopšte, podležu procedurama kontrole.

Član 35

Razgovori 1. Zvanični razgovori među dvema delegacijama se vodi za stolom, koji se još ranije

sprema. Delegacije zauzimaju mesto jedan naspram druge, prema rangu. U centru


204

se nalazi predsednik delegacije. Na stolu su postavljaju male državne zastave. Domačini zauzimaju mesto tako što su leđima okrenuti od prozora, ili naspram ulaza, a prijatelji preko puta njih. Mogu se postaviti i i velike državne zastave.

2. Ukoliko je susret formalnog ili karaktera kurtuazije i neravnomernog ranga, odvija se u jednom salonu za doček.

3. Susreti obostranih visokih ličnosti se vodi za pravouglim stolom, one trostrane za stolom u formi U, sa primačom delegcijom u centru, i ako su četiri delegacije koristi se četvorougaoni sto.

4. Ako ima pet ili više delegacija, koristi se ovalni ili pravougaoni sto, gde se primača delegacija nalazi u njenom uskom delu. U slučajevima kada je potrebno da se evidentira formalna ravnopravnost učesnika i da se izbegne hijerarhijska pozicija predsedavanja susretom, onda se koristi četvorougaoni ili okrugli sto.

5. Tokom svih vrsta razgovora dozvoljava se početno učešće medija i vrše se zvanične fotografije delegacija ili njihovih predsednika. Razgovorima mogu prisustvovati i sekretari za vođenje stenografskih beleški.

Član 36

Potpisivanje sporazuma 1. Potpisivanje sporazuma dve ili više stranaka je svečan trenutak, koji traži poseban i

pažljiv protokol. Ceremonija treba da poštuje ova osnovna pravila: 1.1. sto za potpisnike treba da je odgovarajuče veličine, gde svi sedaju sa njene

iste strane; 1.2. autoritet prijema postavlja prijatelja sa svoje desne strane. Ako ih je više od

dvoje domačin se nalazi u sredini; 1.3. na stolu se još ranije postavljaju dosijei sporazuma i penkala; 1.4. iza potpisnika i predstavnika se postavljaju državne zastave, koje trebaju biti

iste veličine. Mogu se osim velikih državnih zastava postaviti i male stone zastave;

1.5. bar dve osobe pomažu potpisnicima tokom postupka potpisivanja; 1.6. mediji se sistemiraju preko puta stola za potpisivanje, ne na manjoj distanci

od 2-3 metra; 1.7. relevantne delegacije zauzimaju mesto pored svog presednika iliiza njega; 1.8. ako se sporazum ne potpiše od najvišeg autoriteta prisutnog na ceremoniji,

ovi poslednji zauzimaju mesto iza potpisnika ili sedeči za stolom između njih.

Član 37

Razmena poklona 1. Prilikom poseta, susreta i uopšte tokom obavljanja državnih dužnosti, viskim

državnim ličnostima pojedini ljudi i institucije daju poklone. Predsednici, predsednici Skupštine, premijeri i ministri spoljnih poslova, razmenjuju poklone u znak kurtuazije.

2. Vrednost poklona ne treba da prekorači granice lepog ponašanja, pravila ili zakonska ograničenja, koja uspostave razne države, kao i recipročnost. Za svaki


205

poklon koji je dat, izrađuje se relevantna opisna dokumentacija. Institucijama se preporučuje da izvrše personalizaciju poklona.

3. Glavni autoriteti ne razmenjuju sami poklone na zvaničnim susretima, osim u posebnim slučajevima kada se o tome predhodno dogovore. U svakom drugom slučaju pokloni se razmenjuju preko relevantnih protokola.

Član 38

Dočeci delegacija koje nisu visokog nivoa 1. Kada su strane delegacije koje dolaze u Republiku Kosovo rukovođene ličnostima

nivoa ministara, ili nižeg nivoa, dočekuju se ili prate od strane kosovskih predstavnika istog ranga kao oni.

2. Ove se delegacije dočekuju bez zvanične ceremonije, i podizanja zastave. Zastave obeju zemalja se ističu na relevantnim ministarstvima samo kada delegacijom upravlja ministar spoljnih poslova ili ministar odbrane.

3. Strane delegacije rukovođene ministarskim nivoom mogu biti dočekane na posebnim susretima sa predsednikom republike i premijerom, na osnovu njihovog zahteva podnetom državnom protokolu. Zakonodavne delegacije istog ranga dočekuje predsednik skupštine. U svakom slučaju se uzima predhodno mišljenje relevantne direkcije, Ministarstva spoljnih poslova.

4. Kod svih poseta ministarskog nivoa ili ravnog sa njim, obaveštava se o programu posete Kosovska policija, ne kasnije od 48 sati pre stizanja strane ličnosti.

5. Ceremonijal dočeka jednog ministra odbrane ili visokog vojnog lica, kada se vrši u Ministarstvu Bezbednosnih snaga ili u jednom vojnom objektu, odvija se u prisustvu vojne počasne straže i predvodi se od strane protokola Ministarstva bezbednosnih snaga.

Član 39

Ispraćaj kosovkih delegacija visokog nivoa 1. Kada predsednik Republike, predsednik Skupštine, premijer i ministar spoljnih

poslova putuju van zemlje u državnu ili zvaničnu posetu, jedan dan ranije treba da otputuje u zemlju prijema, jedan radnik iz protokola relevantne institucije ili državnog protokola, koji se obaveštava o pripremama, mestu i programu posete, ili tu aktivnost obavlja diplomatsko predstavništvo Republike Kosovo, akreditovano u relevantnoj zemlji.

2. Visoku delegaciju prati na aerodrom direktor državnog protokola ili njegov zamenik. U pratnji predsednika Republike, po pravilu učestvuju takođe i sekretar Predsedništva ili šef kabineta, i članovi njegovog osoblja. Učestvuje i ambasador relevantne zemlje.

3. Na ispračaju premijera učestvuju stalni sekretar Ureda premijera, šef kabineta premijera i direktor državnog protokola ili zamenik.

4. Na ispračaju ministra spoljnih poslova učestvuju šef kabineta i direktor državnog protokola ili njegov zamenik. U slučajevima zvaničnih poseta pomaže i ambasador relevantne zemlje.

5. Gore navedeni autoriteti, dolaze na aerodrom samo nekoliko trenutaka pre


206

podizanja aviona. Ostali članovi delegacije obavljaju sve formalnosti pre stizanja autoriteta i prvi ulaze u avion. Lice zaduženo protokolom zvaničnika, obavlja sve formalnosti pre njegovog stizanja na aerodrom

Član 40

Dočekivanje značajnih ličnosti bez zvaničnog ranga 1. Ako na Kosovo dođu oni koji su pozvani od strane visokih autoriteta zemlje,

posebne ličnosti bez zvaničnog ranga, ali značajni i visokog nivoa u svojim zemljama, kao na primer, princ koji nije naslednik, rukovodioci značajnih fonadacija, veliki predstavnici umetnosti, kulture, velikih svetskih porodica, ili ostali istog nivoa, prema njima se sprovodi poseban protokol.

2. Ako se o njihovom dolasku pregovaralo diplomatskim putem dočekuju se od zvaničnika državnog protokola, predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i tretiraju kao posetioci sa diplomatskim statusom. Nivo dočeka utvrđuje državni protokol.

Član 41

Redosled prednosti zvaničnih rangova 1. U Republici Kosovo, prednost zvaničnih rangova deli se u tri glavne grupe:

1.1. Grupa I: predsednik, predsednik Skupštine, premijer, predsednik Ustavnog suda i bivši predsednici.

1.2. Grupa II: podpredsednik Skupštine, zamenici premijera, ministri Vlade po listi dekretiranja, strani ambasadori, predsednici parlamentarnih grupa, predsednici skupštinskih komisija, poslanici, ambasadori Republike Kosova na dužnost, članovi Ustavnog suda, predsenik Vrhovnog suda, predsednik Glavnog grada, narodni advokat, predsednik Akademije nauka i umetnosti Kosova, Guvernator Centralne banke, Glavni tužilac Republike Kosova, generalni komandant Snage bezbednosti Kosova, direktor Policije Kosova, direktor KIA, predsednici verskih zajednica: Islamske, Katoličke i Pravoslavne, otpravnici poslova u Republici Kosovo, predsednici opština, prvi politički savetnici Predsednika i Premijera, rektor javnog univerziteta, vojna lica čina generala, stalni sekretar Predsedništva, Skupštine i Kancelarije Premijera i prvi savetnici minstara.

1.3. Grupa III: predsedavajući skupština opština, stalni sekretari ministarstava, direktori agencija i institucija na nivou zemlje, predsednici okružnih sudova, javni okružni tužioci, direktor Muzeja, direktor Arhiva, predsednik Organizacije ratnih veterana, predsednik Privredne komore, direktor i uprava u skupštinama opština, predsednici neparlamentarnih stranaka, odbornici skupština opština i čelnici nevladinih organizacija.

Član 42

Prednost u Republici Kosovo

1. Među kvalifikovanima istog ranga prednost ima stariji na dužnosti a dalje stariji po starosnoj dobi.


207

2. Među kvalifikovanim ravnopravnog ranga prioritet ima jedan stranac. 3. Državni poglavari imaju svi ravnopravni rang, bilo da su predsednici il kraljevi,

stoga se prednost uspostavlja na osnovu toga ko je stariji po dužnosti, a dalje i po starosnoj dobi.

4. „Bivša“, lica i lica koja su otišla u penziju se postavljaju niže od onih koji su zauzeli njihova mesta na duđnosti.

5. Kod ceremonija specifične prirode, koje su u vezi sa događajima i manifestacijama jednog određenog karaktera, može se desiti da se izvrše izuzeci, u redosledu prednosti rangova. U tim slučajevima je priroda ceremonije ta koja uslovljava i redosled drugačijeg postavljanja ličnosti. To se vrši u okviru određenih ograničenja, i prema još ranije određenom programu. Na primer, na jednoj manifestaciji oružja državne policije, mesto generalnog direktora policije treba da je pored Ministra unutrapnjih poslova. Na inauguraciji objekata ili lokalnim praznicima, relevantni upravni rang se nalazi pored po rangu najviše prisutne ličnosti. Na radnim susretima, razni funkcioneri, stalni sekretari Predsedništva, Vlade, Skupštine se postavljaju iza tih ličnosti.

6. Na javnim manifestacijama, obeležavanju službenih, memorijalnih praznika, lokalnih praznika, spomen-obeležja, komemorativnih ceremonija redosled se vrši prema prednosti zvaničnih rangova po ovom zakonu.

Član 43

Prednost organa lokalne uprave Za utvrđivanje redosleda prednosti organa lokalne uprave, državni protokol odlučuje u konsultacii sa Ministarstvom za lokalnu upravu.

Član 44

Elementi zvanične ceremonije 1. Službeni hod organizuje se poštujući njen red prvenstva, koji po pravilu treba da

bude neparan broj. Počasno mesto je u sredini prema redosledu: 4-2-1-3-5. Ako je broj lica predviđenih za prvi red paran broj, počasno mesto se nalazi sa desne strane 1-2-3-4.

2. Kada ličnosti polaze da zauzmu svoja mesta na tribini, oni hodaju na sledeći način: 2-1-3 i na kraju ličnosti zauzimaju mesta koja im je odredio protokol.

3. Počasno mesto, smatra se mesto sa desne strane, ako imamo dva mesta, ili u sredini, ako ima tri mesta. Drugo po značaju je mesto sa desne strane središnjeg mesta, a treće ono sa leve strane i tako redom. Ako su dve ličnosti istog ranga, onda se obe smeštaju u sredini sa obe strane kojih se nalazi jednak broj lica njihove pratnje.

4. Određivanje mesta u salama vrši se imajući u vidu rang učesnika. Tačka referisanja je srednja fotelja sa desne strane prolaza u kojoj sedi najznačajnija osoba.

5. Da bi se ispoštovao ceremonijal treba, uz poziv, sačiniti i jasan raspored mesta prema imenima učesnika na ceremoniji.


208

Član 45 Inauguralna ceremonija

1. Ako najviše državne ličnosti prisustvuju inauguraciji objekata, građevina i novih

proizvoda, to je svečana ceremonija koja se veoma pažljivo organizuje. 2. Inauguracije se uglavnom završavaju koktelom koji priređuju organizatori i koji se

tom prilikom zahvaljuju zvanicama na učešću u tom događaju. Zvanice se ispraćuju na isti način na koji su i dočekani.

Član 46

Ceremonija imenovanja na dužnost 1. Svaka institucija ima moralnu obavezu da obavesti zvaničnike da počinju sa radom

u njoj. U funkciji toga sprovodi se jedna jednostavna ceremonija, tokom koje se vrši predstavljanje ličnosti, sposobnosti i njegovih aktivnosti, i zatim se polaže zakletva. Ako je objekat jedna grupa novih naimenovanih prezentaciju može izvršiti i titular institucije.

2. Ministarstvo spoljnih poslova sprovodi ceremoniju ispračenja ambasadora akreditovanih u diplomatskim predstavništvima Republike Kosovo u drugim zemljama. Na ceremoniji osim zvaničnika institucije, pozivaju se da učestvuju i ambasadori relevantnih zemalja.

POGLAVLJE VII

GLAVNE ZVANIČNE CEREMONIJE

Član 47 Službeni i javni praznici

1. Zvanični i memorijalni praznici i njihove ceremonije u Republici Kosovo su

utvrđeni zakonom i Republičkom komisijom za utvrđivanje memorijalnih praznika i obeleženih praznika.

2. Način obeležavanja službenih i memorijalnih praznika uređuje se podzakonskim aktom Vlade.

Član 48

Državna žalost 1. Žalost je svečana ceremonija odavanja državne i građanske počasti koje se izvodi u

duhu najviših ljidskih vrednosti i univerzalnih načela ljudskih prava, demokratije i slobode utvrđene ustavom.

2. Država žalost se određuje za: 2.1. visoke državne i javne ličnosti; 2.2. poznate ličnosti međudržavne zajednice kosovskog porekla; 2.3. lica koja žrtvuju svoj život na čelu dužnosti; 2.4. teške ljudske nesreće koje duboko pogađaju kolektivnu savest;

3. Državna žalost se proglašava odlukom Predsedništva i izveštava se diplomstka


209

misija putem državnog protokola. U zavisnosti od slučaja formira se posebna komisija za organizovanje posmrtne ceremonije.

4. Dužinu trajanja državne žalosti određuje predsednik.

Član 49 Posmrtne ceremonije

1. Prema slučaju utvrđuje se osnivanje posebne komisije za organizovanje posmrtne

ceremonije. 2. Posmrtne ceremonije u Republici Kosovo su državne, zvanične, vojne, i nepotpuno

zvanične i vojne.Sve vrste ceremonija su značajne, koje su programirane do najmanje sitnice kako bi se očuvala svečanost i manifestovala zasluženo poštovanje. Vojne ceremonije organizuje protokol Ministarstva bezbednosnih snaga.

3. Rangovi kojima pripadi izvođenje ceremonija državne sahrane su: 3.1. predsednik Republike na dužnosti; 3.2. bivši predsednici; 3.3. predsenik Skupštine na dužnosti; 3.4. premijer; 3.5. svaka druga ličnost za koju se odredi odlukom vlade.

4. U slučaju organizovanja posmrtne ceremonije za jednog predsednika, predsednika skupštine ili premijera, kovčeg se postavlja na ležištu topa pokriven državnom zastavom i u pratnji je Republičke počasne straže.

5. Spuštanje kovčaega u grob je propračeno paljobom od strane počasnog stražara. Sve zvanične ličnosti učesnice na ceremoniji trebaju staviti crnu traku na levo rame. Vojna lica zauzimaju stav mirno. Odavanje počasti paljbom iz oružje je određeno za: 5.1. predsednika Republike 21 hitaca 5.2. predsednika Skupštine 19 hitaca 5.3. premijera 19 hitaca 5.4. ministra 15 hitaca 5.5. komandanta BSK 15 hitaca

Član 50

Državna posmrtna ceremonija 1. Kada Vlada odluči o izvođenju državne posmrtne ceremonije, i porodica

preminulog prihvati tqakvu vrstu sahrane, formira se jedna komisija, u koju učestvuje i državni protokol.

2. Protokol države koordinira poslove sa drugim institucijama. 3. Pored tela se ostavi posebno mesto za porodicu i najbliže članove preminulog. Na

ulazu se postavlja sto sa knjigom žalosti. Na njemu se postavlja i portert preminulog, a sa desne strane državna zastava. Sa obe strane u stavu mirno se nalaze dva počasna stražara.

4. Kovčeg se postavlja na poseban držač. Počasna straža zauzima stav mirno, „ u čast oružju“, prilikom pomeranja kovčega. Određena ličnost obavlja prigodni pozdrav


210

(3 min). Sa kovčega se skida zastava uz njeno slaganje i kovčeg se postavlja pored groblja.

5. Spuštanju kovčega u grob predhodi počasna paljba. Vod se sastoji od pet (5) do sedam (7) vojnika kojima komanduje jedan oficir. Oružje se drži u položaju četrdesetipet (45) stepena od horizontale, u pravcu groba. Paljbom komanduje oficir straže. Posle paljbe vod zauzima stav mirno „u čast oružju“.

6. Prisutne ličnosti izjavljuju saučešće porodici preminulog, i udaljavaju se. Troškove sahrane državne snosi Vlada.

Član 51

Zvanična posmrtna ceremonija 1. Ceremonija odavanja počasti se po odobrenju porodice izvodi u relevantnoj

instituciji, gde se postavlja odar i otvara se knjiga za saučešće. U određeni sat, posmrtna povorka kreče u pravcu groblja pračena samo policijskom pratnjom.

2. Organizovanje ceremonije i troškove sahrane snosi relevantna institucija.

Član 52 Smrt jedne ličnosti

U slučaju smrti: predsednika države, premijera, ministar spoljnih poslova ili druge visoke ličnosti, homolozi iz Republike Kosovo posećuju lično ambasadora dotične zemlje. Kosovski homolog izjavljuje lično saučešće i upisuje se u knjizi žalosti. Drugi autoriteti mogu, po želji, poslati jednog predstavnika

Član 53 Završne odredbe

Ministarstvo spoljnih poslova donosi podzakonska akta o sprovođenju ovog zakona.

Član 54 Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo Zakon br. 03/L-132 16.aprila 2009 Zakon se objavljuje u službenom listu Republike Kosova, na osnovu člana 80, stav 5 Ustava Republike Kosova. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA IV / Br. 53 / 01 JUNI 2009

Zakon Br. 03/L-255 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-132 o državnom protokolu...

211


O DRŽAVNOM PROTOKOLU REPUBLIKE KOSOVO Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo,

Usvaja:

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 03/L-132 O DRŽAVNOM PROTOKOLU REPUBLIKE KOSOVO

Član 1

Posle člana 5 važećeg zakona dodaje se novi član 5A koji glasi:

Član 5A Akreditacija Šefa diplomatske misije

1. U skladu sa Ustavom Republike Kosovo i medjunarodnim intrumentima i

praksama, strani ambasadori akreditiraju se kod Predsednika Republike Kosova, kao predstavnici čelništva njihove države.

2. Postupak počinje primanjem zahteva, u obliku diplomatske note za agrement: Nakon toga, Državni protokol priprema informaciju o proceni, koja se uz odgovarajući Curriculum Vitae predaje predsedniku Republike.

3. Nakon davanja agrementa od strane Kancelarije predsednika, Državni protokol je dužan da informiše ambasadu zemlje od koje je podnet zahtev, o stavu institucija Republike Kosovo, kao i i naše predstavništvo u toj zemlji, ukoliko postoji takvo. Obično, za ovaj postupak potrebno je trideset (30) radnih dana ili se primenjuje načelo uzajamnosti.

4. Dolazak novog ambasadora je predmet posebnih pravila koja sprovodi diplomatski ceremonijal Državnog protokola.

5. Datum i čas dolaska ambasadora registruje Protokol jer se time utvrdjuje i redosled podnošenja akreditivnih pisama. Ako protokol ne bude obavešten o njegovom dolasku, kao datum dolaska smatra se kada odgovarajuča ambasada obaveštava, putem verbalne note, o dolasku njenog šefa. Od tog trenutka, on se smatra kao imenovan ambasador a za nekoliko dana (najviše do deset (10) dana), Direktor (ili njegov zamnenik) Državnog protokola prima ga za dobijanje kopija akreditivnih pisama i poziva prethodnika. Za to vreme, novi ambasador može se sastati sa članovima Diplomatskog tela, sa službenicima Ministarstva spoljnih poslova i sa


212

drugim neslužbenim licima, ali preporučuje mu se da ne traži susret sa članovima Vlade Skupštine i Predsedništva.

6. Čim Predsedništvo utvrdjuje datum ceremonije akreditovanja, o tome Državni protokol informiše ambasadora. Službeni dopis, pored ceremonije, utvrdjuje upotrebljeni jezik, mesto odakle će ambasador biti primjlen na ceremoniji i imena jednog do dvojice njegovih saradnika koji su odredjeni da ga prate.

7. Preporučuje se odelo crne ili tamno sive boje, bela košulja, kravata tamne boje, crne cipele,ili nacionalna nošnja.

8. Od trenutka podnošenje akreditivnih pisama novi ambasador uživa njegov diplomatski status.

9. Vest o akreditaovanju novog ambasadora objavljuje se odmah u narednom izdanju Službenog lista. O tome stara se Kancelarija predsednika Republike Kosovo.

10. U roku od dva (2) meseca od podnošenje akreditiva, novog ambasadora poziva ministar spoljnih poslova, zajedno sa još jednim ili dvojicom ambasadora, na ručak ili večeru kurtoazije.

11. Kada šef Predstavništva odlazi na kraće periode, ili kada njegov pložaj bude upražanjen, misija o tome treba da obavesti Državni protokol putem verbalne note, u kojoj se naznačuju datum njegovog/njenog polaska i ime otpravnika poslova koji ga zamenjuje. Odmah po povratku Šefa Misije, Državni protokotreba ponovo da obavesti o datumu ponovnog preuzimanja njegovih funkcija.

Član 2

Naslov i član 6 važećeg zakona menjaju se i glase:

Član 6 Podnošenje akreditiva predsedniku Republike

1. Državni protokol obaveštava odgovarajuču ambasadu u vezi odluke Predsednika o

datumu, času i mestu podnošenja akreditiva Predsedniku Republike od strane novog amabasadora.

2. Direktor Državnog protokola prati ambasadora u jednu posebnu prostoriju za doček, u kojoj ambasador potpisuje Knjigu prijatelja i zadržavaju se nekoliko ternutaka na kratkom razgovoru. Zatim ga Direktor Protokola upučuje u glavnu salu za ceemonije.

Član 3

Posle člana 6 Zakona dodaje se novi član 6A koji glasi:

Član 6A Službeni susreti Šefa Misije

1. Nakon pdnošenje akreditiva, novi ambasador obaveštava Dekana Diplomatskog

tela i sva strana predstavništva o datumu podnošenja akreditiva i o početku vršnja njegovih funkcija.


213

2. Novi ambasador podnosi službeni zahtev za susret sa Predsednikom Skupštine, sa Premijerom, sa članovima Kabineta Vlade i sa Predsednikom Prištine. Nijedna od gorenavedenih visokih ličnosti ne posećuje tom prilikom ambasadora u njegovom sedištu.

3. Supruga novg ambasadora, sa njene strane traži da se susretne sa Prvom Damom ili u njenom odsustvu, sa suprugom Premijera ili suprugom ministra spoljnih poslova. Prva Dama (ili u odsustvu, supruga Premijera), u nekim slučajevima tokom godine poziva na sastana kurtoazije u grupama po dve ili tri, supruge novih ambasadora.

Član 4

Posle člana 7 važećeg zakona dodaje se novi član 7A koji glasi:

Član 7A

Stupanje na dužnosti diplomate, vojnog atašea, konzula i funkcionera medjunarodnih organizacija

1. O stupanju na dužnosti diplomate obaveštava odgovarajuće predstvaništvo, putem

verbalne note upučene Državnom protokol, u kojoj se upisuje položaj koji zauzima pridošli diplomata, lice koga zamenjuje ili ako je novi položaj. Uz verbalnu notu prilaže se odgovarajuči obrazac koga priprema Ministarstvo spoljnih poslova.

2. Akreditovanje vojnog atašea sledi isti postupak što se tiče zahteva za agrement, a protokolarne konsultacije obavljaju se sa odgovarajučim strukturama Ministarstva bezbednosnih snaga Kosova. Obaveštenje o prijemu može se zbaviti samo nakon usvajanja na završetku tih konsultacija.

3. O dolasku vojnog atašea obaveštava misija pre njegovog dolaska, putem verbalne note u kojoj se navode puno ime, tačne kvalifikacije, lice koje se zamenjuje i njegov CV. Misija treba da sačeka odobravanje Ministarstva spoljnih poslova pre nego što počne vršenje njegovih funkcija.

4. O početku vršenja funkcije šefa konzulata obaveštava se puteve verbalne note upučene Državnom protokoll i odgovarajuci jedinicu za Konzularnoj pitanja Ministarstva spoljnih poslova, u kojoj se navode teritorija, mesto nalaska i adresa u gradu u koji će vršiti funkcije konzularnog položaja.

5. Počasni konzuli, koji su državljani Kosova, ili imaju dvojno državljanstvo, imaju spečifičan status.Oni, njihovu diplomatsku misiju obavljaju na dobrovoljnoj osnovi i njima se ujedno dozvoljava obavljanje njihove privatne aktivnosti.

6. Predlog za počasnog konzula treba da se podnese službenim zahtevom od strane diplomastkog predstavništva akreditovanog na Kosovu ili direktno od Ministarstva spoljnih poslova zemlje koja ga traži, i treba da ga odobre nadležni organi Republike Kosovo.

7. Isklučeni su mogučnosti da bude počasni konzuli: 7.1. lica sa kosovskim državljanstvom koja su izabrana u predstavničkim

organima Republike Kosovo; 7.2. lica koja rade u državnim institucijama, na funkcijama koje su na osnovu

zakona nespojive sa ovom dužnošču;


214

7.3. lica koja vrše profesiju sudije ili tužioca i obaveštajnih službi. 8. Medjunardone organizacije treba da obznane njihove funkcionere prve kategorije

na isti način kao i diplomatske misije, uz ispunjavanje iosti procedura, osim slučajeva kada je nekim drugim zakonom drugačije utvrdjeno.

Član 5

Članu 8 važećeg zakona dodaje se novi stav koji glasi: 2. Diplomata treba da raspolaže pismo njegovog Ministarstva spoljnih poslova, njegovog drzave upučeno Ministarstvu spoljnih poslova Republike Kosovo, u kojoj je navedena zadužena misija. Pismo se predaje u Državnom Protokolu. Predsednik Republike odbrova otvaranje misije i ukazom obavlja njeno akreditaovanjo

Član 6

U članu 20 važećeg zakona reči: “Predsednik/ca Republike” u naslovu člana i u prvom stavu zamenjuju se rečima: Predsednik Republike.

Član 7

U članu 20 važećeg zakona posle stava 3 dodaje se novi stav 4. koji glasi: 4. Vlada na predlog Drzavnog Protokola donosi podzakoski akt za utvrdjivanje

kriterijuma za postavlanje fotografiju Predsednika.

Član 8

1. U članu 22 važećeg zakona, posle stava 2 dodaje se novi stav 3. koji glasi: 3. Prva dama prati Predsednika Republike na državnim posetama van zemlje,

vrši posete u svojstvu Prve dame, priredjuje dočeke, organizuje javno i privatno razne ceremonije društvenog, humanitarnog i patriotskog karaktera, održava veze sa prvim damama drugih zemalja, ali ne može učestvovati u službenim poslovima i susretima Predsednika Republike.

2. Ostali stavovi ovog člana važećeg zakona pomeraju se za jedan broj.

Član 9

Stav 2 člana 24 važećeg zakona dopunjuje se i glasi: 2. Predsednik Republike dočekuje prijatelje visokog nivoa i u drugim sredinama, kao

što je rezidencija Predsednika. U njima se može odvijati ista počasna ceremonija koju priredjuje Protokol Predsedništva u saradnji sa Državnim protokolom

Član 10

U članu 24 važećeg zakona posle stava 3 dodaju se novi stavovi 4, 5, 6 i 7 koji glase: 4. Ako je posetilac Predsednik Dražave u državnu posetu, u njegovu čast se priredjuje

počasna cermonija na aerodromu i u sedištu Predsednika, prema prethodno usvojenoj šemi od strane Državnog protokola i Protokola Predsedništva.


215

5. Dva (2) sata pre dolaska čelnika prijateljske države, na odredjenom mestu istiće se zastava sa leve strane zastave Kosova. U sali susreta postavljaju se zastave obe države ili se postavljau zastave malih dimenzija na stolu za zvanične razgovore.

6. Ako čelnik prijateljske države nije u državnu posetu (prolaznu, privatnu, multilatralnu), u tom slučaju ne priredjuje se počasna ceremonija. Predsednik zemlje ide mu u susret, dočekuje ga na ulazu sedišta i prati ga prema unutrašnjosti zgrade. Stranog gosta pozdravlja na ulazu počasna garda. I ispračaj se obavlja na isti način kao i doček.

7. U slučajevima u kojima se ne vode službeni razgovori, susret se ostvaruje u sali za doček uz sedenje u fotelje. Na ovim susretima format učešća se utrdjuje unapred Protokolom Predsednika. Državnim ceremonijama upravlja Državni protokol.

Član 11

Član 34 zakona stav 1 važećeg zakona menja se i glasi: Sala za lica od posebnog značaja na Prištinskom aerodromu sastoji se od dve ili više prostorija. Vlada na predlog Drzavnog Protokola donosi podzakoski akt za utvrdjivanje procedure za koriščenja sale aerodroma za lica od posebnog značaja (LPZ).

Član 12

Član 41 važećeg zakona menja se i glasi: 1. U Republici Kosovo, prednost zvaničnih rangova deli se u tri (3) glavne grupe:

1.1. Grupa I 1.1.1. predsednik Republike Kosovo, 1.1.2. predsednik Skupštine; 1.1.3. premijer; 1.1.4. predsednik Ustavnog suda; 1.1.5. bivši predsednik Republike.

1.2. Grupa II 1.2.1. potpredsednici Skupštine; 1.2.2. zamenici premijera; 1.2.3. ministri; 1.2.4. predsednik Glavnog grada 1.2.5. poslanici; 1.2.6. predsednik Vrhovnog suda Kosova; 1.2.7. predsednik Sudskog saveta Kosova; 1.2.8. predsednik Tužilačkog saveta Kosova; 1.2.9. komandant Bezbedonosnih snaga Kosova; 1.2.10. komandant Republičke garde; 1.2.11. Glavni državni tužilaca; 1.2.12. Genearlni direktor Policije Kosova, 1.2.13. direktor Kosovske obaveštajne agencije; 1.2.14. guverner Centralne banke Republike Kosovo; 1.2.15. predsednik Kosovske akademije nauka i umetnosti; 1.2.16. rektor javnog univerziteta;


216

1.2.17. predsednici opština; 1.2.18. rukovodioci medjunarodnog prisustva na Kosovu; 1.2.19. predsednici paralamnetarnih stranaka; 1.2.20. ambasadori stranih zemalja akreditovanih na Kosovu; 1.2.21. ambasadori Kosova na dužnosti; 1.2.22. bivši premijer; 1.2.23. sudije Ustavnog suda; 1.2.24. predsednici parlamentarnih komisija; 1.2.25. predsnici parlamentarnih grupa; 1.2.26. sudije Vrhovnog suda; 1.2.27. narodni advokat; 1.2.28. Generalni revizor Kosova; 1.2.29. šefovi kabineta predsednika, premijera i predsednik Skupštine; 1.2.30. viši politički savetnici predsednika, premijera i predsednika

Skupštine; 1.2.31. predsednici verskih zajednica na Kosovu; 1.2.32. zamenici ministara; 1.2.33. stalni sekretari kancelarije Premijera, Predsdništva i Skupštine; 1.2.34. otpravnici poslova stranih zemalja akreditovanih na Kosovu;

1.3. Grupa III 1.3.1. predsednici stranaka koje nisu zastupljene u Skupštini; 1.3.2. zamenik Komandanta Bezbednosnih snaga Kosova; 1.3.3. generali Bezbednosnih snaga Kosova; 1.3.4. generali policije Kosova; 1.3.5. zamenik direktora i Generalni inspektor Kosovske obaveštajne

agencije; 1.3.6. viši politički svavetnici ministara; 1.3.7. čelnici nezavisnih agencija; 1.3.8. čelnici nezavisnih institucija; 1.3.9. generlani sekretari ministarstava i jednake pozicije; 1.3.10. direktori kancelarija premijera, predsedništva i Skupštine; 1.3.11. predstavnici porodica heroja Kosova; 1.3.12. staknuti predstavnici književnosti, umetnosti, nauke i civilnog

društva; 1.3.13. predsednik Udruženja ratnih veterana; 1.3.14. predsednici sudova; 1.3.15. direktor Kancelarije Državnog protokola.

Član 13

Članu 43 važećeg zakona dodaje se novi stav koji glasi: 2. Glavni grad ima specijalni status u odnosu na ostale gradove.


217

Član 14 Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03 L- 235 28. oktombar 2010 Proglašeno Ukazom br. DL-065-2010, dana 09.11.2010, od strane v.d. Predsednika Republike Kosovo, Dr. Jakup Krasniqi. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 89 / 30 NOVEMBAR 2010


218

ZAKON Br. 03/L-064 O SLUŽBENIM PRAZNICIMA U REPUBLICI KOSOVA

Skupština Republike Kosova, Na osnovu člana 65.(1) Ustava Republike Kosova, a u cilju određivanja službenih praznika Republike Kosova, Usvaja

ZAKON O SLUŽBENIM PRAZNICIMA U REPUBLICI KOSOVA

Član 1. Svrha

Ovim zakonom određuju se službeni praznici Republike Kosova.

Član 2.

Službeni praznici u Republici Kosova

2.1. Imajući u obzir poštovanje istorije, kulture i tradicija naroda Kosova i njenih državljana, službeni praznici u Republici Kosova su: a) Nova godina, 1 i 2 januar; b) Dan nezavisnosti Republike Kosova, 17 februar; c) Dan Ustava Republike Kosova (9. April); d) Međunarodni Dan rada, 1 Maj; e) Dan Evrope, 9 Maj; f) Fiter Bajram, prvi dan; g) Kurban Bajram, prvi dan; h) Katolički Božić, 25 Decembar; i) Katolički Uskrs, Uskršnji ponedeljak; j) Pravoslavni Božić, 6 Januar; k) Pravoslavni Uskrs, Uskršnji ponedeljak.

Član 3.

3.1. Navedeni dani službenih praznika u članu 2. su slobodni plaćeni dani za sve

radnike Kosova, osim ako je drugačije uređeno zakonskim aktom u skladu sa ovim zakonom.

3.2. Jedan radni dan u toku službenih praznika nadoknadjuje se sa jednim i pol danom odmora ili u novčanoj protiv vrednosti.

Zakon Br. 03/L-064 o službenim praznicima u Republici Kosova

219

Član 4.

Kada dani službeni praznika navedenih u članu 2 padaju u subotu ili u nedelju, dani odmora biće naredni radni dani.

Član 5. Republička komisija za praznike

5.1. Vlada Republike Kosova, osniva Republičku Komisiju za praznike, čiji će

sastav odslikavati raznolikost kosovskog drustva. 5.2. Republička Komisija za praznike pripremiće pravila i načine praznovanja

sluzbenih praznika kao i memorijalne dane. 5.3. Republička Komisija za praznike najkasnije do kraja meseca oktobra tekuće

godine donosi Kalendar sluzbenih praznika i memorijalne dane za iduću godinu, na osnovu ovog zakona.

5.4. Novi službeni praznici mogu se odrediti izmenom i dopunom ovog zakona. 5.5. “Memorijalni dani su:

a) 28. Novembar dan Albanaca; b) 12. Juni dan mira; c) 6. Mart dan sećanja i poštovanja veterana; d) 23. April dan Turaka; e) 8. April dan Roma; f) 15. Februar dan Aškalija; g) 28. Septembar dan Bošnjaka; h) 6. Maj dan Gorana.

Memorijalne dane utvrđuje Vlada Republike Kosova u konsultaciji sa predsednikom Republike Kosova, od kojih dva dana u konsultaciji sa srpskom zajednicom Kosova”.

Član 6.

Vlada Republike Kosova odredjuje javne i privatne institucije kao i ostale pravne službe koje su obavezne da rade u danima službenih praznika Kosova.

Član 7.

Skupštine Opštine mogu odrediti dane u njihovim opštinama kao i memorijalne dane opština u skladu sa ovim zakonom.

Član 8.

Vlada Republike Kosova donosi odgovarajuće podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona.


220

Član 9. Stupanje na snazi

Ovaj zakon stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova. Zakon Br. 03/l-064 23 Maj 2008 SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 30 / 15 JUNI 2008

Zakon Br. 03/L-089 nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o granicama opština,...

221

ZAKON Br. 03/L-089 NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O GRANICAMA

OPŠTINA, ZAKONA O KOSOVSKOJ AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU, ZAKONA O PROSVETI U OPŠTINAMA REPUBLIKE KOSOVA, ZAKONA O

SLUŽBENIM PRAZNICIMA U REPUBLICI KOSOVA, ZAKONA O OBAVEŠTAJNOJ AGENCIJI KOSOVA, ZAKONA O AZILU I ZAKONA O

INTEGRISANOM UPRAVLJANJU I KONTROLI GRANICE Skupština Republike Kosova, Na osnolvu ovlašćenja dobijenih po članu 65. Ustava Republike Kosova, Usvaja ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O GRANICAMA OPŠTINA,

ZAKONA O KOSOVSKOJ AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU, ZAKON O PROSVETI U OPŠTINAMA REPUBLIKE KOSOVA, ZAKON O SLUŽBENIM

PRAZNICIMA U REPUBLICI KOSOVA, ZAKON O OBAVEŠTAJNOJ AGENCIJI KOSOVA, ZAKON O AZILU I ZAKONA O INTEGRISANOM

UPRAVLJANJU I KONTROLI GRANICE

Član 1. Sledeći čanovi: a) Član 19. Zakona o administrativnim granicama opština br. 03/L-041 b) Član 32. Zakona o Kosovskoj agneciji za privatizaciju br. 03/L-067 c) Član 17. Zakona o prosveti u opštinama Republike Kosova br. 03/L-068 d) Član 9. Zakona o službenim praznicima u Republici Kosova br. 03/L-064 e) Član 45. Zakona obaveštajnoj agenciji Kosova br. 03/L-063 f) Član 73.1. Zakona o azilu br. 03/L-066 i g) Član 39. Zakona o integrisanom upravljanju i kontroli državne granice br. 03/L-

065 h) biće zamenjeni kao sledeće: „Ovaj zakon stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova“.


222

Član 2. Ovaj Zakon stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova. Zakon br. 03/L-089 13 Juni 2008 SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 31 / 15 JUNI 2008

Zakon Br. 03/L-054 o pečatima u institucijama Republike Kosovo

223

ZAKON Br. 03/L-054 O PEČATIMA U INSTITUCIJAMA REPUBLIKE KOSOVO

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 223 Poglavlje II: Posebne odredbe.................................................................................................................... 224 Poglavlje III: Izrađivanje pečata................................................................................................................. 226 Poglavlje IV: Upotreba i odgovornost........................................................................................................ 227 Poglavlje V: Novčana kazna ...................................................................................................................... 228 Poglavlje VI: Prelazne odredbe .................................................................................................................. 229 Skupština Republike Kosovo, Na osnovu člana 65.(1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O PEČATIMA U INSTITUCIJAMA REPUBLIKE KOSOVO

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1. Cilj

Ovim zakonom uređuju se namena, oblik, sadržina, način izrade, upotreba, čuvanje kao i odgovornosti u vezi sa upotrebom pečata u institucijama Republike Kosovo.

Član 2. Definicije

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: “Institucija”, podrazumeva organe zakonadavnih, pravosudnih i izvršnih vlasti na centralnom i lokalnom nivou kao i njima podređeni organi; “Ministarstvo”, podrazumeva Ministarstvo javnih službi ili odgovarajuća ministarstva za javnu administraciju; “Komisija”podrazumeva imenovanu komisiju od rukovodioca institucije koja pokreće postupak za dobijanje dozvole za pečat, naručivanje pečata kod pečatoreza, nadzor nad radom pečatoreza, arhiviranje pečata, proglašenje nevazećeg pečata i druge postupke predvidjene ovim odredbama zakona.


224

Član 3.

3.1. Po zahtevu odgovarajuće institucije, ministarstvo odobrava opremanje pečatom. 3.2. Odobrenje ili odbijanje zahteva za nabavku pečata daje se u roku od tri radnih

dana. 3.3. Ministarstvo čuva evidenciju o izdatim odobrenjima. 3.4. Institucija može imati samo jedan pečat, a u posebnim slučajevima može imati i

jedan mali pečat. 3.5. Instituciji se dozvoljava da ima potreban broj pečata, ako obavlja delatnost u

više zgrada i ako je to opravdano za efikasnije obavljanje poslova. 3.6. Ako ima više primeraka pečata, svaki primerak obeležava se rimskim rednim

brojem, koji se stavlja između grba Republike Kosovo i naziva sedišta institucije.

Član 4.

4.1. Pečatom institucije se potvrđuje istovetnost službenog akta koga izdaje

institucija. 4.2. Pečatom se overavaju samo ona akta, dokumenta i dopisi, koji su potpisani od

strane ovlaščenog lica. 4.3. Pečat se stavlja sa leve strane potpisa ovlaščenog lica za potpis, tako da pokrije

približno jednu četvrtinu(1/4) potpisa.

POGLAVLJE II POSEBNE ODREDBE

Član 5.

5.1. Pečat institucije ima sledeći oblik i veličinu:

a) pečat ima okrugli oblik; b) veličina pečata ima prečnik od 40 mm, 50 mm i 60 mm.

5.2. Veličina pečata određuje se prema dužini teksta i broju jezika, koje treba da sadrži pečat.

5.3. Izuzetno od stava jedan ovog člana, ako je posebnim važećim zakonskim odredbama predvidjena upotreba pečata u drukčijem obliku, veličini i sadržini od one predviđene ovim zakonom, institucija ili organizaciona jedinica može da nabavi i takav pečat uz poštovanje ostalih odredaba ovog zakona.

Član 6.

6.1. Pečat institucije ima više koncentričnih krugova i sadrži sledeće podatke:

a) u prvom spoljom krugu ispisuje se naziv: Republika Kosovo; b) ostalim krugovima ispisuje se naziv institucije i njegovo sedište; i c) na površini najmanjeg kruga postavlja se grb Republike Kosovo.

6.2. Tekst pečata institucije ispisuje se slovima iste veličine i oblika na službenim jezicima Kosova.


225

6.3. Tekst pečata opštinskih institucija piše se slovima iste veličine i oblika na službenim jezicima opštine.

6.4. Vlada Republike Kosovo u roku od tri meseca nakon stupanja na snagu ovog zakona, donosi podzakonski akat za sprovodjenje ovog člana.

Član 7.

7.1. Institucije mogu imati mali pečat za slučajeve kada je njegova upotreba

najpogodnija za overu dokumenata manje veličine, ali njegov prečnik ne može biti manji od 20 mm.

7.2. Sadržina i oblik malog pečata su isti kao i sadržina i oblik pečata iz čl. 5. i 6. ovog zakona, ali naziv institucije u malom pečatu može biti skraćen, tako da se iz skraćenog teksta nedvosmisleno vidi čiji je pečat.

Član 8.

8.1. Institucije imaju četvrtasti pečat, koji se upotrebljava za protokolisanje dopisa. 8.2. Četvrtasti pečat je, po pravilu, dimenzija 35 x 70 mm., ali po potrebi može imati

i druge dimenzije. 8.3. Četrvtasti pečat sadrži sledeće podatke prema redosledu:

a) na gornjoj strani pečata stavlja se grb Republika Kosovo; b) Republika Kosovo; c) naziv institucije, sa velikim štampanim slovima; d) naziv organizacione jedinice institucije; e) broj protokola organizacione jedinice, u nastavku ostavlja se prostor za

ubeležavanje broja protokola dopisa; f) prostor gde se stavlja broj priloženih stranica; g) prostor gde se beleži datum, mesec i godina; i h) mesto sedišta institucije.

8.4. Podzakonskim aktom donosenog od strane ministarstva u roku od tri memeca nakon stupanja na snagu ovog zakona određuju se oblik četrvtasnog pečata i tehnički parametri boje.

Član 9.

9.1. Opštine na Kosovu upotrebiće pečat sa svojim grbom u onim aktima za koja

nisu obavezne da stavljaju grb, prema odredbama Zakona o upotrebi državnih simbola Kosova.

9.2. Opštinski pečati moraju biti u skladu sa odredbama ovog zakona, osim kada upotrebljavaju svoj grb u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Član 10.

10.1. Pečat je izrađen od gume, metala ili plastike. 10.2. Boja pečata je plava. 10.3. Podzakonskim aktom, donosenim od strane ministarstva u roku od tri memeca


226

nakon stupanja na snagu ovog zakona određuju se vrsta, nijansa i tehnički parametri boje.

Član 11.

11.1. Rukovodilac institucije odlukom obrazuje komisiju od tri člana, koja pokreće

postupak za dobijanje dozvole za pečat, naručivanje pečata kod pečatareznice, nadgledava rad pečatorezbucu, arhiviranje pečata, stavljanja pečata van upotrebe pečata i ostale predviđene radnje prema odredbama ovog zakona.

11.2. Za svako postupanje, komisija priprema zapisnik.

Član 12.

12.1. U slučajevima kada se menja naziv institucije ili zbog drugih razloga pečat nije u upotrebi, dostavlja se nadležnom arhivu na čuvanje, u skladu sa pravilima i procedurama određenim Zakonom br. 2003-7, u arhivskom materijalu i arhivi, koji je usvojila Skupština Kosova i proglašen Uredbom UNMIK br.2003-20.

12.2. Arhiv je odgovoran za bezbednost i čuvanje primljenog pečata. 12.3. Komisija za pečat u vezi arhiviranja sastavlja zapisnik u tri istovetna primerka,

od kojih po jedan primerak se dostavlja ministarstvu i arhivi, a jedan primerak drži u arhivu institucije.

Član 13.

13.1. Korisnik pečata je odgovoran za autorstvo i overu dokumenata, u kojima se

stavlja pečat. 13.2. Svaka institucija koja koristi pečat obavezno treba da vodi evidenciju o

koriščenim pečatima. 13.3. Ministarstvo inostranih poslova preduzima sve postupke za obaveštavanje

inostranih značajnih subjekata u vezi sa službenim pečatima za opštenje sa inostranstvom.

POGLAVLJE III

IZRAĐIVANJE PEČATA

Član 14.

14.1. Pečat institucije izrađuje određeni pečatorezac koda odredi institucija. 14.2. Pečatoreznica mora biti registrovan za obavljanje svoje delatnosti u skladu sa

važećim zakonskim odredbama o registraciji poslovanja.

Član 15.

15.1. Pečatoreznica pečata institucije je dužana da nakon izrađivanja pečata, pod nadzorom komisije vrati ili uništi sve matrice koje služe za izradu pečata, kao i sve druge neuspele primerke pečata koji su ostali tokom procesa izrađivanja pečata.


227

15.2. Komisija, za radnje predviđene u stavu jedan ovog člana, sastavlja zapisnik u tri istovetna primerka, koje potpisuje pečatorezac, od kojih će jedan primetrak dostaviti ministarstvu, jedan primerak pečatoreznici, a jedan primerak se čuva u arhivu institucije.

Član 16.

Ovlaščena pečatoreznica za izrađivanje pečata snosi punu pravnu odgovornost o pečatu, od momenta prijema naruđbine za izradu pečata do trenutka dostavljanja komisiji institucije.

Član 17.

Pečatoreznica je dužna da vodi pismenu evidenciju o izrađenim pečatima.

Član 18.

Pečatoreznica je dužna da pečat izradi samo po naruđbini, u protivnom oduzeće mu se ovlaščenje.

POGLAVLJE IV

UPOTREBA I ODGOVORNOST

Član 19.

19.1. Rukovodilac institucije, nakon prijema pečata od komisije, donosi odluku o datumu početka koriščenja pečata.

19.2. Rukovodilac institucije pismeno ovlaščuje odgovorno lice, koje će upotrebiti pečat.

19.3. Odgovorno lice za upotrebu pečata je dužno da vodi potpunu i preciznu evidenciju, kao i jedan primerak dokumenta na kome je utisnut pečat.

19.4. Pečat institucije koristi se samo unutar sedišta institucije, a izuzetno se može koristiti i van institucije, posebnim odobrenjem najvišeg rukovodioca institucije.

Član 20.

Odgovorno lice snosi odgovornost za upotrebu pečata i dužno je da pečat čuva na način kojim se onemogućava njegovo neovlasćeno koriščenje.

Član 21.

21.1. Nestanak ili gubitak pečata ili ako je pečat neupotrebljiv bez odlaganja se prijavljuje najvišem rukovodiocu institucije kao i organu koji je izdao odobrenje za nabavku pečata, najkasnije u roku od 24 časa.

21.2. Odmah nakon provere da je pečat izgubljen ili nije upotrebljiv, rešenjem rukovodioca institucije pečat se stavlja van upotrebe.


228

21.3. Izrada novog pečata obavlja prema predviđenom zakonskom postupku i sadrži rimski naredni redni broj izgubljenog pečata koji nije u upotrebi.

Član 22.

Posle radnog vremena i kada se pečat ne upotrebljava, čuva se u kasi.

Član 23.

Ministarstvo vrši nadzor nad sprovodjenjem ovog zakona i nalože institucijama da postupe prema odredbama ovog zakona.

Član 24.

24.1. Nadzor nad radom odredjenog pečatorezca za izradu pečata u institucijama vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova.

24.2. Tokom obavljanja nadzora, Ministarstvo unutrašnjih poslova može narediti pečatoreznici vrati ili uništi sve matrice koje služe za izradu pečata, kao i sve druge neuspele primerke pečata koji su ostali tokom procesa izrađivanja pečata i da prlagođava svoj rad sa odredbama ovog zakona i sa ostalim odredbama na snagu.

POGLAVLJE V

NOVČANA KAZNA

Član 25.

25.1. Novčanom kaznom od petsto (500) do pethiljada (5.000) Evra kazniće se institucija: a) ako naruči pečat bez saglasnosti ministarstva; b) ako ne prijavi ministarstvu nestanak ili gubitak pečata; c) ako ovlaščeno lice za koriščenje pečata nema pismeno rešenje za koriščenje

pečata; d) ako se pečat ne čuva u kasi kada se ne koristi; e) ako ne oglašava nevažećim nestali ili neupotrebljiv pečat; f) ako neupotrebljiv pečat ne preda arhivu.

25.2. Za prekršaj iz stava l. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u instituciji novčanom kaznom od dvestapedeset (250) do dvehiljadapetsto (2.500) Euro.

Član 26.

Novčanom kaznom u iznosu od petsto (500) do pethiljda (5.000) euro kazniće se pečatoreznica u sledećim slučajevima:

a) ako bez ovlaščenja institucije izradi pečat predviđen odredbama ovog zakona,

b) ako ne vrati ili ne uništi vrati ili uništi sve matrice koje služe za izradu


229

pečata, kao i sve druge neuspele primerke pečata koji su ostali tokom procesa izrađivanja pečata; i

c) ako pečat daje neovlaščenim licama.

Član 27.

Kaznene odredbe propisane ovim zakonom ne isključuju ostale odgovornosti utvrđene važećim zakonskim odredbama.

Član 28.

Naplaćene kazne koje su propisane odredbama ovog zakona uplaćuju se u Budžet Kosova.

POGLAVLJE VI PRELAZNE ODREDBE

Član 29.

Institucije su obavezne da pribave svoje pečate prema odredbama ovog zakona u roku od šest (6) meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 30.

Ovaj zakon stavlja van snage svaku zakonsku odredbu koja reguliše ovu materiju.

Član 31

Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03/L-054 30 jul 2008.

Proglašeno dekretom Br.DL-047-2008, dana 07.08.2008, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 38 / 20 SEPTEMBAR 2008


230

ZAKON Br. 03/L-190 O SLUŽBENOM LISTU REPUBLIKE KOSOVO

Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo; Usvaja

ZAKON O SLUŽBENOM LISTU REPUBLIKE KOSOVO

Član 1 Cilj i delokrug delovanja

1. Ovim se zakonom regulišu prava, dužnosti i odgovornosti Kancelarije za

objavljivanje Službenog lista Republike Kosovo, kao i postupak za objavljivanje Službenog lista.

2. Službeni list Republike Kosovo je jedini zvanični list u Republici Kosovo gde se objavljuju zakoni i druga akta, institucija Republike Kosovo.

Član 2

Definicije

1. Termini i skraćenice upotrebljene u ovom nacrtu zakona imaju sledeće značenje: 1.1. Službeni list - Službeni list Republike Kosovo. 1.2. Kancelarija - Kancelarija za izdavanje Službenog lista Republike Kosovo

koja deluje u okviru Ureda premijera Republike Kosovo. 1.3. Izdanje Službenog lista - izdanje Službenog lista u štampanoj formi (na

papiru) i elektronskoj formi (na web stranici Službenog lista). 1.4. Web–stranica Službenog lista - elektronska stranica na internetu, u kojoj

su objavljeni svi zakoni i ostala pravna akta doneta od strane institucija Republike Kosovo.

1.5. Indeks Službenog lista - spisak svih zakona i podzakonskih akata objavljenih u Službenom Listu.

Član 3

Sadržaj Službenog lista

1. Službeni list Republike Kosovo sadrži: 1.1. Grb Republike Kosovo; 1.2. naziv/ Službeni list Republike Kosovo;

Zakon Br. 03/L-190 o Službenom Listu Republike Kosovo

231

1.3. redni broj; 1.4. godinu izdanja (dana, mesec i godinu); 1.5. mesto izdanja.

2. Naziv, godina izdanja i broj Služebenog lista treba da budu jasno ispisani na svim stranicama Služebnog lista.

Član 4

Izdanja Službenog lista

1. Službeni list Republike Kosova (Službeni list) se objavljuje u pismenoj i elektronskoj formi.

2. U Službenom listu Republike Kosovo objavljuju se sedeća akta: 2.1. Ustav Republike Kosovo; 2.2. zakoni usvojeni u Skupštini Republike Kosovo i proglašeni od predsednika

Republike Kosovo; 2.3. zakoni usvojeni od Skupštine Republike Kosovo u skladu sa stavom 4 i 5

člana 80 Ustava Republike Kosovo 2.4. međunarodni sporazumi ratifikovani u skladu sa članom 18 Ustava

Republike Kosovo; 2.5. odluke Ustavnog suda; 2.6. ukazi predsednika Republike Kosovo u slučajevima kada to traži

predsednik; 2.7. deklaracije i rezolucije usvojene u Skupštini Republike Kosovo, u

sluačajevima kada to traži predsednik Skupštine; 2.8. podzakonska akta Vlade i ministarstava u slučajevim kada to traži od

premijer. 2.9. ostala akta utvrdjena posebnim zakonima; 2.10. godišnji INDEKS Službenog lista.

3. Verzije objavljene u štampanoj formi u Službenom listu, i one objavljene u elektronskoj formi su istovetne.

Član 5 Jezik

Službeni list Republike Kosovo se objavljuje na albanskom, srpskom, turskom, bosanskom i na engleskom jeziku.

Član 6 Dostavljanje pravnih akata Kancelariji za objavljivanje Službenog lista

1. Pravna akta utvrđena u članu 4 ovog zakona se objavljuju u Službenom listu, samo

onda kada takav akat, potpisana konačna verzija u originalu, prispe u Kancelariji za objavljivanje Službenog lista na zahtev organa koji je doneo takav pravni akat

2. Sve institucije su dužne da pravna akta koje trebaju da objave u Službenom listu dostave u Kancelariji za objavljivanje Službenog lista u štampanoj i elektronskoj formi.


232

Član 7 Obaveze institucija koje objavljuju svoja akta u Službenom listu

1. Dostavljanje pravnih akata koja donosi predsednik Republike Kosovo, za

objavljivanje u Službenom listu, vrši sekretar Kancelarije predsednika ili lice koje je od njega ovlaščeno.

2. Dostavljanje zakona i ostalih pravnih akata Skupštine Republike Kosovo, za objavljivanje u Službenom listu vrši sekretar Skupštine ili lice koje je od njega ovlaščeno.

3. Dostavljanje pravnih akata Vlade Republike Kosovo, za objavljivanje u Službenom listu vrši stalni sekretar ili lice koje je od njega ovlaščeno.

4. Dostavljanje pravnih akata ministarstava za objavljivanje u Službenom listu vrši stalni sekretar ili lice koje je od njega ovlaščeno.

5. Dostavljanje raznih sporazuma za objavljivanje u Službenom listu vrši organ ili institucija koja je ovlaščena za sklapanje tog sporazuma.

6. Dostavljanje ostalih pravnih akata za objavljivanje u Službenom listu, vrši titular institucije, organa ili organizacije koja je donela akat.

7. Titular institucije je odgovoran za dostavljanje konačnog akta za objavljivanje u Službenom listu.

8. Sve institucije su dužne da dostave Kancelariji za objavljivanje Službenog lista pravna akta u roku od pet (5) dana od dana njihovog donošenja

9. Organ ili institucija koja je dostavila pravni akat ili dokumenat za objavljivanje snosi odgovornost za njegovu netačnost, neregularnost, greške u sadržaju pravnog akata, neusaglašenost u prevodu akata ili dokumenata ili zakonske smetnje za objavljivanje.

Član 8

Objavljivanje pravnih akata međunarodnih institucija

1. Pravna akta međunarodnih institucija koja deluju u Republici Kosovo se objavljuju u Službenom listu preko premijera.

2. Međunarodne imstitucije obezbeđuju da pravni akat koji je procesuiran za objavljivanje u Službenom listu bude završna verzija, kao što je utvrđeno odredbama ovog zakona.

3. Premijer donosi odluku u vezi sa procedurama za objavljivanje pravnih akata medjunarodnih isntitucija.

Član 9

Prava institucija koje objavljuju svoja akta u Službenom listu

1. Sve domaće institucije imaju pravo da traže od Kancelariej za objavljivanje Službenog lista da se završne verzije pravnih akata pravovremeno objave u Službenom listu u potpunom skladu sa odredbama utvrđenim ovim zakonom.

2. Sve domaće institucije imaju pravo da traže objašnjenje od Kancelarije za objavljivanje Službenog lista za eventualna zakašnjenja u vezi sa objavljivanjem njihovih pravnih akata u Službenom listu.


233

Član 10 Odgovornosti Kancelarije za objavljivanje Službenog lista

1. Kancelarija za objavljivanje Službenog lista je odgovorna za:

1.1. objavljivanje pravnih akata, koja se dostavljaju u Kancelariji za objavljivanje Službenog lista, u štampanoj ili elektronskoj formi, a koja akta ispunjavaju uslove utvrđene ovim zakonom;

1.2. držanje ili čuvanje tajnosti ili službene tajne podataka iz zakona ili drugih pravnih akata dok se ona ne objave u Službenom listu u štampanoj ili elektronskoj formi;

1.3. tehničko uređivanje konačnih verzija koja se objavljuju u Službenom listu u štampanoj ili elektronskoj formi;

1.4. tačno objavljivanje i na vreme pravnih akata u Službenom listu u štampanoj ili elektronskoj formi;

1.5. stalno nadziranje poslova koji se odnose na tačno i blagovremeno objavljivanje u Službenom listu u štampanoj ili elektronskoj formi;

1.6. kordinisanje poslova sa ekonomskim operaterem koji vrši izdavanje Službenog lista;

1.7. koordiniranje poslova sa ekonomskim operaterem koji vrši rapodelu Službenog lista;

1.8. koordiniranje poslova sa drugim zainteresovanim stranama i raznim donatorima u saradnji sa premijerom;

1.9. saradnju sa nadležnim državnim institucijama za osiguranje web stranice Službenog lista od moguće zloupotrebe kao i za održavanje ove web stranice;

1.10. izradu dugoročnog strateškog plana rada i aktivnosti kancelarije; 1.11. pripremanje godišnjeg izveštaja rada i predstavljanje ovog izveštaja pred

premijerom 2. Format, tehnički kriterijumi postupak pripreme, ovlačenje izdanja, tiraž primeraka

na različitim jezicima službenog jezika, način stavljanja u promet i raspodela primeraka Službenog lista, kao i pravila za pripremanje i objavljivanje akata u Kancelariji za obajavljivanje, se utvrđuju se administrativnim uputstvom koje donosi premijer na predlog direktora Kancelarije za objavljivanje Službenog lista.

3. Službeni list se dostavlja za objavljivanje po odobrenju i pod odgovornošču Direktora kancelarije za objavljivanje Službenog lista a u njegovom odsustvu od strane lica koga on ovlasti.

4. Direktor Kancelarije za obajavljivanje Službenog lica stara se o prijemu akata od institucija i o njihovom objavljivanju u Službenom listi u štampanoj i elktronskoj formi.

Član 11

Prava Kancelarije za obajavljivanje Službenog lista

1. Kancelarija za objavlajnje Službenog lista ima sledeća prava: 1.1. da objavljuje Službeni list Republike Kosovo u štampanoj i elektronskoj

formi.


234

1.2. prema zahtevima i potrebama institucija i građana da izvrši ponovno izdavanje Službenog lista u štampanoj formi.

1.3. da sklopi memorandum razumevanja sa raznim institucijama za pretplatu Službenog lista uz saglasnost nadzorne institucije;

1.4. da sklapa razne sporazume sa svim doma’im i međunarodnim institucijama kje imaju za cilj ispunjavanje zadataka i misije Kancelarije za objavljivanje uz saglasnost nadzorne institucije;

1.5. da traži od ekonomskog operatera da kvalitetno i na vreme izvrši određene usluge kao što predviđa ugovor.

1.6. da podnosi tužbe prema svim ugovornim stranama koje ne ispunjavaju svoje obaveze prema Službenom listu

1.7. Kancelarija za objavljivanje Službenog lista ima svoj službeni pečat, okrugli pečat i štambilj u skladu sa zakonom.

Član 12

Objavljivanje

1. Službeni list se redovno izdaje prema potrebi u štampanoj i elektronskoj formi na jezicima utvrdjenih ovim zakonom, ali najkasnije od petnaest (15) dana od dana objavljivanja akata utvrđenih u članu 4 ovog zakonu.

2. Službeni list će se objavljivati u štampanoj i elektronskoj formi prema hitnoj potrebi inistitucija Republike Kosovo.

3. Posebna izdanja Službenog lista u štampanoj i elektronskoj formi će se izvršiti na zahtev premijera.

4. Službeni list se štampa u kvalifikovanoj štampariji izabranoj u skladu sa pravilima za javnu nabavku Republike Kosovo.

5. Ponovno objavljivanje Službenog lista u štampanoj i elektronskoj formi od bilo koga drugog je zabranjeno.

6. Svi korisnici materijala Službenog list treba da nazanače naziv, broj i godinu izdanja Službenog lista

Član 13

Cena i raspodela Službenog lista

1. Cena Službenog lista se utvrđuje odlukom Vlade Republike Kosovo na predlog Kancelarije za objavljivanje Službenog lista.

2. Na predlog kancelarije za objavljivanje Službenog lista Vlada Republike Kosovo donosi odluku o utvrđivanju subjekata korisnika i broj primeraka Službenog lista koji će se besplatno deliti.

3. Službeni list se objavljuju u elektronskoj formi istog dana kada se ta pravna akta objave i u štampanoj formi u Službenom listu.

4. Službeni list u elektronskoj formi biće besplatno na raspolaganju gradjanima. 5. Rapodelu primeraka Službenog lista vrši kvalifikovani i izabrani ekonomski

operater u skladu sa pravilima javne nabavke Republike Kosovo.


235

Član 14 Finansiranje

1. Finansiranje Službenog lista vrši se iz Budžeta Republike Kosovo i od donatora. 2. Sve institucije koje sklapaju memorandum razumevanja sa kancelarijom za

objavljivanje Službenog lista su obavezne da vrše isplatu primeraka Službenom listu u roku od petnaest (15) dana od trenutka prijema fakture kao što to utvrđuje Zakon o upravljanju javnim finansijama

3. Sredstva realizovana od kancelarije za obajavljivanje uplatiće se u budžetu Kosova.

Član 15 Žalbe

1. Kancelarija za objavljivanje Službenog lista prima žalbe u vezi sa greškama i

defektima koji se odnose na izdavanjem pravnih akata u Službenom listu, bilo u štampanoj ili u elektronskoj formi.

2. Rokovi i adekvatne mere u vezi sa žalbama o Službenom listu urediće se posebnim podzakonskim aktom Vlade.

Član 16

Sprovođenje zakona

Na predlog Kancelarije za objavljivanje Službenog lista, Vlada Kosova donosi relevantna pravna akata za sprovođenje ovog zakona, u roku od šest (6) meseci od supanja na snagu ovog zakona.

Član 17 Prerastanje

Kancelarija za menadžiranje i upravljanje Službenim listom privremenih institucija za samoupravu na Kosovu prerasta u Kancelariju za objavljivanje Službenog lista i preuzima sva prava i odgovornosti ove kancelarije.

Član 18 Stavljanje van snage zakonskih akata

Ovaj zakon stavlja van snage Zakon br. 2004/47 o Službenom listu privremenih institucija za samoupravu na Kosovu i sva ostala pravna akta koja regulišu pitanje objavljivanja Službenog lista.


236


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03/L-190 4. juna 2010 Proglašeno dekretom Br. DL-023-2010, dana 28.06.2010, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 74 / 20 JULI 2010

Zakon Br. 03/L-176 o parlamentarnoj istrazi

237

ZAKON Br. 03/L-176 O PARLAMENTARNOJ ISTRAZI

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 237 Poglavlje II: Osnovne odredbe .................................................................................................................. 238 Poglavlje III: Organizacija i funkcionisanje anketne komisije ................................................................... 240 Poglavlje IV: Sprovođenje parlamentarne istrage ...................................................................................... 241 Poglavlje V: Izveštavanje skupštini............................................................................................................ 245 Poglavlje VI: Ostale odredbe ..................................................................................................................... 245

Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo; Usvaja:

ZAKON O PARLAMENTARNOJ ISTRAZI


Član 1

Cilj zakona

Ovim zakonom se uređuje funkcionisanje anketne komisije, organizaciona struktura, delokrug rada, nadležnosti i odgovornosti ove komisije.

Član 2 Delokrug rada

1. Delokrug rada komisije treba da bude u skladu sa Ustavom i zakonskim odredbama

međunarodnog prava, ne povređujući nezavisnost i ne ometajući rad drugih organa. 2. Komisija se formira radi ispitivanja problema ili pitanja koja se neposredno odnose

vladine ili državne odgovornosti. 3. Komisija se formira radi utvrđivanja činjenica i opisa toka događaja, u cilju

rasvetljavanja događaja kao i odgovornosti onih koji su bili involvirani. 4. Komisija se obrazuje u cilju informisanja, preporučivanja, obavljanja parlamentarnog

nadzora i donošenja zaključka. 5. Komisija se obrazuje i funksioniše na osnovu ustavnih načela i pravila utvrđenih

ovim zakonom.


238

6. Komisija priprema konačni izveštaj u vezi izvršene istrage roku koji je odredila Skupština i u skladu sa zakonom.

Član 3

Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja: 1.1. Dani – kalendarski dani. 1.2. Komisija - parlamentarna anketna komisija koju obrazuje Skupština

Kosova. 1.3. ZKPK - Zakon o krivičnom postupku Kosova. 1.4. KZK - Krivični zakon Kosova. 1.5. Osoblje Skupštine - civilno osoblje Skupštine Kosova. 1.6. Parlamentarna istraga - proceduralna radnja koja se preduzima od strane

komisije radi rasvetljavanja nekog slučaja ili određenog pitanja, bez optuženih i bez podizanja optužnice.

1.7. Dokaz - svaki podatak, svedočenje, dokumenat ili činjenica koja doprinosi donošenju zaključaka o ispitanom pitanju.

1.8. Nedozvoljena pitanja - pitanja koja se po KZK ne mogu postiviti ili na koja se može odbiti odgovor.

1.9. Predlagač - komisija ili grupa poslanika koja predlaže iniciranje anketne komisije.

POGLAVLJE II

OSNOVNE ODREDBE

OBRAZOVANJE ANKETNIH KOMISIJA

Član 4 Postupak za obrazovanje anketne komisije

1. Pravo pokretanja postupka za obrazovanje Komisije imaju šest (6) poslanika, jedna

stalna parlamentarna komisija ili 1/3 poslanika Skupštine. 2. Predlog za obrazovanje komisije dostavlja se Predsedništvu Skupštine u pismenoj

formi i mora da sadrži pitanje koje će se ispitati, obrazloženje, potpise članova inicijativne grupe, predlog o broju članova komisije i vremenski rok u kome će se okončati mandat komisije, koji ne može biti duži od 6 meseci.

3. U slučajevima kada se zahtev za obrazovanje komisije podnosi od strane 1/4 poslanika, Skupština na plenarnoj sednici obavezno obrazuje komisiju za određeno pitanje.

4. U slučaju pokretanja inicijative od strane neke stalne parlamentarne komisije ili grupe poslanika koji čine 1/3 članova Skupštine, Skupština može odlučiti prostom većinom glasova o obrazovanju komisije.

5. Komisija se ne može obrazovati u zadnjih šest (6) meseci mandata saziva skupštine.


239

Član 5 Prestanak rada komisije

1. Skupština može da odluči većinom glasova svih poslanika o prestanku rada

komisije pre završetka mandata samo na zahtev predlagača za obrazovanje komisije.

2. U slučajevima kada se raspušta Skupština pre okončanja redovnog saziva, komisija će takođe prestati sa radom.

3. Pitanja koja su jednom bila predmet parlamentarne istrage na jednom od skupštinskih saziva, ne može biti predmet parlamentarnog istrage, osim slučaja predviđenog stavom 2. ovog člana.

Član 6

Mandat komisije

1. Pitanje određeno za parlamentarno ispitivanje može se izmeniti ili proširiti naknadnom odlukom Skupštine, ako se podnosilac inicijative za obrazovanje komisije slaže sa izmenom.

2. Komisija je dužna da se pridržava svom mandatu poverenom od strane Skupštine. Naknadna izmena ili proširenje mandata može se izvršiti samo u skladu sa stavom 1. ovog člana.

3. Mandat za parlamentarnu istragu određenenog pitanja je šest (6) meseci u okviru kojeg komisija treba da podnosi konačni izveštaj.

Član 7

Obaveze skupštinskih organa 1. Predsednik Skupštine, najkasnije sedam (7) dana od dana prijema zahteva za

obrazovanje komisije saziva sednicu Predsedništva Skupštine radi razmatranja inicijative.

2. Nezavisno od predloga podnosioca inicijative u vezi sa brojem članova komisije, Predsedništvo Skupštine može da predloži Skupštini proširenje ili smanjenje ukupnog broja članova komisije.

3. Predsedništvo predlaže Skupštini sastav Komisije na osnovu nominacija parlamentarnih grupa za članove Komisije. Ukoliko se jedna parlamentarna grupa blagovremeno ne odazove zahtevu Predsedništva, Predsedništvo predlaže Skupštini sastav od predloženih nominacija iz redova Parlamentarnih grupa, a nenominirane pozicije ostaju prazne.

4. Predsedništvo Skupštine će uvrstiti u dnevni red sednice zahtev za obrazovanje komisije najkasnije 3. nedelje od dana podnošenja zahteva od strane podnosioca inicijative. Ukoliko Predsedništvo ne uspe da pitanje uvrsti u dnevni red u gore navedenom roku, zahtev se razmatra bez predloga Predsedništva na prvoj narednoj sednici Skupštine.


240

POGLAVLJE III ORGANIZACIJA I FUNKCIONISANJE ANKETNE KOMISIJE

Član 8

Sastav komisije 1. Članovi komisije mogu biti samo poslanici Skupštine Kosova. 2. Komisija se sastoji od najmanje sedam (7) a najviše petnaest (15) članova. Broj

članova komisije obavezno je neparan. 3. Svaka parlamentarna grupa Skupštine biće zastupljena u Komisiji sa najmanje

jednim (1) članom. 4. U načelu, tokom utvrđivanja sastava Komisije treba da se uzme u obzir srazmerna

zastupljenost parlamentarnih grupa u Skupštini. I pored toga, komisiju sačinjavaju poslanici partija pozicije i opozicije, u što bližim odnosima zastupljenosti. Razlika članova u odnosu pozicije i opozicije ne može biti veća od jednog člana Komisije.

Član 9

Smenjivanje članova anketne komisije

1. Član komisije može biti smenjen samo na svoju inicijativu u svako vreme, osim u periodu nakon okončanja postupka ispitivanja i početka razmatranja rezultata od strane komisije.

2. Komisija obavezno odlučuje o smenjivanju jednog člana komisije, ukoliko on izostaje tri puta za redom ne učestvuje u radu komisije bez opravdanih razloga.

3. U slučaju smenjivanja članova komisije, predsednik komisije odmah obaveštava o tome Predsedništvo Skupštine.

4. Smenjeni članovi komisije treba da se zamene od strane političkih grupa koje oni zastupaju, osim u slučajevima kada se konstatuje da član neopravdano sprečava rad Komisije.

5. Skupština na narednoj sednici odlučuje o imenovanju novog člana Komisije.

Član 10 Predsedavajući komisije

1. Predsedavajućeg komisije imenuje Skupština prilikom osnivanja komisije.

Predsedavajući se bira iz redova jedne parlamentarne grupe koja nije inicijator osnivanja anketne komisije i nije član partije koja je u vladinoj koaliciji. Zamenika predsedavajućeg imenuje Skupština na predlog podnosioca inicijative ili inicijativne grupe za obrazovanje komisije.

2. Predsedavajući komisije rukovodi radom komisije u skladu sa ovim zakonom i odlukom Skupštine o obrazovanju komisije. U odsustvu predsedavajućeg, njegovu dužnost obavlja zamenik predsedavajućeg.


241

Član 11 Sednice komisije

1. Prvu sednicu komisije saziva predsedavajući komisije, najkasnije četrnaest (14)

dana od dana donošenja odluke Skupštine o obrazovanju komisije. 2. Predsedavajući saziva sednice komisije u skladu sa planom rada koji se utvrđuje od

strane komisije na jednoj od prvih sednica komisije. 3. Na zahtev 1/3 članova komisije, predsedavajući obavezno saziva sednicu komisije

za dan koji je zatražila grupa koja je pokrenula inicijativu. 4. Članovi i pomoćno osoblje komisije se obavezuju da čuvaju tajnost informacija i

toka rada komisije. 5. Odredbe o radu stalnih komisija utvrđenih Poslovnikom Skupštine primenjuju se

shodno i na anketnu komisiju, osim ako je ovim zakonom drugačije uređeno.

Član 12 Odlučivanje

1. Sednice komisije se održavaju ukoliko je prisutno više od polovine njenih članova

(kvorum). 2. Komisija odlučuje prostom većinom prisutnih članova. 3. U slučajevima kada se tokom sednice konstatuje nedostatak kvoruma,

predsedavajući prekida sednicu za određeno vreme. Ukoliko se u međuvremenu ne obezbedi kvorum, predsednik zatvara sednicu i zakazuje drugu sednicu u roku koji ne može biti duži od sedam (7) dana.

4. Ako član jedne parlamentarne grupe tri puta za redom neopravdano izostane u tom slučaju, Komisija zahteva od Skupštine da se taj član zameni i nije obavezno da bude iz iste parlamentarne grupe.

POGLAVLJE IV

SPROVOĐENJE PARLAMENTARNE ISTRAGE

Član 13 Prava i obaveze komisije tokom parlamentarne istrage

1. U cilju vršenja parlamentarne istrage, komisija ima pravo:

1.1. pozove nosioce javnih funkcija radi saslušanja pred komisijom; 1.2. da pozove druga fizička i pravna lica radi saslušanja pred komisijom; 1.3. da pozove lica iz tačke a i b da daju dokaze pod zakletvom; 1.4. da ima neograničen pristup svim službenim dokumentima; 1.5. da zatraži i iznosi dokaze; 1.6. da naredi obavezno privođenje lica iz podstava 1.1., 1.2. i 1.3. ovog stava da

svedoče pred komisijom; 1.7. da iz reda komisije osnuje grupu koja će ispitati određeno pitanje iz reda

članova komisije koja će vršiti. 2. Komisija može da zatraži veštačenje samostalnih veštaka tokom vršenja dužnosti.

Finansijska sredstva za ovo veštačenje obezbeđuje Skupština. 3. Osoblje Skupštine podržava rad komisije.


242

Član 14 Faze rada komisije

1. Rad komisije deli se u tri osnovne faze:

1.1. faza parlamentarne istrage; 1.2. ocena parlamentarne istrage; 1.3. ripremanje konačnog izveštaja.

Član 15

Faza istrage 1. Komisija izrađuje i usvaja plan delovanja za pitanje koje je predmet istrage. 2. Plan delovanja sadrži proceduralne i druge radnje kao i vremenske rokove za rad

Komisije u u ispitivanju određenog pitanja, kao i krug lica koja će se saslušati kao svedoci ili veštaci.

3. Plan delovanja se može izmeniti tokom proučavanja određenog pitanja u slučajevima kada se pojavljuju novi događaji ili dokazi koji se odnose na pitanje koje se proučava.

4. Svaki član komisije može predložiti određeni proceduralni postupak, iznošenje dokaza i odrđene radnje u vezi sa pitanjem o kojem se sprovodi parlamentarna istraga.

Član 16

Javnost sednica komisije 1. Sednice komisije su javne, osim slučajeva kada je drugačije utvrđeno zakonom, ili

u slučaju kada komisija odluči da sednica bude zatvorena. 2. Sednice komisije su obavezno zatvorene kada komisija ocenjuje prikupljene

dokaze i prilikom odlučivanja o njima. 3. Komisija odlučuje da sednica bude zatvorena u slučajevima kada je to neophodno

radi: 3.1. čuvanja službene tajne; 3.2. čuvanja tajne informacije čija bi se tajnost ugrozila javnim razmatranjem; 3.3. očuvanja reda i poštovanje zakona; 3.4. zaštite ličnog života ili života članova porodice osobe na koju se primenjuje

postupak; 3.5. zaštite oštećenih lica ili svedoka; i 3.6. zaštite tajne preduzeća.

4. Komisija može odlučiti prostom većinom glasova da sednica bude zatvorena ili da njoj prisustvuje ograničen broj lica iz javnosti. U ovom slučaju komisija odlučuje o krugu lica koja su ovlašćena da prisustvuju sednici komisije.

5. Zahtev za održavanje zatvorene sednice ili ograničeno učešće javnosti može podneti: 5.1. prisutan član komisije; 5.2. svedok; 5.3. veštak; i


243

5.4. lice koje daje izjavu pred komisijom. 6. Odluku o zatvorenoj sednici ili ograničenom učešću objavljuje predsedavajući

komisije na otvorenoj sednici. 7. Sednice komisije se snimaju isključivo putem službenih elektronskih sredstava

Skupštine i čuvaju se kao službena tajna, osim ako Komisija ne odluči drukčije. 8. Na narednoj sednici komisije usvaja se zapisnik sa sednice koji, nakon usvajanja,

potpisuje predsedavajući.

Član 17 Održavanje reda u radu komisije

1. O održavanju reda na sednici komisije brine se predsedavajući. 2. Svaki prisutni učesnik, osim članova komisije koji se ne pridržava redu na

sednicama komisije može biti udaljen sa mesta gde se sednica održava. Ako on odbija da se udalji u tom slučaju može se narediti prinudno udaljenje od strane organa bezbednosti.

3. Protiv lica iz stava 2. ovog člana može se od tužilaštva zatražiti pokretanje sudskog postupka.

4. Komisija takođe može odlučiti da licima iz stava 2. ovog člana oduzme pravo da učestvuju na sednicama komisije.

Član 18 Dokazi

1. Komisija odlučuje o pribavljanju i razmatranju dokaza. 2. Odredbe ZKPK o dokazima i svedocima shodno se primenjuju. 3. Na zahtev najmanje 1/3 članova komisije iznosi se svaki dokaz, osim slučajeva

kada to nije u skladu sa zakonskim postupcima. 4. Sva fizička i pravna lica su dužna da komisiji podnose sva dokumenta ili

materijalne i druge dokaze koje se od njih traže. 5. U slučaju odbijanja ili neopravdanog kašnjenja u podnošenju dokaza od strane

subjekata iz stava 4. ovog člana, Komisija se obraća nadležnom sudu da on pribavi odgovarajući traženi dokaz.

6. Sudovi su dužni da komisiji podnose tražene dokaze iz stava 5. ovog člana.

Član 19 Svedoci

1. Komisija sastavlja spisak svedoka. 2. Spisak se može ažurirati do faze završetka parlamentarne istrage. 3. Komisija i u toku završne faze, kada smatra da dokaz svedoka može da bitno

izmeni tok procesa, može da odluči da sasluša svedoka i u fazi završetka. 4. Komisija poziva svedoke radi razjašnjena okolnosti koje se odnose na pitanje o

kojoj se vodi parlamentarna istraga. 5. Redosled svedočenja pred komisijom utvrđuje se konsenzusom. Ako komisija ne

postigne konsenzus, redosled se utvrđuje prostom većinom glasova.


244

6. Svedoci su dužni da se odazovu na pismeni poziv komisije za svedočenje. Pismeni poziv mora sadržati datum, vreme, mesto i pitanje o kojem su izneti dokazi, prava svedoka u postupku kao i zakonske posledice u slučaju neodazivanja svedoka na poziv komisije.

7. U slučaju da se svedok ne odaziva na pismeni poziv komisije, komisija može naložiti da se protiv svedoka preduzmu zakonske mere.

8. Odredbe ZKPK koje se odnose na svedoke shodno se odnose i na postupak komisije u vezi sa ispitivanjem određenog pitanja.

9. Javni organi su dužni da svojim službenicima ili nameštenicima dozvole svedočenje pred komisijom, osim kada je zakonom drukčije određeno.

10. Svedok je dužan da svedoči u skladu sa postupcima određenim ovim zakonom i ZKPK. U suprotnom protiv svedoka se mogu primeniti zakonske sankcije propisane ovim zakonom. Komisija takođe može zatražiti pokretanje krivičnog postupka protiv svedoka koji ne svedoči shodno njegovim obavezama propisanim ovim zakonom ili odredbama ZKPK.

Član 20

Saslušanje svedoka 1. Svedoci svedoče pred članovima komisije. 2. Predsedavajući komisije obaveštava svedoka pre saslušanja o njegovim pravima i

odgovornostima u postupku. 3. Svedok je dužan da odgovara na pitanja članova komisije, osim u slučajevima kada

je odredbama ZKPK drukčije određeno 4. Svedok može odbiti da odgovara na neprilična pitanja. Predsedavajući komisije je

dužan da interveniše kada se postavljanju nedozvoljena pitanja.

Član 21 Veštačenje

1. Veštake predlažu i određuju članovi komisije. 2. Veštaci se pozivaju i postupaju prema njihovim obavezama utvrđenim odredbama

ZKPK. 3. Lice koje se poziva u svojstvu veštaka je dužno da se odazove na poziv i da izvrši

zatraženo veštačenje, osim u slučajevima propisanim članom 178. ZKPK. 4. Komisija i veštak će se dogovoriti o vremenskom roku za vršenje ili podnošenje

veštačenja. Vremenski rok obavezuje veštaka. Ako veštak kasni sa veštačenjem iz neopravdanih razloga, Komisija može tražiti da se protiv njega preduzmu zakonske mere u skladu sa važećim zakonima.

5. Veštaci vrše veštačenje shodno načelu profesionalizma i nepristrasnosti.

Član 22 Okončanje ispitivanja

1. Ispitivanje određenog pitanja se okončava odlukom komisije kada se iscrpe tačke

plana o palamentarnoj istrazi i kada Komisija stekne jasno uverenje o pitanju koje je predmet ispitivanja.


245

2. Komisija odlučuje konsenzusom o okončanju faze parlamentarne istrage. Ako se ne postigne konsenzus komisija odlučuje prostom većinom glasova.

POGLAVLJE V

IZVEŠTAVANJE SKUPŠTINI

Član 23 Konačni izveštaj

1. Nakon okončanja i ocenjivanja parlamentarne istrage priprema se konačan izveštaj

komisije. Izveštaj mora objektivno prikazivati tok postupka, zaključke parlamentarne istrage, dokaze koji su naveli komisiju na određene zaključke i predloge Skupštini u vezi tretiranog pitanja.

2. Detalji o izvorima ovih dokaza ne iznose se u konačnom izveštaju. 3. Konačan izveštaj komisija usvaja konsenzusom. U slučaju da komisija ne postigne

konsenzus, u tom slučaju odlučuje se prostom većinom glasova. 4. Članovi komisije koji se ne saglase sa zaključcima ili sadržinom konačnog

izveštaja mogu podneti svoja gledišta u vezi sa izveštajem pismenim putem. Ovo mišljenje treba da sadrži obrazloženje koje se obavezno prilaže uz konačni izveštaj.

5. Predsednik komisije podnosi konačan izveštaj Skupštini u roku od 10. dana od njegovog usvajanja u komisiji. Predsedništvo Skupštine će uvrstiti u dnevni red plenarne sednice Skupštine u roku od 30. dana od dana podnošenja izveštaja.

6. Izveštaju se takođe prilaže i odluka Skupštine o obrazovanju komisije i plan komisije o parlamentarnoj istrazi.

7. Materijalni dokazi, svedočenja i veštačenje arhiviraju se i čuvaju u skladu sa zakonom.

8. Ako je evidentno da komisija neće uspeti da pripremi izveštaj pre kraja odgovarajućeg saziva, Skupština može zatražiti od komisije izveštaj o trenutnom stanju postupka parlamentarne istrage.

9. Skupština može svojom odlukom zatražiti od Komisije i privremeni izveštaj.

POGLAVLJE VI OSTALE ODREDBE

Član 24

Budžet komisije

1. Za vršenje svoje delatnosti komisija raspolaže posebnim fondom koji je odobrila Skupština na predlog komisije.

2. Komisija upravlja autonomno budžetom koji je Skupština izdvojila i po potrebi o tome podnosi izveštaj Skupštini.

3. Opšte zakonske odredbe primenjene od strane sudova u vezi naknada i troškova za veštake i svedoke odnose i na ovu komisiju.


246

Član 25 Završne odredbe

Komisija može, po potrebi, doneti interna pravila koja ne mogu biti u suprotnosti sa ovim zakonom i Poslovnikom Skupštine Kosova.

Član 26

Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03 L-176 04. juna 2010 Proglašeno dekretom Br. DL-024-2010, dana 28.06.2010, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 74 / 20 JULI 2010

Zakon Br. 03/L-111 o pravima i odgovornostima poslanika

247

ZAKON Br. 03/L-111 O PRAVIMA I ODGOVORNOSTIMA POSLANIKA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 247 Poglavlje II: Kandidovanje i prestanak mandata poslanika ........................................................................ 248 Poglavlje III: Imunitet ................................................................................................................................ 249 Poglavlje IV: Odnosi sa centralnim i lokalnim organima........................................................................... 250 Poglavlje V: Naknada, troškovi i druga primanja poslanika....................................................................... 251 Poglavlje VI: Ostala poslanička prava........................................................................................................ 254 Poglavlje VII: Kodeks ponašanja i sukob interesa ..................................................................................... 256 Poglavlje VIII: Prelazne i završne odredbe ................................................................................................ 258 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O PRAVIMA I ODGOVORNOSTIMA POSLANIKA


Član 1.

Cilj zakona Ovim zakonom uređuju se prava, odgovornosti, imunitet i naknada poslanika Skupštine Kosova (u daljem tekstu: poslanik) pre, tokom i po isteku njegovog mandata.

Član 2. Status poslanika

1. Poslanik uživa poseban status za vreme poslaničkog mandata u skladu sa ustavnim

odredbama, Izbornim zakonom i ovim zakonom. 2. Poseban poslanički status podrazumeva položaj poslanika u odnosima sa državnim

organima i organima lokalne uprave kao i njegovim pravima i finansijskim i protokolarnim obavezama.


248

Član 3. Slobodan mandat

1. Poslanik je predstavnik građana i za vreme svog mandata podleže samo svojoj

savesti. 2. Poslanik obavlja svoje zadatke u skladu sa ustavnim odredbama, zakonom i

Poslovnikom Skupštine.

POGLAVLJE II KANDIDOVANJE I PRESTANAK MANDATA POSLANIKA

Član 4.

Kandidovanje za poslanički mandat Niko ne može biti sprečen da se kandiduje ili obavlja funkciju poslanika, osim u zakonom predviđenim slučajevima.

Član 5. Mandat poslanika

1. Mandat poslanika proističe iz slobodnog glasa građana i počinje od trenutka

potvrdjivanja mandata u skladu sa zakonom koji je na snazi. 2. Mandat poslanika počinje od trenutka potvrdjivanja mandata od strane

kompetentnog autoriteta u saglasnosti sa zakonom. Mandat poslanika iz prethodnog saziva Skupštine prestaje istog dana.

3. Poslanik koji je u stalnom radnom odnosu u javnom sektoru, obavezuje se da pismeno prijavi primarnu i sekundarnu platu u roku od petnaest (15) dana od potvrđivanja mandata.

Član 6.

Nespojivost sa izvršnim funkcijama 1. Poslanik istovremeno ne može biti pemijer, zamenik premijera, ministar ili

zamenik ministra. 2. U slučaju imenovanja pojedinog poslanika na funkcijama predviđenim u stavu

1.ovog člana, mandat poslanika prestaje na dan njegovog naimenovanja za člana Vlade iz stava 1. ovog člana.

Član 7.

Nespojivost sa ekonomskim aktivnostima 1. Poslanik ne može biti član odbora pojedine privatne ili javne kompanije. 2. Poslanik tokom njegovog mandata ne može postupiti u svojstvu savetnika ili

pravnog zastupnika nijedne kompanije ili biznesa. 3. Poslanik ne može vršiti dužnost glavnog urednika ili zamenika glavnog urednika u

pisanim ili elektronskim medijima, osim u stranačkim.


249

4. Poslanik tokom njegovog mandata ne može vršiti zanimanje advokata. 5. Poslanik ne može vršiti poslovne aktivnosti u kojima postoji sukob interesa.

Član 8. Prestanak mandata

1. Mandat poslanika se završava prevremeno:

1.1. u slučaju da poslanik-ca ne polaže zakletvu na svečanoj sednici inaoguracije ili na narednoj sednici, u kojoj on-ona je fizički u stanju da poleže zakletvu;

1.2. nakon ostavke; 1.3. ako poslanik-ca postane član Vlade Kosova; 1.4. ako poslanik-ca postane nesposobno za obavljanje svoje funkcije; 1.5. poslanik/ca za šest (6) meseci ne učestvuje na plenarnim sednicama

Skupštine ili sednicama komisije u kojoj je član. U posebnim slučajevima Skupština može odlučiti drugačije;

1.6. ako pravosnažnom presudom bude kažnjeno za krivično delo kaznom zatvora sa jednu ili više godina;

1.7. smrću. 2. Za slučajeve iz stava 1.4. i 1.5. stava 1. ovog člana, odluku o prestanku mandata

donosi Skupština 2/3 glasova prisutnih poslanika i koji glasaju na predlog Komisije za mandtna i imunitetna pitanja.

POGLAVLJE III

IMUNITET

Član 9. Imunitet poslanika

1. Poslanici Skupštine Kosova uživaju imunitet od krivičnog gonjenja od civilnih

tužbi i razrešenja za svoje postupke u toku obavljanja odgovornosti iz svog delokruga rada kao poslanik Skupštine. Imunitet ne sprečava krivično gonjenje poslanika za preduzete radnje van delokruga odgovornosti kao poslanikaSkupštine.

2. Poslanik Skupštine ne može se lišiti slobode niti se zadržavati dok je u obavljanju svojih obaveza kao poslanik Skupštine bez saglasnosti većine poslanika Skupštine.

3. Zahtev za oduzimanje poslančkog imuniteta podnosi samo glavni javni tužilac Kosova. Samo u slučajevima kada je privatna tužba pokrenuta protiv poslanika prema Zakon o krivičnom postupku Kosova, zahtev za suspenziju imuniteta može podneti samo sud koji vodi slučaj istrage.

4. Zahtev za oduzimanje imuniteta dostavlja se predsedniku Skupštine koji isti odmah upućuje Mandatno-imunitetnoj komisiji koja ga razmatra i priprema preporuku za narednu sednicu Skupštine.

5. Mandatno-imunitetna komisija u roku trideset (30) dana od dana dobijanja zahteva od predsednka Skupštine priprema preporuku za Skupštinu.

6. Skupština bez rasprave, odlučuje o oduzimanju imuniteta međutim, poslanik može da iznese svoje poglede o slučaju.

7. Za oduzimanje imuniteta poslanika je potrebna većina glasova svih poslanika Skupštine Republike Kosova.


250

8. Poslanik kome je oduzet imunitet ima pravo žalbe kompetentnom sudu, u roku od trideset (30) dana. Žalba poslnika ne suspenduje odluku Skupštine.

9. Nezavisno od stava 3. ovog člana, mera pritvora može da se preduzme prema poslaniku bez prethodne saglasnosti Skupštine u slučaju kada se on / ona zatekne na delu (in flagranti) teškog krivičnog dela za koje je predviđena kazna zatvora od pet (5) ili više godina.

Član 10.

Početak i poštovanje imuniteta 1. Poslanik uživa parlamentarni imunitet od dana potvrđivanja njegovog mandata. 2. Imunitet poslanika moraju poštovati svi, bez obzira na funkciju. 3. Poslanik može obavestiti predsednika Skupštine o svakom kršenju njegovog

imuniteta. Predsednik Skupštine je dužan da preduzme odgovarajuće mere bez odlaganja.

Član 11.

Pristup javnim institucijama 1. Poslanička identifikaciona karta garantuje, slobodan pristup svim državnim i

organima javne administracije. U skladu sa pravilnicima nadležnih ministarstava Vlade, poslanik može da bude takođe ovlašćen da ulazi u zone službe oružanih lokalnih snaga, službe bezbednosti, policije i policijskih snaga Kosova.

2. Organi javne administrcije su dužni da poslaniku obezbede podršku u obavljanju svoje funkcije i da mu pružaju potrebne informacije koje zahteva njegova funkcija.

POGLAVLJE IV

ODNOSI SA CENTRALNIM I LOKALNIM ORGANIMA

Član 12. Učešće poslanika u politikama lokalne vlasti

1. Poslanik ima pravo da prisustvuje sednicama koje organizuju organi lokalne vlasti. 2. Organi navedeni u stavu 1. ovog člana na početku svakog meseca stavljaju na

raspolaganje poslanicima pri njihovim kancelarijama kalendar sednica, uključujući i moguće izmene.

Član 13.

Prava na relaciji sa centralnim organima izvršne vlasti 1. Glavni rukovodioci ministarstava i drugih centralnih institucija dužni su da daju

prednost za sastanak poslaniku i da ga prime svaki put kada to zahteva u vezi sa obavljanjem njegove funkcije.

2. Poslanik ima pravo da, od ministara ili rukovodioca drugih centralnih institucija kao i od svake druge institucije u državnoj i lokalnoj administraciji, zatraži objašnjenja za svako pitanje koje je vezano za obavljanje njegove funkcije.


251

Rukovodioci i njihovo osoblje dužni su da poslaniku odgovore u roku od sedam (7) dana od dana podnošenja zahteva.

3. O kršenju procedura iz stava 1. i 2. ovog člana pismeno se obaveštavaju Kabinet premijera i Komisija za mandate i imunitet radi utvrđivanja moguće odgovornosti.

4. Poslaniku se upućuje poziv i on može da prisustvuje sednicama Vlade, ministarstava ili drugih centralnih institucija kada se u njima razmatraju pitanja pokrenuta sa njegove strane.

5. Javni organi i institucije su dužne da razmotre zahteve, žalbe i predloge birača, upućene preko poslanika i u roku od trideset (30) dana od dana njihovog podnošenja dužni su da informišu poslanika o načinu njihovog razmatranja.

6. Ako poslanik proceni da je podzakonski akt donet od strane Vlade, centralnih institucija ili lokalnih organa vlasti sporan, pismeno će predložiti odgovarajućem organu preispitivanje ili stavljanje van snage takvog propisa, informišući o tome i Kabinet premijera ili opštinu. Odgovarajući upravni organi su dužni da razmotre predloge poslanika na prvoj narednoj sednici i da ga u roku od sedam (7) dana pismeno obaveste o ishodu razmatranja.

7. Kada poslanik konstatuje da službenici javne administracije krše zakone, ima pravo da zahteva od odgovarajućih organa preduzimanje mera u skladu sa odgovarajućim zakonima. Odgovorni tih organa, dužni su da odmah razmotre zahteve i u roku od trideset (30) dana donesu odgovarajuću odluku i o tome obaveste poslanika.

POGLAVLJE V

NAKNADA, TROŠKOVI I DRUGA PRIMANJA POSLANIKA

Član 14. Finansijske i materijalne koristi poslanika

1. Poslanik u toku obavljanja svog mandata ima pravu nadoknade za:

1.1. osnovnu platu; 1.2. prelaznu platu po zavaršetku mandata; 1.3. kompenzacije za učešće na sednicama i susretima komisija; 1.4. kompenzacije za ostale skupštinske funkcije; 1.5. kompenzacije mesečni troškova; 1.6. suplimentarne penzije; i 1.7. sva ostala prava određena ovim zakonom.

Član 15.

Poslanička naknada Osnovna plata poslanika utvrdiće se odredbama Zakona o platama javnih funkcionara.

Član 16. Prelazna naknada

Do početka realizacije financijskih prihoda iz drugih izvora, ili realizacije penzije, od dana okončanja mandata poslanik – poslanica ima pravo na osnovnu platu za dvanaest (12) meseci.


252

Član 17. Mesečni troškovi

Poslanik ima pravo na naknadu mesečnih troškova za svoj rad u Skupštini.

Član 18. Nadoknada za obavljanje funkcije

1. Poslanik koji je nosilac parlamentarne funkcije na predlog komisije za budžet i

financije dobija dodatnu mesečnu kompenzaciju koja se određuje odlukom Skupštine.

2. Naknada za obavljanje funkcije podleže plaćanju poreza i penzijskom doprinosu. 3. Poslanik iz stav 1. ovog člana ima pravo na dodatnu kompenzaciju samo za jednu

rukovodeću funkciju.

Član 19. Obustava naknade

Za neopravdano odsustvovanje poslanika sa plenarnih sednica, sednica komisija ili drugih parlamentarnih funkcija gde je imenovan, sledi obustava kompenzacije iz podstava 1.3. i 1.5. stava 1. člana 14 tačka ovog zakona, prema posebnom aktu Predsedništva Skupštine.

Član 20. Utvrđivanaje visine naknade

Visina kompenzacije o funkcijama i mesečnim troškovima se određuje na predlog Komisije za budžet i financije i odlukom predsednika Skupštine.

Član 21. Dnevnice za službeno putovanje

1. Poslanik koji je službeno upućen van Kosova iz Skupštine, dobija dnevnicu i

naknadu troškova prevoza na osnovu akata donetih od stane Skupštine. 2. Poslanik, u slučajevima kada se odredi da učestvuje u delegacijama Vlade ili

ostalih institucija, troškove snosi institucija koja ga je pozvala, dok dnevnicu dobija na osnovu akata usvojenih od strane Vlade.

3. Poslanik, za vršenje svoje parlamentarne funkcije, ima pravo na adekvatne prevozne usluge ili adekvatnu naknadu za putnih troškova, prema kvotama i procedura utvrđenih posebnim aktima Skupštine.

Član 22.

Suplementarna penzija 1. Poslanik, nakon završetka mandata, ima pravo na suplementarnu penziju, ako je

dužnost poslanika obavljao najmanje jedan mandat i da je navršio pedesetpet (55) godina života.


253

2. Poslanik koji ispunjva uslove utvrđene stavom 1. ovog člana ostvaruje poslaničku penziju u visini od pedeset odsto (50%) od osnovne naknade poslanika. Poslanik koji je u dva (2) mandata služio prema uslovima određenim u stavu 1. ovog člana ostvariće suplementarnu penziju u vrednosti šesdeset odsto (60%) od visine osnovne naknade, a poslanik koji je služio tri (3) i više mandata, u iznosu od sedamdeset (70%) od osnovne plate.

Član 23.

1. Prava i odgovornosti poslanika, utvrđenim ovim zakonom, teku od 2001. godine,

kada je povrđen mandat poslanika. 2. Status poslanika saziva 1990 – 2000 godine, uređuje se posebnim zakonom.

Član 24.

Osnovica penzije

1. Kao osnov za utvrđivanje suplementarne penzije služi osnovna trenutna plata poslanika koja se realizuje u Skupštini Kosova.

2. Ukupan iznos suplementarne penzije, u ni jednom slučaju, ne može biti veći od sedamdeset od sto (70%) od osnovne plate poslanika.

Član 25.

Penzija zbog nesposobnosti za rad 1. Poslaniku koji je zbog povrede na radnom mestu tokom vršenja svoje funkcije,

postao trajno nesposoban za rad, ima pravo na dodatnu penziju bez obzira na penzijski staž, starost i vreme obavljanja poslaničke funkcije.

2. Penzija iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini od sedamdeset (70%) od osnovne plate.

Član 26.

Posebne okolnosti Osnov za realizaciju i utvrđivanje visine penzije je opšti penzijski staž ostvaren u zemlji i van nje.

Član 27. Porodična penzija

1. Članovima porodice preminulog korisnika suplementarne penzije, utvrđuje se

porodična penzija u visini od sedamdeset (70%) od te penzije na dan njegove smrti.

2. Pravo na porodičnu penziju iz stava 1. ovog člana važi za sve slučajeve, počev od saziva iz 2001.godine.

3. Procedure koje su predviđene za realizaciju prava na redovnu penziju primenjuju se i za realizaciju suplementarne penzije.


254

4. Pravo na porodičnu penziju imaju suprug/a, i deca do navršenih osamnaest (18) godina života, odnosno do navršenih 22 godine života, ako nastavljaju škollovanje.

Član 28.

Obezbeđivanje sredstava Finansijska sredstva za naknadu utvrđene u članu 14 ovog zakona, obezbeđuju se iz Budžeta Republike Kosovo.

POGLAVLJE VI OSTALA POSLANIČKA PRAVA

Član 29.

Godišnji odmor Poslaniku se priznaje pravo na godišnji odmor najviše do trideset (30) dana u jednoj kalendarskoj godini izmedju godišnjih zasedanja Skupštine.

Član 30. Naknada za godišnji odmor

Poslanik ima pravo na naknadu osnovne plate za period kada Skupština utvrđuje godišnji odmor.

Član 31.

Diplomatski status 1. Poslaniku se priznaje pravo na diplomatski pasoš za vreme vršenja mandata, kao i

jednu (1) godinu nakon okončanja mandata. 2. Suprugu/supruzi poslanika, u ostvarivanju zajedničke službene posete, omogućuje

se snabdevanje putom vizom. 3. Diplomatski imunitet poslaniku se garantuje sporazumom između država i u skladu

sa obavezama koje proizilaze iz međunarodnih konvencija.

Član 32. Radni staž

1. Period vršeja mandata poslanika obračunava se kao redovni radni staž. 2. Za vreme vršenja mandata poslanik će biti zdravstveno i penziono osiguran u

skladu sa zakonom.

Član 33. Sredstva za rad

1. Parlamentarnim komisijama i grupama obezbeđuju se kancelarije i pomoćno

osnoblje. 2. Poslanici imaju svoje kancelarije u Skupštini.


255

3. Takođe, pri svakoj izbornoj zoni organi lokalne uprave obezbeđuju posebne radne kancelarije za poslanike. Predsednik Skupštine Kosova, uz saglasnost poslanika, postavlja u tim kancelarijama sekretara, po pravilu sa visokim pravnim obrazovanjem, koji opslužuje poslanike i koji se snabdeva potrebnim radnim sredstvima.

4. Sredstva za gore navedene potrebe pokrivaju se iz budžeta Skupštine.

Član 34. Druge benificije

Poslanik dobija besplatno „Službeni list“, Bilten Skupštine ili drugih centralnih institucija, podzakonska akta Vlade i opštinskih organa gde je izabran.

Član 35

Bezbednost poslanika

1. Poslaniku se obezbeđuje posebna zaštita od strane organa Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa procedurom za posebnu zaštitu, u slučaju kada to on zatraži.

2. U vezi sa zahtevom poslanika, za obezbeđivanje posebne zaštite, odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa ubrzanim postupkom.

Član 36.

Identifikaciona isprava 1. Poslanik, od Skupštine dobija identifikacionu karticu koja važi do kraja njegovog

mandata. Ova isprava zamenjuje svaku drugu ispravu izdatu od strane državnih, civilnih ili vojnih organa za ulazak na raznim mestima i objektima, izuzev onih mesta i objekata gde je ulazak zabranjen zakonom.

2. Po isteku mandata, poslaniku se izdaje identifikaciona isprava na kojoj se upisuje datum početka i završetka saziva.

Član 37.

Neporeski doprinosi 1. Odredbe zdravstvenog i socijalnog osiguranja koje se primenjuju na civilne

službenike važe i za poslanike. 2. Poslanik, u smislu stava 1. ovog člana, smatra će se zaposlenim ua period trajanja

njegovog mandata, po isteku mandata, u skladu sa članom 16. ovog zakona.

Član 38. Povratak na ranije radno mesto

Poslanik koji je pre dobijanja mandata bio zaposlen u javnom sektoru ili u instituciji koja se finansira javnim sredstvima, ima pravo da nastavi obavljanje svoje ranije funkcije ili položaja istog ranga nakon završetka poslaničkog mandata. U vezi stim potrebno je da poslanik podnese zahtev poslodavcu u roku od šest (6) meseci od dana završetka mandata.


256

POGLAVLJE VII KODEKS PONAŠANJA I SUKOB INTERESA

Član 39. Načela

1. Poslanik je dužan da se pridržava ustavnih odredbi i zakona i u svim slučajevima

da postupi u skladu sa poverenjem koje mu je ukazano kao i da se pridržava sledećim načelima: 1.1. Samopožrtvovanje - Poslanik zauzima stav ili glasa samo za pitanja koja su

od javnog interesa. On ne može da učestvuje u donošenju odluka o finansijskim ili drugim materijalnim koristima za sebe, njegovu porodicu ili svoje prijatelje.

1.2. Moralni integritet - Poslanik ne može da ima finansijske obaveze prema pojedincu ili organizacijama koji mogu da utiču na vršenje njegove službene dužnosti.

1.3. Objektivnost - Poslanik, za vreme vršenja svoje javne funkcije treba da odlučuje samo na osnovu zasluga i javnog interesa, uključujući i javna imenovanja, objavljivanje dobitnika ugovora ili preporuka pojedinaca za subvencije i nagrede.

1.4. Odgovornost - Poslanik je odgovoran za svoje odluke i podleže pažljivoj samokontroli koja odgovara njegovoj funkciji.

1.5. Iskrenost - Poslanik mora biti iskren u donošenju svojih odluka i preduzimanju postupaka.

1.6. Poštenje - Poslanik je dužan da saopšti svoj privatni interes koji može da bude relevantan u vršenju svojih javnih dužnosti i treba da preduzme odgovarajuće radnje za rešavanje eventualnih konflikata radi zaštite javnog interesa.

1.7. Sposobnost rukovođenja - Poslanik, rukovođenjem i konkretnim primerima, treba da obezbedi poštovavanje ovih načela.

Član 40. Obaveze

1. Poslanik je dužan da prisustvuje plenarnim sednicama i sednicama pomoćnih tela

Skupštine, čiji je član. 2. Pomoćni organi Skupštine iz stava 1. ovog člana su svi stalni ili ad hoc organi koji

se formiraju odlukom Skupštine. 3. Poslanik koji ne može da prisustvuje sednicama Skupštine ili sednicama pomoćnih

organa Skupštine čiji je član treba blagovremeno da obavesti predsednika Skupštine, odnosno predsednika / zamenika predsednika tog pomoćnog organ, iznoseći takođe i razloge za njegovo odsustvovanje.


257

Član 41. Neispunjavanje obaveza

1. Ako poslanik ne prisustvuje radu plenarnih sednica ili pomoćnih organa Skupštine,

u kojima je član, osnovna plata i dodatna naknada se umanjuju. Iz ovog umanjenja izuzimaju se slučajevi kada je poslanik službeno odsutan u okviru svoje parlamentarne funkcije.

2. Ostala pravila za učešće poslanika u radu i ostale sancije utvrđuju se Poslovnikom Skupštine ili jednim unutrašnjim Pravilnikom Skupštine.

Član 42.

Parlamentarne obaveze Poslanik ne može da odbije članstvo ili učešće u radu pomoćnih tela Skupštine bez prihvatljivog objektivnog opravdanja.

Član 43. Poverljivost

Poslanik je dužan da čuva poverljivost informacija i službene dokumentacije u skladu sa zakonom.

Član 44.

Sukob interesa Poslanik nema pravo da glasa o nekom pitanju čija odluka može da dovede do njegove finansijske koristi i isti ne bi bio prihvatljiv za određenu kategoriju ljudi koji nisu poslanici Skupštine ili od bližnjih poslanika Skupštine.

Član 45.

Registar interesa

Poslanici treba da registruju u Registar interesa sve relevantne interese utvrđene aneksom ovog zakona.

Član 46. Pokloni

1. Poslanik, tokom svog mandata, može primiti poklone, u skladu sa odgovarajućim

važećim zakonom. 2. Ograničenja predviđena stavom 1 ovog člana ne odnose se na iznos sredstava ili

stvari primljenih od poslanika za besplatnu upotrebu sredstava obezbeđenih od strane Parlamenta, njegove patije ili poslaničke grupe ili neke fondacije koja podržava Skupštinu ili je u tesnoj vezi s tim. Takve iznose i stvari za besplatnu upotrebu treba da se registruju od poslanika kao deo njihove izjave o imovini, prihoda i ekonomskih interesa na osnovu Aneksa br.1. ovog zakona. Poslanik, na


258

kraju mandata, stvari primljene na besplatnu upotrebu ne treba da ih zadrži u vlasništvo ili u daljoj njegovoj upotrebi ili upotrebi od strane nekog njegovog bližnjeg.

Član 47.

Prijavljivanje imovine 1. Poslanik je dužan da u roku trideset (30) dana od dana potvrđivanja mandata

poslanika i posle 1. Januara svake godine, kao i da u roku od trideset (30) dana nakon isteka njegove dužnosti, sačini kojom će prijaviti svoju imovinu, prihode i njegove ekonomske interese. Izjava se podnosi predsedniku Skupštine, u skladu sa Aneksom ovog Zakona.

2. Poslanik treba da svojoj deklaraciji priloži i deklaraciju o imovini svog bračnog druga o imovoini supruge/supruga ili životnog partnera, kao i deteta koje živi u istoj porodici u skladu sa Aneksom ovog Zakona.

POGLAVLJE VIII


Član 48.

Skupština Kosova će u roku od šest (6) meseci od stupanja na snagu ovog zakona doneti Zakon o platama javnih funkcionera.

Član 49. Podzakonska akta

Zadužuju se Vlada i Skupština da u roku od šest (6) meseci od stupanja na snagu ovog Zakona donesu podzakonska akta radi sprovodjenja ovog Zakona.

Član 50. Nepovredljivost prava

Prava koja poslanici ostvaruju u skladu sa ovim Zakonom su nepovredljiva.


Ovaj zakon se objavljuje u Službenom listu a primeniće se od 1. januara 2011 godine. Zakon br. 03 L-111 4. juna 2010.godine Proglašeno Dekretom Br. DL-029-2010, dana 05.07.2010, od Predsednika Republike Kosovo, Dr. Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 74 / 20 JULI 2010


259

Aneks

Izjava o imovini, prihode i ekonomskim interesima poslanika, za njegovog/njenu supruga/u i njegovojj/njenoj deci koja žive sa njim/njom.

Lice koji daje izjavu 1. Izjavljivač:

a. Poslanik b. Životni/na suprug/a, koji/ja živi zajedno sa poslanikom (dalje: životni/a

suprug/a c. Deca koja žive zajedno sa poslanikom (dalje: deca/dete)

2. Ime poslanika......................................................................................................... 3. Ime životne supruge/ga.......................................................................................... 4. Ime deteta-dece......................................................................................................

Deo A) IZJAVA O IMOVINI

I

Nepokretna imovina

1. a. Ime naselja gde se nalazi nepokretna imovina..................................................... b. Prostor gde se nalazi nekretnina........................................................................... c. Sektor zaposlenja (ili ime sektora gde je poslanik radio):.................................... d. Karakter zgrade koji ima u odnosu na glavni cilj (stambena zgrada, zgrada za

odmor, poslovni objekti i dr.), centralni prostor zgrade:...................................... e. Pravni karakter nekretnine:................................................................................... f. Pravni status davaoca izjave (vlasnik, zakup, i dr.): ............................................ g. U slučaju suvlasništva, pokažite svoj deo vlasništva:.......................................... h. Naslov i datum prisvajanja (početak pravnog statusa):........................................

2.

a. Ime naselja gde se nalazi nepokretna imovina..................................................... b. Prostor gde se nalazi nekretnina........................................................................... c. Sektor zaposlenja (ili ime sektora gde je poslanik radio):.................................... d. Karakter zgrade koji ima u odnosu na glavni cilj (stambena zgrada, zgrada za


3.

a. Ime naselja gde se nalazi nepokretna imovina..................................................... b. Prostor gde se nalazi nekretnina...........................................................................


260

c. Sektor zaposlenja (ili ime sektora gde je poslanik radio):.................................... d. Karakter zgrade koji ima u odnosu na glavni cilj (stambena zgrada, zgrada za


4.

a. Ime naselja gde se nalazi nepokretna imovina..................................................... b. Prostor gde se nalazi nekretnina........................................................................... c. Sektor zaposlenja (ili ime sektora gde je poslanik radio):.................................... d. Karakter zgrade koji ima u odnosu na glavni cilj (stambena zgrada, zgrada za


II.

Lična imovina visokog nivoa 1. Vozilo:

a. Putničko sredstvo.............................................................................................tip Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................. tip Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................. tip Datum i pravni naslov prisvajanja:.................................................................

b. Furgon, autobus:..............................................................................................tip Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................. tip Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................. tip Datum i pravni naslov prisvajanja:.................................................................

c. Motocikal.........................................................................................................tip Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................. tip Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................. tip Datum i pravni naslov prisvajanja:.................................................................

2. Sredstvo koja se kreće na moru ili u vazduhu: a. karakter................................................................................................................

tip.......................................................................................................................... datum i pravni naslov prisvajanja......................................................................... karakter................................................................................................................ tip.......................................................................................................................... datum i pravni naslov prisvajanja.........................................................................

3. Umetnički radovi, određene kolekcije: a. Umetnički lični radovi:.........................................................................................

Opis:...............................................................................................................dela


261

Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................dela Opis:...............................................................................................................dela Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................dela Opis:...............................................................................................................dela Datum i pravni naslov prisvajanja:................................................................dela

b. Kolekcije.............................................................................................................. Opis:...............................................................................................................dela Datum i zakonski naslov prisvajanja:............................................................dela Opis:...............................................................................................................dela Datum i zakonski naslov prisvajanja:............................................................dela Opis:...............................................................................................................dela Datum i zakonski naslov prisvajanja:............................................................dela

4. Ostala lična imovina čiji iznos (dela, kolekcija) prelazi osnovnu trenutnu estomesečnu platu poslanika: a. Opis.......................................................................................................................

Datum i pravni naslov prisvajanja:....................................................................... b. Opis.......................................................................................................................

Datum i pravni naslov prisvajanja:....................................................................... c. Opis.......................................................................................................................

Datum i pravni naslov prisvajanja:....................................................................... d. Opis.......................................................................................................................

Datum i pravni naslov prisvajanja:....................................................................... e. Opis.......................................................................................................................

Datum i pravni naslov prisvajanja:....................................................................... 5. Deponovana štednja u fondovima (deonica, obaveznice, ulozi, osiguranje znatnim

iznosima, itd.): Opis:...................................................................................................................... Normalna vrednost, obezbeđena sredstva............................................................ Opis:...................................................................................................................... Normalna vrednost, obezbeđena sredstva............................................................ Opis:...................................................................................................................... Normalna vrednost, obezbeđena sredstva............................................................ Opis:...................................................................................................................... Normalna vrednost, obezbeđena sredstva............................................................ Opis:...................................................................................................................... Normalna vrednost, obezbeđena sredstva............................................................

6. Deponovana štednja..................................................................................................... 7. Gotov novac koji prelazi trenutni iznos šestomesečne naknade poslanika:................ 8. Odgovarajući bilans bankarskog računa ili pojedini drugi zahtevi za određeni korist

na osnovu nekog drugog ugovora koje proizilazi ukupan iznos šestomesečne naknade poslanika: a. Bilans odgovarajućeg bankarskog računa

Forint:................................................................................................................... U međunarodnoj razmeni (protiv vrednost forinte)..............................................

b. Odgovarajući novčani iznos po osnovu drugog ugovora.....................................


262

9. Ostala imovina u određenom iznosu, ko njihov zajednički iznos prelazi iznos šestomesečne nadoknade poslanika: opis.............................................................................................................................. opis.............................................................................................................................. opis.............................................................................................................................. opis.............................................................................................................................. opis..............................................................................................................................

III

Dugovi Molimo vas da u ovom delu zabeležite bilo koji drug u vidu javnog duga, duga finansijskih institucija ili privatnim licima.

1. Javni dugovi (porezi, carina, obaveze, doprinos za SO (socijalno osiguranje itd); .......................................................................................................................

2. Dugovi prema finansijskim institucijama (kredit, pozajmice itd.)....................... 3. Dugovi prema privatnim licima............................................................................

IV

Ostale financije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Deo B) IZJAVA O IZVORIMA PRIHODA

(izvori ostalih oporezovanih prihoda od nadoknade poslanika)

1. Profesija:...................................................................................................................... Položaj......................................................................................................................... Prestanak profesije: da

ne Bruto mesečni prihodi od profesije:............................................................................

2. Sve ostale aktivnosti osim za navedenu profesiju u tačci 1. od kojih se ostvaruju oporezovani prihodi: a. Opis aktivnosti......................................................................................................


263

b. Lice koje vrši isplatu (osim aktivnosti iz oblasti poverljivih obaveza)................ c. Učestalost sticanja prihoda (mesečni, ostali intervali, prema slučajevima,

prolazni)................................................................................................................ d. Iznos prihoda (bruto):........................................................................................... a. Opis aktivnosti...................................................................................................... b. Lice koje vrši isplatu (osim aktivnosti iz oblasti poverljivih obaveza)................ c. Učestalost sticanja prihoda (mesečni, ostali intervali, prema slučajevima,

prolazni)................................................................................................................ d. Iznos prihoda (bruto):........................................................................................... a. Opis aktivnosti...................................................................................................... b. Lice koje vrši isplatu (osim aktivnosti iz oblasti poverljivih obaveza)................ c. Učestalost sticanja prihoda (mesečni, ostali intervali, prema slučajevima,

prolazni)................................................................................................................ d. Iznos prihoda (bruto):...........................................................................................

Deo C)

IZJAVLJIVANJE EKONOMSKOG INTERESA Položaj ili interes u nekom privrednom preduzeću:

I

1. Naziv privrednog preduzeća........................................................................................ 2. Oblik korporacije......................................................................................................... 3. Oblik interesa (vlasnik, strane u interesu, kao je interni ili spoljni član kompanije

itd). .............................................................................................................................. 4. Strane e u interesu (deoničar) u preduzeću sa vlasničkim interesom.......................% 5. Trenutno zadržane deonice:.....................................................................................% 6. Položaj u privrednom preduzeću.................................................................................

II



III 1. Naziv privrednog preduzeća........................................................................................ 2. Oblik korporacije......................................................................................................... 3. Oblik interesa (vlasnik, strane u interesu, kao je interni ili spoljni član kompanije

itd). .............................................................................................................................. 4. Strane e u interesu (deoničar) u preduzeću sa vlasničkim interesom.......................%


264

5. Trenutno zadržane deonice:.....................................................................................% 6. Položaj u privrednom preduzeću.................................................................................

IV



V



Deo D) DEKLARACIJA

O finansijskoj pomoći i poklonjenim stvarima za korišćenje dobijenim od poslanika ili

Parlamenta, partiji kojoj pripada ili grupi poslanika i/ili fondaciji koja podržava zakonodavnu delatnost, potrebnu za vršenje poslova poslanika ili u tesnoj vezi s tim.

(dalje – finansijska pomoć)

Datum određivanja (podele)

Naziv finansijske pomoći Vrednost finansijske pomoći


265

Deo E)

DEKLARACIJA O poklonima primljenim od poslanika u vezi njegovog mandata kao poslanika i druga pružena finansijska pomoć drugačija od one navedene pod tačkom (D) ove deklaracije

(dalje: pokloni)

Datum primanja poklona Naziv poklona Vrednost poklona


266

* * *

Dana................................................................. (mesec)..................................................... ......................................................(dan) (godina)............................................................... Ovom deklaracijom zaključujem izjavu (ve) bračnog druga............................................. ........................................................................................................................................... kao i mog deteta (dece) koje (koja) živi (e) sa mnom:....................................................... Ovu deklaraciju je dao (la) bračni drug i roditelj deteta/dece koje (koja) živi (e) zajedno sa......................................................................................................................... poslanik.

Potpis ________________

Zakon Br. 03/L-088 o upotrebi državnih simbola Kosova

267

ZAKON Br. 03/L-038 O UPOTREBI DRŽAVNIH SIMBOLA KOSOVA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 267 Poglavlje II: Upotrebljavanje, postavljanje, i poređanje državne zastave Republike Kosova..................... 268 Poglavlje III: Grb Republike Kosova ......................................................................................................... 271 Poglavlje IV: Himna Republike Kosova .................................................................................................... 273 Poglavlje V: Prelazne odredbe ................................................................................................................... 274 Na osnovu IV Poglavlja člana 65 tacka 1 kao i clan 81 tacka 1 stav 8 Ustava Republike Kosova, a u cilju uspostavljanja zakonskih pravila o upotrebi državnih simbola Republike Kosova, Skupština Republike Kosova, Usvaja

ZAKON O UPOTREBI DRŽAVNIH SIMBOLA KOSOVA

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1. Svrha

Ovim zakonom se uređuje upotreba državnih simbola Republike Kosova.

Član 2. Državni simboli Republike Kosova

2.1. Državni simboli Republike Kosova su: zastava, grb i himna. 2.2. Zastavom, grbom i himnom Republike Kosova, prestavlja se Republika Kosova

i identitet Republike Kosova. 2.3. Zastava, grb i himna Republike Kosova, upotrebljavaju u skladu zakona i

dotičnih podzakonskih akata, koje se donesu sprovođenje istog zakona.

Član 3. Forma i sastav državnih simbola Republike Kosova

3.1. Forma, dimenzija zastave i grba, sadrzaj teksta i partitura himne, određuje

Skupština Republike Kosova.


268

3.2. Geometriska pravila o izgledu i boja za formiranje grba, zastave i teksta i belezavanje nota za melodiju himna određuje Skupština Republike Kosova i ovo biće sastavni deo ovog zakona.

3.3. Original simbola Republike Kosova čuva se u arhiv Skupštine Republike Kosova, u skladu sa pravilima i procedurama određena Zakonom br.2003-7, u arhivskom predmetu i arkivi objavljeno Uredbom UNMIK br.2003-20 od 23 Juna 2003 god za objavu Zakona usvojenog od Skupštine Kosova i o arhivskom materIjalu i ahiva.

POGLAVLJE II

UPOTREBLJAVANJE, POSTAVLJANJE, I POREĐANJE DRŽAVNE ZASTAVE REPUBLIKE KOSOVA

Član 4.

Upotreba državne zastave Republike Kosova od strane drzavnih institucija

4.1. Državna zastava se upotrebi na unutrašnjim i vanskom delu prostorija.U vezi upotrbe državne zastave unutar i vani javnih institucija Vlada Republike Kosova moze doneti podzakonski akat.

4.2. Državna zastava moze da se postavlja na unutrašnjim sredinama javnih institucija, univerzitetu u prebivalište partiskih stranaka, naučnih i kulturnih institucija i raznih organizacija u Republici Kosova, Postavljaju drzavnu zastavu na desnoj strani,glavnog mesta ili u radnom stolu.

4.3. Postavlanje državne zastave prilikom ceremonijalnih sastanaka prestavnika, drzavnih institucija sa prestavnicima stranih drzavnih institucija: a) na slobodan način u stolovima zvaničnika i od pravnih lica b) u zgradama i autovozilima prestavnika Republike Kosova i stranih država;

and c) u svakom slučaju kada se prestavlja Republiku Kosova.

Član 5.

Upotreba državne zastave Republike Kosova od strane građana

Svaki građanin Republike Kosova ima pravo da koristi državnu zastavu Republike Kosova (u daljem tekstu: državna zastava) u skladu sa ovim i vežećim zakonom.

Član 6.

Upotreba nacionalnih zastava

6.1. Svaki građanin Republike Kosova ima pravo da postavlja nacionalnu zastavu uskladu ovog zakona i zakona na snazi.

6.2. Građani komuniteta Republike Kosova imaju pravo individualno i kao komunitet da koriste nacionalnu zastavu u skladu istog zakona i međunarodnim standardima.

6.3. Način upotrebe nacionalne zastave na unutrašnjim prostorima i vani javnih institucija.Vlada Republike Kosova doneće posebne podzakonske aktove.

6.4. Zabranjuje se postavljanje nacionalnih zastava ako su zastarele ili pocepane.


269

Član 7. Postavljanje državne zastave

7.1. Državna zastava stalno se postavlja:

a) u zgradama, u zgradi predsednika Republike Kosova, prebivalište Skupštine Republike Kosova, Prebivalište Vlade Republike Kosova;

b) u tačkama graničnih prolaza; c) u zgradama prestavništva Republike Kosova u inostranstvo i u

autovozilima, koje upotrebljava rukovodioci prestavništva tokom obavljanja sluzbenih zadataka, u skladu međunarodnih odredbi, u kojima je prestavništvo, odnosno u skladu sa pravilima i praksom međunarodne organizacije, pri kojoj se nalazi prestavništvo i

d) tokom zvaničnih praznika u Republici Kosova. 7.2. Državna zastava se postavlja:

a) prilikom zvaničnih prilika u pratnju Predsednika Republike Kosova, Predsednika Skupštine Republike Kosova, premier kada ide sa Republike Kosova u poseti drugim zemljama i za njegov doček kada se vraća u Republici Kosovo;

b) povodom dolaska rukovodioca strane drzave ili ovlaščenog prestavnika međunarodne organizacije u Republici Kosova, odnosno povodom svečanosti kada se povodom pratnje sa Republike Kosova;

c) Detalji o pravilima upotrebe državne zastave su određene u tački 1 i 2 predviđaju se u ceremonialu putem drzavnog protokola.

7.3. Državna zastava postavlja se i: a) prilikom lokalnih sastanka i međunarodnih, javnim sastancima, sportskim i

kulturnim takmičenjima, humanitarnim i vojnim prestavama itd. Tamo gde učestvuje Republika Kosova;

b) povodom zvaničnih praznika. 7.4. Državna zastava moze da se postavlja:

a) prilikom spomendana; b) javnim manifestacijama koja su značajna za Republiku Kosova, koja

određuje Vlada; c) u drugim slučajevima ako se upotrebljava zastava nije u sukobu sa

zakonom. 7.4. U svim slučajevima postavljanja zastave uporedo drugih zastava, zastava drzave

Kosova ne moze biti u drugim dimenzijama nego isti kao i drugi. 7.5. Zabranjuje se javno postavljanje zastava ako su ostarele ili oštečene.

Član 8.

Postavljanje državne zastave u posebnim prilikama

8.1. U danima žalosti koja su proglašena u Republici Kosova, državna zastava postavlja se na pola koplje. Način postavljanja i skidanja državne zastave, određuje se na dotičnim podzakonskim aktima koja donese Vlada Republike Kosova.

8.2. Zastava koja se drži na rukama jedinica Bezbednosne snage Republike Kosova (BSRK) ne postavlja se nikad na pola koplju.


270

8.3. Isticanje zastave na KBS, policijskim, graničnim sredinama ili slično, obavlja se časno u posebnim svečanostima, prema određenim pravilima dotičnih ministarstava i usvojenim od Vlade Republike Kosova.

8.4. Na pogrebnim drzavnim ceremonijama funebre, zastava se koristi da se pokrije sarkofag. U nijednom slučaju se ne dozvoljava da se zastava metne u grob ili da dotakne zemlju tokom ceremoniala.

8.5. Zastava se podize ili spušta, postavlja ili skine, odnosno drzise prilikom zvaničnih događaja posebnim poštovanjem, u skladu sa zakonom, odnosno odredbe za poštovanje zastave.

Član 9.

Poređivanje zastava

9.1. Ako zastava države Kosova je postavljena pored druge zastave gledano sprijeda, uvek treba da se postavlja sa leve strane.

9.2. Ako državna zastava Republike Kosova istakne zajedno sa dva ili više drugih zastava na ukrštanim kopljima gledajući napred,treba biti koplja sa zastavom Republike Kosova postavljena ispred koplja onih zastava.

9.3. Kada državna zastava istakne zajedno sa nekom drugom zastavom, državna zastava stoji na časnom mestu desne strane. Druga zastava ili ostale zastave postavljaju se na levoj u istoj veličini i odstojanji.

9.4. Postavljanje na javnim kancelarijama jedan ili više inostranih zastava pored zastave države Kosova obavlja se samo u slučaju zvaničnih ceremonija ili dva ili višestranačkih inostranih delegacija na visokom nivou i u slučajevima kada potpisuju zvanični sporazumi.

9.5. Kada državna zastava postavlja pored govornice, treba da stoji vishko, iza mesta govornika, ili kada je na koplje, na njegovoj desnoj strani.Ostale zastave postavljaju na levoj strani govornika.

9.6. Ako u drugim zgradama državna zastava istakne zajedno sa drugim zastavama u lokalnim ili centralnim institucijama,one treba postaviti na najvišoj tačsci ili na naviskom koplju pored drugih zastava. Ni jedna druga zastava ne treba da se postavlja više od državne zastave ili na njegovu desnu stranu.

9.7. Na međunarodnim mešovitim sastancima, zastave ovih zemalja postavljaju se ne levu stranu državne zastave i redosled utvrđuje po alfabetskom redosledu.

9.8. Ako zastava je postavljena zajedno sa drugim zastavama, državna zastava je: 9.9. u sredini kruga, tako da se vidi jasno-ako su zastave poređivane u krugu;

a) u sredini polukruga-ako su zastave poređivane u polukrugu; b) na čelu kolone ako su zastave su poređene u koloni; c) na prvom mestu reda, odnosno, gledajuči napred, na levo ako su zastave

poređivane po redu; d) na čelu grupe ako su zastave poređivane u grupu.

Član 10.

Razlikovane zastave institucija 10.1. Radi isticanja razlike i njihovu identifikaciju, pravo na razlikovanu zastavu

imaju sledece institucije:


271

a) Predsednik Republike Kosova; b) Vlada Republike Kosova; c) Ministarstvo o KBS; d) Ministarstvo Unutrašnjih Poslova; e) Ministarstvo Spoljnih poslova; f) Bezbednosne snage Republike Kosova (BSRK); g) Zaštitni Korpus Republike Kosova; h) Policija Republike Kosova; i i) Opštine Republike Kosova.

10.2. Razlikovana zastava odreden u stavu 10.1 obuhvata u sebe sve druge. Zastava Predsednika Republike Kosova je prva zastava.

10.3. Razlikovane zastave institucija postavljaju se u sedištima dotičnih institucija pored državne zastave.

POGLAVLJE III

GRB REPUBLIKE KOSOVA

Član 11. Postavljane grba

11.1. Grb Republike Kosova postavlja se:

a) na ulazu drzavnih institucija, zajedno sa njihovim naslovom; b) u svim sluzbenim aktima; c) u pečatima drzavnih institucija; d) u dokumentaciji i u međudržavnim sporazumima Republike Kosova na

osnovu reciprociteta.

Član 12. Upotreba grba

12.1. Upotreba grba Republike Kosova je isključivo pravo državnih organa. 12.2. Grb Republike Kosova upotrebljava se kao znak identifikovanja:

a) u pečatima, štambiljima, naznačenim dokumentima i u znakovima državnih organa;

b) u dokumentima civilnog statusa i u ličnim dokumentima; c) u diplomama i svedočanstvima završne škole; d) za označavanje državne granice,u rejonima graničnih prelaza i u objektima

državnih organa kao i u prostorima ovih organa; e) u prostorima i zgradama, gde je sedište državnih organa kao i u prostorima

ovih organa; f) u prostorima i zgradama diplomatsko-konzularnim predstavništvima

Republike Kosova van Republike Kosova i u prevoznim sredstvima, koja upotrebljava rukovodstvo predstavništava, shodno međunarodnih sporazuma, odredbama i zakonodavstva države, gde nalazi predstavništvo, odnosno pravilima i praksi međunarodne organizacije u kojoj je predstavništvo;


272

g) u pečatu, štambilju i u naznačenji dokumentacije organa lokalnih zajednica kada obavljaju posebne zadatke, odnosno zadatke iz državne nadležnosti;

h) u pečatima, štambiljima i naznačenji dokumentacije, preduzeča i drugih organizacija kao i privatnim, kada imaju javna ovlaščenja za obavljanje posebnih zadataka, odnosno određene zadatke iz državne nadležnosti;

i) u pozivima, čestitkama,vizit-kartama za identifikaciju koja upotrebljava President Republike Kosova, Predsednik Skupštine Republike Kosova, Premijer, ministri i rukovodioci predstavništava Kosova van zemlje;

j) u pozivima, čestitkama, vizit-kartama, sličnim službenim kartama za identifikaciju, koja upotrebljavaju poslanici, funkcijoneri i službenici državnih organa;

k) prilikom međunarodnih kulturno-sportskih i drugih takmičenja, humanitarnih skupova i drugim priredbama, gde Republika Kosova se predstavlja, odnosno gde učestvuje, shodno pravilima i zakona takvih skupova;

l) grbom naznačuju i letelice i druga javna prevozna sredstva, prema uslovima i načinu, koja utvrđuju odredbe opštih pravnih aktova;

m) i u drugim prilikama i uslovima kada određuje zakon; n) i u drugim prilikama, ako upotreba grba nije suprotno sa ovim zakonom.

Član 13.

Raspoređivanje grba

13.1. Grb Republike Kosova kada se istakne sa grbom drugih država postavlja se u naj vidljivom mestu ili u istom mestu sa ostalim grbovima.

13.2. Ako se grb Republike Kosova upotrebi pored ostalih grbova, gledano unapred, uvek treba da bude na levoj strani. Izuzetno, može da bude sa desne strane grba inostrane države ili adekvatnog znaka međunarodne organizacije, kada se ovaj grb, odnosno ovaj znak upotrebljava se povodom službenih poseta rukovodioca inostranih država, odnosno ovlaščenih predstavnika međunaorodne organizacije.

13.3. Ako se grb Republike Kosova upotrebi zajedno sa dva drugih grbova, grb Republike Kosova stoji na sredini.

13.4. Ako se grb Republike Kosova upotrebi pored više inostranih i loklanih grbova, odnosno adekvatnih znakova međunarodnih organizacija ili sa sličnim znakovima, grb Republike Kosova stoji: a) na sredini kruga i može jasno da se vidi, u slučaju kada su grbovi poređeni u

krugu; b) na sredini polokruga, i može jasno da se vidi, ako grbovi i znakovi su u

polokrugu; c) na čelu kolone, ako grbovi i znakovi su poreženi u koloni; d) na prvom mestu, odnosno gledano u napred, sa leve strane, ako grbovi i

znakovi poređeni na redu; e) na čelu grupe, ako su grbovi i znakovi poređeni po grupoma.


273

POGLAVLJE IV HIMNA REPUBLIKE KOSOVA

Član 14.

Intoniranje/Izvođenje državne himne Kosova 14.1. Državna himna Republike Kosova (u daljem tekstu: himna) intonira/izvodi se na

službenim svečanostima, na međunaradnim aktivnostima, gde je naša zemlja kao stranka, kao i na drogim slučajevima predviđenim zakonom

14.2. Kada se izvede himna, uzina se stav mirno. 14.3. Himna nikada se ne izvodi na javnim prostorijama bez zastave, izuzetno kada se

izvode na televiziji ili na radio. 14.4. Na svećanim proslavama, praznicima i predstavama izvode se samo prvi stih i

refren himne. 14.5. Himna može da se intonira/izvede:

a) Povodom službne proslave kada Predsednik Republike Kosova otputuje sa Republike Kosova u inostranstvu i povodom povratka Republici Kosova;

b) Povodom dolaska i pračenja predsednika inostranih država ili najviše njihovih službenika odnosno, ovlaščenih predstavnika međunarodnih organizacija;

c) Prilikom polaganja venaca, koje polažu službeni predstavnici Republike Kosova, odnosno predstavnici inostranih međunarodnih organizacija na spomenike, na groblje junaka ili slično;

14.6. Svaki stanovnik Republike Kosova ima pravo da otpeva himnu.

Član 15. Redosled intoniranja/izvođenja himni

15.1. Kada se intonira/izvede državna himna Kosova zajedno sa himnom druge zemlje

prednost ima himna druge zemlje. 15.2. Službena poseta nekog inostranog predsednika ili premijera obavlja se pratnja

intoniranjem/izvođenjem državnih himni oba zemalja. Naša himna se izvede posle prijateljske himne.

15.3. U toku intoniranja/izvođenja himne, BSRK staju u stav mirno a prema prilikama daju poštu sa oružjem, dok javne ličnosti i prisutnih daju poštu u stavu mirno.

15.4. Himnu ne treba se intonirati/izvoditi na taj način kojim se vređa čast i ugled Kosova.

15.5. Himna ne dozvoljava da se intonira/izvode u svrhu marketinga, odnosno reklamiranja usluga.

Član 16.

Upotreba državnih simbola Kosova od strane pravnih lica 16.1. Delovi državnih simbola mogu da se upoptrebe kao sastavni deo amblema i

drugih znakova pravnih lica (javno i privatno), pod uslovom da se tim ne ugrožava ugled Republike Kosova.

16.2. Upotreba državnih simbola Republike Kosova dozvoljava se u naučnom i


274

muzičkom stvaranju i u vaspitnom - obrazvnom svrhu, pod uslovom da se ne ugrožava ugled i čast Republike Kosova.

16.3. Državni simboli Republike Kosova ili njihov sastavni deo, zabranjuje se da se upotrebi kao zaštitni znak ili da se upotrebi kao znak, model, odnosno kao uzorak (primerak) te kao znak robe ili proizvoda.

16.4. Vlada Republike Kosova, može da donese odgovarajuće zakonske i podzakonske akte o primeni gorenavedenih propisa.

POGLAVLJE V

PRELAZNE ODREDBE

Član 17. Novčana kazna

17.1. Novčanom kaznom u iznosu od 500 – 1000 evra kažnjava se pravno lice kada

upotrebi: a) grb ili zastavu u suprotnosti sa članom 2.3 ovog zakona; b) grb ili zastavu u obliku ili sadržaju, kako nije predviđena ovim zakonom i sa

propisima koji su na snazi; c) na javno mesto istiće grb ili dotrajalu zastavu, na neki nepravilan način; d) ako ne upotrebi grd ili zastavu kada je upotreba obavezna;. e) vođenje himne Republike Kosova u suprotnosti sa članom 15.6 ovog zakona

i propisima koji su na snazi. 17.2. Zbog povrede stava 1 ovoga člana izriće se novčana kazna u iznosu od 250-500

evra i odgovornom službenom licu. 17.3. Zbog povrede iz stava 1 ovoga člana izriće se novčana kazna u iznosu od 250-

500 evra odgovornom licu pri državnim organima. 17.4. Novčanom kaznom u iznosu od 150 - 300 evra kažnjava se fizičko lice zbog

povrede propisa iz tačke a), b), c), d), e), i f).

Član 18. Podzakonski akti

Vlada Republike Kosova po potrebi donosi odgovarajuće podzakonske akte o primeni ovog zakona.


Ovaj Zakon stupa na snagu petnaest (15) dana posle objavljivanja u Sluzbenom listu Republike Kosovo. Usvajanja od Skupštine Republike Kosova Data: 20. 02.2008 SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 26 / 02 JUNI 2008

Zakon Br. 03/L-175 o finansiranju političkih subjekata

275

ZAKON Br. 03/L-174 O FINANSIRANJU POLITIČKIH SUBJEKATA

Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja:

ZAKON O FINANSIRANJU POLITIČKIH SUBJEKATA

Član 1 Cilj

Ovim zakonom regulišu se način i uslovi finaniranja, upravljanja, nadziranje, transparentnost kao i izveštavanja o trošenju imovine i prihoda političkih subjekata u Republici Kosovo.

Član 2 Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1.1. Upravljanje - organizovanje, usmeravanje, koriščenje, briga i domaćinsko trošenje imovine od strane političkog subjekta;

1.2. Pregled bilansa - finansijska izjava političkih subjekata o imovini i obavezama političkih subjekata;

1.3. Fond za podršku političkim subjektima - fond za finansiranje političkih subjekata preko Budžeta Kosova koji funkcioniše u okviru Centralne izborne komisije;

1.4. CIK - Centralna izborna komisija; 1.5. Prilozi - poklon (donacije) ili pomoć bilo koje vrste, koja se daje političkom

subjektu, bilo u gotovom novcu, ili kao materijalna dobra; 1.6. Kvota članarine - određena suma novca koja se plaća svakog meseca ili

svake godine za članarinu u jednoj organizaciji; 1.7. Politička partija - politička partija podrazumeva svaku registrovanu i

odobrenu (licenciranu) partiju od nadležnog organa za registrovanje; 1.8. Imovina - celokupnost stvari, materijalnih sredstava, novca i ostalih

vrednosti koje poseduje politički subjekat; 1.9. Finansijski predstavnik - lice koje je lično odgovorno za vođenje

finansijskih beležaka političkog subjekta;


276

1.10. Politički subjekat - politička partija, koalicija, građanska inicijativa ili nezavisni kandidat;

1.11. Certifikovani politički subjekat - certifikovani politički subjekata koji je odobren (sertifikovan) od strane Centralne izborne komisije, u skladu sa zakonom i pravilima CIK-e koji su na snazi;

1.12. Troškovi za kampanju - svaka isplata koja je izvršena za robe i usluge u skladu sa zakonom o opštim izborima;

1.13. Prihodi - sva novčana sredstva koja je politički subjekat primio od fizičkih i pravnih lica, kvota članarine i iz Budžeta Republike Kosovo.

Član 3

Status političkog subjekta Politički subjekat je neprofitabilno pravno lice.

Član 4 Finansijski i materijalni izvori

1. Finansijski i materijalni izvori političkih subjekata se sastoje od:

1.1. kvota (uplate) članarine; 1.2. doprinosa; 1.3. finansiranja iz Budžeta Republike Kosovo; 1.4. svake imovine stečene na način predviđen ovim zakonom; 1.5. prihodi od aktivnosti političkog subjekta utvrđenih članom 6. ovog zakona.

Član 5

Prilozi za političke stranke 1. Političkom subjektu je dozvoljeno da prima doprinose od:

1.1. fizičkih lica, u iznosu od najviše dve hiljade (2000) evra za kalendarsku godinu;

1.2. pravnih lica, u iznosu od najviše deset hiljade (10.000) evra za kalendarsku godinu.

2. Politički subjekat koji prima doprinos čije poreklo lice koje daje doprinos ne može da dokaže, obavezuje se da u roku od dve (2) nedelje obavesti nadležne organe o dokazivanju porekla njegovog doprinosa.

3. Ako se ne može dokazati poreklo doprinosa ta vrednost ostaje u Budžetu Republike Kosovo.

4. Zabranjuje se trošenje finansisjkih izvora navedenih u gornjim stavovima za ličnu korist.

Član 6

Prihodi od aktivnosti političkih subjekata 1. Politički subjekat ne može da obavlja financijsku profitabilnu delatnost, izuzev

prodaje dobara kao što su: publikacije, izdanja, reklamni materijali, posteri sa


277

amblemom ili akronimom političkih subjekata i ostalih izvora dozvoljenih zakonom.

2. Svi prihodi i rashodi od finansisjkih aktivnosti političkih subjekata moraju se registrovati u finansisjkim registrima.

Član 7

Fond za podršku finansisjkim subjektima 1. Javno finansiranje političkih subjekata se vrši preko Budžeta Republike Kosovo, iz

fonda za podršku političkim subjektima. 2. Fond za podršku političkim subjektima funkcioniše u okviru Centralne izborne

komisije. 3. Iznos budžetskih sredstava namenjenih Fondu za podršku političkih subjekata ne

sme prekoračiti vrednošću iznosa od (0.17%) budžeta Kosova. 4. Javni finansijski izvori iz budžeta Republike Kosovo se koriste za finansiranje

predizbornih i izbornih aktivnosti, finansiranje i rad parlamentarnih grupa i finansiranje redovnih aktivnosti političkih subjekata.

5. Raspodela sredstava Fonda vrši se na osnovu kriterijuma predviđenih članom 9. ovog Zakona.

Član 8

Svrha upotrebe sredstava iz Fonda za podršku političkim subjektima 1. Sredstva iz fonda se mogu koristiti u sledeće svrhe:

1.1. za finansiranje aktivnosti političkih subjekata; 1.2. za finansiranje ogranaka političkih subjekata; 1.3. za godišnje materijalne troškove poslanika i rad parlamentarnih grupa za

partijske aktivnosti; 1.4. za pokrivanje troškova za lokalne, centralne i vanredne izbore političkih

subjekata.

Član 9 Izdvajanje javnih finansisjkih sredstava

1. Za finansisranje redovnih aktivnosti političkog subjekta sredstva Fonda za podršku

političkim subjektima izdvajaju se između političkih subjekata zastupljenim u Skupštini na osnovu broja sedišta za taj mandat.

2. Ukoliko poslanik odluči da napusti politički subjekat, gde je dobio mandat, neće preneti finansijska sredstva izdvojena iz Fonda za taj mandat na novi politički subjekt.

3. Politički subjektat da bi dobio sredstva iz ovog fonda treba da svom zahtevu priloži finansijsku deklaraciju za prethodnu godinu.


278

Član 10 Izdvajanje finansijkih sredstava za izbornu kampanju

1. Za finansiranje centralne i lokalne izborne kampanje za redovne i vanredne izbore,

skupština izdvaja sredstva iz Fonda po predlogu Vlade ali ne više od 0.05% budžeta Kosova.

2. Sredstva za finansiranje predizborne kampanje se izdvajaju za političke subjekate koji učestvuju na izborima prema sledećim kriterijumima: 2.1. 90% finansijskih sredstava se dele na osnovu broja mesta u Skupštini i to:

2.1.1. za centralne izbore na osnovu mesta na poslednjim centalnim izborima;

2.1.2. za lokalne izbore na osnovu mesta u skupštinama opština na poslednjim lokalnim izborima;

2.2. 10% finansijskih sredstava se izdvajaju za političke subjekte upravo registrovane i certifikovane od Centralne izborne komisije.

Član 11

Zabrana finansijske pomoći 1. Zabranjuje se finansijska pomoć od:

1.1. stranih vladinih i nevladinih institucija, kao i stranih fizičkih i pravnih lica; 1.2. anonimnih fizičkih ili pravnih lica; 1.3. anonimnih darodavaca (donatora); 1.4. institucija i preduzeća sa kapitalom dobijenim na kocki, raznim

kladionicama ili igara na sreču kao, i od 1.5. domaćih javnih zavoda ili uz učešće državnog kapitala.

2. Javna preduzeća ne mogu finansijski podržavati političke subjekte.

Član 12 Zabrana vršenja pritiska

1. Zabranjuje se vršenje bilo koje forme političkog pritiska na fizička i pravna lica

radi prikupljanja doprinosa za političke subjekte. 2. Zabranjuje se obečavanje privilegija ili ličnihbenificija bilo koje vrste prema

darodavcu (donatoru) nekog političkog subjekta.

Član 13 Prikupljanje sredstava

1. Politički subjekat ima pravo da pored isplate kvote za članarinu, započne sa

prikupljanjem sredstava za njene izborne troškove, ne pre šest (6) meseci od početka izborne kampanje.

2. Politički subjekat radi svrhe predviđene stavom 1. ovog člana, otvara poseban bankovni račun u jednoj od komercijalnih banaka registrovanih u Republici Kosovo.

3. Politički subjekat je obavezan da vodi tačne beleške o poreklu, struktuiranju i prometu finansijskih iznosa prikupljenih iz privatnih izvora.


279

Član 14 Odgovornost za koriščenje sredstava

1. Politički subjekat određuje jednog finansijskog predstavnika koji snosi

odgovornost za: 1.1. upis prihoda; 1.2. potrošnju sredstava; 1.3. predaju finalnog izveštaja o potrošenim sredstvima; 1.4. dostavljanje izveštaja o finansisjskoj deklaraciji kampanje, i 1.5. ostale obaveze koje su u vezi sa prihodima troškovima, podnošenjem ciljeva

i izdvajanju sume sredstava subjekta. 2. Ovlaščeni finansijski zvaničnik političkog subjekta i predsednik političkog

subjekta su zakonski odgovorni za tačnost svih informacija predatih u CIK –u i druge institucije onako kako se traži zakonom.

Član 15

Finansijsko izveštavanje

1. Registrovani politički subjekti, CIK-u svake godine dostavljaju godišnji financijski izveštaj, najkasnije do 1. marta tekuće godine na način predviđen od CIK-a:

2. Svaki godišnji financijski izveštaj sadrži: 2.1. bilans stanja u kojem se prikazuju imovina, obaveze i kapital stranke

uključujući sve njezine ogranke za prve i zadnje dane perioda uključenog u izveštaju;

2.2. pregled prihoda i rashoda, koji prikaže sve prihode i rashode stranke uključujući sve njezine ogranke za celokupni period obuhvaćen u izveštaju; i

2.3. pregled koji prikaže svako plaćanje koje je izvršeno drugom licu u toku perioda obuhvaćenom u izveštaju, ako opšti iznos svih plaćanja koja su izvršena u tom periodu za to lice prelazi iznos od pet hiljade (5000) €, navodeći svrhu uplate.

3. Svaki godišnji financijski izveštaj mora da sadrži kopije sledeće dokumentacije: 3.1. financijski pregled političkog subjekta registrovanog za izveštajni period; 3.2. fakture za sve troškove koje premašuju iznos od sto (100) €; 3.3. bilansi banaka za svaki bankovni račun registrovanog političkog subjekta ili

računa u njezino ime; i 3.4. spisak svih doprinosa za registrovanog političkog subjekta datih od istog

izvora, ako opšti iznos doprinosa istog izvora prelazi iznos od sto (100) € u toku izveštajnog perioda, koji obuhvaća: 3.4.1. iznos svakog doprinosa dat političkom subjektu; 3.4.2. datum davanja svakog doprinosa; i 3.4.3. puno ime i prezime, adresu i lični broj, broj pasoša ili vozačke

dozvole onoga koji daje doprinos; 3.5. politički subjekti koji primaju doprinose od privatnih preduzeća, koje,

putem ugovara sa državnim instituicijama, obavlaju usluge, treba da izrade poseban listič primljeni dobrinosa.


280

4. CIK mora da objavljuje sve godišnje finansijske izveštaje uz deklaraciju revizije političkih subjekata na njen slubžbeni list

Član 16

Oporezivanje prihoda političkih subjekata 1. Prihodi iz udela članarine i prihodi utvrđeni u članu 6. ovog zakona se ne

oporezuju. 2. Ostali prihodi političkih subjekata se oporezuju.

Član 17 Interna kontrola

1. Politička stranka je dužna da u statutu definiše mogućnost obavljanja interne

finansijske kontrole. 2. Politička stranka treba jasno da definiše statutom, pravo članova na informisanje o

svim prihodima i troškovima političkih subjekata, kao i o odgovornosti odgovarajućeg organa za finansisjke transakcije.

Član 18

Neizmirenje obaveza U slučajevima kada politički subjekat na izmiruje obaveze prema državi kao što su novčane kazne, sudske kazne, fakture i dr., onda se odgovarajući iznos izdvaja iz Fonda za podršku političkim subjektima.

Član 19 Financijska kontrola

1. CIK vrši kontrolu svakog godišnjeg izveštaja. 2. CIK vrši kontrolu u skladu sa standardima računovodstva koji se primenjuju na

Kosovu. 3. Registrovani politički subjekat tesno sarađuje sa revizorima CIK-a i pruža im

potpuni i ne ometani pristup financijskoj dokumentaciji stranke, uključujući sve podatke bez ograničenja.

4. CIK predstavlja prethodne rezultate kontrole godišnjeg financijskog izveštaja najvišem izvršnom organu političkog subjekta, uključujući i spisak grešaka i propusta u roku od šesdeset (60) dana od početka kontrole.

5. Registrovani politički subjekat u roku od pet (5) radnih dana od prijema prethodnih rezultata kontrole može da predaje ponovno razmatrani financijski i godišnji izveštaj uz objašnjenja u vezi sa svakom vidljivom greškom ili propustom identifikovanom od CIK-a.

6. CIK priprema završni izveštaj revizije registrovanog političkog subjekta u roku od deset (10) radnih dana od dana predaje prethodnog izveštaja revizije. Završni izveštaj identifikuje svaku grešku ili propust u financijskom izveštaju, uzimajući u obzir svako objašnjenje ili ponovno predato razmatranje.


281

7. nakon završetka konačne kontrole izveštaja, CIK dostavlja jednu kopiju najvišem organu registrovane političke stranke.

8. Centralna izborna komisija priprema godišnji izveštaj za Skupštinu Republike Kosovo o dodeli i potrošnji sredstava Fonda.

Član 20

Podela imovine 1. U slučaju razdvajanja političkih subjekata podela imovine se vrši sporazumno. 2. Ako ne postoji sporazum između političkih subjekata raspodela se vrši odlukom

nadležnog suda.

Član 21 Kaznene odredbe

1. Politički subjekat će novčano biti kažnjen od trihiljade (3.000) do deset hiljade

(10.000) evra, a kandidati za poslanika i savetnici kao i nezavisni kandidati će se novčano kazniti od petsto (500) do tri hiljade (3000) evra za kršenje odredbi ovog zakona ukoliko: 1.1. prima financijska sredstva u suprotnosti odredbama ovog zakona i ostalog

zakonodavstva koje je na snazi; 1.2. vodi beleške u svojim dosijeima u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i

ostalog zakonodavstva koje je na snazi. 1.3. ne pridržava se odredbi ovog zakona i ostalih odredbi zakona koji su na

snazi, o opštim i lokalnim izborima 2. Politički subjekat koji ne podnosi godišnji financijski izveštaj CIK-u u roku

određenom ovim zakonom, gubi pravo na sredstva iz fonda za narednu godinu. 3. Odgovorno lice političkog subjekta kazniće se novčanom kaznom u iznosu od

trista (300) do hiljadu (1.000) evra za kršenje gore utvrđenih odredbi ovog zakona. 4. Prihodi od novčanih kazni prema ovom zakonu se deponuju u budžet Republike

Kosovo.

Član 22 Prijavljivanje imovine

Politički subjekat je obavezan da u CIK-u podnosi sve podatke za svoju imovinu, kategorizovano po vrednosti, vrsti i poreklu.

Član 23 Organ odgovoran za donošenje podzakonskih akata

GRK, CIK i Vlada donose, po potrebi, posebna akta za sprovođenje ovog zakona.


282

Član 24 Odredbe o prestanku važenja

Stupanjem na snagu ovog zakona stavljaju se van snage sve odredbe koje regulišu pitanje finansiranja političkih subjekata koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 25

Stupanje na snagu

Ovaj Zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03 L- 174 16. septembar 2010 Zakon se objavljuje u službenom listu Republike Kosova, na osnovu člana 80, stav 5 Ustava Republike Kosova. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 82 / 21 OKTOBAR 2010

Zakon Br. 04/L-058 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-174 o finansiranju...

283


O FINANSIRANJU POLITIČKIH SUBJEKATA

Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 03/L-174 O FINANSIRANJU POLITIČKIH SUBJEKATA

Član 1

Cilj

Cilj ovog zakona su izmene i dopune Zakona br.03/L-174 o finansiranju političkih subjekata (Službeni list, br. 82 od 21 oktobra 2010.godine).

Član 2 1. U članu 7. stav 3. bazičnog zakona menja se i glasi:

3. Iznos budžetskih sredstava namenjenih Fondu za podršku političkih subjekata ne može premašti 0.34% Budžeta Republike Kosovo.

2. U članu 7. stav 4. bazičnog zakona briše se.

Član 3 U članu 8. bazičnog zakona, stav 1. menja se i glasi:

1. Sredstva Fonda se mogu upotrebiti u sledeće svrhe: 1.1. finansiranje redovnih aktivnosti političkih subjekata; 1.2. finansiranje ogranaka političkih subjekata; 1.3. finansiranje odgovarajućih organizacionih jedinica poličkih subjekata

za žene 1.4. i decu; 1.5. finansiranje predizbornih i izbornih aktivnosti političkih subjekata. 1.6. finansiranje aktivnosti parlamentarnih grupa.

Član 4

1. U članu 10. bazičnog zakona, stav 2. podstav 2.2. menja se i glasi:


284

2.2. 10% financijskih sredstava dele se proporcionalno za ostale političke subjekte, registrovanih i certificiranih od strane Centralne izborne komisije, o dotičnim izborima“.

2. U članu 10 bazičnog zakona, posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: 3. Politički subjekat koji dobija financijska sredstva u skladu sa stavom 2 člana

10. ovog zakona, ako ne učestvuje na odgovarajućim izborima, dužan je da ta sredstva vrati u budžet Kosova.

Član 5

U članu 11. bazičnog zakona, posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

3. Zabranjuje se davanje donacija od kojih davalac na jasan način može pridobiti neku ekonomsku prednost. Donacije fizičkih i pravnih lica za političke subjekte treba da se izvrše na transparentan način preko bankarskih računa i moraju biti obuhvaćeni u financijskim izveštajima političkih subjekata korisnika. Financijski izveštaj političkih subjekata treba da sadrži naziv i broj registra za pravna lica ili ime, prezime i adresu za fizička lica.

Član 6

U članu 15. bazičnog zakona, posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

5. CIK priprema godišnji izveštaj za Skupštinu Republike Kosovo o raspodeli i trošenju sredstva Fonda, nakasnije do 30. juna naredne godine.

Član 7

Član 21. bazičnog zakona menja se i glasi:

1. Politički subjekat kažnjava se u iznosu od pethiljada (5000)€ do pededset hiljada (50.000) €, dok kandidat za gradonačelnika opštine, kandidat za poslanika, opštinskog odbornika i nezavisni kandidat se kažnjava iznosom od hiljadu (1000) do pet hiljade (5000) za kršenje odredbi ovog zakona, ako: 1.1. prima financijska sredstva u suprotnosti sa odredbama ovog Zakona i

druge legislature na snazi; 1.2. vodi beleške u svojim registrima u suprotnosti sa odredbama ovog

Zakona i druge legislature na snazi; 1.3. ne pridržava se odredbama ovog zakona sa odredbama ovog Zakona i

druge legislature na snazi o opštim i lokalnim izborima. 2. Politički subjekat koji ne podnosi godišnji financijski izveštaj CIK-u, u roku

utvrđenim zakonom, gubi pravo korišćenje sredstava iz Fonda u narednoj godini.

3. Odgovorna lica političkog subjekta se kažnjavaju kaznom u iznosu od hiljadu (1000) do pet hiljade (5000) evra.

4. Politički subjekti koji ne mogu dokazivati poreklo prihoda preko dvadesethiljada (20.000) € biće kažnjeni trostrukim iznosom te vrednosti.

5. Ako je u zloupotrebi fonda uključen kandidat ili politički subjekat, i da se može utvrditi da dobijanje mandata je kao rezultat zloupotrebe fonda

Zakon Br. 04/L-058 o izmenama i dopunama Zakona Br. 03/L-174 o finansiranju...

285

suprotnosti za odredbama ovog zakona i važećeg zakonodavstva, kandidatu ili političkom subjektu može biti oduzet mandat.

6. Politički subjekti imaju pravo žalbe protiv kaznenih odredbi. Žalbe se dostavljaju Izbornom panelu za žalbe i predstavke, na osnovu važećeg zakonodavstva.

7. Prihodi od novčanih kazni prema ovom zakonu se uplaćuju se u budžet Republike Kosovo.

Član 8

Član 23. bazičnog zakona menja se i glasi:

CIK po potrebi donosi pokzakonska akta za sprovođenje ovog zakona.


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 04/L-058 21.decembar 2011.god. Proglašeno Ukazom Br.DL-055-2011, dana 30.12.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 01 / 12 JANUAR 2012, PRIŠTINA


286

ZAKON Br. 2002/5 O OSNIVANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU SVOJINU

Skupština Kosova, Na osnovu Poglavlja 9. deo 9.1.26 Uredbe br. 2001/9 od 25 maja 2001,Ustavnog Okvira Prelaznih Institucija Samoupravljanja na Kosovu, Usvaja ovaj Zakon, kako sledi:

Član 1 Registar Prava na Nepokretnu Svojinu

1.1. Registar prava na nepokretnu svojinu (u daljem tekstu: “Registar”) osniva se kao

mehanizam koji priznaje i primenjuje prava svojine nad nepokretnostima na Kosovu na osnovu primenjivog zakona.

1.2. Ovlasćuje se Katastarska Agencija Kosova (u daljem tekstu: ”KAK”) da vrši celokupnu administraciju Registra u skladu sa odredbama primenjivog zakona. Opštinske Katastarske Kancelarije (u daljem tekstu: ”OKK”) upisat ce prava na nepokretnu svojinu u Registar po ovlašćenju KAK, u skladu sa odredbama ovog zakona i administrativnih uputstava donetih od KAK.

1.3. KAK odredjuje nivo cena, koje će KAK naplaćivati za izvršene usluge,za registraciju prava na nepokretnu svojinu.

Član 2

Prava na Nepokretnu svojinu

2.1. Prava na nepokretnu svojinu, regulisana na osnovu odredaba primenjivog zakona, koja se odnose na zemlju, zgrade i stanove (u daljem tekstu: “nepokretna svojina”) upisaće se u Registar.

2.2. Prava na napokretnu svojinu obuhvaćaju: (a) svojinu; (b) hipoteku; (c) službenosti; i (d) prava na korišćenje društvene svojine i državne svojine.

Član 3

Upis prava na Nepokretnu Svojinu

3.1. Zahtevi za upis prava na nepokretnu svojinu bit će pismeno podneti OKK-a u opštini gde se nalazi odnosna nekretnina. OKK potvrdit će datum i vreme prijema zahteva za upis.

Zakon Br. 2002/5 o osnivanju registra za prava na nepokretnu svojinu

287

3.2. Podnosilac zahteva za upis prava na nepokretnu svojinu, priložit će zahtevu neophodnu dokumentaciju koja podržava prava na nepokretnu svojinu, kao što je odredjeno primenjivim zakonom shodno ćlanu 3.7 ovog zakona.

3.3. OKK razmatrat će podnošenu dokumentaciju i ukoliko predata dokumentacija nije dovoljna prema primenjivom zakonu, OKK može odrediti zadnji rok za podnosioca za kompletiranje čitave dokumentacije.

3.4. OKK odbit će registraciju ukoliko priložena dokumentacija nije dovoljna da dokaže da je: (i) podnosilac zahteva nosioc prava na nepokretnu svojinu: (ii) zahtev i priložena dokumentacija sadrže očigledne nepravilnosti; (iii) verodostojonst zahteva ili bilo kog drugog pratečeg dokumenta u pitanju;

ili/ako (iv) dokumentacija nekompletna i da nema valjanu osnovu za registraciju.

3.5. OKK doneće pismenu odluku u skladu sa odredbama člana 3.3 do 3.4. 3.6. Ne prejudicirajući gore navedene članove 3.3 do 3.4, OKK upisat će prava na

nepokretnu svojinu u roku od petnaest (15) dana od dana prijema zahteva za upis i o tome će obavestiti Podnosioca zahteva. Upis stupit ce na snagu kada odluka OKK-a za upis nepokretne svojine bude uneta u Registar.

3.7. Bez prejudiciranja clana 1.2 (b) UNMIK-ove Uredbe br. 1999/23 (o Osnivanju Direkcije za Stambena i Imovinska Pitanja i Komisije za Stambene i Imovinske Zahteve) OKK upisat će pravo na nepokretnu svojinu u Registar za koju nadležni sud daje odgovarajući pismeni dokumenat OKK-u za registraciju prava na nepokretnu svojinu u Registar.

Član 4

Preispitivanje 4.1. Podnosilac zahteva može, u roku od trideset (30) dana od dana prijema

pismenog obavestenja kad je OKK odbila zahtev za upis prava na nepokretnu svojinu, zatražiti od OKK-e preispitivanje resenja.

4.2. OKK doneće svoju odluku da li treba da se upisuje ili ne pravo na nepokretnu svojinu u roku od petnaest (15) dana od dana prijema zahteva za preispitivanje.

4.3. Kad OKK odluči da podnosilac ispunjava kriterijume za upis,registrovaće takvu odluku i upisaće pravo na nepokretnu svojinu na odgovarajući način.

Član 5

Ispravka Registra 5.1. Bilo koje lice koje pretenduje da upis prava na nepokretnu svojinu nema

zakonskog osnova (u daljem tekstu: ”Prigovarać”) i da su njegova/njena prava na nepokretnu svojinu ugrož ena može zahtevati od OKK-a da dopuni Registar na odgovarajući naćin.Registar će biti dopu njen unošenjem primedbe o pravu na nepokretnu svojinu.

5.2. Podnošenje primedbe neće stvoriti ni umanjiti zakonska prava bilo kojeg lica. Posebno, primedba ne može poslužiti kao zabrana za prodaju ili za promet nepokretnosti, ali zato svaki će se kupac upoznati o primedbi i interesu Prigovarača o registrovanoj nepokretnoj svojini.


288

5.3. Zahtev Prigovarača bieće propraćen sa dokumentima koje je propisao navedeni član 3.2. Za postupak predvidjen clanom 3.3 pa sve do 3.5 primeniće se princip mutatis mutandis za unošenje primedbi.

5.4. Odlukom nadležnog suda o rešavanju slučaja ili odluke Direkcije za Stanbena i Imovinska Pitanja, odnosno Komisije za Stanbene i Imovinske Zahteve, ili bilo kojeg drugog nadležnog tela, koji može biti osnovan budućim zakonodavstvom, OKK izrvšiće ispravku Registra.

Član 6

Preispitivanje odluka OKK-a

6.1. U roku od trideset (30) dana od dana prijema pismenog resenja kad je OKK odbila upis prava na nepokretnu svojinu, Podnosilac može zahtevati od KKA preispitivanje odluke OKK-a.

6.2. Odluka OKK shodno gorenavedenom članu 6.1 podleći će sudskom razmatranju u skladu sa primenjivim zakonima.

Član 7

Stupanje na Snagu Upisa 7.1. Od trenutka kada je osnovan Registar, nijedan upis o transferu prava na

nepokretnoj svojini neće biti punovažan, sve dok se upis ne uradi na način propisan ovim zakonom.

7.2. Unošenje podataka u Registar prava na nepokretnostima smatraće se tačnim, istinitim i zakonitim sve dok i osim ako ne budu ispravljeni na način i po postupku propisanim ovim zakonom. Podaci uneti u Registar biće dostupni svim gradjanima.

Član 8

Primena Ministarstvo Javnih Službi doneće administrativne instrukcije u cilju primenjivanja ovog zakona.

Član 9

Primenjivi Zakon Stupanjem na snazi ovog Zakona, prestaju da vaze zakonske odredbe koja su regulisala ovu materiju.

Zakon Br. 2002/5 o osnivanju registra za prava na nepokretnu svojinu

289

Član 10 Stupanje na Snagu

Ovaj zakon stupa na snagu danom usvajanja u Skupstini Kosova i njegovog proglašenja od strane Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija. UNMIK/UR/2002/22 20.12. 2002 SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 34 / 01 AVGUST 2008


290

ZAKON Br. 2003/13 O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 2002/5 O OSNIVANJU

REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU SVOJINU Skupština Kosova, Na osnovu Poglavlja 9,člana 9.1.26,UNMIK-ove Uredbe od 25Maja 2001/9,Ustavnog Okvira za Privremenu Samoupravu na Kosovu (UNMIK-ova Uredba Br.2001/19), Na osnovu ocene Specijalnog Predstavnika Generalnom Sekretara (SPGS), o UNMIK-ovoj Uredbi Br. 2002/22 o Proglašenju Usvojenog Zakona od Skupštine Kosova O Osnivananju Registra za Prava na Nepokretnu Svojinu, proglasio je Zakon Br.2002/5, pod uslovom da Zakon Br.2002/5 će stupiti na snagu nakon proglašenja dopunskog zakonodavstva koji je predvidjen za efikasnu javnu informaciju i druge neophodne zaštitne mere za zaštitu lica čija su prava povredjena registracijom, Ovime usvaja ovaj Zakon,kako sledi:

Član 1 U Zakonu br.2002/5, o osnivanju registra prava na nepokretnu imovinu tačke 3.3.a, 3.3.b i 3.3.c dodaće se na kraju stava 3.3: 3.3.a. Svaka OKK-a držaće javnu oglasnu tablu gde će biti istaknuti zahtevi za

registraciju. Oglasna tabla postaviće se na sigurno mesto koja će biti dostupna za javnost u toku radnog vremena.

3.3.b. Najmanje pet (5) radnih dana pre donošenja odluke o dozvoli registracije, OKK oglasiće zahtev za registraciju u javnoj oglasnoj tabli. Oglas će sadržavati: i. adresu svojine, i ako je moguće i broj katastarske parcele; ii. podaci o licu od koga se vrši prenos svojinskog prava; iii. podaci o licu koji registracijom stiče svojinskog prava; iv. pravo koje se treba registrovati; i v. datum do kada svaka zainteresovana stranka može podneti prigovor OKK-u

(koja će biti najmanje pet (5) radnih dana nakon što je istaknuto u javnoj oglasnoj tabli).

3.3.c. Pre registracije bilo kojeg prava na zgradu ili stanu, OKK će istražiti kod nadležnog organa Direkcije za Stambena i Imovinska Pitanja kako bi proverio da li je podnet zahtev protiv zgrade ili stana na osnovu UNMIK-ove Uredbe br.2000/60 ili UNMIK-ove Uredbe br.1999/23 i OKK će doneti odluku: i. Da registruje pravo svojine ako nije podnet nijedan zahtev,i ako je zadnji

rok za podnošenje zahteva istekao;

Zakon Br. 2003/13 o izmenama i dopunama Zakona Br. 2002/5 o osnivanju registra za...

291

ii. Ako je zahtev podnet, OKK će odbiti registraciju dok Komisija za Stambene i Imovinske Zahteve ne reši slučaj;

iii. Ako nije podnet zahtev i zadnji rok za podnošenje zahteva nije prošao, OKK će uvesti u registar sledeću primedbu:

Ovime se obaveštavate da je zadnji rok za podnošenje zahteva na osnovu UNMIK-ove Uredbe br.2000/60 i UNMIK-ove Uredbe br.1999/23 nije prošao od dana registrovanja ovog prava. Medjutim, moguće je da se registracija na osnovu zahteva može sprovesti kasnije. Preporučuje se da svaka zainteresovana stranka zatraži stručnu pravnu pomoć kako bi procenila rizik na osnovu podnetog zahteva.


Ovaj zakon stupiće na snagu danom usvajanja od Skupštine Kosova i njegovog proglašenja od strane Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara Ujedinjenih Nacija. UNMIK/ UR/2003/27 18.08. 2003 SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 34 / 01 AVGUST 2008


292

ZAKON Br. 04/L-009 O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 2002/5

O OSNIVANJU REGISTRA ZA PRAVA NA NEPOKRETNU IMOVINU Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 2002/5

O OSNIVANJU REGISTRA O PRAVIMA NA NEPOKRETNU IMOVINU

Član 1

Cilj ovoga zakona je izmena i dopuna Zakona br. 2002/5 o osnivanju registra o pravima na nepokretnu imovinu.

Član 2

U članu 1. bazičnog zakona, stav 1.3. menja se i glasi:

1.3. KKA podzakonskim aktom utvrđuje nivo uplata za usluge pružene za registraciju prava na nepokretnu imovinu u skladu sa cenom vršenja usluga.

Član 3

1. U članu 2 bazičnog zakona, stav 2.2. tačka d) menja se i glasi:

d) prava na korišċenje opštinske, javne, društvene i državne imovine. 2. U članu 2 bazičnog zakona, stav 2.2. posle taċke d) dodaje se nova tačka e) koja

glasi: e) teret i imovinska optereċenja.

Član 4

U članu 3. bazičnog zakona, stav 3.7. menja se i glasi:

3.7. Prava na nepokretnu imovinu koja se predviđaju prema članu 2. zakona upisuju se na osnovu: a) pravosnažne sudske odluke; b) odluke državnog upravnog organa; c) ugovora o prenosu prava na nepokretnu imovinu overenu od strane

nadležnog organa;

Zakon Br. 04/L-009 o izmenama i dopunama Zakona Br. 2002/5 o osnivanju registra za...

293

d) odluke ili ugovora o privatizaciji izdatih od strane Kosovske agencije za privatizaciju;

e) odluke Komisije za ponovno uspostavljanje katastra; f) odluke Komisije za uređenje zemljišta; i g) drugog dokumenta na osnovu kojeg se posebnim zakonima predviđa

registracija imovinskih prava.

Član 5 Sprovodjenje

Član 8 bazičnog zakona menja se i glasi: Nadležno ministarstvo za prostorno planiranje, u roku od šest (6) meseci donosi podzakonske akte za sprovodjenje ovoga zakona.

Član 6

Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. L-009 21. jul 2011.godine Proglašeno Ukazombr Br.DL-011-2011, dana 03.08.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 7 / 10 AVGUST 2011, PRIŠTINA


294

ZAKON Br. 03/075 О USPОSTАVLJАNJU KАNCЕLАRIЈЕ GLАVNОG RЕVIZОRА

KОSОVА I RЕVIZОRSKЕ KАNCЕLАRIЈЕ KОSОVА Skupština Republike Kosova, Na osnovu članova 65. (1) i 142. Ustava Republike Kosova, U cilju prоmоvisаnjа visоkih stаndаrdа јаvnоsti rаdа, оdgоvоrnоsti i intеgritеtа u finаnsiјskоm rukоvоđеnju i vršеnju јаvnе uprаvе nа Kоsоvu, Usvaja

ZAKON O USPОSTАVLJАNJU KАNCЕLАRIЈЕ GLАVNОG RЕVIZОRА KОSОVА I RЕVIZОRSKЕ KАNCЕLАRIЈЕ KОSОVА

Člаn 1.

Dеfiniciје Zа pоtrеbе оvog zakona: „Skupštinа“ imа istо znаčеnjе kао štо је dеfinisаnо u Ustavu Republike Kosova. “Funkciја Glаvnоg rеvizоrа“ оznаčаvа funkciјu vršеnu shоdnо dužnоstimа i оdgоvоrnоstimа Glаvnоg rеvizоrа kаkо је оpisаnа u člаnu 3. оvog zakona. „Оvlаšćеni službеnik“оznаčаvа službеnikа kоgа је оvlаstiо Glаvni rеvizоr Kоsоvа dа vrši zvаničnе funkciје nаvеdеnе u оvog zakona. „INTОSАI“ оznаčаvа Mеđunаrоdnu оrgаnizаciјu vrhоvnih instituciја zа rеviziјu. „KBSFR“ [KОSFI] оznаčаvа Kоsоvski оdbоr zа stаndаrdе u finаnsiјskim izvеštајimа. „Rеviziја pоslоvаnjа“ оznаčаvа rеviziјu еkоnоmičnоsti, uspеšnоsti i еfikаsnоsti kоrišćеnjа svојih srеdstvа u vršеnju svојih оdgоvоrnоsti оd strаnе instituciја ili еntitеtа nаd kојimа је izvršеnа rеviziја. „Јаvni sеktоr“ оznаčаvа оpšti Vlаdin sеktоr uključuјući finаnsiјskа i nеfinаnsiјskа prеduzеćа kаkо su dеfinisаnа u Finаnsiјskој stаtistici Vlаdе kојu је izdао Mеđunаrоdni mоnеtаrni fоnd. „Rеviziја rеgulаrnоsti“ оznаčаvа pоtvrdu finаnsiјskе оdgоvоrnоsti kоја uključuје prеglеdаnjе i оcеnjivаnjе finаnsiјskе аrhivе i оstаlе finаnsiјskе еvidеnciје i izrаžаvаnjе mišljеnjа о slеdеćеm:

(i) Dа li gоdišnji finаnsiјski izvеštајi dајu tаčаn i isprаvаn prеglеd rаčunа i finаnsiјskоg pоslоvаnjа zа pеriоd zа kојi sе vrši rеviziја;

(ii) Dа li su finаnsiјskа еvidеnciја, sistеmi i trаnsаkciје usklаđеni sа vаžеćim prаvilnicimа i Urеdbаmа;

Zakon Br. 03/L-075 o uspostavljanju kancelarije glavnog revizora Kosova i revizorske...

295

(iii) Priklаdnоsti intеrnе kоntrоlе i funkciја intеrnе rеviziје; (iv) Prоvеrljivоst i isprаvnоsti аdministrаtivnih оdlukа kоје su dоnеli

instituciја ili еntitеt nаd kојimа је izvršеnа rеviziја; i (v) Svim pitаnjimа kоја prоističu ili sе оdnоsе nа rеviziјu.

Člаn 2.

Glаvni rеvizоr Kоsоvа 2.1. Glаvni Rеvizоr obavljaće svoje funkcije nezavisno i ne podvrgava se uputstvma

ili kontroli bilo kojeg lica ili druge institucije. 2.2. Shоdnо оdrеdbаmа оvog zakona, Glаvni rеvizоr imа pоtpunо diskrеciоnо prаvо

u оbаvljаnju ili vršеnju svојih funkciја ili оvlаšćеnjа. Nаrоčitо, Glаvni rеvizоr nе pоdlеžе bilо čiјim uputstvimа u vеzi sа slеdеćim: a) Dа li nеkа оdrеđеnа rеviziја trеbа dа budе izvršеnа ili nе; ili b) Nаčinоm nа kојi nеkа оdrеđеnа rеviziја trеbа dа budе оbаvljеnа; ili c) Priоritеtоm kојi trеbа dа budе dаt bilо kојеm оdrеđеnоm pitаnju.

2.3. Glаvnоg rеvizоrа nаimеnuје Skupština nа mаndаt оd pеt (5) gоdinа. Glаvni rеvizоr mоrа dа budе оsоbа kоја pоsеduје potrebne kvаlifikаciје, visоkо mоrаlnоg kаrаktеrа, nеpristrаsnа i оd intеgritеtа, koje su nеоphоdnе zа vršеnjе službеnih funkciја, kao i: a) treba da ima univerzitetsku diplomu i odgovarajuće iskustvo od najmanje 10

godina iz oblasti računovodstva i revizije, javnih finansija ili javne administracije; i

b) da ne bude pod istragom za jedno krivično delo i da nije bio osuđen od nadležnog suda za jedno krivično delo.

2.4. Glаvni rеvizоr vrši svoju funkciju sа punim rаdnim vrеmеnоm i nе smе dа imа drugо plаćеnо zаpоslеnjе dоk оbаvljа funkciјu Glаvnоg rеvizоrа.

2.5. Kаd gоd funkciја Glаvnоg rеvizоrа оstаnе uprаžnjеnа, Skupština ćе pоpuniti mеstоu roku od 60 (šestdeset).

2.6. Glаvni rеvizоr ćе primаti plаtu i dоdаtkе kаkо Skupština оdrеdi u nаimеnоvаnju. 2.7. Glаvni rеvizоr mоžе dа pоdnеsе оstаvku tаkо štо ćе Skupštini tridеsеt (30) dаnа

unаprеd dоstаviti pisаnо i pоtpisаnо оbаvеštеnjе. 2.8. Skupština mоžе imenovati jednog od zamenika Glavnog revizora kao vršiоc

dužnоsti Glаvnоg rеvizоrа u slučајu kаda је Glаvni rеvizоr оdsutаn sа dužnоsti više od 60 (šestdeset) dani zbog оdsudstvo sа Kоsоvа ili kаdа iz bilо kоg rаzlоgа niје u stаnju dа vrši dužnоsti svоје funkciје.

2.9. Оsоbа nаimеnоvаnа dа vrši dužnоst Glаvnоg rеvizоrа nа оsnоvu stava 9. ovog člana imа istа оvlаšćеnjа i оdgоvоrnоsti kоје sе primеnjuјu nа funkciјu Glаvnоg rеvizоrа.

2.10. Skupština mоžе dа rаzrеši dužnоsti Glаvnоg rеvizоrа sаmо аkо је Glаvni rеvizоr: a) nеspоsоbаn dа vrši dužnоsti svоје funkciје uslеd tеlеsnе ili dušеvnе

nеspоsоbnоsti kоје utiču nа njеgоvu/njеnu spоsоbnоst dа vrši tаkvе funkciје; b) pоstupао nеdоličnо ili nеprоpisnо prilikоm vršеnjа svојih dužnоsti ili u

оkоlnоstimа kоје mоgu dа ugrоzе njеgоvе/njеnu spоsоbnоst dа vrši svоје dužnsоti;


296

c) nеstručаn; d) osuđеn prаvоsnаžnоm prеsudоm zа krivičnо dеlо i kаžnjеn zаtvоrоm; e) bаnkrоtirао ili pоkušао dа iskоristi bilо kојu zakon ili pravilo zа

оslоbаđаnjе bаnkrоtirаnih ili nеsоlvеntnih dužnikа; f) nе budе stаnju dа plаti svоје dugоvе i stupi u fоrmаlni g) spоrаzum sа svојim pоvеriоcimа; h) prеnеsе svојu plаtu ili pоvlаsticu nа svоје pоvеriоcе;

Člаn 3.

Оvlаšćеnjа i оdgоvоrnоsti Glаvnоg rеvizоrа 3.1. Glаvni rеvizоr оdgоvаrа Skupštini. 3.2. Glаvni rеvizоr sprоvоdi gоdišnju rеviziјu rеgulаrnоsti pоslоvаnjа

Kоnsоlidоvаnоg budžеtа Kоsоvа, budžetskih organizacija, uključujući ali ne ograničavajući se na Skupštinu Republike Kosova, Kаbinеt Prеdsеdnikа Republike Kоsоvа, svаkоg Ministаrstvа, izvršne agencije, opštine, izvršnоg оrgana, Centralne Banke Republike Kosova (CBK) i svih оstаlih еntitеtа kојi su više od 50% u јаvnоm vlаsništvu ili primајu srеdstvа iz, ili obezbeđuju dividеndе ili оstаlа nеоpоrеzоvаnа primаnjа iz Kоnsоlidоvаnog Fonda Kоsоvа, uključuјući, ali ne ograničavajući se u Cаrinsku Službu Kosovа, Kоsоvske Agеnciјe za Privatizaciju i Ombudsmаnа.

3.3. Glаvni rеvizоr mоrа dа pоdnоsi izvеštаје о svim rеviziјаmа rеgulаrnоsti i u tоm kоntеkstu vаžе slеdеći zаhtеvi: a) glаvni rеvizоr mоrа dа prеdа Skupštini izvеštај о rеviziјi rеgulаrnоsti

pоslоvаnjа Kоnsоlidоvаnоg budžеtа Kоsоvа i svаkе instituciје ili еntitеtа pоmеnutоg u stavu 2. ovog člana nајkаsniје dо 31. аvgustа u gоdini nаkоn оbrаčunskоg pеriоdа;

b) glаvni rеvizоr prеdаје svој izvеštај instituciјi ili еntitеtu čiјu је rеviziјu izvršiо.

c) uprаvа instituciје ili еntitеtа pоmеnutоg u stavu 2. ovog člana imа rоk оd četrnaest (14) dаnа оd dаnа priјеmа izvеštаја Glаvnоg rеvizоrа, dа Glаvnоm rеvizоru dа оdgоvоrе i ti оdgоvоri (аkо ih imа) mоrајu dа budu uključеni u izvеštај о rеviziјi i dа činе sаstаvni dео tоg izvеštаја;

d) kopija izveštaja Glavnog revizora biće na raspolaganju za javnost; e) roku od trideset dana od objavljivanja dotičnog izveštaja o reviziji institucija

ili entitet nad kojim je izvršena revizija prema stavu 2. ovog člana treba da dostavi svој izvеštај Glаvnom rеvizоru u kojem će naznačiti kako će ova institucija ili entitet nameravati da primeni preporuke iz izveštaja i reviziji.

3.4. Glаvni rеvizоr mоžе u svаkо dоbа dа izvrši rеviziјu pоslоvаnjа bilо kоје instituciје ili еntitеtа pоmеnutоg u stavu 2. ovog člana Оdrеdbе stava 3. ovog člana kоје sе оdnоsе nа rеviziјu rеgulаrnоsti pоdjеdnаkо sе оdnоsе nа rеviziјu pоslоvаnjа.

3.5. Glаvni rеvizоr mоžе u svаkо dоbа dа sе kоnsultuје sа bilо kојоm оd instituciја ili еntitеtа pоmеnutim u stavu 2. ovog člana u svrhu kооrdinisаnjа оdgоvоrnоsti zа rеviziјu izmеđu Glаvnоg rеvizоrа i zаhtеvа zа intеrnim rеviziјаmа zа bilо kојu оd tih instituciја ili еntitеtа.


297

3.6. Uz zаhtеvе zа оbаvеznоm rеviziјоm kојi su izlоžеni u stavu 2. ovog člna, Glаvni rеvizоr mоžе dа nаprаvi аrаnžmаn sа bilо kојоm instituciјоm ili еntitеtоm nаvеdеnim u stavu 2. ovog člana dа: a) izvrši rеviziјu rеgulаrnоsti; b) izvrši rеviziјu pоslоvаnjа; ili c) pruži dоdаtnе uslugе оnе vrstе kоје оbičnо pružа rеvizоr.

3.7. Glаvni rеvizоr mоžе, nа оsnоvu pisаnоg zаhtеvа Skupštinе ili Vlade, dа izvrši rеviziјu finаnsiјskе rеgulаrnоsti ili rеviziјu pоslоvаnjа bilо kоје оd instituciја ili еntitеtа nаvеdеnih u stavu 2. ovog člana.

3.8. Glаvni rеvizоr nе smе dа vrši rеvizоrskе funkciје iz оvоg člаnа u svrhu kоја је izvаn dеlоkrugа njеgоvih оdgоvоrnоsti u pоglеdu instituciја ili еntitеtа pоmеnutih u stavu 2. ovog člana.

3.9. Glаvni rеvizоr mоžе dа аngаžuје bilо kојu оsоbu ili еntitеt, uključuјući i аngаžоvаnjе nаciоnаlnе rеvizоrskе оrgаnizаciја nеkе strаnе zеmljе, rаdi pružаnjа pоmоći u vršеnju funkciје Glаvnоg rеvizоrа.

3.10. Glаvni rеvizоr mоžе, putеm pisаnоg instrumеntа, dа dеlеgirа svе ili dео funkciја Glаvnоg rеvizоrа iz ovog zakona, pоd uslоvоm dа sе bilо kоја dеlеgirаnа оsоbа, оrgаnizаciја ili еntitеt pridržаvа svih zаkоnitih nаrеđеnjа Glаvnоg rеvizоrа.

3.11. Glаvni rеvizоr mоžе, аkо tо pisаnim putеm оd njеgа zаhtеvа držаvа dоnаtоr ili dоnаtоrskа оrgаnizаciја, dа izvrši rеviziјu srеdstаvа kоја је dоnirаlа tа držаvа ili оrgаnizаciје nеkој instituciјi ili nеkоm еntitеtu nаvеdеnоm u stavu 2 оvе Urеdbе, аkо su tа srеdstvа uključеnа u Kоnsоlidоvаni budžеt Kоsоvа, pоdlоžnо spоrаzumu о pоkrivаnju trоškоvа tаkvе rеviziје od države ili donatorske organizacije koja je zatražila ovu reviziju.

3.12. Оsim аkо Glаvni rеvizоr nе nаlоži drugаčiје, instituciја ili еntitеt pоmеnut u Člаnu 3.2 mоrа u svој gоdišnji izvеštај о rеviziјi dа uključi i svе zvеštаје о rеviziјаmа kоје је izdао Glаvni rеvizоr а kојi su dаti instituciјi ili еntitеtu i kојi sе оdnоsе nа pеriоd kојi pоkrivа tај gоdišnji izvеštај.

3.13. Glаvni rеvizоr оbјаvјuје pisаnе stаndаrdе zа rеviziјu u јаvnоm sеktоru kојi mоrајu biti pоštоvаni оd strаnе оsоbа kоје vršе rеviziјu rеgulаrnоsti i rеviziјu pоslоvаnjа. Оvi stаndаrdi mоrајu dа budu usklаđеni sа stаndаrdimа zа rеviziјu INTОSАI, Еvrоpskе uniје (ЕU) i Mеđunаrоdnim stаndаrdimа zа rеviziјu (ISА) kоје је оbјаviо Mеđunаrоdni kоmitеt zа pоstupkе rеviziје (IАPC) Mеđunаrоdnе fеdеrаciје rаčunоvоđа (IFАC). Оvi stаndаrdi tаkоđе trеbа dа budu usklаđеni sа rеlеvаntnim zаhtеvimа KBSFR;

3.14. Svе dоk nаvеdеni vаžеći stаndаrdi nе budu оbјаvljеni, Glаvni rеvizоr ćе prе pоčеtkа rеvizоrskоg rаdа dа izdа pоčеtni kоmplеt stаndаrdа zа rеviziјu.

3.15. Glаvni rеvizоr ćе јеdnоm gоdišnjе i u rоku оd tri (3) mеsеcа nаkоn istеkа оbrаčunskе gоdinе dа dostavi Skupštini јеdаn primеrаk gоdišnjеg izvеštаја rеvizоrskih аktivnоsti. Ovaj izvеštај mоrа dа uključuје i izvеštај nеzаvisnе rеviziје rаčunа Rеvizоrskе kаncеlаriје Kоsоvа.

Člаn 4.

Оvlаšćеnjа zа prikupljаnjе infоrmаciја, pоvеrljivоst i tајnоst 4.1. Glаvni rеvizоr mоžе pisаnim nаlоgоm, u kојеm nаvоdi rаzumnо vrеmе zа

izvršеnjе, dа nаlоži nеkој оsоbi dа izvrši svе ili јеdаn оd nаrеdnih pоstupаkа:


298

a) dа pruži Glаvnоm rеvizоru bilо kоје infоrmаciје kоје Glаvni rеvizоr zаhtеvа;

b) dа prisustvuје i pruži dоkаzе prеd Glаvnim rеvizоrоm i оvlаšćеnim službеnikоm; i

c) dа prеdа Glаvnоm rеvizоru svа dоkumеntа u vеzi sа vršеnjеm dužnоsti kоја је pоd kоntrоlоm ili је pоvеrеnа tој оsоbi.

4.2. Glаvni rеvizоr mоžе dа nаlоži dа: a) infоrmаciје ili оdgоvоri nа pitаnjа budu dаti usmеnо ili pisаnо; i b) infоrmаciје ili оdgоvоri nа pitаnjа mоrајu dа budu dаti pоd zаklеtvоm ili

pоtvrdоm dа su dаtе infоrmаciје istinitе. Tаkvu zаklеtvu il pоtvrdu оsоbа mоžе dа dа prеd Glаvnim rеvizоrоm ili prеd оvlаšćеni službеnikоm.

4.3. Оsоbа kоја sе nе оdаzоvе zаhtеvu iz stava 1. i 2. ovog člana оvе Urеdbе čini krivičnо dеlо kаžnjivо nоvčаnоm kаznоm dо pеt hiljаdа (5000) еvrа ili zаtvоrskоm kаznоm dо tri (3) gоdinе.

4.4. Glаvni rеvizоr ili оvlаšćеni službеnik: a) mоgu u bilо kоје rаzumnо vrеmе dа uđu i оstаnu u prоstоriјаmа u kојimа sе

nаlаzi instituciја ili еntitеt оpisаn u stavu 2. ovog člana; b) imајu prаvо nа pоtpun i slоbоdаn pristup u bilо kоје rаzumnо vrеmе bilо

kојој imоvini ili dоkumеntimа bilо dа su nа pаpiru ili u еlеktrоnskоm оbliku; i

c) mоgu dа prеglеdајu, nаčinе kоpiје ili uzmu izvоdе pоdаtаkа. 4.5. Аkо оvlаšćеni službеnik uđе, ili trаži dа uđе u prоstоriје pоstupајući prеmа

оvlаšćеnju Glаvnоg rеvizоrа, оsоbа kоја zаuzimа tе prоstоriје mоrа dоtičnоm оvlаšćеnоm službеniku dа stаvi nа rаspоlаgаnjе svа rаzumnа srеdstvа nеоphоdnа zа еfikаsnо izvršаvаnjе оvlаšćеnjа I dužnоsti Kаncеlаriје Glаvnоg rеvizоrа. Оsоbа kоја nе pоstupi prеmа оvој оdrеdbi čini krivičnо dеlо kаžnjivо kаznоm dо pеt hiljаdа (5000) еvrа ili zаtvоrskоm kаznоm dо tri (3) gоdinе.

4.6. Оvlаšćеnо licе nеmа prаvо dа uđе ili bоrаvi u prоstоriјаmа аkо оn ili оnа nе pоkаžе pisаnо оvlаšćеnjе Glаvnоg rеvizоrа kао dоkаz svоје оvlаšćеnоsti, kаdа tо оd njеgа trаži оsоbа kоја sе nаlаzi u tim prоstоriјаmа.

4.7. Оsоbа niје izuzеtа оd zаhtеvа zа pоkаzivаnjеm dоkumеnаtа ili zаhtеvа zа оdgоvоrоm nа pitаnjе shоdnо stavu 2. ovog člana nа оsnоvu mоgućnоsti dа dаvаnjе оdgоvоrа ili pоkаzivаnjе dоkumеntа inkriminišе tо licе ili dа gа učini pоdlоžnim kаžnjаvаnju. Mеđutim, tаkаv оdgоvоr ili dоkаz ili bilо štа štо је dоbiјеnо nа dirеktаn ili indirеktаn nаčin tаkvim оdgоvоrоm ili dоkumеntоm nеćе biti prihvаtljivо kао dоkаz prоtiv оsоbе u bilо kоm krivičnоm pоstupku оsim u pоstupku kојi prоističе iz prеkršаја iz stava 3.ovog člana.

4.8. Аkо је оsоbа tоkоm vršеnjа funkciје Glаvnоg rеvizоrа dоšlа u pоsеd nеkih infоrmаciја, tа оsоbа nе smе dа оbјаvi tе infоrmаciје оsim u svrhu vršеnjа funkciје Glаvnоg rеvizоrа ili u svrhu bilо kоје оdrеdbе vаžеćеg zаkоnа kоја оbеzbеđuје funkciје Glаvnоg rеvizоrа. Оsоbа kоја prеkrši оvu оdrеdbu čini krivičnо dеlо kаžnjivо kаznоm dо pеt hiljаdа (5000) еvrа ili zаtvоrskоm kаznоm dо tri (3) gоdinе.

4.9. Glаvni rеvizоr ne sme da оbјаvi ili da inače otkrije u jednom javnom izveštaju, bilо kојu infоrmаciјu koja je klasifikovana prema zakonu kao poverljiva informacija.


299

4.10. Аkо Glаvni rеvizоr izоstаvi iz јаvnоg izvеštаја infоrmаciјu prema članu 9. ovog člana, Glаvni rеvizоr treba dа priprеmi i dostavi Predsedništvu Skupštine Kosova, posle njihovog zahteva, poverljivi izvеštај u koji identifikuje ovu informaciju i obezbediće obrazloženje za ovo izostavljanje.

Člаn 5.

Uspоstаvljаnjе Rеvizоrskе kаncеlаriје Kоsоvа 5.1. Оvim sе uspоstаvljа Rеvizоrskа kаncеlаriја Kоsоvа. 5.2. Rеvizоrsku kаncеlаriјu činе Glаvni rеvizоr i оsоbljе Rеvizоrskе kаncеlаriје.

Glаvni rеvizоr mоžе dа nаimеnuје nајvišе dvа zаmеnikа Glаvnоg rеvizоrа, koji: a) treba da imaju univerzitetsku diplomu i odgovarajuće iskustvo od najmanje

8 godina iz oblasti računovodstva i revizije, javnih finansija ili javne administracije; i

b) da ne budu pod istragom za jedno krivično delo i da nije bio osuđen od nadležnog suda za jedno krivično delo.

5.3. Funkciја Rеvizоrskе kаncеlаriје је dа pružа pоmоć Glаvnоm rеvizоru u vršеnju funkciја Glаvnоg rеvizоrа.

5.4. Nаrеđеnjа оsоblju Rеvizоrskе kаncеlаriје kоја sе оdnоsе nа vršеnjе funkciје Glаvnоg rеvizоrа mоžе dа izdаје sаmо: a) glаvni rеvizоr; ili b) činоvnik Rеvizоrskе kаncеlаriје kојеg је Glаvni rеvizоr оvlаstiо dа izdаје

tаkvа nаrеđеnjа. 5.5. Rеvizоrskа kаncеlаriја, u mеri u kојој niје finаnsirаnа iz drugih izvоrа, bićе

finаnsirаnа iz Kоnsоlidоvаnоg Budžеtа Kоsоvа. Skupština оdоbrаvа budžеt Kаncеlаriје. Glаvni rеvizоr јеdnоm gоdišnjе priprеmа i prеdаје Skupštini prеdlоžеni budžеt zа Rеvizоrsku kаncеlаriјu u sklаdu sа smеrnicаmа zа uslоvе i mеhаnizmimа kоје uspоstаvi Skupština. Skupština razmatra pomeniti predlog budžeta u roku od 30 dana od dana prijema ovog predloga. Prilikom razmatranja i odlučivanja o predlogu budžeta, Skupština dužna je da obezbedi da su dovoljna sredstva iz Kоnsоlidоvаnоg Budžеtа Kоsоvа dodeljena Kancelariji Revizora, kako bi istoj bilo omogućeno da ispunjava svoje funkcije i oodgovornosti potpuno nezavisno.

Člаn 6.

Rеviziја Rеvizоrskе kаncеlаriје Kоsоvа 6.1. Računi, dokumenti i finansijske izjave Kancelarije Revizora Kosova revidiraće

se od međunarodno poznatog vanjskog revizora koji će biti izabran i imenovan od Skupštine Republike Kosova. Skupština Republike Kosova može da razreši ove vanjske revizore ako ima dobre razloge za to. Jedan vanjski revizor se ne može koristiti više od pet uzastopnih godina.

6.2. Bez prejudiciranja bilo kojih uslova za izveštavanje prema Zakonu o Upravljanju i Odgovornosti za rad u Javnim Finansijama, Kancelarija Revizora Kosova će u roku od četiri meseci posle završetka svake fiskalne godine, dostaviti Skupštini Republike Kosova:


300

a) ovlašćene finansijske izjave od njegovih vanjskih revizora; b) jedan izveštaj o njegovoj delatnosti u toku godine.

Člаn 7.

Primena Glavni Revizor je ovlašćen da donosi pod-normativne akte radi primene ovog zakona.

Člаn 8.

Prelazne odredbe Do završetka međunarodnog nadzora za primenu Sveobuhvatnog predloga za Rešavanje Statusa Kosova, od 26 Marta 2007, Glavni Revizor će biti jedan međunarodni zvaničnik kojeg će imenovati Međunarodni Civilni Predstavnik.

Člаn 9.

Stupаnjе nа snаgu Ovaj zakon stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova. Zakon br.03/L-075 5. jun 2008. SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 32 / 15 JUNI 2008


301





Član 1 Svrha










302



Član 2





Član 3



Član 8


Član 4






303





Član 5









Član 13




Član 27A




304





Član 6







Član 7





305




Član 1


Član 9










306




Član 11














307















Član 13





308










Član 14








309



Član 3A





Član 16







Član 17






310



Član 29



















311









Član 24

Stupanje na snagu



312

ZAKON Br. 04/L-025 O ZAKONODAVNIM INICIJATIVAMA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 312 Poglavlje II: Zakonodavna inicijativa institucija Republike Kosova.......................................................... 313 Poglavlje III: Zakonodavna inicijativa od strane građana........................................................................... 314 Poglavlje IV: Procedure i kriterijumi za zakonodavne inicijative od strane građana.................................. 314 Poglavlje V: Razmatranje nacrta zakona i predlozi za izradu nacrta zakona inicirano od strane građana ........316 Poglavlje VI: Prelazne i završne odredbe................................................................................................... 317

Skupština Republike Kosovo;

Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo;

Usvaja

ZAKON O ZAKONODAVNIM INICIJATIVAMA

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1 Svrha

Ovaj zakon ima za cilj da utvrdi pravila i procedure za zakonodavne inicijative.

Član 2 Delokrug delovanja

Delokrug delovanja ovog zakona obuhvata inicijativu da zakone predlažu predsednik Republike Kosovo, Vlada, poslanici i najmanje deset hiljada (10.000) građana.

Član 3 Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 1.1. Građani - svaki građanin Republike Kosovo sa pravom glasa. 1.2. Zakonodavna inicijativa - predlog koji imaju za cilj uređivanje jedne

oblasti zakonor ili izmenom i dopunom zakona koji je na snazi. 1.3. Predstavnik inicijative - građanin/i ili organizacije građana koji učestvuju

Zakon Br. 04/L-025 o zakonodavnim inicijativama

313

u zakonodavnoj inicijativi, u cilju njihovog zastupanja pred Skupštinom i relevantnim institucijama, kao i pred građanima.

Član 4

Zakonodavna inicijativa 1. Sve aktivnosti za podnošenje zakonodavne inicijative moraju biti u skladu sa

Ustavom Republike Kosovo i zakonodavstvom koje je na snazi. 2. Sve narti zakona koji se podnose Skupštini treba da sadrže uslove podnošenja

jednog određenog nacrta zakona navedenih u Poslovniku o radu Skupštine, osim ako nije drugačije određeno ovim zakonom.

3. Sve zakonodavne inicijative moraju da se pridržavaju standarda za izradu zakonodavstva utvrđenih od strane Vlade ako nije drukčije određeno ovim zakonom.

Član 5

Pravo na zakonodavnu inicijativu 1. Zakonodavnu inicijativu može da pokrene:

1.1. predsednik Republike Kosovo, iz svog delokruga; 1.2. poslanici Skupštine; 1.3. Vlada, odnosno; 1.4. najmanje deset hiljada (10.000) građana sa pravom glasa.

Član 6

Odbijanje zakonodavne inicijative

1. Skupština Republike Kosovo, odbacuje zakonodavnu inicijativu kad zakonodavna inicijativa: 1.1. je protiv osnovnih principa Ustava Republike Kosovo, i 1.2. ne sadrži uslove i kriterijume koje je postavio zakon.

POGLAVLJE II

ZAKONODAVNA INICIJATIVA INSTITUCIJA REPUBLIKE KOSOVA

Član 7 Zakonodavna inicijativa od strane predsednika

1. Predsednik Republike Kosovo ima pravo da predlaže zakonodavnu inicijativu iz

delokruga svoga delovanja. 2. Predsednika adresira zakonodavnu inicijativu Predsedništvu Skupštine.

Član 8

Zakonodavna iniciativa poslanika Skupštine

Najmanje šest (6) poslanika Skupštine imaju pravo na inicijativu da predlažu zakone kao što je predviđeno Poslovnikom o radu Skupštine.


314

Član 9 Zakonodavne inicijative od strane Vlade

Vlada Republike Kosova ima pravo na inicijativu da predlaže zakone, iz svoga delokruga delovanja, kao što je određeno Poslovnikom o radu Vlade i Poslovnikom o radu Skupštine.

POGLAVLJE III ZAKONODAVNA INICIJATIVA OD STRANE GRAĐANA

Član 10

Pravo zakonodavne inicijative od strane građana

1. Svaki građanin može da pokrene zakonodavnu inicijativu. 2. Svaki građanin ima jednaka prava u pogledu zakonodavne inicijative. 3. Zabranjuje se bilo koji oblik diskriminacije ili ograničenja da predlažu zakone na

osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, povezanosti sa zajednicom, imovine, ekonomskog, socijalnog stanja, seksualne orijentacije, rođenja, invalidnosti ili nekog drugog ličnog statusa.

POGLAVLJE IV

PROCEDURE I KRITERIJUMI ZA ZAKONODAVNE INICIJATIVE OD STRANE GRAĐANA

Član 11

Predstavnik zakonodavne inicijative

1. Svaka zakonodavna inicijativa treba da ima predstavnika. 2. Predstavnik inicijative je tačka kontakta i komunikacije sa relevantnim

institucijama.

Član 12 Oblik zakonodavne iniciative

1. Građanin / i imaju pravo na inicijativu da predlažu zakone tako što:

1.1. izrade nacrt zakona, ili 1.2. predlažu Skupštini izradu nacrta zakona.

Član 13

Saopštenje Skupštine o početku inicijative

1. Predstavnik zakonodavne inicijative, najavu pokretanja inicijative šalje u odgovarajuću jedinicu za podneske i žalbe u Skupštini Kosova i pruža. Skupštini informacije o tome da će početi zakonodavnu inicijativu za izradu nekog nacrta zakona ili predlog za izradu nekog određenog nacrta zakona dajuči detaljno objašnjenje u dopisu sa objašnjenjima o ciljevima koje nastoje da ostvare.


315

2. Odgovarajuća jedinica za podneske i žalbe u Skupštini potvrđuje prijem obaveštenja o zakonodavnoj inicijativi.

Član 14

Rok za prikupljanje potpisa U roku od šest (6) meseci od dana kada predstavnik zakonodavne inicijative obaveštava Skupštinu Kosova o početku inicijative treba da završi proces prikupljanja potpisa i da se zakonodavna inicijativa dostavi Skupštini Kosova.

Član 15 Finansiranje zakonodavne iniciative

1. Rashodi po osnovu pripreme za prikupljanje potpisa za zakonodavne inicijative

pokriva predstavnik inicijative. 2. Predstavnik o zakonodavnoj inicijativi obaveštava Skupštinu Kosova o načinu

finansiranju inicijative i čini transparentnim izvore i iznos sredstava.

Član 16 Spisak potpisa građana

1. Spisak koja sadrži najmanje deset hiljada (10.000) potpisa, treba da sadrži:

1.1. oblik zakonodavne inicijative i njen naziv; 1.2. ime i prezime; 1.3. lični broj; 1.4. opština rođenja; 1.5. potpis i datum potpisivanja.

2. Predstavnik treba da obezbedi da se u spisak građana potpišu samo po jednom i da sadrže sve tražene informacije iz stava 1. ovog člana.

3. Svaka strana spiska mora da sadrži podatke iz stava 1. ovog člana.

Član 17 Proveravanje liste

1. Spisak koji sadrži najmanje deseet hiljada (10.000) potpisa proverava Centralna

izborna Komisija u roku od petnaest (15) dana. 2. U slučaju nedostatka, u procesu provere spiska, u smislu člana 16 ovog Zakona,

Centralna izborna Komisija obaveštava o tome predstavnika inicijative da bi u roku od najkasnije trideset (30) dana koriguje spisak sa potpisima,

3. U slučaju da Centralna izborna Komisija konstatuje da je inicijativa u skladu sa, Zakonom utvrđenim uslovima, ista će u roku od tri (3) dana o tome obavestiti predstavnika zakonodavne inicijative.


316

Član 18 Dostavljanje inicijative Skupštini

1. Nacrt zakona ili predlog za izradu nacrta zakona, uz propratno objašnjavajuće

pismo o ciljevima koje teži ostvariti potpisivanje najmanje deseet hiljada (10.000) građana, podnosi se Skupštini od strane predstavnika inicijative.

2. Predstavnik inicijative, svečano dostavlja nacrt zakona, Predsedniku ili Predsedništvu Skupštine.

Član 19

Pravo na žalbu

U slučaju da se zakonodavna inicijativa pokrenuta od građana odbije od relevantne Skupštinske jedinice, sa obrazloženjem da zakonodavna iniciativa ne sadrži uslove utvrđene ovim zakonom, građani imaju pravo da se obrate nadležnom sudu o upravnim sporovima.

POGLAVLJE V RAZMATRANJE NACRTA ZAKONA I PREDLOZI ZA IZRADU NACRTA

ZAKONA INICIRANO OD STRANE GRAĐANA

Član 20 Razmatranje nacrta zakona

1. U slučajevima kada je zakonodavna inicijativa građana u formi nacrta zakona,

Skupština je odgovorna za njegovo razmatranje u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine za razmatranje nacrta zakona.

2. Skupština prosleđuje nacrt zakona Vladi radi primanja mišljenja i relevantnih izjava.

3. Nakon dobijanja relevantnih mišljenja i izjava od strane Vlade počinje razmatranje nacrta po postupku utvrđenim Poslovnikom o radu Skupštine.

4. Predstavnik zakonodavne iniciative se poziva da u svakom trenutku učestvuje u radu relevantnih komisija u Skupštini.

5. Predsedništvo Skupštine može dozvoliti predstavniku da predstavi inicijativu na plenarnoj sednici ili da odredi jednog poslanika sa predlogom predstavnika da predstavi inicijativu na plenarnoj sednici.

Član 21

Razmatranje predloga za izradu nacrta zakona

1. U slučajevima kada je zakonodavna inicijativa građana u formi predloga za izradu nacrta zakona, Skupština je odgovorna za njegovu izradu u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine za razmatranje nacrta zakona.

2. Skupština, na osnovu predloga za izradu nacrta zakona može da zahteva od Vlade izradu dotičnog nacrta zakona.

3. Vlada imenuje jednog od ministarstava, kao nosioca izrade nacrta zakona.


317

4. Predstavnik zakonodavne iniciative se sve vreme poziva da učestvuje na relevantnim radhim grupama.

POGLAVLJE VI


Član 22 Donošenje podzakonskih akata

1. Vlada ima ovlašćenje da usvoji smernice i druga relevantja akta u cilju

implementacije ovog zakona. 2. Relevantna jedinica koje se bave pravnim pitanjima Kancelarije premijera po

potrebi i u saradnji sa institucijama i sa civilnim društvom, preduzima neophodne mere da promoviše i podrži prava navedena u ovom zakonu.

Član 23

Odredbe ovog Zakona važiće analogno i za inicijative za izmenu i dopunu zakona.

Član 24 Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon Br. L-025 6. oktobar 2011.god. Proglašeno Ukazom Br.DL-040-2011, dana 13.10.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 23 / 26 OKTOBAR 2011, PRIŠTINA


318

319

JAVNI RED I BEZBEDNOST

Zakon Br. 04/L-057 o slobodi udruživanja u nevladinim organizacijama

321

ZAKON Br. 04/L-057 O SLOBODI UDRUŽIVANJA U NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 321 Poglavlje II: Osnivanje NVO na Kosovu ................................................................................................... 322 Poglavlje III: Unutrašnja organizacija i unutrašnje funkcionisanje NVO................................................... 326 Poglavlje IV: Status javne koristi NVO, financijski izveštaj i njegovo opozivanje .................................... 328 Poglavlje V: Ugašenje i otpis NVO-e......................................................................................................... 331 Poglavlje VI: Saradnja i podrška NVO ...................................................................................................... 332 Poglavlje VII: Prelazne i završne odredbe.................................................................................................. 333 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja:

ZAKON O SLOBODI UDRUŽIVANJA U NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1 Ciljevi i deolokrug ovog zakona

1. Ovim zakonom uredjuje se osnivanje, upis, unutrašnje upravljanje,

delatnosti,ugašenje brisanje iz registra i prestanak rada pravnih lica organizovanih kao nevladine organizacije na Kosovu.

2. Ovaj zakon ne važi za političke stranke, sindikate i sindikalne organizacije a ni za centre veroispovesti ili bogomolje i druge oblasti koje se regulišu posebnim zakonima.

Član 2

Definicije 1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1.1. Nevladina organizacija (NVO) – svako domaće udruženje i fondacija, kao što je definisano članom 5. ovog zakona, kao i svaku stranu ili međjunarodnu organizaciju, kao što je definisano članom 7. ovog zakona.


322

1.2. Ministarstvo - ministarstvo javne administracije. 1.3. Ministar - ministar Ministarstva javne administracije. 1.4. Nadležni organ - nadležni organ za registrovanje i brisanje iz spiska. 1.5. Lice - svako strano ili domaće pravno ili fizičko lice. 1.6. Ovlašćeni predstavnik - osoba koja živi na Kosovu, koja je punoletna i

poslovno sposobna, ovlašćena da predstavlja NVO i da prima i pregleda službena istraživanja obaveštenja;

1.7. Član porodice - bračni drug, deca, roditelji, babe i dede, unučad, braća i sestre, njihova deca kao i njihovi bračni drugovi, članovi uže porodice bračnog druga (roditelji bračnog druga, braća i sestre, bračnog druga kao i njihovu decu).

1.8. Vanredne situacije uključujući elementarne nepogode, kao što su van kontrole NVO-a u stvari onemogućuju NVO da kompletiranje i dostavljaju izveštaj kao što je predviđeno članom 18 ovog zakona.

Član 3

Sloboda udruživanja

1. Svako lice na Kosovu uživa potpuna prava na udruživanje i osnivanje NVO. 2. Nijedno lice se neće obavezati na udruživanje protiv njegove volje niti će biti

diskriminirano na bilo koji način zbog njegove odluke o udruživanju ili neudruživanju.

Član 4

Neraspodela dohodaka 1. NVO ne deli neto dohotke ili zarade nijednom licu. 2. Imovina, prihodi i profit NVO se koriste za podržavanje neprofitabilnih ciljeva

odredjenih organizacija. 3. Imovina, prihodi i dohoci jedne NVO-e ne upotrebljavajuse da bih direktno ili

indirektno doprinesu dobitke za jednog osnivača direktora, službenika, člana, radnika, ili donatora NVO-a. Ovaj član ne isključuje isplatu ili nadoknadu razumnih kompenzacija licima za njihov rad obavljen za organizaciju.

POGLAVLJE II

OSNIVANJE NVO NA KOSOVU

Član 5 Pojam NVO na Kosovu

1. Domaća NVO je udruženje ili fondacija osnovana na Kosovu za obavljanje

delatnosti zasnovane na zakonu, radi opšte koristi ili uzajamnog interesa. 2. Udruženje je organizacija na bazi članstva. Udruženje može osnovati najmanje tri

ili više lica, od kojih najmanje jedno lice boravi ili ima sedište na Kosovu. 3. Fondacija je organizacija bez članstva koja je osnovana u cilju upravljanja

imovinom i sredstvima. Fondaciju može osnovati jedno ili više lica, od kojih najmanje jedno lice boravi ili ima sedište na Kosovu.


323

Član 6 Osnivanje udruženja i fondacija na Kosovu

1. Udruženje ili fondacija će se osnovati putem jednog osnivačkog akta koji sadrži

sledeće podatke: 1.1. zvanični naziv, zvaničnu skraćenicu kao i zvanični simbol organizacije; 1.2. oblik organizovanja (udruženja, fondacija ili udružena organizacija); 1.3. adresu organizacije; 1.4. ciljeve i aktivnosti organizacije; 1.5. imena i adrese osnivača; 1.6. ime i prezime, adresu ili bilo koju drugu kontakt informaciju ovlašćenog

predstavnika i 1.7. vremenski rok za koje vreme se osniva organizacija, ako ima istih.

2. Fondacija se takođe može osnovati putem testamenta ili zaveštanja nasledstva ukoliko sadrži podatke iz stave 1 istog člana.

3. Udruženje ili fondacija imaće statut koji će sadrži sledeće podatke: 3.1. naziv organizacije, sedište i njen simbol; 3.2. ciljeve organizacije; 3.3. naziv najvišeg upravnog organa; 3.4. wko je NVO udruženje, mora da sadrži proceduru za prijem i razrešenje

članova, uslove za učlanjenje i, ukoliko organizacija ima upravni odbor, mora da sadrži proceduru za izbor i razrešenje članova odbora i raspodelu rukovodećih dužnosti i odgovornosti između članova upravnog odbora i skupštine članova;

3.5. ukoliko je NVO fondacija, mora da sadrži procedure za izbor i razrešenje članova upravnog odbora;

3.6. ovlašćenja i odgovornosti službenika, ukoliko ih ima; 3.7. način donošenja odluka; 3.8. pravila i procedure za:

3.8.1. za izmenu osnivačkog akta i statuta; 3.8.2. ujedinjenje, odvajanje ili rasformiranje organizacije, i 3.8.3. raspodelu sredstava koja ostaju posle rasformiranja.

4. Statut može sadržati i druga pravila, odredbe ili postupke koja nisu u suprotnosti sa predviđenim uslovim sa ovim zakonom.

5. Pravila i procedure za unutrašnje upravljanje sadržana u statutu Udruženja, fondacije ili udružene organizacije trebaju da budu u skladu sa demokratskim principima.

6. Udruženje ili fondacija ima samo ona ovlašćenja i ima pravo da se angažuje na onim aktivnostima i ciljevima koji su u skladu sa njenim osnivačkim aktom i statutom, i koji su dozvoljeni zakonom.

Član 7

Inostrane i međunarodne NVO-e Strana ili međunarodna NVO je pravno lice koje je osnovano van Kosova prema zakonodavstvu koje u osnovi ispunjava uslove predviđene članom 4 ovog zakona.


324

Član 8 Pristup pravnih lica

Pravna lica, uključujući NVO, mogu osnovati udruženja i fondacije radi unapređenja njihovog zakonskog cilja, kako u javnom tako i u zajedničkom interesu, u skladu sa članovima 5 i 6 ovog zakona.

Član 9 Upis

1. Svako lice, nezavisno od rasne, nacionalne, društvene, u vezu sa komunitetom,

imovinom, ekonomskog stanja, socijalne, seksualne orjentacije, rodjenja, hendikepiranih, verske, polne, jezičke, političke pripadnosti ili bilo kog drugog ličnog statusa ima pravo da registruje NVO u skladu sa uslovima i okolnostima utvrđenim ovim zakonom. Nijedno lice nema potrebe da registruje NVO da bi steklo pravo na slobodan u asociranju.

2. NVO-a se registruje pri odgovarajućem departmanu Ministarstva javne administracije.

3. NVO zahtevu za upis priložiti zahtev – obrazac, akt o osnivanju i svoj statut. 4. NVO će pismenim putem imenovati svog ovlaščenog predstavnika. Sve prijave za

upis moraju biti potpisane od strane ovlašćenog predstavnika NVO. Akt osnivanja potpisuju tri osnivača.

5. Strana ili međunarodna NVO se registruje nakon podnošenja sledeće dokumentacije: 5.1. zahtev - obrazac; 5.2. dokaz da se radi o pravnom licu u drugoj zemlji; 5.3. adresu organizacije na Kosovu i 5.4. pismenu izjavu od ovlaščenog predstavnika NVO, sa ovlaščenjem za

davanje takve izjave, u kojoj su navedeni: 5.4.1. ciljevi NVO; 5.4.2. opšti opis delatnosti koje NVO planira da obavlja na Kosovu, i 5.4.3. naziv, adresa i druge kontakt informacije ovlašćenog predstavnika.

6. Prijave za registraciju NVO treba da se podnose i budu primljene od nadležnog organa. Nadležni organ izdaje odluke o upisu i izdaje upisne brojeve.

7. Sva dokumenta koja priloži NVO uz prijavu za upis moraju biti na odgovarajućim jezicima u skladu sa Ustavom Republike Kosovo.

8. Nezavisno od člana 7. dokumenta koja prilažu strane ili međunarodne NVO kao dokaz da imaju svojstvo pravnog lica u drugoj zemlji, podnose se na originalnom jeziku, uz prevod istih na odgovarajućim jezicicima u skladu sa Ustavom Republike Kosovo. Ako prevod nije overen, ovlašćeni predstavnik NVO-a će dostaviti izjavu kojom overava tačnost prevoda. Bilo koja suštinska ili obmanljiva razlika između originalnog jezika i nezvaničnog prevoda predstavlja razlog za odbijanje upisa odnosne organizacije. Prevod će obaviti ovlašćeni prevodilac ili licencirani sudski tumač.

9. Nadležni organ će izdati NVO-u potvrdu o registraciji ili pismenu odluku o odbijanju registracije u roku od šesdeset (60) dana od dana podnošenja prijave za


325

registraciju, izuzev u slučaju kada nadležni organ istovremeno zahteva pismenim putem dodatne unutar blagovremenog roka informacije ili razjašnjenja. Ukoliko se registracija odbije, nadležni organ ubuhvata u odluci dati obrazloženje zakonske osnove o razlozima zbog kojih je registracija odbijena, i pravo na žalbu.

10. Ukoliko nadležni organ zatraži u pismenoj formi za dodatne informacije ili objašnjenja u vezi prijave za upis, rok od šesdeset (60) dana u kojem je nadležni organ dužan da izda uverenje o upisu ili pismenu odluku o odbijanju upisa, prestaje da teče od dana podnošenja takvog zahteva. Po dobijanju dodatnih informacija ili traženih objašnjenja, nadležni organ je dužan da izda uverenje o upisu ili pismenu odluku o odbijanju upisa u roku od: 10.1. preostalog broja dana od prvobitnog roka or šesdeset (60) dana za izdavanje

odluke ili; 10.2. četrnaest (14) dana od dana prijema dodatnih informacija ili objašnjenja koji

će od ovih rokova biti duži. 11. NVO će informisati nadležni organ u roku od trideset (30) radnih dana o bilo kojoj

izmeni u informacijama traženim prema članovima 1. i 3, člana 6. i stava 5. ovog člana. Izmene upisa podležu procedurama, standardima i vremenskih ograničenja koja se primenjuju kao i kod prvobitne registracije. Dopune koje prihvati nadležni organ se evidentiraju, registruju i postaju dostupne javnosti na osnovu člana 12. ovog zakona.

Član 10

Odbijanje registracije 1. Nadležni organ odbiće prijavu za registraciju ukoliko:

1.1. dokumenta za registraciju nisu u saglasnosti sa zahtevima ovog zakona; 1.2. ukoliko statut NVO narušava odredbe važećeg zakona; 1.3. organizacija koja podnosi zahtev za registraciju ima isti naziv ili sličan

akronim sa NVO koja je već registrovana ili već radi, što može izazvati konfuziju;

1.4. ako se statutom i programom NVO promoviše rasna, etnička, verska i polna, politička pripadnost, nacionalna, vezi sa drugom komunitetom, imovina, ekonomsko stanje, socijalno, seksualne orijentacije, rođenju, ograničenih sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa neravnopravnost.

Član 11

Pravni status

1. Lokalna NVO ima status pravnog lica po osnovu registracije u skladu sa ovim zakonom.

2. Registracijom strane NVO i međunarodne su ovlašćene da deluju kao pravna lica na Kosovu.

3. Domaće, strane i međunarodne NVO podležu svim važećim zakonima na Kosovu. 4. Bilo koje saopštenje, pismo, poziv, ili drugi pravni akt biće smatran validno

dostvljenim jednoj registrovanoj NVO, ukoliko je isto dostavljeno lično ili putem pošte ovlašćenom predstavniku, ili na adresu naznačenu u skladu sa podstavom 1.3. stava l, člana 6. i podstava 5.3. stava 5 člana 9. ovog zakona.


326

5. Službenici, direktori i radnici registrovane NVO neće biti lično odgovorni za dugovanja ili obaveze NVO-a, ali će biti lično odgovorni za namerno ili nemarno obavljanje dužnosti ili zanemarivanje obaveza.

Član 12

Registar NVO-a

1. Nadležni organ vodi registar NVO. 2. Registar obavezno sadrži: naziv, adresu, oblik organizovanja, ciljeve svake NVO,

spisak članova do dana registrovanja kao i ime, adresu i druge kontakt informacije ovlašćenog predstavnika, i podaci ako NVO-a ima status javnog profitera.

3. Nadležni organ je odgovoran oko ažuriranja podataka u javnom registru. 4. NVO-e lokalne inostranih zemalja i medjunarodna su obavezne jednom u godini

da dostave jednu deklaraciju, koja konfirmiše informacije koja se traže prema stavu 2 istoga člana koje su sada važeće ili su izmenjene.

5. Ako se ne dostavlja ova deklaracija za dve (2) godine za redom, obavezuje nadležnog organa da obavlja procedure otpis NVO-e. Nadležnog organa je obavezan šesdeset (60) dana prije isteka roka od tri (3) godine da dostavlja navedenu deklaraciju, informisati pismeno NVO-u sa posledicama u slučaju ne pridržavanja ove obaveze.

6. Registracija se postavlja na javnom raspolaganju shodno Zakona za zaštitu ličnih podataka.

POGLAVLJE III

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA I UNUTRAŠNJE FUNKCIONISANJE NVO

Član 13 Unutrašnje upravljanje udruženja i fondacija

1. Najviše upravno telo udruženja je skupština NVO-e koja se sastoji od svih članova

udruženja. Svi članovi udruženja imaju pravo da učestvuju na sastancima skupštine.

2. Najvise upravno telo jedne fondacije je upravni odbor. Upravni odbor se sastoji od najmanje tri (3) člana.

3. Najviše upravno telo će imati neposrednu odgovornost za politička i finansijska pitanja organizacije, a sastajaće se najmanje dva puta godišnje kada će razmatrati i usvajati izveštaj o sredstvima, obavezama, prihodima, troškovima i programu organizacije za proteklu godinu, kao i plan sredstava i predviđenih obaveza sredstva, troškove i programe organizacije za sledeću godinu.

4. Najviše upravno telo NVO neće preneti: 4.1. obaveze iz člana 3. ovog člana; 4.2. izbor službenika u pozicijama NVO-a; 4.3. izmene u osnivačkom aktu ili statutu, i 4.4. odluke o ujedinjenju, razdvajanju ili rasformiranju NVO-a.


327

Član 14 Sukob interesa i obaveza na lojalnost

1. Ni jednom članu upravnog tela nije dozvoljeno učestvovanje u razmatranju ili

odlučivanju obilokom pitanju u kome on ili ona ima neposredni ili posredni lični ekonomski interes. Smatraće se da član upravnog odbora ima ekonomski interes ukoliko on/ona ili bilo koji član njegove porodice ima neposredni ili posredni ekonomski interes.

2. Svaka transakcija između NVO i neke udružene organizacije, ili između NVO i njenih članova, službenika, članova odbora ili njenih radnika je zabranjena, izuzev kada upravno telo, nakon razumnog istraživanja, zaključuje da je takva transakcija u interesu, kao i pravedna i razumna za NVO, i da NVO ne bi mogla napraviti povoljniji ugovor razumnim nastojanjima i u okuviru postojećih okolnosti.

3. Službenici i članovi odbora NVO su dužni da iskažu lojalnost prema NVO, da sačuvaju poverljivost informacija vezanih za NVO koja nisu za javnost i da se staraju o interesima NVO, kao i da izvršavaju svoje obaveze prema NVO u dobroj volji i marljivo.

Član 15

Zabrana prikupljanja fondova, kampanji i podržavanje kandidata i političkih stranki

NVO se ne mogu angažovati na prikupljanju fondova ili kampanje za podržavanje političkih partija ili kandidata za političke funkcije niti mogu predlagati, prijaviti ili na bilo koji način podržavati kandidate za javne funkcije.

Član 16 Imovina i sredstva

1. Prihodi NVO obuhvataju: novčane donacije, plrihode od osiguranja, doprinose u

robi, zaveštanja, članarine, poklone, grantove, pokretnu i nepokretnu imovinu kao i prihode koje NVO stiče vršenjem zakonitih aktivnosti svojim sredstvima i imovinom.

2. NVO se može angažovati u privrednim aktivnostima u cilju podržavanja njenih neprofitabilnih aktivnosti, u skladu sa članom 4. pod uslovom da prihodi realizovani putem privrednih aktivnosti koriste isključivo za postizanje ciljeva utvrđenih statutom NVO.

3. NVO može posedovati i upravljati imovinom i sredstvima radi ostvarivanja svojih neprofitabilnih ciljeva.

4. Zakonom je zabranjeno finansiranje organizacija, čija delatnost ne odnosi se na pravno uređenje Republike Kosovo i međunarodnim pozitivnim pravom.


328

POGLAVLJE IV STATUS JAVNE KORISTI NVO, FINANCIJSKI IZVEŠTAJ

I NJEGOVO OPOZIVANJE

Član 17 Status javne koristi

1. NVO koja je registrovana na osnovu ovog zakona može podneti zahtev za status

javnog korisnika povlastica, ukoliko je ta NVO organizovana tako da obavlja jednu ili više osnovnih delatnosti kao što su: humanitarna pomoć i podrška, podrška licima sa ograničenim sposobnostima, dobrotvorna delatnost, obrazovanje, zdravstvo, kultura, omladinu, sport, očuvanje i zaštita prirodne sredine, privredna obnova i razvoj, zaštita i unapređenje ljudskih prava, podržavanje demokratskih praksa i građanskog društva, ili bilo koje druge delatnosti koja je u funkciji javnog interesa.

2. Delatnost NVO obuhvata delatnost za dobrobit javnosti jedino u slučaju kada se njihova znatna dobit obezbeđuje besplatno ili jeftinije od tržišne vrednosti za grupe ili osobe u nepovoljnim uslovima. Delatnost NVO-a za privredni razvoj obuhvata delatnost za dobrobit javnosti jedino ukoliko se preduzima prevashodno za dobrobit osoba i grupa u nepovoljnim uslovima.

3. NVO može podnositi zahtev za status javnog korisnika povlastica nakon prvobitne registracije ili kasnije. Nadležni organ odobrava će status javnog korisnika povlastica ako dokumenta za registraciju NVO dokazuju da njeni ciljevi i delatnosti ispunjuju zahteve iz stava l. i 2 ovog člana.

4. NVO-je sa statusom javnog dobitnika imaju pravo za oslobađanje poreza i druge poreske i fiskalne olakšice prema važećem zakonodavstvu izuzev onih koji su u stvari obaveze za opštinske javne usluge.

5. Za sprovodjenje istoga člana, Ministarstvo predlaže podzakonskiakat od Vlade.

Član 18 Obaveza o finasijskom izveštavanju i aktivnostima NVO sa statusom javnog

korisnika povlastica 1. NVO kojoj je odobren status javnog korisnika povlastica mora da podnese

nadležnom organu godišnji izveštaj o svom delovanju i aktivnostima na Kosovu. Izveštaji se moraju podneti do kraja marta tekuće godine za izveštajnu godinu koja se završava 31. decembra prethodne godine.

2. Godišnji izveštaj ce biti potpisan od strane ovlašćenog predstavnika NVO. Ovlašćeni predstavnik je odgovoran za tačnost i istinitost podataka koje sadrži izveštaj. 3.1. Godišnji izveštaj se obavezno sastoji iz tri dela i to: 3.2. upravljanje i administracija; 3.3. izveštaj o aktivnostima i dostignućima, i 3.4. finansijski izveštaj.

3. Deo o upravljanju i administraciji treba da sadrži: 4.1. ime, skraćenicu (naziv sa inicijalima), adresu, broj telefona, broj faksa i

elektronsku adresu (e-mail) NVO;


329

4.2. ime izvršnog rukovodioca (n.pr. upravnika ili izvršnog direktora), i 4.3. imena članova upravnog odbora (ako postoji) i imena i zvanja svih službenika.

4. Izveštaj o aktivnostima i postignućima treba da sadrži: 5.1. izjavu o misiji NVO i dobrobitna društvena svrhu NVO; 5.2. identifikaciju glavnih programa i aktivnosti osmišljenih za primenu tih

programa. Izjava bi trebalo da bude dovoljna da pokaže na koji način organizacija ostvaruje svoje dobrotvorne ciljeve pružanja javne pomoći kroz svoje aktivnosti;

5.3. izjavu o ključnim programskim dostignućima; 5.4. ako NVO preduzima i druge aktivnosti, osim onih koje su od društveno

korisne, kao što je definisano stavom 1. člana 17.ovog zakona, daje jednu izjavu u kojoj su opisane te aktivnosti;

5.5. izjavu da NVO nije prikupila sredstva niti je vodila kampanju za pružanje podrške političkim partijama niti imenovanim ili izabranim kandidatima na javnim funkcijama, ili za prijavljivanje i podršku imenovanih kandidata ili biranih na javnim funkcijama u toku izveštajnog perioda;

5.6. NVO koja se angažovala društvenim dobrotvornim aktivnostima u oblasti obrazovanja ili zdravstva, dostavlja još jednu izjavu o: 5.6.1. vrsti grupa ljudi kategoriji siromašnih pojedinaca i grupa koje služi; 5.6.2. vrsti pomoći koju organizacija pruža tim ugroženim pojedincima ili

grupama, kada su nepovoljni uslovi; 5.6.3. izjavu da je takva pomoć pružena bez naknade ili po ceni manjoj od

tržišne; 5.7. za NVO koja je angažovana u dobrotvornim društvenim aktivnostima u

oblasti ekonomskog razvoja, dostavlja izjavu o kategoriji siromašnih pojedinaca ili grupa kojima služi.

5. Finansijski izveštaji biće sačinjeni na obrascima koje daje nadležni organ, a treba da sadrže najmanje: 6.1. jedan spisak bilansa, koji pokazuje imovinu i finansijske odgovornosti

organizacije; 6.2. finansijski izveštaj o izvorima prihoda i ishoda NVO u kojoj su prikazani

odvojeno za deo menadžmenta i upravi deo programa. 6. Nadležni organ po zahtevu NVO može da odredi dopunski rok da podnese godišnji

izveštaj, ako je do toga došlo zbog vanrednih okolnosti ali ne kasnije od trideset (30) dana nakon isteka ovih okolnosti.

7. Finansijska deklaracija pripremaju se do zadnjeg dana meseca marta za period od jedne godine, koja se završava 31. decembra prethodne godine.

8. Finansijski izveštaji pripremljeni i podneti od strane domaćih NVO-a sa godišnjim prihodima ili troškovima koji prelaze sto hiljade (100.000) € i od strane međunarodnih NVO-a sa godišnjim prihodima ili troškovima koji su vezani za njihova delovanja i aktivnosti na Republici Kosovu a koji prelaze sto hiljade (100.000) € treba prezentirati financiski pregled fiskalne godine kao u Republici Kosova obuhvativši i izveštaj auditorijuma za predhodnu godinu potpisano licenciranog auditora Republici Kosova na taj način da svim materijalnim pogledima prikazuje istinito finansijsko stanje organizacije za izveštajni period da bude pravilno.


330

9. Godišnji izveštaj treba da sadrži: 10.1. izjavu koja obuhvata sve delatnosti kao i isplatu plata i zarada zaposlenih u

NVO,obuhvativši opis rada zaposlenih i ugovorenih odnosa izmedju NVO i druge stranke na obavljanju tog poslova, ili

10.2. potvrdu da NVO nije obavila radnje predviđene podstavom 10.1. ovog stava, tokom perioda za koji se izveštava.

10. Izveštaji podneti u skladu sa ovim članom biće dostupni u javnosti. NVO ima mogučnosti da neke informacije ili imovinu iz svog izveštaja označi poverljivim u svom izveštaju i da zahteva da nadležni organ izuzme podatke preije javnog objavljivanja. Informacije ili imovina koje se mogu smatrati poverljivim u smislu ovog člana uključuju lične ili finansijske podatke o zaposlenim u organizaciji. NVO mora da podnese zahtev za izuzimanje od objavljivanja tih informacija pri podnošenju predmetnog izveštaja nadležnom organu i mora jasno da naznači razloge za poverjlivo tretiranje informacija. Osim toga NVO mora da podnese poverljivu informaciju odvojeno od izveštaja, i jasno treba da naznači jasno istaći da se uz izveštaj podnosi zahtev za izuzimanje informacije. Nadležni organ je dužan da u pismenoj formi odgovori na zahtev za neobljavljivanje u roku od petnaest (15) dana od dana podnošenja zahteva.

11. Neovlašćeno i nezakonito objavljivanje od strane nadležnog organa koji raspolaže odgovarajućim podacima kažnjava se prema važećim zakonskim odredbama.

12. nadležni organ, nakon uspešnih popunjavanja obaveza pod statusom javnom profitu kao što se predvidja ovim članom, NVO-e izdaje novu potvrdu statusa javnog profita u roku jedne godine

Član 19

Obustava,revokiranje i volontersko povlaščenje za Javni Profit

1. Nadležni organ će suspendovati status javnog korisnika povlastica NVO koja ne podnosi potpun godišnji izveštaj, kao što je zatraženo članom 18. NVO koja propusti da podnese izveštaj koji se zahteva ovim zakonom u roku utvrđenim stavom l. člana18. ovog zakona, ili koja podnese nekompletan izveštaj, obaveštava se u pisanoj formi o propustu od strane nadležnog organa. Pismeno obaveštenje će uputiti NVO da podnese nedostajuće ili dodatne izveštaje u roku od trideset (30) dana od dana primanja obaveštenja i upozoriće NVO da propust o postupanju prema obaveštenju će rezultovati suspenzijom statusa javnog profita i svih drugih beneficija vezanih za takav status.

2. NVO koja propusti da dostavi kompletan izveštaj u roku od trideset (30) dana od dostavljanja pisanog zahteva za dopunu u skladu sa stavom l. ovog člana, dobiće pisano obaveštenje od strane nadležnog organa da je njen status javnog korisnika povlastica zajedno sa svim drugim beneficijana vezane za takav status suspendovan i da, ukoliko NVO propusti da dostavi izveštaj u roku od šesdeset (60) dana od dana obaveštenja,kompetentni organ donosi odluku o revociranju statusa o javnom profitu.NVO je obavezna na retroaktivni način da obavlja poreske obaveze i carinu koja su neplačena i koja su proizilazila od carinskih i poreskih olakšica o statusu za javni profit, u period za koji nisu uspjeli izveštavati blagovremenu, u roku od šest meseci od dana prijema odluke.


331

3. Nadležni organ može suspendovati status javnog profita NVO, ako nakon razmatranja godišnjeg izveštaja podnetog od strane NVO, nadležni organ potvrdi da NVO i dalje ne ispunjava zahteve za status javnog korisnika povlastica predviđenih članom 17 ovog Zakona. Nakon istog potvrđivanja, nadležni organ obavesti će pismenim putem o razlozima suspendovanja za status javnog korisnika povlastica NVO i benificije koje proizilaze od statusa. NVO biće obaveštena o mogućnostima da u roku od trideset (30) dana, obezbedi pismene informacije koje podržavaju njeno pravo za status javnog korisnika povlastica. Nakon neuspeha NVO-je da obezbedi prihvatljive informacije u predviđenom roku, nadležni organ donese odluku za revociranje stasa za javni profit. NVO je obavezna retroaktivan način obalja svku carinsku i poresku obavezu, neplaćenih koja su proizilazila od porekih i carinskih olašica statusa o javnom profitu, za period za koji su utbrdjena propusti u roku od šest (6) meseci od dana prijema odluke.Nadležni organ pismeno obaveštava poreske i carinske organe o donetoj odluci.

4. NVO-a kojoj je revociran status za javnu dobit ima pravo da zatraži podnovo isto nakon isteka trogodišnjeg roka od dana revociranja.

5. NVO-a pod statusom javnog profita može postavljati zahtev za povlaščenje sa istog statusa nakon završavanja financiske godine u kojoj je doživeo olakšice koje su bile zagarantovane statusom javnog profita.Zahtev povlaščenja sa navedenog statusa za iduću godinu treba da se uradi najmanje četrdeset i pet (45) dana prije završetka kalendarske godine tokom koje godine NVO ima status javne koristi.Nadležni organ obavezujese da odlučuje o javnom koristi najkasnije trideset (30) dana nakon dobivanja zahteva, informisajući o odluci sve poreske organe I carine. NVO-a koja sama povlaće status javne koristi ima pravo ponovo da traži isti status, prema procedurama predvidjenim zakonom.

POGLAVLJE V

UGAŠENJE I OTPIS NVO-E

Član 20 Prestanak rada NVO

1. NVO prestaje sa radom:

1.1. dobrovoljnom odlukom o prestanku rada organizacije donetom od strane upravnog odbora u skladu sa statutom NVO;

1.2. ako NVO postaje nesolventna kako je definisano važećim zakonom; 1.3. istekom roka za koji je osnovana, ako isti rok je odredjen na osnovnom

aktu; 1.4. na osnovu pravosnažne sudske odluke.

Član 21

Brisanje iz spiska NVO 1. Nadležni organ otpisuje NVO:

1.1. jedan od odredjenih slučajeva u stavu 1 člana20 istoga Zakona; 1.2. u slučaju da NVO za tri godine uzastopce ne prijavljuje godišnju deklaraciju

predvidjenu stavom 5 člana 12 istog zakona.


332

2. Nadležni organ daje pismeno obaveštenje NVO-i o razlozima otpisivanja kao i mogućnosti da odgovara pre donošenja odluke za otpisivanje NVO-a.

3. U slučaju prestanka sa radom ili brisanje iz spiska NVO koja je koristila poreske ili fiskalne olakšice, javne donacije, ili grantove od Vlade, celokupna njihova imovina nakon izmirenja dugova NVO će se dati drugoj NVO za iste ili slične ciljeve. Ova NVO će se identifikovati na osnovu statuta NVO-a, ili po predlogu nadležnog višeg rukovodstvenog organa NVO odlukom nadležnog organa.Ministarsvo osniva komisiju za raspodelu imovine koja je ostala od NVO koja je otpisana i ugašena, prestavnicima NVO, osnivajući se na podzakonskom aktu koji je donet od Vlade.

4. U svim drugim slučajevima svaka druga imovina nakon isplate dugova će se raspoređivati na osnovu statuta ili odluke višeg rukovodstvenog organa i u svim slučajevima u skladu sa članom 4. ovog zakona.

5. NVO-a sa statusom javnog korisnika koja je rasformirana, brisana iz spiska, ili prestaje njeno delovanje na Kosovu u okviru roka za izveštavanje će podneti izveštaj za pomenuti period, u skladu sa članom 4 i 18. U njenom izveštaju NVO će naglasiti datum raspuštanja, ukidanja, otpisivanja, odredbe o prestanku njenog rada kao i o iznos ostalih sredstava nakon izmirenja obaveza, način planiranja raspolaganja ovim sredstvima, kao i način na koji je doneta odluka o raspolaganju sredstvima (konkretno, odredbama utvrđenim u Statutu organizacije, odlukom višeg rukovodstvenog organa, ili odlukom nadležnog organa).

6. Uvlašćeno lice nadležnog organa NVO-a ima pravnu odgovornost pred nadležnim organom za registraciju ili drugim organima.

7. Nakon iscrpljenja svih prava za žalbu i na osnovu odluke o brisanju iz spiska, nadležni organ briše NVO iz spiska NVO.

POGLAVLJE VI

SARADNJA I PODRŠKA NVO

Član 22 Institucije Republike Kosovo i NVO

Institucije Republike Kosovo podržavaju ali ne podstiču njihovu delatnost NVO, ali daju u javnost svaku vrstu saradnje I podrške.Davanje bilo kog javnog fonda za NVO od Institucije Republike Kosovo izvršise na osnovu odredjenih javnih kriterijuma.

Član 23 Žalbe

1. Ukoliko je NVO nezadovoljna odlukom nakon žalbe u prvostepenom organu ima

pravo da se obrati drugostepenom organu. 2. Žalba se podnosi drugostepenom organu preko prvostepenog organa. 3. Odgovarajuće ministarstvo formira drugostepeni organ, koji mora biti nezavisan 4. Način formiranja i funksionisanja ovog organa uređuje se posebnim pravilnikom

kojeg donosi odgovarajuće ministarstvo.


333

POGLAVLJE VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 24

Podzakonski akti 1. Ministarstvo predlaže podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona u roku od 6

meseci nakon nastupanja u snazi Zakona. 2. Vlada donese podzakonske akte za sprovodjenje istog zakona najkasnije 9 meseci

nakon nasupanja na snazi istog zakona.

Član 25 Prestanak važnosti

Ovaj zakon stavlja van snage Zakona br.03-Z-134 o Slobodi udruživanja Nevladenih Organizacija i svaku zakonsku odredbu koja se sukobljava sa primenjivim zakonom o upisu i delatnosti NVO na Kosovu, kao i svaku drugu odredbu koja je u sukobljava sa ovim zakonom, Slobodi udruživanja Nevladenih Organizacija

Član 26

NVO registrovana po Zakonu 03-Z134 o slobodi udruživanja nevladenih organizacija na Kosovu

Bilo koja NVO registrovana prema Zakonu 03-Z134 o slobodi udruživanja nevladenih organizacija smatra se registrovana na Kosovu prema ovom zakonu.

Član 27

Stupanje na snagu Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon Br. L-057 29. avgust 2011.godine Proglašeno Ukazom Br.DL-034-2011, dana 31.08.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 14 / 9 SEPTEMBAR 2011, PRIŠTINA


334

ZAKON Br. 04/L-076 O POLICIJI

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 334 Poglavlje II: Dužnosti i ovlašćenja policije ................................................................................................ 337 Poglavlje III: Organizovanje policije Republike Kosovo ........................................................................... 347 Poglavlje IV: Visoki menadžment policije ................................................................................................ 349 Poglavlje V: Radni odnos........................................................................................................................... 352 Poglavlje VI: Finansiranje.......................................................................................................................... 355 Poglavlje VII: Prelazne i završne odredbe.................................................................................................. 356 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O POLICIJI

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1 Svrha

Ovaj zakon reguliše ovlašćenja i obaveze Policije Republike Kosovo, njeno organizovanje i druga pitanja u vezi aktivnosti i delovanja Policije Republike Kosovo.

Član 2 Vodeća načela

1. Rad Policije Republike Kosovo zasniva se na sledećim načelima:

1.1. ravnopravno i pravedno tretiranje svih lica; 1.2. poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda; 1.3. nepristrasnost i neutralnost u vezi sa političkim ubeđenjima i gledišta lica; 1.4. integritet, poštenost i odgovornost u javnoj službi; 1.5. .transparentnost-pružanje informacija građanima i otvorenost prema

javnosti; 1.6. legitimnost, prilagodnost i srazmernost;. 1.7. posvećenost prema poslu, napredovanju i odredjivanju dužnosti na

Zakon Br. 04/L-076 o policiji

335

sveobuhvatan, zaslužan način i bez diskriminacije, odražavajući multietnički karakter Republike Kosovo i priznajući načela ravnopravnosti polova i ljudskih prava predviđenim Ustavom.

2. Policijski službenici izvršavaju svoja ovlašćenja i obavljaju svoje dužnosti na zakonit način, zasnovani na Ustavu, drugim zakonima na snazi i na Kodeksu etike sastavljeno od strane policije Republike Kosovo i usvojenim od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.

3. Kodeks etike biće u skladu sa gore pomenutim načelima i Evropskim Kodeksom policijske etike.

Član 3

Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeći značaj: 1.1. Komisija – Komisija za izbor generalnog direktora policije i njegovih

zamenika, koju formira ministar unutrašnjih poslova; 1.2. Civilno osoblje - pripadnici policije koji su zaposleni da obavljaju

administrativne ili podršne poslove, a koji nemaju policijska ovlaščenja; 1.3. Direktori departmana – Direktori Departmana koji upravljaju jednu od

određene oblasti centralnog nivoa u Policiji Republike Kosova; 1.4. Zamenici generalnog direktora - zamenici generalnog direktora policije

Republike Kosovo; 1.5. Generalni direktor - generalni direktor policije Republike Kosovo; 1.6. Inspektorat - Policijski inspektorat Republike Kosovo, osnovan Zakonom o

Policijskom inspektoratu; 1.7. Pravni cilj Policije - težnja koju Policija cilja prilikom vršenja svojih

funkcija, a koji je u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava i zakonom na snazi;

1.8. Ministar - ministar Ministarstva unutrašnjih poslova; 1.9. Ministarstvo - Ministarstvo unutrašnjih poslova; 1.10. Policija - Policija Republike Kosovo; 1.11. Policijski službenik - službenici Policije Republike Kosovo pod zakletvom

kome je data nadležnost da izvršava policijska ovlašćenja tokom obavljanja svojih dužnosti;

1.12. Policijska ovlašćenja - ovlašćenje policijskog službenika da nametne opravdanu kontrolu nad licima i imovinom u okviru njegovom ili njenom pravosudja u cilju zaštite javnog reda i bezbednosti;

1.13. Regionalni direktor - svaki regionalni direktor Policije Republike Kosovo uključujući i regionalnog direktora Granične policije;

1.14. Opštinski odbor za bezbednost - oštinski odbor za bezednost u zajednici osnovan u svakoj opštini Republike Kosovo; i

1.15. Lokalni komitet za bezbednost - lokalni komitet za bezbednost u zajednici osnivan od strane Generalnog direktora lokalne zajednice u okviru bilo koje opštine na Kosovu.


336

Član 4 Status Policije

1. Ovim Zakonom Kosovska policija je javna služba u okviru delokruga Ministarstva

unutrašnjih poslova. 2. Policija predstavlja pravno lice. 3. Policija deluje posredstvom jedinstvenog komandnog lanca na čitavom području

Republike Kosovo. 4. Policija ima svoju uniformu, zastavu i značku koje se usvajaju od strane Vlade na

predlog ministra.

Član 5 Odnosi između Policije i Ministarstva

1. Policija funkcioniše pod nadležnošću ministra unutrašnjih poslova i pod kontrolom

i nadzorom Generalnog direktora Policije. Autoritet ministra ne uključuje operativno upravljanje Policijom. Generalni direktor neposredno izveštava i odgovara ministru za administriranje i upravljane Policijom. Generalni direktor sarađuje sa ministrom i njemu pruža informacije i izveštaje na način utvrđenim zakonom.

2. Iz oblasti javnog reda i bezbednosti, ministar poseduje sledeća prava: 2.1. da izradi politike i podrži pripremu i sprovodjenje zakonodavstva; 2.2. da vrši nadzor na koordinaciju između Policije i drugih javnih autoriteta u

vezi sa kontrolom graničnog prelaza; 2.3. da nadzori saradnju između Policije i drugih agencija, međunarodnih

organizacija odgovorne za oblast javnog reda i bezbednosti; 2.4. da razvija i da sprovodi strategije odnosa sa javnošću i odnosa sa drugim

odgovornim organima iz oblasti javnog reda i bezbednosti; 2.5. da prikuplja, vodi i analizira statističke podatke i informacije; i 2.6. da obavlja funkcije u vezi sa spremnošću za vanredne situacije na način

utvrđen ovim Zakonom i drugim sprovodljivim zakonima.

Član 6 Odnos između Policije, javnog tužioca i suda

1. Policija izvršava naredbe i uputstva izdata na zakonski način od strane nadležnog

javnog tužioca ili sudije. 2. Policija sarađuje i podnosi izveštaje Kancelariji nadležnog javnog tužioca za

informacije u vezi sa optužbama za obavljanje sumnjivih kriminalnih aktivnosti, o kojima policija je obaveštena u skladu sa važećim zakonom.

Član 7

Saradnja sa zajednicom 1. U cilju preventive i borbe protiv kriminaliteta i u pojačanju bezbednosti za sve

zajednice koje žive u Republiku Kosovo, Policija komunicira i saradjuje sa organima lokalne uprave, gradjanskim organizacijama i lokalnim zajednicama.


337

2. Policija saradjuje sa zajednicom, dok komandir stanice i drugi policijski predstavnici učestvuju u Opštinskom odboru za bezbednost u Zajednici, osnivanom u svakoj opštini.

3. Odbort za Bezbednost predstavlja savetodavan organ kojim predsedava predsednik opštine sa članovima koji predstavljaju sve zajednice koje žive u opštini.

4. Cilj odbora bezbednosti jeste da razvija samosvest u vezi sa prirodom krivičnih dela, neregularnostima i nasilnim ponašanjem u lokalnoj zajednici, da identifikuje zabrinutosti u vezi sa javnom bezbednošću i da preporuči akcione planove kako bi se odgovorilo na ove zabrinutosti posredstvom pokušaja za ostvarivanje saradnje sa opštinskim vlastima, lokalnim zajednicama i Policijom.

5. Generalni direktor ovlašćen je da osnuje Komitet za javnu bezbednost, kao savetodavan organ u okviru odredjene oblasti u svakoj opštini, što je u najvećem interesu ostvarivanja efektivnog rada Policije u zajednici.

Član 8

Saradnja sa centralnim i lokalnim institucijama upravljanja 1. Policija sarađuje sa institucijama centralnog upravljanja u Republici Kosovo, koje

su odgovorne za oblast bezbednosti; ova saradnja biće uredjena po zakonskim aktima Vlade i memorandumima o razumevanju, usvojenim od strane Ministra.

2. Na zahtev institucija centralnog ili lokalnog nivoa upravljanja, Policija je ovlaščena da pruži pomoć u obavljanju javnih dužnosti kada postoje razlozi da se veruje da je bezbednost jednog ili više lica koja obavljaju javne dužnosti, ugrožena zbog mogućeg otpora prema njihovim radnjama.

Član 9

Međunarodna saradnja 1. Policija sarađuje sa međunarodnim policijskim organizacijama i sa drugim

inostranim institucijama, na osnovu zakona na snazi ili u skladu sa međunarodnim sporazumom.

2. Policija može poslati policijske službenike da privremeno služe u nekoj drugoj međunarodnoj policijskoj organizaciji u cilju obavljanja policijskih dužnosti van zemlje, u skladu sa zakonom na snazi ili na osnovu međunarodnih sporazuma.

POGLAVLJE II

DUŽNOSTI I OVLAŠĆENJA POLICIJE

Član 10 Opšte dužnosti i ovlašćenja policije

1. Opšte dužnosti policije jesu:

1.1. da zaštiti život, imovinu i da pruža bezbednost za sva lica; 1.2. da zaštiti osnovna prava i slobode svih lica; 1.3. da sprečava rizik nad gradjanima i da održava javni red i bezbednost; 1.4. sprečava i otkriva krivična dela i njihovih počinioca;


338

1.5. istražuje krivična dela i počinioci; 1.6. nadzori i kontrolira bezbednost u saobraćaju; 1.7. upravlja i kontrolira državnu granicu; 1.8. pruža pomoć tokom prirodnih nepogoda i u drugim vanrednim situacijama; i 1.9. obavlja druge dužnosti predviđene zakonom na snazi.

Član 11

Policijska ovlašćenja 1. Tokom obavljanja policijskih dužnosti, policijski službenik ovlašćen je da vrši

opravdanu kontrolu ljudi i imovine u okviru svojih nadležnosti ili ovlašćenja, da daje i sprovodi naređenja i zakonska uputstva koja važe za članove društva uopšte, u cilju postizanja zakonskih policijskih ciljeva.

2. Navedena ovlašćenja ovim Zakonom utvrđuju opšta ovlašćenja i ograničenja policijskog službenika tokom obavljanja njegovih dužnosti u vezi sa sprečavanjem opasnosti i održavanjem javnog reda i bezbednosti. Ovlašćenja i ograničenja policijskog službenika tokom vršenja dužnosti koliko se tiće krivičnih istraga, uopšte se utvrđuju drugim zakonima, koji uključuju, ali nisu ograničeni samo na Zakon o krivičnom postupku Republike Kosovo.

3. Tokom obavljanja svojih dužnosti, policijski službenici ovlašćeni su da patroliraju granicom, kontrolišu prekogranični saobraćaj, da pregledaju isprave za prelazak granice, uđu na privatno vlasništvo u pograničnom pojasu, sa izuzetkom da ne mogu ulaziti u privatne stanove, međutim mogu ući u železničke stanice, aerodrome, u vozove i avione. Policija može zahtevati da se upozna sa vlasnikom imovine koja se prostire duž granice, da dobije put ili stazu duž granične linije i kapije na ogradi koje će omogućavati pristup policijskih službenika tokom patroliranja.

4. Policija pruža bezbednost i zaštitu na mestima verskog i kulturnog nasledstva širom Republike Kosovo.

5. Policijski službenik vrši policijska ovlaščenja i nakon svog radnog vremena u skladu sa Zakonom.

Član 12

Prilagodljivost i srazmernost 1. Policijski službenik sprovodi pravila prilogodljivisti i srazmernosti kao jedno od

ograničenja prilikom izvršavanja policijskih ovlašćenja. 2. U slučajevima u kojima preduzima preventivne mere kako bi ograničio slobodu

lica, policijski službenik treba uzeti u obzir opreznost, stepen opasnosti i ozbiljnost izvršavanja krivičnog dela u datoj situaciji, kako bi utvrdio stepen ograničavanja slobode lica u skladu sa zakonom.

3. Policijska ovlašćenja izvršavaju se samo kada je isto neophodno i samo u potrebnom nivou da bi se postigli zakonski ciljevi Policije sa najmanje štetnim posledicama i u najkraćem mogućem roku.


339

Član 13 Dužnost policijskog službenika da izvršava zakonske naredbe i da odbije

nezakonske naredbe 1. Policijski službenik dužan je da izvršava zakonske naredbe date od strane

nadzornika. 2. Policijski službenik dužan je da odbije data naređenja koja su nezakonita i da ih

odmah prijavi, u skladu sa pod zakonskim aktima. 3. Policijski službenik neće izazivati, podsticati, podržavati ili tolerisati nijedan akt

torture, degradiranja ili svirepog kažnjavanja, u bilo kakvim okolnostima, dok nijedna vanredna okolnost niti izdata naredba neće opravdati ovakvu radnju.

Član 14

Predstavljanje policijskog službenika 1. Pre nego što bude izvršavao policijska ovlašćenja, policijski službenik će

obavestiti lica u vezi sa njegovim ili njenim statusom policijskog službenika, a ukoliko nije u uniformi, predstaviće se pokazivanjem identifikacione kartice ili policijske značke.

2. Policijski službenik će se predstaviti kasnije u onim slučajevima u kojima se dovede u opasnost život, imovina ili postizanje legitimnih ciljeva Policije.

Član 15

Prijem informacija o krivičnim delima i drugim prekršajima zakona 1. Policijski službenik dužan je da primi informacije ponuđene od strane lica u vezi

sa izvršenjem bilo kakvog krivičnog dela ili drugim povredama zakona relevantnih za rad i ovlašćenja Policije.

2. Kada Policija utvrdi da prijavljeno delo nije krivično delo ili je krivično delo koje se goni po privatnoj tužbi, policijski zvaničnik treba da obavesti lice koje je podnelo prijavu i oštećenu stranku ukoliko ona postoji.

3. Informacije o krivičnim delima treba da se proslede Kancelariji nadležnog javnog tužioca u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku.

Član 16

Identifikovanje lica i predmeta 1. Policijski službenik ovlašćen je da utvrdi identitet drugog lica kada:

1.1. postoji opravdana sumnja da je lice izvršio, izvršava ili će izvršiti krivično delo;

1.2. postoji opravdana sumnja da lice predstavlja opasnost po lica ili imovinu ili izaziva uznemirenost;

1.3. kada se nalazi u zoni gde je izvršena, izvršava se ili gde će se izvršiti krivično delo ili u zoni gde se skriva osumnjičeni;

1.4. kada se lice nalazi na zabranjeno mesto prema zakonu na snazi; 1.5. lice se nalazi na licu mesta na ograničenoj zoni ili na granici;


340

1.6. treba da bude uhapšen ili pritvoren; 1.7. ovlašćen da preduzme takvu radnju na osnovu bilo kog drugog zakona na

snazi. 2. U skladu sa stavom 1. ovog člana, policijski službenik je ovlašćen da zaustavi lice,

pita ga o njegovom identitetu i traži mu bilo koji validni identifikacioni dokumenat sa fotografijom. Policijski službenik će obavestiti lice o razlogu legitimisanja. U slučajevima kada lice ne sarađuje i ne uspeju druge mere za utvrđivanje njegovog identiteta, policijski službenik može, u cilju utvrđivanja njegovog identiteta, privesti i zadržati lice u skladu sa postupcima predviđenim važećim zakonom.

3. Zadržavanje lica trajaće samo u onom periodu koji je neophodan za identifikaciju, ali ne više od šest (6) časova. Policijski službenik sastaviće izveštaj o postupku identifikovanja a jedan primerak izveštaja biće data privedenom licu ukoliko se od njega/nje zahteva to.

4. Policijski službenik ovlašćen je da potvrdi ili da utvrdi identitet bilo kog predmeta. Ovo ovlašćenje koristiće se kad god je neophodno u cilju utvrđivanja vrednosti predmeta, karakteristika, vlasništva ili u cilju određivanja veze predmeta sa licem, događajem ili radnjom. Policija je ovlašćena da objavi fotografiju, skicu, snimke ili opis predmeta, ukoliko postoji opravdano ubeđenje da će ova radnja pomoći u utvrđivanju identiteta datog predmeta.

Član 17

Policijski pozivi 1. Policijski službenik može da pozove lice kako bi od njega dobio informacije

ukoliko ima osnovan razlog da veruje da dato lice poseduje važne informacije za postizanje legitimnih policijskih ciljeva. Odaziv na ovakav poziv je dobrovoljan i zavisi od lica koje dobije poziv.

2. Policijski službenik je ovlašćen da usmenim putem pozove odredjeno lice na razgovor u Policiju, ukoliko postoji osnovan razlog da isti poseduje važne informacije za postizanje legitimnih policijskih ciljeva.

3. Policijski službenik treba da obavesti lice u vezi sa razlogom poziva a, ukoliko se dato lice slaže, policijski službenik treba da ga privede u službene prostorije policije. U hitnim slučajevima, kada bi zakašnjenje izaziva opasnost ili je pozvan veliki broj ljudi, poziv bi mogao biti objavljen u sredstvima javnog informisanja.

4. Policijski službenik je ovlašćen da u pismenoj formi pozove određeno lice na razgovor u Policiju ukoliko ima osnovan razlog da se veruje da dato lice poseduje značajne informacije za postizanje legitimnih ciljeva Policije. Poziv treba da snosi naziv, adresu i mesto policijskog organa koji zahteva prisustvo lica, razlog pozivanja, mesto i vreme kada pozvani treba da se pojavi.

5. Policijski razgovor sa maloletnicima sprovešće se samo u slučajevima u kojima roditelj ili staratelj prethodno potpiše poziv i kada da svoju saglasnost i samo u prisustvu roditelja ili staratelja. Odaziv na poziv je dobrovoljan i zavisi od pozvanog lica.

6. Policijski službenik će izdati poziv kako bi se traženo lice pojavilo na policijskom razgovoru samo tokom dnevnog radnog vremena, sa izuzetkom slučaja kada zakašnjenje u izdavanju poziva predstavlja opasnost po lice, imovinu ili postizanje legitimnih policijskih ciljeva.


341

7. Samo u slučajevima u kojima postoji sudski nalog i samo kada je isto u skladu sa zakonom na snazi, policijski zvaničnik može upotrebiti silu kako bi priveo pozvano lice i kako bi ga doveo u policijsku stanicu ili na bilo koju drugu lokaciju. Ukoliko se u datim slučajevima upotrebi sila, pozvano lice će biti obavešteno, na jeziku koji on ili ona razume, da ima pravo da ćuti, da konsultuje advokata i da kontaktira jedno lice iz svoje porodice ili bilo koje drugo pouzdano lice, kako se predvidja Zakonom o krivičnom postupku.

Član 18

Privremeno ograničavanje slobode kretanja 1. Policijski službenik je ovlašćen da privremeno ograniči slobodu kretanja lica u

unapred utvrđenoj oblasti, ili da preusmeri njegovo kretanje u neku drugu oblast, kako bi se data oblast obezbedila radi postizanje zakonskih policijskih ciljeva ili odbrane lica od privremeno nastale opasnosti.

2. Legitimni policijski ciljevi uključuju, ali nisu ograničeni na aštitu lica od nepogoda, epidemija, i drugih slučajeva neizbežne opasnosti.

3. Privremeno ograničavanje slobode kretanja lica okončava se odmah po postizanju legitimnih policijskih ciljeva u vezi sa privremenim ograničenjem.

Član 19

Opomene i naredbe 1. Policijski službenik ovlašćen je da daje usmene opomene, pismene, vizuelne ili

druge opomene svakom licu koje predstavlja opasnost po ličnu ili javnu bezbednost, predstavlja opasnost po privatno ili javno vlasništvo, remeti javni red i mir, predstavlja opasnost za bezbednost u saobraćaju, ili postoji osnovana sumnja da počinjava ili se sprema da počini krivično delo ili primorava neko drugo lice da počini krivično delo.

2. Policijski službenik ovlašćen je da izdaje naredbe datim licima kako bi sprečio njihove radnje ili bi pak preduzeo druga delovanja koje policijski službenik smatra opravdanim.

3. Opomene i naredbe mogu se izdavati sa ciljem postizanja legitimnih policijskih ciljeva uključujući, ali ne ograničavajući se samo na uslove člana 11 ovog Zakona.

Član 20

Privremeno zadržanje od strane Policije 1. Policijski službenik ovlašćen je da privremeno zadrži lice u slučajevima kada je

isto neophodno: 1.1. da zaštiti lice od opasnosti i štete, posebno kada lice nema mogućnost da se

odbrani ili; 1.2. da identifikuje lice ili da ograničava njegovo kretanje kao što se zaskonom

ovlaščuje, u slučajevima kada lice ne sarađuje i pored najlakših mera. 2. Privremeno policijsko zadržavanje traje onoliko koliko je potrebno kako bi se

postigli legitimni policijski ciljevi, ali ne duže od šest (6) časova, izuzev u


342

slučajevima kada lice nije u mogućnosti da se odbrani, ali ne i više od dodatnih šest 6 časova.

3. Privremeno policijsko zadržavanje u skladu sa podstavom 1.2. stava 1. ovog člana, može trajati do dvadeset i četiri (24) časa u toku ovog roka, policija je obavezna da obavesti nadležnog javnog tužioca u skladu sa Zakonom krivičnog postupka.

4. Privremeno policijsko zadržano lice, ne drži se zajedno sa drugim zatvorenim, uhapšenim i pritvorenim licima sa osobama drugog pola niti sa maloletnicima osim ako su sami maloletni.

5. Lice na privremeno zadržavanje obavesti se u vezi razloga zadržavanja i omogučava mu se da obavesti nekog člana porodice, dotičnu instituciju ili nekog poverljivog lica.

6. Ukoliko zadržano lice je nesposoban za delovanje, službeno lice pokušava da obavesti jednog člana porodice ili neko drugo poverljivo lice izuzev ukoliko tako nešto bi bilo štetno za zadržano lice.

Član 21

Privremeno zaplena predmeta 1. Policijski službenik ovlašćen je da privremeno zapleni predmet kako bi sprečio

neposrednu opasnost nad licima ili imovinom, kako bi zaštitio vlasnika ili zakonitog imaoca od gubitka ili zakonskog pesedovaoca od oštećenja predmeta ili, u skladu sa zakonom na snazi kako bi držao predmet na sigurnom mestu sve dok se dato lice drži u pritvoru. Ukoliko je vlasnik ili zakoniti posedovaoc predmeta poznat, on će biti obavešten o razlogu privremene zaplene, i istom će biti data potvrda o dotičnom predmetu.

2. Zaplenjeni predmet se drži u posedu Policije samo onoliko koliko je neophodno za postizanje njenih zakonskih ciljeva, ali ne više od deset (10) dana, koji se nakon toga vraća vlasniku ili zakonitom imaocu u što mogućem kraćem roku.

3. Ograničenja predviđena Zakonom o krivičnom postupku Republike Kosovo primenit će se shodno za privremenu zaplenu u skladu sa ovim članom.

Član 22

Preventivni pretres 1. Policijski službenik ovlašćeni su da na svoju inicijativu sprovedu pretres u cilju

sprečavanja neposredne opasnosti za javni red, života i imovine, preventivni pretres lica, objekata, prostora i određenih lokacija, kada postoji osnovana sumnja da će krivična dela koja mogu biti počinjena na datim mestima ugroziti život ili imovinu u skladu sa predvidjenim ograničenjima Zakona Krivičnog Postupaka Republike Kosovo.

2. Preventivni pretres, u skladu sa ovim članom, primenjuje se u cilju uklanjanja oružja ili drugih predmeta koji predstavljaju neizbežnu opasnost po život ili imovinu ili kako bi se sprečile aktivnosti koje predstavljaju neizbežnu opasnost po život ili imovinu. Pretres može uključivati i upotrebu tehničkih ili drugih sredstava za otkrivanje eksploziva, hemijskih, bioloških ili radioaktivnih materija.

3. Po sprovođenju pretresa, policijski službenik sastavlja odgovarajući zapisnik i


343

podnosi ga javnom tužiocu nadležnom za oblast u kojoj je izvršen pretres, isključujući druge okolnosti, u roku od četrdeset i osam (48) sati. Jedna primerak zapisnika daje se vlasniku, imaocu objekta ili pretresenom licu. Lica pretresena od strane Policije, imaju pravo da ulože žalbu nadležnom sudu ukoliko smatraju da njihov pretres od strane Policije je neprevedan i u suprotnosti sa zakonom.

Član 23

Zaustavljanje i pretres motornog vozila 1. Policijski zvaničnik u toku vršenja svojih zadataka predvidjenim važećim

zakonima, ovlaščen je da daje naredbe, zaustavi i da pretresa moptorno vozilo u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku Kosova.

2. Na osnovu opravdane sumnje, policijski službenik je ovlaščen da pretresi motorno vozilo u slučajevima kada: 2.1. motorno vozilo je upotrebljeno za vršenje krivičnih dela ili je vozilo u vezi

sa krivičnim delom; 2.2. kada je neko lice u potragu, za oružije, municiju, eksplozivnog sredstva,

droga ili sastavljača, drugih opasnih materija ili predmetima koji su u vezi krivičnog dela.

Član 24

Obezbedjenje i uvidjaj mesta događaja krivičnog dela ili nezgode 1. Policijski službenik je ovlaščen da obezbedi i uvidja lice mesta krivičnog dela ili

nezgode dok dolazi nadležni organ da pronadje i obezbedi dokaze, da otkrije zločinca krivičnog dela i dok prikuplja informacije u vezi krivičnog dela ili nezgode.

2. U cilju zaštite žrtava krivičnog dela ili nezgode, policijski službenik je ovlašćen da one mogući video-akustični snimak u perimetru bezbednosti liceg mesta krivičnog dela ili nezgoda.

Član 25

Preventivno osmatranje javnog mesta 1. Policija je ovlašćena da vrši preventivno osmatranje javnih mesta, korišćenjem

opreme za video-akustične snimke i fotografsku opremu za osmatranje javnih mesta na kojima su se veoma često u prošlosti dogadjala krivična dela, ili gde postoje osnovani razlozi da se veruje da će javno promatranje smanjiti rizik javljanja krivičnih dela i da će poboljšati javnu bezbednost u buduće shodno Zakona o krivičnom postupku.

2. Policija je ovlašćena da koristi video akustične snimke i fotografije za osmatranje i prikupljanje informacija na javnim skupovima u slučajevima u kojima postoje osnovani razlozi da se veruje da će javni skup ugrožiti lica ili imovinu.

3. Pre nego što se preduzme preventivno osmatranje u skladu sa ovim članom, Policija će obavestiti javnost o ciljevima i razlogu preduzimanja ove aktivnosti, osim u slučajevima kada isto može kompromitovati svrhu sprovodjenja ili ishod promatranja.


344

4. Video i audio zapisi sa preventivnog promatranja čuvaće se najviše trideset (30) dana od dana snimanja, osim u slučajevima u kojima se nakon kontrole utvrdi da snimak sadrži podatke o kriminalnoj aktivnosti. Vođenje ovih podataka, duže od ovog perioda, vrši se samo u slučajevima predvidjenim zakonom.

Član 26

Upotreba sile 1. Policijski službenik je ovlašćen da upotrebi silu samo kada je isto neophodno i

samo do onog nivoa koji je potreban za postizanje legitimnih policijskih ciljeva. 2. Policijski službenik može upotrebiti silu kako bi zaštitio život lica, sprečio napad,

sprečio izvršavanje krivičnog dela, sprečio bekstvo počinioca krivičnog dela u onim slučajevima u kojima druge mere nisu uspešne da bi se postigao neki drugi legitimni policijski cilj.

3. Policijski službenik koristi svoju moć odlučivanja kako bi utvrdio vid najviše odgovarajuće sile i ograničenja u upotrebi sile. Policijski službenik će uzeti u obzir posebne okolnosti, prirodu krivičnog dela, stepen opasnosti za druga prisutna lica i fizičko, mentalno i emotivno stanje lica nad kojim će se upotrebiti sila.

4. U slučajevima upotrebe sile, policijski službenik treba da pokuša da svede na minimum zalaženje u prava i slobode lica i da svede na minimum bilo koju štetnu posledicu.

5. Upotreba sile, kao izraz koji se koristi u ovom zakonu, uključuje ali nije ograničena na korišćenje: fizičke sile, službenog pendreka, spreja, lisica, sredstava za zaustavljanje vozila, policijskog psa, hemijskih sredstava za privremeno onesposobljavanje, policijskog konja, vatrenog oružja, vodenog topa, automobila i posebnih vrsta naoružanja i eksplozivnih naprava.

Član 27

Upotreba vatrenog oružja 1. Policijski službenik ovlašćen je da poseduje i da nosi službeno vatreno oružje

dozvoljeno od strane Policije. Policijski službenik ovlašćen je da koristi vatreno oružje samo kada je isto apsolutno neophodno i samo do onog nivoa koji se zahteva kako bi se postigao zakonski policijski cilj, kada je upotreba istog u srazmeri sa stepenom opasnosti i ozbiljnošću krivičnog dela u datoj situaciji i samo ukoliko se smatra da se upotrebom manjih sredstava prinude neće postići legitimni policijski ciljevi.

2. Policijski službenik ovlašćen je da upotrebi vatreno oružje protiv drugog lica samo kada su manje ekstremna sredstva nedovoljna kako bi: 2.1. zaštitio svoj ili život drugih od neizbežnih napada; 2.2. sprečio neizbežno izvršavanje ili nastavljanje izvršavanja krivičnog dela

koje dovodi do velike opasnosti po život; 2.3. uhapsio lice koje predstavlja opasnost po život ostalih i koje se opire

zakonitim naredbama policijskog zvaničnika; 2.4. sprečio bekstvo lica koje predstavlja neizbežnu opasnost po život drugih lica

i koje se opire zakonitim naredbama policijskog zvaničnika.


345

3. Pre nego što upotrebi vatreno oružje, policijski zvaničnik daje usmenu opomenu, predstavlja sebe se kao policijski službenik, naloži licu da stane, ali ga istovremeno upozorava da će pucati ukoliko on ili ona ne stane.

4. Kao posebna mera u hitnim okolnostima, policijski zvaničnik može da ne da upozorenje u slučajevima kada bi davanjem datog upozorenja doveo u opasnost sebe kao policijskog zvaničnika ili druga lica zbog neizbežne ozbiljne opasnosti.

5. Policijski službenik je ovlašćen da koristi vatreno oružje protiv životinja kada one predstavljaju opasnost po zdravlje i sigurnost bilo kojeg lica, ili zbog rizika da ga napadnu.

Član 28

Upotreba imovine trećih lica u hitnim okolnostima 1. Policijski službenik ovlašćen je da privremeno zauzme ili iskoristi bilo kakvo

vlasništvo, uključujući, ali ne ograničavajući se na prevozna ili komunikaciona ili zaštitna sredstva, koja se nalaze u posedu bilo kojeg građanina, međutim samo kada je isto neophodno kako bi se sprečila neizbežna opasnost za lica ili vlasništvo ili kako bi se ostvario neki drugi hitan policijski cilj koji zahteva neodložno delovanje.

2. Imovina koja se uzme na korišćenje, treba da bude vraćena licu od koga je uzeta odmah nakon što bude izlišna, kako bi se postigli hitni policijski ciljevi zbog kojih je prvobitno uzeta, ali ni u jednom slučaju ne duže od davadest i četiri (24) časa posle uzimanja. Policija će dati nadoknadu vlasniku ili imaocu za bilo koji trošak ili štetu pričinjenu imovini tokom njenog korišćenja.

Član 29

Pouzdani izvori informacija 1. Policijski službenik prima i ocenjuje sve informacije dobijene od strane anonimnih

pojedinaca, koje su od značaja za obavljanje policijskih dužnosti i postizanje legitimnih policijskih ciljeva.

2. Policijski službenik može stvoriti poverljivi odnos saradnje sa licima u cilju pridobijanja relevantnih informacija koje se odnose na obavljanje policijskih dužnosti i postizanje legitimnih policijskih ciljeva.

3. Policijski službenik će čuvati poverljivost datih odnosa saradnje i uzetih informacija sve dok ne bude ispunjena zakonska obaveza očuvanja njihove poverljivosti.

Član 30

Javno obaveštenje o nagradi 1. Policija je ovlašćena da da nagradu za pružanje relevantnih informacija koje idu u

korist obavljanja policijskih dužnosti i postizanja legitimnih policijskih ciljeva. Date ponude za davanje nagrade biće objavljene javno u novinama, na radiju, televiziji ili drugim dotičnim medijima ili na druge načine.

2. Nagrade ovog tipa biće davane samo ukoliko dobijene informacije još uvek nisu u rukama Policije i samo onda kada preuzimanje ovih informacija dovodi do postizanja legitimnih policijskih ciljeva za koje je i uzeta informacija.


346

Član 31 Prikupljanje, čuvanje, procesuiranje, analiza, korišćenje i brisanje podataka

1. Policija je ovlašćena da prikuplja i čuva lične podatke, podatke o kriminalu i druge

podatke. Lični podaci predstavljaju podatke koji se odnose na identifikovanu osobu ili onu koja se može identifikovati što uključuje, ali nije ograničeno na ime, datum rođenja, mesto rođenja i mesto prebivališta. Podaci o kriminalu predstavljaju podatke koji se odnose na određena krivična dela i uključuju, ali nisu ograničeni na vrstu krivičnog dela, vreme i mesto izvršavanja krivičnog dela, metode i načine iskorišćene za izvršavanje krivičnog dela, bilo kakve povrede lica ili štetu nad imovinom pričinjenu kao posledica krivičnog dela i motiv krivičnog dela.

2. Prikupljanje, čuvanje, korišćenje i prenos ličnih podataka obavlja se u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka.

3. Policija prikuplja i čuva lične podatke i podatke o krivičnim delima jedino u cilju analize i korišćenja istih u očuvanju javnog reda i bezbednosti, otkrivanju i sprečavanju krivičnih dela, u identifikovanju i utvrđivanju lokacije i hvatanju počinilaca krivičnih dela i za postizanja drugih legitimnih policijskih objektiva.

4. Policija čuva lične podatke samo u onoj meri u kojoj postoji osnovano obrazloženje da će čuvanje datih informacija pomoći u postizanju legitimnih policijskih ciljeva. Opravdana ograničenja na vrstu sačuvanih informacija, vremensko trajanje čuvanja ličnih podataka u policijskim registrima, i druga pitanja koja se odnose na prikupljanje, čuvanje i upotrebu podataka, biće uredjeni podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona na snazi i međunarodnih sporazuma.

5. Policija ne treba da prikuplja i čuva informacije i lične podatke o licima u cilju vodjenja registara koji se odnose na politička, verska ili filozofska ubeđenja ili članstvo.

6. Policijski službenik dužan je da čuva poverljivost svih ličnih podataka i podataka o krivičnim delima koje je on ili ona dobio tokom obavljanja policijskih dužnosti, osim u onim slučajevima kada je davanje podataka ovlašćeno zakonom i kada je isto neophodno u cilju postizanja legitimnih policijskih objekiva.

7. Policija obezbeđuje nadležan nadzor informacionog sistema u kome se drže policijski registri, u cilju zaštite ličnih podataka u skladu sa zakonima na snazi koji regulišu zaštitu ličnih podataka.

8. Numerički podaci koji se odnose na krivična dela, na izvršioce krivičnih dela, žrtve ili druge kategorije koje su povezane sa datim krivičnim delima ili sa bezbednošću, mogu se koristiti u statističke ili analitičke svrhe od strane Policije ili Ministarstva. Biće moguće da se dati podaci koriste od strane stručnih ili akademskih istraživačkih organa.

9. Lični podaci mogu se dati stranim i međunarodnim policijskim organizacijama, na osnovu važećeg zakona.

10. Policija obezbeđuje, na zahtev bilo kog lica, bilo koje lične podatke koji se čuvaju od strane Policije u vezi sa licem koje podnosi zahtev, osim u onim slučajevima kada pružanje datih podataka može naneti štetu istrazi ili kada je interes poverljivosti bilo kog drugog lica ili javnosti značajniji od interesa otkrivanja lica koje je podnelo zahtev. Nakon što otkrije da lični podaci koji se čuvaju u registru nisu tačni, Policija će ispraviti ili ukloniti date lične podatke.


347

POGLAVLJE III ORGANIZOVANJE POLICIJE REPUBLIKE KOSOVO

Član 32

Organizovanje Policije Republike Kosova 1. Policija je organizovana na centralnom i lokalnom nivou. Generalna policijska

direkcija predstavlja centralni nivo odgovoran za celu Republiku Kosova. Lokalni nivo uključivaće regionalne policijske direkcije, odgovorne za regione sastavljene u odredjenim opštinama, policijske stanice, koje su odgovorne za lokalnu policiju u svakoj opštini i policijske podstanice – odgovorne za lokalnu policiju unutar utvrđenih oblasti opština.

2. Teritorijalna jurisdikcija svake regionalne direkcije odredjuje se od strane Generalnog direktora. Teritorijalna jurisdikcija svake policijske stanice nalazi se unutar granica opštine u kojoj je ista postavljena. Teritorijalna jurisdikcija svake policijske podstanice utvrđuje se od strane Generalnog direktora.

3. Unutrašnja organizativna struktura policije Republike Kosova predlaže se od strane Generalnog direktora i odobrava se od strane ministra. Generalni direktor, uz saglasnost Ministra, može osnivati privremene policijske jedinice u cilju obavljanja posebnih dužnosti.

4. U cilju upravljanja i kontrole granica, osim policijskih stranica koja se nalaze u svakoj opštini, osnivaju se i policijske pogranične stanice pod autoritetom i jurisdikcijom Regionalne direkcije pogranične policije.

Član 33

Generalna policijska direkcija 1. Generalna policijska direkcija nalazi se pod rukovodstvom, kontrolom i nadzorom

Generalnog direktora. 2. Generalna policijska direkcija ima sledeće dužnosti i odgovornosti:

2.1. da pruža podršku Generalnom direktoru tokom obavljanja njegovih / njenih dužnosti;

2.2. da nadgleda efektivnost Regionalnih policijskih direkcija; 2.3. da upravlja, osmatra, analizira i ocenjuje celokupnu bezbednosnu situaciju; 2.4. da rukovodi policijskim radnjama u vanrednim ili hitnim okolnostima; 2.5. da koordinira razvoj i primenu strategija za sprečavanje i smanjivanje

kriminaliteta, ponovno uspostavljanje i održavanje javnog reda i bezbednosti i za obezbeđivanje i kontrolu granica;

2.6. da koordinira administrativne funkcije Policije, uključujući ali ne ograničavajući se na vođenje policijskih podataka i telekomunikacionog sistema, zapošljavanje, obuku i obrazovanje policijskog osoblja, upravljanje budžetom i finansijskim pitanjima, javnom nabavkom i upravljanje slučajevima i policijskim objektima;

2.7. da sarađuje sa međunarodnim organizacijama i da koordinira primenu međunarodnih sporazuma u vezi sa policijskim aktivnostima; i

2.8. da obavlja druge poslove predviđene zakonom, zakonskim pravilima, instrukcijama ili naredbama.


348

3. Generalna direkcija policije Republike Kosovo imaće svoje sedište u Prištini.

Član 34 Regionalne policijske direkcije

1. Kako bi se policijskim aktivnostima upravljalo na efikasan način, policija

Republike Kosovo deli se na regione koji će, kad god je moguće, biti isti kao i regionalne granice pravosuđa.

2. Prilikom utvrđivanja teritorijalne jurisdikcije regionalnih direkcija, posebna pažnja biće poklonjena faktorima koji uključuju ali nisu ograničeni na veličinu regiona, broj stanovnika, nivo kriminaliteta, geografski položaj, značajne zgrade, ulice i drugu infrastrukturu.

3. Funkcije regionalne direkcije obuhvataju ali se ne ograničavaju samo na sledeće: 3.1. obavlja dužnosti i funkcije utvrđene zakonom, uputstvima ili naredbama

Generalne policijske direkcije; 3.2. podržava i nadgleda efikasnost policije unutar regiona u kome služi; i 3.3. koordinira različite dužnosti koje se mogu utvrditi od strane Generalne

direkcije, kao što su stručno usavršavanje i obuka policijskih službenika i osoblja ili administrativni poslovi u vezi sa finansijama, objektima i opremom.

Član 35

Lokalne policijske stanice 1. Policijske stanice formiraju se u svakoj opštini, dok pravno-teritorijalna

jurisdikcija policijske stanice ista je sa granicama opština utvrđenim zakonom. 2. Policijske stanice vrše policijske dužnosti u okviru njihove nadležnosti unutar

teritorije opštine. Sa svakom policijskom stanicom rukovodi komandir stanice. 3. Regionalni direktor može predložiti na usvajanje Generalnom Direktoru,

formiranje policijske podstanice, uprava i poduprava u sastavu svake policijske stanice.

4. Etnički sastav policijskih službenika odredjeni u okviru opštine, do mogućeg nivoa, predstavljat će etnički sastav stanovništva u okviru one opštine.

5. Pre preduzimanja bilo kakvih posebnih operacija od strane centralnih ili specijalnih policijskih snaga u okviru teritorijalne jurisdikcije policijske stanice, komandir stanice biće obavešten od strane Generalnog Direktora, Regionalnog Direktora Policije ili drugih policijskih službenik koji obavljaju posebne dužnosti, osim u slučajevima kada operativne okolnosti zahtevaju drukčije.

Član 36

Formiranje rezervne policije 1. Generalni Direktor Policije, po odobrenju Ministra, formira rezervnu ploliciju tako

da pomogne Policiju u posebnim delovanjima bezbednosti. Rezervna policija sastavlja se od dobrovoljaca koji potpisuju ugovor sa policijom kako bi bili rezervni članovi, i kvalifikovani i obučavani da obavljaju policijske dužnosti.


349

2. Pripadnici rezervne policije mogu biti angažovani od strane generalnog direktora uz odobrenje ministra. Operacionalna upravljanje rezervnog policijom jeste pravo samo generalnog direktora policije. Rezervni policijski službenici mogu biti angažovani u kombinaciji sa redovnom policijom u izvanrednim i hitnim situacijama kao što je situacija javne bitnosti, reagovanje u izvanrednim situacijama na terorističke napade, neredi ili veliki građanski nemiri, hitna reagovanja u situacijama opasnosti usled prirodnih i drugih nesreća.

POGLAVLJE IV

VISOKI MENADŽMENT POLICIJE

Član 37 Komisija za izbor Generalnog Direktora i Zamenika/e

Generalnog Direktora Policije 1. Kandidati za položaj Generalnog Direktora i Zamenike Generalnog Direktora

Policije biraju se i predlažu se od strane Komisije koja se formira od strane Ministra.

2. Generalni Direktor Policije i njegovi zamenici Generalnog Direktora Policije imenuju se za vremenski period od pet (5) godina sa mogučnošću produžetka nakon svakih pet (5) godina.

3. Ukoliko Generalnom Direktoru Policije i njegovim zamenicima istiće mandat u kalendarskoj godini opštih izbora, tada njegovo postajanje na dužnosti produžit će se automatski produžiti za jednu (1) godinu nakon sertifikovanja izbora.

4. Komisija predlaže ministru kandidate za imenovanje na položaju generalnog direktora policije, a ministar na jednoj od sednica Vlade predlaže Vladi kandidata za tu poziciju, dok Vlada poručuje premijeru kandidata za generalnog direktora policije. Generalnog direktora policije imenuje premijer.

5. Komisija predlaže generalnom direktoru policije kandidate za imenovanje na položaju zamenika generalnog direktora, dok generalni direktor policije poručuje ministru kandidate za zamenika generalnog direktora policije.Zamenike generalnog direktora policije imenuje ministar.

6. Direktori departmana treba da se izaberu od strane Generalnog direktora na osnovu unutrašnjih procedura Policije Republike Kosova.

7. Generalni Direktor Policije odgovoran je da rukovodi, kontroliše i nadgleda Policiju, da menadžira i raspodeli budžet Policije u saglasnosti sa odredjivanjem prioriteta predvidjene od strane Ministra.

8. Osnivanje, sastav i procedura komisije reguliše se pod zaonskim aktom koji donosi Ministar.

Član 38

Kriterijumi za izbor i imenovanja Generalnog Direktora i zamenike Generalnog Direktora

1. Kriterijumi za izbor i imenovanje Generalnog direktora i zamenike Generalnog

direktora su:


350

1.1. da je državljanin Republike Kosovo: 1.2. da je diplomiran na jednom od akreditovanih universiteta ili da ima

nostrifikovanu diplomu iz oblasti koje se odnose na policiju, prava ili javnu administraciju;

1.3. da ima policijski čin potpukovnika, pukovnika ili majora, najmanje pet (5) godina;

1.4. da nije pravosnažno osuđivan za krivično delo; 1.5. da nije kažnjen za neku tešku disciplinsku povredu shodno povredama koje

se odredjuju disciplinskim pravilnikom Policije Kosova ili drugih državnih institucija u toku deset (10) zadnjih godina koje su ekvivalentne sa kršenijima koje se utvrđuju Disciplinskim oravilnikom Kosovske policije.

1.6. da nema sukob interesa na dužnostima kao što se predvidja sa Zakonom za Sprečavanje sukoba interesa u vršenju javne funkcije.

2. Svaki kandidat za položaj Generalnog Direktora i Zamenika Generalnog direktora treba da se podleže sigurnosnoj proveri prema primenjivom zakonu.

Član 39

Oslobadjanje ili razrešavanje sa dužnosti Generalnog direktora, zamenika Generalnog direktora

1. Generalni direktor ili zamenici Generalnog direktora oslobadjaju ili se razrešavaju

sa dužnosti od strane organa koji ih je imenovao zbog jednog od dole navedenih razloga: 1.1. da je osudjen za krivično delo 1.2. dostiže starost za penzionisanje, 1.3. podnošenja ostavke, 1.4. zbog smrti ili nemogučnosti vršenja dužnosti za jedan vremenski period ne

duže od šest (6) meseci, 1.5. sa okončanjem mandata, 1.6. zbog dokumentovane slabe performance.

2. Kada postoji opravdena sumnja da se veruje da je Generalni direktor Policije izvršio krivično delo ili zbog razloga predvidjenih stavu 1. ovog člana, ministar može da suspendira odmah Generalnog direktora i predstavlja premijeru sve dokaze za suspenziju. premijer odlučuje u vezi sa produžetkom ili prekidom suspenzije.

3. U slučaju oslobadjanja, razrešenja ili suspenzije Generalnog direktora, premijer odmah imenuje jednog od zamenika Generalnog direktora kao vršioca dužnosti Generalnog direktora.

Član 40

Regionalni Direktori Policije Regionalni Direktori Policije imenuju se od strane Generalnog Direktora bazirajući se na standardu o činovima i pozicija i opisa radnih mesta u Policiji.


351

Član 41 Komandiri policijskih stanica

Komandiri policijskih stanica određuju se na toj poziciji od generalnog direktora u skladu sa unutrašnjim procedurama policije.

Član 42

Poseban izbor komandira stanica

1. U opštinama u kojima je srpska zajednica najbrojnija etnička zajednica, komandire policijskih stanica i komandire podstanica imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova na predlog skupštine opštine i generalnog direktora, u skladu sa odredbama ovog člana.

2. Kada položaj komandira stanice ili komandira podstanice ostaje slobodno, genralni direktor podnosi pismeni zahtev skupštini opštine u kojoj se nalazi pomenuta stanica ili podstanica. Uz zahtev generalni direktor dostaviće i listu sa svim pogodnim kandidatima za ovaj položaj. Generalni direktor će zatražiti skupštine opštine da preporuči najmanje dva kandidata iz liste koji ispunjavaju minimalne kriterijume za položaj. U roku od petnaest (15) dana od prijema zahteva, skupština opštine preporučiće generalnom direktoru najmanje dva kandidata koji ispunjavaju minimalne kriterijume iz ove liste i može ih rangirati prema preferenciji. U roku od petnaest (15) dana od dana prijema preporuka, generalni direktor dostaviće Ministarstvu unurtrtašnjih poslova imena svih preporučenih kandidata od strane skupštine opštine. Generalni direktor može iskazati svoju preporuku za pojedina imena koje je preporučila skupština opštine. Ministarstvo unutrašnjih poslova će od preporučenih imena imenovati jednog kandidata u roku od petnaest (15) dana od dana primanja liste, osim ako se primenjuju odredbe iz stava 3. ovog člana.

3. Ukoliko nijedan od preporučenih kandidata za Ministarstvo unutrašnjih poslova nije prihvatljiv, ono će bez odlaganja obavestiti generalnog direktora. U roku sedam (7) dana, nakon obaveštenja o ovom odbijanju, generalni direktor će pismeno obavestiti skupštinu opštine, i zahtevaće od njih najmanje dve dodatne preporuke za položaj. U roku jod petnaest (15) dana od dana prijema ovog zahteva, skupština opštine preporučiće generalnom direktoru najmanje dva nova imena sa liste svih pogodnih kandidata koje je obezbedio generalni direktor. Skupština opštine može rangirati preporučene kandidate prema preferenciji. U roku od petanest (15) dana od dana prijema preporuka, generalni direktor proslediće Ministarstvu unutrašnjih poslova imena svih kandidata koje je preporučila skupština opštine. Generalni direktor može iskazati svoju preferenciju o preporučenim imenima od strane skupštine opštine. Ministarstvo unutrašnjih poslova mora imenovati jednog kandidata od preporučenih imena u roku od petnaest (15) dana od dana prijema liste.

4. Ukoliko u roku petnaest (15) dana od dana prijema pismenog zahteva generalnog direktora, skupština opštine ne dostavlja preporuke tražene prema o ovom članu, generalni direktor je ovlašćen da Ministarstvu dostavlja listu sa svim pogodnim kandidatima za položaj komandanta stanice ili komandanta podstanice bez preporuke skupštine opštine. U roku od petnaest (15) dana od dana dostavljanja


352

liste Ministarstvu, generalni direktor će obavestiti skupštinu opštine da je ukupna lista dostavljena Ministarstvu za imenovanje kandidata. Ministarstvo će imenovati jednog od kandidata iz liste. Tokom postupka imenovanja Ministartsvo treba da uzima u obzir potrebe i zabrinutost lokalne zajednice u vezi policijskih usluga.

5. Izuzev postupka o imenovanju Komandira stanice ili podstanice predvidjenog ovim članom, o svim drugim pitanjima primeniće se odgovarajuće odredbe ovog zakona i drugim podzakonskim akata

Član 43

Disciplinski postupak za Policijsko osoblje 1. Sve disciplinske povrede, gde je ukljućen radnik policije Kosova, osim

predvidjenih slučajeva Zakonom o Inspektoratu Policije, istražuju se i odlučuju se od straneKosovske policije.

2. Disciplinska kršenja, disciplinske mere i procedure regulišu se pod zkonskim aktom.

POGLAVLJE V RADNI ODNOS

Član 44

Zapošljavanje policijskog osoblja 1. Policija Republike Kosovo zapošljava tri kategorije policijskog osoblja;

1.1. policijski zvaničnici koji daju zakletvu i imaju obavezu da vrše i izvršavaju ovlašćenja policijske zadatke;

1.2. civilno osoblje koji se zapošljavaju da obavljaju podršne administrativne usluge, ali koji nemaju ovlašćenja da izvršavaju policijska ovlašćenja;

1.3. polcijske kadete. 2. Radni odnos policijskog osoblja reguliše se pod zakonskim aktom.

Član 45

Činovi i funkcije policijskih službenika 1. Sistem unapredjenja za policijske službenike je u saglasnosti sa činovima u

produžetku: 1.1. mlađi policajac; 1.2. policajac; 1.3. visoki policajac; 1.4. vodnik; 1.5. poručnik; 1.6. kapetan; 1.7. major; 1.8. potpukovnik; 1.9. pukovnik.

2. Policijski službenici imenovani na dužnosti generalnog direktora ili njegovih


353

zamenika, nakon isteka mandata vraćaju se ponovo na pređašnje zvanje koje su imali pre njihovih imenovanja na tim položajima.

Član 46

Prava i ogranićenja policijskih osoblja 1. Policijsko soblje uživa ista civilna i politička prava kao i ostali gradjani

pridržavajući se samo ograničenjima u ovom Zakonu koje su potrebne za efikasno izvršenje ovlašćenje i zadataka policije u demokratskom društvu.

2. Policijsko osoblje uživa ista ekonomska i socijalna prava kao ostali javni službenici, kao što je pravo organizovanja ili ućestvovanje u organizacijama koje predstavljaju i primaju potrebne nagrade, socijalno osiguranje, pravnu pomoć, zdrastvene benificije I ostale benificije za njihov rad.

3. Policijsko osoblje nema pravo na štrajk, ali ima pravo da izražava njeno nezadovoljstvo preko organizovanih protestovanja i rukovodjenih od strane predstavljajućih organa.

Član 47

Plata i nadoknada za policijsko osoblje

1. Nadoknada za policijsko osoblje ima u vidu posebne uslove u kojima oni izvršavaju svoje zadatke. Osnovna plata policijskog osoblja razlikuje se na osnovu obuhvaćenih faktora, ali ne ogranićva se samo na čin i vremensko trajanje službe.

2. Kao dodatak osnovne plate, policijski zvaničnici na zakonskoj osnovi primaju vrste dodataka, nadoknade i benificije. Takve dodatne isplate zasnivaju se na faktore uključujući ali neograničavajući se samo na opasne zadatke i na rad pod stresom, rad van redovnog radnog vremena, rad u smenama, rad tokom praznika ili u drugim danima koji su dani odmora, raspoređivanje na posebne poslove kao i za posebnu snalažljivost.

3. Dodaci obuhvataju, ali se ne ograničavaju na nadoknadu za opasan rad, rad pod stresom, nadoknadu za rad u smenama, nadoknada tokom praznika, isplata za rad van radnog vremena i isplata za određivanje na posebnim zadacima. Benificije mogu obuhvatiti ali ne da se ograniće: lekarske zdrastvene troškove, troškove za profesionalne i tehničke obuke, životni troškovi za privremeni premeštaj, plačeno odsustvo, nadoknade za smrtne slučajeve i benificije za penzije.

4. Osnovne plate i svko ovlaščeni dodatak odredjuje se i reguliše u saglasnosti sa odredjenim procedurama Zakona na snazi pozakonskim aktima. Generalni Direktor, sa odobrenjem Ministra, može obuhvatati u godišnjem budžetu policije predlog za iznose koje su potrebne da se koriste za bilo kakvu dodatnu isplatu ovlaščenu po zakonu.

5. Pored invalidske penzije koju uživaju po osnovu zakona, policijski službenici koji postanu invalidi tokom vršenja dužnosti ili na dužnosti, imaju pravo na invalidsku penziju u visini od 20% od bruto plate.


354

Član 48 Nadoknada za smrt na izvršavanju zadataka

1. Policija isplaćuje troškove sahrane za policijskog službenika koji je umro na

izvršavanju zadataka. Mesto sahrane odredjuje se od članova porodice policijskog službenika. Policija će isplatiti sledeće troškove: 1.1. prevoz posmrtnih ostataka; 1.2. troškove prevoza za dve prateće osobe; 1.3. troškove posmrtne povorke koje nisu isplaćeni u nekoj drugoj formi; 1.4. ostale troškove po odobrenju ministra.

2. Policija će da isplati nadoknadu za preživelog bračnog druga ili decu do osamnaest (18) godina starosti policijskog službenika koji umire na zadatku ili prilikom obavljanja dužnosti,, jednokratnu financijsku pomoč u iznosu koji je jednak sa bruto mesečnom platom množenom sa šest. Jedna takva isplata izvršit će se samo kada se utvrdi da preživeli bračni drug i deca su bili pod starateljstvom policijskog službenika pre njegove/njene smrti. U određenim slučajevima Vlada može da izdvoji jednokratne veće finansisjke iznose za polisijskog službenika koji je preminuo prilikom obavljanja dužnosti.

3. Suprug-a za koga se utvrdi da je bio podržavan od policijskog službenika i deca starosti do osamnaest (18) godina policijskosg službenika koji je preminuo na zadatku imaju pravo na porodićnu penziju, samo u vrednosti do 80% bruto plate.

4. Suprug/a koga/koju je izdržavao policijski službenik i deca ispod osamnaest (18) godina života policijskog službenika koji je poginuo na dužnosti imaju pravo na porodičnu penziju, u iznosu do 60% bruto plate.

5. Po predlogu relevantnog ministarstva za unutrašnje poslove Vlada donosi podzakonska akta za utvrđivanje slučajeva policijskih službenika koji su preminuli na duđnosti ili prilikom obavljanja dužnosti.

Član 49

Sukob interesa 1. Policijski službenik neće prihvatiti jedan položaj ili obavezu, i neće biti učesnik u

bilo kakvoj funksiji ili aktivnosti, koji stvara sukob interesa u odnosu sa službenim dužnostima policije. Položaji I aktivnosti koji stvraju sukob interesa obuhvataju ali se ne ogranićavaju sa: 1.1. imenovanje ili izbor na javnim dužnostima ili na nekom drugom vladinom

položaju; 1.2. učestovanje na izbornim kampanjama za izbor u javnoj funkciji; 1.3. zapošljavanje ili učestvovanje u bilo kakvim aktivnostima biznisa uz

nadoknadu, osim ako iamju odobrenje od strane Generalnog Direktora; 1.4. aktivno učešće u bilo kojoj političkoj partiji, pridržavanje upustva iz bilo

koje političke partije u izvršavanju političkih zadataka pojavljivanje pod policijskom uniformom u bilo kom političkom skupu osim kada je na policijskom zadatku (obično učlanjenje u političku partiju nije sukob interesa); i

1.5. izjavljivanje političkih izjava ili komentara u vezi policijskih poslova, osim


355

u slučajevima kada se to odobrava od strane starešine sa valjanim ovlašćenjem.

Član 50

Rasporedjivanje policijskog službenika na dužnosti van zemlje 1. Policjski službenik može da se rasporedjuje na dužnosti van Zemlje kao deo

njenog/noj redovnog rada radi podržavanja saradnje sa medjunarodnim nadležnim autoritetima ili medjunarodnim organizacijama.

2. Rasporedjivanje na dužnosti van zemlje može se vršiti samo uz saglasnosti policijskog službenika.

3. Rasporedjivanje van zemlje primenjuje se kao što se predvidja u medjunarodnim sporazumom, čiji je potpisnik Republika Kosovo.

POGLAVLJE VI FINANSIRANJE

Član 51

Policijski budžet i upravljanje finansijama 1. Policija ima svoj budžet, koji predstavlja budžet koji je raspodeljen u okviru

Ministarstva, usvojen u skaldu sa Zakonom o Menadjiranju Javnih Financija. 2. Generalni direktor priprema budžet Policije, koji nakon toga prosleđuje ministru na

razmatranje i dalje prosleđivanje u skladu sa postupcima utvrđenim zakonom. 3. Policija je odgovorna za implementiranje i menažiranje budžeta.

Član 52 Posebni fondovi Policije

1. Budžet Policije treba da ima odredjeni iznos za posebne fondove za upotrebu za

isplačivanje nagradjivanja, isplačanje informatora, i plačanja ostalih posebnih policijskih operacije.

2. Opisani fondovi u stavu 1. ovog člana administrirače se od Generalnog Direktora uz saglasnosti sa pod zakonskim aktima donetim od strane Ministra radi rukovodjenja, menadžiranje i koriščenja takvih fondova.

Član 53

Odgovornost za štetu ili povredu 1. Policijski službenik izveštava kod njegovog nadzornika o svakoj šteti ili povredi

koju on ili ona je prouzrokovao/la prilikom vršenja njegovi/njenih policijskih dužnosti.

2. U saglasnosti sa zakonom na snazi, Vlada Republike Kosovo biće odgovorna za izazvanu štetu ili povredu fizičkim ili pravnim licima kao rezultat službenog policijskog delovanja ili u vezi vršenja policijskih dužnosti.


356

Član 54 Odlikovanja, zahvalnice, nagradjivanja i priznanja

1. Premijer, Ministar i Generalni Direktor su ovlašćeni da daju odlikovanja,

zahvalnice, nagradjivanja, i priznanja službenicima policije, ostalim radnicima Policije, fizičkim i pravnim domaćim i stranim licima koji su se istakli svojim zaslugama.

2. Premijer dodeljuje sledeći orden: 2.1. medalja časti.

3. Ministar daje sledeća odlikovanja: 3.1. medalja za zasluge; 3.2. medalja za hrabrost; i 3.3. medalja za spašeni život.

4. Generalni direktor daje sledeća odlikovanja: 4.1. medalja policijski štit; 4.2. medalja za istaknutu službu; 4.3. policijska medalja pohvale i; 4.4. medalje za službu poverljivost.

POGLAVLJE VII


Član 55 Donošenje podzakonskih akata

1. Generalni direktor donosi pod zakonske akte o:

1.1. načinu obavljanja policijskih dužnosti i ovlašćenja, kao što je opisano u članovima 10 i 11 ovog Zakona;

1.2. upotreba sile od strane policijskih službenika, kao što je opisano u članu 26 ovog Zakona;

1.3. upotrebi vatrenog oružja od strane policijskih službenika, kao što je opisano u članu 27 ovog Zakona;

1.4. standardima i metodama za prikupljanje, čuvanje, korišćenje i brisanje ličnih podataka u posedu Policije kao što je opisano u članu 31 ovog Zakona

1.5. potrebnim kvalifikacijama i angažovanju rezervne policije, kao što je opisano u članu 36 ovog Zakona;

1.6. kršenju, merama i o disciplinskim procedurama, kao što je opisano u stavu 2. člana 43 ovog Zakona;

1.7. radnim odnosima, kao što je opisano u članu 45 stava 2. ovog Zakona; 1.8. procedurama unapređenja za policijsko osoblje; 1.9. vrstima zahvalnica, nagradjivanja, kao što je opisano u stavu 3. člana 54

ovog Zakona; i 1.10. generalni direktor donosi pod zakonske akte u cilju podržavanja saradnje

između skupštine opštine i zajednice, u skladu sa ovim članom, i podržavaće potpunu funkcionalnost saveta za bezbednost i bordova.

2. Ministar će doneti podzakonske akte o:


357

2.1. osnivanju, sastavu i proceduri komisije prema stavu 8. člana 37; 2.2. upravljanje i potrošnju fondova za posebne policijske aktivnosti; i 2.3. kriterijumima i postupcima radi davanja odlikovanja opisane u stavu 2.

člana 54 ovog Zakona. 3. Vlada po predlogu relevantnog Ministarstva za unutrašnje poslove donosi

podzakonska akta o načinu pružanja pomoči vladinim organima kao što je opisaono u članovima 7, 8 i 9 ovog zakona.

Član 56

Primenjive odrebe Sva pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom i pod zakonskim aktima koji su na snazi, ostaju na snazi do došenja pod zakonskih akata koji proizilaze iz ovog zakona.

Član 57

Rok za donošenje pod zakonskih akata Pod zakosni akti za sprovođenje ovog zakona donose seu roku od šest (6) meseci od supanja na snagu ovog zakona.

Član 58

Stavlanje van snage Stupanjem na snagu ovg zakona, stavlja se van snage Zakon br. 03/L-035 o Policiji i svi podzkonski akti koji proizilaze iz njega, osim ako ovim zakonom stoji drugačije.

Član 59

Stupanje na snagu Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon Br. 04/L-076 2. marta 2012.god. Zakon se objavljuje u službenom listu Republike Kosovo, na osnovu člana 80, stav 4. Ustava Republike Kosovo. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 04 / 19 MART 2012, PRIŠTINA


358

ZAKON Br. 03/L-172 O ZAŠTITI LIČNIH PODATAKA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 358 Poglavlje II: Legitimnost obrade podataka................................................................................................. 361 Poglavlje III: Prava subjekta podataka ....................................................................................................... 368 Poglavlje IV: Institucionalna zaštita ličnih podataka.................................................................................. 371 Poglavlje V: Prenos ličnih podataka........................................................................................................... 377 Poglavlje VI: Prava i nadzor ili dopunske odredbe .................................................................................... 379 Poglavlje VII: Kaznene odredbe ................................................................................................................ 386 Poglavlje VIII: Prelazne i završne odredbe ................................................................................................ 390 Skupština Republike kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O ZAŠTITI LIČNIH PODATAKA

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1 Cilj Zakona

Ovaj Zakon utvrđuje prava, odgovornosti, načela i mere u vezi zaštite ličnih podataka i osniva instituciju koja je odgovorna za nadziranje i legitimnost obrade podataka.

Član 2 Smisao terminologije

1. Termini upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

1.1. Lični podaci - svaka informacija u vezi identifikovanog ili identifikujućeg lica (subjekat podataka); identifikovano lice je lice koje se može identifikovati neposrednim ili posrednim načinom, posebno na osnovu indentifikacionog broja ili jednog ili više faktora, posebno za njegov ili njen fizički, psihološki, mentalni, ekonomski, kulturni ili društveni identitet;

1.2. Obrada ličnih podataka - svaka operacija ili grupa operacija koje se izvrše u vezi ličnih podataka, bilo sa ili bez pomoći automatskih sredstava obrade podataka, kao što su; prikupljanje, registracija, organizacija, čuvanje,

Zakon Br. 03/L-172 o zaštiti ličnih podataka

359

pristupačnost ili izmena, korekcija, konsultacija, upotreba, otkrivanje prenošenjem, distribucijom ili drugi načini stavljanja na raspologanje, udruživanje, kombinacije, blokiranje, brisanje, uništenje ili razaranje;

1.3. Automatska obrada podataka - obrada ličnih podataka uz primenu sredstava informativne tehnologije;

1.4. Kontrolor podataka - svako fizičko ili pravno lice iz javnog ili privatnog sektora koje individualno ili zajedno sa drugima utvrdi ciljeve i načine obrade podataka ili zakonom određeno lice koje takođe utvrdi ciljeve i načine obrade podataka;

1.5. Obrađivač podataka - svako fizičko ili pravno lice iz javnog ili privatnog sektora koje obrađuje lične podatke za kontrolora podataka i za njegov račun;

1.6. Primalac podataka – svako fizičko ili pravno lice ili savko drugo lice iz javnog ili privatnog sektora kojem se otkrivaju lični podaci;

1.7. Sistem dosijea – svaka grupa struktuirana za obradu ličnih podatak koje su akceptirane zavisno od specifičnih kriterjuma, nezavisno od toga da li je grupa centralizovana, decentralizovana ili podeljena na funakcionalne ili geografske baze;

1.8. Katalog sistema dosijea - detaljan opis strukture i sadržaja sistema dosijea; 1.9. Registar sistema dosijea – registar koji omogućava detaljni pregled sistema

dosijea; 1.10. Saglasnost subjekta podataka – svaki jasan pokazatelj dat na osnovu

dobrovoljnih želja subjekta podtaka preko kojih on/ona pokazuje njegovu/njenu saglasnost za obradu ličnih podataka u vezi toga;

1.11. Pismena saglasnot subjekta podataka – saglasnost data prema podstavu 1. 10 stava 1 ovog člana, gde osim toga subjekt podataka treba da stavi potpis ili znak na pismenoj saglasnosti za preradu njenih/njegovih podataka.

1.12. Usmena saglasnost ili druga pristupačna saglasnost subjekta podataka – saglasnost iz podstava 1.10 ovog člana, datu preko sredstava telekomunikacije ili nekom drugom pristupačnom sredstvom preko kojeg može da se zaključuje na jasan način, da lice podataka je dalo njegovu/njenu saglasnost;

1.13. Blokiranje - zabrana dalje obrade podataka. Odluka za blokiranje obrade podataka treba da se saopštava na tačan način i bude priložena ličnim podacima za onoliko vremena koliko postoje razlozi za blokiranje;

1.14. Klasifikacija ličnih podataka – označavanje ličnih podataka radi pokazivanja njihove priorodne osetljivosti. Za klasificirane podatke treba utvrditi uslove pod kojima korisnik može da vrši njihovu obradu. Klasifikacija treba da bude priložena osetljivim ličnim podacima do njihovog uništenja, brisanja, unišetnja ili njihove anonimizacije;

1.15. Anonimizacija – izmena ličnih podataka na takav način da isti ne mogu biti povezani sa subjektom podataka ili gde takva povezanost može se vršiti samo ubrzanim naporima, troškovima ili dobijanja na vremenu.

1.16. Osetljivi lični podaci – ličnI podaci koji otkrivaju etničku ili rasnu poreklo, političko ili filozofske opredeljenje, versku pripadnost, učlanjenje u sindikatu ili svaki podatak o zdravstvenom stanju ili seksualnom životu, za


360

svako uključenje ili skidanje sa evidencije krivičnih dela ili prekršajnih dela koji se čuvaju u skladu sa zakonom. Biometričke karakterisrike, takođe smatraju se osetljivim ličnim podacima ako isti omogućuju identifikaciju subjekta podataka u vezi pomenutih okolnosti u ovoj tačci.

1.17. Kod povezivanja – lični broj identifikacije ili bilo koji drugi poseban broj identifikacije utvrđenog zakonom, u vezi lica, koji može da se koristi za otkrivanje ili ponovno uzimanje ličnih podataka iz sistema dosijea na kojima takođe se obradi kod povezivanja;

1.18. Biometričke osobine - sve fizičke, psihološke osobine i ponašanja kojima raspolaže sva lica, ali koje su posebne i stalne za svakog lica ako se posebno koriste za identifikaciju nekog lica, kao što su otisci prstiju, papilarne crte prsta, šarenica oka, retina, karakteristike lica i ADN.

1.19. Državna agencija za zaštitu ličnih podataka (u daljem tekstu Agencija)- nezavisna agencija odgovrna za nadzor nad primenom propisa za zaštitu ličnih podataka.

Član 3

Načela obrade podataka 1. Lični podaci se obrađuju na nepristrasan i zakonit način bez povrede dostojanstva

subjekta podataka. 2. Lični podaci treba da budu pristupačni, značajni i ne previši u vezi ciljeva za koje

su prikupljeni i/ili dalje obrađeni. 3. Lični podaci će se prikupiti samo za određene potrebe, jasni i zakoniti i ne mogu se

obraditi dalje na nepristupačan način za ove potrebe, osim ako zakon ne propisuje drugčije.

4. Lični podaci treba da budu tačni i svakidašni. Pre prikupljanja ličnih podatak, kontrolor podataka proverava tačnost ličnih podataka kontrolisanjem nekog identifikacionog dokumenta ili bilo kojeg drugog javnog pristupačnog dokumenta subjekta podataka.

5. Lični podaci se čuvaju za onoliko vremena koliko bude potrebno za postizanje cilja za kojeg su prikupljeni ili dalje obrađeni. Kada se ispuni cilj obrade, isti se brišu, uništavaju, razaraju, blokiraju ili se stavljaju pod anonimnitetom, osim ako Zakon o Arhivskoj građi i Arhivima utvrdi drugčije ili bilo koji drugi odgovarajući zakon.

Član 4

Delokrug rada 1. Ovaj Zakon se primenjuje za obradu ličnih podataka od javnih ili privatnih organa.

Ovaj Zakon treba da se primeni za obradu ličnih podataka ako ta obrada je izvršena isključivo za lične potrebe.

2. Ovaj Zakon takođe se primenjuje od dimplamatskih i konzularnih kancelarija, i od svih drugih drugih zvaničnih predstaništava Republike Kosovo van zemlje.

3. Ovaj Zakon se primenjuje za kontrolora podataka koji nije formiran na Republiku Kosovu, ali zbog ciljeva obrade ličnih podataka koriste automatsku ili drugu opremu, u Republici Kosovo, osim ako ta oprema se koristi samo za potrebe


361

tranzita kroz teritoriju Kosova. U tim okolnostima, kontrolor treba da odredi nekog predstavnika poznatog na Kosovu.

4. Stav 2 člana 16. ćlanovi 17, 18, i 20, kao Poglavlje V (pet) ovog Zakona, neće se primeniti za lične podatke koje medije obrađuju u cilju informisanja javnosti i u cilju umetničkih ili književnih izražavanja.

5. Članovi 17, 18, i 20 ovog Zakona neće se primeniti za lične podatke koje se obrađuje od političkih stranaka, sindikata, udruženja ili verskih zajednica u vezi njhovih članova

POGLAVLJE II

LEGITIMNOST OBRADE PODATAKA

Podglavlje A Zakonski osnovi i ciljevi

Član 5

Zakonska obrada podataka 1. Lični podaci mogu se obraditi samo ako:

1.1. subjekat podataka je dao njegovu/njenu saglasnot; 1.2. obrada je neophodna za ispunjenje ugovora na kome subjekat podataka je

ugovorna stranka ili za predizimanje početnih koraka na zahtev subjekta podataka pre stupanje na snagu ugovora;

1.3. obrada je neophodna radi poštovanja zakonske obaveze kojoj je podlegnut kontrolor;

1.4. obrada je neophodna radi zaštite vitalnih interesa subjekta podataka; 1.5. obrada je neophoda radi izvršenje obaveze od javnog interesa ili prilikom

vršenja dužnosti službenog karaktera od kontrolora ili od treće strane kojoj se otkrivaju podaci;

1.6. obrada je neophodna za potrebe interesa određenih od kontrolora ili od treće stranke ili stranaka kojima su otkriveni podaci, izuzetno od slučajeva kada interesi su suprotno osnovnim pravima i slobodama subjekta podataka.

Član 6

Obrada osetljivih ličnih podataka 1. Osetljivi lični podaci mogu se obraditi samo u sledećim slučajevima:

1.1. ako je subjekat podataka dao saglasnost; 1.2. ako je obrada potrebna za ostvarivanje posebnih obaveza i prava kontrolora

podataka u oblasti zapošljavanja, u skladu sa odgovarajućim zakonima koji takođe predviđaju pristupačne zaštitne mere o pravima subjekta podataka;

1.3. ako obrada je potrebna za zaštitu životnih interesa subjekta podataka kada subjekat podataka je fizički ili zakonski nesposoban za davanje svoje saglasnosti shodno tačci 1 ovog stava;

1.4. ako se obrađuju za potrebe zakonskih aktivnosti od institucija, udruženja, asocijacija, verskih zajednca, sindikata ili drugih nekorisnih organizacija u


362

političke, filozofske, verske ili sindikalne svrhe, ali samo ako obrada se odnosi na njihove članove ili subjekte podataka u redovnom kontaktu sa istima a u vezi takvih namera i ako isti ne otkrivaju takve podatke drugima bez pismene saglasnosti subjekta podataka;

1.5. ako subjekat podataka je oglasio javnim bez ograničenja njegovo korišćenje na jasan ili poverljivi način;

1.6. ako se obrađuju od zdravstvenih radnika ili zdravstvenog osoblja u skladu sa odgovarajućim zakonima za potrebe zaštite zdravlja društva, lica i menadžmenta ili operacija zdravstvenih usluga;

1.7. ako obrada je potrebna za zaštitu ili suprostavljenju zakonskim zahtevima; 1.8. ako se obrađuju u skladu sa odgovarajućim zakonom za razloge od

suštinskog javnog interesa.

Član 7 Zaštita osetljivih ličnih podataka

1. Osetljivi lični podaci treba da se zaštićuju i klasifikuju na posaban način, u cilju

sprečavanja bilo kojeg neovlašćenog pristupa i korišćenja, izuzetno od slučajeva iz podstava 5, stava 1, člana 6 ovog Zakona.

2. Kada osetljivi lični podaci se transferišu preko telekounikacionih mreža isti će se smatrati zaštićenim na pristupačan način ili ako su isti kodirani radi obezbeđenja nečitkosti i njihovog nepoznavanja.

Član 8

Automatsko odlučivanje 1. Automatsko odlučivanje koje može da daje zakonske efekte ili da ima važnog

uticaja kod subjekta podataka i koje se bazira samo na automatsku obradu podataka u cilju ocenjivanja određenih ličnih aspekata, posebno ispunjavanje zadataka subjekata podataka na radnom mestu, njene/njegove sposobnosti, poverljivosti, ponašanja ili poštovanja određenih pravila, dozvoljava se samo ako: 1.1. je doneta u toku zaključivanja ili ostvarivanja ugovora ili pod uslovom da

zahtev za zaključivanje ili ostvarivanja ugovora, podnetog od subjekta podataka, je ispunjena ili ima pristupačnih mera za zaštitu njegovih/njenih zakonskih interesa, kao što su sporazumi koji omogućavaju subjektu podataka da daju prigovor na takve odluke ili da izrazi njegov/njen stav;

1.2. zakonom se predviđa koji takođe propisuje mere za zaštitu zakonskih interesa subjekta podataka, posebno omogućuje pravnu osnovu da se protivi takvim odlukama.

Član 9

Obrada za potrebe istorijskih, statističkih i naučnih istraživanja 1. Nezavisno od osnosvnog cilja prikupljanja, lični podaci mogu se obraditi dalje za

potrebe istorijskih, statističkih i naučnih istraživanja. 2. Ako lični podaci se obrađuju dalje za potrebe pomenutih u stavu 1 ovog člana isti


363

će biti anonimni, osim ako se zakonom drugćije predviđa ili ako subjekat podataka je dao/dala prethdnu pismenu saglasnost.

3. Lični podaci, koji su otkriveni primaocima podataka u skladu sa stavom 2 ovog člana, će se uništiti ili brisati prilikom završetka njihove obrade, osim ako se zakonom drugčije predviđa. Nakon uništenja ili brisanja, primalac podataka bez odlaganja će izvestiti kontrolora podataka, koji je otkrio podatke, o načinu i vremenu uništenja i brisanja podataka.

4. Rezultati obrade iz stava 1 ovog člana će se objaviti na anoniman način, osim ako zakonom se drugčije predviđa, ako subjekat podataka dao svoju prethodnu pismenu saglasnost za objavljivanje na neanoniman način ili ako prethodna pismena saglasnost za takvo objavljivanje je data od naslednika umrlog lica, prema ovom Zakonu.

Član 10

Informacije koje se pružaju subjektu podataka 1. Ako lični podaci su uzeti neposredno od subjekta podataka, kontrolor podataka ili

njegov predstavnik pruža subjektu podataka u trenutku prikupljanja podataka najmanje sledeće informacije, osim ako on raspolaže sa takvim informacijama: 1.1. identitet kontrolora podataka i njegovog njegovog/njenog mogućeg

predstavnika, lično ime (na), titulu, odnosno službeni položaj i adresu botravka i gde je moguëe i elektronsku adresu i broj telefona,

1.2. namena obrade; 1.3. informacije koje se tiču da li su obavezne ili dobrovoljne odgovornosti, kao

i posledice u slučaju neuspeha radi odgovornosti; 1.4. informacije na pravo pristupa, opisa, kopiranja, dopunu, korekciju,

blokiranje i brisanje ličnih podataka. 2. Ako se uzimaju u obzir posebni okolnosti prikupljanja ličnih podataka prikazanih u

stvau 1 ovog člana, potrebno je obezbeđenje zakonske obrade ličnih podataka subjekta podataka, kontrolor podataka, na osnovu stava 1 ovog člana, takođe treba da pruža subjektu podataka dodatnu informaciju, ako subjekat podataka ne raspolaže još takvom informacijom i sledeće: 2.1. informacije u vezi primaoca ili kategorijama primaoca ličnih podataka; 2.2. zakonsku osnovu aktivnosti obrade;

3. Ako lični podaci nisu direktno sakupljeni od subjekta podataka, kontrolor podataka ili njegov zastupnik treba da pruži subjektu podataka sledeće informacije, osim ako je subjekt podataka informisan u vezi toga: 4.1. identitet kontrolora i njegovog mogućeg predstavnika, lično ime, titulu

odnosno zvanićno ime i adresu ili sedište i gde je primenljivo elektronsku adresu i broj telefona;

4.2. namena prerade; 4.3. informaciju o pravu na konsultaciju, prepis kopije, dopunu, korekciju,

blokiranje i brisanje ličnih podataka; 4.4. poreklo podataka.

4. Ako uzimamo u obzir posebne okolnosti prikupljanja ličnih podataka iz stava 3, ovog člana, potrebno je obezbiditi zakonitu i nepristrasnu obradu ličnih podataka,


364

kontrolor podtaka, na osnovu stava 3 ovog člana, treba atakođe da pruža subjektu podataka sledeće dopunske informacije a posebno: 4.1. informaciju o kategorijama prikupljenih ličnih podataka; 4.2. informaciju o primalacu ili kategorijama primaoca; 4.3. zakonsku osnovu operacija za obradu.

5. Informacije iz stava 3 i 4 ovog člana neće se davati ako za istorijske, statističke ili naučne istraživačke svrhe, ako se utvrdi da je nemoguće ili će prouzrokovati velike troškove ili nesrazmerne napore, ili će biti potrebno za to duža vremena, ili ako prerada ili otkrivanje ličnih podataka se jasno propisuje zakonom.

Član 11

Upotreba kodova veza

1. Lični podaci koje se održavaju u jednom sistemu dosijea iz oblasti zdravstva, ne treba prikupiti i obrađivati upotrebljavajući samo kod povezivanja.

2. Kod povezivanja iskuljučivo može se upotrebiti za uzimanje ličnih podataka u slučaju kada je jedini elemenat podataka u posebnom slučaju za zaštitu života i telo subjekata podataka. Nakon upotrebe koda povezivanja, jedan službeni dopis ili drugi dokumenat priložen sa ličnim podacima treba da se izdaje bez zakašnjenja.

3. Lični podaci u registru katastra i poslovnom registru se mogu sakupljati i obrađivati koristeći samo kod za vezu.

Član 12

Otkrivanje ličnih podataka 1. Primalac podataka snosi troškove svakog zakonskog otkrića podataka od strane

kontrolora podataka, ako zakonom nije predviđeno drugačije. 2. Informacije iz glavnog registra državljana i registar podataka stalnih i privremenih

građana se otkrivaju za primaoce koji izražavaju legitimni interes. Ove informacije sadrže: lično ime i stalnu ili privremenu adresu subjekta podataka.

3. Kada se otkrivaju takvi podaci kontrolor podataka treba da obezbedi da se evidentira sledeća informacija: koji lični podaci su otkriveni, kome, kada i po kojoj zakonskoj osnovi. Takva informacija u vezi otkrivanja treba da se vodi zajedno sa podacima subjekata podataka za onoliko vremena koliko su bili čuvani.

Član 13

Zaštita ličnih podataka umrlih lica 1. Lični podaci umrlih lica mogu se otkrivati samo primaocu ovlašenog zakonom. 2. Ne uzimajući u obzir stav 1 ovog člana, lični podaci umrlih lica mogu se otkrivati

njihovim zakonskim naslednicima, ako isti pokazuju zakonski interes i umrla lica nisu pismeno zabranila otkrivanje takvih ličnih podataka.

3. Lični podaci pokojnog lica se mogu otkrivati za istorijske, statističke namere, ili za naučna istraživanja ako je pokojno lice prethodno dozvolilo pismeno otkrivanje takvih ličnih podataka, osim ako je zakonom predviđeno drugačije.

4. Ako pokojno lice, prethodno nije dozvolilo otkrivanje njenih/njegovih podataka,


365

zakonski naslednici mogu da dozvole otkrivanje takvih podataka, osim ako je zakonom predviđeno drugačije.

Podglavlje B

Obaveze prerađivača i kontrolora podataka

Član 14 Bezbednost prerade podataka

1. Bezbednost ličnih podataka obuhvati potreban organizacioni, tehnički i logistički

ishod i mere za njihovu zaštitu i za sprečavanaje bilo kog neovlašćenog neoćekivanog ili namernog uništenja ili otkrivanja, pristupa ili korišćenja podataka ili neočekivanog ili namernog nestanka podataka. 1.1. zaštitom prostorija, opreme i sisitema sofvera, uključujući i kontrolu

pristupa/ulaznih-izlaznih jednicica; 1.2. zaštitom sofverskih aplikacija koje se koriste za obradu podataka; 1.3. sprečavanjem bilo kog neovlašćenog pristupa ili čitanja ličnih podataka u

toku njihovog prenosa, uključujući prenosa preko teelekomunikacionih sredstava i mreža;

1.4. obezbeđenjem efikasnih metoda za blokiranje, uništenje, brisanje ili anonimiziranje ličnih podataka;

1.5. omogućivanjem sledećeg određivanja kada su ubaćeni lični podaci u sistemu dosijea, kada su pristupili izmeni, otkrivanju, uništenju, upotrebi ili kada su drugčije obrađeni, i ko je to uradio, u vremenu njihovog čuvanja.

2. Ako lični podaci su obrađeni preko telekomunikacionih mreža, treba da se obezbedi da se obrada izvrši unutar granicama zakonom predviđenih. Takođe sistem hardvera, softvera i sofverske aplikacije treba da obezbede pristupačan nivo zaštite podataka.

3. Ishodi i mere za zaštitu ličnih podataka treba da budu pristupačni i da se vode svakidašni uzimajući u obzir priorodu ličnih podataka koje treba zaštiti i rizika koji se pojavi u toku obrade takvih podataka.

4. Zvaničnici, zaposleni ili ostala lica koja obavljaju posao u vezi obrade podataka uključujući kontrolora podataka su obavezna, da u toku i nakon obavljanja ugovorenog posla, štite tajnost ličnih podataka koje oni znaju.

Član 15

Ugovorena obrada 1. Obrađivač podataka može da se tereti obradom ličnih podataka uz pimeni ugovor

ako on ili ona je registrovan-a u Republici Kosovo za vršenje takve aktivnosti u skladu sa predviđenim ishodima i merama predviđenim članom 14 ovog Zakona.

2. Prerađivač podataka može da radi samo u okviru datih ovlašćenja od kontrolora podataka i ne sme obraditi lične podatke za druge potrebe. Uzajamna prava i obaveze treba da se utvrde pismenim ugovorom, koji treba da sadrži i detaljan opis ishoda i mera u skladu sa članom 14 ovog Zakona.

3. Kontrolor podataka treba da nadgleda sprovođenje procedura i mera u skladu sa


366

članom 14 ovog zakona. Takođe, treba da uključi i privremene posete u lokalima gde se vrši obrada podataka.

4. U slučaju nesporazuma među kontrolora podataka i prerađivača podataka, prerađivač podataka treba odmah na zahtev kontrolora podataka da vrati sve podatke koje ima u posedu. Prerađivaču podataka ne dozvoljava mu se zadržavanje kopije podataka i da ih dalje obradi.

5. Prilikom prestanka delatnosti prerađivača podataka, lični podaci treba da se vraćaju odmah kontroloru podataka.

Član 16

Obaveza za zaštitu ličnih podataka 1. Kontrolori podataka i obrađivači podataka treba da u svako vreme vode računa da

se lični podaci zašte na način koji je predviđen članom 14 ovog Zakona. 2. Kontrolori podataka i obrađivači podataka treba da svojim internim aktima utvrde

postupke i mere za bezbednost ličnih podataka i da u pismenoj formi postave nadležna lica koja su odgovorna za sistem dosijea i lica koja, zbog prirode njhovog posla, treba obraditi lične podatke.

Podglavlje C

Sistem dosijea

Član 17 Katalog sistema dosijea

1. Kontrolor podataka treba da obezbedi o svakom sistemu dosijea detaljan opis

zvanog kataloga sistema dosijea koji sadrži: 1.1. naslov sistema dosijea; 1.2. identitet kontrolora podataka i njegovog ili njenog predstavnika.Za fizička

lica: lično(a) ime (na), adresu stalnod ili privremenog boravka gde su izvršene aktivnosti ili stalnu ili privremenu adresu boravka, i gde je moguće broj telefona i imel adresu.Za nezavisne trgovce: njihova službena imena, registrovane kancelarije, sedište i registarski broj i gde je moguće broj telefona i elektronsku adresu. Za pravna lica: naziv osnivača, titulu ili registrovanu kancelariju i adresu ili sedište i registarski broj, i gde je moguće broj telefona i imel adresu;

1.3. zakonsku osnovu za obradu podataka; 1.4. kategorije subjekata podataka 1.5. kategorije ličnih podataka u sistemu dosijea; 1.6. svrha prerade; 1.7. predviđeno vreme trajanja obrade ličnih podataka; 1.8. ograničenja prava subjekata, i zakonska osnova u vezi istih; 1.9. primaoci podataka i kategorije primaoca podataka obuhvaćenih u sistemu

dosijea; 1.10. ako lični podaci su prenešeni ili će se preneti u drugu državu, gde, kada i

kome, i zakonska osnova za takav prenos;


367

1.11. opšti opis ishoda i mera u skladu sa članom 14 ovog Zakona; 1.12. podaci ili povezani sistemi dosijea od službene evidencije ili službenih

knjiga. 2. Kontrolor podataka treba da obezbedi da sadržaj kataloga dosijea bude tačan i da

se vodi svakodnevno.

Član 18 Informisanje Agencije

1. Najmanje dvadeset (20) dana pre formiranja sistema dosijea ili pre unošenja novih

kategorija ličnih podataka, kontrolor podataka pruža Agenciji, informacije iz podstaviva stava 1, člana 17 ovog Zakona u pismenoj formi ili preko elektronskih sredstava.

2. Kontrolor podataka treba informisati Agenciji o bilo kojoj izmeni informacija iz stava 1 ovog člana ne dalje od osam (8) dana od dana izmene.

Član 19

Prethodna kontrola 1. Nakon prijema informacije, Agencija kontroliše ako operacija prerade može da

predstavlja poseban rizik za prava i slobode subjekta podataka zbog prirode ličnih podataka koji se obrađuju i, oblasti ili cilja obrade podataka.

2. U roku od tri (3) nedelje nakon prijema informacije, Agencija treba da daje njegove mišlenje. Ovaj period može da se obustavi za vreme dok Agencija ne bude primio drugu potrebnu informaciju koja se smatra neophodnim. Zavisno od složenosti pitanja, ovaj period može da se produži na tri meseci odlukom Agencija koja se odnosi na kontrolora podataka pre isteka perioda od tri (3) meseca.

3. ako komuniciranje ne bude obavljeno u roku od tri (3) meseca ili ako se isti ne bude produžen, u tom slučaju komuniciranje se smatra obavljenim

4. Ako Agencija smatra da komuniciranje obrade može sadržati povrede propisa za zaštitu podataka, ona daje potrebna uputstva za izbegavanje tih povreda.

5. Kontrolor podataka treba da poštuje svako uputstvo i odluku donošenih od Agencija, radi obezbeđenja zakonske obrade podataka.

Član 20 Registar

1. Agencija će onivati i voditi registar sistema dosijea koji sadrži iformacije iz člana

18 ovog Zakona utvrđenih u skladu sa njegovim internim postupcima. 2. Registar se upravlja upotrebom sredstava informativne tehnologije i objavi će se u

veb stranu Agencije. 3. Utvrđivanje internih postupaka iz stava 1 ovog člana se vrši podzakonskim aktom.


368

POGLAVLJE III PRAVA SUBJEKTA PODATAKA

Član 21

Konsultovanje registra Svako lice ima pravo na besplatno konsultovanje registra sistema dosijea koji se vodi od Agencije i da uradi kopije ili opiše pojedinosti.

Član 22 Pravo pristupa

1. Svaki subjekat podataka može da konsultira katalog sistema dosijea koji se vodi od

kontrolora podataka. Kontrolor podataka treba da obezbedi subjektu podataka na njegov zahtev sledeće informacije: 1.1. njegove ili njene čuvane lične podatke; 1.2. namena prerade i kategorije podataka koji se obraađuju; 1.3. zakonska osnova za preradu; 1.4. poreklo podataka; 1.5. primaoci podataka ili kategorije primaoca podataka, kada i na koju osnovu i

za koji cilj podaci subjekta podataka su otkriveni uključujući primaoce podataka drugih država;

1.6. ako je sprovodljivo, tehničke procedure i informacije u vezi logike uključene u odlučivanju.

2. Izvod izdat od kontrolora podataka za lične podatke čuvanih od njega ili nje, ne zamenjuje dokumenta ili uverenje, i to će se uneti u izvod.

Član 23

Postupak pristupu 1. Subjekti podataka mogu zahtevati od kontrolora podataka da u redovnim

vremenskim intervalima konsultuju, transkriptuju i kopiraju informacije koje se odnose na član 22 Ovog Zakona i mogu zahzevati jedan izvod ovih ili kopiju ovh informacija. Ovaj zahtev može se podneti usmeno, pismeno ili preko elektronskih sredstava.

2. U okviru od petnaest (15) dana kontrolori podataka treba da potvrđuju pismeno prijem zahteva subjekta podataka ili u okviru istog roka oni treba da pismeno informišu subjekta podataka o razlozima neispunjenja zehteva.

3. Kontrolori podataka treba u roku od trideset (30) dana, nakon prijema zahteva, da pruža subjektu podataka izvod ili bilo koji zahtevanu informaciju u skladu sa stavom 1 člana 22 ovog Zakona.

4. Ako kontrolor podataka ne deluje u skladu sa stavovima 1, 2 i 3 ovog člana, subjekat podataka može da konsultuje Agenciju.

5. Troškovi u vezi zahteva i konsultovanja, prema ovom članu, će biti pokriveni od kontrolora podataka.


369

Član 24 Pravo na dopunu, korekciju, blokiranje, uništenje, brisanje i prigovor

1. Na zahtev subjekta podataka, kontrolor podataka treba da dopuni, koriguje, blokira

uništi, briši ili razara lične podatke o kojima subjekat podataka utvrdi da su nepotpuni, netačni ili nesvakodnevni ili ako su prikupljeni i obrađeni suprotno zakonu.

2. Na zahtev subjekta podataka, kontrolor podataka treba da odmah informiše u vezi preduzetim merama u skladu sa stavom 1. ovog člana, sve primaoce podataka i prerađivače podataka kojima su otkriveni lični podaci. Kontrolor podataka nije obavezan da to obavi ako bi prouzrokovalo velike troškove.

3. Subjekti podataka, čiji lični podaci su obrađeni u skladu sa podstavom 1.5 i 1.6 člana 5 ovog zakona, imaće pravo na prigovor u svako vreme obrade njihovih podataka. Kontrolor podataka treba da primi prigovor ako subjekat podataka pokazuje da uslovi obrade nisu ispunjeni u skladu sa podstavom 1.5 i 1.6 člana 5 ovog zakona U tom slučaju lični podaci subjekta podataka ne mogu se dalje obraditi.

4. Ako kontrolor podataka ne prihvati prigovor iz stava 3 ovog člana, subjekat podataka može da zahteva da agencija odlučuje ako obrada je u skladu sa podstavom 1.5 i 1.6 člana 5 ovog zakona. Subjekat podataka može da podnesi takvog zahteva unutar petnaest (15) dana od prijema prigovora kontrolora podataka

5. Agencija u vezi zahteva iz stava 4 ovog člana, treba da odlučuje u roku od dva (2) meseca nakon prijema istih. Podnošenje zahteva će obustaviti obradu ličnih podataka.

6. Troškovi za mere iz stava 5 ovog člana, pokrivaju se od kontrolora podataka.

Član 25 Postupak dopune, korekcije, blokiranja, uništenja, brisanja i prigovora

1. Svaki zahtev ili prigovor prema članu 24 ovog Zakona može da se podnesi

usmeno, pismeno ili elektronskim sredstvima. 2. Kontrolori podataka će dopuniti, blokirati, uništiti ili brisati pomenute lične

podatke u roku od petnaest (15) dana, nakon prijema zahteva. Oni treba da informišu pismeno subjekta podataka unutar istog vremenskog roka o razlozima odbijanja. Kontrolori podataka treba, unutar istog vremenskog roka odlučiti o podnešenom prigovoru od subjekta podataka u vezi obrade njegovih ili njenih podataka.

3. Ako kontrolor podataka ne deluje u skladu sa stavom 2 ovog člana, subjekat podataka može da konsultuje Agenciju.

4. Ako kontrolor podataka zaključuje da lični podaci nisu kompletirani, tačni i nisu svakidašni, on će iste dopuniti i korigovati i informisati subjekta podataka, osim ako je zakonom dručije određeno.

5. Pokrivanje troškova koji se odnose na pribavljanje, blokiranje, uništenje, razaranje i brisanje ličnih podataka, na informisanje ili odluku na prigovor, će snnositi kontrolor podataka.


370

Član 26 Zakonska zaštita prava subjekta podataka

1. Subjekti podataka koji saznaju da njihova zagarantovana prava ovim Zakonom su

povređena, mogu da zahtevaju zakonsku zaštitu za ono vreme dok traje takva povreda nezavisno od prava subjekta podataka na konsultaciju i na prigovor kod Agencije u skladu sa ovim Zakonom.

2. Ako povreda iz stava 1 ovog člana se prekine, subjekat podataka može da priloži tužbu pri nadležnom sudu radi odlučivanja da se desila povreda ako on ili ona nije zaštičen-a drugom zakonskom zaštitom u vezi povrede.

Član 27

Sprečavanje privremene obrade ličnih podataka

Na sudsku presudu zbog povrede prava prema članu 24 ovog Zakona, subjekat podataka može da zahteva od suda da ograničava kontrolora podataka dok se ne donosi konačna presuda o tom nesporazumu, radi sprečavanja bilo koje obrade ličnih podataka dok traje sudski spor, ako njihova obrada prouzrokuje nepopravljenih šteta subjektu podataka, sve dok odloženje obrade ne treba da bude suprotno interesima građana i nema rizika za nepopravljenu štetu protivničke stranke.

Član 28 Ograničenje i isključenje

1. Prava subjekta podataka iz člana 10, i članova 22 i 24 ovog Zakona i obaveza za

objavljivanje registra sistema dosijea iz stava 2, člana 20 ovog Zakona, na poseban način mogu se zakonom ograničiti zbog sledećih razloga: 1.1. nacionalne bezbednosti; 1.2. nacionalne odbrane; 1.3. javne bezbednosti; 1.4. sprečavanja, istrage, otkrivanje i krivično gonjenje krivičnih dela, ili za

povredu etike određenih profesija; 1.5. značajni ekonomski ili finasisjki interes Republike Kosova, uključujući

monetarna, budžetska i poreska pitanja; 1.6. nadzora, inspekcije ili urednog nadoveznog funkcionisanja, bilo i slučajno

vršenjem službene dužnosti u slučajevima određenim tačkama 1.3, 1.4 i 1.5 ovog stava;

1.7. zaštitu subjekta podataka ili prava i sloboda drugih. 2. Mere iz stava 1 ovog člana, mogu se obezbediti samo u toj potrebnoj meri za

postizanje cilja o kome je dato ograničenje.


371

POGLAVLJE IV INSTITUCIONALNA ZAŠTITA LIČNIH PODATAKA

Podglavlje D

Državna Agencija za Zaštitu Ličnih Podataka

Član 29 Status Agencije

1. Državna Agencija za zaštitu ličnih podataka je nezavisna agencija zadužena za

nadzor sprovođenja propisa za zaštitu podataka. Njegovi članovi nezavisno deluju u skladu sa ovim Zakonom i ne treba da prihvataju nijedan pravilnik od trećih stranaka. Ona odgovara Skupštini Kosova.

2. Agencija posebno će: 2.1. dati savete javnim i privatnim organima pitanjima u vezi zaštite podataka, 2.2. odlučuje u vezi sa žalbama subjekta podatka; 2.3. izvršiti inspektovanja i kontrole, 2.4. informisati javnost o pitanjima u oblasti zaštite podataka, i 2.5. promoviše i podržava osnovna prava za zaštitu ličnih podataka,

Član 30

Organizovanje agencije 1. Agencijom rukovodi odbor, u čijem sastavu je Glavni državni nadzornik i četiri

državna nadzornika (na dalje: Nadzornik). Najmanje jedan od članova Odbora, treba biti diplomirani pravnik. Odluke Odbora se donose prostom većinom.

2. Glavni državnih nadzornik predstavlja Agenciju, organizuje i koordinira njegov rad.

Član 31

Imenovanje Glavnog državnog nadzornika

1. Za Glavnog državnog nadzornika postavlja se lice koje ima univerzitetsku diplomu i pet (5) godina stručnog rada.

2. 2.Glavni državni nadzornik se imenjuju od strane Skupštine Kosova na predlog Vlade Kosova na period od pet (5) godina prema ishodu u skladu sa odgovarajućim zakonom. Oni se imenjuju samo jedan put.

Član 32

Imenovanje državnog nadzornika 1. Lica koja imaju univerzitetsku diplomu i tri (3) godine radnog iskustva u cilvinu

službu, mogu se imenovati za državnog nadzornik. 2. Državni Nadzornici se imenjuju od strane Skupštine Kosova na predlog Vlade

Kosova na period od pet (5) godina prema ishodu u skladu sa odgovarajućim zakonom. Oni se imenjuju samo jedan put.


372

Član 33 Zamenik Glavnog državnog nadzornika

Glavni državni nadzornik će odrediti svog zamenika iz redova nadzornika, koji će ga zameniti prilikom njegovog odsustva ili prilikom privremene nesposbnosti za obavljanje dužnosti.

Član 34 Smenjivanje nadzornika

1. Članovi Saveta mogu biti razrešeni njegovih dužnosti u sledećim slučajevima:

1.1. ako podnesu ostavku ispred Skupštine; 1.2. ako je kažnjen konačnom odlukom za krivično delo, zatvorskom kaznom

više od šest (6) meseci; 1.3. zapostavlanje službene dužnosti; 1.4. ako ne mogu vršiti njihovu dužnost zbod zdravstvenih razloga ili zbog

drugih značajnih razloga više od šest (6) meseci; 1.5. ako postanu stalno nesposobni za vršenje njihove funkcije.

2. Članovi Saveta mogu biti ranije razrešeni dužnosti i položaja kada Skupština Kosova utvrdi razloge iz stava 1 ovog člana.

Član 35

Nezavisnost nadzornika 1. Na vršenju njihovih zadataka, članovi Saveta deluju potpuno nezavisno u skladu sa

ovim Zakonom, Ustavom i drugim relevantnim zakonima. Oni treba izbegavati svake neusklađene aktivnosti sa njihovim zadacima i ne mogu vršiti nikakvu drugu aktivnost, bilo korisne ili ne.

2. Članovi Saveta treba da usko sarađuju međusobno i pomagaju jedni druge na izvršavanju njihovih zadataka.

Član 36

Unutrašnje organizovanje Agencije

1. U skladu sa odredjenom zakonom u snagu, Glavni državni nadzornik donosi podzakonski akat o unutrašnjoj organizaciji i fukcionisanju agencije.

2. U Agenciji se mogu odrediti za izvršavanje zakonskih zadataka ili pomoćnih poslova, civilni državni službenici na osnovu predloga Glavnog državnog nadzornika. Sudije ili tužioci se mogu odrediti za obavljanje takvih zadataka u skladu sa zakonskim odredbama za sudove i tužilaštva.

3. Civilni službenici i drugi službenici iz stava 2 ovog člana, ne izvršavaju inspekcije, ali pomažu nadzornike na pripremi i izvršenje takvih inspekcija.


373

Član 37 Fondovi za rad Agencije

1. Agencija ima svoj budžet, koji se administrira na nezavisan način, u skladu sa

zakonom. 2. Fondovi za rad Agencije će biti obezbeđeni od Budžeta Kosova. Budžet Agencije

utvrđuje Skupština Kosova na predlog Glavnog državnog nadzornika.

Podglavlje E Zadaci Agencije

Član 38

Pružanje saveta za javne i privatne institucije 1. Agencija savetuje Skupštinu Kosova, Vladu, lokalne organe vlasti, druge državne

organe i službenike javnih organa vlasti o svim pitanjima u vezi zaštite podataka, uključujući tumačenje i primenu odgovarajućih zakona.

2. Agencija, takođe savetuje privatne institucije o svim pitanjima u vezi zaštite podataka kada se to zahteva od njega, uključujući tumačenje i sprovođenje odgovarajućih pravilnika.

Član 39

Obaveza konsultovanja Skupština i Vlada Kosova trebaju da informišu Agenciju u toku izrade zakonodavnih i administrativnih mera u vezi obrade ličnih podataka. Agenciju treba konsultovati pre usvajanja takvih mera.

Član 40

Pravo za pokretanje zakonskih postupaka 1. Agencija podnosi zahtev Ustavnom sudu Kosova za ocenjivanje ustavnosti zakona,

pravilnika i ostalih akata, kada smatra da oni nisu u skladu sa pravom za zaštitu podataka,kao što se predviđa Ustavom Kosova

2. Agencija podnosi tužbu nadležnom sudu, kada smatra da je pravo za zaštitu ličnih podataka prekršeno.

Član 41

Pravo žalbe 1. Svako lice ima pravo da priloži žalbu pri Agenciji ako on ili ona smatra da njegovo

ili njeno pravo na zaštitu podataka je povređeno. 2. Žalbe mogu se podneti usmeno, pismeno ili elektronskim sredstvima.


374

Član 42 Razmatranje žalbi

1. Agencija treba informisati podnosilaca žalbe o rezultatu i preduzetim stavovima

odmah po razmatranju žalbe. 2. Postupci u vezi razmatranja žalbi će se regulisati podzakonskim aktom donošenog

od Agencije.

Član 43 Saradnja sa drugim organima

Agencija treba da sarađuje sa nacionalnim, međunarodnim organima i organima EZ-a u vezi pitanja koja se smatraju značajnim za zaštitu ličnih podataka.

Podglavlje F Objavljivanje aktivnosti rada

Član 44

Godišnji izveštaj o radu 1. Agencija podnosi Skupštini Kosova godišnje izveštaje rada i treba da ih publikuje,

ne kasnije od 31. marta naredne godine. 2. Godišnji izveštaj aktivnosti će dati jedan pregled o radu Agencije i razvijanja u

oblasti zaštite podataka u prošloj godini i objasni će procene i preporuke u vezi zaštite ličnih podataka.

Član 45

Javnost u radu 1. Agencija može da objavljuje aktivnosti na svojoj web stranici ili na neki drugi

pristupačni način: 1.1. interni časopis ili stručna literaturu; 1.2. svaki pružani savet iz stava 1, člana 38 ovog Zakona, na poseban način ako

drugi zakoni i pravilnici u vezi obrade ličnih podataka su usvojeni i objavljeni u Službenom listu;

1.3. svaki zahtev iz člana 40 ovog Zakona, nakon što Ustavni sud bude primio iste;

1.4. sve odluke Ustavnog suda na zahteve iz člana 40 ovog Zakona; 1.5. svaka odluka sudova opšte juridikcije u vezi zaštite ličnih podataka, na

način da ima mogućnost čitanja ličnih podataka uključenih stranaka, oštećenih stranaka, svedoka ili stručnjaka;

1.6. mišlenja oko usklađenosti kodova profesionalne etike, opštih uslova biznisa ili nacrta pravilnika u oblast zaštite ličnih podataka;

1.7. mišlenja, objašnjenja i pozicije o pitanjima u oblast zaštite podataka; 1.8. sva uputstva i preporuke u vezi podataka u individualnom domenu; 1.9. javna saopštenja o preduzetim inspektovanjima na individualne slučajeve; 1.10. bilo koja značajna saopštenja.


375

2. Agencija organizuje konferencije za novinare u vezi njegovog rada i objavi na njegovu veb stranu transkripcije ili snimke izjava ili na neki drugi pristupačan način. Ona, takođe može da održi seminare i kampanje za podizanje svesti kada se to smatra potrebnim

3. Agencija, može ohrabriti saradnju u oblast zaštite ličnih podataka sa predstavnicima nevladinih organizacija i drugih privatnih organizacija na zaštitu potrošača, radi izvršavanja svojih zadataka.

Podglavlje G

Inspektovanja i Kontrole

Član 46 Delokrug rada inspektovanja

1. Agencija, može da izvrši inspektovanja i kontrole, na svoju inicijativu radi

nadziranja usklađenosti sa propisima o zaštiti podataka. U okviru nadležnosti za inspektovanje Agencije: 1.1. nadzirati zakonitost obrade ličnih podataka; 1.2. nadzirati usklađenost postupaka i mera preduzetih za bezbednost ličnih

podataka u skladu sa ovim Zakonom; 1.3. nadzirati sprovođenje odredaba ovog Zakona koji reguliše sistem dosijea,

registraciju sistema dosijea i registraciju otkrivanja ličnih podataka primaocima;

1.4. nadzirati sprovođenje odredaba u vezi transfera ličnih podataka u druge države i međunarodne organizacije.

Član 47

Neposredno ršenje inspekcije 1. Inspekciju i kontrolu vrši neposredno od nadzornik u okviru svojih nadležnosti. 2. Nadzornici u toku vršenja inspekcije i kontrole, trebaju se identifikovati zvaničnim

karticama identifikacije, koja sadrži fotografiju, lično ime, profesionalnu ili naučnu titulu i ostale potrebne podatke.

3. Na predlog Agencije, Vlada Kosova, podzakonskim aktom izdaje službene kartice identifikacije nadzornicima i utvrđuje na detaljan način njihov oblik i sadržaj.

Član 48

Odgovornosti nadzornika 1. Na izvršavanju inspektovanja i kontrole, nadzornik ima pravo da:

1.1. kontrolišu i konfiskuju svaku dokumentaciju u vezi obrade ličnih podataka, nezavisno od njenih povrljivosti ili tajnosti, prenosom ličnih podataka kod drugih država i međunarodnih organizacija, kao i otkrivanjem za strane primaoce;

1.2. kontrolišu sadržaj sistema dosijea, nezavisno od njihove poverljivosti ili tajnosti, kao i kataloge sistema dosijea;


376

1.3. kontrolišu i konfiskuju svaku dokumentaciju i uputstvo koji regulišu bezbednost ličnih podataka;

1.4. kontroliše zgradu u koju se obrađuju lični podaci, imaju pravo da kontrolišu i konfiskuju računare i bilo koju drugu opremu, kao i tehničku dokumentaciju;

1.5. proveri mere i postupke koji imaju za cilj obezbeđenje ličnih podataka, i njihovu primenu;

1.6. vrši druge zadatke koji se smatraju značajnim za izvršavanje inspektovanja i kontrole predviđenim ovim Zakonom.

Član 49

Inspekcijske mere 1. Ako nadzornik primeti neku povredu ovog Zakona ili bilo kog drugog zakona ili

pravilnika kojim se upravlja obrada ličnih podataka, on ili ona imaće pravo da odmah: 1.1. naredi otklanjanje nepravilnosti ili nedostatke koje on ili ona primećuje, na

način i u okviru roka predviđenog od njega ili od nje. To obuhvaća uništenje, blokiranje, razaranje, brisanje ili anonimizaciju ličnih podataka u skladu sa zakonom.

1.2. privremeno zabrani i na uredan način obradu ličnih podataka od strane kontrolora i prerađivača podataka u javnom ili privatnom sektoru koji su otkazali sprovođenje potrebnih mera i postupaka za obezbeđenje ličnih podataka;

1.3. nmeće privremeni prekid obrade ličnih podataka, njihovu anonimizaciju, klasifikaciju i blokiranje ličnih podataka, kad god on ili ona dolazi do zaključka da lični podaci su u toku obrade suprotno zakonskim odredbama;

1.4. nameće privremeni prekid prenosa ličnih podataka u druge zemlje i međunarodne organizacije, ili njihvo otkrivanje stranim primaocima, ako isti su prenošeni ili su poznati suprotno obaveznim statutarnim odredbama ili međunarodnim dogovorima;

1.5. u slučajevima malih povreda, nadzornik može da pismeno obaveštava ili posavetuje kontrolora podataka ili prerađivača podataka.

2. U slučaju nepravilnosti ili mana, kontrolor ili obrađivač podataka, treba odmah da ih koriguje nakon prijema pismenih uputstava ili saveta od Nadzornika, radi obezbeđenja zakonite obrade podataka.

3. Na konačnu odluku Nadzornika iz stava 1, ovog člana, ne dozvoljava se prigovor ali može da se pokrene admistrativni spor pri nadležnom sudu.

Član 50

Zaštita tajne 1. Nadzornici su obavezni da zaštite tajnu ličnih podataka na koje nailaze prilikom

vršenja njihovog rada, kao i nakon obavljanja njihovih zadataka. 2. Obaveza iz stava 1 ovog člana se primenuje i na sve članove koji rade u Agenciji.


377

POGLAVLJE V PRENOS LIČNIH PODATAKA

Podglavlje H

Prenos ličnih podataka kod drugih državava i međunarodnih organizacija

Član 51 Opšte odredbe

Transfer ličnih podataka koji su obrađeni ili se nameravaju da se obrade, u drugim zemljama i međunarodnim organizacijama, može da se obavi samo uz saglasnost sa odredbama ovog Zakona i ako pomenuta zemlja ili međunarodna organizacija obezbeđuje potreban nivo zaštite podataka.

Član 52 Postupak za određivanje potrebnog nivoa zaštite ličnih podataka

Zemlje i međunarodne organizacije smatraju se, da su toku obezbeđenja potrebnog nivoa zaštite ličnih podataka, ako Agencija je doneo formalnu odluku, i one zemlje ili organizacije su uključene na odgovarajućoj listi sastavljene od Agencija u skladu sa ovim Zakonom.

Član 53 Lista zemalja i međunarodnih organizacija sa potrebnim nivoom zaštite podataka 1. Agencija vodi listu zemalja i međunarodnih organizacija za koje ona utvrdi da iste

obezbeđuju potreban nivo zaštite podataka u skladu sa ovim Zakonom. 2. Lista može da sadrži zemlje članice Evropske zajednice i Evropske ekonomske

zone. A što se tiče drugih zemalja Agencija može da primeni donošene odluke od nadležnog organa EZ-a, ako takve zemlje i međunarodne organizacije obezbeđuju potreban nivo zaštite podataka, ili može da donosi formalnu odluku u skladu sa članom 54 ovog Zakona.

3. Agencija objavljuje listu iz stava 1 ovog člana u Službenom listu i web stranici.

Član 54 Odluke o pristupačnim nivou zaštite podataka drugih zemalja

i međunarodnih organizacija 1. Na osnovu njegove donošene odluke o potrebnom nivou zaštite ličnih podataka u

nekoj drugoj zemlji ili međunarodnoj organizaciji, Agencija će biti primoren da odredi sve okolnosti što se tiče prenosa ličnih podataka. Ona na poseban način će biti obavezan da uzima u obzir vrstu ličnih podataka, namenu i vreme trajanja predložene obrade, zakonski sporazum u zemlji porekla i zemlji primalaca, uključujući zakonsko regulisanje zaštite ličnih podataka stranih građana, kao i mere radi obezbeđenja ličnih podataka upotrebljenih u takvim zemljama i međunarodnim organizacijama.


378

2. Za odlučivanje iz stava 1, ovog člana, Agencija posebno će uzeti u obzir: 2.1. ako prenešeni lični podaci su upotrebljeni samo za namenu za koju su

prenešeni, ili ako namena može da se izmeni samo na osnovu dozvole kontrolora podataka koji snabdeva ličnim podacima ili na osnovu lične saglasnosti subjekta podataka na koga se odnose lični podaci;

2.2. Ako subjekat podataka na koga se odnose lični podaci, ima mogućnost da odredi cilja za koga su uptrebljeni njegovi ili njeni lični podaci, kome su upućeni i mogućnost korekcije ili uništenja netačnih ili zastarelih ličnih podataka, osim slučajeva kada je to zabranjeno međunarodnim sporazumima obavezujući zbog razloga tajne;

2.3. ako strani kontrolor podataka izvršava potrebne organizacione i tehničke postupke i mere za zaštitu ličnih podataka;

2.4. ako ima nekog lica određenog za ovlaščeni kontakt radi pružanja informacije subjektu podataka na koga se odnose lični podaci, ili Agenciji za obrade i prenošene lične podatke;

2.5. ako strani primalac podataka može da transferiše lične podatke samo pod uslovima, da drugi strani primalac kome se otkrivaju lični podaci, obezbedi potrebnu zaštitu ličnih podataka i za strane državljane;

2.6. ukoliko je obezbeđena zakonska efektivna zaštita subjektepodataka čiji lični podaci su transferisani ili će se transferisati.

Član 55

Kriterjumi za odlučivanje Agencija utvrdi načina, o proceni koja infomarcija je neophodna za odlučivanje ako druga država ili međunarodna organizacija obezbeđuje potreban nivo zaštite ličnih podataka shodno ovim Zakonom.

Član 56 Posebne odredbe

1. Nezavisno od član 51, ovog Zakona, lični podaci mogu se transferisati i otkrivati

zemljama ili međunarodnim organizacijama koje ne obezbeđuju potreban nivo zaštite ličnih podataka, ako: 1.1. se obezbeđuje drugim zakonom ili drugim obavezujućim međunaronim

sporazumom; 1.2. subjekat podataka je dao svoju ličnu saglasnost i svestan je posledicama

takvog prenosa; 1.3. prenos je potreban za ispunjenje ugovornih uslova među subjekta podataka i

kontrolora podataka za sprovođenje predugovornih mera preduzetih za odgovor zahteva subjekta podataka;

1.4. prenos je potreban za sklapanje ili ispunjenje ugovorenih uslova među kontrolora podataka i neke treće stranke za račun subjekta podataka;

1.5. transfer je neophodan i zakonski se zahteva na osnovu značaja javnog interesa;

1.6. prenos je potreban radi zaštite života i tela subjekta podataka; 1.7. transfer je neophodan radi osnivanja, vršenja ili zaštite zakonitih zahteva;


379

1.8. prenos je obavljen iz jednog registra koji u skladu sa zakonima ili pravilnicima ima za cilj da pruža informaciju javnosti, koja je otvorena za konsultaciju ili u opšte od javnosti ili od svakog lica koji može da pokazuje zakonski interes, pod određenim uslovima za konsultacije, u tom posebnom slučaju su ispunjeni do potrebnog nivoa.

Član 57

Ovlašćenje za transfer podataka 1. Nezavisno od člana 51 ovog Zakona, Agencija može de ovlasti prenos ili niz

prenosa ličnih podataka nekoj drugoj zemlji ili međunarodnoj organizaciji koje ne obezbeđuje potreban nivo zaštite u smislu ovog Zakona. U slučajevima, kada komntrolor podataka postavlja potrebne zaštitne mere za zaštitu ličnih podataka, osnovnih prava i sloboda lica što se tiče ostvarivanja odgovarajućih prava. Takve zaštitne mere mogu da rezultiraju iz ugovornih odredaba ili od opštih uslova aktivnosti biznisa koji upravljaju trasnferom ličnih podataka.

2. Kontrolor podataka može da prenosi lične podatke, samo nakon uzimanja ovlašćenja shodno stavu 1 ovog člana. Na njegov ili njen zahtev za dobijanje ovlašćenje, kontrolor podataka, obezbeđuje Agencija neophodne informacije u vezi zatraženog transfera ličnih podataka. To, posebno, obuhvata kategorije podataka, cilj transfera i važeće zaštitne mere za zaštitu ličnih podataka u drugoj zemlji ili mađunarodnu organizaciju.

3. Agencija neodložno odlućuje u vezi zahteva iz stava 2 ovog člana i utvrđuje podzakonskim aktom pojedinosti i interne postupke za podnošenje takvih zahteva. Pomenuta odluka je konačna u administrativnom postupku, ali može da se pokrene administrativni spor pri nadležnom sudu.

Član 58

Registracija ovlašćenja Ovlašćenja u vezi prenosa ličnih podataka kod neke druge države ili međunarodne organizacije, izdatih od Agencije treba da se registruju u skladu podstavom 10 stava 1 člana 17 ovog Zakona.

POGLAVLJE VI PRAVA I NADZOR ILI DOPUNSKE ODREDBE

Podglavlje I

Neposredni marketing

Član 59 Prava i odgovornosti kontrolora podataka

1. Kontrolor podataka može da upotrebi lične podatke koje on ili ona je uzeo od

javnih pristupačnih izvora ili u okviru zakonskog vršenja aktivnosti, za potrebe ponuđivanja roba, usluga, zapošljavanja ili privremenog obavljanja poslova, preko


380

upotrebe poštanskih usluga, telefonskih poziva, elektronske pošte ili drugih načina telekomunikacije (u daljem tekstu: neposredni marketing) u skladu sa odredbama ovog poglavlja, dok se ne reguliše drugčije eakim odgovarajućim zakonom.

2. Za potrebe neposrednog marketinga, kontrolori podataka može da upotrebi samo lične podatke prikupljene u skladu sa stavom 1 ovog člana: lično(na) ime (na), adresu stalnog ili privremenog boravka, broj telefona, adresu elektronske pošte (i-mel adresu) i broj telefaksa. Na osnovu prethodne pismene saglasnsoti kontrolor podataka može da obradi i druge lične podatke, ali može da obradi samo osetljive lične podatke ako on ili ona ima pismenu saglasnost subjekata.

3. Kada kontrolori podataka obavljaju direktan marketing, trebaju da informišu subjekte podataka o njihovim pravima prema članu 60 ovog Zakona.

4. Ako kontrolor podataka ima za cilj otkrivanje ličnih podataka iz stava 2 ovog člana drugim primaocima podataka za potrebe neposrednog marketinga ili prerađivačima podataka, oni su dužni da informišu subjekta podataka i da dobijaju pismenu saglasnost od njega ili od nje pre nego se otkriju podaci. Obaveštenje za subjekta podataka u vezi pomenutog prenosa treba da sadrži, sve podatke koje se nameravaju da se otkriju, kao i kome i za koji cilj. Troškovi obaveštenja pokrivaju se od kontrolora podataka.

Član 60

Pravo na prigovor 1. Subjekat podataka u svako vreme može da pismeno zahteva da kontrolori podataka

prestaju korišćenjem na stalan ili privremen način njegovih ili njenih ličnih podataka u svrhu neposrednog marketinga.. U okviru roka od osam (8) dana nakon prijema prigovora od subjekta podataka, kontrolori podataka treba da zabrane upotrebu ličnih podataka u svrhu neposrednog marketinga i u okviru roka od sledećih pet (5) dana treba da informišu subjekta podataka o odobrenju njegovog zahteva.

2. Troškovi za aktivnost kontrolora podataka u vezi zahteva iz stava 1 ovog člana snosi kontrolor podataka.

Podglavlje J

Izviđanje kamerom

Član 61 Opšte odredbe

1. Odredbe ovog podglavlja će se primeniti za izviđanje kamerom, sve dok se ne

uređuje drugčije odgovarajućim zakonom. 2. Lica u javnom ili privatnom sektoru koje ima za cilj ugrađivanje sisteme

kamerskog izviđanje, treba da istaknuto saopštenje u vezi stim. Takvo saopštenje treba da bude vidljiva i da bude objavljena na način da omogućuje subjektima podataka da budu bez poteškoća informisani merama kada najkasnije počinje kamersko izviđanje.

3. Preko korektnog informisanja iz stava 2 ovog člana, subjekat podataka treba biti informisan u vezi obrade ličnih podataka u skladu sa članom 10 ovog Zakona.


381

4. Sistemi kamerskog izviđanja i kamerskog snimanja treba da se zaštićuju na uredan način od neovlašćenog pristupa i upotrebe.

Član 62

Osmatranje službenih i poslovnih zgrada 1. Privatni i javni sektor može ugraditi sisteme izviđanja kamerom na ulazu njihovih

službenih zgrada ili zgrada biznisa za nadziranje njihovih premisa, ako je to potrebno za bezbednost ljudi i imovine. Sistem izviđanja kamerom posebno može da bude potreban radi nadziranja ulaska premisa ili gde zbog prirode posla postoji potencijalna pretnja zaposlenima.

2. Odluka se donosi od nadležnog rukovodilaca, direktora ili nekog drugog lica ovlašćenog u javnom ili privatnom sektoru.

3. Odluka treba da sadrži razloge za uspostavljanje sistema praćenja kamerom. 4. Primena kamerskog izviđanja, može da nadzira spoljašni deo i ulaz premisa ali ne

unutrašnji ulaz apartmana. 5. Lica koja rade na javnim i privatnim premisama pod kamerskim izviđanjem biće

pismeno informisani u vezi ugradnje takvog sistema. 6. Svaki kontrolor podataka, treba da formira sistem dosijea za snimanje sistema

kamerskog izviđnja. Ovaj sistem dosijea treba da sadrži osim snimanja (video i/ili audio snimke), datuma, mesto i vreme snimanja.

7. Snimanja iz stava 6 ovog člana će se memorisati do šest (6) meseci sve dok se ne uređuje drugčije za zakonite ciljeve

Član 63

Nadzor zgrada sa apartmanima 1. Za ugradnju sistema kamerskog izviđanja u zgradi sa apartmanima, zahteva se

pismeno odobrenje od najmanje 70% vlasnika. 2. Kamersko iviđanje može da se ugradi samo ako je to neophodno za bezbednost

ljudi i imovine. 3. Kamersko izviđanje u zgradi sa apartmanima može nadgledati samo ulaz i

zajeničke prostore. Kamersko izviđanje apartmana dežurnog zgrade i njegove radnje, treba da se zabrani.

4. Emitovanje video snimaka izviđanja preko unutrašnje kablovske televiziske mreže, javne kablovske televizije, Interneta ili upotreba drugih sredstava telekomunikacije u isto vreme ili kasnije, treba da se zabrani.

5. Ulazi induvidualnih apartmana mogu se izviđati sistemom kamerskog izviđanja samo ako vlasnik odlučuje za to. Vlasnik može da zadrži snimke za njegove ili njene potrebe.

Član 64

Kamersko izviđanje u sektoru izvođenja radova 1. Kamersko izviđanje radnih prostorija može da se ugradi u posebnim slučajevima,

kada se zahteva neophodnost za bezbednost ljudi i imovina i za čuvanje tajnih podataka kada se taj cilj ne može postići drugim blagim sredstvima.


382

2. Kamersko izviđanje treba da se strogo ograniči na prostorije gde interesi iz stava 1 ovog člana su ugroženi.

3. Kamersko izviđanje se zabranjuje u radnim prostorijama van radnih mesta, naročito u prostorijma presvućavanja, liftovima i sanitarnim čvorovima.

4. Pre ugradnje sistema kamerskog izviđanja, poslodavac treba da informiše subjekte podataka o njihovim pravima i razlozima za izviđanja. Prostorije pod nadzorom treba da se naznače od poslodavca pristupačnim znacima.

5. Pre početka ugradnje sistema kamerskog izviđanja u javnom ili privatnom sektoru, poslodavac se informiše od strane predstavnika sindikata ako je to primenljivo.

6. Stavovi 4 i 5 ovog člana, ne primenjuju se u prostorijama nacionalne odbrane, aktivnostima nacionalne inteligencije za bezednost u mestima gde se čuvaju lični podaci.

Podglavlje K

Upotreba biometričkih osobina

Član 65 Obrada biometričkih osobina

Određivanje i upotreba biometričkih osobina subjekta podataka i njihovo upoređenje za omogućivanje njegovog ili njenog identiteta će se administrirati odredbama ovog Zakona.

Član 66 Upotreba biometričkih podataka u javnom sektoru

1. Javni sektor može da upotrebi biometričke podatke, samo ako je neophodno za

bezbednost ljudi i imovine ili za zaštitu tajnih podataka i poslovnih tajni ako taj cilj ne može da se postigne drugim blagim sredstvima.

2. Nezavisno od stava 1 ovog člana, biometrički podaci mogu se dozvoljiti zakonom u skladu sa postizanim obavezama od obavezujućih međunardodnih sporazuma ili za identifikaciju lica koja prolaze kroz državne granice.

Član 67

Kontrola pristupa Biometrički podaci mogu se upotrebiti u javni sektor zbog razloga kontrole pristupa. U tom slučaju odredbe iz stavova 2, 3 i 4 člana 68 ovog Zakona treba da se primenjuju mutatis mutandis.

Član 68 Upotreba biometričkih podataka u privatnom sektoru

1. Privatni sektor može da upotrebi biometričke podatke, samo ako su neophodni za

vršenje aktivnosti za bezbednost ljudi i imovine ili za zaštitu tajnih podataka ili poslovnih tajni. Zaposleni treba da budu prethodno infomrisani za upotrebu njihovih biometričkih osobina u vezi mera koje će se preduzeti i njihovih prava.


383

2. Ako se ne predviđa drugčije odgovarajučim zakonom, kontrolor podataka treba pre primene mera koje upotrebljavaju biometričke podatke, pruža Agenciju detaljan opis mera koje će se preduzeti uključujući informacije koje će se dati subjaktu podataka, o razlozima za preduzimanje zaštitinih mera za zaštitu ličnih podataka.

3. Nakon dobijanja informacije iz stava 2 ovog člana, Agencija u okviru od trideset (30) dana treba da odluči da li je dobijena informacija u vezi mera u skladu sa odredbama ovog Zakona.

4. Kontrolor podataka može da primeni mere koje upotreblavaju biometričke podatke nakon prijema ovlašćenja od Agencija.

5. Neće biti žalbe protiv odluke iz stava 3 ovog člana, ali u slučaju nesporazuma dozvoljava se administrativni spor pri nadležnom sudu.

Podglavlje L

Regitracija na ulazu i zlazu zgrada

Član 69 Regitracija

1. Organi javnog i privatnog sektora zbog razloga bezbednosti ljudi i imovine mogu

zahtevati od subjekata podataka koji ulaze i izlaze iz zgrada, da daju podatke iz stava 2 ovog člana. Ako se smatra potrebnim, lični podaci mogu se proveriti razmatranjem dokumenta za identifikaciju.

2. Podaci o registraciji ljudi koji ulaze i izlaze iz zgrade mogu sadržiti samo sledeće lične podatke: Lično ime (na), broj i vrstu identifikacionog dekumenta, adresu stalnog ili privremenog boravka, datuma i vreme kao i razloga za ulaz i izlaz iz zgrade.

3. Podaci iz stava 2 ovog člana, će se smatrati kao službenim dokumentima, ako pribavljanje podataka se zahteva u policijske svrhe i aktivnosti službe inteligencije.

4. Lični podaci od registracije iz stava 2 ovog člana, mogu se čuvati maksimalno do tri (3) godine od dana njihove registracije a posle će se brisati ili unište, osim ako se zakonom drugčije propisuje.

Podglavlje M

Javne knjige i zaštita ličnih podataka

Član 70 Javnih knjige

Lični podaci iz javnih knjiga regulisanih odgovarajućim zakonom, mogu se upotrebiti samo u skladu cilja za koji su prikupljeni ili obrađeni, ako zakosnki cilj za njihovo prikupljanje i obrađivanje je utvrđen ili je utvrdljiv.


384

Podglavlje N Povezanost sistema dosijea

Član 71

Zvanični podaci i javne knjige 1. Sistemi dosijea od zvaničnih podataka i javnih knjiga mogu se povezivati ako je to

predviđeno zakonom. 2. Kontrolor ili kontrolori podataka koji nameravaju da povezuju dva ili više sistema

dosijea održanih za razne ciljeve, pre učinjenje istog pismeno informišu Agenciju. 3. Ako najmanje jedan od sistema dosijea koji se povezuju sadrži osetljive podatke ili

ako se ta povezanost rezultira otkrivanjem osetljivih podataka ili primena povezivanja zahteva primenu veznog koda, povezanost neće se dozvoliti bez prethodnog ovlašćenja Agenciju.

4. Agencija će ovlastiti sa odlukom povezivanje shodno stava 3 ovog člana, ako utvrdi da kontrolor podataka obezbedi potreban nivo zaštite podataka.

5. Protiv odluke iz prethodnog stava ovog člana, ne dozvolava se žalba ali u slučaju nesporazuma može da se pokrene administrativni spor pri nadležnom sudu.

Član 72

Zabrana povezivanja sistema dosijea Zabranjuje se povezivanje sistema krivičnih dosijea i prekršajnih dosijea sa drugim dosijeima, kao i povezivanje između sistema krivičnih desijea i onih prekršajnih.

Član 73 Posebne odredbe

Lični podaci sistema dosijea službenih registracija i javnih knjiga će se održati odvojeno u registru sistema dosijea.

Podglavlje O Službenik za zaštitu podatka

Član 74

Službenik za zaštitu podatka 1. Svi javni organi koji obrađuju lične podatke, treba da pismeno određuju jednog

unutrašnjeg specijalista za zaštitu ličnih podataka. 2. Samo lica koja raspolažu specijalstičkim znanjima i koja demonstriraju potrebno

poverenje za izvršenje pomenutog zadatka, mogu biti imenovana za specijaliste za zaštitu podataka.

3. Službenik za zaštitu podataka će biti zavistan od predsedavajućeg javnog organa. On ili ona neće imati nikakvu štetu u toku izvršavanja njegovih ili njenih zadataka.

4. Službenik za zaštitu podataka će biti obavezan, da drži tajnu ličnih podataka kojima on ili ona će biti informisano u toku izvršavanja njegovih ili njenih zadataka.


385

5. Javni organ će podržati specijalista za zaštitu podataka na izvršavanju njegovog ili njenog zadatka, posebno, u meri potrebnoj da stavlja na raspolaganje druge opreme i kapacitete.

6. Ako službenik za zaštitu podataka nije dalje ispunio uslove pomenutih u stavu 2 ovog člana, on ili ona će biti rešen dužnosti.

Član 75

Zadaci službenika za zaštitu podataka 1. Službenik za zaštitu podataka će pomagati javnog organa na garanciju da

odgovarajući propisi za zaštitu podataka su toku urednog sprovođenja. Za ovaj cilj on ili ona će konsultovati u svako vreme Agenciju.

2. Službenik za zaštitu podataka na uredan način, nadzira urednu upotrebu programa za obradu podataka kao i mere postupaka uspostavljenih radi garancije bezbedne obrade podataka.

3. Službenik za zaštitu podataka će informisati sva lica zaposlenim od Javnog organa na obradu ličnih podataka, odgovarajućim propisima i odredbama. On ili ona takođe če redovno informisati sve zaposlene o njihovim pravima i obavezama na osnovu ovog Zakona i informiše iste oko razvijanja u oblasti zaštite podataka.

Član 76

Kontrola 1. Službenik za zaštitu podataka, može da izvrši kontrole na samu inicijativu. 2. Službenik za zaštitu podataka, imaće pravo da konsultuje, iznese, opiše ili kopira

lične podatke na koje naiđe u toku kontrole. On ili ona je obavezan/na da poštuje tajnu ličnih podataka.

3. Službenik za zaštitu podataka treba, da pismeno izveštava predsedavajućeg javnog organa o rezultatima kontrole.

Član 77

Informisanje subjekta podataka 1. Kada službenik za zaštitu podataka izvršava kontrol,e može da pismeno izvesti

subjekta podataka u vezi izvršenja njegovih ili njenih zadataka. On ili ona može da informiše subjekta podataka da će on ili ona pružati javnom organu njegovo ili njeno mišlenje u vezi kontrole.

2. Subjekat podataka iz stava 1 ovog člana, može da otkrije specijalistu za zaštitu podataka, dodatne podatke koje bi bile neophodne za izvršenje kontrole.

Član 78

Osetljivi lični podaci Ako prilikom izvršenja kontrole osetljivi lični podaci su obrađeni, službenik za zaštitu podataka će obaviti službenu belešku u dosijeu subjekta podataka.


386

POGLAVLJE VII KAZNENE ODREDBE

Član 79

Opšte povrede odredaba ovog Zakona 1. Pravno lice ili lice koje vrši nazavisnu aktivnost za prekršaj kazni se novčanom

kaznom od četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra, ako: 1.1. obradi lične podatke bez zakonske osnove ili lične saglasnosti subjekta

podataka prema stavu 1, člana 3 i stavu 1, člana 5 ovog Zakona; 1.2. poveri ličnu obavezu koja se odnosi na razmatranje ličnih podataka prema

drugom licu bez sklapanja ugovora u skladu sa stavom 2 člana 15 ovog Zakona;

1.3. razmatra osetljive lične podatke suprotno članu 6 ovog Zakona, ili ne zaštiti ih u skladu sa članom 7 ovog Zakona;

1.4. automatski razmatra lične podatke suprotno članu 10 ovog Zakona; 1.5. pribavi lične podatke za potrebe koje nisu definisane na jasan način i nisu

zakonite, ili nastavlja da ih obrađuje suprotno člana 5 ovog Zakona; 1.6. snabdeva primalaca podataka ličnim podacima suprotno stavu 2 člana 9, ako

ne uništi lične podatke u skladu stava 3 člana 9 ili ne objavljuje rezultate obrade u skladu stava 4 člana 9 ovog Zakona;

1.7. ne informiše subjekta podataka o razmatranju ličnih podataka u skladu člana 10 ovog Zakona;

1.8. upotrebi istog veznog koda suprotno članu 11 ovog Zakona; 1.9. ne briše, uništi, razara, blokira ili čini anonimnim lične podatke kada cilj za

koji su pribavljeni i/ili obrađeni je postignut u skladu sa stavom 5, člana 3 ovog Zakona;

1.10. deluje suprotno članu 12 ovog Zakona; 1.11. otkazuje obezbeđenje da katalog sistema dosijea sadrži informacije

garantovanim članom 17 ovog Zakona; 1.12. otkazuje da informiše Agenciju u vezi registracije sistema dosijea shodno

članu 18 ovog Zakona; 1.13. deluje suprotno stavu 1 i 2 člana 22 ili stava 2, 3 ili 5 člana 23 ovog Zakona; 1.14. deluje suprotno članu 24 ili stavu 2 ili 5 člana 25 ovog Zakona; 1.15. deluje suprotno stavu 1 člana 52 ili suprotno članu 56 ovog Zakona

transferiše lične podatke u druge države ili međunarodne organizacije 2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za

prekršaj novćanom kaznom od petsto (500) do dvehiljade (2.000) evra, za povrede iz tačke 15 stava 1 ovog člana.

3. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novćanon kaznom od petsto (500) do dvehiljade (2.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

4. Subjekat podataka kaznit će se za prekršaj novčanom kaznom od dvesta (200) do osamsto (800) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.


387

Član 80 Povreda odredaba ugovorne obrade

1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost, kaznit će se za prekršaj novčanom

od četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra, ako prekorači ovlašćenje ugovora iz stava 2 člana 15 ili ne vrača lične podatke u skladu stava 4 člana 15 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od petsto (500) do dvehiljade (2.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

3. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od petsto (500) do dvehiljade (2.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

4. Subjekat podataka kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od dvesta (200) do osamsto (800) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

Član 81

Povreda odredaba o zaštiti ličnih podataka 1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom

kaznom od četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra, ako u toku obrade ličnih podataka ne uspeva da garantuje potreban nivo obezbeđenja zaštite ličnih podataka prema članovima 14 i 16 ovog Zakona

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznite će se za prekršaj novćanom kaznom od petsto (500) do dvehiljade (2.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.



Član 82

Povreda odredaba o neposrednom marketingu 1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom

kaznom od dvehiljede (2.000) do četirihiljade (4.000) evra ako u skladu ovog Zakona razmatra lične podatke za potrebe neposrednog marketinga i ne deluje u skladu ćlanova 59 ili 60 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nazavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od četiristo (400) do hiljadu (1.000) dvra za povrede iz stava 1 ovog člana.


Član 83

Povreda opštih odredaba o kamerskom izviđanju 1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom

kaznom od četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra ako:


388

1.1. ne objavi saopštenje na predviđen način stavom 2 člana 61 ovog Zakona; 1.2. saopštenje ne sadrži neophodne informacije iz stava 3 člana 61 ovog

Zakona; 1.3. ne zaštiti sistema kamerskog izviđanja i snimanja koji služe za kamersko

izviđanje suprotno stavu 5 člana 61 ovog Zakona. 2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za

prekršaj novćanom kaznom od osamsto (800) do hiljadu (1.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

3. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novćanoim kaznom od petsto (500) do dvehiljade (2.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

4. Subjekat podataka kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od dvesta (200) do osamsto (800) evra za povrede iz stava 1ovog člana.

Član 84

Povreda odredaba o kamerskom izviđanju u vezi pristupa u kancelarijama službenih zgrada i zgrada biznisa

1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kazmit će se za prekršaj

novćanom kaznom od četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra, ako: 1.1. primeni sisteme kamerskog izviđanja bez neke pismene odluke ili bez

zakonske osnove iz člana 62 ovog Zakona; 1.2. primeni sisteme kamerskog izviđanja u cilju izviđanja unutrašnjosti zgrada

suprotno stavu 4 člana 62; 1.3. nije pismeno informisao zaposlene iz stava 5, člana 62 ovog Zakona; 1.4. čuva lične podatke suprotno stavu 7 člana 62 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od petsto (500) do dvehiljade (2.000) evra povrede iz stava 1 ovog člana.



Član 85

Povreda odredaba kamerskog izviđanja u zgradama sa apartmanima 1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom

kaznom od od dvehiljade do (2.000) do osamhiljade (8.000) evra ako primeni sisteme kamerskog izviđanja suprotno članu 63 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od četiristo (400) do hiljadu (1.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana

3. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od ossamsto (800) do hiljuadu (1.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

4. Subjekat podataka kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od devesta (200) do četiristo (400) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.


389

Član 86 Povreda odredaba kamerskog izviđanja u radnim prostorijama

1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se novćanom kaznom od

četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra ako primeni sisteme kamerskog izviđanja u radnim prostorijama suprotno članu 64 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom akznom od hiljadu do (1.000) do dvehiljade (2.000) evra za male povrede iz stava 1 ovog člana.

3. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od hiljadu (1.000) do dvehiljade (2.000) evra za male povrede iz stava 1 ovog člana.

4. Subjekat podataka kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od osamsto (800) do hiljadu (1.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

Član 87

Povreda odredaba o biometričkim podacima u javnom sektoru 1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom

kaznom od četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra ako primeni bimetričke podatke susprotno članu 66 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od hiljadu (1.000) do dvehiljade (2.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

3. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novčanom kaunom od hiljadu (1.000) do dvehiljade (2.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

Član 88

Povreda odredaba o biometričkim podacima u privatnom sektoru 1. Pravno lice ili lice koje vrši nazavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom

kaznom od četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra ako primeni biometričke podatke suprotno članu 68 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom akznom od hiljadu (1.000) do dvehiljade (2.000) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.

Član 89

Povreda odredaba o registraciji ulaza i izlaza iz zgrada 1. Pravno lice ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom

kaznom od dvehiljade (2.000) do četiri (4.000) evra ako: 1.1. koristi registraciju ulaza i izlaza iz zgrada kao službene registracije suprotno

stavu 3 člana 60 ovog Zakona; 1.2. deluje suprotno stavu 4 člana 69 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice pravnog lica ili lice koje vrši nezavisnu aktivnost kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od dvesta (200) do osamsto (800) evra za povrede iz stava 1 ovog člana.


390

3. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj navćanom kaznom od dvesta (200) do osamsto (800) evra za male povrede iz stava 1 ovog člana.

4. Subjekat podataka kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od dvesta (200) do osamsto (800) evra za male povrede iz stava 1 ovog člana.

Član 90

Povreda odredaba koje se povezuju sa sistemima dosijea 1. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od

osamsto (800) do dvehiljade (2.000) evra koji nadoveuje sisteme dosijea suprotno stavu 3 člana 71 ovog Zakona.

2. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od osamsto (800) do dvehiljade (2.000) evra ako povezuje sisteme dosijea krivčne evidencije ili prekršajne evidencije sa sistemima drugih dosijea ili povezuje sisteme krivičnih dosijea sa sistemima prekršajnih dosijea prema članu 72 ovog Zakona.

Član 91

Povreda odredaba koja se nadziru od službenika

1. Pravna lica kazniće se za prekršaj novćanom kaznom od četiri (4.000) do desethiljade (10.000) evra: 1.1. ako izvrši kontrolu suprotno stavu 2, člana 78 ovog Zakona; 1.2. ako ne vodi beleške ili druge snimke prema članu 78 ovog Zakona;

2. Odgovorno lice pravnog lica kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od osamsto (800) do hiljadu (1.000) evra za male povrede iz stava 1 ovog člana.

3. Odgovorno lice državnog organa kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od hiljadu (1.000) do dvhiljade (2.000) evra za male povrede iz stava 1 ovog člana.

4. Subjekat podataka kaznit će se za prekršaj novćanom kaznom od dvesta (200) do osamsto (800) evra za male povrede iz stava 1 ovog člana.

POGLAVLJE VIII


Član 92 Ostali odgovornosti

Ovo tumačenje krivičnih odredaba ne isključuje ostale odgovornosti na osnovu važećih zakonskih odredaba, posebno obaveze kontrolora i obrađivača podataka o štetama koja proizilaze od nezakonite obrade.

Član 93 Tarife

Tarife u vezi obaveštenja i ovlašćenja prema ovom Zakonu urediće se podzakonskim aktom Agencije.


391

Član 94 Podzakonski akti

Za sprovođenje ovog Zakona, Agencija će donositi i druge podzakonske akte.

Član 95 Stavljanje van snage

Ovim zakonom stavlja van snage Deo sedam Zakona br. 02/L-23 o uslugama informativnih društava.


Ovaj zakon stupa na snagu (15) dana od dana objavljivanja u “Službenom listu” Republike Kosovo. Zakon br. 03/L- 172 29. aprila 2010. Proglašeno dekretom Br. DL-020-2010, dana 13.05.2010, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 70 / 31 MAJ 2010


392

ZAKON Br. 03/L-142 O JAVNOM REDU I MIRU

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 392 Poglavlje II: Prekršaji protiv javnog reda i mira......................................................................................... 393 Poglavlje III: Sekvestracija sredstava......................................................................................................... 397 Poglavlje IV: Prelazne odredbe .................................................................................................................. 397 Skupština Republike Kosovo, Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo; U cilju uspostavljanja zakonskih normi za održavanje javnog reda i mira, Skupština Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O JAVNOM REDA I MIRU


Član 1

Cilj

Cilj je ovog Zakona regulisanje linčog ponašanja kako bi se očuvao javni red i mir.

Član 2 Delokrug

Delokrug je ovog Zakona, održvanje javnog reda i mira, definisanje prekršaja i utvrđivanje sankcija za prekršaje protiv javnog reda i mira.

Član 3 Definicije

1. Izrazi korišćeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

„Javni red i mir“ podrazumeva poštovanje zakonskog sistema i javnih institucija od strane građana kao i zaštitu zakonskog interesa i lične slobode. „Javno mesto“ podrazumeva svaki zatvoreni ili otvoreni, javni ili privatni prostor

Zakon Br. 03/L-142 o javnom redu i miru

393

gde građani imaju neposredan pristup ili pristupaju na osnovu izričitog poziva ili podrazumljivog poziva, uz ili bez naplate, ali ne i mesta koja koriste jedna ili više osoba za privatno okupljanje ili u druge lične svrhe. „Privatni prostor“ podrazumeva vlasništvo u kojoj se može ulaziti uz dozvolu vlasnika, posedovaoca ili drugog ovlašćenog lica. „Tuča“ podrazumeva fizičku konfrontaciju između dva ili više lica u pokušaju da jedan drugo nanesu povrede. „Prostitucija“ podrazumeva vršenje seksualnih akata u cilju materijalne koristi, za novac ili drugi ekvivalentni iznos; „Službeno lice“ podrazumeva određenu osobu koja je birana u nekom javnom organu ili ovlašćeno lice u nekoj poslovnoj organizaciji ili u neko drugo pravno lice, koje na osnovu zakona ili odredbe u skladu sa zakonom, vrši javnu funkciju i koje u okviru svojih funkcija obavlja posedne zadatke na osnovu zakonskih ovlašćenja. „Buka“ podrazumeva visok nepoželjan ton ili glas. „Nadležni organ“ podrazumeva Minstartvo unutrašnjih poslova.

POGLAVLJE II

PREKRŠAJI PROTIV JAVNOG REDA I MIRA

Član 4 Arogantno ponašanje

1. Svako ko na javno mesto izaziva sukob ili učestvuje u njemu kazniće se

prekršajno, osim u slučaju kada je to krivično delo. 2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće se novčanom kaznom od pedeset

(50) € do sedamsto (700) € ili zatvorom do pedeset (50) dana; 3. Ako je predviđeni prekršaj, iz stava 1 ovog člana, počinjen protiv službenog lica ili

drugih osoba koja, na osnovu važećeg Zakona o javnim okupljanjima, štite javni red i mir, kazniće sesa novčanom kaznom od stopedeset (150) € do devetsto (900) € ili zatvorom do šesdeset (60) dana.

Član 5 Verbalni napad

1. Svako ko na javno mesto, u cilju provociranja narušavanja javnog reda i mira

koristi uvredljive reči, kazniće se prekršajno: 2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće sesa novčanom kaznom od

trideset (30) € do petsto (500) € ili zatvorom do četrdeset (40) dana 3. Ako je predviđeni prekršaj, iz stava 1 ovog člana, počinjen protiv službenog lica ili

drugih osoba, koja, na osnovu važećeg Zakona o javnim okupljanjima, štite javni red i mir, kazniće sesa novčanom kaznom od sto (100) € do sedamsto (700) € ili zatvorom do pedeset (50) dana


394

Član 6 Nedolična seksualna ponašanja

1. Svako ko na javnom mestu izvrši seksualni akt ili izlaže neki intimni deo svoga

tela, ili se seksualno nedolično ponaša, a time uznemirava građane kazniće se za prekršaj.

2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće sesa novčanom kaznom od sto (100) € do sedamsto (700) € ili zatvorom do pedeset (50) dana.

Član 7

Bavljanje prostitucijom

1. Svako ko se uklučuje u seksualni akt prostitucije, kazniće se prekršajno. 2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće sesa novčanom kaznom od sto

(100) do (900) € ili zatvorom do šesdeset (60) dana.

Član 8 Javna uznemiravanja -prekršaji koji se odnose na buku

1. Svako ko stvara nepotrebnu i nepodnošljivu buku koja dopire do okolnih

stanovnika ili do ulice i uznemirava druge osobe, od 22:00 do 07:00 časova tokom radnih dana, odnosno od 23:00 do 07:00 časova subotom i nedeljom, kazniće se za prekršaj.

2. Ako je prekršaj iz stava 1 ovog člana počinilo fizičko lice, kazniće se sa novčanom kaznom od trideset (30) do petsto (500) €.

3. Ako je prekršaj iz stava 1 ovog člana počinio vlasnik ili odgovorno lice pravnog subjekta, kazniće se sa novčanom kaznom od stopedeset (150) € do sedamsto (700) €.

Član 9

Pijanstvo na javnom mestu 1. Svako ko se na javnom mesto pojavi u napitom stanju ili pod uticajem narkotičkih

substanci, koje nije koristio prema terepiji, i izloži opasnosti sebe i druge osobe ili imovinu, kazniće se prekršajno.

2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće se sa novčanom kaznom od trideset (30) € do petsto (500) € ili zatvorom do trideset (30) dana.

Član 10

Traženje milostinje (prosjaštvo) na javnom mesto

1. Svako ko na javnom mesto prosi milostinju i uznemirava ljude kazniće za prekršaj. 2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće se sa novčanom kaznom od trista

(300) € do petsto (500) €.


395

Član 11 Izlaganje stidljivog i uvredljivog materijala

1. Svako ko javno deli ili izloži neki napis, znakove ili drugo javno predstavlanje koja

nekoga vređa ili sramoti, u cilju narušavanja mira kazniće se prekršajno. 2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće se sa novčanom kaznom od sto

(100) € do osamsto (800) € ili zatvorom do četrdeset (40) dana.

Član 12 Nebriga o životinjama

1. Svako ko na javnom mesto vodi životinje bez nadzora ili bez potrebne zaštitne,

kazniće se prekršaj. 2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće se sa novčanom kaznom od

pedeset (50) € do petsto (500) €.

Član 13 Zaštita maloletnika

1. Vlasnik ili odgovorno lice poslovne delatnosti koji maloljetniku ispod šesnaest

(16) godina dozvoljava da bez pratnje roditelja ili staratelja ulazi i sedi u poslovnom lokalu u kojem se od 22:00 do 07:00 časova, služi alkoolom, kazniće se prekršajno.

2. Počinioc prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće ses a novčanom kaznom od pedeset (50) € do sedamsto (700) € ili zatvorom do četrdeset (40) dana.

Član 14.

Lažna prijava 1. Svako ko namerno stvara lažnu protiv požarnu ili drugu uzbunu za pomoć kod

nekog od organa pomoći, kazniće se prekršajno. 2. Svako ko namernom stvara paniku na javnim skupovima stvarajući lažnu uzbunu

protiv požara ili uzbunu o opasnosti od bombi kazniće se za prekršaj. 3. Počinioc prekršaja iz stava 1 i 2 ovog člana kazniće se sa novčanom kaznom od

trideset (30) € do petsto (500) € ili zatvorom do trideset (30) dana.

Ćlan 15 Stvaranje opasnih okolnosti

1. Svako ko postavlja neko sredstvo ili opremu pred zgradom, zaštitnom ogradom.

zidom ili ispred spoljne ograde i izaziva fizičke povrede pešaka kazniće se prekršajno.

2. Svako ko na ulici izvede sredstva ili stvari ili postavlja druge stvari na nesigurno mesto na balkonu ili spolnom delu (pragu) prozora koje mogu da povrede prolaznike ili da materijalno oštećuje drugog, kazniće se za prekršaj.

3. Fizičko lice, vlasnik biznisa ili odgovorno lice koji ne preduzme potrebne mere za


396

zatvaranje ili obezbeđivanje bunara, kanala, rova, električke instalacije i druge opreme koje predstavlaju opastnost za prolaznike kazniće se prekršajno.

4. Ako je počinioc prekršaja iz stava 1 do 3 ovog stava fizičko lice, kazniće se sa novčanom kaznom od trideset (30) € do petsto (500) € ili zatvorom do trideset (30) dana.

5. Ako je prekršaj iz stava 1 do 3 ovog člana izvršio vlasnik pravnog subjekta ili njegovo ovlašćeno lice, kazniće se sa novčanom kaznom od stopedeset (150) € do osamsto (800) € ili zatvorom do četrdeset (40) dana.

Član 16

Omalovažavanje zakonskih naređenja

1. Svako ko namerno omalovažava ili ne poštuje zakonsku naredbu ovlaščenog lica

vezano za javni red i mir kazniće se prekršajno. 2. Lice, vlasnik ili odgovorno lice privredne delatnosti koje omalovažava ili ne

poštuje zakonsku naredbu službenog lica iz vodovodne kompanije, električke energije ili grejanja u vezi privremenog isključenja iz mreže struje, vode ili grejanja, i izloži opastnosti građane, ili ne poštuje zakonsko naređenje službenog lica električke kompanije, kompanije za vodu i grejanje da se ponovo uključi u gore navedene usluge, kazniće se za prekršaj.

3. Ako je prekršaj iz stava 1 ovog člana počinio fizičko lice, kazniće ses a novčanom kaznom od sto (100) € do sedamsto (700) € ili zatvorem do četrdeset (40) dana.

4. Ako je prekršaj iz stava 1 ovog člana počinio vlasnik ili odgovorno lice pravnog subjekta kazniće se sa novčanom kaznom od stopedeset (150) € do osamsto (800) € ili zatvorom do šesdeset (60) dana.

Član 17

Vandalizam

1. Svako ko namerno, predumišlajem ili zlonamerno izaziva štetu ili uništava strukturu ili sadržinu javne ili privatne imovine kazniće se za prekršaj.

2. Počinilac prekršaja iz stava 1 ovog člana kazniće sesa novčanom kaznom od sto (100) € do devetsto (900) € ili zatvorom do šesdeset (60) dana.

Član 18

Nenadziranje maloletnika

1. Ako je prekršaj počinjen kao posledica nenadziranja dece od strane roditelja ili staratelja maloljetnika koji je počinio prekršajno delo, na osnovu zakona, roditelji ili staratelj kazniče se prekršajno.

2. Počinilac prekršaja iz stava 1ovog člana kazniće sesa novčanom kaznom od pedeset (50) do četristopedeset (450) €.


397

POGLAVLJE III SEKVESTRACIJA SREDSTAVA

Član 19

Sekvestracija stvari i sredstava

1. Nadležni organ može da odmah sekvestrira korišćenu stvar ili sredstvo, dobijenog nelegalno ili sredstvo odnosno stvar koje će se koristiti u prekršajne svrhe i ako počinilac prekršaja nije vlasnik sekvestrirane imovine.

2. Nadležni organ može da sekvestrira stvar ili sredstvo do donošenja pravosnažne odluke nadležnog suda.

POGLAVLJE IV

PRELAZNE ODREDBE

Član 20 Nadzor

Za sprovođenje ovog zakona odgovorno je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Član 21

Stavljanje van snage

Danom stupanja na snagu ovog Zakona prestaje da važi Zakon o javnom redu i miru (Službeni list SAPK br. 23/81)

Član 22

Stupanje na snagu Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03/L-142 17. septembar 2009 Proglašeno dekretom Br. DL-027-2009, dana 13.10.2009, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA IV / Br. 59 / 29 OKTOBAR 2009


398

ZAKON Br. 03/L-118 O JAVNIM OKUPLJANJIMA

Sadržaj Poglavlje I .................................................................................................................................................. 398 Poglavlje II................................................................................................................................................. 404 Skupština Republike Kosovo, Na osnovu člana 65.(1) Ustava Republike Kosovo, U cilju uspostavljanja zakonskog okvira za organizovanje javnih okupljanja, poštovanja slobode govora i procedure obaveštavanja, ograničenja ili sprečavanja javnih sakupljanja Usvaja

ZAKON O JAVNIM OKUPLJANJIMA

POGLAVLJE I


Ovim zakonom uređuju se pravo na javno okupljanje, slobodu govora na javnim skupovima, pravo na protest, na javne manifestacije, vreme organizovanja, dužnosti i odgovornosti organizatora.

Član 2. Definicije

Definicije korišćene u ovom zakonu imaju sledeće značenje: “Javna okupljanja” su okupljanja organizovana od grupa, etniteta, NVO-a, političkih subjekata itd, na kojima se slavi, prikazuju predstave ili se izražava nezadovoljstvo u vezi različitih pitanja. “Javna mesta” su trgovi, bulevari, ulice i bilo koja druga mesta koja se slobodno koriste za kretanje građana i vozila. “Javna mesta otvorena za publiku” su mesta koja stoje na raspolaganju gradjanima, koji pod odredjenim uslovima mogu dobiti dozvolu za ulaz. “Organizator” označava lice koje organizuje okupljanje i druga lica koja pomažu tok skupova.

Zakon Br. 03/L-118 o javnim okupljanjima

399

“Protest” – podrazumeva odlučno suprotstavljanje za neku nepravdu ili nezakonito delo, izražavanje nesaglasnosti u vezi nečega na izričit način. “Demonstracija” podrazumeva manifestaciju narodne mase po ulicama i trgovima u cilju otvorenog izražavanja jednog političkog, ekonomskog ili društvenog zahteva, da bi se suprostavili nečemu.

Član 3.

Pravo na održavanje javnog skupa i vrste javnih skupova 1. Svaki građanin Republike Kosovo bez ijedne polne, rasne, jezičke, verske,

nacionalne, ekonomske, obrazovne i socijalne, političke razlike, ili bilo koje sopstvene okolnosti, ima pravo da organizuje i učestvuje na javnim okupljanjima, prema utvrđenim pravilima u ovom zakonu.

2. Prema ovom zakonu, javna okupljanja označavaju sva mirna okupljanja kao što su: 2.1. okupljanja; 2.2. manifestacije; 2.3. marševi; 2.4. protesti; 2.5. javne proslave; 2.6. mirne komemoracije; 2.7. manifestacije i priredbe slične prirode na kojima učesnici slobodno i mirno

izražavaju svoja gledišta o pitanjima koja im interesuju; 2.8. demonstracije.

3. Kulturne, humanitarne, sportske, verske i kulturno-zabavne priredbe se takođe smatraju javnim okupljanjima.

Član 4.

Ograničavanja i prekid javnih skupova 1. Ovim zakonom uređuju se javna okupljanja, postavljaju ograničenja ili prekida

javni skup kad ugrožava javni red i mir u pogledu prava i slobode drugih ljudi i javnog zdravlja i morala.

2. Pravo na učešće i govor na javnim okupljanjima biće zabranjeno kad su javna okupljanja iskorišćenja za podsticanje i pozivanje na međuetničko ili versko nasilje ili mržnju, ili za bilo koje drugo podsticanje zabranjeno ovim zakonom.

3. Nikakva javna okupljanja ne mogu se održavati ako je zabranjeno od policijske vlasti, osim ukoliko je drugačije propisano.

Član 5.

Mirni javni skupovi 1. Mirni javni skupovi označavaju sva ona okupljanja sa više od dvadeset (20) ljudi u

cilju javnog izražavanja njihovih nacionalnih, političkih, društvenih i drugih pitanja.

2. Nadležni organi zaduženi za javni red i mir odgovorni su da obezbede sigurnost za organizovanje i učestvovanje i da obezbede slobodu govora za građane na mirnim javnim skupovima.


400

3. Nadležni organi zaduženi za javni red i mir mogu da preduzmu mere za upotrebu sile samo kad javni skupovi odnosno protesti ugrožavaju javna dobra.

4. Organizator ili predstavnik javnog okupljanja obavezan je da obavesti nadležni organ o svakom planiranom javnom skupu, u skladu sa predviđenim uslovima i rokovima.

5. Organizator javnog okupljanja odgovoran je da održava i organizuje red u javnom skupu.

6. Organizator javnog okupljanja odgovoran je da preduzme sve mere za organizovanje javnog okupljanja u skladu sa ovim Zakonom.

Član 6.

Obaveštavanje o mirnom javnom skupu 1. Kosovska policija u mestu u kojem će biti organizovan javni skup mora biti

obaveštena o organizaciji mirnog javnog skupa, njegovoj svrsi i vremenu okupljanja.

2. Obaveštenje o javnom skupu mora da bude predato najkasnije sedamdesetidva (72) sata unapred.

3. Kosovska policija dužna je da obavesti organizatora o dozvoli ili zabrani javnog skupa najkasnije četrdesetiosam (48) sati pre zakazanog skupa. Ukoliko se u predviđenom roku ne objavi odluka o zabrani, okupljanje će se smatrati odobrenim.

4. Obaveštenje o javnom skupu mora da sadrži: 4.1. svrhu, vreme i mesto; 4.2. trajanje javnog skupa; 4.3. podatke o organizatoru ili predstavniku; 4.4. podatke o vođi javnog okupljanja; 4.5. broj redara; 4.6. približan broj učesnika.

5. O mestu i vremenu održavanja skupa odlučuje organizator. Javni skupovi unutar prostorija javnih institucija nisu dozvoljeni.

Član 7.

1. Okupljanja koja mogu da budu održana bez prethodnog obaveštavanja su ona koja

se održavaju u zatvorenom prostoru ili prostorijama predviđenim za svrhe kao što su: sastanci, tribine, okrugli stolovi registrovanih političkih partija i saveza.

2. Nije potrebno prethodno obaveštavanje o onim javnim okupljanjima koja treba da budu održana na: stadionima, u bioskopu, pozorištu, itd. i za koja nisu potrebne dodatne bezbednosne mere.

3. Javna okupljanja mogu da budu održana na bilo kojem prigodnom mestu. 4. Sledeća mesta izuzeta su od stava 3 ovog člana:

4.1. u blizini bolnica i mesta na kojima bi to moglo da smeta ambulantnim vozilima i narušava mir hospitalizovanih lica;

4.2. u blizini obdaništa i osnovnih škola za vreme nastave; 4.3. u nacionalnim i zaštićenim parkovima prirode osim kad javni skup ima za

cilj zaštitu prirode i okoline;


401

4.4. u blizini spomenika i objekata od velike istorijske i kulturne vrednosti osim u cilju njihove zaštite od mogućih oštećenja;

4.5. na raskrsnicama i magistralnim puteima kako ne bi bilo ometeno kretanje vozila;

4.6. na mestima na kojima bi, uzimajući u obzir vreme, broj učesnika i svrha okupljanja mogli da ozbiljno uznemire veliki broj građana.

Član 8.

1. Kosovska policija može da zabrani mirni javni skup, ako oceni da:

1.1. obaveštenje o javnom skupu nije bilo blagovremeno; 1.2. ako je za okupljanje predviđeno mesto koje je ovim zakonom zabranjeno; 1.3. iljevi skupa podstiču ili pozivaju na među-etničku, versku, rasnu, političku

mržnju i nasilje; 1.4. postoji osnovana sumnja da bi skup mogao da bude iskorišćen za nasilje.

2. U ovom slučaju skup može da bude sprečen u periodu od 24 sati pre početka. 3. Javno okupljanje prema stavu 1. ovog člana može se sprečiti dvadesetičetiri 24

časova pre održavanja. 4. U ovom slučaju sud odlučuje u skraćenom postupku. 5. Spontani skup bez poznatog organizatora, koji preti da eskalira na silne skupove,

zabranjuje se.

Član 9. Odgovornosti organizatora za organizovanje mirnog javnog skupa

1. Organizator mora da obezbedi red i mir na mirnom javnom skupu. 2. Organizator mora da obezbedi dovoljan broj redara za održavanje reda tokom

javnog skupa. 3. Organizator može poveriti održavanje reda privatnim kompanijama obezbeđenja

licenciranim u skladu sa zakonom. 4. Organizator mora da preduzme sve mere da obezbedi da učesnici dođu

nenaoružani i da ne nanose štetu. 5. Na zahtev organizatora, Policija Kosova može da sarađuje u održavanju reda i da

preduzima mere protiv lica koja deluju u suprotnosti sa zakonom. 6. Organizator u toku javnog okupljanja, treba da ostavi mesto za vozila Policije

Kosova, prve pomoći i vatrogasna vozila.

Član 10. Policija je dužna da održava red i mir oko mesta na kojem se održava javni skup.

Član 11. 1. Učesnicima skupa ili mirnog javnog protesta i prolaznicima na mestu održavanja

skupa zabranjeno je da nose oružje ili bilo koje druge zabranjene predmete, kao i da nose ili prodaju alkoholna pića.


402

2. Učesnicima mirnog javnog skupa zabranjeno je da oblače ili nose: odeću, simbole, oznake, natpise ili bilo koje druge jasno određene predmete koji podstiču ili pozivaju na među-etničko, političko, versko, rasno, društveno ili drugo slično nasilje ili mržnju.

Član 12. Redari

1. Redari su punoletna lica koje je zadužio organizator da održavaju red i mir na

javnom skupu. 2. Redari su odgovorni za zaštitu imovine koju bi učesnici tokom javnog skupa mogli

da oštete. 3. Redari treba bez odlaganja da predaju policiji učesnika ili bilo koje drugo lice koje

narušava red i mir, koje nosi oružje ili bilo koje druge opasne predmete ili zabranjena obeležja za vreme javnog okupljanja.

4. Za vreme javnog okupljanja, u cilju održavanja reda, redari imaju pravo da: 4.1. kontrolišu lica koja dolaze na mesto održavanja javnog skupa; 4.2. zabrane ulaz licima koja bi mogla da naruše red; 4.3. zaustave kretanje učesnika izvan mesta na kojem se održava javni skup; 4.4. zadrže (predaju policiji) lica koja narušavaju red.

5. Za vreme trajanja javnog skupa, redari moraju da nose jasno raznatljivu oznaku i da se pridržavaju upustvima vođe skupa.

6. Takođe, redarima nije dozvoljeno da nose oružje, predmete ili obeležja zabranjena prema stavu 2. člana 11. ovog zakona.

Član 13.

1. Vođa skupa ili mirnog javnog protesta je lice koje imenuje organizator za

zaduženje redara u cilju obezbeđenja propisne organizacije skupa. 2. Vođa može da preduzme dodatne mere u vezi sa redom i bezbednošću na javnom

skupu. 3. Vođa može da ranije prekine mirni javni skup, ako oceni da bi dalji nastavak skupa

mogao da dovede do nasilja. 4. Nakon smirivanja situacije, vođa može da odredi nastavljanje skupa. 5. Vođa može odstraniti lica koja ne poštuju pravila javnog skupa. Odstranjena lica

moraju odmah napustiti mesto okupljanja. 6. Policija, odnosno najviši nadležni organ, može da odloži ili da prekine skup, ako:

6.1. obaveštenje o skupu nije bilo dostavljeno ili je bilo odbijeno; 6.2. skup nije održan na mestu naznačenom u obaveštenju; 6.3. ima naoružanih učesnika; 6.4. ako učesnici podstiču ili pozivaju na mržnju ili nasilje; 6.5. ako redari ne mogu da održavaju red i mir; 6.6. ako javni skup ili protest ozbiljno ugrožavaju mir, bezbednost i red.

7. Službeno lice koje odluči da prekine javni skup može da od vođe skupa zahteva da od učesnika zatraži da se mirno raziđu.

8. Ako vođa odnosno učesnici skupa ne postupe u skladu sa stavom 7 ovog člana,


403

onda nadležni policijski službenik može da preduzme potrebne mere da se učesnici raziđu.

Član 14.

Hitna okupljanja 1. Pod hitnim okolnostima, skup može da bude održan bez pridržavanja uslova

propisanih ovim Zakonom, ali je obavezno podnošenje pisanog obaveštenja sa pojedinostima određenim u stavu 4. člana 6. ovog zakona i sa razlozima hitnosti.

2. Obaveštenje mora da bude predato bez odlaganja, ne kasnije od tri (3) sata pre početka okupljanja.

Član 15.

Okupljanja u privatnim zonama 1. Javni skupovi mogu da budu održani u privatnim prostorijama bez obaveštavanja

policije. 2. Policija ne može da uđe na privatni posed, na kojem se održava javni skup, bez

dozvole organizatora skupa ili vlasnika imovine, izuzev u očiglednim slučajevima kad su ugroženi životi i zdravlje učesnika.

Član 16.

Javni protesti 1. Javni protesti mogu da se održavaju na javnom prostoru ili u prostorijama

predviđenim ili prikladnim za proteste. 2. Javni protesti ne mogu da se održavaju na otvorenim mestima propisanim u stavu

4. člana 7. ovog zakona. 3. Organizator protesta mora da dostavi obaveštenje o protestu. 4. Odgovornosti organizatorajavnog protesta iste su kao i one propisane u članu 9.

ovog zakona. 5. Odgovornosti propisane za redare u članu 12. važe i za slučaj javnog protesta. 6. Obavezno je dostavljanje obaveštenja o javnom protestu najmanje sedamdesetidva

(72) sata pre njegovog održavanja. 7. Obavestenje za protest mora da bude podnet policiji i mora da sadrži:

7.1. ime, prezime, lični ID broj, adresu i položaj organizatora u organizaciji ili subjektu koji organizuje protest;

7.2. podatke o vođi protesta, angažovanim redarima i njihovom broju; 7.3. svrhu javnog protesta, vremenu i mestu; 7.4. mere preduzete za red i bezbednost; 7.5. broj redara; 7.6. približni broj učesnika.

Član 17.

1. Na osnovu zahteva za dozvolu javnog protesta, policija procenjuje da li postoje

razumni uslovi i okolnosti za protest u pogledu bezbednosti.


404

2. Policija može da odbije zahtev za javnim protestom ako smatra da: 2.1. obaveštenje o protestu nije bilo podneto propisno; 2.2. predviđeno mesto za protest je zabranjeno; 2.3. svrha protesta je podsticanje ili pozivanje na među-etničko, versko, rasno ili

slično nasilje i mržnju; 2.4. postoji osnov za verovanje da bi protest mogao da naruši red i mir ili da bi

mogao da dovede do oštećivanja objekata od opšteg značaja; 2.5. ako je već odobren neki drugi protest ili javni skup na istom mestu u isto

vreme. 3. Kad policija oceni da ne postoje razumni uslovi i okolnosti u pogledu bezbednosti,

onda može da zabrani dvadesetičetiri (24) sati pre početka protesta. 4. Protiv ove odluke može da bude uložena žalba najvišem policijskom organu u roku

od 48 sati. 5. Dati organ je obavezan da odluči u roku od četrdesetiosam (48) sati o pritužbi i da

o tome obavesti organizatora. 6. U slučaju da žalilac nije zadovoljan odlukom iz stava 5 ovog člana, ima pravo da

se obrati sudu. U tom slučaju sud donosi odluku po skraćenom postupku.

POGLAVLJE II

Član 18. Javne manifestacije

1. Javne manifestacije mogu se održavati na otvorenom ili u zatvorenim prostorijama,

predviđenim ili prikladnim za takve događaje. 2. Organizator javnih manifestacija može da bude fizičko ili pravno lice, shodno

pravilima propisanim ovim Zakonom. 3. Obaveštenje o javnoj manifestaciji mora da bude dostavljeno devedesetišest (96)

sati unapred. 4. Obaveštenje o javnoj manifestaciji mora da bude dostavljeno lokalnoj policijskoj

vlasti u mestu dešavanja javnog dogažaja. 5. Obaveštenje o javnoj manifestaciji mora da sadrži:

5.1. ime, prezime, lični ID broj, adresu i položaj organizatora u organizaciji ili subjektu koji organizuje javni događaj;

5.2. podatke o lideru javne manifestacije; 5.3. organizovanje reda i mira i broj angažovanih redara; 5.4. prirodu javne manifestacije; 5.5. datum vreme i mesto; 5.6. približni broj učesnika.

6. Organizator javne manifestacije na otvorenom odgovoran je da dostavi podatke propisane u stavu 5. ovog člana i mere koje će da budu preduzete u skladu sa odredbama u oblasti saobraćaja, ako bi manifestacija mogla da poremeti bezbednost u saobraćaju.

7. Na osnovu obaveštenja, policija procenjuje da li postoje prikladni uslovi za javnu manifestaciju u pogledu bezbednosti;

8. Dosledno stavu 6. ovog člana, policija može da zatraži od organizatora da poveća mere bezbednosti, reda, odnosno da poveća broj redara.


405

9. Ako policijske vlasti procene da organizator nije pojačao bezbednosne mere i da bi javna manifestacija mogla da dovede do narušavanja javne bezbednosti i reda, onda može da zabrani održavanje manifestacije dvadesetičetiri (24) sata unapred.

10. Policija može da zabrani javnu manifestaciju ako smatra da: 10.1. obaveštenje nije bilo podneto propisno; 10.2. zahtevi iz stava 8. ovog člana nisu uzeti u obzir, 10.3. predviđeno mesto nije prikladno za navedenu svrhu ili nije prikladno za

javnu manifestaciju; 10.4. ostoji osnov za verovanje da bi javna manifestacija mogla da naruši opštu

bezbednost, red i mir, javni moral, opšte zdravlje ili da zagadi okolinu. 11. Žalba protiv odluke policijskih vlasti može da bude uložena najvišem policijskom

organu u roku od četrdesesiosam (48) sati. 12. Nadležni organ mora da donese konačnu odluku u roku od četrdesetiosam (48) sati

i da o tome obavesti organizatora. 13. U slučaju da žalilac nije zadovoljan odlukom iz stava 12. ovog člana, ima pravo da

se obrati sudu. U tom slučaju sud donosi odluku po skraćenom postupku

Član 19. 1. Prilikom angažovanja policije uz dodatne mere bezbednosti za vreme sportskih,

kulturnih ili zabavnih događaja, organizator je odgovoran za naknadu troškova prouzrokovanih angažovanjem.

2. Organizator je dužan da sa policijom sklopi dogovor za naknadu troškova četrdesetiosam (48) sati pre početka manifestacije.

3. Organizator je odgovoran da naknadi troškove koje prouzrokuju učesnici javne manifestacije u prostorijama ili na lokaciji propisanim na osnovu stava l. člana 18. ovog zakona.

Član 20

Druga slična okupljanja 1. Za okupljanja kao što su: verska okupljanja, svadbe, sahrane i drugi slični događaji

nije potrebno dostavljanje obaveštenja. 2. Izuzetno od stava 1. ovog člana, bez obzira na broj učesnika ili prirodu skupa,

obaveštenje mora da bude dostavljeno za skupove koji zahtevaju dodatne bezbednosne mere, pored redovnog policijskog angažovanja.

3. Obaveštenje iz stava 2. ovog člana mora da bude dato najkasnije u roku od dvanaest (12) sati pre početka skupa.

4. Obaveštenje o vrsti okupljanja mora da bude dato u skladu stavom 2. člana 6. ovog zakona.

Član 21

Kaznene mere 1. Novčana kazna u iznosu od sto (100) do dvesta (200) evra biće izrečena:

1.1. organizatoru javnog skupa ili protesta koji nije dostavio obaveštenje o tome u skladu sa stavom 4. člana 5. ovog zakona;


406

1.2. organizatoru koji nastavi sa održavanjem javnog skupa ili protesta uprkos zabrani od strane policije (član 8.ovog zakona);

1.3. organizatoru koji nije preduzeo dodatne bezbednosne mere (stav 8. člana 18. ovog zakona),

1.4. organizatoru koji nije dostavio obaveštenje o drugim javnim skupovima koji moraju da budu prijavljeni (član 20. ovog zakona);

2. Novčana kazna i iznosu od dvesta (200) do petsto (500) evra biće izrečena: 2.1. vođi ako ne prekine javni skup ili protest (stav 3. člana 13. ovog zakona); 2.2. vođi ako ne prekine javni skup ili protest na zahtev policije (stav 7. člana

13.ovog zakona); 3. Novčana kazna i iznosu od petsto (500) do sedamsto (700) evra biće izrečena:

3.1. organizatoru ako nastavi sa održavanjem javnog protesta bez dozvole policijskih vlasti (stav 2. člana 17. ovog zakona);

3.2. organizatoru ako nastavi sa javnim protestom na mestu koje je zabranjeno ovim zakonom (stav 4. člana 7. ovog zakona);

4. Novčana kazna i iznosu od sedamsto (700) do hiljadu (1.000) evra biće izrečena: 4.1. bilo kom licu koje nosi oružje ili prodaje alkoholna pića na mestu

okupljanja (stav 2. člana 11.ovog zakona), 4.2. bilo kom licu koje na mirnim javnim skupovima nosi: odeću, oznake,

natpise ili bilo koji drugi predmet koji podstiče ili poziva na međuetničko, političko, versko, rasno ili slično nasilje ili mržnju (stav 2. člana 11. ovog zakona).

Član 22

1. Ovaj zakon zamenjuje sve druge zakone ili uredbe kojima se uređuje ova oblast. 2. Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom

listu Republike Kosovo Zakon br. 03/L-118 4 Decembar 2008 Proglašen Odlukom Skupštine Republike Kosovo, br. 03-V-101, od 26. marta 2009.godine. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA IV / Br. 51 / 15 APRIL 2009

Zakon Br. 03/L-178 o klasifikaciji informacija i verifikaciji bezbednosti

407

ZAKON Br. 03 L-178 O KLASIFIKACIJI INFORMACIJA I VERIFIKACIJI

BEZBEDNOSTI Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 407 Poglavlje II: Klasifikacija informacija ....................................................................................................... 409 Poglavlje III: Poverljivost osoblja .............................................................................................................. 416 Poglavlje IV: Zaštita dosijea i podataka ..................................................................................................... 424 Poglavlje V: Industrijska poverljivost ........................................................................................................ 425 Poglavlje VI: Upravljanje sistemom za klasifikovanje i verifikovanje bezbednosti ................................... 426 Poglavlje VII: Završne odredbe.................................................................................................................. 427

Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo,

Usvaja

ZAKONA O KLASIFIKACIJI INFORMACIJA I VERIFIKACIJI BEZBEDNOSTI

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1 Cil Zakona

Cilj ovog zakona je ustanovljavanje jedinstvenog sistema za klasifikaciju i čuvanje informacija koje su vezane za interese bezbednosti Kosova i verifikovanja bezbednosti lica koja imaju uvid u njIh.

Član 3 Definacije

1. U svrhe ovog zakona dole navedeni izrazi imaju sledeče zanačenje:

1.1. Uvid - sposobnost ili mogućnost za dobijanje saznanja o klasifikovanim informacijama.

1.2. Trgovčko društvo - ima značenje kako je definisano u Zakonu o Trgovačkim društvima br. 02/L-123

1.3. Klasifikacijom - akt ili proces preko kojeg se informacije utvrdjuju kao klasifikovane informacije.


408

1.4. Autoritet Klasifikacije - svako lice o kome se govori u članu 7 ovog zakona, koje lice ima originalan ili prenet autoritet za klasifikaciju informacija.

1.5. Klasifikovana informacija - svaka informaciju i materijal, čije bi neovlaščeno objavljivanje načkodilo, na raznim nivoima, interesima bezbednosti Republike Kosova.

1.6. Klasifikovani ugovor - svaki zaključeni ugovor od strane javne institucije koji sadrži klasifikovane informacije prema zakonu

1.7. Deklasifikacija - ovlaščena izmena statusa informacija sa klasifikovane informacije na neklasifikovanu informaciju.

1.8. Dokument - svako fizičko ili elektronsko sredtsvo na kojem je registrovana informacija.

1.9. Degradacija - odluka da će klasifikovana i očuvana informacija na utvrdjenom nivou biti klasifikovana i očuvana na nižem nivou

1.10. Informacija strane vlade - je: 1.10.1. Informacija data Republici Kosovo od neke strane vlade ili

medjunarodne vladine organizacije; 1.10.2. Informacija proizvedena od strane Republike Kosova u skladu sa, ili

kao rezultat nekog zajedničkog sporazuma sa nekom stranom vladom ili medjunarodnom vladinim organizacijom uz očekivanje ili zahtev da će se takva infromacija ili takav sporazum, ili oba njih, držati u tajnosti (poverenju).

1.11. Informacija - saznanje koje se može saopštiti u svakom obliku. 1.12. Materijal - dokumenta i svaka mašinerija, oprema oružja,koja je proizvedea

ili koji je u toku proizvodnje. 1.13. Obrada - svaki postupak ili niz postupaka koji se čine prema ličnim

podacima: ličnim podacima, automatskim ili neautomatskim sredstvima, kao što je prikupljanje, snimanje, organizovanje, očuvanje, adapatcija ili izmena, traženje, konsultacija, koriščenje, publikovanje prenosom, širenje ili stavljanje na raspolaganje, svrstavanje ili kombinovanje, blokiranje, brisanje ili uništenje.

1.14. Javna institucija - obuhvata sve institucije i organe utvrdjenih u delu 2.1 ovog zakona

1.15. Interes bezbednosti - zaštita, obaveštajne delatnosti, spoljni ili bezbednosni odnosi Republike Kosova, uključujući njen teritorijalni integritet, integritet njenih institucija, ustavno uredjenje kao i stabilnost i ekonomski razvoj.

1.16. Suprug/a - svaki odnos nastao putem zakonitog braka a za potrebe ovog zakona obuhvata i svaki vanbračni odnos između dva fizička lica.

1.17. Agenciija - Kosovska obaveštajna agencija 1.18. Rukovodilac javne institucije - najviši zvaničnik Civilne službe javnog

organa na nivo stalnog sekretara, Izvršnog načelnika ili bilo kog drugog položaja ekvivalntnog njima.

1.19. Potreba za saznanjem – doneta odluka od strane ovlašćenog nosioca klasifikovane informacije, da budućem primaocu treba pristup specifičnim klasifikovanim informacijama za rad, ili da pomogne u jednoj zakonitoj i ovlašćenoj funkciji, za obavljanje službenog zadatka, ili javne funkcije.


409

1.20. Ovlašćeni nosioci informacija - lice koje ima na raspolaganju klasifikovanu informaciju, raspolaže važećom dozvolom bezbednosti i koje ispunjava ostale uslove koji odobravaju pristup klasifikovanoj informaciji, osim kada se to drugačije utvrđuje zakonom.

POGLAVLJE II

KLASIFIKACIJA INFORMACIJA

Član 4 Kriterijumi za klasifikaciju

1. Informacije mogu se klasifikovati samo ako je potrebno i ako se:

1.1. klaisifikacija obavlja od strane nadležnog autoriteta za klasifikaciju kao što je utvrdjeno ovim zakonom;

1.2. informacije se poseduju, proizvode od ili za, ili su pod kontrolom Republike Kosova;

1.3. informacije spadaju u okviru jedne ili više od sledećih kategorija: 1.3.1. javna bezbedsnost; 1.3.2. zaštita, vojni planovi, sistemi oružja ili operacije; 1.3.3. informacije o odnosima sa inostranstvom i stranim vladama,

uključujući povrljive izvore; 1.3.4. obaveštajna delatnost, uključujući obaveštajne metode i izvore; 1.3.5. sistemi, instalacije, infrastrukture, projekti, planovi ili službe za

odbranu koje su povezane sa interesima bezbednosti Republike Kosovo;

1.3.6. naučne, tehnološke, ekonomske, financijske koje su povezane sa suštinskim interesima bezbednosti Republike Kosovo;

1.4. Autoritet za klasifikaciju odlučuje o nivou klasifikacije informacije, u zavisnosti od stepena štete što bi izazvalo ne ovlašćeno objavljivanje istog, u interesu bezbednosti u Republiku Kosovo.

Član 5

Zabranjeno klasifikovanje

1. Zabranjuje se klasifikacija da bi se: 1.1. sakrivale kršenje zakona, zloupotrebu autoriteta, neefikasnost ili

administrativnu grešku; 1.2. sprečavale sramočenje nekog lica, agencije ili organizacije; 1.3. zabranile konkurenciju; ili 1.4. sprečavale ili odložile izdavanje informacije koja nije jasno vezana za

bezbednost.

Član 6 Nivoi klasifikacije

1. Autoritet za klasifikacije može klasifikovati informacije na jednom od sledečih

nivoa:


410

1.1. “STROGA TAJNA”, koja se primenjuje za informacije, čije bi neovlaščeno otvaranje s razlogom moglo očekivati da će naneti vrlo tešku štetu interesima bezbednosti Republike Kosovo;

1.2. “TAJNA”, koja se primenjuje za informacije čije bi neovlaščeno otvaranje ozbiljno štetilo interesima bezbednosti Republike Kosovo;

1.3. “POVERLJIVO”, koje se primenjuje za informacije čije bi neovlaščeno otvaranje štetilo interesima bezbednosti Republike Kosovo;

1.4. “OGRANIČENO”, koje se primenjuje za informacije čije bi neovlaščeno otvaranje bilo štetno po interesima bezb ednosti Republike Kosovo.

Član 7

Autoriteti za klasifikaciju 1. Nezavisno od stavova 2. i 3. ovog člana nadležnost za klasifikaciju ima samo javna

institucija koja je proizvela informaciju 2. Originalnu nadležnost za klasifikaciju na nivou “STROGA TAJNA” imaju:

2.1. predsednik Kosova; 2.2. predsednik Skupštine Kosova; 2.3. premijer; 2.4. kredsedavajući Saveta bezbednosti Kosova; 2.5. direktor Obaveštajne agencije Kosova; 2.6. generalni direktor Kosovske policije; 2.7. komandant Bezbednosnih snaga Kosova.

3. Lica utvrdjna u stavu 2 člana 7 imaju pravo preneti nadležnost za klasifikaciju njihovim neposrednim podredjenima

4. Originalnu nadležnost za klasifikaciju na nivou “TAJNA”, “POVRLJIVO” i “OGRANIČENO” imaju stalni sekretari, izvršni načelnici ili izvršni direktori javnih institucija i poloažaji ekvivalntni njima, osim ako oni ovu nadležnost prenose visokim podredjenim zvaničnicima

5. Službenici ovlaščeni za klalsifikaciju informacija na utvrdjenom nivou takodje se ovlaščuju da klasifikuju informacije nižeg nivoa.

6. Prenošenje nadležnosti za klasifikaciju je ograničeno na zatraženi minimum za sprovodjenje ovog zakona. Javne institucije utvrdjene u u stavovima 2. i 4. ovog člana odgovorni su da garantuju da će svako prenošenje nadležnosti za klasifikaciju na podredjne službenike biti povučeno ako nema dokazane i stalne potrebe da službenici vrše takav autoritet klasifikacije. Nadležnost za klasifikaciju koje je preneto na službenike u skladu sa stavovima 2. i 4. ovog člana ne može se dalje preneti nekom drugom licu.

7. Svako prenošenje nadležnosti za klasifikaciju vrši se pismeno i jasno identifikuje službenika po imenu i nazivu položaja, kao i nivo klasifikacije.

8. Bezbednosna agencija Kosova izradjuje, održava i redovno ažurira registar sa imenima zvaničnika sa autoritetom za klasifikaciju “STROGA TAJNA”, “TAJNA” i POVERLJIVO.

9. Kada neki zvaničnik, radnik ili ugovorać neke javne institucije koja nema originalnu ili prenetu nadležnost za klasifikaciju, donese informaciju, koja po mišljenju tog lica zahteva klasifikaciju, on/ona štiti tu informaciju u skladu sa ovim


411

zakonom i odmah prenosi informaciju službeniku koji ima odgovarajuću nadležnost za klasifikaciju i odgovornost za to pitanje. Lice nadležno za klasifikaciju i koje je odgovorno, u roku od osam (8) dana odlučuje da li ovu informaciju treba klasifikovati.

Član 8

Odluka o klasifikciji

1. Autoritet za klasifikaciju odlučuje da li informacija treba biti klasifikovana i utvrdjuje nivo klasifikacije informacije još od trenutka kada se proizvodi informacija.

2. Odluka o tome da li treba klasifikovati informaciju i utvrdjivanje njenog nivoa zasniva se na proceni mogučnosti štetnog učinka po interesima bezbednosti Republike Kosova neovlaščenim otvaranjem takve informacije. Procena se vrši pismeno i prilaže se kao dodatak dokumentu koji sadrži klasifikovanu informaciju.

3. Autoritet za klasifikaciju izbegava prekomernu klasifikaciju informacija tako da njima odredjuje samo takav nivo informacija koji je potreban za zaštitu interesa Republike Kosova.

Član 9

Klasifikovanje delova dokumenata i odvojenih dokumenata 1. Odredjene strane, stavovi, delovi, aneksi, prilozi i zajedno zatvoreni materiali

odredjenog dokumenta za koje se traže razne klasifikacije označavaju se na takav način. Klasifikacija dokumenta kao celine je ona iz dela klasifikovanog na viši nivo.

2. Klasifikacija nekog pisma ili beleške koja pokriva priložene materijale je isto toliko visoka koliko i najviši nivo klasifikacije njenog priloženog materijala. Autoritet klasifikacije jasno naznačuje na kom nivou treba klasifikiovati pismo ili belešku ako se izdvoji iz materijala koji je zajedno zatvaran.

3. Autoritet klasifikacije može klasifikovati informacije u sastavu odvojenih dokumenata koji na odvojen način ne smatra se da zahtevaju klasifikaciju, ali koji se kada kombinuju kao celina zahtevaju zaštitu od neovlaščenog otvaranja.

Član 10

Obeležavanje

1. Sva dokumenta koja sadrže klasifikovane informacije, na naslovnoj strani sadrže znak: 1.1. nivo klasifikacije; 1.2. datum klasifikacije; 1.3. ime i zvanje pozicije autoriteta klasifikacije; 1.4. javnu instituciju porekla 1.5. spisak distribucije, ako postoji, 1.6. informacije o deklasifikaciji.

2. Obeležavanja se primenjujuju i to:


412

2.1. za dokumente “OGRANIČENO”, mehaničkim ili elektronskim sredstvima; 2.2. za dokumente “POVERLJIVO”, mehaničkim ili ručnim sredstvima ili

štampajući na registrovanom papiru unapred zapečaćenog. 2.3. za dokumente “TAJNA” i “STROGA TAJNA”, mehaničkim sredstvima ili

ručno. 3. Ako nije drugačije predvidjeno pismenim sporazumom, u kome je Republika

Kosovo strana, ili nekim drugim obavezujučim medjunarodnim instrumentom obeležavanje nekog dokumenta strane vlade ili medjunarodne organizacije koji sadrži klasifikovane informacije sadržaće originalne oznake klasifikacije ili se može odrediti kao klasifikacija na Kosovu koja predvidja stepen zaštite, najmanje jednak sa onim koji se traži od entiteta koje je doneo informaciju.

Član 11

Vreme trajanja klasifikcaije

1. Informacija ostaje klasifikovana samo dok traži zaštitu. Osim ako je autoritet za klasifikaciju odredio datum ili odredjen dogadjaj za deklasifikaciju uzimajući u obzir vreme trajanja osetljivosti informacija. Sčedeči rokovi važe samo za automastku deklasifikacij: 1.1. klasifikovane informacie kao “OGRANIČENE” deklasifikuju se jednu (1)

godinu nakon dana odluke o klasifikaciji; 1.2. klasifikovane informacije kao “POVERLJIVE” deklasifikuju se pet (5)

godina nakon dana o klasifikaciji; 1.3. klasifikovane informnacije kao “TAJNE” deklasifikuju se petnaest (15)

godina nakon datuma odluke o klasifikaciji; i 1.4. klasifikovane informacije kao “STROGO TAJNE” deklasifikuju se dvadeset

i pet (25) godina nakon datuma odluke o klasifikaciji. 2. U slučaju da autoritet za klasifikaciju smatra da se informacija treba zaštititi duže

nego što je predviđeno u stavu 1, on donosi novu odluku za klasifikovanje u skladu sa članom 8. Takva odluka se nesme doneti šest (6) meseci pre datuma predviđenog za deklasifikaciju prema stavu 1. ovog člana.

Član 12

Deklasifikacija

1. Informacija se deklasifikuje onda kada nema potrebe za zaštitu i ne ispunjava kriterijume za klasifikaciju informacija u skladu sa ovim zakonom.

2. Autoritet za klasifikacije, od koga klasifikovane informacije nose poreklo, vrši deklasifikaciju takve informacije.

3. Odluka o deklasifikaciji informacija se vršipismenim putem i pavode se razlozi za deklasifikaciju. Odluka se saopštava odmah od strane institucije za klasifikaciju za sve javne agencije i druge navedene kojima je dostavljen dokument.

4. Svaka javna agencija koja je dala klasifikovane informacije obavlja preispitivanje svakih pet (5) godina radi provere da li klasifikovana informacija nastavlja zahtevati zaštitu u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju na osnovu ovog zakona. Ako takva autoritet za klasifikaciju dođe do zaključka da klasifikovane informacije ne ispunjavaju zahteve klasifikacije ona će odmah izdati odluku o deklasifikaciji.


413

5. Nezavisno od zahteva za obavezno prespitivanje u skladu sa stavom 4. ovog člana, autoritet za klasifikaciju o kome je bilo reći u stavu 2. člana 12. odmah deklasifikuje informaciju ako bude obavešten o činjenicama koje jasno pokazuju da informacija ne zahteva zaštitu prema kriterijumima klasifikacije navedenih u ovom zakonu.

6. Klasifikovane informacije strane vlade se mogu deklasifikovati od kosovskih institucija samo aku su takve informacije deklasifikovane od strane institucije za klasifikaciju, koji je klasificirao informacije.

Član 13

Degradiranje i unapredjenje nivoa klasifikacije

1. Autoritet za klasifikaciju od koga potiče klasifikovana informacija odgovoran je za degradiranje nivoa klasifikacije takve informacije.

2. Nadležni autoritet za klasifikaciju degradira nivo klasifikacije ako bude obavešten o činjenicama koje jasno pokazuju da klasifikovana informacija ne zahteva nivo zaštite u vezi sa postoječim nivoom klasifikacije.

3. Stavovi 3. i 4. člana 12. ovog zakona primenjuju se shodno izmenama prema degradiranju nivoa klasifikacije klasifikovane informacije.

4. Klasifikovane informacije stranih vlada se mogu degradirati od kosovski institucija samo ako je i do te mere, strani autoritet za klasifikovanje, koji ima nadležnost da degradira navedene informacije degradirao nivo klasifikovanja takvih informacija.

5. Autoritet za Klasifikovanje odakle imaju poreklo klasifikovane informacije mogu podiči nivo klasifikovanja, ako je jedno takvo unapređenje klasifikovanja potrebno da bi se zaštitili interesi bezbednosti Republike Kosovo, i ako ispuni kriterijume utvrđene u članu 6 ovog zakona o relevantnom nivou klasifikovanja, kome će se povećati nivo.

Član 14

Osporavanje klasifikacije

1. Ovlaščeni nosioci klasifikovanih informacija koji u dobroj veri veruju da njihov status klasifikacije nije adekvatan ili nije opravdan prema zakonu, mogu predložiti autoritetu za klasifikaciju koji je stvorio klasifikovanu informaciju, da preispituje status klasifikacije i eventualno da deklasifikuje informaciju ili da degradira nivo klasifikacije.

2. Autoritet za klasifikaciju razmatra predlog i u roku od osam (8) dana, od prijema predloga, pismeno obaveštava takvog ovlašćenog nosioca o odluci.

3. Lica kojima je uskračen uvid u klasifikovane informacije mogu osporiti odluku o klasifikaciji podnošenjem zahteva za preispitivanja pri autoritetu za klasifikaciju koji je stvorio klasifikovanu informaciju. Jedan takav zahtev za preispitivanje podnosi se u roku od tri (3) dana, od dana prijema odluke o pristupu u klasifikovanim informacijama. Prema tome, primenjuju se odredbe o admnistrativnom preispitivanju Zakona o upravnom postupku i da nema suspenzivni efekat.


414

Član 15 Derivatna klasifikacija

1. Ovlašečeni nosioci klasifikovanih informacija koji reprodukuju, izvlaće izdvojive

delove, sažimaju, inkorpurišu, parafraziraju, ponovo objavljuju ili stvaraju na nov oblik klasifikovane informacije, primenjuju obeležavanja klasifikacije u skladu sa obeležavnjima klasifikacije koje sre primenjuju prema originalnoj informaciji.

2. Ovlaščeni nosioci klasifikovanih informacija koji upotrebljavaju obeležavanja derivatne klasifikacije dužni su: 2.1. da poštuju originalne odluke o klasifikaciji; i 2.2. da nose odgovarajuća obeležavanja klasifikacije bilo kog novostvorenog

dokumenta. 3. Za informacije sa derivatnom klasifikacijom na osnovu višestrukih izvora derivatni

klasifikator nosi 3.1. najviši nivo klasifikacije bilo kog od mnogostrukih izvora 3.2. datum ili dogadjaj deklasifikacije koji se poklapa sa dužim periodom

klasifikacije izmedju izvora; 3.3. spisak ovih izvora ili priloženog službenom dosijeu ili registrovanu kopiju.

Član 16

Priprema i prevodjenje klasifikovanih informacija Dokumenti koji sadrže klasifikovane informacije kao “POVRLJIVE” ili više, pišu se, prevode, čuvaju, kopiraju ili na bilo koji način reprodukuju samo od strane lica koja imaju važeću potvrdu o bezbednosti nivoa klasifikacije odegovarajučeg dokumenta.

Član 17 Raspodela klasifikovanih informacija

1. Dokumenti koji sadrže klasifikovane informacije kao“POVRLJIVE” ili višeg

nivoa, raspodeljuju se samo licima koji su podvrgnuti odgovarajučoj proveri bezbednosti i imaju potrebu za poznavanjem tih informacija.

2. Prvobitna raspodela klasifikovanih informacija specifikuje se od strane institucije koja je stvorila informaciju.

3. Standardi za bezbenost koje treba primenuti u cilju raspodele klasifikovanih inforamcija, stvoriće se dodatnim podzakonskim aktima.

Član 18

Prenošenje klasifikovanih informacija

1. Klasifikovane informacije ne iznose se iz službenih objekata ili na bilo koji drugi način ne prenose na druge javne institucije ako autoritet za klasifikaciju ne daje za to ovlaščenje. Javna institucija koja prima klasifikovane informacije ne dozvoljava otvaranje takvih informacija bez odobrenja od autoriteta koji je iste stvorio.

2. Klasifikovane informacije prenose se samo javnim institucijama. 2.1. koje ispunjavaju standarde o bezbednosti informacija kao što je utvrdjeno

ovim zakonom ili drugim dodatnim aktima; i


415

2.2. čije osoblje koje je podleglo adekvatnoj verifikaciji poverljivosti poseduje važeću potvrdu o poverljivosti i ima potrebe da dobije saznanja o tim informacijama.

3. Javna institucija koja prenosi klasifikovane informacije registruje sva prenešena dokumenta i javne institucije koje primaju ove dokumente.

4. U slučaju prenošenja informacija zajednos a prenošenjem funkcija, javna institucija koja ih prima smatra se kao institucija koja je stvorila iste. To se ne primenjuje u slučaju kada se klasifikovane informacije prenose nekoj drugoj instituciji isključivo u svrhe očuvanja.

5. Ako javna institucija koja je stvorio te informacije ne postoji više i nije obavljeno prenošenje na neku drugu naslednu instituciju u skladu sa stavom 4. ovog člana, javna institucija koja poseduje te klasifikovane informacije smatra se kao institucija od koje one nose poreklo.

6. Standardi za bezbednost koji se primenjuju u svrhe prenošenja klasifikovanih informacija, ustanovljavaju se putem dodatnog zakonotavstva.

Neni 19

Siguria Fizike dhe Siguria e Informatave Të gjitha institucionet publike garantojnë sigurinë fizike dhe sigurinë e informatave lidhur me informatat e klasifikuara në pajtim me standardet dhe procedurat e përcaktuara përmes akteve nënligjore, i cili është në përputhje me standardet relevante të përcaktuara nga Organizata e Traktatit të Atlantikut të Veriut dhe rregulloret mbi sigurinë të Bashkimit Evropian.

Član 20

Nestanak klasifikovanih informacija

1. Za svaki nestanak, ako postoji sumnja da su informacije nestale, ako je došlo do povrede sigurnosti ili se sumnja da je došlo do povrede sigurnosti klasifikovanih informacija, ili o bilo kakvom aktuelnom ili sumnjivim neovlašćenim pristupom informacijama, svi ovlašćeni nosioci klasifikovanih informacija odmah će o tome obavestiti njihovu odgovarajuću javnu instituciju Agenciju. Odgovarajući javni organ odmah preduzima sve potrebne mere da bi: 1.1. slučaj istražio; 1.2. identifikovao razloge nestanka informacija; 1.3. ispitao da li je neko od neovlašćenih lica imao neovlašćeni uvid u takve

informacije, 1.4. otklonio mogući štetni efekat radi sprečavanja daljeg nestanka

klasifikovanih informacija; 1.5. se pokrenuo disciplinski i krivični postupak kao i radi preduzimanja drugih

raspoloživih zakonskih radnji prema licima koja su prouzrokovali nestanak klasifikovanih informacija, kao i prema licima koja su neovlašćeno primile takve informacije.


416

POGLAVLJE III POVERLJIVOST OSOBLJA

Član 21

Opšte odredbe

1. Svako lice ima za zadatak da štiti klasifikovane informacije prema ovom zakonu, bez obzira da li su stekli pravo da imaju pristup njima ili kako su ih primili, ili po bilo kom drugom obliku je uspeo da poseduje klasifikovane informacije.

2. Prilikom udaljavanja iz javne institucije, raskida radnog odnosa, ili nekog drugog ugovornog odnosa, zvaničniku ili ugovornoj osobi, zabranjuje se nošenje klasifikovanih informacija iz kontrole javne institucije.

Član 22

Opšta pravila o prisutpu klasifikovanim infomacijama 1. Odredjeno lice može imati pristup informacijama klasifikovanim kao

“POVERLJIVE”, “TAJNE“ ili “STROGO TAJNE” pod uslovom da to lice: 1.1. poseduje važeću potvdu o poverljivosti; 1.2. ima potrebu da zna obaviti njegovu/njenu službenu misiju ili zadatak; i 1.3. potpisalo usvojenu izjavu o poverljivosti.

2. Samo predsednik Republike Kosovo, Predsednik Skupštine Kosovo i Premijer Republike Kosovo su ovlaščeni da imaju uvid u klasifikovanim informacijama u cilju obavljanja njihovih službenih dužnosti bez ispunjavanja zahteva utvrdjenih u stavu 1. ovog člana, pod uslovoma da imaju potrebu da budu upoznati sa tim informacijama

3. Sva lica koja su ovlaščena da imaju pristup klasifikovanim informacijama u skladu sa stavom 1. ili 2. ovog člana potpisuju izjavu o ne objavljivanju kojom dokazuju da oni: 3.1. imaju pristup i koriste klasifkovane informacije samo u cilju obavljanja

njihove službene dužnosti; 3.2. poznaju odredbe ovog zakona i ostalo relevantno zakonodavstvo koje se

odnosi na pristup informacijama i očuvanje klasifikovanih inforamcija kao i na zakonske odgovarajuće sankcije;

3.3. će se baviti na striktan način klasifikovanim informacijama koje imaju na raspolaganje u skladu sa odredbama ovog zakona i svako drugog relevantnog zakonodavstva;

3.4. neće otkriti neovlaštene osobe tajnih podataka u svom posjedu i saznanja vezanih uz nju tijekom i nakon svog mandata.

4. Pristup klasifikovanoj informaciji kao „OGRANIČENE“ dozvoljava se bez potvrde o poveljivosti svim službenicima i ugovorenim licima koja 4.1. imaju potrebe da znaju obaviti njihovu službenu misiju ili dužnost; 4.2. potpisala izjavu navedenu u stavu 3. ovog člana.


417

Član 23 Zahtev za pristup klasifikovanim informacijama

1. Rukovodilac javne institucije autoriteta, gde se stvaraju, obrađuju, čuvaju, primaju

ili transmetuju klasifikovane informacije, ima odgovornost da se obezbedi da sva lica koja imaju pristup klasifikovanim informacijama ispunjavaju uslove podnete u članu 22. ovog zakona kojima se dozvoljava pristup klasifikovanim informacijama.

2. Rukovodilac javne institucije uttvrdjen u stavu 1 ovog člana, se obezbeđuje da su preduzete sve bezbednosne mere od strane javne institucije, kao što se zakonom traži, i sa svakim sekundarnim zakonodavstvom, koji dozvoljava ili zabranjuje pristup kalsifikovanim informacijama, u skladu sa zakonom.

3. Svi zahtevi o pristupu klasifikovanim informacijama u posedu ili pod kontrolom javne institucije se podnose rukovodiocu javne institucije koji donosi odluku o dozvoljavanju ili ne ne pristupa klasifikovanim informacijama u skladu sa zakonom.

4. Rukovodilac javne institucije dok snosi preostalu odgovornost može da prenese odgovornost na visokog službenika javnog autoriteta, koji je podlegao neophodnoj proveri o sigurnosti, i ima adekvatnu kvalifikaciju i iskustvo za obavljanje prenete odgovornosti, da odlučuje o pristupu klasifikovanim informacijama, i da upravlja informacijama klasifikovanim u okviru javne institucije u skladu sa ovim zakonom.

Član 24

Verifikacioni organ 1. Kosovska agencija za obaveštajnu službu i verifikacioni organ koji ima

odgovornost za sprovodjenje procedure provere poverljivosti kao što je utvrđeno ovim zakonom, za sve javne institucije Republike Kosovo i njihovih ugovarača..

2. Obaveštajna agencija Kosova formira poseban departman za ispitivanje, koji je izričito je nadležan autoritet za sprovodjenje procedure provere poverljivosti. Departman za ispistivanje i sve osoblje tu zaposleno i angažovano je politički neutralno, profesionalno, bez predrasuda u svojim prosuđivanjima i koji deluju samo u skladu sa zakonom i koji ne primaju instrukcije od nekog lica ili institucije.

3. Zahtevi za vođenje postupka provere se podnose rukovodiocu departmana za ispitivanje pismenim putem od strane relevantnog rukovodioca javne institucije, specificirajuči nivo klasifikovanja za koji se traži verifikovanje poverljivosti.

Član 25

Potvrda o poverljivosti 1. Autoritet ispitivanja izdaje potvrdu o poverljivosti samo onom licu nakon vođenja

postupka provere poverljivosti, u skaldu sa ovim zakonom što je utvrđeno kao prihvatljiv rizik za sigurnist.

2. Potvrda o poverljivosti jasno pokazuje nivo klasifikovane informacije prema kojoj lice koje je podvrgnuto postupku verifikovanja poverljivosti može da ima pristup. Potvrda o poverljivosti za jedan određen nivoa klasifikacije daje nosiocu pristup informacijama sa nižim nivoom klasifikacije.


418

3. Svaka javna institucija poštuje odluku verifikacionog organa i ne dozvoljava pristup klasifikovanimnformacijama osobi kojoj je odbijen sertifikat bezbednosti.

Član 26

Neprihvatljiva opasnost za bezbednost

1. Odredjeno lice koje predstavlja neprihvatljivu opasnost za bezbednost ako postoje jasni pokazatelji da on/ona: 1.1. nije nesumnjivog poverenja prema Republici Kosovo i njenim ustavnim

poretkom i vrednostima; 1.2. ima preferencije ili može biti izmanipulisano podsticano ili ucenjeno za

pomaganje nekoj stranoj grupi, licu, organizaciji ili vladi na štetan način po interesima bezbednosti Republike Kosovo; ili

1.3. ponaša se na način koji pokazuje emocionalno ili mentalno poremečenu ličnost, nedostatak rasudjivanja ili želje, neiskrenosti, samokontrole ili nedostatgak volje da se pokori pravilima i pravilnicima na način koji izaziva sumnje na odogovrnost tog lica, poverljivosti ili sposobnosti za zaštitu klasifikovanih informacija.

2. Odrejdeno lice može se smatrati kao nepirhvatljiva opasnost za bezbednost ako njegov/njen suprug/a ispuni jedan ili više kriterijuma navedenih u podstavovima 1.1 do 1.3. ovog člana.

Član 27

Opšta pravila o procedurama provere poverljivosti 1. Cilj procecure provere poverljivosti je da otkrije da li to lice predstavlja

neprihvatljivu opasnost za bezbednost, kako je navedeno u članu 26 ovog zakona. 2. Odbijanje učestvovanja u proceduri provere poverljivosti automatski predstavlja

neprihavatljivu opasnost za bezbednost. 3. Prilikom vodjenja procedure o proveri poverljivosti i kada se odlučuje da li neko

lice predstavlja neprihvatljivu opasnost za bezbednost, autoritet ispitivanja poklanja adekvatnu pažnju tom licu u celini i procenjuje informacije o stavu tog lica prema sledećim faktorima: 3.1. prirodi, meri i ozbiljonosti odnosa; 3.2. okolnostima koje prate taj odnos; 3.3. učestalosti i poslednji slučajevi tog odnosa; 3.4. starost lica i zrelost u vreme tog odnosa; 3.5. do koje je mere ovo učešće bilo voljno u tom odnosu/ponašanju; 3.6. prisustvo ili nedostatak rehabilitacije i drugih promena stalnih ponašanja; 3.7. motivacija za takvo ponašanje; 3.8. potencijal za pritisak, prinudu, koriščenje ili nepravednu pretnju; i 3.9. mogučnosti nasatavljanja ili ponovnog pojavljivanja.

4. Svaka sumnja, što se tiće nekog lica koje podleže detaljnom ispitivanju, rešava se u korist interesa bezbednosti Kosova.

5. Svaka procedura provere poverljivosti vodi se uz pristanak odgovarajučeg lica. Pristanak/saglasnost daje se u pisanoj ili elektronskoj formi. Lica koja podležu


419

proceduri provere poverljivosti moraju imati osamnaest (18) ili više godina starosti.

6. Procedura provere poverljivosti supruga/e, kako se može zatražiti iz stava 3. člana 32. ovog zakona, vodi se uz saglasnost supruga/e. Stav 5. ovog člana primenjuje se shodno. Odbijanje supruga/e da učestvuje u postupku verifikacije poverljivosti može rezultirati ne izdavanjem potvrde o poverljivosti.

7. Nedobijane potvrde o poverljivosti dovodi do transferisanja službenog lica na nekom drugom ekvivalantnom položaju za koji je potrebna verifikacija poverljivosti. Ukoliko to nije moguče, u tom slučaju nedobijanje potvrde o poverljivosti dovodi do udaljavanja sa posla ili do okončavanja ugovora o delu u odnosu na javnu instituciju, ako je posedovanje važeče potvrde o poverljivosti neophoddan zahtev za zapošljavanje ili relevantnu službu.

Član 28

Prava lica koje podleže proceduri provere poverljivosti 1. Ukoliko procedura o proveri poverljivosti daje razloga da se veruje da to lice

predstavlja neprihvatljivu opasnost za bezbednost, tom licu daje se prilika da se sasluša pre nego što bude sačinjena preporuka. To lice može biti pomognuto od ovlaščenog lica prilikom takvog saslušanja.

2. Procedura saslušanja vodi se na način na koji brani prava i interese legitimne privatnosti tog lica.

3. Procedura saslušanja neće se održati ukoliko vodjenje takvog saslušanja bi bilo štetno po legitimnim političkim ili bezbednosnim interesima Republike Kosova.

4. Lice za koje se smatra sa neprihvatljivom opasnošću za bezbednost i kome je odbijeno izdavanje potvrde poverljivosti može podneti žalbu na takvu odluku u roku od petnaest (15) dana od dana kada je on/ona obavešten o odluci. Žalba se podnosi i obradjuje u skladu sa Zakonom o upravnom postupku i nema suspenzivni efekat.

Član 29

Upitnik poverljivosti 1. Sva lica koja podležu proceduri provere poveljivosti popunjavaju upitnik provere

poverljivosti koji sadrži sledeće podatke: 2.1. ime, prezime, uključujući ranija imena i prezimena; 2.2. datum i mesto reodjenja; 2.3. državljanstvo, uključujući ranije i ostala državljanstva; 2.4. gradjanski status; 2.5. prebivališta unutar i van Kosova; 2.6. aktuelno zanimanje; 2.7. podatke o kontaktiranju poslodavca i ranijih poslodavaca; 2.8. broj dece; 2.9. ime, prezime, mesto i datum rodjenja, državljanstvo i prebivalište lica koja

žive u porodičnom domačinstvu; 2.10. ime, prezime, mesto i datum rodjenja, državljanstvo i prebivalište roditelja,

očuha ili roditelja usvojitelja;


420

2.11. obrazovanje i istorijat zapošljavanja; 2.12. vojna služba; 2.13. sve identifikacione isprave, putne isprave, kao i njihove brojeve; 2.14. informacije o stečaju ili procedurama likvidacije ili sprovodjenja preduzetih

mera u poslednjih deset (10) godina; 2.15. informacije o aktuelnom finansijskom stanju, uključujući dugove i ostale

finansijske obaveze; 2.16. kontakti sa stranim obaveštajnim službama; domačim i stranim medijima i

političkim partijama, 2.17. kontakti sa organizacijama koje deluju u suprotnosti sa ustavnim poretkom

Republike Kosovo; 2.18. krivični podaci, prekršajni i krivični postupak u toku; 2.19. preduzete disciplinske mere 2.20. alkohol, droga ili ostale zavisnosti; 2.21. mentalni ili emocionalni poremečaj; kao i trenutno zdravstveno stanje 2.22. informacije o bližnjima porodice ili drugim vezama sa stranim državama; 2.23. ranije provere poverljivosti; 2.24. dve preporuke.

2. Upitnik sadrži jednu izjavu koju treba potpisati lice koje podleže verifikovanju poverljivosti, koji ovlaščuje autoritet ispitivanja da ima uvid u privatne podatke koje drže finansisjke, zdravstvene institucije,i druge institucije koje se odnose na to lice u cilju verifikovanja informacija podnetih u upitniku o poverljivosti. Stav 2 člana 27 ovog zakona primenjuje se shodno u slučaju da lice odbije da potpiše jednu takvu izjavu.

Član 30

Pojednostavljena procedura provere poverljivosti

1. Pojednostavljena procedura provere poverljivosti primenjuje se prema licima koja imaju pristup klasifikovanim informacijama kao „POVERLJIVE“.

2. Autoritet ispitivanja proverava da li su informacije koje su date u testu popunjenog upitnika o poverljivosti potpune i tačne. U tu svrhu, autoritet ispitivanja vrši inspekciju registra civilnog stanja, dosije o krivičnim delima i bilo kakav registar ili bazu ostalih službenih nacionalnih ili medjunarodnih službenih podataka.

3. Pojednostavljena procedura provere poverljivosti završava se u roku od mesec dana od dana pokretanja te procedure.

Član 31

Produžena procedura provere poverljivosti

1. Produžena procedura provere poverljivosti primenjuje se prema licima koja imaju pristup klasifikovanim informacijama ne višeg nivoa od „TAJNE“.

2. U cilju vodjenja produžene procedure provere poverljivosti, autoritet ispitivanja preduzima sve radnje za koje je ovlaščen u skladu sa stavom 2. člana 30. ovog zakona i osim toga: 2.1. nalaže zdravstveni pregled ako se to smatra potrebnim radi provere


421

informacija u vezi sa zavisnostima ili nekim mentalnim ili emocionalnim poremečajem;

2.2. traži informacije od bezbednosnih institucija Kosova ako se to smatra potrebno radi porovere informacija vezane za kontakte sa stranim vladama i stranim obaveštajnim službama i sličnih informacija;

2.3. ulazi u bilanse bankarskih računa i traži od banaka i drugih bankarskih institucija informacije vezane za dugove;

2.4. obavlja intervjue sa susedima u mestu stanovanja i sa aktuelnim i ranijim poslodavcima.

3. Produžena procedura provere poverljivosti završava se u roku od šest meseca od dana pokretanja procedure.

Član 32

Posebna procedura provere povedrljivosti 1. Posebna procedura provere poverljivosti primenjuje se prama licima koja imaju

pristup klasifikovanim informacijama kao „STROGO TAJNE”. 2. U cilju vodjenja posebne procedure provere poverljivosti, autoritet ispitivanja

preduzima sve radnje za koje je ovlaščen prema stavu 2. plana 30. i stavu 2. člana 31. ovog zakona i traži od supruga/e da popuni upitnik poverljivosti. Pored toga on obavlja intervjue sa licem koji podleže proceduri provere poverljivosti, sa suprugom i licima navedenih u spisku kao referencija.

3. Posebna procedura provere povedrljivosti završava se u roku od devet. meseca od dna pokretanja procedure.

Član 33

Produžavanje vremenskog roka za verifikovanje poverljivosti U slučaju da autoritet ispitivanja nema mogučnosti da prikupi i obradi sve tražene informacije kako bi se izvršilo verifikovanje poverljivosti u okviru vremenskog roka koji je utvrđen članovima 30, 31 i 32 ovog zakona, pisanom odlukom koja se dostavlja licu koje podleže verifikovanju poverljivosti, organ koji vrši verifikaciju može produžiti vremenski rok najduže za još tri (3) meseca.

Član 34

Saradnja tokom provere poverljivosti 1. Tokom odvijanja procedure provere poverljivosti, autoritet ispitivanja može

saradjivati sa agencijama stranih vlada ili medjunarodnim vladinim organizacijama koje su odgovorne za proveru poverljivostgi kao što to može biti utvrdjeno medjunarodnim ugovorima, u kojima je Republika Kosovo kao strana ili drugim obavezujučim medjunarodnim relevantnim instrumentima. U vezi s tim, autoritet isitivanja poštuje relevantno zakonodavstvo o zaštiti podataka.

2. Tokom odvijanja procedure provere poverljivosti, autoritet ispitivanja može saradjivati sa drugim javnim institucijama po potrebi. Druge javne institucije pružaju pomoć prema zahtevu.


422

Član 35 Ponavljanje provere poverljivosti

1. Lica kojima je izdata potvrda o poverljivosti podležu novoj proveri poverljivosti u

redovnim intervalima, i to: 1.1. svakih deset (10) godina za lica sa potvrdom o poverljivosti koja im

dozvoljava pristup klasifikovanim inforamcijama kao „POVERLJIVE“; i 1.2. svakih pet (5) godina za lica sa potvrdom o poverljivosti koja im dozvoljava

pristup klasifikiovanim informacijama kao „TAJNE“ ili „STROGO TAJNE“.

2. Autoritet ispitivanja ili rukovodilac javnog autoriteta gde je verifikovano lice zapošljeno može da od lica predmeta ispitivanja zatražiti da bude podvrgnut novoj proceduri provere poverljivosti, čak i pre isteka važnosti potvrde o poverljivosti ako on/ona dao pokazatelje da su dogadjaji nastali ili su okolnosti otkrivene a koje izazivaju sumnju o tome da lice koje je bilo predmet ispitivanja još uvek predstavlja prihvatljivu opasnost za bezbednost.

Član 36

Povlačenje potvrde o poverljivosti

1. Autoritet verifikacije povlaći potvrdu o poverljivosti pre isteka njene važnosti ako je: 1.1. nastala nova procedura provere poverljivosti koja preporučuje da lice koje je

bilo predmet ispitivanja više ne predstavlja prihvatljivu opasnost za bezbednost.

1.2. lice koje je bilo predmet ispitivanja dalo ostavku ili je premešteno na novom zadatku ili misiji gde on/ona nema potrebe imati pristup klasifikovanim informacijama;

1.3. lice koje je bilo predmet ispitivanja proglasilo krivim za krivično delo ili disciplinski postupak koji je toliko ozbiljan da se to lice smatra neprihvatljivom opasnošču za bezbednost..

2. U slučaj zahteva za novu proceduru provere poverljivosti u skladu sa stavom 2. člana 35. ovog zakona, autoritet ispitivanja može suspendovati važnost potvrde o poverljivosti do prijema preporuke od autoriteta ispitivanja.

3. Opoziv potvrde o poverljivosti rezultira udaljavanjem lica ili sa okončanjem ugovora o delu u odnosu na relevantnu javnu agenciju ukoliko je posedovanje važeče potvrde o poverljivosti neophodan zahtev za zapošljavanje ili relevantnu službu.

Član 37

Privremeni pristup klasifikovanim informacijama 1. U slučajevima koji predstavljaju izuzetak, kada postoji potreba službene dužnosti

da se ima pristup klasifikovanim informacijama, rukovodilac javne institucije može dati odobrenje licu koje nema adekvatnu proveru poverljivosti za pristup na nivou zatražene klasifikacije prema klasifikovanoj informaciji, nakon što bude dao nadležnom autoritetu verifikacije prethodno obaveštenje pod uslovom da


423

1.1. lice ima važeću potvrdu poverljivosti, ali ne za nivo klasifikacije za koji se traži pristup;

1.2. autoritet isipivanja ne usprotivi se pismeno u roku od 15. dana od dana prijema obaveštenja.

2. Dozvola za privremeni pristup klasifikovanim informacijama je važeća za neobnovljivo period koji ne prelazi šest meseci.

3. Nije dozvoljen privremeni pristup klasifikovanim informacijama kao „STROGO TAJNE“.

4. Rukovodilac javne institucije vodi beleške o imenu, prezimenu, zvanju i rangu svih lica kojima je data dozvola za privremeni pristup klasifikovanim informacijama, uključujući dokumenta koja su oni inspektovali ili koristili i o tome će odmah obavestiti autoritet verifikacije.

Član 38

Pristup klasifikovanim informacijama u vanrednim slučajevima 1. U vanrednom stanju, ili tokom hitnih operacija, rukovodilac javne institucije može

pismeno dozvoliti pristup klasifikovanim informacijama licima koja nemaju proveru poverljivosti pod uslovom da: 1.1. postoji apsolutno službena potreba da se tom licu dozvoli pristup

klasifikovanim informacijama; 1.2. ne bude opravdanih sumnji u odnosu na lojalnost, poverljivost i odgovornost

tog lica. 2. Rukovodilac javne institucije vodi beleške o imenu, prezimenu, zvanju i rangu svih

lica kojima je data dozvola za privremeni pristup klasifikovanim informcijama, ukljujčujući dokumenta koja su oni inspektovali ili koristili i o tome odmah obaveštava Autoritet ispitivanja.

Član 39

Susreti i konferencije Rukovodilac javne institucije garantuje da sva službena lica ili ugovorena lica koja prate sastanak ili konferenciju na kojoj se iznose ili raspodeljuju klasifikovane informacije imaju adekvatnu proveru o poverljivosti i da su ovlaščena za pračenje takvog sastanka ili konferencije.

Član 40 Regjistar poverljivosti

1. Svaki rukovodilac javbe institucije ustanovljava i redovno ažurira registar

poverljivosti koji sadrži informacije o imenu, prezimenu, položaju i rangu lica ovlaščenih za pristup klasifikovanim informacijama koje se drže u relevantnoj javnoj instituciji.

2. Autoritet ispitivanja vodi centralni registar o imenima, prezimenima, položajima i rangovima svih lica na Kosovu koja su ovlaščena da imaju pristup klasifikovanim informacijama kao “POVERLJIVE“ „TAJNE“ ili „STROGO TAJNE“.


424

POGLAVLJE IV ZAŠTITA DOSIJEA I PODATAKA

Član 41

Dosije poverljivosti 1. Potvrdu o poverljivosti, popunjeni upitnik o poverljivosti i sva dokumenta i druge

materijale vezane za proveru poverljivosti drži autoritet ispitivanja u dosijeu o poverljivosti.

2. Pored podataka koje su navedene u stavu 1. ovog člana, dosije o poverljivosti sadrži i informacije o naknadnim izmenama u vezi sa u podacima podnetim u upitniku o poverljivosti.

3. Rukovodilac javne institucije i verifikovano lice imaju zadatak da odmah informišu autoritet ispitivanja o svakom novom razvoju, događaju ili okolnosti koja može da rezultira sa promenama informacija podnetim u upitniku, o poverljivosti ili da na neki drugi način može negativno da utiče na verifikovanje poverljivosti relevantnog lica.

4. Autoritet ispitivanja klasifikuje i vodi dosije o poverljivosti, tako da se prilagodi dosijeu o poverljivosti, nivou zaštite i zaštitu koju autoritet ispitivanja smatra potrebnom da bi se sačuvali interesi bezbednosti Kosova.

Član 42

Brisanje dosijea poverljivosti i detaljnog ispitivanja Dosije o poverljivosti briše se deset (10) godina nakon dana kada je licu koje je bilo predmet ispitivanja istekao rok važeće potvrde o poverljivosti, izuzev ako se lice koje je bilo predmet ispitivanja saglasi za duži vremenski period ili ako je duži vremenski period njihovog držanja u interesu Republike Kosovo.

Član 43

Obrada podataka 1. Autoritet ispitivanja može obraditi lične podatke o licu predmetu ispitivanja koje

se nalazi u takvim dosijeima u isključivom cilju vršenja njihovih funkcija i odgovornosti koja su im ostavljena u poverenje u skladu sa ovim zakonom.

2. Autoritet verifikacije ne prenosi drugim javnim institucijama lične podatke koji se nalaze u dosijeu o poverljivosti osim ako postoji prioritetni javni interes a da se ne ugroze bezbednosni interesi Republike Kosovo i sa jedinim ciljem za: 2.1. delatnosti za sprovođenje zakona; 2.2. delatnosti vezane za otkrivanje; 2.3. parlamentarni zahtevi.

3. Javni autoritet koji prima takve podatke može ih koristiti i obraditi samo ako predstavlja apsolutnu neophodnost i u specifikovane svrhe u stavu 2. ovog člana i treba da obezbedi zaštitu od neovlašenog objavljivanja koje se traži za relevantan nivo klasifikovanja.

4. Agencije za sprovodjenje zakona mogu koristiti i obraditi podatke o kojima se


425

govorilo u stavu 2. ovog člana u cilju krivičnog gonjenja samo kao poslednjeg sredstva kada se takvi podaci ne mogu prikupiti drugim oblicima ili ako bi krivično gonjenje bilo ozbiljno ometano u nedostatku pristupa takvim podacima.

Član 44

Informacije o ličnim podacima 1. Lice koje je ranije ili se aktuelno podvrgava detaljnom ispitivanju ima pravo da

bude informisano od strane autoriteta ispitivanja o svim ličnim podacima prikupljenim i očuvanim tokom procedure provere poverljivosti. Inofrmacije o takvim ličnim podacima daju se od strane autoriteta ispitivanja na osnovu pismenog zahteva podnetog od strane lica predmeta ispitivanja.

2. Autoritet ispitivanja odbija zahtev ako bi: 2.1. objavljivanje zatražene informacije naškodilo javnoj bezbednosti ili

interesima bezbednosti Republike Kosovo; ili 2.2. informacija treba da se drži u tajnosti da bi se štitila legitimna prava i

interesi tre[eg lica ili izvora obaveštenja. 3. U slučaju odbijanja zahteva, lice koje traži informaciju može podneti zahtev za

administrativno preispitivanje pri autoritetu ispitivanja u skladu sa Zakonom o upravnom postupku.

POGLAVLJE V

INDUSTRIJSKA POVERLJIVOST

Član 45 Opšte odredbe o pristupu klasifikovanim informacijama

1. Vlasnici, menadžeri i zaposleni u trgovačkim društvima i njihovi podugovaraći,

koji su prozvani da dostavljaju ponude, pregovaraju ili da izvršavaju klasifikovani ugovor ili kojima na neki drugi način se može dati pristup klasifikovanim informacijama, imaju pristup takvim klasifikovanim informacijama pod uslovom da poseduju potvrdu o poverljivosti izdatu od autoriteta ispitivanja i da imaju potrebe za takvim saznanjima.

2. Klaisfikovana informacija se daje trgovačkom društvu samo uz saglasnost javne institucije od koje potiče informacija.

Član 46

Bezbednost trgovinskih objekata 1. Trgovinska društva i njihovi podugovoraći, vlasnicima, menadžerima ili

zaposlenima kojima je dat pristup klasifikovanim informacijama garantuju da njihovi trgovinski objekti u kojima se tretiraju takve informacije, ispunjuavaju standarde o bezbednosti kako je utvrdjeno ovim zakonom i dodatnim zakonskim aktima. Autoritet ispitivanja vrši inspekciju takvih objekata i zabranjuje pristup klasifikovanim informacijama ako trgovinski objekti ne ispunjavaju standarde o bezbednosti odredjenih u ovom zakonu i sa drugim odgovarajućim podzakonskim aktima.


426

2. Autoritet ispitivanja, povremeno i uz prethodno obavešetnje inspektuje objekte trgovačkih društava koje imaju pristup klasifikovanim informacijama.

Član 47

Završetak pregovora ili ugovora 1. Nemogućnost za garantovanje sklada sa standardima o bezbednosti na licu mesta

će izazvati razlog za okončanje pregovora u toku ili postoječeg ugovornog sporazuma bez obaveze nadoknade bilo kakvog gubitka prema odgovarajućem trgovačkom društvu.

2. Stav 1. člana 46.ovog zakona ne povređuje zahteve javne institucije u odnosu na odgovarajuće trgovačko društvo za nadoknadu štete zbog nastalih okončanjem pregovora ili ugovorenih sporazuma.

3. Stavovi 1. i 2. ovog člana primenjuju se shodno ako neki vlasnik, menadžer ili zaposleni odgovarajučeg trgovačkog društva, koji ima ili treba imati pristup klasifikovanim informacijama ne poseduje validnu dozvolu bezbednosti za odgovarajući nivo klasifikovanja.

Član 48

Dosije poverljivosti i zaštita podataka Autoritet ispitivanja ima odgovornost da drži dosije poverljivosti o svakom vlasniku, menadžeru ili zaposlenom koji ima zakonit pristup klasifikovanim informacijama. Inače, odredbe poglavlja IV primenjuju se shodno izvršenim izmenama prema ličnim podacima o vlasnicima, menadžerima ili takvim zaposlenima.

POGLAVLJE VI UPRAVLJANJE SISTEMOM ZA KLASIFIKOVANJE I VERIFIKOVANJE

BEZBEDNOSTI

Član 49 Odgovornost Kosovske Agencije za Obaveštajnu službu u oblasti klasifikovanja

informacija i verifikovanja bezbednosti 1. U cilju sprovođenja ovoga zakona, Agencija ima sledeće funkcije i odgovornosti:

1.1. da vodi procedure provere poverljivosti i obavlja druge funkcije kako je utvrdjeno ovim zakonom;

1.2. da nadgleda i koordinira zbivanja u oblasti čuvanja klasifikovanih informacija;

1.3. da predloži mere, uključujući nacrte politika i zakona u cilju poboljšanja zaštite klasifikovanih informacija;

1.4. da izradi podzakonska akta za usavjanje od Vlade Kosova u cilju sprovodjenja ovog zakona

1.5. 1.5 donosi, uputstva i instrukcije u cilju sprovodjenja administrativnih i tehničkih pitanja ovog zakona;

1.6. da obezbedi razvoj i sprovodjenje fizičkih, organizativnih i tehničkih standarda za zaštitu klasifikovanih informacija;


427

1.7. da nadgleda sprovodjejnje medjunarodnih ugovora ili instrumenata o zaštiti klasifikovanih informacija i da predlozi mere koje su vezane za njih;

1.8. da saradjuje i koordinira sa odgovarajučim institucijama u drugim državama i medjunarodnim organizacijama na pitanjima koja se odnose na zaštitu klasifikovanih informacija;

1.9. da pruža redovnu obuku i izgradi kapacitete u oblasti zaštite klasifikovanih informacija.

POGLAVLJE VII

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 50 Krivične sankcije

1. Lice koje bez ovlaščenja objavi informaciju klasifikovanu kao „POVERLJIVU“

prema ovom zakonu i bilo koji ovlaščeni nosilac takve klasifikovane informacije koji je neuspešan u zaštiti informacije kao što se traži ovim zakonom, vrši krivično delo i kažnjava se zatvorom od godinu dana do pet (5) godina.

2. Lice koje objavi bez ovlaščenja informaciju klasifikovanu kao „TAJNA“ prema ovom zakonu i bilo koji ovlaščeni nosilac takve klasifikovane informacije koji bude neuspešan u zaštiti informacije kao što se traži ovim zakonom vrši krivično delo i kažnjava se kaznom zatvora od tri (3) do deset (10) godina.

3. Lice koje objavi bez ovlaščenja informaciju klasifikovanu kao „STROGA TAJNA“ prema ovom zakonu i bilo koji ovlaščeni nosilac takve klasifikovane informacije koji bude neuspešan u zaštiti informacije kao što se traži ovim zakonom vrši krivično delo i kažnjava se kaznom zatvora od pet (5) do dvanaest (12) godina.

Član 51

Podzakonska akta Na predlog Kosovske obaveštajne agencije Vlada usvaja podzakonska akta za sprovođenje Zakona, u roku od jedne (1) godine od njegovog stupanja na snagu.


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03/L-178 1. jul 2010.godine Proglašeno dekretom Br. DL-035-2010, dana 15.07.2010, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 76 / 10 AVGUST 2010


428

ZAKON Br. 03/L-159 O AGENCIJI PROTIV KORUPCIJE

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 428 Poglavlje II: Agencija Protiv Korupcije ..................................................................................................... 429 Poglavlje III: Nadzorna komisija agencije ................................................................................................. 432 Poglavlje IV: Strategija i plan delovanja protiv korupcije.......................................................................... 432 Poglavlje V: Postupak prethodnog istraživanja ......................................................................................... 433 Poglavlje VI: Zaštita podataka,čuvanje podataka i tajnost informacija ...................................................... 434 Poglavlje VII: Prelazne i završne odredbe.................................................................................................. 435

Skupština Republike Kosovo, U skladu sa članom 65 (1) Ustava Republike Kosovo; Usvaja

ZAKON O AGENCIJI PROTIV KORUPCIJE

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1 Svrha zakona

Ovim zakonom utvđuju se status i odgovornosti Agencije protiv korupcije u oblasti sprečavanja i suzbijanja korupcije, posebno u oblasti izveštavanja, otkrivanja i istraživanja korupcije, sprovođenju Strategije i Plana delovanja protiv korupcije.

Član 2 Definicije

1. Za svrhu ovog zakona upotrebljeni termini imaju ova značenja:

1.1. Agencija - Agencija protiv korupcije kao nezavisanu državnu instituciju. 1.2. Komisija - Nadzorna parlamentarna komisija. 1.3. Korupcija – svaka zloupotreba vlasti ili svako drugo ponašanje službenog

lica, odgovornog lica ili drugog lica sa namerom ostvarivanja jedne prednosti ili nezakonite dobiti za sebe ili za drugoga.

1.4. Službeno lice - službeno lice definisano u Krivičnom zakoniku Kosova. 1.5. Odgovorno lice - odgovorno lice definisano u Krivičnom zakonu Kosova.

Zakon Br. 03/L-159 o Agenciji Protiv Korupcije

429

POGLAVLJE II AGENCIJA PROTIV KORUPCIJE

Član 3

Status Agencije Agencija je samostalni organ specijalizovan za na sprovođenje državne politike na sprečavanju i suzbijanju korupcije na Kosovu.

Član 4

Budžet Agencije 1. Na predlog Agencije, Skupština Kosova usvaja godišnji budžet Agencije. 2. Agencija samostalno odlučuje o koriščenju budžeta.

Član 5

Nadležnosti Agencije

1. Agencija ima sledeće nadležnosti: 1.1. pokreće i sprovodi postupak prethodnog istraživanja korupcije i prosleđuje

krivične prijave o sumnjivim slučajevima u nadležnom javnom tužilaštvu, ako se za isti slučaj ne vodi krivični postupak;

1.2. sarađuje sa domaćim i međunarodnim institucijama čija je misija sprečavanje i suzbijanje korupcije;

1.3. u saradnji sa Komisijom, Vladom, ostalim institucijama i nevladinim organizacijama, izrađuje strategiju protiv korupcije i plan delovanja;

1.4. monitoriše i nadgleda sprovođenje Strategije protiv korupcije i plana delovanja;

1.5. nadzire i sprečava slučajeve sukoba interesa i preduzima mere predviđene posebnim zakonom;

1.6. nadzire imovinu viših javnih službenika i drugih lica, kao što se predviđa posebnim zakonom;

1.7. nadzire primanje poklona koji se odnose na vršenje službene dužnosti i preduzima mere predviđene zakonom;

1.8. sarađuje sa javnim nadležnim vlastima na sastavljanju, usaglašavanju i sprovođenju zakonodavstva u suzbijanju i sprečavanju korupcije;

1.9. učestvuje na međunarodnim sastancima koji se tiču sprečavanju i suzbijanju korupcije kao i sudeluje u pregovaračkim procesima na sklapanju bilateralnih i multiratelarnih sporazuma ili usvajanje zakonskih međunarodnih instrumenata protiv korupcije;

1.10. sarađuje sa nadležnim institucijama Republike Kosovo za realizovanje obaveza koje proizilaze iz međunarodnih akata protiv korupcije i daje preporuke za izvršavanje njihovih zadataka;

1.11. ušestvuje i pruža savete za izradi etičkog kodeksa u javnom i privatnom sektoru;

1.12. iznosi mišljenja u vezi sukoba interesa i nadgledanja poklona koji se tiču vršenja službene dužnosti;


430

1.13. pruža objašnjenja u vezi načina prijavljivanja imovine i drugih pitanja iz oblasti delovanja Agencije;

1.14. prikuplja, analizira i objavljuje statističke podatke ili druge podatke u vezi korupcije na Kosovu;

1.15. sarađuje sa državnim institucijama i civilnim društvima na podizanju svesti kod ljudi u vezi korupcije; i

1.16. izveštava Skupštinu jednom godišnje i Komisiju svakih šest (6) meseci o radu Agencije. Komisija može zatražiti od Agencije i češče izveštaje.

1.17. priprema i predlaže godišnji budžet Agencije.

Član 6 Primanja i naknade

1. Primanja i naknade službenika Agencije zasnivaju se na posebne uslove pod

kojima oni vrše dužnosti i funkcije. 2. Osnovna primanja i svaka naknada službenika Agencije određuje se i isplaćuje u

saglasnosti sa određenim procedurama sa važećim zakonodavstvom.

Član 7 Direktor Agencije

1. Agencijom rukovodi direktor. 2. Direktor Agencije ne može da vrši nijednu funkciju koja predstavlja sukob interesa

sa njegovom funkcijom prema važećem zakonu.

Član 8 Procedura izbora direktora

1. Komisija obaveštava, šest (6) meseci pre isteka mandata direktora Agencije,

Skupštinu Kosova da pokrene postupak za izbor novog direktora. 2. Skupština Kosova u skladu sa Poslovnikom o radu bira novog direktora Agencije

putem javnog konkursa. 3. Kandidat za direktora Agencije treba da ispuni sledeće uslove:

3.1. da je državljanin Republike Kosovo i da ima stalno boravište na Kosovu; 3.2. da ima najmanje univerzitetsku diplomu – 4 godine ili master; 3.3. da nije bio osuđivan za krivična dela; 3.4. da ima visok moralni integritet; 3.5. da ima najmanje pet (5) godina radnog stručnog iskustva.

4. Komisija rukovodi postupkom za izbor najboljih kandidata, dvojicu od kojih predlaže Skupštini Kosova za glasanje.

5. Skupština Kosova tajnim glasanjem i sa prostom većinom bira jednog od predloženih kandidata.

6. Direktor se bira na pet (5) godina sa pravom ponovnog izbora samo za još jedan mandat.


431

Član 9 Primanja direktora

Direktor Agencije ima primanja na nivou primanja predsednika parlamentarne komisije Skupštine Kosova.

Član 10

Završetak mandata direktora

1. Funkcija direktora Agencije se završava: 1.1. istekom mandata predvidjenog ovim zakonom; 1.2. nastupanjem trajne nesposobnosti za vršenje ove funkcije; 1.3. ostavkom; 1.4. ako je sa pravosnažnom odlukom suda osuđen za krivično delo za koje je

predviđena zatvorska kazna duže od šest (6) meseci; 1.5. ako vrši funkcije koje su nespojive sa njegovom funkcijom prema važećem

zakonu; 1.6. razrešenjem od strane Skupštine Kosova zbog neuspešnog ostvarivanja

zakonskog mandata; 1.7. smrću.

Član 11

Odgovornosti i nadležnosti direktora

1. Direktor Agencije ima sledeće odgovornosti: 1.1. rukovodi i organizuje rad Agencije; 1.2. nadzire rad službenika Agencije; 1.3. zastupa Agenciju unutar i van Agencije; 1.4. rukovodi budžetom Agencije i odgovoran je za način njegovog trošenja; 1.5. sklapa sporazume o saradnji sa drugim domaćim i međunarodnim

institucijama, u skladu sa važećim zakonom; 1.6. odlučuje o angažovanju stranih stručnjaka u Agenciji; 1.7. vrši i druge zadatke predviđene zakonom.

2. Direktor ovlaščuje pismeno jednog njegovog/ njenog neposredno podređenog da ga zameni u slučaju njegove/njene privremene otsutnosti.

Član 12

Izveštavanje o radu Agencije Agencija podnosi godišnji izveštaj o radu za prethodnu godinu Skupštini Republlike Kosovo najkasnije do dana 31. marta.


432

POGLAVLJE III NADZORNA KOMISIJA AGENCIJE

Član 13

Komisija

Skupština Kosova na osnovu ovog zakona i svog Poslovnika o radu osniva Nadzornu komisiju Agencije.

Član 14 Nadležnosti Komisije

1. Komisija:

1.1. razmatra izveštaje Agencije; 1.2. periodično nadgleda i vrednuje rad direktora Agencije. 1.3. pokreće postupak za izbor i razrešenje direktora Agencije; 1.4. nakon dobijanja izveštaja od Agencije Komisija može tražiti poseban

izveštaj za slučajeve za koje je Agencija obustavila istragu; 1.5. izveštaj treba da sadrži objašnjenje o razlozima zatvaranja takvih slučajeva,

neotkrivajuci identitet ili lične podatke lica koji su predmet istrage; 1.6. kontroliše i nadzire prijavljenu imovinu viših službenika Agencije i

slučajeve sukoba interesa, u skladu sa pravilima i postupkom i predviđenim posebnih zakona.

Član 15

Komisija nema prava da se na bilo koji način umeša u slučajeve koji se nalaze u postupku prethodne istrage od strane Agencije.

POGLAVLJE IV

STRATEGIJA I PLAN DELOVANJA PROTIV KORUPCIJE

Član 16 Strategija protiv korupcije

1. Agencija, u saradnji sa Vladom i drugim vladinim i nevladinim institucijama,

sastavlja Strategiju protiv korupcije 2. Agencija preko Vlade dostavlja na usvajanje Strategiju protiv Korupcije Skupštini

Kosova, dokument koji sadrži politike protiv korupcije koje se trebaju sprovesti od strane odgovornih institucija Republike Kosovo, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.

Član 17

Plan delovanja protiv korupcije 1. Za sprovođenje Strategije protiv korupcije, Agencija sastavlja Plan delovanja

protiv korupcije u saradnji sa odgovornim institucijama Republike Kosovo,


433

dokument koji sadrži konkretne mere protiv korupcije koje se trebaju sprovesti od strane institucija kao na centralnom tako i na lokalnom nivou.

2. Plan delovanja protiv korupcije može se menjati i dopunjavati na osnovu predloga odgovornih institucija ili na inicijativu Agencije.

3. Agencija nadgleda sprovođenje Plana delovanja protiv korupcije od strane institucija Kosova kao na centralnom tako i na lokalnom nivou. Na ostvarenju mera protiv korupcije, odgovorne institucije izveštavaju Agenciju periodično jednom u šest (6) meseci kao i kad god se ovo traži od Agencije.

4. U godišnjem izveštaju Agencije u Skupštini Kosova se izveštava i o toku sprovođenja Strategije i Plana delovanja protiv korupcije.

POGLAVLJE V

POSTUPAK PRETHODNOG ISTRAŽIVANJA

Neni 18 Prethodne istrage

1. Agencija sprovodi postupak prethodne istrage u slučaju sumnje za korupciju

prema: 1.1. službenoj dužnosti, ili 1.2. na osnovu primljenih informacija od strane fizičkih ili pravnih lica.

2. O sprovođenju mera iz stava 1 ovog člana, Agencija: 2.1. zahteva, sakuplja, istražuje i analizira dokumentaciju i druge relavantne

informacije o slučaju; 2.2. zahteva informacije od lica koji su uključeni u slučaju; 2.3. ispituje okolnosti koje imaju veze sa slučajem.

3. Prethodna istraživanja treba da se okončaju u toku jednog razdoblja od šest (6) meseci od momenta iniciranja istraživanja, izuzev u posebnim slučajevima Direktor Agencije može dozvoliti produžetak roka najviše za još šest (6) meseci.

4. Produžetak roka o okončanju istraživanja po stavu 3 ovog člana treba da se obrazloži pismeno od strane direktora i da se obrazloženje ostavi u dosjeu predmeta.

5. Agencija u toku vršenja svoje funkcije, ako se suočava sa poteškoćama zahteva pomoć od policije.

6. Ako se nakon okončanja prethodnih istražnih postupaka konstatoje da ima dovoljno podataka ili/i opravdana sumnja da slučaj može biti krivično delo, Agencija prenosi slučaj nadležnom tužilaštvu na dalje procesuiranje.

7. Nadležno javno tužilaštvo informiše Agenciju za dalje procesuiranje i konačnu odluku u vezi slučaja.

8. Ako se ne sumnja o krivičnom delu nego o administrativnom prekršaju, Agencija prenosi slučaj kod nadležnog administrativnog organa.

9. Nadležni administrativni organ treba da informiše Agenciju o daljnom procesuiranju i konačnoj odluci u vezi slučaja.

10. Ako nakon okončanja prethodnog istražnog postupka Agencija konstatoje da nema dovoljno podataka ili osnovane sumnje da slučaj može biti krivično delo ili administrativni prekršaj, Agencija donosi rešenje o zaključenju slučaja.


434

11. Slučaj se može obnoviti u svako doba ako se pojave nove okolnosti. 12. Agencija informime izveštioca slučaja u vezi konačne odluke o slučaju.

Član19

Prijavljivanje slučajeva korupcije

1. Kad jedno lice sumnja na korupciju, on/ona može prijaviti takav slučaj Agenciji. 2. U slučaju ako jedno službeno lice za vreme vršenja službene dužnosti dođe do

saznanja u vezi koruptivnog delovanja, treba da obavesti Agenciju i istodobno preduzme potrebne mere na očuvanju podataka u vezi koruptivnog ponašanja.

3. Stav 1 i 2 ovog člana ne izuzima mogućnost lica da izveštava slučajeve direktno kod drugih nadležnih institucija o sprovođenju zakona.

Član 20

Pristup dokumentaciji 1. Javne vlasti i privatne, lokalne vlasti i službena lica obavezni su da pruže Agenciji

na njen zahtev potrebnu informaciju o vršenju njihovog rada kao i da pruže dokumentaciju u toku opravdanog vremenskog roka određenog od Agencije.

2. U slučaju da organi i institucije predviđene u stavu 1 ovog zakona odbiju da pruže tražene informacije, Agencija upoznaje državnog tužioca, koji deluje u saglasnosti sa Zakonom o Krivičnim Postupkom Kosova.

Član 21 Samostalnost u vršenju nadležnosti

Službenici Agencije za vreme vršenja službene dužnosti poseduju potpunu nezavisnost i ne može im se imponirati pritisak iz vana zbog njihove dužnosti ili kad preduzimaju određene i konkretne postupke u saglasnosti sa ovim zakonom ili sa drugim zakonima na snazi.

POGLAVLJE VI ZAŠTITA PODATAKA,ČUVANJE PODATAKA I TAJNOST INFORMACIJA

Član 22

1. Zvaničnici Agencije, svako zaposleno lice od strane Agencije, kao i sva lica koja

znaju službenu tajnu u toku saradnje sa Agencijom, su obavezna da čuvaju kao tajnu svaku informaciju dobijenu tokom vršenja svoje dužnosti, a koja se smatra tajnom informacijom.

2. U smislu ovog zakona tajnom informacijom smatraju se: 2.1. informacije u vezi ličnih podataka lica koji su ili su bili predmet istrage od

strane Agencije; 2.2. lični podaci lica koja prijavljuju slučajeve korupcije ako se od njih ti podaci

zahtevaju; 2.3. kao i druge informacije čije objavljivanje može štetiti istražnom postupku.


435

Član 23 Agencija je obavezna da čuva podatke, informacije i dokumentaciju dobivenu na osnovu ovog zakona i u saglasnosti sa odredbama zakona na snazi.

POGLAVLJE VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 24

Prema postupku koji je predviđen ovim zakonom direktor se bira posle okončanja mandata aktualnog direktora Agencije.


Stupanjem na snagu ovog zakona stavljaju se van snage sve odredbe koje su u suprotnosti sa njim.


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03/L- 159 29 decembara 2009 Proglašeno dekretom Br. DL-006-2010, dana 19.01.2010, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 65 / 05 FEBRUAR 2010


436

ZAKON Br. 04/L-072 O KONTROLI I NADZORU DRŽAVNE GRANICE

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 436 Poglavlje II: Nadležnosti i ovlašćenja za izvršenje granicne kontrole ........................................................ 438 Poglavlje III: Prelaz drzavne granice.......................................................................................................... 438 Poglavlje IV: Granične kontrole................................................................................................................. 439 Poglavlje V: Tacka graničnog prelaza i zona tačke graničnog prelaza ....................................................... 445 Poglavlje VI: Nadzor granice ..................................................................................................................... 447 Poglavlje VII: Granična linija .................................................................................................................... 448 Poglavlje VIII: Policijske mere unutar države............................................................................................ 450 Poglavlje IX: Sradnja izmedju državnih organa koji su odgovorni za granično upravljanje ...................... 450 Poglavlje X: Medjunarodna policijska saradnja ......................................................................................... 451 Poglavlje XI: Prikupljanje ličnih podataka................................................................................................. 452 Poglavlje XII: Prekršajne odredbe.............................................................................................................. 454 Poglavlje XIII: Prelazne i završne odredbe ................................................................................................ 457 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu clana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKONA O KONTROLI I NADZORU DRŽAVNE GRANICE


Član 1

Cilj Ovim zakonom se uređuje granična kontrola, policijska ovlaš́ćenja unutar države, saradnja između državnih organa koji imaju nadležnost u upravljanju granicama.

Član 2

Granična kontrola 1. Granična kontrola podrazumeva kontrolu i nadzor granice, analizu rizika i o

nacionalnoj bezbednosti kao i analize pretnji koje mogu da utiču na bezbednost granica i sprovede se sa ciljem: 1.1. sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i otkrivanju i hapšenju

prestupnika;

Zakon Br. 04/L-072 o kontroli i nadzoru državne granice

437

1.2. sprečavanja i otkrivanja ilegalne migracije i trgovine ljudima; 1.3. zaštite života, ljudskog zdravlja, ličnu bezbednost, imovinu, životne sredine

i prirode; i 1.4. sprečavanja i otkrivanja drugih rizika za javni red, pravnog poretka,

nacionalne bezbednosti i međunarodnih odnosa.

Član 3 Značenje posebnih izraza


1.1. Granična linija - niz tačaka na površini zemlje definisane koordinatama, na kojima se prostile drzavna granica koja ograničava teritoriju Republike Kosova sa teritorijama susednih država;

1.2. Državna granica – linija koja razdvaja zemljišnu, vodenu podzemnu teritoriju,vazdušni prostor Republike Kosova sa susednim zemljama kao i državna granica u zoni tačaka graničnog prelaza u aerodromima preko kojih se odvija međudržavni i međunarodni saobraćaj;

1.3. Granična kontrola - kontrola koja se vrši na graničnim prelazima da se osigura da ljudi, roba i njihova prevozna sredstva imaju ovlašćenja da uđu u teritoriju Republike Kosova ili da napuste teritoriju Republike Kosova;

1.4. Granični nadzor - nadgledanje državnih granica između graničnih prelaza i nadzor graničnih prelaza van propisanog radnog vremena u cilju sprečavanja izbegavanja, odnosno izbegavanje kontrole granica;

1.5. Tačke graničnih prelaza - mesta koje odredjuju nadležni državni organi za prelaz državne granice, u drumskom, železničkom, vazdušnom saobraćaju;

1.6. Zona tačke graničnog prelaza - prostor potreban za obavljanje granične kontrole i drugih graničnih procedura, kao i neposredna okolina sa objektima koji su potrebni za razvoj bezbednog i neometanog saobraćaja, kontrole granica i drugih graničnih procedura;

1.7. Upravljanje granicom - aktivnosti i mere koje se preduzimaju od strane državnih organa koji su ovlašćeni za upravljanje granicom, u skladu sa relevantnim zakonima na snazi;

1.8. Opasnost po javno zdravlje - svaka bolest sa potencijalom da prelazi u epidemiju kako je definisano u međunarodnim zdravstvenim propisima Svetske Zdravstvene Organizacije i drugih zaraznih bolesti ili bolesti izazvanih parazitima, ako su predmet zaštitnih odredba koje se primenjuju na građane Republike Kosova;

1.9. Operateri -fizičko ili pravno lice, vlasnik ili korisnik aerodroma (operater aerodroma) i fizičko ili pravno lice koji snabdeva putem železničkog saobraćaja (železnički operater);

1.10. Kontrola u drugoj liniji - dalja kontrola koja može da se obavlja na posebnom mestu van mesta gde se kontrolišu svi putnici;

1.11. Aviotransporter - ako fizičko ili pravno lice čiji je posao da obezbedi prevoz putnika u vazdušnom saobraćaju.


438

Član 4 Delokrug zakona

Ovaj zakon se odnosi na sva lica koja prelaze državnu granicu Republike Kosova, bez povrede prava izbeglica i lica koja traže međunarodnu zaštitu, naročito u skladu sa načelom ne vračanja.

POGLAVLJE II NADLEŽNOSTI I OVLAŠĆENJA ZA IZVRŠENJE GRANICNE KONTROLE

Član 5

Organ koji obavlja graničnu kontrolu 1. Granična kontrola je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem

tekstu: Ministarstvo). 2. Poslovi koji se tiču granične kontrole se obavljaju u okviru granične policije

Kosova, (u daljem tekstu: granična policija).

Član 6 Osoblje, oprema i sredstva za granicnu kontrolu

Radi efikasne, jedinstvene i na visokom nivou granične kontrole treba rasporediti dovoljna broj policijskih graničnih zvaničnika i obezbediti dovoljna sredstva i opreme.

Član 7

Ovlašćenja

1. Tokom obavljanja granične kontrole sluzbenici pogranične policije rade u skladu sa ovlašćenjima propisanim ovim zakonom i zakonodavstvom na snazi.

2. Ovlašćenja iz stava 1. ovog člana sluzbenici pogranicne policije primenjuju na celoj teritoriji Republike Kosova.

Član 8

Poštovanje ljudskog dostojanstva 1. Tokom obavljanja granične kontrole službenici pogranične policije dužni su da

poštuju ljudsko dostojanstvo. 2. Sva ovlašćenja koje preduzimaju službenici pogranične policije u izvršenju

granične kontrole treba da su srazmerna nameni za koju se preduzimaju. 3. Tokom obavljanja granične kontrole pripadnici pogranične policije ne diskriminišu

u vezi pola, etničke pripadnosti ili rase, boju kože, starosti, socijalnog statusa, verska uverenja, invaliditeta ili seksualnu opredeljnost, imovinu i društveni položaj.


439

POGLAVLJE III PRELAZ DRZAVNE GRANICE

Član 9

Prelaz drzavne granice 1. Državna granica, se prelazi samo na graničnim prelazima, u toku zvaničnog radnog

vremena. Radno vreme na graničnim prelazima koje ne rade dvadeset i četiri (24) časova mora biti čitak i jasan, objavljen na vidnom mestu.

2. Izuzetno iz stava 1 ovog člana, državne granice mogu se preći van graničnih prelaza i van određenog vremena rada: 2.1. od strane lica ili grupe lica, kada to zahtevaju posebne okolnosti i kada to ije

u suprotnosti sa interesima javnog reda i nacionalne bezbednosti Republike Kosovo, sa unapred izdatom dozvolom, u skladu sa važećim zakonima; i

2.2. od strane lica ili grupe lica u slučaju katastrofa ili nepredviđene vanredne situacije.

3. Dozvolu iz stava 2. izdaje Ministarstvo, sa vremenskim rokom važenja do jedne (1) godine.

4. Lice koje namerava da pređe državnu granicu prema stavu 2. ovog člana je dužan da bez odlaganja obavesti policiju.

POGLAVLJE IV

GRANIČNE KONTROLE

Član 10 Mesto sprovodjenja graničnih kontrola

1. Granične kontrole se sprovode na području granicnih prelaza. 2. Granična kontrola može se obavljati i van graničnog prelaza, u vozu, letečem

sredstvu, plovečem objektu ili u bilo koje drugo mesto.. 3. Sa izuzetkom stava 1 i 2 ovog člana, u skladu sa međunarodnim sporazumima,

granične kontrole mogu se obavljati i na teritoriji susedne države.

Član 11 Omogučavanje sprovodjenja granicnih kontrola

1. Lice koje namerava da pređe državnu granicu ili je već prošao državnu granicu, je

obavezan da predstavi važeću putnu ispravu ili neki dokument određen za granični prelaz, da bi omogućio sprovođenje granične kontrole i neće moći napustiti oblast graničnog prelaza dok se ne obavljaju neophodne procedure, uključujući i kontrolu prevoznih sredstava i stvari koje poseduje lice koji prelazi granicu.

2. Lice iz stava 1. ovog člana dužan je da na zahtev službenika granične policije koji obavlja granične provere da obavesti o svim okolnostima u vezi ispunjenja uslova za prelaz državne granice, i da deluje u skladu sa uputstvima i nalozima službenika granične policije.


440

Član 12 Granična kontrola lica

1. Sluzbenik granične policije prilikom obavljanja granične kontrole lica, ovlašćen

je da: 1.1. zahteva važeću putnu ispravu ili neki drugi dokument za granični prelaz, da

utvrdi identitet osobe koji namerava da pređe granicu; 1.2. da proveri da li su ispunjeni uslovi za ulazak i izlazak iz Republike Kosova

kako je zakonom utvrđeno, da daje uputstva i naredbe radi brzog i nesmetanog obavljanja granicnih kontrola;

1.3. ako postoje indicje, odonosno se sumnja za izvrsenje krivičnog dela ili prekršaja, da sprovede kontrolu granice u drugoj liniji znači kontrolu ili pretres lica i stvari i vozila za prevoz koje on ima;

1.4. da proveri ispravnost pasoša, odnosno drugih određenih dokumenata za prelazak drzavne granice.

1.5. da izvrši kontrolu otisaka prstiju i dlanova i drugih biometrijskih podataka u odgovarajućim evidencijama, sprovodi kontrolu operativne evidencije i druge evidencije i elektronsku bazu podataka o ljuma, stvarim i prevoznim sredstvima.

Član 13

Vrste graničnih kontrola

Granične kontrola se obavlja kao minimalna i potpuna kontrola

Član 14 Minimalne granične kontrole

1. Minimalne granične provere se obavljaju kod svih lica koja prelaze državnu

granicu sa ciljem kontrole i utvrdjivanja njihovog identiteta na osnovu putne isprave ili neke druge isprave propisane za prelaz državne granice..

2. Minimalne granične kontrole iz stava 1. ovog člana sastoje od brze i obične kontrole uz pomoć odgovarajućih tehničkih sredstava i relevantne kontrole i kontrolom evidencije sa elektronske baze podataka. Ova provera se vrši da se utvrdi da li su putne isprave ili druge određene isprave za prelazak granice, ukradene, zloupotrebljene, izgubljene ili nevažeće kao i proveru njenog važenja i da kontroliše prisustvo znakova koji dokazuju na zloupotrebu, falsifikovanje ili izmenu dokumenta.

Član 15

Potpune granične kontrole 1. Potpune granične kontrole prilikom ulaska se sastoje od kontrole ispunjvanja

uslova za ulazak na teritoriju Republike Kosova, kao i: 1.1. kontrola ispravnosti putne isprave, odnosno drugi određeni dokumenat za

prelazak granice i kontrolu njenog važenja, kao i kontrola ako je potrebno, u vezi posedovanja potrebne vize ili boravišnu dozvolu;


441

1.2. ispitivanje putne isprave, ili drugih određenih dokumenata za prelazak granice za otkrivanje znakova falsifikovanja ili izmena;

1.3. pregled kvadratnih pečata koji se daju prilikom ulaska i izlaska u putne isprave kako bi se utvrdio preko upoređenju datuma ulaska i izlaska, ta osoba nije prekoračila maksimalno dozvoljeno vreme da ostane na teritoriji Republike Kosova;

1.4. određivanje porekla, destinacije i svrha boravka lica i kada je za to potrebno i kontrolu dodatnih dokumenata;

1.5. utvrđivanje da li osoba ima dovoljno sredstava za izdržavanje tokom boravka i za namenu njegovog boravka, i po povratku na mesto sa kojeg on dolazi ili prolaz u zemlji u kojoj se utvrđuje da će biti prihvaćen;

1.6. Ako se dolazi do zaključka da strani drzavljanin, njegovo transportno vozilo ili stvari koje on nosi ne ugrožavaju javni red i mir, nacionalnu bezbednost, javno zdravlje ili odnosa Republike Kosova, sa drugim državama.

2. Potpune granične kontrole prilikom izlaska se sastoje od: 2.1. utvrdjivanje da strani državljanin ima važeću putnu ispravu ili drugu ispravu

određene za granični dravni prelaz; 2.2. Kontrola putne isprave, ili drugih određenih dokumenata za prelazak

drzavne granice za otkrivanje znakova falsifikovanja ili izmena i 2.3. Utvrdjivanje da strani državljanin ne smatra se opasnim za javni red,

nacionalnu bezbednost i međunarodne odnose. 3. Osim kontrole predviđene u stavu 2. ovog člana potpunu kontrolu na granicama

prilikom izlaza sadrze i: 3.1. utvrđivanje da li lice koje poseduje važeću vizu za putovanje u drugu

državu, osim ukoliko lice poseduje važeću dozvolu boravka.; 3.2. utvrđivanje da osoba nije prekoračila maksimalno dozvoljeno vreme

boravaka na teritoriju Republike Kosova i 3.3. Kontrola u elektronskoj bazi podataka.

4. Na graničnim prelazima tamo gde je to moguće i ako osoba tako zahteva, potpune granične kontrole se mogu sprovoditi u poseban objekat.

5. Lica koja su predmet potpune granične kontrole u drugoj liniji, se informisu radi obavljanja procedura za kontrolu, kao i mogucnost da zahtevaju ime i prezime, broj identifikacije službenika granične policije koji vrši potpunu graničnu kontrolu, ime graničnog prelaza i datum prelaska granice.

Član 16

Olakšanje graničnih kontrola 1. Granične kontrole se mogu realizovati uz smanjeno pruzanje usled vanrednih i

nepredvidjenih okolnosti. 2. Kao izuzetne i nesagledive okolnosti iz stava 1. ovog člana se smatraju

nepredviđeni događaji koji se donose takav intenzitet saobraćaja, gde se vreme čekanja na graničnom prelazu prekomerno produžava iako su korišćene sve potencijalne, kadrovske, tehničke i organizacione mogućnosti.

3. Prilikom kontrole granica iz stava 1. ovog člana, kontrola granica prilikom ulaska u Republiku Kosova, imaju prioritet nad graničnim kontrolama prilikom izlaska iz Republike Kosova.


442

4. U vezi olakšavanja granične kontrola odlučuje službenik granične policije nadležan u graničnom prelazu.

5. Olakšavanje granične kontrole je privremena, i postavlja se postepeno i odgovara opravdanim okolnostima.

6. Prilikom izvršavanja granične kontrole iz stava 1. ovog člana službenik granične policije stavlja kvadratni pečat granične policije u putnu ispravu stranih državljana prilikom ulaska i izlaska iz Republike Kosova.

Član 17

Stavljanje četvrtastog pečata 1. službenik Granične Policije u obavljanju granične kontrole stranih državljana

dužan je da stavlja četvrtasti pečat na njihovim putnim ispravama prilikom ulaska i izlaska iz Republike Kosova.

2. službenik Granične Policije ne stavlja četvrtasti pečat prilikom ulaska i izlaska iz Republike Kosova: 2.1. na putnim ispravama šefova država i članova njihovih delegacija, čiji je

dolazakje zvanično najavljen diplomatskim putem; 2.2. na licence pilota ili potvrde svojih članova posade, i 2.3. na dozvole za lokalni saobraćaj.

3. Sa izuzetkom stava 1 ovog člana, na zahtev stranog državljana može biti oslobođen stavljanja kvadratnog pečata prilikom ulaska i izlaska iz Republike Kosova ako njegovo stavljanje može da stvara ozbiljne poteškoće za lice. U ovom slučaju ulazak ili izlazak mora biti označen u posebnom listu na kojoj je napisano ime lica i broj pasoša ili drugih određenih dokumenata za prelazak granice, a kopija lista se daje osobi.

Član 18

Ulazak članova stranih bezbednosnih organa u Republiku Kosova 1. U Republici Kosova mogu ući članovi stranih bezbednosnih organa u uniformi, sa

vatrenim oružjem, opremom i vozilom koja je obeležena sa njihovim znacima u skladu sa međunarodnim sporazumima.

2. Slučajevi iz stava 1. ovog člana nemaju nikakve veze sa ulaskom, boravkom ili prelaskom stranih oružanih snaga na teritoriji Republike Kosova za njihove aktivnosti, obuku i učešće u mirovnim i humanitarnim operacijama, u skladu sa zakonima na snazi.

3. Članovi stranih bezbednosnih organa i vojske koji su na poziv državnih institucija su u zvaničnu posetu članovi delegacije mogu da uđu u Republiku Kosova čak i bez posebne dozvole, da nose uniformu i kratko vatreno oružje, ako je to sastavni deo njihove uniforme, uz unapred pismenim obaveštenjem u Ministarstvo.

4. Članovi stranih bezbednosnih organa, koji neposredno osiguraju predstavnika strane države i međunarodne organizacije ili institucije, tokom posete ili trajnog boravka u Republici Kosova mogu nositi vatreno oružje, municiju i opremu na osnovu pisanog odobrenja izdatog od strane Ministarstva.

5. U slučaju tranzita preko teritorije Republike Kosova, članovi stranih bezbednosnih organa, za nošenje oružja, municije i opreme potrebna je dozvola iz stava 4 ovog člana.


443

Član 19 Način obavljanja graničnih kontrola u drumskom saobraćaju

1. Prilikom obavljanja granične kontrole u drumskom saobrač́aju i lica koja prelaze

državnu granicu vozilima, po pravilu, ostaju u vozilu dok se kontrole ne sprovode. 2. Sa izuzetkom stava 1 ovog člana, ako na to zahtevaju, okolnosti može zahtevati od

lica da napusti vozilo i da pokaže stvari koje ima sa sobom ili u njihovom vozilu sa ciljem kontrolisanja i pronalaženja zabranjenih stvari.

3. Službenici Granične Policije su ovlašćeni da obavljaju kontrolu prevoznog sredstva, uključujući i ukidanje njenih pojedinih delova bez sudskog naloga, ako postoje osnovne sumnje da lice koje upravlja prevoznim vozilom nosi zabranjene supstance, kao i stvari i dokumenta koji pomažu odrediti njegov identitet ili identitet drugih putnika u prevozno vozilo, kao i za ometanje ilegalnog prelaska državne granice.

Član 20

Prisutnost prilikom kontrole ili pretresa Vlasnik prevoznog sredstva,vlasnik stvari, odnosno lice koje poseduje ili koristi ima pravo da bude prisutan tokom pregleda ili pretresa prevoznog sredstva i stvari.

Član 21 Delovanje u skladu sa ostalim zakonima

Ako službenik granične policije prilikom kontrole ili pretresa lica, stvari ili prevoznog sredstva pronadje stvari koje prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku i zakona na snazi o prekršaju treba da se zaplene, ili stvari koje su neophodne za vođenje krivičnog ili prekršajnog postupka, procedura će se nastaviti u skladu sa zakonodavstvom na snazi.

Član 22 Mesto obavljanja graničnih kontrola u vazdušnom saobraćaju

1. Granične kontrole vazdušnog saobraćaja, po pravilu, ne obavljaju se u avionu ili

prilikom izlaska ili ulaska u avion, odnosno na izlazu iz putničkog terminala, osim ako je to potrebno na osnovu procene rizika u vezi nacionalne bezbednosti ili nezakonite migracije

2. Sa ciljem osiguravanja da u odrejdenim aerodromima kao označene tačke graničnih prelaza, kontrole se sprovode u skladu sa važećim zakonima, operater aerodroma će preduzeti sve neophodne mere za usmeravanje putnika u prostor namenjen za izvršavanje granične kontrole.

3. Operater Aerodroma je dužan da preduzme sve neophodne mere za sprečavanje neovlašćenim licima da uđu ili izađu iz restriktivne zone bezbednosti.

4. Granične Kontrole, po pravilu, ne obavljaju se u tranzitnom prostoru, osim ako je to opravdano na osnovu procene rizika vezanih za nacionalnu bezbednost i ilegalne migracije.


444

5. Granične kontrole u tranzitnoj zoni iz stava 4. ovog člana mogu se izvršavati kod lica kojima je potrebno da imaju vazdušne tranzitne vize, sa ciljem proveravanja da li poseduju tranzitnu vizu.

Član 23

Granična kontrola na privatnim letovima Kapetan ili vođa letelice koji obavlja privatni let, koja leti iz jedne države ili u drugu državu, pre uzletanja treba da podnese sveobuhvatan izveštaj kontrolu, koji se sastoji od plana letenja u skladu sa Aneksom 2. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kao i informacije koje se odnose na identitet putnika.

Član 24 Obaveza avio-prevoznika za dostavu podataka za putnike

1. Avio-prevoznici dužni su da na zahtev odgovorne policijske stanice za granične

kontrole, sa ciljem olakšavanja sprovođenja granične kontrole do kraja prijavljivanja putnika da dostave informacije koje se odnose na putnike koji se prevoze preko graničnog prelaza preko kojeg će uč́i na teritoriju Republike Kosova.

2. Informacija iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke: 2.1. broj i vrsta putne isprave ili drugih važećih dokumenta utvrđenih za

prelazak državne granice; 2.2. državljanstvo; 2.3. ime i prezime; 2.4. datum rođenja; 2.5. granični prelaz za ulazak na teritoriju Republike Kosova; 2.6. Broj leta; 2.7. vreme polaska i dolaska transporta; 2.8. ukupan broj putnika; 2.9. prateca dokumentacija za robu i 2.10. početna tačka polaska.

3. Podaci iz stava 2. ovog člana će biti dostavljeni preko elektronskih sredstava, ili u slučaju neuspešne isporuke, na drugi prigodan način.

Član 25

Granična kontrola u železničkom saobraćaju 1. 1.Granična kontrola za železnički saobraćaj obavlja se na području graničnog

prelaza za železnički saobraćaj. 2. Granična Kontrola se obavlja za ljude koji putuju vozom, i za službeno osoblje

železnice. 3. Ako nije moguće da se sprovede granična kontrola na graničnom prelazu za

železnički saobraćaj, granična kontrola se može vršiti u vozu dok je u pokretu. 4. službenik Granične Policije, ako je neophodno, može narediti da se pregledaju

skrivene prostorije u vagonu, uz pomoć́ inspektora u vozu, kako bi se obezbedilo


445

da lica ili objekti koji treba da budu predmet granične kontrole nisu skrivena u njima.

5. Mašinovođa voza u međunarodnom saobraćaju ne može da zaustavi voz između granice i tačke graničnog prelaza, osim u slučajevima kada je to neophodno radi regulisanja železničkog saobraćaja ili u slučaju više sile.

6. U slučaju zaustavljanja na ovoj zoni, mašinovođa odmah obaveštava najbližu policijsku stanicu i preduzima hitne mere radi sprečavanja udalenja putnika iz voza.

Član 26

Kategorije lica za koje važe posebna pravila prilikom obavljanja graničnih kontrola

1. Prilikom obavljanja granične kontrole, posebna pravila važe za sledeće kategorije

lica: 1.1. šefova država i članova njihovih delegacija; 1.2. piloti i članovi njihove posade; 1.3. nosioci diplomatskih ili službenih pasoša, ili članovi međunarodnih

organizacija; 1.4. prekogranični radnici; 1.5. maloletnici, i 1.6. nosioci lokalnih dozvola za granični lokalni saobraćaj.

POGLAVLJE V

TACKA GRANIČNOG PRELAZA I ZONA TAČKE GRANIČNOG PRELAZA

Član 27 Odredjivanje i kategorizacija tačke graničnog prelaza

Tačke Graničnih prelaza, radno vreme i kategorizacija tačaka graničnih prelaza određuje Vlada Republike Kosova.

Član 28 Privremene tačke gračinog prelaza

1. Sa izuzetkom člana 27. ovog zakona, Ministarstvo u skladu sa Ministarstvom

finansija i nadležnom organu susedne države, može odrediti privremene tačke graničnih prelaska, ako je to potrebno izvršiti radi kratkoročnih aktivnosti, kao što su: 1.1. aktivnosti i kulturne, stručne, naučne, sportske i turističke manifestacije; 1.2. mere za preusmeravanje saobraćaja; 1.3. realizacija aktivnosti koje proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora; 1.4. poljoprivrednih i ekonomskih aktivnosti, i 1.5. drugih poslova od javnog interesa.

2. Privremena tačka graničnog prelaza može se utvrditi na period do šest (6) meseci u toku kalendarske godine, dok u slučajevima iz podstava 4. i 5. stava 1. ovog člana, za vreme trajanja tih aktivnosti, odnosno period dok za to postoji javni interes.


446

3. U odluci iz stava 1. ovog člana se definiše raspored graničnog prelaska, način prelaska granice, potrebni uslovi za prelazak granice, kao i troškovi za utvrđivanje privremene tačke graničnog prelaza.

Član 29

Zona tačke graničnog prelaza 1. Područje tačke graničnog prelaza određeno je od strane Ministarstva u saradnji sa

Ministarstvom finansija. 2. Na zajedničkim tačkama graničnih prelaza sa susednom zemljom, tačka

pogranične zone se utvrdjuje u skladu sa međunarodnim sporazumima.

Član 30 Obeležavanje tačke graničnog prelaza i njegove zone

1. Tačka Graničnog prelaza i njegova zona se obeležavaju graničnim tablicama,

znakovima upozorenja i drugo. 2. Granične tablice, znakove i druga signalizacija iz stava 1. ovog člana, na predlog

Ministarstva postavlja i održava nadležno ministarstvo za infrastrukturu. 3. Sa izuzetkom stava 2. ovog člana, granične tablice, signalizacija i drugi znakovi na

tašci graničnog prelaza i njegove zone u aerodromima i u železnički saobraćaj, na predlog Ministarstva postavlja i održava ih operater.

Član 31

Uslovi za izgradnju i uredjenje 1. Objekte koje koristi Ministarstvo u tačkama graničnog prelaza treba da se

planiraju, izgrade i ureduju tako da omogućuju bezbedno, neometano i ekonomsku kontrole granica u skladu sa međunarodnim standardima i zakonima koje utvrđuje Vlada Republike Kosova..

2. Operator je dužan da obezbedi odgovarajuće uslove za rad, prostor i objekata koji će omogućiti nesmetano izvršavanje granične kontrole, u skladu sa ovim zakonom.

3. Operator aerodroma u kojoj se odvija međunarodni vazdušni saobraćaj, dužan je da stvori uslove za smeštaj stranaca koji po zakonu nemaju pravo ulaska u Republiku Kosova i za putnike koji prelaze tranzitno preko teritorije Republike Kosova.

4. Troškove za pružanje uslova i standarda iz stava 1, 2. i 3. ovog člana i člana 23. ovog zakona idu na teret operatera.

5. Međusobni odnosi između operatera i nadležnih državnih organa u vezi korišćenja prostorija i objekata namenjene za obavljanje granične kontrole uredjuju se prema dogovoru.

Član 32

Izgradnja i postavljanje objekata i izmena delovanja u zoni tačke graničnog prelaza

1. Izgradnja i postavljanje objekata i promena aktivnosti u oblasti tačke graničnog

prelaza ne sme da ometa rad i sprovođenje mera bezbednosti na državnoj granici.


447

2. Izvršioc delovanja u oblasti tačke graničnog prelaza je dužan da svoje delovanje obavlja u lokalima koji su namenjeni za ovu svrhu.

3. Investitor ili vlasnik objekta, odnosno izvršioc delatnosti je dužan da pre početka gradjevinskih radova za izgradnju, postavljanje objekata ili promene delatnosti, dobija dozvolu od Ministarstva.

4. Dozvola iz stava 3. ovog člana neće se izdati ako se objektom ili delovanjem, ometa neprekidan rad graničnih kontrola i sprovođenje mera bezbednosti na granici i ako oni nisu u skladu sa urbanističkim planom za navedenu tačku graničnog prelaza.

Član 33

Kretanje i boravak na zoni tačke graničnog prelaza 1. Kretanje i boravak na području graničnog prelaza koji dozvoljava se jedino licima,

sredstvima i robi koje prelaze državnu granicu u cilju granične kontrole, kao i drugim licima ili sredstvima koji imaju ovlašćenje od strane državnih organa.

2. Putnici i druga lica koji se nalaze na području graničnog prelaza, obavezni su da poštuju uputstva i naređenja službenika granične policije.

Član 34

Obaveza lica koji obavljaju delovanje u zoni tačke graničnog prelaza

1. Operater i ostala pravna i fizička lica na području graničnog prelaza koji sprovode svoje delatnosti, dužni su da odgovornoj policijskoj stanici za graničnu kontrolu dostave lične podatke o zaposlenima pre nego što počnu da rade na području graničnog prelaza.

2. Za zaposlene iz stava 1. ovog člana dostavljaju se sledeći lični podaci: ime i prezime, lični broj građana, datum rođenja, mesto rođenja, prebivalište i državljanstvo.

3. Lični podaci iz stava 2. ovog člana čuvaju se godinu dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenih u oblasti graničnih prelaza.

4. Zaposleni iz stava 1. ovog člana treba da nose ID karticu (legitimaciju) na vidnom mestu koja sadrži podatke; ime i prezime, sliku kao i podatke za ime operatera, odnosno pravnog ili fizičkog lica kod koga su zaposleni.

5. Operater, drugo fizičko ili pravno lice iz stava 1. ovog člana, su dužni da obezbede kartu za zaposlenog pre početka rada u oblasti graničnog prelaza.

POGLAVLJE VI

NADZOR GRANICE

Član 35 Svrha nadzora granice

Nadzor granice se sprovodi u cilju sprečavanja nezakonitog prelaska državne granice, sprečavanje prekograničnog kriminala i preduzimanja mera protiv lica koji su prešli granicu na nezakonit način.


448

Član 36 Način izvršavanja nadzora granice

1. Nadzor Granice se sprovodi kako bi se omogućilo sprečavanje i obeshrabljivanje

lica koji imaju za cilj da izbegnu granične kontrole na tačkama graničnog prelaza. 2. Prilikom nadzora granice Službenici granične policije koriste statične ili mobilne

aparate.

Član 37 Metode za obavljanje nadzora granice

Nadzor Granice vrše službenici granične policije čiji broj i metode rada prilagođavaju se postojećim rizicima i pretnjama.

Član 38 Jedinice i policijska sredstva za izvršavanje nadzora granice

1. Granični nadzor se vrši preko statičnih i mobilnih jedinica policijskih patrola ili

kroz smeštaj na lokacijama za koje se smatraju da su ilegalni prelazi, radi otkrivanja i zaustaviti ljude koji ilegalno prelaze državnu granicu.

2. Granični nadzor može se vršiti i tehničkim sredstvima, uključujući i elektronska sredstva.

3. Tokom izvršenja nadzora granica, granična policija je ovlašćena da koristi granične pse i stavi prepreke koje onemogućavaju ilegalan prelaz državne granice.

Član 39

Omogučavanje nadzora granice 1. Vlasnici, odnosno korisnici poljoprivrednog zemljišta dužni su da omoguće

slobodan pristup za sluzbenika granične policije za neometano sprovođenje nadzora granica i drugih sluzbenika koji su odgovorni za uspostavljanje i održavanje sredstava i tehničke opreme i održavanje graničnih tablica i znakova.

2. Sluzbenici Granične policije, bez obzira na utvrdjene odredbe drugim zakonom i voljom drugih lica iz stava 1. ovog člana, mogu da se kreće kroz zemlju i za tu svrhu koriste sve vrste prevoznih sredstava, u slučaju da je neophodno da se izvrše poslovi iz stava 1. ovog člana.

POGLAVLJE VII

GRANIČNA LINIJA

Član 40 Odredjivanje i obeležavanje granične linije

Vlada Republike Kosovo imenuje članove državne komisije za obeležavanje i održavanje državne granice, odlučeno na osnovu međunarodnog sporazuma.


449

Član 41 Granična tablica i signalizacija

1. Ako granična linija nije dovoljno vidljiva, u njenoj blizini postavljaju se granične

tablice, znaci i drugi znakovi za signalizaciju kojima se upozorava približavanje u pravcu granične linije.

2. granične tablice, znaci i druge znakove za signalizaciju iz stava 1. ovog člana, na predlog Ministarstva postavlja i održava Ministarstvo za infrastrukturu.

3. U graničnim tabelama, i drugih znakova za signalizaciju je zabranjeno postavljanje drugih znakova, znakova ili znakova za signalizaciju sa kojima se oslabljuje vidljivost graničnih tabela.

Član 42

Zabrana izvršavanja aktivnosti uzduž granične linije zbog bezbednosnih razloga

1. Ministarstvo, iz bezbednosnih razloga može da zabrani lov, ribolov, letenje aviona

i drugih sredstava za let, pokret, boravak u dubinu do petsto (500) metara od granice u celini ili u jednom delu državne granice.

2. Zabrana iz stava 1. ovog člana traje dok traju bezbednosni razlozi.

Član 43 Vidljivost granične linije i mere za njegovo održavanje

1. Granična linija, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima mora da bude

očišćena od drveća, žbunja koji smanjuju vidljivost graničnih tablica, znakova i znakova za signalizaciju i produženja granica. Odgovoran za održavanje granične linije je odgovorno ministarstvo poljoprivrede i šumarstva.

2. Za vidljivost linije razgraničenja Ministarstvo može da zabrani sađenje određenih vrsta poljoprivrednih kultura, sadnju drveća i drugog rastinja duž granične linije.

3. Ako zbog zabrane iz stava 2. ovog člana, fizička ili pravna lica imaju štetu, imaju pravo na naknadu u skladu sa relevantnim odredbama odgovarajućeg zakona na snazi.

Član 44

Uredjivanje prostora uzduž granične linije 1. Urbanistički Planovi sa kojima se uredjuje prostor u dubinu do petsto (500) metara

od granice i područja graničnog prelaza usvajaju se uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

2. U slučajevima kada se urbanističkim planovima reguliše prostor zone tačaka graničnog prelaza takođe saglasnost daje Ministarstvo finansija.

3. Ministarstvo neće dati saglasnost za usvajanje urbanističkog plana iz stava 1. ovog člana, ako to ometa vidljivost državne granice.

4. Ministarstvo finansija neće dati saglasnost za usvajanje urbanističkog plana iz stava 2. ovog člana, ako se time ometaju carinske nadležnosti, u skladu sa zakonom.


450

Član 45 Granični incident

1. Prema ovom zakonu, granični incidenti, su inostrane aktivnosti državnih organa na

teritoriji Republike Kosova izvršenih od strane zvaničnika državnih organa susednih zemalja, što nije dozvoljeno međunarodnim ugovorima i zakonodavstvom Republike Kosova.

2. Ministarstvo spoljnih poslova, u saradnji sa Ministarstvom proverava i rešava granične incidente.

POGLAVLJE VIII

POLICIJSKE MERE UNUTAR DRŽAVE

Član 46 Mere unutar države

1. U skladu sa ovim zakonom, aktivnosti za graničnu kontrolu mogu se obavljati na

čitavoj teritoriji Republike Kosova. U cilju sprečavanja trgovine ljudima, krijumčarenja emigranata, ilegalnih prelazaka granice i radi obezbeđenja kontrole stranih državljana, službenici granične policije su ovlašćeni da: 1.1. kontrolišu i primenjuju odgovarajuće mere u cilju otkrivanja ilegalnog

ulaska i ilegalnog boravka državljana i stranih lica u Republici Kosova; 1.2. kontrolišu lica, stvari i vozila na putevima van oblasti graničnih prelaza.

POGLAVLJE IX

SRADNJA IZMEDJU DRŽAVNIH ORGANA KOJI SU ODGOVORNI ZA GRANIČNO UPRAVLJANJE

Član 47

Saradnja državnih organa u oblasti graničnog upravljanja 1. Na sprovodjenju granične kontrole Ministarstvo sarađuje sa drugim državnim

organima koji imaju ovlašćenja u upravljanju granicama, u skladu sa zakonom. 2. Saradnja iz stava 1. ovog člana vrši se između Ministarstva, Ministarstva finansija,

Ministarstva spoljnih poslova, Agencije za hranu i veterinu i drugih državnih organa koji imaju nadležnosti u graničnom upravljanju.

3. Državni organi iz stava 2. ovog člana sarađuju u cilju: 3.1. omogućavanje bržeg kretanja osoba, robe i prevoznih sredstava na

graničnim prelazima, 3.2. sprečavanje kriminala i otkrivanje pograničnog kriminala, prikupljanja,

analize i razmenu podataka i informacija koje se odnose na upravljanje granicama i

3.3. primenu drugih oblika saradnje u skladu sa ovlašćenjima državnih organa utvrđenim zakonom.


451

Član 48 Način saradnje izmedju državnih organa u državnoj granici

1. Državni organi koji su uključeni u upravljanje granicama treba da se međusobno

pomažu i moraju tesno i u kontinuitetu da saradjuju u cilju efikasnog i efektivnog upravljanja i kontrole granicom.

2. Saradnja iz stava 1. ovog člana vrši se kroz strategiju za integrisano upravljanje granicom.

Član 49

Nacionalni centar za granično upravljanje 1. Radi postizanja efektivne koordinacije, olakšavanje razmene informacija i

podataka i veću efikasnost sistema za integrisano upravljanje granicom, osnovan je Nacionalni Centar za upravljanje granicama (u daljem tekstu: Centar).

2. U radu Nacionalnog centra, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima takođe mogu prisustvovati i oficiri za vezu strane države, međunarodne organizacije i druge institucije.

3. Funkcionisanje, dužnosti i odgovornosti Nacionalnog Centra za upravljanje granicom biće određene na osnovu pod zakonskih akata izdate od strane Vlade.

POGLAVLJE X

MEDJUNARODNA POLICIJSKA SARADNJA

Član 50 Oblik međunarodne policijske saradnje

Međunarodna policijska saradnja o kontroli granica obuhvata obavljanje delatnosti stranih policijskih službi na teritoriji Republike Kosova i Kosovske policije na teritoriji drugih država, kao i saradnja sa stranim bezbednosnim organima i razmena oficira za vezu.

Član 51

Saradnja sa stranim policijskim službenicima 1. U Republici Kosova mogu ući ovlašćeni službenici policije drugih država i da

obavljaju poslove predviđenim međunarodnim sporazumima. 2. Službenici Kosovske policije, u skladu sa međunarodnim sporazumima, u drugim

državama obavljaju poslove kao što je navedeno u stavu 1. ovog člana. 3. Strani policijski službenici u teritoriju Republike Kosova mogu da koriste tehničku

opremu i vozila sa svojim znacima, da nose uniforme, oružje i druga sredstava za prinudu, pod uslovima i načinom koji je utvrđen međunarodnim sporazumom.


452

Član 52 Saradnja sa stranim organima bezbednosti

Ministarstvo u skladu međunarodnim sporazumima, sarađuje sa stranim bezbednosnim organima u obavljanju granične kontrole.

Član 53 Oficiri za vezu

Ministarstvo u skladu sa međunarodnim sporazumima može poslati oficire za vezu u inostranstvo,radi obavljanja međunarodne policijske saradnje, i nima utvrđuje konkretne dužnosti i ovlašćenja.

POGLAVLJE XI PRIKUPLJANJE LIČNIH PODATAKA

Član 54

Prikupljanje, obrada i korišćenje podataka

1. Tokom obavljanja granične kontrole i drugih poslova određene ovim zakonom granična policija ovlašćna je da od lica prema kojima se primenjuju ovlašćenja policije, neposredno prikuplja lične podatke koji se obrađuju u evidenciji, primenom tehničkih aparata u skladu sa ovim zakonom, i da koriste lične podatke i druge informacije iz evidencije koji se formiraju i održavaju u skladu sa ostalim zakonima.

2. Policija je dužna da prikupljanje, obradu i korišćenje ličnih podataka iz stava 1 ovog člana obavlja u skladu sa odredbama zakona za zaštitu ličnih podataka.

Član 55

Primena tehničkih sredstava 1. Policija je ovlašćena da tokom kontrole granica u cilju istrage, utvrđivanja i

dentiteta i pronalaženje počinilaca krivičnih i prekršajnih dela fotografiše, izvrši video snimanje i nadzor, kao i da primeni druga tehnička sredstva.

2. Tehnička sredstva iz stava 1. ovog člana, kada su one postavljene na području graničnog prelaza, moraju da budu, vidljive, kao i ljudi koji se nalaze u toj oblasti moraju biti upozoreni o postojanju takvih sredstava.

3. Ako se tehničkim sredstvima iz stava 1 i 2 ovog člana snimaju se lični podaci, ovi podaci treba da budu uništeni u roku od šest meseci od dana snimanja, osim ako nisu potrebne za gonjenje počinilaca krivičnih i prekršajnih dela, u skladu sa zakonom.

Član 56

Evidencija 1. Policija je ovlašćena da za potrebe granične kontrole i drugih poslova u skladu sa

ovim zakonom da vodi:


453

1.1. evidenciju za lica i vozila koja su predmet i podležu graničnoj kontroli; 1.2. evidenciju za lica kojima je data dozvola da pređu granicu van tačke

graničnog prelaza i van definisanog radnog vremena u tačci graničnog prelaza.

1.3. evidenciju o izdatim dozvolama za uvođenje i nošenje oružja, municije i opreme u Republici Kosova od strane pripadnika stranih bezbednosnih organa;

1.4. evidenciju počinjenih incidenata na granicu; 1.5. evidenciju ličnih podataka zaposlenih kod operatera i druga pravna ili

fizička lica koji u oblasti graničnog prelaza vrše njihove delatnosti; 1.6. videnciju viza izdatih na graničnim prelazima; 1.7. evidenciju o olakšanju granične kontrole, i 1.8. evidenciju o odbijanju ulaska na granici.

Član 57

lični podaci 1. U evidencijama iz člana 56. stav 1.1 ovog zakona, se prikupljaju, obrađuju i čuvaju

sledeći lični podaci: ime i prezime, datum rođenja, podaci o putnoj ispravi ili druge putne isprave namenjene za prelazak državne granice sa kojom je lice prelazio državnu granicu, fotografiju osobe koja je prelazila državnu granicu, prebivalište, državljanstvo, mesto, vreme i pravac (ulaz, odnosno izlaz,) prelaska.

2. U evidenciji iz člana 56. stav 1.2 ovog zakona se prikupljaju, obrađuju i čuvaju sledeći lični podaci: ime i prezime, datum rođenja, mesto rođenja, prebivalište, državljanstvo, broj vrsta i dokumenta pod kojim se odobrava davanje dozvole, mesto prelaska državne granice i validnosti dozvole.

3. U evidencijama iz člana 56. stav 1.3 ovog zakona se prikupljaju, obrađuju i čuvaju sledeći lične podaci: ime i prezime, datum rođenja, mesto rođenja, prebivalište, državljanstvo, vrsta i broj putne isprave i drugi važeći dokument namenjeni za prelazak državne granice,vrste oružja, opreme i broj municije.

4. U evidencijama iz člana 56. stav 1.4 ovog zakona se prikupljaju, obrađuju i čuvaju sledeći lični podaci: ime i prezime, datum rođenja, mesto rođenja, prebivalište, državljanstvo, vreme, mesto i način obavljanja graničnih incidenata, vrstu, broj i rok validnosti dokumenta na osnovu kojih se definiše identitet.

5. U evidencijama iz člana 56. stav 1.5 ovog zakona se prikupljaju, obrađuju i čuvaju sledeći lični podaci: ime i prezime, datum rođenja, mesto rođenja, prebivalište ili boravište, državljanstvo, datum početka i prestanka radnog odnosa na području graničnog prelaza, ime drugog pravnog ili fizičkog lica kod koga je lice zaposlen.

6. U evidencijama iz člana 56. stav 1.6 ovog zakona se prikupljaju, obrađuju i čuvaju sledeći lični podaci: ime i prezime, datum rođenja, mesto rođenja, prebivalište ili boravište, državljanstvo, vrsta i vremensko trajanje vize.

7. U evidencijama iz člana 56. stav 1.7 ovog zakona se prikupljaju, obrađuju i čuvaju sledeći lični podaci: naziv granične prelazne tačke koja podleže olakšanoj graničnoj kontroli, zatim vreme kada počelo i završilo olakšanje granične kontrole i podatke zvaničnika koji je naredio olakšanje granične kontrole.

8. U evidencijama iz člana 56. stav 1.7 ovog zakona se prikupljaju, obrađuju i čuvaju


454

sledeći lični podaci: ime i prezime, datum rođenja, mesto rođenja, prebivalište ili boravište, državljanstvo, vrsta i vremensko trajanje vize (ukoliko se za ulazak traži viza), poslednje mesto odakle je krenuo u pravcu Republike Kosova, razlog odbijanja, zaustavljanja za ulazak ako se primeni i podatke o zvaničniku koji odbija ulazak.

9. Lični podaci iz evidencije iz stava 1. ovog člana se čuvaju pet (5) godina od dana vodjenja na evidenciju.

10. Lični podaci iz evidencije iz stava 2 ovog člana se čuvaju dve (2) godine nakon prolaska vremena za koje se izdaje dozvola

11. Lični podaci iz evidencije iz stava 3. ovog člana se čuvaju tri (3) godine od dana realizovanog ulaska na teritoriju Republike Kosova.

12. Lični podaci iz evidencije iz stava 4. ovog člana se čuvaju pet (5) godina od dana izvršenja graničnog incidenta.

13. Lični podaci iz evidencije iz stava 5 ovog člana se čuvaju dve (2) godine od dana prestanka radnog odnosa na tačci graničnog prelaza.

14. Lični podaci iz evidencije iz stava 6. ovog člana čuvaju se pet (5) godina od dana izdavanja vize na granici.

15. Lični podaci iz evidencije iz stava 7. i 8. ovog člana čuvaju se dve (2) godine od dana sprovođenja olakšanja granične kontrole odnosno od dana odbijanja ulaska.

Član 58

Nadzor i obrada ličnih podataka

Agencija za Zaštitu Ličnih Podataka vrši nadzor nad obradom ličnih podataka i zaštitu propisano ovim zakonom.

POGLAVLJE XII PREKRŠAJNE ODREDBE

Član 59

1. Novčanom kaznom u iznosu od petsto (500) do osamsto (800) evra prekršajno se

kažnjava fizičko lice koji: 1.1. će proći ili će pokušati da prođe državnu granicu van graničnog prelaza i

van radnog vremena tačke graničnog prelaza (član 9. stav 1 ovog zakona); 1.2. prelaziće ili da će pokušati da pređe državnu granicu u suprotnosti sa

odredbom unutrašnjeg graničnog prelaza (član 10. stav 3 ovog zakona); 1.3. prilikom granične kontrole ne predaje važeću putnu ispravu ili drugi

dokument namenjen za granične prelaze, ne omogućava da sprovedu graničnu kontrolu i napušta graničnu zonu pre nego što se obavljaju sve potrebne formalnosti uključujući kontrole prevoznog sredstva i stvari koje ima u svom posedu (član 11 stav 1. ovog zakona);

1.4. kapiten privatnog letećeg sredstva, odnosno letećeg sredstva koji se koristi za prevoz za lične upotrebe koji leti iz jedne države ili drugu državu, pre izletanja, on ne dostavlja opštu izjavu u policijsku stanicu za granične kontrole koja se sastoji od plana letenja u skladu sa Aneksom 2 Konvencije


455

o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, kao i informacije koje se odnose na identitet putnika (član 23 ovog zakona) i

1.5. lovi, ribolovi, leti avionom ili drugim letećim sredstvima, kreće se, ostaje na mesto ili se smesti uzduž granice u celini ili u jednom delu državne granice, ako je to zabranjeno (član 42 stav 1 ovog zakona).

Član 60

1. Novčanom kaznom od sto (100) do petsto (500) evra kazniće se za prekršaj fizičko

lice koje: 1.1. postupa u suprotnosti sa članom 9. stav 4. ovog zakona; 1.2. neće da daje obaveštenja o svim okolnostima u vezi sa ispunjenjem uslova

za prelazak državne granice, ne postupa po naređenju i upozorenjima službenika policije koji vrši granične kontrole (član 11. stav 2 ovog zakona);

1.3. mašinovođi koji u međunarodnom saobraćaju zaustavi voz na pruzi između granice i graničnog prelaza, osim kada je potrebno da se reguliše železnički saobraćaj ili u slučaju neke više sile (član 25 stav 5 ovog zakona);

1.4. mašinovođi koji neće da zaustavi voz koji je prošao državnu granicu, na otvorenoj pruzi van prelaza granične tačke, ili posle napuštanja područja državnih tačaka granične kontrole i neće preduzeti neophodne mere u cilju onemogućavanja putnika da napuste voz, ili onemogućavanje pristupa vozu ulazak lica u voz i o zaustavljanju voza ne obavesti policiju (član 25 stav 6 ovog zakona);

1.5. koji svoju delatnost ne vrši u oblasti kontrolne tačke u dotičnim lokalima namenjenim za ovu svrhu (član 32. stav 2 ovog zakona);

1.6. koji nije osigurao dozvolu od Ministarstva gradjevinskih delatnosti pre početka aktivnosti za izgradnju, postavljanje predmeta ili predestinaciju delatnosti u oblasti graničnog prelaza (član 32. stav 3 ovog zakona);

1.7. koji se kreće ili stoji na području graničnog prelaza, bez namere da pređe državnu granicu ili već prošao tačku granične kontrole i nije zadržan zbog granične kontrole ili nema opravdanih osnova za to (član 33. stav 1 ovog zakona);

1.8. koji u graničnu zonu ne poštuje uputstva i naredbe policijskih službenika (član 33. stav 2 ovog zakona);

1.9. koji nadležnoj policijskoj stanici za graničnu kontrolu neće podneti lične podatke o zaposlenima pre nego sto zaposleni počnu da rade na području graničnog prelaza (član 34 stav 1 ovog zakona);

1.10. zaposlenima kod operatera i druga pravna i fizička lica koji na području granične zone vrše njihove delatnosti, i na vidljivo mesto ne nose karticu, koja sadrži ime i prezime, sliku i podatke za ime operatera, odnosno pravnog ili fizičkog lica kod koga su zaposleni (član 34. stav 4 ovog zakona);

1.11. koji na području graničnog prelaza nastavlja da vrši svoje delatnosti, i ne osigura karticu za zaposlene pre njihovog zaposlenja u pograničnu zonu, i ne snosi troškove za njihovu obradu (član 34 stav 5 ovog zakona);

1.12. koji neće omogućiti slobodan prolaz službenika policije da neometano


456

izvrše nadzor granice i drugim odgovornim službenicima za uspostavljanje i održavanje tehničkih sredstava i uređaja za održavanje graničnih tablica i znakova (član 39 stav 1 ovog zakona);

1.13. koji na graničnim tablicama, znacima i drugim znakovima za signalizaciju stavlja druge tablice ili znakova za signalizaciju koje će smanjiti vidljivost graničnih tablica, znakova i drugih znakova za signalizaciju sa kojima se upozorava na granične linije (član 41. stav 3 ovog zakona);

1.14. koji je posadio određenu vrstu poljoprivrednih kultura ili biljaka ili drveća duž granice tamo gde je zabranjeno (član 43 stav 2 ovog zakona) i

Član 61

1. Novčanom kaznom u iznosu od hiljadu (1000) do dve hiljade i petsto (2.500) evra

kazniće se za prekršaj pravno lice: 1.1. mašinovođa koji u međunarodnom saobraćaju zaustavi voz na železničkoj

liniji između graničnog prelaza i granične zone, osim ako je to potrebno da se reguliše železnički saobraćaj ili u slučaju više sile (član 25 stav 5 ovog zakona);

1.2. mašinovođa koji neće zaustaviti voz koji je prešao državnu granicu, na otvorenoj železničkoj pruzi van granične tačke, ili posle napuštanja područja pred državnim tačkama granične kontrole i da neće preduzimati neophodne mere kako bi onemogućio putnike da napuste voz, odnosno onemogućavanje pristupa vozu i ako o zaustavljanju voza ne obavesti policiju (član 25. stav 6 ovog zakona);

1.3. koji ne deluje e u skladu sa članom 31. stav 2. i 3. ovog zakona; 1.4. koji tokom izgradnje i postavljanja objekata, ako i u toku preraspodele

delatnosti na graničnom prelazu onemogućava vršenje granične kontrole i sprovođenje mera bezbednosti na državnoj granici, bez dozvole Ministarstva, počinje sa izgradnjom, postavljanjem objekta i izmenu delatnosti u zoni tačke graničnog prelaza ( član 32 stav 1 i 3 ovog zakona)

1.5. koji svoju delatnost vrši u oblasti tačaka a ne obavlja u odgovarajućim prostorijama namenjena za tu svrhu (član 32. stav 2 ovog zakona);

1.6. koji policijskoj stanici nadležnu za granične kontrole ne podnosi lične podatke o zaposlenima pre nego sto zaposleni počnu da rade na tačku graničnog prelaza (član 34. stav 1 ovog zakona);

1.7. koji u tačku graničnog prelaza vrši svoje delatnosti, a nije obezbedio kartice za zaposlene pre njihovog početka rada na području graničnog prelaza i ne snosi troškove za njihovu obradu (član 34 stav 5 ovog zakona);

1.8. koji neće omogućiti obaveznan prelaz policije i izvršenje nesmetanog nadzora granice i drugih službenika odgovornih za uspostavljanje i održavanje tehničkih uređaja i održavanja graničnih tablica i znakova (član 39 stav 1 ovog zakona);

1.9. Radnik koji vrši lov, ribolov, leti sa sredstvima za letenje ili drugim sredstvima za letenje, kretanje, stoji na mesto ili se smesti duž cele granične linije ili na jednom delu granične linije, ako je to zabranjeno (član 42 stav 1 ovog zakona);


457

1.10. koji je posadio određenu vrstu poljoprivredne kulture i sadi drveće ili drugu vrstu biljaka duž granice kada je to zabranjeno (član 43. stav 2 ovog zakona)

2. Novčanom kaznom u iznosu od petsto (500) do osamsto (800) evra kazniće se za prekršaj odgovorno lice i pravno lice za radnje iz stava 1. ovog člana.

Član 62

1. Novčanom kaznom u iznosu od tri hiljade (3.000) do pet hiljade (5.000) evra

kazniće se za prekršaj fizičko ili pravno lice koji svojom krivicom, na zahtev policijske stanice nadležnu za granične kontrole, do kraja prijavljivanja putnika, ne dostavljaju informacije koje se odnose na putnike koji se prevoze do određene tacke graničnog prelaza, preko koje oni će ući na teritoriju Republike Kosova, ili dostave nepotpune ili lazne podatke (član 24 ovog zakona).

2. Novčanom kaznom u iznosu od tri hiljade (3000) do pet hiljade (5.000) evra kazniće se za prekršaj odgovorno lice pravnog lica za radnje iz stava 1. ovog člana.

POGLAVLJE XIII


Član 63 Stavljanje van snage, primena i donošenje pod zakonskih akata

1. Stupanjem na snagu ovog zakona, svaka druga odredba koja dolazi u sukob sa

ovim zakonom, stavlja se van snage, kao i 1.1. Zakon br. 03/L-065 o integrisanom upravljanju i kontrole državne granice; 1.2. Administrativno Uputstvo Vlade br.06/2010 za sprovodjenje granične

kontrole. 2. Pod uslovom da nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do usvajanja ovih pod

zakonskih akata za sprovodjenje ovog zakona, nastavljaju da važe: 2.1. Administrativno uputstvo Vlade br.03/2010 za obeležavanje granične linije; 2.2. Administrativno Uputstvo Vlade br.04/2010 o graničnim incidentima; 2.3. Administrativno Uputstvo Vlade br.05/2010 za izgradnju objekata u zoni

graničnih prelaza; 2.4. Administrativno Uputstvo Vlade br.07/2010 za kategorizaciju tačaka

graničnih prelaza; 2.5. Administrativno Uputstvo Vlade br.08/2010 o formi, sadržaju i načinu

postavljanja znakova upozorenja i napisanih znakova u graničnim prelazima u zoni prelaska granice;

2.6. Administrativno Uputstvo Vlade br.09/2010 o zaustavljanju, ograničavanju ili uslovljavanju delatnosti uzduž državne granice.

3. Ministarstvo u saradnji sa drugim drzavnim organima izdaje podzakonske akte za primenjivanje ovog zakona.


458


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 04/L-072 21.decembar 2011.god. Proglašeno Ukazom Br.DL-001-2012, dana 06.01.2012, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 02 / 20 JANUAR 2012, PRIŠTINA

Zakon Br. 04/L-217 o azilu

459

ZAKON Br. 04/L-217 O AZILU

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe i osnovna načela .............................................................................................. 459 Poglavlje II: Prava i obaveze tražioca azila, lica sa statusom izbeglice i lica pod supsidijarnom zaštitom ................................................................................................... 470 Poglavlje III: Postupak azila....................................................................................................................... 475 Poglavlje IV: Žalbeni postupak.................................................................................................................. 482 Poglavlje V: Dodela privremene zaštite i statusa osoba sa privremenom zaštitom .................................... 484 Poglavlje VI: .............................................................................................................................................. 487 Poglavlje VII: Obrada ličnih podataka ....................................................................................................... 489 Poglavlje VIII: Završne odredbe ................................................................................................................ 491 Skupština Republike Kosovo, U skladu sa članom 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O AZILU

POGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE I OSNOVNA NAČELA

Član 1

Cilj Zakona Ovaj zakon reguliše standarde i procedure za dobijanje statusa izbeglice, subsidijarne zaštite i privremene zaštite, kao i prava i obaveze lica koja traže azil, azilanata i lica kojima je odobrena Supsidijarna Zaštita i Privremena Zaštita.

Član 2 Definicije


1.1. Ministarstvo – Ministarstvo Unutrašnjih Poslova; 1.2. ODAM – Odeljenje za državljanstvo, azil i migracije u okviru MUP-a; 1.3. DMS – Direkcija za Migracije i Strance u Kosovskoj Policiji; 1.4. UNHCR - Kancelarija Visokog Komesarijata Ujedinjenih Nacija za Izbeglice; 1.5. Tražilac Azila - svaki strani državljanin ili lice bez državljanstva koje

podnosi zahtev za azil i za koga još nije doneta konačna odluka;


460

1.6. Zahtev za azil - zahtev koji je podnošen od stranog državljanina ili građanina bez državljanstva, što znači zahtev za međunarodnu zaštitu. Svaki zahtev za međunarodnu zaštitu pretpostavlja zahtev za azil, osim ako je strani državljanin ili građanin bez državljanstva izričito zahteva drugi oblik zaštite;

1.7. Stranac - svako lice koje nije državljanin Republike Kosovo; 1.8. Strani državljanin - svako lice koji nije državljanin Republike Kosovo, i

koji ima strano državljanstvo; 1.9. Lice bez državljanstva - lice koje se ne smatra građaninom bilo koje

države u okviru delovanja zakonodavstva te države; 1.10. Izbeglički status - priznanje statusa izbeglice strancu ili licu bez

državljanstva od strane Republike Kosovo; 1.11. Izbeglica - osoba koja se, zbog osnovanog straha od progona, zbog svoje

rase, religije, nacionalnosti, zbog političkih ubeđenja ili članstva u određenoj socijalnoj grupi, nalazi se van svoje države i nije u stanju ili, zbog takvog straha, ne želi da uživa zaštitu od te države; ili osoba, koja je bez državljanstva i koja je van zemlje njenog prethodnog boravišta zbog gore navedenih razlika nije u stanju ili, zbog takvog straha, ne želi da se u vrati u tu državu. 1.11.1. Koncept rase će posebno uključiti boju, poreklo ili pripadnost bilo

kojoj etničkoj grupi; 1.11.2. Koncept religije posebno obuhvata održavanje teističke, ne-teističke

i ateističke vereispovesti, učestvovanje ili uzdržavanje od učešća u verskim obredima u privatnim ili javnim prostorima, bilo sam ili u zajednici s drugima, drugim verskim aktima ili iznošenje stavova ili oblika ličnog ili kolektivnog ponašanja na osnovu religije ili naložene od bilo koje religije;

1.11.3. Koncept državljanstva neće se ogranićiti na državljanstvo ili nedostatak istog, nego će naročito obuhvatiti pripadnost grupi definisanoj od kulturnog, etničkog ili jezičkog identiteta, iz geografskog ili političkog porekla ili od odnosa te grupe sa stanovništvom druge države;

1.11.4. Grupa se smatra kao određena društvena grupa kada posebno: 1.11.4.1. Članovi te grupe dele rođenu karakteristiku ili zajedničku

pozadinu porekla koja ne može da se promeni, ili dele karakteristiku ili veroispovest koja je toliko bitna za identitet ili svest da čovek ne bi trebao biti primoran da se odrekne iste, i

1.11.4.2. Ova grupa se razlikuje identitetom u odgovarajućoj zemlji, jer se smatra kao različita od društva koja je okružuje. U zavisnosti od okolnosti u zemlji porekla, posebna društvena grupa može obuhvatiti grupu na osnovu zajedničkih karakteristika seksualne orijentacije. Seksualna orijentacija se ne može razumeti tako da bi uključila dela koje se smatraju krivičnim u skladu sa nacionalnim zakonima Republike Kosovo. Aspektima koji se odnose na


461

starost, uključujući polni identitet, treba obratiti posebnu pažnju u cilju utvrđivanja članstva određenoj društvenoj grupi ili identifikovanja karakteristika te grupe.

1.11.5. Koncept političkog gledišta naročito obuhvata održavanje mišljenja, misao ili veroispovesti u vezi pitanja koja se odnose na potencijalne aktere progona pomenute u podstavu 1.26 ovog člana i prema politici i njihovih metoda, bez obzira da li je takvo mišljenje, misao ili vera izražavano od azilanta;

1.11.6. Prilikom procene da li tražilac ima dobro osnovani strah od progona nije važno da li tražilac azila poseduje rasne, verske, nacionalne, socijalne i političke karakteristike koja provociraju progon, pod uslovom da se takva karakteristika pripisuje kod tražilaca azila od aktera progona.

1.12. Dodatna zaštita - je zaštita pružena stranim državljanima ili licima bez državljanstva koja ne ispunjavaju uslove za izbeglice, ali za koje postoji ozbiljna mogućnost za verovanje da će se ukoliko se vrati u svoju zemlju porekla, ili, u slučaju lica bez državljanstva u zemlji njegovog nekadašnjeg redovnog boravišta, biti suočen sa ozbiljnom opasnošću i nije voljan biti lišen zaštite te zemlje. Ozbiljna opasnost uključuje: 1.12.1. Smrtnu kaznu ili ekzekuciju, 1.12.2. Mučenje, ili nečovečno, ili ponižavajuće postupanje ili kaznu

zatvorom za podnosioca zahteva u svojoj zemlji porekla, ili 1.12.3. Ozbiljnu i individualnu opasnost za život civila ili lica zbog nasilja u

oružanim međunarodnim ili unutrašnjim sukobima. 1.13. Privremena zaštita - posebni postupci koji pružaju hitnu i privremenu

zaštitu lica raseljenih iz trećih zemalja u neposrednom i masivnim dolaskom i koji se ne mogu vratiti u zemlju porekla, naročito ako postoji opasnost da sistem azila neće biti u mogućnosti da obradi ovaj priliv bez negativnih efekata za njegovo efikasno funkcionisanje, u interesu zainteresovanih lica i drugih lica koja traže zaštitu;

1.14. Ženevska Konvencija – Ženevska konvencija 28 jula 1951 o statusu izbeglica i protokolu 1967 u vezi sa statusom izbeglica;

1.15. Zemlja porekla - to je zemlja državljanstva stranog lica ili zemlja u kojoj je bilo posljednje boravište lica bez državljanstva;

1.16. Zemlja prvog zahteva za azil – jedna država se može smatrati prvom mestu za zahtev o azilu za azilante, ako: 1.16.1. On ili ona je prihvaćena u toj zemlji kao izbeglica, a on / ona i dalje

može koristiti zaštitu te zemlje, ili 1.16.2. On/ona uživa kontinuiranu zaštitu u toj zemlji, uključujući i korist

od principa nepovratka, pod uslovom da će on / ona biti ponovo primljeni u tu zemlju.

1.17. Bezbedna treća zemlja - koncept bezbedne treće zemlje može se primenjivati samo kada je nadležni organ siguran da lice koja traži azil će se tretirati u trećoj zemlji u skladu sa sledećim principima: 1.17.1. život i sloboda nisu ugroženi zbog rase, vere, nacionalnosti,

pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja;


462

1.17.2. poštuje se princip zabrane proterivanja u skladu sa Ženevskom Konvencijom;

1.17.3. poštuje se zabrana uklanjanja na suprotnost prave na slobodu od mučenja, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja kako je utvrđeno u međunarodnom pravu; i

1.17.4. postoji mogućnost da se traži izbeglički status, i ukoliko se oceni da je izbeglica, da dobijaju zaštitu u skladu sa Ženevskom Konvencijom.

1.17.5. Primena koncepta bezbednih trećih zemalja podleže pravilima utvrđenim u nacionalnom zakonodavstvu, uključujući i: 1.17.5.1. Pravila koja zahtevaju vezu između tražioca azila i

određene treće zemlje na osnovu kojih bi bilo razumno za tu osobu da ode u tu zemlju;

1.17.5.2. Pravila o metodologiji kojom nadležni organ može biti zadovoljan da koncept bezbedne treće zemlje može se primeniti na određenu zemlju za određeni zahtev. Takva metodologija treba da obuhvati pregled slučaja do slučaja u vezi bezbednosti te zemlje za određenog tražioca azila ili nacionalno određivanje zemalja smatrane generalno bezbednim;

1.17.5.3. pravila u skladu sa međunarodnom pravom koja omogućavaju individualno ispitivanje o tome da li je određena treća zemlja bezbedna za određenog azilanata koji, kao minimum dozvoljava tražioca azila da izazove primenu koncepta bezbedne treće zemlje na osnovu toga da bi on/ona bili podvrgnuti mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

1.17.6. Prilikom primene odluke isključivo na osnovu ovog člana, Republika Kosova će: 1.17.6.1. informisati tražioca azila u skladu sa okolnostima, i 1.17.6.2. pružiće mu/joj dokument kojim informišu organa treće

zemlje, na jeziku te zemlje, da je zahtev za azil nije razmatran u suštini.

1.17.7. Kada treća zemlja ne dozvoljava da tražilac azila ulazi na njenu teritoriju, Republika Kosova će osigurati da je pristup na postupku pružen u skladu sa osnovnim principima i garancija opisanih u ovom zakonu.

1.18. Sigurna država porekla – jedna država se smatra sigurnom državom porekla u kojoj, na osnovu pravnog stanja, primena zakona u okviru demokratskog sistema i opštih političkih okolnosti, može se pokazati da generalno i dosledno nema progona kao što je definisano u članu 1A Opšte Konvencije, nema mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili pretnje zbog selektivnog nasilja u situacijama međunarodnog ili unutrašnjeg oružanog sukoba. 1.18.1. radi utvrđivanja uzimaju se u obzir, između ostalog, u kojoj se meri

obezbeđuje zaštita od progona ili maltretiranja preko:


463

1.18.1.1. Odgovarajućih zakona i propisa države i načina na koji se oni primenjuju;

1.18.1.2. Poštovanja prava i sloboda navedenih u Evropskoj Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i / ili Međunarodnoj Konvenciji o Građanskim i Političkim Pravima i / ili Konvenciji protiv torture naročito pravo iz koje ne može biti odstupanja pod članu 15 (2) date Evropske Konvencije;

1.18.1.3. Poštovanje principa nepovratka u skladu sa Ženevskom konvencijom;

1.18.1.4. Odredba za sistem efikasnog sredstva mogućnosti žalbe protiv kršenja ovih prava i sloboda.

1.19. Članovi porodice – porodićna zajednica koja je postojala u zemlji porekla, naknadni članovi porodice korisnika izbegličkog statusa ili supsidijarne zaštite, koji su prisutni u istoj državi članici u odnosu na zahtev za međunarodnu zaštitu: 1.19.1. suprug/a tražioca azila, korisnik izbegličkog statusa ili statusa

supsidijarne zaštite ili njegov/njen neoženjeni partner u stabilnoj vezi, gde zakonodavstvo ili praksa relevantne dotićne države tretira neoženjene parove komparabilno sa onima sa statusom bračnog para na osnovu zakona o strancima.

1.19.2. maloletna deca referisanog para iz stava 1.19.1 korisnika izbegličkog statusa ili supsidijarne zaštite pod uslovom da nisu u braku i zavisnosti i bez obzira na to da li su rođena u braku ili van braka ili usvojena kako je definisano nacionalnim zakonom.

1.19.3. Otac, majka ili druga odrasla osoba odgovorna za korisnika međunarodne zaštite, bilo zakonom ili praksom Republike Kosova, kada je taj korisnik maloletnik ili neoženjen.

1.20. Dete - strani državljan ili osoba bez državljanstva, ispod osamnaest (18) godina starosti.

1.21. Dete bez pratnje - strani državljani ili lica bez državljanstva mlađa od osamnaest (18) godina, koja ulaze na teritoriju Republike Kosovo bez pratnji odrasle osobe koja je odgovorna za njih u skladu sa zakonom ili običajne tradicije i sve dok se oni ne uzimaju u efikasno zbrinjavanje takvog lica, maloletno dete bez pratnje obuhvata ostavljenog maloletnika, nakon ulaska na teritoriju Kosova.

1.22. Boravišna dozvola - svako ovlašćenje izdato od strane vlasti Republike Kosovo koja omogućava strancima da legalno ostanu na njegovoj teritoriji, sa izuzetkom: 1.22.1. vize; 1.22.2. dozvole izdate do početka ispitivanja prijave za dozvolu boravka ili

azil. 1.23. Predstavnik – lice koje deluje u ime organizacije koja predstavlja

maloletnika bez pratnje kao legalnog staraoca, lice koja deluje u ime državne organizacije koja je odgovorna za brigu i dobrobit maloletnika ili drugog predstavnika koji obezbeđuje najbolji interes maloletniku.


464

1.24. Nadležni organ - podrazumeva ODAM, Nacionalnu komisiju za izbeglice i nadležnog suda, u skladu sa Zakonom o sudovima

1.25. Dela progona – podrazumevaju: 1.25.1. Dela koje se smatraju progonom iz razloga navedenih u podstavu

1.10 ovog člana, pored ostalog podrazumevaju: 1.25.1.1. Dela koja se smatraju ozbiljnim prema prirodi ili

ponovljivim ili delovanje koja predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava, a posebno prava koja ne mogu da se ograniče na osnovu člana 15, stav 2 Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda;

1.25.1.2. ili akumulacija različitih mera, uključujući kršenja ljudskih prava, koja su dovoljno ozbiljne da utiču na pojedinca, na sličan način kao što je pomenuto u stavu 1.25.1.1. ovog zakona.

1.25.2. Dela progona u podstavu 1.25.1 ovog stava uključuju: 1.25.2.1. fizičko ili mentalno nasilje, uključujući i seksualno nasilje; 1.25.2.2. Pravna, administrativna, policijska ili sudska mera koja su

diskriminatorska ili diskriminatorski se primenjuju; 1.25.2.3. sudski progon ili sudske kazne, koja su nesrazmerne ili

diskriminatorske; 1.25.2.4. ograničenje sudske pomoći rezultirajući na nesrazmernu ili

diskriminatorsku kaznu; 1.25.2.5. progon ili kažnjavanje zbog odbijanja odsluženja vojnog

roka u slučaju konflikta, gde bi izvršenja vojnih služba obuhvatili zločine ili delovanja iz delokruga osnova za isključenje kao što je navedeno u članu 7. ovog zakona;

1.25.2.6. delovanja, koja su po svojoj prirodi posebno povezane za pol ili decu.

1.26. Akteri progona ili ozbiljne povrede - podrazumeva: 1.26.1. Akteri progona ili povrede navedeni u članu 2, podstav 1.10 ovog

zakona su: 1.26.1.1. Država; 1.26.1.2. Stranke ili organizacije koje kontrolišu državu ili značajan

deo teritorije države; 1.26.1.3. Nedržavni akteri, ako se pokaže da su akteri iz stava

1.26.1.1 i 1.26.1.2, uključujući međunarodne organizacije, nisu u stanju ili ne žele da se zaštite od progona ili ozbiljne povrede.

1.27. Akter zaštite - podrazumeva: 1.27.1. Zaštita od progona navedenog u članu 2, podstav 1.10 ovog Zakona

može se osigurati od: 1.27.1.1. Države; 1.27.1.2. Stranke ili organizacije koje kontrolišu državu ili značajan

deo teritorije države; 1.27.1.3. Zaštita od progona ili ozbiljne štete moraju biti efikasne, a

ne privremene prirode. Takva zaštita se obično odobrava


465

kada akteri (osobe) pomenuti u podstavovima 1.27.1.1. i 1.27.1.2. ovog člana preduzimaju razumne korake u sprečavanju progona ili patnje od ozbiljne povrede, inter alia, usled rada efikasnog pravnog sistema za istragu, gonjenje i kažnjavanje dela koja se smatraju kao progon ili ozbiljne povrede, i kada podnosilac zahteva ima pristup na takvu zaštitu.

1.28. Pritvor / hapšenje - zatvaranje / izolacija azilanata od strane nadležnog organa u posebnom mestu, gde je tražioc azila lišen slobode kretanja.

Član 3

Zaštita porodičnog integriteta 1. U skladu sa ovim zakonom, tokom postupka i nakon završetka razmatranja zahteva

za azil ili supsidijarne zaštite, nadležni organi moraju preduzeti sve mere u cilju zaštite jedinstva porodice.

2. Nadležni organ mora se uveriti da u slučajevima kada članovi porodice korisnika zaštite pojedinačno ne ispunjavaju uslove za takvu zaštitu, imaju koristi od izvedenog statusa izbeglice u skladi sa zakonom o strancima.

3. Izuzetak od stava 1. i 2. ovog Člana su članovi porodice čiji je status izbeglice ukinut, završen ili odbijen ili kada postoje okolnosti koje ih isključuju iz izbegličkog statusa u skladu sa ovim Zakonom.

4. Koristi od stavova 1. i 2. ovog Člana mogu se odbiti ili ograničiti ili ukloniti iz razloga koji se odnose na nacionalnu bezbednost ili javni red.

Član 4.

Zabrana proterivanja ili vraćanja (refoulement) 1. Republika Kosovo ne treba proterati ili vratiti izbeglicu na bilo koji način u granice

teritorija gde se njegov život i sloboda ugrožava zbog razloga rase, vere, nacionalne pripadnosti, članstva u određenoj društvenoj grupi ili političkih uverenja.

2. Koristi iz stava 1 ovog člana ne mogu se zahtevati od strane izbeglice za koju ima jake razloge da se veruje da predstavlja opasnost za bezbednost Republike Kosova ili koji je bio osuđen pravosnažnom odlukom za ozbiljan zločin, predstavlja rizik za bezbednost Republike Kosove.

3. U slučajevima iz stava 2 ovog Člana, boravišna dozvola će biti oduzeta ili odbijena.

Član 5

Potreba za međunarodnu zaštitu koja nastaje ( sur place) 1. Osnovani strah za realnu opasnost od progona i trpljenja ozbiljne povrede može se

zasnivati na događajima koji su se odigrali kada je tražioc napustio zemlju porekla. 2. Osnovani strah za realnu opasnost od progona i ozbiljne povrede može se zasnivati

na aktivnostima u kojima je tražioc azila bio angažovan za vreme napuštanja


466

zemlje porekla, naročito kada se utvrdi da te aktivnosti predstavljaju izraz i nastavak kažnjavanja ili orijentacije u zemlji porekla.

3. Bez kršenja Ženevske konvencije, Republika Kosova može utvrditi da tražioc azila koji podnese naknadni zahtev obično ne dobija status izbeglice, ako se opasnost od progona zasniva na okolnostima koje je tražioc stvorio po sopstvenoj odluci od vreme napuštanja zemlje porekla.

Član 6

Odobrenje azila 1. Republika Kosovo odobrava azil stranom državljanu ili licu bez državljanstva, na

njegov zahtev, kada ispunjava kriterijume određene u članu 2, podstav 1.10 ovog Zakona.

2. Licama kojima je odobren azil u skladu sa stavom 1. ovog člana izdaje dozvola boravka u skladu sa Zakonom o strancima.

Član 7

Isključenje iz Azila 1. Pravo na azil se neće odobriti licu, za koje postoji osnovana ozbiljna sumnja da je

on / ona: 1.1. počinio zločin protiv mira, ratne zločine ili zločine protiv kako je definisano

u međunarodnim aktima namenjenih odredbama predviđenim za takve zločine;

1.2. počinio bilo kakav ozbiljan nepolitički zločin van Republike Kosova, prije priznavanja statusa izbeglice, u toj zemlji kao izbeglica;

1.3. je kriv za dela koja su u suprotnosti sa ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija, kao što je predviđeno u preambuli i u članu 1. i 2. Povelje Ujedinjenih Nacija.

2. Stav 1. ovog Člana će se primenjivati na lica koja podstiču ili na drugi način učestvuju u izvršenju zločina ili gore pomenutih akata.

3. Azil se neće dodeliti licima koja trenutno uživaju podršku ili zaštitu organa ili agencija Ujedinjenih Nacija, osim zaštite ili pomoći Visokog Komesarijata Ujedinjenih Nacija za izbeglice. Kada je takva pomoć ili zaštita bila prekinuta iz bilo kog razloga, bez rešavanja položaja ovih lica u skladu sa relevantnim rezolucijama odobrenih od strane Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija, ova lica u skladu sa činjenicama (ipso facto) imaju pravo da imaju korist od ovog zakona.

4. Azil se ne dozvoljava licima čija su prava i obaveze kao građani Kosova priznata od strane države Kosovo.

Član 8

Odobravanje subsidijarne zaštite 1. Republika Kosovo odobrava dodatnu zaštitu stranim državljanima ili licima bez

državljanstva koji ne ispunjavaju uslove na sticanje statusa izbeglice, ali koji ispunjavaju propisane kriterijume koji definišu dodatnu zaštitu, kako je navedeno u Članu 2, tački 1.12 ovog Zakona.


467

2. Što je pre moguće, nakon odobravanja statusa, Ministarstvo će izdati korisnicima statusa subsidijarne zaštite dozvolu za boravak koja treba da važi najmanje godinu dana i sa mogučnošču produženja, osim ako jaki razlozi nacionalne bezbednosti ili javnog poretka zahtevaju drugačije.

Član 9

Isključenje iz supsidijarne zaštite 1. Pravo na supsidijarnu zaštitu neće biti odobreno licu, za koga postoji ozbiljna

sumnja da je on / ona: 1.1. Počinio zločine protiv mira, ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti u

smislu međunarodnih propisa koji definišu ove zločine; 1.2. Počinio teška krivična i kažnjiva dela; 1.3. je kriv za dela koja su u suprotnosti sa ciljevima i načelima Ujedinjenih

nacija, kao što je navedeno u preambuli i člana 1 i 2 Povelje Ujedinjenih nacija;

1.4. predstavlja opasnost za zajednicu ili bezbednosti Republike Kosova. 2. Stav 1. ovog Člana primenjuje se na lica koja podstiču ili na drugi način učestvuju

u izvršenju zločina ili gore pomenutih akata. 3. Dodatna zaštita se neće odobriti licu koje je počinilo jedno ili više krivičnih dela

pre ulaska u Republiku Kosovo, van delokruga stava 1 ovog člana, a koja krivična dela bi bila kažnjiva zatvorom i kada bi bila izvršena u Republici Kosovo i ako je on ili ona napustio zemlju porekla, samo da izbegne sankcije koje proističu iz tih zločina.

Član 10.

Ulazak u Republiku Kosovo Strani državljani ili lica bez državljanstva koji izjavljuju svoju nameru da podnesu zahtev za azil u Republici Kosovo će se tretirati kao tražioci azila u skladu sa ovim zakonom, i na taj način će biti omogućeni da ulaze na teritoriju Republike Kosovo.

Član 11 Pomoč azilantima

1. Tražioc azila će moći da podnese zahtev za azil na jeziku koji on ili ona razume. 2. U roku od petnaest (15) dana od predaje zahteva za azil, tražilac azila će biti

obavešten na jeziku koji razume, o postupku azila, prava i obaveze takvog postupka, kao i pravo da se obrati UNHCR-u i bilo kojoj nevladinoj organizaciji koja pruža pomoć tražiocima azila.

3. Lice koje traži azil ima pravo da izabere predstavnika koji će mu pomoći i koji će ga predstavljati u procesu odlučivanja o azilu, na račun tražioca azila.

4. Predstavnik tražioca azila i predstavnik kancelarije UNHCR-a imaju pravo da kontaktiraju tražioca azila u svakom trenutku i u svakoj fazi postupka odlučivanja o azilu.

5. Tražioc azila ima pravo da razgovara sa njegovim predstavnikom, ili predstavnikom UNHCR-a u bilo kom trenutku i da bude informisan o ovom pravu.


468

6. Poslanik ima pristup na informacije u dosijeu tražioca azila koji mu se dozvoli od strane organa zaduženih za ispitivanje zahteva za azil ukoliko je informacija relevantna za razmatranje zahteva.

7. Izuzetno, predstavnik neće imati pristup u dosije tražioca kada bi otkrivanje informacija ili izvora ugrozili nacionalnu bezbednost, bezbednost organizacija ili lica koji pružaju informacije ili bezbednosti lice(a) na koje se informacija odnosi ili kada istražni interesi koji se odnose na ispitivanje primene azila od strane nadležnog organa ili međunarodne odnose Republike Kosovo će biti ugrožena. U ovim slučajevima, pristup na gore navedene informacije i izvore će biti dostupna nadležnom organu, osim ako je takav pristup isključen zbog ugrožavanja nacionalne bezbednosti.

Član 12

Jezik postupka i pravo na prevodioca 1. U slučajevima u kojima tražilac azila ne razume jezik na kome se obavlja

procedura, nadležni organ će pružati usluge prevođenja kako bi se osiguralo da se proces odvija na jeziku koji on ili ona razume. Prevodilac će biti obavezan na profesionalnu poverljivost.

2. U posebnim slučajevima, ukoliko je moguće, tražiocu azila će se obezbediti prevodioc istog roda.

3. Tražioc azila ima pravo da angažuje prevodioca sve dok prevodioc nije takođe tražioc azila.

Član 13

Žene tražioci azila Gde je to moguće, žene tražioci azila imaju pravo da svoj zahtev za azil bude obrađen od zvaničnika žene.

Član 14

Maloletnici bez pratnje 1. Tražiocima azila iz kategorije maloletnika bez pratnje biće dodeljen službenik za

socijalne usluge imenovan iz Centra za Socijalni Rad što pre je moguće, kao predstavnik deteta bez pratnje u cilju zastupanja ili pomoći detetu bez pratnje radi razmatranja zahteva za azil. Ni u kom slučaju, dete bez pratnje ne može biti saslušano bez pratnje zvaničnika za Socijalna Pitanja.

2. Nadležni Organ je dužan da uzme u obzir najbolje interese maloletnika bez pratnje prilikom sprovođenja ovog člana.

3. Zvaničniku za socijalna pitanja za decu će se obezbediti prilika, da informiše dete bez pratnje za smisao i moguće posledice ličnog intervjua i, prema potrebi, kako da se pripremi za lični razgovor. Zvaničniku za socijalna pitanja za decu će biti dozvoljeno da prisustvuje tom razgovoru i da postavlja pitanja ili daje komentare, u okviru utvrđenom od strane lica koja obavlja razgovor.

4. Ako dete bez pratnje ima lični intervju na njegovu molbu za azil, taj intervju se


469

obavlja od strane lica koje ima neophodna znanja o posebnim potrebama deteta, i odluka u vezi sa zahtevom za azil takođe treba da se donese od osobe koja ima neophodna znanja za posebne potrebe deteta.

5. Nakon priznavanja statusa izbeglice, subsidijarne zaštite i privremene zaštite, detetu bez pratnje određuje se staratelj za decu.

6. Ministarstvo ima obavezu da pokrene napore u pronalaženju roditelja ili drugih bliskih rođaka maloletnika bez pratnje u saradnji sa relevantnim organizacijama.

7. Ministarstvo će osigurati da su Maloletnici bez pratnje postavljeni: 7.1. Sa odraslim rođacima; ili 7.2. U usvojiteljsku porodicu; ili 7.3. U specijalizovanim centrima za smeštaj maloletnika; ili 7.4. U drugi smeštaj pogodan za maloletnike.

8. U tom kontekstu, stav deteta se uzima u obzir u skladu sa njegovim uzrastom i stepenom zrelosti.

9. Oni koji rade sa decom bez pratnje treba da su završili ili moraju završiti odgovarajuću obuku u skladu sa njihovim specifičnim potrebama, a biće obavezni da poštuju princip poverljivosti u odnosu na bilo koje informacije koje dobiju u toku svog rada

Član 15

Tražioci azila sa ograničenim mentalnim sposobnostima Tražiocima azila sa ograničenim mentalnim sposobnostima će biti dodeljen predstavnik pre početka postupka.

Član 16

Osobe sa posebnim potrebama 1. Vlada će obezbediti poseban tretman i posebnu pažnju licima sa posebnim potrebama,

naročito deci, deci bez pratnji, starijim osobama, invalidima, trudnicama, samohranim roditeljima sa samo jednim maloletnim detetom, i licima koja su bila žrtve torture, silovanja ili drugih ozbiljnih oblika psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja.

2. Prema ovom zakonu, posebne potrebe će se definisati na osnovu individualne procene svakog tražioca azila, izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom ili lica pod privremenom zaštitom.

3. Tražioci azila, izbeglice, lica pod supsidijarnom zaštitom ili lica pod privremenom zaštitom sa posebnim potrebama će imati poseban tretman u skladu sa njihovim specifičnim potrebama u slučaju smeštaja, obezbeđivanje posebnih standarda za prijem, neophodan medicinski tretman, i potrebni psiho-socijalni branilac.

Član 17

Ograničenje kretanja 1. Tražioci azila mogu slobodno da se kreću na teritoriji Republike Kosova. 2. Republika Kosovo može da odlučuje o ograničenju kretanja zbog javnog interesa

ili kada je neophodno hitno razmatranje i efikasno praćenje njegovog/njenog zahteva.


470

3. Kada je potrebno, na primer, iz pravnih razloga ili iz razloga javnog poretka, Republika Kosovo može ograničiti slobodu kretanja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

4. Tražioc azila ne bi trebalo da traži dozvolu da vodi sastanke sa organima ili sudovima kada je to neophodno.

Član 18

Uloga UNHCR-a 1. Državni organi će omogućiti UNHCR-u:

1.1. Da imaju pristup podnosiocima zahteva za azil, uključujući i one u pritvoru i na aerodromu;

1.2. Da imaju pristup informacijama o pojedinačnim zahtevima za azil, u toku postupka i o odlukama, pod uslovom da se time slaže podnosilac zahteva za azil;

1.3. Da iznese svoje stavove, u vršenju svojih nadzornih odgovornosti na osnovu člana 35 Ženevske Konvencije, svim nadležnim organima u vezi sa pojedinačnim zahtevima za azil u bilo kojoj fazi postupka.

2. Stav 1. ovog člana odnosi se i na organizaciju koja radi na teritoriji Države Članice, u ime UNHCR-a u skladu sa ugovorom sa Vladom Kosova.

POGLAVLJE II

PRAVA I OBAVEZE TRAŽIOCA AZILA, LICA SA STATUSOM IZBEGLICE I LICA POD SUPSIDIJARNOM ZAŠTITOM

Član 19.

Prava tražioca azila 1. Tražioc azila ima pravo:

1.1. Da boravi u Republici Kosovo; 1.2. Na osnovne životne uslove; 1.3. Osnovno zdravstveno zbrinjavanje; 1.4. Na osnovnu socijalnu pomoć; 1.5. Na besplatnu pravnu pomoć; 1.6. Obrazovanju za maloletnike tražioce azila; 1.7. Na slobodu misli i versko uverenje; 1.8. Na zapošljavanje i stručno usavršavanje.

Član 20.

Pravo boravka tražioca azila 1. Tražioc azila ima pravo da boravi u Republici Kosovo do donošenja konačne

odluke. 2. Članovi porodice koji su stigli u Republici Kosovo, zajedno sa tražiocem azila

imaju pravo na boravak, u skladu sa stavom 1. ovog Člana. 3. Nadležni organi će preduzeti odgovarajuće mere da održavaju koliko je to moguće,


471

jedinstvo porodice prisutno na teritoriji Republike Kosovo, ukoliko je tražiocima azila obezbeđeno stanovanje.

Član 21

Pravo na osnovne životne i socijalne uslove Tražioci azila imaju pravo na osnovne životne uslove koji uključuju: smeštaj, hranu, odeću, u vidu robe ili kupona, i pomoć za svakodnevne troškove. Tražiocima azila sa posebnim potrebama će se obezbediti životni standard u skladu sa njihovim specifičnim potrebama.

Član 22 Zdravstveno zbrinjavanje

1. Tražioci azila imaju pravo na zdravstveno zbrinjavanje, koje uključuje hitnu

zdravstvenu negu i lečenje bolesti. 2. Tražiocima azila koji su silovani ili mučeni ili koji su pretrpeli druge ozbiljne

oblike nasilja, i tražiocima azila sa posebnim potrebama, biće obezbeđen potrebni medicinski tretman u skladu sa specifičnim zahtevima i izazvanim efektima.

Član 23

Besplatna pravna pomoć 1. Tražioci azila dobijaju sledeću besplatnu pravnu pomoć:

1.1. Informacije koje se odnose na prava i obaveze lica koja traže azil; 1.2. Pomoć u izradi žalbi; 1.3. Zastupanje u postupcima pred nadležnim organima.

2. Pomoć iz stava 1. ovog člana će se obezbediti tražiocu azila koji nema dovoljno sredstava ili vrednog kapitala za pokrivanje odgovarajućih troškova.

3. Pomoć iz stava 1. ovog člana može se obezbediti kroz: advokata ili organizacija za pomoć izbeglicama.

Član 24

Pravo na obrazovanje dece tražioca azila Deca tražioci azila imaju pravo na osnovno i srednje obrazovanje po istim uslovima kao i građani Republike Kosovo.

Član 25

Pravo na slobodu misli i versko uverenje Vlada Kosova će garantovati tražiocima azila pravo na slobodno ostvarivanje vere u skladu sa svojim uverenjima.


472

Član 26 Pravo na rad i stručno usavršavanje

1. Tražioci azila imaju pravo da vrše profitabilne aktivnosti šest (6) meseci od dana

kada su podneli zahtev, a do konačne odluke. 2. Tražioci azila imaju pravo na stručno usavršavanje, bez obzira na to da li imaju

pristup zaposlenju.

Član 27 Obaveze tražioca azila

1. Tražioci azila su dužni:

1.1. Da svo vreme deluju u skladu sa zakonima i drugim podzakonskim aktima Republike Kosovo i merama preduzetim od strane državnih organa;

1.2. Da sarađuju sa ODAM-om i drugim relevantnim državnim organima; 1.3. Da se odazovu pozivima nadležnog organa i drugih državnih organa i da

sarađuju u svakoj fazi azilskog postupka; 1.4. Da podnesu putne i lične isprave i druge dokaze na raspolaganju. 1.5. Da informišu ODAM i druge nadležne organe za azil o svakoj promeni

adrese u roku od tri (3) dana; 1.6. Da deluju u skladu sa uputstvima izdatim od strane nadležnog organa i svih

drugih vladinih uputstva u vezi sa ograničenjem kretanja; 1.7. Da ne napuste teritoriju Kosova bez odobrenja nadležnog organa, dok se ne

izvrši postupak azila; 1.8. Da sarađuju sa nadležnim organom u vezi sa otiscima prstiju i registraciju

fotografije; 2. Nadležni organi mogu da provere i kontrolišu tražoca azila i stvari u njegovo

posedovanje; 3. Nadležni organ može da drži beleške u vezi sa izjavama tražioca azila i da bude

informisan o tome.

Član 28 Prava lica sa statusom izbeglice i pod supsidijarnom zaštitom

1. Lice sa statusom izbeglice i lica pod supsidijarnom zaštitom imaju sledeća prava:

1.1. Pravo boravka u Republici Kosovo sve dok traje azil ili supsidijarna zaštita; 1.2. Osnovnu socijalnu pomoć; 1.3. Osnovni smeštaj; 1.4. Zdravstveno zbrinjavanje; 1.5. Obrazovanje; 1.6. Pomoć za integraciju u društvo; 1.7. Pravo na slobodu misli i versko ubeđenje; 1.8. Pravo na rad i pravo na profesionalnu obuku; 1.9. Spajanje sa porodicom, kao što je predviđeno zakonom; 1.10. Pravo na pristup sudu i pravne pomoći. 1.11. Pravo na posedovanje pokretne i nepokretne imovine.


473

2. Lice sa statusom izbeglice i lica pod supsidijarnom zaštitom uživaju prava iz stava 1. ovog Člana do nivoa zaštite koju uživaju građani Republike Kosovo.

3. Nadležni organ će obavestiti lice sa statusom izbeglice ili osobe pod supsidijarnom zaštitom u roku od petnaest (15) dana od dana davanja azila ili supsidijarne zaštite, na jeziku koji razumeju, o pravima i obavezama koje proizilaze iz priznavanja ovog statusa.

Član 29

Pravo na boravak Lica sa statusom izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom imaju pravo boravka u Republici Kosovo za toliko vreme za koje su dobili azil ili supsidijarnu zaštitu.

Član 30 Socijalna Zaštita

Lice sa statusom izbeglice i lica pod supsidijarnom zaštitom imaju pravo na neophodnu socijalnu pomoć pod istim uslovima kao i građani Republike Kosovo.

Član 31 Osnovni smeštaj

1. Licu sa statusom izbeglice ili licima pod supsidijarnom zaštitom će biti obezbeđen

smeštaj do dve godine od dana prijema odluke kojom se odobrava azil ili supsidijarna zaštita.

2. Lice sa statusom izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom će gubiti pravo na smeštaj ako odbiju ponudu elementarnog skloništa napravljenog u skladu sa stavom 1. ovog Člana.

3. Lice sa statusom izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom koje imaju sopstvena sredstva za pokrivanje troškova u vezi smeštaja nemaju pravo koristi iz stava 1. ovog Člana.

Član 32

Zdravstveno zbrinjavanje Lice sa statusom izbeglice ili lice pod supsidijarnom zaštitom, ima pravo na zdravstveno zbrinjavanje pod istim uslovima kao državljani Kosova.

Član 33 Obrazovanje

Lice sa statusom izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom imaju pravo na osnovno, srednje i visoko obrazovanje pod istim uslovima kao i državljani Republike Kosova.


474

Član 34 Integracija u društvu

U cilju integrisanja u kosovskom društvu, lice sa statusom izbeglice, i licima pod subsidijarnom pomoći će se omogućiti nastava istorije, jezika i kosovske kulture.

Član 35

Sloboda misli i verskog ubeđenja Vlada Kosova će licima sa statusom izbeglice li licu pod supsidijarnom zaštitom garantovati pravo na slobodno ostvarivanje, slobodu izražavanja i verskih uverenja po svojim ubeđenjima.

Član 36 Pravo na rad i stručno usavršavanje

1. Lice sa statusom izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom imaju pravo na rad u

Republici Kosovo bez radne dozvole za strance. 2. Lice sa statusom izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom imaju pravo na

profesionalnu obuku i radno iskustvo, pod istim uslovima kao i građani Kosova.

Član 37 Spajanje porodice

Lice sa statusom izbeglice Azilanti ili lica pod supsidijarnom zaštitom imaju pravo na porodična spajanja kako je navedeno u Članu 2 stavu 1.19 ovog Zakona

Član 38 Besplatna pravna pomoć

1. Licima sa statusom izbeglice ili licima pod supsidijarnom zaštitom se pruža

besplatna pravna pomoć na sledeći način: 1.1. Informacije koje se odnose na prava i obaveze koje proizilaze iz priznavanja

azila ili supsidijarne zaštite; 1.2. Pomoć u izradi žalbi i zastupanje pred nadležnim organima u slučaju

prestanka, poništenja ili oduzimanja statusa azila ili supsidijarne zaštite. 2. Pomoć prema stavu 1. ovog Člana će biti pružena azilantima ili licima koje nemaju

dovoljno sredstava ili vredan kapital za pokrivanje odgovarajućih troškova. 3. Pomoć iz stava 1. ovog člana može se obezbediti kroz: advokate ili organizacije za

pomoć izbeglicama.

Član 39 Pravo za posedovanje nepokretne i pokretne imovine

Lice sa statusom izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom imaju pravo da poseduju nepokretnu i pokretnu imovinu pod istim uslovima kao i stranci.


475

Član 40 Naturalizacija

Osoba sa izbegličkim statusom ima pravo na naturalizaciju u skladu sa Zakonom o državljanstvu.

Član 41 Dužnosti lica sa statusom izbeglice i lica pod supsidijarnom zaštitom

1. Lice sa statusom izbeglice ili lica pod supsidijarnom zaštitom dužni su:

1.1. Da poštuju Ustav, zakone i podzakonske akte Republike Kosova; 1.2. Obaveste Nadležne Organe o svakoj promeni adrese u roku od sedam (7)

dana.

POGLAVLJE III POSTUPAK AZILA

Član 42

Donošenje odluka nadležnih organa 1. ODAM je odgovorna za donošenje odluka u prvom stepenu o azilu; 2. Nacionalni Komitet za Izbeglice je odgovoran za razmatranje žalba protiv odluka u

prvom stepenu; 3. Nadležni sud u skladu sa Zakonom o Sudovima je odgovoran za razmatranje

administrativnih odluka.

Član 43 Načela postupka Azila

1. Postupak azila počinje kada strani državljanin ili lice bez državljanstva podnosi

zahtev za azil. 2. Nadležni Organ omogućava tražiocu azila da predstavi, objasni i dokaže sve

činjenice i okolnosti u vezi sa njegovom / njenom zahtevu za azil. 3. Tražioc azila mora u potpunosti i aktivno sarađivati sa nadležnim organom u toku

postupka. Tražioc azila će predstavljati i objasniti sve činjenice i okolnosti za koje je svestan da će pomoći Nadležnom Organu u postupku razmatranja svih dokaza koje tražioc azila ima na raspolaganju. On / ona će predstaviti sve odgovarajuće dokumente u njegovom / njenom posedu koji mogu biti relevantni za utvrđivanje azila.

4. Nadležni organ ispituje kontekst informacija koje se odnose na trenutnu situaciju u zemlji iz koje je pobeglo lice i pokušava da proveri činjenice i okolnosti vezane za tražioca azila u vezi sa svim dokazima koje je on / ona podneo. Nadležni Organ može da uzme u obzir dodatne dokaze na raspolaganju, kako bi odlučivao o zahtevu za azil.

5. Odluka Nadležnog Organa da prizna ili odbije zahtev za azil se ne uzima samo na osnovu formalnih dokumenata i drugih sličnih dokaza. Odluka se donosi na osnovu procene svih raspoloživih dokaza, uključujući i deklaracije tražioca azila.


476

6. U postupku azila, Nadležni Organ će učiniti sve što je moguće kako bi se osiguralo da postupak ne bude nepovoljan i koliko je to moguće, i kada bude potrebno, pomoći će tražiocu azila u predstavljanju njegove / njene aplikacije. Zvaničnici zaduženi za intervjuisanje tražioca azila su odgovorni za sprečavanje toga da nedostatak znanja i iskustva tražioca azila ne naude njegovom pravu.

Član 44

Sprovođenje Zakona o upravnom postupku Ako nije drugačije predviđeno ovim zakonom, procedura azila će biti u skladu sa Zakonom o Upravnom Postupku.

Član 45

Podnošenje prijave 1. Zahtev za azil podnosi se u trenutku ulaska na Kosovo, na graničnom prelazu, u

policijskoj stanici ili u ODAM. 2. Vlasti iz stava 1. ovog Člana obavezni su da pomognu tražiocu azila da podnese

zahtev za azil što je pre moguće. Zahtevi za azil neće se odbiti niti isključiti od razmatranja na osnovu toga što nisu podneseni u najkraćem vremenu.

3. Organ koji prima zahtev za azil, po ovom Članu treba da prilikom prijema prijave popuni početni formular, uključujući i uzimanje otisaka prstiju, fotografije i drugih dokaza u vezi sa zahtevom za azil i putnih dokumenata.

4. Nakon popunjavanja početnog formulara, Organ koji prima zahtev mora odmah kontaktirati nadležnog zvaničnika za azil iz ODAM-a i transportuje tražioca azila u Centru za Azilante.

Član 46

Centar za Tražioce Azila 1. Centar za tražioce azila (u daljem tekstu Centar) upravlja se od strane ODAM-a. 2. Funkcionisanje i procedure centara će biti regulisane po posebnoj proceduri

odobrene od Ministarstva Unutrašnjih Poslova.

Član 47 Prijem Tražioca Azila u Centru

1. Nakon prijema tražioca azila u Centru, zvaničnik Centra za azil mora da obavesti

tražioca azila o njegovim pravima i obavezama kao i postupkom azila, uključujući i mogućnost korišćenja besplatne pravne pomoći i kontaktiranja predstavnika UNHCR-a i drugih organizacija koje se bave zaštitom prava izbeglica na svom jeziku ili na jeziku koji razumeju.

2. Nakon informisanja tražioca azila o njegovim pravima i obavezama kao i o postupku azila, tražioc azila se podvrgne lekarskom pregledu.


477

Član 48 Smeštaj tražioca azila

1. Tražioc azila može biti smešten u centar za tražioce azila, na drugom mestu koje je

odredio ODAM ili negde drugde, gde oni žele. 2. U slučaju smeštaja tražioca azila u mestu koji su oni izabrali, oni će pokriti

troškove sami.

Član 49 Učešće trećih lica u postupku azila

1. Postupci vezani za azil nisu otvoreni za javnost. 2. Sledeće osobe mogu biti prisutni u postupcima azila:

2.1. Ovlašćeni predstavnik; 2.2. Pravni staratelj za decu bez pratnje; 2.3. Staratelj za lica sa ograničenim mentalnim sposobnostima. 2.4. Predstavnik UNHCR-a; 2.5. Prevodilac.

Član 50

Intervju sa tražiocem azila 1. Tražioc azila će biti lično intervjuisan bez prisustva ostalih članova porodice, osim

ako nadležni organ smatra neophodnim prisustvo drugih članova porodice za pravilno razmatranje.

2. ODAM će intervjuisati tražioca azila što je pre moguće. Ako je potrebno, tražilac azila će biti intervjuisan nekoliko puta.

3. Tražioc azila je dužan da deklariše sve činjenice i okolnosti koje podržavaju njegov zahtev za azil, da proglasi istinu u svim odgovorima, da iznese sve dokaze na raspolaganju i da daje ubedljivo i pouzdano objašnjenje.

4. Intervjui sa tražiocima azila moraju se obaviti u uslovima koji garantuju poverljivost.

5. intervju sa tražiocem azila uvodi se u zapisnik koji se mora potpisati od tražioca azila da bi potvrdio njegovu autentičnost, nakon što mu je saopšten na jeziku koji on ili ona razume.

6. Kada tražioc azila odbija da odobri sadržaj izveštaja, razlozi za to odbijanje upisuju se u datoteku tražioca azila. Odbijanje da odobri sadržaj izveštaja neće zaustaviti nadležnog organa da odluči o zahtevu za azil.

7. Tražioc azila će biti saslušan od strane osobe koja je dovoljno kompetentna da vodi računa o ličnim ili opštim okolnostima zahteva za azil, uključujući i kulturno poreklo tražioca azila ili nivo njegove/njene ranjivosti, u meri u kojoj je moguće da se to uradi.


478

Član 51 Verifikacija činjenica

1. Po službenoj dužnosti, ODAM preispituje sve činjenice relevantne za donošenje

odluke. Nadležni Organ, ako smatra da je to potrebno, će održati dodatne razgovore sa tražiocem azila, će razmatrati raspoložive dokaze i ako je potrebno, zahtevaće i druge dokaze.

2. U slučajevima kada je ODAM-u potrebno mišljenje stručnjaka za proveru određenih činjenica u cilju donošenja odluke o tražiocu azila, Nadležni Organ je ovlašćen da konsultuje jednog stručnjaka u toj oblasti. Stručnjak će dobiti instrukcije o tajnosti postupka i pristaće da poštuje poverljivost, u skladu sa zakonom.

3. ODAM je ovlašćen da dobija savete od strane stručnjaka po pitanjima koja se odnose na dokaze za utvrđivanje azila po zahtevu tražioca azila, njegovog zastupnika ili predstavnika UNHCR-a ako procenjuje da bi takvo mišljenje bilo važno u pogledu odlučivanja o azilu.

4. Nadležni organ prilikom razmatranja zahteva će se osigurati da odluka bude donošena pojedinačno, objektivno i na nepristrasan način i da su tačne informacije uzete iz različitih izvora, kao Visoki komesarijata za izbeglice (UNHCR) u vezi sa ukupnom situacijom koja vlada u zemlji porekla tražilaca azila i kada je to potrebno, u vezi zemlje kroz koje su prošli, a takve informacije treba da budu dostupne za odgovorno osoblje za razmatranje zahteva i donošenje odluka.

Član 52

Ubrzana procedura 1. ODAM može da donese odluku po hitnom postupku u skladu sa osnovnim

principima i garancijima u prvom stepenu, koje se odnosi na slučajeve kada: 1.1. Pozitivna odluka je zasnovana na raspoloživim dokazima, ili 1.2. Negativna odluka je doneta na osnovu člana 54 ovog Zakona.

2. Tražioc azila ima pravo da podnese žalbu u Nacionalnom Komitetu za Izbeglice u roku od sedam (7) dana protiv odluke donete ubrzanom procedurom.

3. Stavovi 1.2 ovog Člana nisu validni za podnete zahteve od strane maloletnika bez pratnje ili lica sa ograničenim mentalnim sposobnostima.

Član 53

Prvostepena odluka 1. ODAM donosi odluku prema kojoj:

1.1. Priznaje azil; 1.2. Odbija azil, i priznaje supsidijarnu zaštitu; 1.3. Odbija zahtev za azil; 1.4. prekine postupak azila.

2. ODAM će doneti odluku u pisanoj formi, a u slučajevima kada se zahtev za azil odbija, faktični i pravni razlozi moraju se prikazivati odgovarajućom odlukom, kao i informacijama o mogućnosti podnošenja zahteva.


479

Član 54 Odbijanje zahteva za azil i supsidijarnu zaštitu

1. ODAM će odbiti zahtev za azil i supsidijarnu zaštitu u slučajevima kada:

1.1. Tražioc azila ne ispunjava kriterijume za izbeglice kao što je navedeno u definiciji izbeglice, ili supsidijarne zaštite, kao što je navedeno u definiciji supsidijarne zaštite;

1.2. U slučajevima gde se smatra da lice koje traži azil nema pravo na zaštitu u skladu sa Članovima 7. i 9. ovog zakona;

1.3. U slučajevima kada je zahtev za azil očigledno neosnovan, u skladu sa članom 55 ovog zakona.

Član 55

Neosnovani zahtev za azil 1. ODAM će odbiti zahtev za azil koji se smatra neprihvatljivim po hitnom postupku

u skladu sa proceduralnim garancijama predviđenim ovim zakonom, u slučajevima kada: 1.1. Azilant prilikom njegovog / njenog izlaganja i podnošenja činjenica, je

pokrenuo samo pitanja koja nisu važna ili su minimalnog značaja za ispitivanje da li se on / ona kvalifikuje kao izbeglica u skladu sa ovim zakonom.

1.2. Tražioc Azila dolazi iz sigurne treće zemlje porekla. 1.3. Tražilac azila dolazi iz jedne sigurne zemlje pod uslovom da dotična zemlja

ponovo primi tražioca azila. 1.4. Azilant prilikom podnošenja zahteva za azil, bez opravdanog razloga, ne

navodi svoje podatke o njegovom/njenom identitetu, porodične veze, poslednjeg boravišta, tok putovanja, lične dokumenate, razloge o traženju zaštite i azila.

1.5. Tražioc azila je podneo novi zahtev za azil predstavljajući druge lične podatke;

1.6. Tražioc azila nije dostavio informacije koje bi na razuman nivo sigurnosti omogućili utvrđivanje njegovog/njenog identiteta ili nacionalnosti, ili verovatno, on / ona je uništio ili skrivao ličnu kartu ili putnu ispravu koje bi pomogle da se proveri njegov/njen identitet ili nacionalnost.

1.7. Tražioc azila je bio predmet zahteva za azil u Republici Kosovo za kojeg je donošena negativna odluka a okolnosti za ovu odluku nisu se promenile.

1.8. Tražioc azila nije uspeo bez opravdanog razloga da ranije podnese njegov / njen zahtev za azil, iako je imao priliku za to.

1.9. Tražioc azila koristi postupak azila prosto samo da se spreči ili odloži deportacija.

1.10. Podnesene su netačne informacije o identitetu, odnosno predstavljena je lažna dokumentacija koje je namerno bile proglašena kao originalna.

1.11. Tražioc azila odbija da sarađuje u vezi sa uzimanjem otisaka prstiju.


480

Član 56 Obustava postupka azila

1. ODAM će obustaviti proceduru za azil ako se ispuni jedan od sledećih uslova:

1.1. Azilant odustane od zahteva za azil; 1.2. Kada azilant napušta poslednje prebivalište više od tri (3) dana bez

informisanja nadležnog organa, osim u slučajevima kada tražioc azila dokaže u razumnom roku da najava ili ne-najava tražioca azila se dogodila u okolnostima van njegove ili njene kontrole.

1.3. Tražioc azila napušta Republiku Kosovo u toku postupka. 2. Tražioc azila može tražiti da se ponovo otvori postupak azila samo ako su

predstavljeni jaki razlozi. Zahtev za ponavljanje postupka azila će zaustaviti proterivanje stranca sa Kosova.

Član 57

Predstavljanje novog zahteva za azil 1. Tražioc azila, čiji je zahtev odbijen, a konačna odluka doneta, može podnositi novi

zahtev za azil. 2. Tražioc azila, prema stavu 1. ovog člana, biće preliminarno ispitivan da li on ili

ona predstavlja nove dokaze koji se odnose na konstataciju da li on ili ona ima dobre šanse da bude kvalifikovan kao izbeglica. Ako se u toku prethodnog ispitivanja iz ovog člana utvrđuju nove činjenice na osnovu kojih se tražioc azila može kvalifikovati kao izbeglica, onda novi zahtev će biti razmatran po redovnoj proceduri.

3. Zahtev za azil koji je predmet prethodnog ispitivanja u skladu sa stavom 2. ovog člana ispituje se u skladu sa proceduralnim garancijama predviđenih u ovom zakonu.

Član 58

Povratak tražioca azila Ako je zahtev za azil odbijen ili zaustavljen pravosnažnom odlukom, ODAM odlučuje, po pravilu, o povratku sa Kosova i naređuje izvršenje odluke. ODAM uzima u obzir princip jedinstva porodice.

Član 59 Ukidanje azila

1. Strani državljanin ili lice bez državljanstva prestaje da bude izbeglica, ako on ili

ona: 1.1. dobrovoljno stavlja sebe pod odbranom zemlje državljanstva, ili 1.2. posle gubitka državljanstva ponovo zatraži istu na dobrovoljan način, ili 1.3. je steklo novo državljanstvo i uživa zaštitu zemlje čije novo državljanstvo

ima; ili 1.4. dobrovoljno ponovo boravi u zemlju koju je on ili ona napustila ili izvan

koje on ili ona ostaje u strahu da bude progonjena; ili


481

1.5. jer pošto su se okolnosti u vezi kojih je on ili ona priznati kao izbeglice prestale da postoje, ne može dalje da nastavi da odbija da se stavlja pod zaštitu zemlje čije državljanstvo ima;

1.6. kao lice bez državljanstva, pošto su se okolnosti za koje je priznat kao izbeglica prestale da postoje, on ili ona može da se vrati u prethodnu redovnu zemlju.

2. Prilikom razmatranja podstava 1.5 i 1.6 tačke 1 ovog člana, Republika Kosovo uzima u obzir činjenicu da li je promena okolnosti takve značajne prirode i nije li privremena, tako da strah izbeglice od progona ne može se dalje smatrati kao dobro osnovanim.

3. Podstavovi 1.5 i 1.6 stava 1. ne primenjuju se na izbeglicu koja je u stanju da predstavi uverljive razloge koji proističu iz prethodnog progona zbog odbijanja da sebe stavi pod zaštitu zemlje svog državljanstva, ili, kao lice bez državljanstva, zemlje bivšeg prebivališta

Član 60

Oduzimanje, raskid ili odbijanje obnavljanja izbegličkog statusa 1. Nadležni organ će oduzeti, raskinuti ili odbijati obnavljanje izbegličkog statusa u

slučajevima kada: 1.1. on ili ona je bila, ili je isključena iz izbegličkog statusa u skladu sa članom

59 ovog zakona; 1.2. on ili ona trebalo bi da bude, ili je isključen iz statuta izbeglice u skladu sa

članom 7. ovog zakona. 2. Nadležni organ će otkazati, ili odbiti obnovu statusa izbeglice u slučajevima:

2.1. Iskrivljavanje ili nepredstavljanja činjenica sa njegove/njene strane, uključujući i upotrebu lažnih dokumenata, bilo je odlučujuće za priznavanje izbegličkog statusa;

2.2. ima dovoljno osnova da se on ili ona može smatrati opasnim za bezbednost Republike Kosova;

2.3. On ili ona pošto je osuđen pravosnažnom presudom za neko naročito ozbiljno krivično delo, predstavlja opasnost za društvo Republike Kosove.

3. Pre oduzimanja statusa azilanta Nadležni organ obaveštava azilanta u pismenoj formi o razlozima za ponovno razmatranje statusa azila i će pružiti mogućnost da se usmeno ili u pisanoj formi podnese razloge zašto njegov status ne bi trebalo da bude oduzet.

4. Licu čiji se status azilanta oduzme u skladu sa podstavom 1.2. ovog člana, a koji je prisutan u Republici Kosovo, zagarantovaće se sledeća prava: pravo na nediskri-minaciju, pravo na versku slobodu, pristup sudovima, obrazovanje, nekažnjavanje zbog nezakonitog ulaska ili boravka, poštovanje načela za ne proterivanje.

Član 61

Prestanak supsidijarne zaštite 1. Osobe sa supsidijarnom zaštitom se ne smatraju kao takvim od trenutka kada

okolnosti koje opravdavaju dodelu ove zaštite više ne postoje, ili kada su se te okolnosti promenile na takav način da ova zaštita nije više potrebna.


482

2. U cilju primene stava 1. ovog člana, nadležni organ uzima u obzir promenu okolnosti, koje su od značaja za to da osoba koja ima korist od supsidijarne zaštite nije predmet bilo kojeg oblika ozbiljne pretnje.

3. Dodatna zaštita prestaje ako: 3.1. Osoba se povlači od supsidijarne zaštite.

Član 62

Oduzimanje, prestanak ili odbijanje obnavljanja supsidijarne zaštite

1. Nadležni organ će oduzimati, prekinuti ili odbiti produženje dodatne zaštite u slučaju kada: 1.1. on ili ona je bila, ili je isključena iz dodatne zaštite statusa u skladu sa

članom 61 ovog zakona. 1.2. on ili ona trebalo bi da bude isključen ili jeste isključen od supsidijarnog

statusa zaštite u skladu sa članom 9. ovog zakona. 1.3. Iskrivljavanje ili nedostavljanje činjenica sa njegove/njene strane,

uključujuči koriščenje lažne dokumentacije, bila je odlučujuća za odobrenje supsidijarne zaštite.

2. Pre oduzimanja dodatne zaštite Nadležni organ obaveštava lica pod dodatnom zaštitom u pismenoj formi o razlozima za ponovno razmatranje statusa dodatne zaštite i da mu ponudi njemu mogućnost da usmeno ili pismeno podnese razloge zašto njegov status ne bi trebalo da bude oduzet.

Član 63

Rokovi za prvostepenim postupcima 1. Procedura dobijanja azila u prvom stepenu, kao opšte pravilo, ima trajanje od šest

(6) meseci od dana kada je zahtev podnet. 2. Odluke preduzete u skladu sa članom 52 ovog zakona, kao opšte pravilo će se

preduzeti u roku od trideset (30) dana od dana podnošenja zahteva.

POGLAVLJE IV ŽALBENI POSTUPAK

Član 64 Žalba

1. Tražioc azila, lice za statusom azilanta, osoba pod supsidijarnom zaštitom ili lice

pod privremenom zaštitom ima pravo da podnese žalbu Nacionalnom Komitetu za izbeglice protiv odluke ODAM-a.

2. Žalbe na prvostepene odluke regulisana su Zakonom o Upravnom Postupku, osim u slučajevima kada Zakon o Azilu ne odredi drukčije.

3. Žalbe protiv drugostepene odluke se podnose nadležnom sudu. Žalbe protiv prvostepene i drugostepene odluke obustavljaju izvršenje odluke.


483

Član 65 Rok za podnošenje žalbe

1. Rok za podnošenje žalbe protiv prvostepene odluke je petnaest (15) dana od dana

objavljivanja odluke, osim u slučajevima drukčije utvrđenim ovim zakonom. 2. Žalba koja se prenosi putem faksa smatra se važećim ako je poslata u roku i

original je poslat kasnije.

Član 66 Nacionalni Komitet za Izbeglice

1. Kosovska Vlada osniva Nacionalni Odbor za Izbeglice i njeni članovi će služiti tri

(3) godišnje mandate: 1.1. Komisija se sastoji od Predsednika, Potpredsednika i pet redovnih članova; 1.2. Predsednik, Potpredsednik i članovi Odbora imenuju se iz reda diplomiranih

pravnika, zaposlenih u organima državne uprave i sa najmanje pet (5) godina profesionalnog radnog iskustva;

1.3. Prvostepeni organ je isključen iz učešća u Nacionalnom Savetu za Izbeglice; 1.4. Predstavnik UNHCR-a učestvuje kao posmatrač i ima pravo da predstavlja

svoje komentare u kontekstu konačne odluke. 2. Komisija je samostalna u svom radu. 3. U principu, Komisija odlučuje o slučajevima u (3-) tro-članom savetu, kojim

predsedava predsednik ili potpredsednik. Savet donosi odluke na osnovu većine glasova.

4. Vlada donosi podzakonske akte za regulisanje procedure Nacionalnog Komiteta za Izbeglice.

Član 67

Razlozi za žalbu 1. Razlozi za žalbu su sledeći:

1.1. Kršenje odredaba procesnog prava; 1.2. Kršenje odredaba materijalnog prava; 1.3. Pogrešno ili nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja; 1.4. Nove značajne činjenice u prilog zahtevu.

Član 68

Ponovo postavljenje do isteka roka 1. Ako tražilac azila iz opravdanih razloga ne može da podnese žalbu u zakonskom

roku, oni mogu zahtevati novi rok za žalbu 2. Zahtev za novi rok podnosi se u roku od deset (10) dana od dana saznanja za

podnošenje odluke u njegovo ime. 3. Zahtev za novi rok obustavlja izvršenje odluke o proterivanju tražioca azila sa

Kosova.


484

Član 69 Postupci u drugom stepenu

1. Nacionalna komisija za izbeglice odlučuje na osnovu dokaza prikupljenih u toku

postupka azila u prvom stepenu i na osnovu drugih dokaza koje je predstavljao tražioc azila.

2. Na kraju razmatranja žalbe, Odbor donosi sledeću odluku: 2.1. Odobrava prvostepenu presudu; 2.2. Poništava prvostepenu presudu i vrati je na razmatranje prvom stepenu; 2.3. Popravlja ukazane mane uzimanjem odgovarajuće odluke; 2.4. Menja prvostepenu odluku na osnovu istih dokaza.

Član 70

Rok za razmatranje žalbi 1. Po opštem pravilu, Komisija odlučuje u roku od trideset (30) dana za razmatranje

žalbe, osim u slučajevima kada su žalbe podnete protiv odluka donetih u skladu sa članom 55. ovog zakona.

2. U slučajevima kada je žalba podnošena protiv odluka koje su donete na osnovu Člana 55, onda rok da se odluči o žalbi je petnaest (15) dana od dana podnošenja zahteva.

POGLAVLJE V

DODELA PRIVREMENE ZAŠTITE I STATUSA OSOBA SA PRIVREMENOM ZAŠTITOM

Član 71

Odluka Vlade 1. Republika Kosovo može pružiti privremenu zaštitu stranim državljanima i licima

bez državljanstva koji dolaze u velikom broju iz zemalja u kojima su, zbog ratnih ili sličnih situacija, opšteg nasilja ili unutrašnjeg konflikta, ugrožene su osnovna ljudska prava jer zemlja porekla nije u stanju ili ne želi da ih zaštiti.

2. Odluku o potrebi odobravanja privremene zaštite i odluku koja se odnosi na prestanak razloga za davanje zaštite će donositi Vlada Kosova.

3. Odluka o potrebi izdavanja privremene zaštite će definisati grupe osoba na koje će se primeniti privremena zaštita i datum na koji će ova zaštita biti na snazi.

4. Odluku o potrebi davanja privremene zaštite iz ovog Člana treba doneti uzimajući u obzir ekonomske kapacitete, nacionalnu bezbednost, zaštitu javnog reda i mira i relevantne informacije od UNHCR-a i drugih organizacija za pomoć izbeglicama.

5. Privremena zaštita neće prejudicirati priznavanje izbegličkog statusa prema Ženevskoj konvenciji.

6. Republika Kosovo će obezbediti privremenu zaštitu uz poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda i obaveze u vezi sa principom neproterivanja.


485

Član 72 Nadležni Organ za izdavanje privremene zaštite

1. Ministarstvo je nadležni organ za izdavanje privremene zaštite. 2. Privremena zaštita daje se za jedan rok od jedne (1) godine. 3. Privremena zaštita može se produžiti za još šest (6) meseci ako uslovi u zemlji

porekla zaštićenog lica koji su poslužili kao osnova za odluku o dodeli zaštite ostali nepromenjeni. Privremena zaštita može se produžiti na maksimalni period od dve (2) godine.

Član 73

Razlozi za isključenje Privremena zaštita se ne daje stranim državljanima ili licima bez državljanstva u slučajevima u kojima se utvrdi da nemaju pravo na zaštitu, kao što je navedeno u Članovima 7 i 9 ovog zakona.

Član 74 Podnošenje zahteva za azil

1. Lica pod privremenom zaštitom imaju pravo da podnesu zahtev za azil u bilo koje

vreme. 2. Zahtevi za azil u skladu sa stavom 1 ovog člana će se razmatrati nakon završetka

privremene zaštite.

Član 75 Prestanak privremene zaštite

1. Privremena zaštita će se završiti u ovim slučajevima:

1.1. Nakon završetka perioda u kome je odobrena privremena zaštita; 1.2. Nakon odluke Vlade o prestanku razloga za odobravanje privremene zaštite.

Član 76

Povratak 1. Republika Kosovo će preduzeti neophodne mere da omogući dobrovoljni povratak

lica pod privremenom zaštitom ili osoba čiji period privremene zaštite je istekao. Kosovo će se osigurati da odredbe koje regulišu dobrovoljni povratak lica pod privremenom zaštitom olakšaju njihov povratak s poštovanjem ljudskog dostojanstva. Republika Kosovo će osigurati da je odluka o povratku tih lica doneta u potpunosti poznavanjem činjenica.

2. Republika Kosovo će preduzeti sve neophodne mere da osigura da prisilni povratak lica čiji je period privremene zaštite istekao ili je prekinut bude u skladu s poštovanjem ljudskog dostojanstva.


486

Član 77 Prava i obaveze lica pod privremenom zaštitom

1. Lica pod Privremenom Zaštitom imaju pravo:

1.1. Za privremeni boravak u Republici Kosovo, u skladu sa periodom privremene zaštite;

1.2. Da imaju osnovne uslove za smeštaj i izdržavanje; 1.3. Zdravstveno zbrinjavanje; 1.4. Pravo na porodično spajanje u skladu sa ovim Zakonom; 1.5. Pravo na obrazovanje; 1.6. Za pristup na pravna savetovanja i na odbranu; 1.7. Pravo na slobodu misli i verskog uverenja; 1.8. Pravo da se uključi u profitabilnim aktivnostima; 1.9. Osnovnu pomoć u smislu socijalne dobrobiti.

2. Dužnosti definisane u članu 41. ovog Zakona važe i za lica kojima je dodeljena Privremena Zaštita.

Član 78

Pravo na zdravstveno zbrinjavanje 1. Lica pod privremenom zaštitom imaju pravo na zdravstveno zbrinjavanje koja

obuhvata hitnu zdravstvenu negu i lečenje bolesti. 2. Licima pod privremenom zaštitom, koji su bili podvrgnuti mučenju, silovanju ili

drugim teškim oblicima nasilja i tražiocima azila sa posebnim potrebama biće pružena medicinska pomoć u skladu sa specifičnim potrebama i prouzrokovanim posledicama.

Član 79

Pravo na osnovne životne uslove 1. Lica pod privremenom zaštitom imaju pravo na osnovne životne uslove koje

uključuju, ali nisu ograničene na: sklonište, hranu, odeću i higijenske pakete. Licima pod privremenom zaštitom sa posebnim potrebama će se obezbediti životni standard u skladu sa njihovim specifičnim potrebama.

2. Tražioci azila imaju pravo na socijalnu pomoć u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Član 80

Pravo na obrazovanje Lica pod privremenom zaštitom imaju pravo na osnovno i srednje obrazovanje pod istim uslovima kao i državljani Republike Kosova.


487

Član 81 Pravo na ponovno spajanje porodice

Ponovno spajanje porodice sa zavisnim članovima je dozvoljeno za lica koja su dobila Privremenu Zaštitu za članove porodice, kao što je navedeno u Članu 2. podstavu 1.19 ovog Zakona.

Član 82

Pravo na zapošljavanje 1. Lica pod privremenom zaštitom imaju pravo na zaposlenje u Republici Kosovo

bez radne dozvole za strane državljane. 2. Lica pod privremenom zaštitom imaju pravo na profesionalnu obuku i prakse radi

radnog iskustva pod istim uslovima kao i građani Kosova.

Član 83 Pravo na slobodu misli i verskog uverenja

Vlada Kosova garantuje licima pod privremenom zaštitom pravo slobodnog ostvarivanja religije u skladu sa svojim uverenjima.

Član 84 Smeštaj stranaca kojima je dodeljena Privremena Zaštita

Licima pod Privremenom Zaštitom će biti obezbeđen smeštaj u skladu sa ekonomskim mogućnostima Republike Kosovo.

POGLAVLJE VI

Član 85 Izdavanje dokumenata

1. Ministarstvo izdaje sledeća dokumenta tražiocima azila:

1.1. Sertifikaciju podnošenja zahteva za azil; 1.2. Ličnu kartu za tražioca azila.

2. Osobi sa statusom izbeglice se izdaju sledeća dokumenta: 2.1. Dozvola boravka za izbeglice, i 2.2. Putna isprava za izbeglice.

3. Osobama pod supsidijarnom zaštitom i licima pod privremenom zaštitom izdaju se sledeća dokumenta: 3.1. Lična karta i 3.2. Putna dozvola za strance.

4. Dokumenti iz stava 2 i 3 ovog člana izdaju se u skladu sa Zakonom o strancima.


488

Član 86 Lična karta za tražioca azila

1. Lična karta za tražioca azila, takođe služi kao dozvola za privremeni boravak u

Republici Kosovo. 2. Lična karta izdaje se bliskim članovima porodice tražioca azila. 3. Lična karta tražioca azila važi do kraja procesa azila.

Član 87 Dozvola za boravak lica sa statusom izbeglica, osobe pod supsidijarnom zaštitom i

lica pod privremenom zaštitom 1. Osobi sa statusom izbeglica, osobi pod supsidijarnom zaštitom i osobi pod

privremenom zaštitom će se izdati dozvola za boravak. 2. Prema stavu 1 ovog Člana, lične karte će se izdati i korisnicima ponovnog

porodičnog spajanja.

Član 88 Putne isprave za lica sa statusom izbeglica

1. Putne se isprave izdaju za osobi sa statusom izbeglice u skladu sa šemom

Ženevske Konvencije i međunarodnim standardima za civilno vazduhoplovstvo. 2. Zahtev za putne isprave mora se lično podneti, od osobe za statusom izbeglica,

kada on ili ona ima osamnaest (18) godina i ima radnu sposobnost, ili preko njegovog / njenog predstavnika.

3. Ako je azilant mlađi od osamnaest (18) godina, zahtev se treba podnositi od njegovog zakonskog zastupnika ili staratelja.

4. ODAM će potvrditi status azila za potrebe navedene u ovom Članu. 5. U slučaju prestanka statusa azila, od osobe će se tražiti da vrati putnu ispravu

ODAM-u.

Član 89 Putne isprave za lica pod supsidijarnom zaštitom i privremenom zaštitom

Korisnicima statusa subsidijarne zaštite koji nisu u mogućnosti da dobiju nacionalni pasoš, Ministarstvo izdaje dokumente koji im omogućavaju da putuju van teritorije, osim kada jaki razlozi državne bezbednosti ili javnog poretka zahtevaju drugačije.

Član 90 Vraćanje dokumenata

Dokumenta koja su navedena u Članu 85 podstavovi 1.2, 2.1, 2.2 i 3.1 ovog Zakona se vraćaju ODAM-u nakon završetka postupka, ukidanja statusa ili u slučaju zamene zbog oštećenja istih.


489

POGLAVLJE VII OBRADA LIČNIH PODATAKA

Član 91

Obrada ličnih podataka U skladu sa ispunjenjem njihove pravne funkcije, ODAM, organ koji obrađuje rešavanje molbi i druge organizacije zadužene za dužnosti u skladu sa ovim zakonom, mogu obraditi ili obezbediti mogućnost obrađivanja ličnih podataka jednog tražioca azila, jednog lica koje treba da se zaštiti i njihovih bližih rođaka, uključujući i osetljive podatke, kao što je definisano u Zakonu o Zaštiti Podataka.

Član 92. Komunikacija ličnih podataka zemlje porekla

1. Lični podaci lica koja traže azil moraju biti zaštićeni Zakonom o zaštiti podataka 2. Nadležni organ prilikom razmatranja pojedinačnih zahteva ne može:

2.1. Direktno proširiti informacije kod pomenutih aktera progona prema tražiocu azila o pojedinačnom zahtevu za azil ili činjenicu da je zahtev podnet.

2.2. osigurati bilo kakve informacije od navodnih aktera progona, na način koji bi rezultirao da se ti akteri direktno obaveste o tome da je podnet jedan zahtev za azil od strane tražioca azila, što bi ugrozio fizički integritet tražioca azila i njegovih/njenih zavisnika, ili slobodu i bezbednost njegovih/njenih članova porodice koji još uvek žive u zemlji porekla.

3. ODAM prilikom organizovanja povratka azilanata može da stupi u kontakt sa zemljom porekla, kako bi se pronašle putne isprave potrebne za izvršenje odluke, pod uslovom da status izbeglice nije priznat konačnom odlukom.

4. U cilju izvršenja odluke za povratak u zemlju porekla, ODAM prilikom organizovanja povratka, može komunicirati sledeće informacije inostranim organima: 4.1. Lične podatke (ime, prezime, datum i mesto rođenja, pol, nacionalnost,

poslednju poznatu adresu u zemlji porekla) dotičnog lica, a ako je potrebno, i lične podatke svojih rođaka.

4.2. Podatke o pasošu ili o drugim identifikacionim dokumentima; 4.3. Otiske prstiju, fotografije i možda biometrijske podatke; 4.4. Podatke o drugim dokumentima koji omogućavaju identifikaciju lica; 4.5. Podatke u vezi zdravstvenog stanja lica pod uslovom da je to u skladu sa

njegovim interesima; 4.6. Sve druge informacije potrebne da se obezbedi ulazak osobe u zemlji

odredišta i da održe bezbednost pratećih lica; 4.7. Podatke koji se odnose na otvaranje krivičnog postupka u meri u kojoj je to

važno za postupak povratka pomenutog lica, za održavanje reda i javne bezbednosti u zemlji porekla, i dokle god dotična osoba nije ugrožena.


490

Član 93 Saradnja sa organima krivičnog gonjenja

ODAM prenosi organima krivičnog gonjenja sve podatke i dokaze za tražioca azila koji je osumnjičen za kršenje međunarodnog javnog prava, a naročito ako je počinio zločin protiv mira, ratni zločin ili zločin protiv čovečnosti, kroz učestvovanja u genocidu ili primeni torture.

Član 94 Biometrijski podaci

1. Nadležni organ može obraditi biometrijske podatatke lica koje traži azil, odnosno

lica koja če se zaštititi u cilju utvrđivanja njihovog identiteta. 2. Vrsta biometrijskih podataka koja se moraju prikupljati i pravo na pristup

regulisaće se Zakonom o Zaštiti Podataka.

Član 95 Otisci prstiju i fotografije

1. Uzeće se otisci prstiju i fotografije svakog tražioca azila i osobe koja će biti

zaštićena. Kao izuzetke od ovog pravila Vlada definiše maloletnike koji su mlađi od dvanaest (12) godina.

2. Otisci prstiju i fotografije će biti registrovani u bazi podataka ODAM-a. 3. Otisci prstiju preuzeti od ODAM-a će biti upoređivani sa otiscima prstiju koji su

registrovani od policije. 4. Ukoliko policija utvrdi da su novi otisci prstiju isti kao i oni koji su prethodno

registrovani, oni informišu ODAM, navodeći lične podatke o licu (ime, prezime, datum rođenja, pol, referentni broj, lični broj, državljanstvo i zemlju u kojoj se nalazi). Ukoliko se radi o podacima prikupljenih od strane policije, neophodno je ukazati (sa kodom) datum, mesto i razlog uzimanja otisaka prstiju.

Član 96

Korišćenje ovih podataka 1. ODAM koristi ove podatke u cilju:

1.1. Utvrđivanja identiteta lica u pitanju; 1.2. preispitivanja da li je osoba podnela zahtev za azil; 1.3. preispitivanja da li postoje podaci koji potvrđuju ili negiraju izjave tog lica; 1.4. preispitivanja postojanja podataka koja dovode u sumnju mogućnost osobe

da dobija azil; 1.5. olakšavanja saradnje između ODAM-a i policije.

2. Saopštavanje izvan zemlje ličnih podataka prikupljenih u skladu sa stavom 4. Člana 96. ovog Zakona, bez saglasnosti ODAM-a, je zabranjeno. Član 6 Zakona o zaštiti podataka primenjuje se analogno.


491

Član 97 Uništavanje podataka

1. Podaci će biti uništeni:

1.1. Ako je osobi odobren status azilanta; 1.2. Deset (10) godina od dana prijema konačne odluke kojom se odbija zahtev

za azil, nakon dobrovoljnog povlačenja od zahteva za azil, odnosno nakon prestanka postupka azila;

1.3. Deset (10) godina nakon uklanjanja supsidijarne zaštite za lice koja treba da se zaštiti.

Član 98

Vođenje statistike 1. ODAM administrira bazu podataka koja omogućava registrovanje zahteva za azil i

žalbi i kontrolu dosijea. 2. Ova baza podataka može da sadrži osetljive lične podatke sve dok je potrebno da

se vrše zadaci utvrđeni zakonom. 3. Netačni podaci moraju se ispraviti.

POGLAVLJE VIII ZAVRŠNE ODREDBE

Član 99

Rokovi za donošenje podzakonskih akata 1. Nakon stupanja na snagu ovog zakona, u roku od šest (6) meseci, Ministarstvo

unutrašnjih poslova će doneti neophodne podzakonske akte. 2. Ministarstvo, u saradnji sa drugim Institucijama, može izdavati i druge

podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona.


Stavlja se van snage Zakon o azilu br. 04/L- 073 i svi drugi akti koji su u suprotnosti sa odredbama ovog Zakona.

Član 101

Prelazne odredbe Aplikacije pre stupanja na snagu ovog Zakona regulišu se ovim Zakonom.


492

Član 102 Stupanje na Snagu

Ovaj zakon stupa na snagu petnaest dana (15) od dana objavljivanju u Službenom listu Republike Kosova. Zakon br. 04/L-217 31. juli 2013 Proglašeno Ukazom Br. DL-039-2013, dana 19.08.2013, od strane Presednice Republike Kosova Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 32 / 30 AVGUST 2013, PRIŠTINA

Zakon Br. 04/L-219 o strancima

493

ZAKON Br. 04/L-219 O STRANCIMA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 493 Poglavlje II: Vize ....................................................................................................................................... 499 Poglavlje III: Ulazak i izlazak stranaca ...................................................................................................... 506 Poglavlje IV: Boravak stranaca .................................................................................................................. 508 Poglavlje V: Ilegalni boravak, povratak i proterivanje stranaca ................................................................. 530 Poglavlje VI: Nadzor i kontrola ................................................................................................................. 540 Poglavlje VII: Prerada ličnih podataka....................................................................................................... 542 Poglavlje VIII: Adresa prebivalište stranca ................................................................................................ 544 Poglavlje IX: Integrisanje stranaca u privrednom, kulturnom i socijalnom zivotu ..................................... 545 Poglavlje X: Kaznene odredbe ................................................................................................................... 545 Poglavlje XI: Prelazne i završne odredbe................................................................................................... 548 Skupština Republike Kosovo;

Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosova, Usvaja

ZAKON O STRANCIMA

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1 Svrha

Ovaj zakon reguliše ulazak, kretanje, prebivalište i zapošljavanje stranaca na teritoriji Republike Kosovo.

Član 2 Delokrug

1. Odredbe ovog zakona primenjuju se za strance, u onoj meri u kojoj njihov status

nije regulisan drugim zakonskim odredbama ili međunarodnim sporazumom čiji je potpisnik Republika Kosovo.

2. Odredbe ovog Zakona nisu primenljive za strance, sve dok njihov status bude regulisan zakonom o statusu, imunitetu i privilegijama diplomatskih i konzularnih predstavništava i njihovog osoblja, međunarodnog vojnog prisustva i njihovog osoblja u Republici Kosovo.


494

3. Nijedna odredba ovog zakona neće biti u suprotnosti sa pravama, obavezama i odgovornostima organa i pojedinaca prema međunarodnom pravu, uključujući međunarodno humanitarno pravo i međunarodnih ljudskih prava, a posebno Konvencija 1951god. i Protokola iz 1967 god. vezano sa statusom izbeglica, načelo zabrane proterivanja (non-refoulement) i pravo da traže azil, kao što je predviđeno u njemu.

Član 3

Definicije 1. Korišćeni izrazi u ovom zakonu imaju ovo znaćenje:

1.1. Stranac – svako lice koji nije državljanin Republike Kosova; 1.2. Lice bez državljanstva – svako lice koji se ne smatra državljaninom

nijdene države u zakonskom okviru dotične države; 1.3. Putna isprava – pasošili ili neki drugi dokumenat ekvivalentan koji daje

pravo nosiocu tog dokumenta da pređe granicu i u kome se može staviti i viza.

1.4. Putna isprava za strance – putna isprava za strance, putna isprava za lica bez državljanstva, putne isprave za izbeglice, lica pod supsidijarnom zaštitom i putna isprava za strance izdate od strane Republike Kosovo;

1.5. Prevoznik – pravno ili fizičko lice, čija profesija je da obezbedi transport lica;

1.6. Dnevni migrant – državljanina susedne države, gde on/ona živi i svakog dana dolazi u Republiku Kosova da radi i opet se vraća nazad na mesto njegovog/njenog prebivališta;

1.7. Pravno lice – entitet koji ima takav status, prema zakonu na snazi, izuzev za državne i javne organe, koji sprovode državni autoritet kao i za međunarodne javne organizacije;

1.8. Vize – ovlašćenje izdato od strane Republike Kosova koji ima za cilj tranzit prelaz uzduž Republike Kosova ili međunarodnog aerodroma, ili dozvolu boravka za jedna određeni vremenski period ali ne duže od tri (3) meseca, za jedan (1) šesto (6) mesečni vremenski period od dana prvog ulaska u Republiku Kosovo;

1.9. Dozvola boravka - svako ovlašćenje izdato od strane vlasti Republike Kosovo omogućava strancima da legalno ostanu na njegovoj teritoriji, izuzev: 1.9.1. vize; 1.9.2. dozvole izdate do početka ispitivanja prijave za dozvolu boravka ili

azil. 1.10. Ilegalni boravak – prisutnost jednog stranca na teritoriju Republike

Kosova, koji ne ispunjava ili koji ne ispunjava više uslove za ulazak ili boravak u Republiku Kosova;

1.11. Izbeglica - osoba koja, zbog osnovanog straha od progona, zbog svoje rase, religije, nacionalnosti, zbog političkih ubeđenja ili članstva u određenoj socijalnoj grupi, nalazi se van svoje države i nije u stanju ili, zbog takvog straha, ne želi da uživa zaštitu od te države, ili osoba, koja je bez


495

državljanstva i koja je van zemlje njenog prethodnog boravišta zbog gore navedenih razlika nije u stanju ili, zbog takvog straha, ne želi da se vrati u tu državu. 1.11.1. koncept rase posebno obuhvaća boju, poreklo ili pripadnosti bilo

kojoj etničkoj grupi; 1.11.2. koncept religije posebno obuhvaća održavanje teističke, ne- teističke

i ateističke vereispovesti, učešće ili uzdržavanje od ućešća u verskim ritualima u privatnim ili javnim prostorima, bilo sam ili u zajednici s drugima, drugim verskim aktima ili iznošenje stavova ili oblici lične ili kolektivne ponašanje na osnovu religije ili naređivane od bilo koje religije;

1.11.3. koncept državljanstva ne može biti ograničen na državljanstvo ili nedostatak istog, ali će naročito obuhvatiti pripadnost u grupi definisanog od kulturnog identiteta, etničke ili jezičke, iz geografskog ili političkog porekla ili od odnosa te grupe sa stanovništvom druge države;

1.11.4. grupa se smatra kao određena društvena grupa kada posebno: 1.11.4.1. članovi te grupe dele rođenu karakteristiku ili zajedničku

pozadinu porekla koja ne može da se promeni, ili dele karakteristiku ili veroispovest i da je toliko bitno za identitet ili svest da čovek ne bi trebalo da bude primoran da se odrekne od iste, i

1.11.4.2. ova grupa se razlikuje identitetom u odgovarajućoj zemlji, jer se smatra kao različit od društva koja okružuje. U zavisnosti od okolnosti u zemlji porekla, posebno društvena grupa može da obuhvata grupu na osnovu zajedničkih karakteristika seksualne orijentacije. Seksualna orijentacija se ne može razumeti tako da uključuju dela koje se smatra krivičnim u skladu sa nacionalnim zakonima Republike Kosovo. Aspekti koji se odnose na starost, uključujući polnog identiteta, treba obratiti posebnu pažnju u cilju utvrđivanja članstva određenoj društvenoj grupi ili identifikovanje karakteristika te grupe.

1.11.5. koncept političkog mišljenja naročito obuhvata održavanje mišljenja, misao ili veroispovest u vezi pitanja koja se odnosi na potencijalne aktere progona pomenuto u pod podstavu 1.11. ovog člana i prema politici i njihovih metoda, bez obzira na takvo mišljenje, misao ili veroispovest se izražava azilant.

1.12. Radni odnos – sprovođenje aktivnosti koji pokrivaju bilo koji oblik rada ili radne uredbe prema zakonu na snazi, ili u skladu sa ostvarenim praksama za ili pod rukovođenjem i/ili nadzorom poslodavca;

1.13. Poslodavac – svako fizičko lice ili pravni entitet, uključivši privremene agencije za zapošljavanje, za ili pod rukovođenjem i/ili nadzorom onih koji su preuzeli na sebe zapošljavanje;

1.14. Zaposleni – jedno fizičko lice, koji je zaposlen za obavljanje poslova ili usluga za poslodavca, naspram jedne plate;


496

1.15. Dozvola za rad – nosioc dozvole, pravo koje mu se daje nosiocu, da radi i živi unutar teritorije Republike Kosova, prema odredbama ovog zakona;

1.16. Ilegalno zapošljavanja – zapošljavanje jednog stranca koji živi ilegalno u Republiku Kosova;

1.17. Pod izvođač – svako fizičko lice ili pravni entitet kome je određen sprovođenje celog ili jednog dela obaveza jednog prethodnog ugovora;

1.18. Agencija za Privremeno Zapošljavanje – svako fizičko ili pravno lice, koji u skladu sa zakonom na snazi sklapa ugovore za zapošljavanje ili radne odnose sa radnicima privremene agencije, tako da na taj način njih odredi za privremeni rad, pod njihovim nadzorom i rukovođenjem;

1.19. Sezonski radnik – stranac koji živi u državi u kome on/ona je državljanin ili u kome on/ona ima stalnu dozvolu boravka, i je sa jednim poslodavcem koji ima bazu u Republiku Kosova, i da je potpisao ugovor za jedan određeni posao za jedan određeni vremenski period, ne duže od šest (6) meseci;

1.20. Strani poslodavac – jedno fizičko ili pravno lice, koji obavlja poslove u Republiku Kosova i na osnovu prethodnog sporazuma ili ugovora, i koji imaju jednu ovlašćenu i registrovanu kancelariju u Republiku Kosova;

1.21. Raspoređeni radnik – radnik, koga je njegov/njen strani poslodavac, u okviru pružanja pogranične usluge, uputio njega/nju za jedan određeni vremenski period da radi u Republiku Kosova, koja nije država gde on/ona normalno radi;

1.22. Zapošljavanje visoko kvalifikovanih radnika – zapošljavanje lica koji: 1.22.1. je zaštićen kao preduzimač shodno zakonu o radu, ili u skladu sa

unutrašnjom praksom, nezavisno pravnog odnosa, sa ciljem sprovođenja dobrog i efektivnog rada za njega ili prema direktivama nekog drugog;

1.22.2. plaćeno, i 1.22.3. ima adekvatne i specifične nadležnosti, koja se dokazuje visokim

profesionalnim kvalifikacijama. 1.23. Visoke profesionalne kvalifikacije – kvalifikacije koja se dokazuju na

osnovu kvalifikacija visokog obrazovanja; 1.24. Kvalifikacija visokog obrazovanja – svaka diploma, sertifikat ili neko

drugo svedočanstvo o formalnim kvalifikacijama, izdate od strane nadležnog autoriteta, koji dokazuje uspešno završavanje jednog post-sekundarnog programa visokog obrazovanja, odnosno jedan niz kurseva pruženih od strane jedne obrazovne institucije, poznat kao institucija visokog obrazovanja u Državi gde je on smešten, kvalifikacija o visokom obrazovanju će biti uzeta u obziru pod uslovom da studije koje je trebao da ih završava za dobijanje kvalifikacije traju najmanje tri godine;

1.25. Povratak – proces povratka nazad jednog stranca bilo da je to dobrovoljni ili prinudni povratak, u svoju zemlju porekla ili na drugo mesto;

1.26. Proterivanje - izvršenje obaveze proterivanja, odnosno fizički prevoz van Republike Kosova;

1.27. Ponovno spajanje porodice – ulazak i boravak na teritoriji Republike Kosova od strane članova porodice jednog stranca koji legalno živi u


497

teritoriju Republike Kosova, sa ciljem očuvanja svoje porodice, nezavisno od toga da li je porodična veza stvorena pre ili nakon ulaska stranca;

1.28. Dete bez pratnje – strani državljanin ili lice bez državljanstva mlađa od osamnaest (18) godina, koja ulaze na teritoriju Republike Kosovo bez pratnji odrasle osobe koja je odgovorna za njih u skladu sa zakonom ili običajne tradicije i sve dok se oni ne uzimaju u efikasno zbrinjavanje takvog lica. Dete bez pratnje obuhvata ostavljenog deteta, nakon ulaska na teritoriju Kosova.

1.29. Sponzor - stranac koji boravi legalno u Republici Kosovo i podnesezahtev za spajanje ili članovi porodice da se spoje sa njim/njom.

Član 4

Stranac sa više od jednog državljanstva

Stranac koji ima više od jednog državljanstva, je obavezan da za vreme njegovog/njenog boravka u Republici Kosovo koristi i odlazi sa Republike Kosovo sa redovnom putnom ispravom, sa kojom je ušao u Republiku Kosovo.

Član 5 Važeći zakon

1. Stranac, tokom boravka i kretanja u Republici Kosovo je obavezan da poštuje

zakone koji su na snazi na teritoriji Republike Kosova. 2. Stranac kome je ograničeno kretanje na određenom području, on/ona može da se

kreće samo unutar te oblasti. 3. Stranac koji krši odredbe iz stava 2. ovog člana, putna izprava može da mu se

zapleni a koja njemu/ njoj omogućava kretanje na određenom području, i za to će biti izdat sertifikat.

4. Prava koja zahtevaju stranci, ili da je razumno verovati da mogu zahtevati neku vrstu međunarodne zaštite, oni će se odrediti u skladu sa odredbama Zakona o Azilu.

5. Strancu nije dozvoljeno osnivanje političkih stranaka, ali mogu da se udružuju u skladu sa odgovarajućim važećim zakonodavstvom.

6. Ako nije drugačije regulisano ovim zakonom, procedure za strance će biti u skladu sa Administrativnim procedurama zakonom i drugim relevantnim zakonima.

Član 6

Odbijanje ili ukidanje boravišnih dozvola zbog nacionalnih bezbednosnih okolnosti

1. Bezbednosne provere za strance u cilju utvrđivanja razloga koji se odnose na

nacionalnu bezbednost, vrše se od strane Kosovske Obaveštajne Agencije (u daljem tekstu: KOA), kako je utvrđeno u članu 2 Zakona o Kosovskoj Agenciji za Intelegenciju.

2. U slučaju odbijanja ili oduzimanje dozvole za boravak jednom strancu, iz razloga koji se odnose na nacionalnu bezbednost, odluka će biti izdata bez opravdanja, u vezi sa okolnostima u kojima se takva odluka donosi.


498

3. Stranac u smislu stava 1. ovog člana ima pravo da se žali nadležnom sudu. 4. Stranac zavisno od stava 1 ovog člana koji imaju izbeglički status ili supsidijarnu

zaštitu biće obrađeni u skladu sa procedurom predviđenom u Zakonu o Azilu.

Član 7 Putne isprave za strance

1. Republika Kosovo će izdati sledeće putne isprave za strance, koji ne poseduju

ispravu za putovanja: 1.1. putna isprava za strance, koja važi za stranca koji zakonito boravi u

Republici Kosovo, ali da nema i ne može da dobije važeću putnu ispravu od strane države čiji je on/ona državljanin;

1.2. putna isprava za izbeglice koji važi za stranca kome je odobren azil ili delimična zaštita u skladu sa Zakonom o Azilu;

1.3. putna isprava za lica koja nemaju državljanstvo, kao što je definisano u Konvenciji iz 1954, za Status lica koja nemaju državljanstvo;

1.4. Putnu ispravu za strance, koja važi samo za ulaz ili izlaz za stranca koji ne poseduje važeću putnu ispravu, kao što je navedeno u ovom zakonu.

2. Putna isprava za lice bez državljanstva mogu se izdati u skladu sa uslovima utvrđenim međunarodnim sporazumima.

3. Putna isprava za putovanje strancu se izdaje sa rokom važenja od trideset (30) dana.

4. Format, sadržaj i procedura za izdavanje putnih isprava iz ovog člana bićeutvrđene i odobren od strane M.U.P -a.

Član 8

Izdavanje putne isprave za strance

1. Putna isprava za strance se izdaje licu koji nema nijednu stranu Putnu ispravu, ako: 1.1. je oslobođen iz državljanstva Republike Kosovo, da izlazi van zemlje; 1.2. je izgubio putnu ispravu ili na bilo koji drugi način ostao bez nje, dok

država čiji je državljanin on/ona nema diplomatsko ili konzularno predstavništvo u Republiku Kosovo, a nema ko da zastupa njegove/njene interese od strane neke druge države, da bi izašli van države;

1.3. stranac, koji je izgubio putnu ispravu za izbeglice van zemlje, putna isprava za lica bez državljanstva i lica pod supsidijarnom zaštitom izdata od strane Republike Kosovo;

1.4. je u postupku prinudnog udaljavanja sa ciljem udaljenje sa Republike Kosovo.

2. Izuzetno od stava 1. ovog člana, putni list za strance može se izdati u slučajevima kada postoje drugi zakonski razlozi.

3. Putni list za stranca, u skladu sa razlozima navedenim u podstavovima 1.1. 1.2. i 1.4. ovog člana, izdaje Odeljenje za Državljanstvo, Azil i Migracije (u daljem tekstu DDAM) u okviru Ministarstva Unutrašnjih Poslova.

4. Putni list za strance, u skladu sa razlozima navedenim u podstavu 1.3. ovog člana, izdaju diplomatske i konzularne misije Republike Kosova, uz prethodnu saglasnost ili pristanak DDAM.


499

Član 9 Odbijanje izdavanja putne isprave za strance

1. Putna isprava za strance, neće se izdati strancu, ako:

1.1. protiv njega postoji procedura da je izvršio krivično delo ili prekršaj, osim ako postoji saglasnost državnog organa, koji sprovodi postupak;

1.2. je kažnjen kaznom zatvora ili novčanom kaznom, dok je on/ona nije izdržao kaznu, ili je platio za kaznu;

1.3. nije izvršio akumulirane pravno imovinske obaveze, za koju postoji jedna izvršna naredba vlade;

1.4. se traži zbog razloga koji se povezuju za nacionalnu bezbednost, javni red ili zbog javnog zdravlja.

2. Strancu koji je u procesu napuštanja, može se izdati putna isprava za strance, uprkos postojanju okolnosti iz stava 1. podstavovi 1.1. 1.2 i 1.3. ovog člana.

3. U slučaju koji je naveden u stavu 1 ovog člana, stranac ima pravo na žalbu, za koju će odlučiti Komisija za žalbe, koja će biti imenovana od strane Vlade ( u daljem tekstu: Komisija za Žalbe ).

4. Sastav, zadaci, odgovornosti i procedure donošenja odluka Apelacionog Komiteta biće regulisane direktivom, koji treba da bude odobrena od strane Vlade.

Član 10

Oduzimanje putne isprave za stranca 1. U slučajevima kada se utvrdi da postoji jedan od razloga navedenih u stavu 1.

člana 9. ovog zakona, DDAM će oduzeti putnu ispravu za strance. 2. U slučaju oduzimanja putne isprave za stranca, DDAM treba donositi jednu

odluku. Protiv ove odluke, stranac ima pravo na žalbu okome će odlučiti Komisija za žalbe.

POGLAVLJE II

VIZE

Član 11 Režim za vize

1. Stranac, koji je državljanin države za koju se zahteva viza za ulazak u Republiku

Kosovo obavezan je da osigura vizu pre ulaska u Republiku Kosovo. 2. Vlada Republike Kosovo će uspostaviti vizni režim sa odlukom na predlog

Ministarstva Spoljnih Poslova (u daljem tekstu poznat kao MSP). 3. Na osnovu vize, stranac ne može da radi na teritoriji Republike Kosovo. 4. Vize će biti izdate od strane diplomatskih ili konzularnih misija Republike Kosovo,

odnosno ovlašćena od strane Vlade Republike Kosovo. 5. Izdata viza ne garantuje ulazak stranca u Republici Kosovo


500

Član 12 Vrste viza

1. Republika Kosova će izdati vize kao u nastavku:

1.1. tranzit vize - vazdušne; 1.2. ulazne vize.

Član 13

Vazdušna – tranzitna viza

1. Stranac koji je, prilikom njegovog boravka u aerodromu Republike Kosovo, ili u toku međunarodnog leta ne napušta međunarodnu zonu tranzita, nema potrebu za vizu.

2. Izuzetno od stava 1. ovog člana, Vlada Republike Kosova, može da odluči da se stranim državljanima pojedinih zemalja, kao i na nosioce pasoša izdatih od strane nadležnih organa, koji imaju vazdušne treba da imaju vazdušne - tranzitne vize.

3. Vazdušna–tranzitna viza će biti izdata za jedan (1), dva (2) ili više tranzit prelaza preko međunarodne vazdušne zone tranzita.

4. Važenje vazdušne – tranzit vize obuhvata dodatni vremenski period tolerancije od petnaest (15) dana.

5. Izuzetno od stava 4 ovog člana, dodatno vreme se ne primenjuje u slučajevima koji se bave razlozima koji se odnose na nacionalne bezbednosti, javnog reda i međunarodnih odnosa.

6. Vazdušna – tranzitna viza sa više ulaska će biti odobrena za jedan vremenski period do šest (6) meseci.

Član 14

Ulazna viza 1. Ulazna viza se izdaje u svrhu tranzita kroz Republiku Kosovo ili boravak u

Republici Kosovo. 2. Ulazna viza se izdaje za jedan (1), dva (2) ili više ulazaka u Republiku Kosovo. 3. Period važenja viza za ulazak ne prelazi period od pet (5) godina. 4. Ulazne vize za više ulazaka se izdaju sa rokom važenja od šest (6) meseci do pet

(5) godina, ako stranac dokaže: 4.1. potrebe ili namere da putuje često i/ili redovno, posebno zbog svog

profesionalnog ili porodičnog statusa, kao što su: poslovne svrhe, državni službenici angažovani na redovnim zvaničnim kontaktima sa institucijama Republike Kosova, predstavnici organizacija civilnog društva koji putuju u svrhu obrazovanja, obuke, seminara i konferencija, članovi porodice državljana Republike Kosovo, članovi porodice stranog državljanina koji boravi legalno u Republici Kosovo;

4.2. integritet i pouzdanost, posebno u upotrebi prethodno izdatih viza, od svoje finansijske situacije u zemlji porekla i njegov istiniti cilj da napusti teritoriju Republike Kosovo pre isteka vize, za koju je aplicirao.

5. U slučaju tranzita, period važenja vize treba da bude u skladu sa vremenom potrebnim za tranzit.


501

6. Rok važenja takođe uključuje dodatni neplaćeni rok od petnaest (15) dana. 7. Izuzetno od stava 6. ovog člana, neplaćeni dodatni vremenski period ne primenjuje

se u slučajevima koji se bave razlozima koji se odnose na nacionalnu bezbednost, javnog reda i međunarodnih odnosa.

Član 15

Saradnja sa komercijalnim posrednicima i spoljnim ponuđačima usluga

1. U toku prikupljanja aplikacija za vize, komercijalne i posrednici i/ili spoljni ponuđači usluga mogu da učestvuju.

2. Na osnovu stava 1. ovog člana, razmatranje aplikacija, intervjui, donošenje odluka i štampanje vize, je isključivo pravo Diplomatskih i Konzularnih misija. Komercijalni posrednici i/ili spoljni pružaoci usluga će imati pristup informacionom sistemu za vize na Kosovu.

3. Dužnosti i odgovornosti privrednih posrednika i/ili eksternih pružaoci usluga će biti regulisano odredbama usvojene od strane MSP.

Član 16

Obaveze za dobijanje vize 1. Pre izdavanja vize, MSP u određenim slučajevima, koji se pominju u

podzakonskom aktu mora da dobije odobrenje od MUP-a i KOA. 2. Izuzev od stava 1. ovog člana, zahtevi za vize mogu se razgledati i odlučili na

granicama, u skladu sa članom 25 i 26 ovog zakona.

Član 17 Podnošenja zahteva za vizu

1. Zahtevi za vizu treba do se podnesu putem obrasca, najkasnije do tri (3) meseca

pre planirane posete. 2. U slučajevima kada u jednom dokumentu putne isprave koji su uključeni više od

jedne (1) osobe, vize moraju se dati odvojeno za svaku osobu koja namerava da dobiju vizu, prema obrazcu referisan iz stava 1. ovog člana.

3. Viza treba da bude praćena sa ispravama sa kojima se dokazuje svrha ulaska ili boravka u Republici Kosovo i tranzitnih uslova. Naknade i ostale potrebne dokumente za vize, oblik, način i postupak izdavanja će se utvrditi podzakonskim aktom, koji će se doneti od strane MSP.

Član 18

Postavljanje nalepniće

1. Viza treba da se zalepi u validnoj putnoj ispravi, u obliku nalepniće. 2. Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je Republika Kosovo zvanično ne priznaje

putne isprave podnosioca zahteva, vize će biti priključene na posebnom listu, a takva akcija će biti zabeležena u informativnom viznom sistemu Republike Kosovo.


502

Član 19 Putno zdravstveno osiguranje

1. Stranac koji podnosi zahtev za ulaznu vizu ili više ulazaka mora dokazati da

on/ona ima važeću putnu i zdravstveno osiguranje, za pokrivanje troškova koji mogu nastati u vezi sa povratkom u zemlju porekla od kojeg dolazi on/ona, iz medicinskih razloga, hitna medicinska pomoć i/ili hitno bolničko lečenje i smrti, za vreme svog boravka u Republici Kosovo.

2. Stranac koji aplicira za važeću ulaznu vizu za jedan (1) ili više ulazaka mora da pokaže da je on/ona poseduje zdravstveno osiguranje za putovanje koja je adekvatna i važeća, pokrivaju prvi period naciljane posete od njega/nje. Štaviše, stranac mora da potpiše izjavu datu na obrascu, navodeći da su svesni da je neophodno da poseduju putno zdravstveno osiguranje za naredne stavke.

3. Izuzetno od stava 1. i 2. ovog člana, dokaz za putno zdravstveno osiguranje neće biti potrebno da podnose: 3.1. osobe koja imaju diplomatske pasoše; 3.2. ostale profesionalne grupe koje već poseduju zdravstveno osiguranje za

putovanje, zbog svojih profesionalnih aktivnosti.

Član20 Informativni Sistem Kosova za Vize

1. Obrazac za vize i podaci prikupljeni od stranca, kao i fizička i pravna lica iz člana

17 stav 3. ovog zakona čuvaju se i obrađuju u viznom informacionom sistemu Kosova (u daljem tekstu poznata kao VISK), u skladu sa propisima donetim od strane MSP.

2. Podaci za izdavanje, produženje, odbacivanja i ukidanje vize će biti uvedene u VISK-u, u skladu sa podzakonskim propisima odobrene os strane MSP.

Član 21

Prikupljanje bijometrijskih podataka

1. Stranac koji prvo podnosi zahtev za izdavanje vize, treba lično da podnese zahtev u diplomatskim ili konzularnim predstavništvima Republike Kosova, za prikupljanje biometrijskih podataka, kao što su: 1.1. slika skenirana ili urađena za vreme podnošenja zahteva, u skladu sa

zakonima koji uređuju izdavanje viza; 1.2. deset (10) njegovih otisaka prstiju, snimljene digitalno, u skladu sa

zakonima, koje se regulišu od VISK. 2. Biometrijski podaci iz stava 1. ovog člana, dodaje se u VISKU-u. 3. Izuzetno od stava 1. ovog člana, otisci prstiju neće biti prikupljeni od:

3.1. deca koja su mlađa od dvanaest (12) godina; 3.2. lica kod kojih uzimanje otiske prstiju je fizički nemoguće. Ako je moguće

uzimanje manje od deset (10) znakova prstiju, tada bi trebalo da uzima maksimum znakova prstiju. Međutim, ako je nemogućnost uzimanja otisaka prstiju privremena, podnosilac će morati da da otiske prstiju na sledeće aplikacije;


503

3.3. šefovi država ili vlada, članovi vlade koji u pratnji imaju njihove suprugei članovi njihove zvanične delegacije, kada su pozvani od strane Vlade Republike Kosova ili zvaničnika međunarodnih organizacija za zvanične svrhe;

3.4. vladari i ostali visoki članovi kraljevske porodice, kada su pozvani od strane Vlade Republike Kosova i međunarodnih organizacija za zvanične svrhe.

Član 22

Prihvatljivost zahteva za vizu 1. Zahtev za vizu će biti prihvaćena ukoliko:

1.1. je podnešena ne kasnije od tri (3) meseca pre nameravanog datuma putovanja;

1.2. je podnešena u formi koja se opisuje iz člana 17 ovog zakona; 1.3. zahtev u priložen putna isprava iz člana 24 stav 1. ovog zakona; 1.4. zahtevu je priložena fotografija; 1.5. biometrijski podaci su prikupljeni; 1.6. naplaćena administrativna taksa kao što je navedeno u podzakonskom aktu

za izdavanje vize. 2. U slučajevima kada su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni konzulat će

primiti zahtev, razmatra zahtev i prate propisane procedure pravilnikom o izdavanju viza.

3. U onim slučajevima u kojima su uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni, nadležni konzulat će proglasiti zahtev neprihvatljivim i da će postupati u skladu sa propisima za izdavanje viza. Izuzetno, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni,zahtev može se smatrati kao prihvatljiva na osnovu humanitarnih razloga ili iz razloga nacionalnog interesa.

Član 23

Rok za donošenje odluke o zahtevu za vizu 1. U slučajevima kada je zahtev za vizu prihvatljiva u skladu sa članom 22 ovog

zakona, nadležni Konzulat će odlučiti o zahtevu za izdavanje vize u roku od petnaest (15) kalendarskih dana od dana prijema zahteva.

2. Izuzetno od stava 1 ovog člana, rok za donošenje odluke po zahtevu za izdavanje vize može da se produži do trideset (30) kalendarskih dana, u onim slučajevima kada je potrebno dalje razmatranje zahteva, u slučajevima gde je potrebna dodatna reprezentacija konsultacije od strane vlasti Republike Kosovo ili do šesdeset (60) kalendarskih dana ako su potrebni dodatni dokumenti u posebnim slučajevima.

Član 24

Izdavanje vize u putnoj ispravi 1. Vize će se izdati u putnu ispravu ako:

1.1. njegova važnost traje najmanje tri (3) meseca nakon predviđenog datuma odlaska sa teritorije Republike Kosovo, ili u nekim slučajevima nakon poslednje naciljane posete za udaljavanje sa teritorije Republike Kosovo;


504

1.2. najmanje ima dve (2) prazne stranice; 1.3. izdata je tokom deset (10) prethodnih godina.

2. Bez obzira na podstavu 1.1. ovog člana, u hitnim slučajevima, viza može se izdati u putnu ispravu, čija validnost je kraći.

Član 25

Izdavanje vize u graničnom prelazu

U posebnim slučajevima, vize mogu da se izdaju na određenim graničnim prelazima za boravak ne duži od petnaest (15) dana, u zavisnosti od namene i uslova boravka.

Član 26 Uslovi za izdavanje vize na graničnom prelazu

1. Viza na graničnom prelazu u skladu sa članom 25 ovog zakona može se izdati u

izuzetnim slučajevima od strane granične policije, ako stranac ispunjava sledeće uslove: 1.1. poseduje putnu ispravu koja važi ili druga dokumenata koji su potrebni da

pređe granicu; 1.2. opravdava svrhu i uslove boravka, imaju dovoljno sredstava za izdržavanje,

uključujući i za vreme boravka u Republici Kosovo i za povratak u zemlju porekla ili tranzit da pređe u zemlju u koju su sigurni da će biti primljeni, ili su u prilici da takva sredstva steknu zakonito;

1.3. nije izdata nikakva zabrana za ulazak ili boravak u Republici Kosovo; 1.4. oni se ne smatraju lica koja ugrožavaju nacionalnu bezbednost, javnog reda,

javnog zdravlja ili Republike Kosovo i odnosa sa drugim državama; 1.5. podnosilac zahteva nije bio u poziciji da se prijavi za vizu unapred i podneti

zahtev, ako je potrebno dostaviće prateću dokumentaciju koje bi potkrepile nesagledive i imperativ razloge za ulazak;

1.6. podnosioca povratak u zemlju porekla ili boravka ili tranzita ocenjuje kao sigurno.

2. Uslovi i postupci za izdavanje viza na graničnim prelazima će se baviti posebnim aktom koji donosi MUP.

Član 27

Produženje vize

1. Produženje vize i trajanje boravka će biti produžena kada DDAM smatra da nosilac vize je pružio dovoljno dokaza više sile ili humanitarni razlozi koji ga sprečavaju njega/nju da napuste teritoriju Republike Kosova, pre isteka roka važenja ili trajanja ovlašćenog boravka od vize. Produženje vize u ovom stavu biće bez naknade.

2. Period važenja i trajanje boravka može da se uradi ako nosilac vize obezbeđuje dokaz da ima ozbiljne lične razloge za produženje vize i boravka. Iznos plate za produženje vize na osnovu ovog stava definiše se podzakonskim aktom.

3. Produženje viza uzima oblik jedne posebne nalepnice i informacije u produženu vizu će biti unete u SIVK.


505

4. Uslovi i postupci za produženje viza će se rukovoditi podzakonskim aktom koji donosi MUP.

Član 28

Odbijanje vize

1. Viza će biti odbijena ako podnosilac: 1.1. dostavi putnu ispravu koja je lažna, lažna ili falsifikovana; 1.2. ne daje nikakvo opravdanje za namene i uslova za boravak; 1.3. ne pruži dokaz da ima dovoljna sredstava za dužinu boravka u Republici

Kosovo, uključujući i period boravka u Republici Kosovo i povratak u svoju državu/zemlju porekla, koji dolazi od njega/nje, ili za tranzit u druge države u kojoj je on/ona je sigurna da će biti prihvaćena;

1.4. boravio više od tri (3) meseca, tokom šest (6) mesečnog vremenskog perioda u Republici Kosovo;

1.5. je izdao zabranu ulaska ili boravka u Republici Kosovo; 1.6. pretnja nacionalnoj bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili pretnja

Republike Kosova i odnosa sa drugim državama; 1.7. nema odgovarajuće zdravstveno osiguranje za putovanje.

2. Viza će biti odbijena ako postoje opravdane sumnje u autentičnost pratećih dokumenata podnetih od strane podnosioca zahteva, odnosno o pouzdanosti izjave podnosioca zahteva, a ako to nije njegova pouzdana njegova namera da napusti teritoriju Republike Kosovo.

3. U slučaju odbijanja, razlozi zbog kojih se odbija viza dostavlja se podnosiocu u formi pisane odluke u obrazcu predviđenim podzakonskim aktom.

4. Podnosioci kojima su odbijene vize, imaju pravo na žalbu Komisiji za žalbe, u roku od osam (8) dana od datuma prijema odluke o odbijanju vize.

5. Informacije o odbijanje vize registruju se u SIVK.

Član 29 Poništenje i ukidanje viza

1. Viza će se poništiti kada se pojasni da uslovi za izdavanje vize nisu ispunjeni na

vreme kada je viza izdata, naročito ako postoji verovatna osnovana sumnja da je viza dobijena na prevaran način. Poništenje vize vrši organ koji je izdao.

2. Viza će se poništiti kada se pojasni da uslovi za izdavanje vize više neće se ispuniti. Opoziv vize se vrši od organa koji je to izdao. Opoziv vize se vrši i na zahtev nosioca vize.

3. U slučaju poništenja ili opoziva vize, pečat u kome piše "ANNULLED“ ili “REVOKED” biće postavljen u nalepnici i biće poništena crtom.

4. U slučaju poništenja ili ukidanja vize, pismena odluka će biti izdata, uključujući razloge za poništenje ili povlačenje.

5. U slučaju otkaza ili oduzimanje viza, podnosilac prijave ima pravo da podnese žalbu Komisiji za Žalbe u roku od osam (8) dana od datuma prijema odluke.

6. Informacije o otkazivanju ili opoziv upisuju se u SIVK-u.


506

POGLAVLJE III ULAZAK I IZLAZAK STRANACA

Član 30

Ulazak stranaca na teritoriju Republike Kosovo

1. Stranac će se smatrati da je ušao na teritoriju Republike Kosovo, u slučaju da on/ona prošao podstavu granične kontrole i prošli kroz procedure kontrole granica, a u nekim slučajevima, ako je on/ona prešao graničnu liniju.

2. Stranac koji je upisan u putnu ispravu drugog lica, može ulaziti i napusti teritoriju Republike Kosovo, zajedno sa licem u dokumentu s kojim je on/ona registrovan/a.

3. Granične kontrole iz stava 1 ovog člana vrše se u skladu sa Zakonom o nadzoru državne granice, i obuhvata proveru uslova za ulazak, kao što je navedeno u članu 31 ovog zakona.

Član31

Uslovi za ulazak stranca u Republiku Kosova

1. Stranac može biti dozvoljen da uđe u Republiku Kosovo za boravak do tri (3) meseca za period od šest (6) meseci pod uslovom da on/ona ispunjava sledeće uslove: 1.1. poseduje važeću putnu ispravu, ili bilo koji drugi dokumenat da pređe

granicu; 1.2. poseduje važeću vizu ili boravišnu dozvolu, gde je to potrebno; 1.3. on/ona opravdava svrhu, uslove za ulazak i boravak i dokazuje da imaju

dovoljno sredstava za život, kako za vreme nameravanog boravka u Republici Kosovo i za povratak u zemlju porekla ili tranzit u treću zemlju u kojima su sigurni da se usvoji, ili su u poziciji da takva sredstva steknu zakonski;

1.4. nije izdata zabrana ulaska ili boravka u Republici Kosovo; 1.5. ne predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost javnog reda i javnog

zdravlja u Republici Kosovo. 2. Stranac koji ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana može biti ovlašćen da uđe

na Kosovo na određenom graničnom prelazu, ako je to potrebno iz humanitarnih razloga, a naročito one kojima je potrebna međunarodna zaštita na osnovu nacionalnog interesa ili zbog međunarodnih obaveza Republike Kosovo.

3. Dovoljna količina sredstava za izdržavanje biće utvrđena posebnom odlukom MUP-a, a vrednost ovog iznosa će biti procenjen u skladu sa dužinom i svrhom boravka, pozivajući se na prosečne cene za život.

4. Procena dovoljnim sredstvima za izdržavanje može da se zasniva na gotovini, čekovima putnika i kreditnih kartica u vlasništvu stranca. Izjave o sponzorstvu i Garancije iz domaćina koji će biti odobreno od strane DDAM pre njihovog ulaska u Republiku Kosovo, može dovesti, u određenim slučajevima, dokaz o dovoljnim sredstvima za izdržavanje.

5. Vlada Republike Kosovo sa rešenjem može da odluči da državljani jedne zemlje ulaze i izlaze iz Republike Kosovo uz važeću ličnu ispravu ili drugih dokumenata


507

kojima se dokazuje identitet i državljanstvo. Takođe Vlada Kosova može sa rešenjem u slučajevima kada stranci dolaze iz zemalja koje zahtevaju vize za ulazak u zemlju, oni mogu ući i boraviti u Republici Kosovo, za neko vreme, sa šengenskom vizom ili boravišnom dozvolom nekih od država koje su deo Šengenske zone, ako ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.

6. Nekonačna lista dodatnih dokumenata kojima će granična policija može zatražiti od stranca radi provere ispunjenosti uslova iz podstava 1.3. ovog člana detaljnije će se utvrditi u podzakonski akt koji se odnosi na zabranu ulaska stranaca u Republiku Kosovo.

Član 32

Odbijanje ulaska stranca u Republiku Kosova 1. Stranac, koji ne ispunjava uslove za ulazak utvrđenim u članu 31 ovog zakona,

biće mu odbijen ulazak na teritoriju Republike Kosovo, i njemu/njoj će biti izdata odluka za ne odobravanje ili odbijanje za njego/njen ulazak u zemlju.

2. Stranac ima pravo žalbe protiv ove odluke iz stava 1. ovog člana. Žalba se može podneti u diplomatsko-konzularnim misijama koje imaju teritorijalne nadležnosti ili kod Komisije za žalbe. Žalba protiv jedne takve odluke neće imati suspenzivno delovanje u njegovom sprovođenju.

Član 33

Ilegalni ulazak u Republici Kosovo 1. Ilegalni ulazak u Republici Kosovo će se smatrati ako stranac:

1.1. prelazi granicu van mesta i u vreme koje nije utvrđeno za prelazak granice; 1.2. izbegne kontrolu na granicama, kako je definisano Zakonom o nadzoru

državne granice; 1.3. ulazi na teritoriju Republike Kosovo imajući zabranu ulaska i boravka u

Republici Kosovo; 1.4. iskoristio tro (3) mesečni period da ostane u roku od šest (6) meseci; 1.5. ulazi na osnovu neke putne isprave sa falsifikovanom vizom ili boravišnom

dozvolom, izmenjeno ili nekog drugog.

Član 34 Izlazak stranca iz Republike Kosovo

1. Stranac može slobodno da napusti Republiku Kosovo, osim ako:

1.1. stranac poseduje nevažeću tuđu putnu ispravu, koristi lažne i druge falsifikovane putne isprave na uvredljiv način;

1.2. stranac ne ispunjava uslove za ulazak u drugu državu; 1.3. ako postoji osnovana sumnja da će stranac izbeći krivično gonjenje ili

malog prekršaja, naredba za hapšenje ili otplate obaveze utvrđene ovim zakonom;

1.4. ovo je potrebno zbog državne bezbednosti, ustavni poredak ili javnih pitanja, sa odlukom nadležnog organa.


508

2. Strancu se dozvoljava izlazak iz Republike Kosova kada postoje da razlozi iz stava 1. ovog člana prestaju da postoje.

Član 35

Obaveze prevoznika

1. Prevoznik može dovesti stranca do graničnog prelaza Republike Kosovo, ukoliko stranac ima važeću putnu ispravu ili drugi dokument za prelazak granice, validnu vizu ako je potrebno ili boravišnu dozvolu.

2. Prevoznik može dovesti stranca na granični prelaz, ako je on/ona ispunjava uslove za ulazak u Republiku Kosovo.

3. Ukoliko stranac odbija ili mu nije dozvoljen ulazak u Republiku Kosovo, prevoznik koji ga je doveo u granični prelaz, na zahtev organa za kontrolu granica, treba ga vrati u zemlju iz koje su on/ona ušla u državi u kojoj je strancu izdata putna isprava, ili u druge zemlje gde je sigurno da on/ona će biti prihvaćena.

4. Ako prevoznik ne može ga vratiti stranca iz Republike Kosovo, u skladu sa stavom 3 ovog člana, odmah treba da svom trošku pronađe drugog prevoznika.

5. Prevoznik, koji je dovezao stranca da državne granice na teritoriji Republike Kosova u suprotnosti sa stavom 2. ovog člana, treba on lično da snosi troškova smeštaja i vraćanja stranca nazad.

6. Obaveze po osnovu ovog člana primenjuju se na prevoznike koji dovezu stranca do državne granice ili na teritoriju Republike Kosovo, koji je u tranzitu, ili ako je odbijen dalji prevoz od drugog prevoznika ili kome je odbijen ulazak u naciljanoj zemlji i vratio se u Republiku Kosovo.

7. Organizatori tih turističkih putovanja ili biznisa u Republici Kosovo, biće u obavezi prema strancima o kojima su im date u nadležnu službu, da se pokriju troškovi prilikom napuštanja Republike Kosovo, ukoliko stranac podnosi zahtev za upis zabrane ili ako stranac će biti uklonjen silom od strane Republike Kosovo, ukoliko se ovi troškovi ne mogu pokriti od strane samog stranca.

Član 36

Zabrana o davanju nezakonite pomoći strancima

Nijedan stranac ne može se pomoći u ilegalnom prelasku državne granice, za tranzit kroz teritoriju gde je stranac ušao ilegalno u Republici Kosovo i da boravi nezakonito.

POGLAVLJE IV BORAVAK STRANACA

Član 37

Vrste boravka

1. Vrste boravka u Republiku Kosova su: 1.1. kratkoročni boravak; 1.2. privremeni boravaka 1.3. stalni boravak.


509

Član38 Kratkoročni boravak

1. Kratkoročni boravak podrazumeva boravak stranca do tri (3) meseca unutar šest

(6) mesečnog vremenskog perioda bez vize ili sa vizom ukoliko je potrebna. 2. Kratkoročni boravak može biti kraći od tri (3) meseca, kada se to pominje u vizi.

Period boravka će se računati od dana prvog ulaska u Republiku Kosovo. 3. Stranac koji je već proveo tri (3) meseca unutar šest (6) mesečnog vremenskog

perioda, može da se vrati u Republici Kosovo, nakon isteka roka od šest (6) meseci od prvog ulaska.

Član 39

Prekid kratkoročnog boravka

1. Kratkoročni boravak će se prekinuti strancu ako: 1.1. više ne ispunjava uslove iz člana 31 stav 1. ovog zakona; 1.2. istekao rok važenja vize; 1.3. je iskoristio vremenski period iz člana 38 ovog zakona; 1.4. je otkazao svoj boravak.

Član 40

Otkaz kratkoročnog boravka

1. Kratkoročni boravak će biti otkazan ako stranac: 1.1. više ne ispunjava uslove iz člana 31 ovog zakona; 1.2. boravi u Republici Kosovo u suprotnosti sa sopstvenim ciljem njegovog

ulaska; 1.3. utiče na nacionalnu bezbednost, javnog reda ili javnog zdravlja; 1.4. nije platio finansijske obaveze države.

2. Poništenje iz stava 1. ovog člana vrši se od strane Granične Policije. 3. Stranac ima pravo žalbe na odluku o poništenju kratkoročnog boravka, ali takođe

može da pokrene upravni spor u Osnovnom Sudu.

Član 41 Privremeni boravak

1. Privremeni boravak će se odobriti strancu koji ima prebivalište ili namerava da

boravi na teritoriji Republike Kosovo, sa ciljem: 1.1. spajanja porodice; 1.2. srednjeg ili visokog obrazovanja; 1.3. sprovođenje naučnih istraživanja; 1.4. humanitarnih razloga, uključujući izbeglice, lica koja su subsidijarnom

zaštitom i žrtve trgovine ljudima ili žrtvama migracije, krijumčarenja ljudima i strancima koji su izrazili spremnost da sarađuju sa nadležnim organima;

1.5. zapošljavanja i 1.6. zapošljavanje raspoređenih radnika.


510

2. Stranci sa privremenim boravkom i prebivalište da, prema članu 84 ovog zakona izdaje mu se jedinstvena dozvola boravka.

3. Privremeni boravak za zaposlene učesnike može se izdati strancu koji ispunjava uslove iz člana 48. i člana 77 stav 1. ovog zakona.

4. Bez obzira na stav 1 ovog člana, strancu može se odobriti privremeni boravak i u druge svrhe, takođe boravak za druge svrhe neće biti duži od šest (6) meseci u toku jedne (1) godine.

5. Oblik, sadržaj i procedure za izdavanje boravišne dozvole iz stava 2. ovog člana, uređuju se zakonima koji su odobreni od strane MUP-a.

Član 42

Popunjavanje zahteva za privremeni boravak

1. Zahtev za odobrenje privremenog boravka mora da se podnese u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Kosovo.

2. Strancu kome nije potrebna viza za ulazak u Republiku Kosovo, može da podnese zahtev za dobijanje DDAM za uzimanje dozvole privremeni boravak.

3. Bez obzira na stav 1 ovog člana, strancu koji ima ulaznu vizu i ako on dolazi radi obavljanja redovnih studija na univerzitetu, diplomske i post - diplomske, takođe i stranac, koji se odnosi na član 70, stav 1, podstavovi 1.12. 1.13. 1.14. i ovog zakona, kao i članovi njihove uže porodice mogu se prijaviti za dozvole privremenog boravka u DDAM.

4. Stranac iz stava 2 i 3 ovog člana, treba da podnose zahtev za odobrenje privremenog boravka pre isteka kratkoročnog boravka i može ostati u Republiku Kosova sve dok se ne donese odluka o zahtevu.

Član 43

Način podnošenja zahteva za privremeni boravak od strane stranaca

1. Zahtev za privremeni boravak, mora lično podneti stranac, ili ako se radi o deci bez pratnje ili osetljivim licima, zahtev se može podneti od strane roditelja ili staratelja.

2. Izuzetno od stava 1. ovog člana, zahtev za dozvolu privremenog boravka za potrebe rada, može podnetii poslodavac.

Član44

Odluka o zahtevu za privremeni boravak

1. U vezi sa zahtevom za odobrenje privremenog boravka, DDAM mora da odluči u roku od trideset (30) dana od dana prijema zahteva.

2. Protiv odluke iz stava 1. ovog člana, u roku od osam (8) dana može se podneti žalba Komisiji za žalbe koja odlučuje u roku od trideset (30) dana od dana prijema prigovora. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

3. Protiv odluke o odbijanju privremene boravišne dozvole za rad zbog ispunjavanje godišnje kvote za zapošljavanje ili ako još nije postavljena godišnja kvota za produženje važeće dozvole, novo zaposlenje ili sezonsko zaposlenje stranac nema pravo na žalbu, međutim može da pokrene upravni spor u Osnovnom Sudu.


511

Član 45 Regulisanje privremenog boravka za decu koja su rođena u Republici Kosovo

1. Roditelj ili staratelj deteta rođenog u Republici Kosovo je obavezan da podnese

zahtev za odobrenje privremenog boravka za dete, najkasnije u roku ne više od (3) meseca od dana rođenja deteta.

2. Privremeni boravak iz stava 1 ovog člana može se dati roditelju ili staratelju deteta dok im bude dozvoljeno da ostanu privremeno ili do jednu (1) godine, u slučaju da je jedan od roditelja ili staratelja ima stalnu dozvolu boravka.

Član 46

Vremenski period validnosti privremenog boravka 1. Boravišna privremena dozvola za privremeni boravak odobriće se za period do

jednu (1) godinu, osim ako zakonom nije drukčije predviđeno. 2. Period važenja putne isprave mora biti najmanje tri (3) meseca duže od perioda za

koji se izdaje dozvola za privremeni boravak. 3. Boravišna dozvola za lica koja uživaju status izbeglice izdaje se na period od tri (3)

godine i može se obnoviti, osim ako postoje naročito važni razlozi nacionalne bezbednosti ili javnog poretka koje zahtevaju drugačije.

Član 47

Produženje dozvole za privremeni boravak 1. Zahtev za produženje dozvole za privremeni boravak mora da se podnese u

DDAM, najkasnije trideset (30) dana pre isteka privremene boravišne dozvole. 2. Strancu koji je podneo zahtev za produženje privremenog boravka pre isteka

postojeće dozvole za privremeni boravak, mogu da ostanu u Republiku Kosovo, dok se ne donese odluka o njihovom zahtevu.

3. Bez obzira na član 46 stav 2. ovog zakona, stranac koji ne poseduje važeću putnu ispravu, a koji podnese zahtev za produženje privremenog boravka u Republici Kosovo, za njega se izdaje odobrenje odluka za privremeni boravak.

4. Stranac iz stava 3. ovog člana, koji podnese zahtev za produženje privremenog boravka, mora podneti sopstvenu putnu ispravu za strance.

5. Stranac koji ima privremeni boravak, može da pre isteka perioda za koji se izdaje dozvola za privremeni boravak, da zatraži narednu dozvolu za privremeni boravak za druge namene.

Član 48

Uslovi za izdavanje dozvole za privremeni boravak 1. Strancu će se izdati dozvola za privremeni boravak ako:

1.1. dokaže namere za privremeni boravak; 1.2. poseduje važeću putnu ispravu; 1.3. poseduje dovoljno finansijskih sredstava za život; 1.4. ima zdravstveno osiguranje;


512

1.5. ne postoji zabrana ulaska i boravka u Republici Kosovo; 1.6. ne predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost, javni poredak ili javno

zdravlje.

Član 49 Privremeni boravak radi spajanja porodice

1. Dozvola za privremeni boravak radi spajanja porodice može se odobriti strancu

koji je član uže porodice: 1.1. građanin Kosova; 1.2. stranac koji ima dozvolu za stalni boravak; 1.3. stranac koji ima dozvolu za privremeni boravak; 1.4. stranac kome je odobrena međunarodna zaštita u skladu sa Zakonom o

azilu. 2. Bez obzira na stav 1. podstav 1.3. ovog člana, članu uže porodice stranca, koji je

nastanjen u Republici Kosovo, na osnovu privremene boravišne dozvole za izdavanje radne dozvole koja se izdaje za ovu prvu godinu, na osnovu godišnjih kvota zapošljavanje stranaca, može se dati za privremeni boravak radi spajanja porodice, i ukoliko stranac podnese zahtev za spajanje porodice u Republike Kosovo, i ako on/ona ima najmanje dve (2) godine privremenog boravka.

3. Privremeni boravak radi spajanja porodice neće se dati članu porodice stranca kome je izdata boravišna dozvola za sezonski rad, azilantima i strancima pod privremenom zaštitom.

4. Podnošenje zahteva za privremeni boravak, u cilju spajanja porodici dostavlja i razmatra se kada su članovi porodice izvan teritorije Republike Kosova. Izuzev vanrednih okolnosti, podnose zahtev za privremeni boravak, u cilju spajanja porodici može se predati i biti razmatran i kada su članovi porodice na teritoriji Republike Kosova.

5. Prilikom razmatranja zahteva će biti uzeti u obzir najbolji interesi maloletne dece.

Član 50 Članovi porodice

1. Članovi porodice u smislu ovog zakona su:

1.1. supružnici ili partneri sponzora i; 1.2. maloletna deca sponzora i njegovog/njenog bračnog druga, uključujući i

decu koja su usvojena u skladu sa odlukom vlasti u Republici Kosovo, ili odluke koje je izvršna automatski zbog međunarodnih obaveza Republike Kosovo, ili treba da se priznaju u skladu sa međunarodnim obavezama;

1.3. maloletna deca, uključujući usvojena deca sponzora gde sponzor ima starateljstvo i deca zavise od njega ili nje. Republika Kosovo može odobriti spajanje dece od kojih je podeljeno starateljstvo, pod uslovom da druga strana koja deli starateljstvo dao njegov/njen saglasnost;

1.4. maloletne dece, uključujući usvojene dece supružnika gde supružnik ima starateljstvo i deca zavise od njega ili nje, Republika Kosovo može odobriti spajanje dece od kojih je podeljeno starateljstvo, pod uslovom da druga strana koja deli starateljstvo dao njegov/njen saglasnost.


513

2. Izuzetno od stava 1 ovog člana, nadležni organ može da razmotri člana porodice državljanina Kosova, strancu kome je odobren privremeni ili stalni boravak, i za stranca koji ima status izbeglice, ako postoje posebni lični ili ozbiljni humanitarni razlozi za spajanje porodice u Republici Kosovo.

3. U slučaju poligamijskog braka, gde sponzor već ima supružnika živi sa njim na teritoriji Republike Kosovo se neće odobriti spajanje porodice za drugog supružnika.

4. Spajanje porodice neće se odobriti ako je supružnik ili nevenčani partner u braku ili je u dugoročnoj vezi sa drugom osobom.

5. Partnerstvo u smislu ovog zakona jeste partnerstvo neoženjenog muškarca i neudate žene koji žive zajedno i koja traje najmanje tri (3) godine ili manje, ako u ovom partnerstvu je rođeno zajedničko dete.

6. Maloletna deca moraju biti mlađi od punoletne i ne treba biti oženjeni. 7. Izuzev ako je dete staro preko dvanaest (12) godina i dolazi nezavisno od ostatka

njegove/njene porodice, Republika Kosovo može da pre nego što odobri ulazak i boravak u skladu sa ovim zakonom, proveri da li je on/ona ispunjava uslov za integraciju.

Član 51

Kazne i ponovno razmatranje

1. DDAM može odbiti zahtev za ulazak i boravak radi spajanja porodice, ili, ako je potrebno, povuče ili odbije produženje dozvole boravka članu porodice u sledećim okolnostima: 1.1. kada uslovi propisani ovim zakonom nisu ispunjeni ili više se ne

ispunjavaju. Kada se obnavljanje jedna dozvole boravka, u slučaju da sponzor nema dovoljno sredstava bez pristupa u sistemu socijalne pomoći Republike Kosovo,uzeće se u obzir doprinosi članova porodice prihodima domaćinstva;

1.2. kada sponzor i član njegove/njene porodice ne živi ili više ne živi u stvarnom porodičnom odnosu;

1.3. kada se utvrdi da je sponzor ili nevenčani partner u braku ili u stabilnoj dugoj vezi sa drugom osobom.

2. DDAM takođe može odbiti zahtev za ulazak i boravak radi spajanja porodice, povuku ili odbiju da obnove dozvole članu porodice, gde je pokazala da: 2.1. lažne ili falsifikovane informacije, lažnih ili falsifikovanih dokumenata,

počinjena je prevara ili drugim protivpravnim sredstvima su korišćeni; 2.2. brak, vanbračna veza ili usvojenje je ugovoren sa jedinim ciljem

omogućavanja ulaska ili boravka lica na teritoriji Republike Kosovo. Kada se vrši procena u vezi sa ovim pitanjem, DDAM može uzeti u obzir posebno činjenicu da brak, vanbračna veza ili usvojenje je ugovoreno nakon izdavanja boravišne dozvole za sponzor.

3. DDAM može da ukine ili odbije da obnove dozvolu za boravak člana porodice kada dozvola za boravak sponzora istekne i član porodice još uvek ne uživa autonomno pravo boravka iz člana 54 ovog zakona.

4. DDAM moče da vrši određene provere i inspekcije kada postoji razlog za sumnju


514

da postoji prevara ili brak, vanbračna veza ili usvojenje je povezana sa interesom. Specifične provere mogu se preduzeti povodom obnavljanja boravišne dozvole članova porodice.

Član 52

Ulazak i privremeni boravak za članove porodice koji uživaju zaštitu u skladu sa Zakonom o Azilu

1. Definicija članova porodice propisanim u stavu 1, člana 50, ovog zakona,

primenjivaće se i na planove porodice lica kojima je dato zaštita u skladu sa Zakonom o Azilu.

2. Član porodice koji je dobio zaštitu u skladu sa Zakonom o Azilu, za odobrenje privremene boravišne dozvole radi spajanja porodice, ne treba ispunjavati uslove propisane u članu 48 stava 1, podstavovi 1.3 i 1.4 ovog zakona.

3. Ukoliko stranac kome je zaštita dodeljena u skladu sa Zakonom o Azilu je dete bez pratnje, tada Republika Kosovo: 3.1. odobrava ulazak i boravak u svrhu spajanja porodice njegove/njene prvo

koleno u direktnoj uzlaznoj liniji; 3.2. će odobriti ulazak i boravak u svrhu spajanja porodice njegovog/njenog

zakonskog zastupnika ili bilo koji drugi član porodice, u kojoj nema izbeglica u direktnoj uzlaznoj liniji, odnosno takvih srodnici ne mogu se naći.

4. Kada izbeglica ne može da obezbedi zvanično dokumentovani dokaz o porodičnim odnosima, DDAM će uzeti u obzir i druge dokaze koje mogu se proceniti u skladu sa zakonodavstvom na snazi, o postojanju takvog odnosa. Rešenje kojim se odbija zahtev ne može da se zasniva samo na činjenici da dokumentarni dokazi nedostaju.

5. Osobama koje podnose zahtev za privremeni boravak, u cilju pripajanja porodici stvoriće se prostor za dobijanje potrebne vize.

Član 53

Validnost dozvole za privremeni boravak sa ciljem porodičnog spajanja 1. Dozvola za privremeni boravak radi spajanja porodice odobrava se sa rokom

važenja od jedne (1) godine ili do isteka privremenog boravka za jednog stranca koji podnosi zahtev za spajanje porodice.

2. Stranac koji je u prošlosti imao privremenu dozvolu boravka u svrhu spajanja porodica nastavlja da najmanje dve (2) godine, privremeni boravak za istu svrhu može da se izdaje na period do dve (2) godine, ili do isteka privremenog boravka strancu koji podnosi zahtev za spajanje porodice.

Član 54

Autonomni boravak

1. Suprugu, vanbračnom suprugu i detetu koje je navršilo doba maloletništva, može se odobriti autonomni boravak ako ispunjavaju uslovi iz člana 48 stav 1. podstatovi 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. i 1.6. ovog zakona, ako je njemu izdata dozvola za privremeni boravak radi spajanja porodice u kontinuiranom periodu od tri (3) godine.


515

2. Izuzetno, iz stava 1. ovog člana, stranac može steći autonomni boravak ako ispunjava uslove iz člana 48, stav 1. podstavovi 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. i 1.6. ovog zakona, ako je njemu izdata boravišna dozvola za privremeni boravak za spajanje porodice u neprekidnom trajanju od dve (2) godine, ako je lice na osnovu koje je njemu izdata dozvola za privremeni boravak radi spajanja porodice, umro.

3. Izuzetno, autonomna dozvola boravka može se izdati, na zahtev lica koji su ušli preko spajanja porodice, u slučaju udovištva, razvoda, odvajanja.

Član 55

Prava stranca sa privremenom boravišnom dozvolom sa ciljem spajanja porodice i autonomnim boravkom

Strancu kome je izdata dozvola o privremenom boravku, radi spajanja porodice i stranac sa autonomnim boravkom, iz člana 54 ovog zakona, ima pravo na obrazovanje, stručno osposobljavanje, zapošljavanje i samo zapošljavanje

Član 56 Privremeni boravak zbog srednjoškolskog obrazovanja

1. Dozvolu za privremeni boravak radi srednjoškolskog obrazovanja će imati stranac

koji, pored uslova iz člana 48 ovog zakona, ispunjava dole navedene uslove: 1.1. upisuje se u srednju školu; 1.2. učestvuje u programu razmene za studente, odobrene od strane nadležnog

ministarstva obrazovanja; 1.3. predstavlja saglasnost roditelja ili staratelja za planirani boravak, što je cilj

srednjeg obrazovanja u Republici Kosovo; 1.4. pruži dokaz da je organizacija, koja upravlja programom za upravljanje

studenata je odgovoran za njega/nju da ostanu u Republici Kosovo, naročito u odnosu na sredstva za život, učenje i zdravstvene zaštite i troškova povratka i

1.5. Porodica u kojoj on legalno boravi je prihvatljiva i u skladu sa posebnim propisima i odabranih na osnovu programa razmene studenata.

2. Dozvola za privremeni boravak radi srednjoškolskog obrazovanja izdaje se sa rokom važenja do jedne(1) godine.

Član 57

Dozvola za privremeni boravak zbog studiranja

1. Dozvola za privremeni boravak radi studiranja će se dati strancu koji ispunjava uslove iz člana 48 ovog zakona, i ispunjava sledeće uslove: 1.1. studira na visokoškolske ustanove u Republici Kosovo; 1.2. dolazi u okviru programa za razmenu studenata i omladinskih pokreta; 1.3. dolazi u praksi od ovlašćene organizacije ili na osnovu međunarodnih

ugovora ili sporazuma zaključenih između univerziteta. 2. Dozvola za privremeni boravak u cilju studiranja će se izdati sa validitetom od

godinu dana, odnosno do kraja školske godine.


516

3. Izvođenje prakse stranca, iz stava 1. ovog člana, neće se smatrati rad u smislu odredaba ovog zakona.

Član 58

Privremeni boravak u svrhu naučnog istraživanja

1. Privremeni boravak u svrhu naučnog istraživanja će se dati strancu koji ima sporazum za posetu sa jednom licenciranom institucijom u Republici Kosovo, kao i da ispunjava uslove propisane članom 48 ovog zakona.

2. Dozvola za privremeni boravak u svrhu obavljanja naučnog istraživanja će se izdati sa važečim periodom do jedne (1) godine.

3. Stranac koji ima ugovor za potrebe naučnih istraživanja sa bilo kojom državom koja je članica Evropske Unije ili državama koje su deo Šengenskog prostora može ostati u svrhe naučnih istraživanja u Republici Kosovo do devedeset (90) dana bez dogovora, shodno stavuu 1. ovog člana, pod uslovom da ispunjava uslove iz člana 48 ovog zakona.

Član 59

Privremeni boravak iz humanitarnih razloga

1. Privremeni boravak iz humanitarnih razloga neće se dati strancu predstavljen u sledećim slučajevima: 1.1. ako je on/ona žrtva trgovine ljudima (u daljem tekstu poznat kao žrtve) i

dobio pomoć i program za zaštitu; 1.2. ako je dete napušteno ili je žrtva organizovanog kriminala, ili iz bilo kog

drugog razloga, bez roditelja ili staratelja i dece bez pratnje; 1.3. sarađivao ili pristaje sarađivati sa pravosudnim organima ili na predlog

organa državne bezbednosti; 1.4. u slučaju da on/ona sarađuje sa organima i ako je potrebno njegovo ućešće u

krivičnim postupacima protiv poslodavaca koji je zaposlio na nezakonit način;

1.5. ako je trudnica vise od šest (6) meseci; 1.6. drugi ozbiljni humanitarni razlozi.

2. Stranac iz stava 1. ovog člana izuzima se od obaveze iz člana 48 stav 1. podstavovi 1.3. i 1.4. ovog zakona.

Član 60

Žrtve trgovine ljudima Nakon identifikacije žrtava od strane organa vlasti utvrđene Zakonom o trgovini ljudima, žrtve trgovine ljudima dobiće privremenu boravišnu dozvolu.

Član 61 Period refleksije i davanje boravišne dozvole

1. Republika Kosova treba obezbediti da strancima odobri period za razmišljanje i da

omogućava im da se oporave i oslobode uticaja počinilaca krivičnih dela, tako da


517

oni mogu na osnovu informacija da donesu odluku o tome da li da sarađuju sa nadležnim organima. Trajanje perioda refleksije treba da bude od trideset (30) do devedeset (90) dana i polazište ovog perioda obračunava se od trenutka kada je pitanje referisano odgovarajućoj jedinici protiv trgovine ljudima.

2. Tokom perioda refleksije i dok se čeka na odluku nadležnih organa, stranac ima će pristup lečenju iz stava 1. člana 62 ovog zakona i po potrebi i pristup psihološkoj pomoći, prevođenja i tumača, bezbednosti, potrebna zaštita, besplatna pravna pomoć u skladu sa zakonodavstvom na snazi.

3. Republika Kosovo, u bilo kom trenutku će prekinuti period refleksije ako nadležni organi utvrde da je lice aktivno, dobrovoljno i na njegovu/njenu inicijativu obnovljenog kontakta sa izvršiocima krivičnog dela, ili zbog razloga koji se odnose na javne politike i za zaštitu državne bezbednosti.

4. Nakon perioda refleksije koji je istekao na zahtev nadležnog organa izdaje se boravišna dozvola za najmanje šest (6) meseci, a ona će se obnoviti ako odgovarajući uslovi i dalje budu ispunjeni.

Član 62

Prava žrtava trgovine ljudima kojima je data dozvola za privremeni boravak

1. Žrtvi kojoj je odobren privremeni boravak ima pravo na sigurno stanovanje, zdravstvenu negu, finansijsku pomoć, obrazovanje i zapošljavanje u skladu sa nacionalnim zakonom.

2. Posebnu pažnju treba posvetiti trudnicama i osobama sa ograničenim sposobnostima, kao žrtve grupama specifično osetljivi.

3. Stranac koji je dobio dozvolu za privremeni boravak na osnovu humanitarnih razloga iz člana 59 stav 1. podstavovi 1.4. i 1.5. ostvaruje svoja prava iz stava 1. ovog člana.

Član 63

Najbolji interesi maloletnih žrtava trgovine ljudima

1. Vlasti ukljućeni u sprečavanju, suzbijanju i zaštiti dece žrtava treba da razmotre najbolje ineterese maloletnika.

2. Za maloletnu žrtvu iz stava 1. ovog člana, se uzimaju potrebne mere za najbolje interese deteta, pristup obrazovnom sistemu i potrebne mere treba preuzeti za utvrđivanje identiteta, državljanstva i pronalaženje članova njegove porodice.

Član 64

Povratak žrtve trgovine ljudima

1. Bezbedan povratak stranca koji uživa status žrtve, treba da se uradi od strane MUP-a, vodeći računa o njegovim pravima, bezbednosti i dostojanstva žrtve. Povratak, ako je moguće, mora biti dobrovoljan i princip ne vraćanja uvek treba da se uzme u obzir.

2. Maloletna lica koja su žrtve trgovine ljudima neće biti vraćeni u drugoj državi, ako posle procene bezbednosnih rizika i sumnje da takav povratak ne bi bio u najboljem interesu maloletnika.


518

Član 65 Okončanje privremene dozvole boravka za žrtve trgovine ljudima

1. Privremeni boravak žrtve zbog humanitarni razloga će se okončati ako:

1.1. je izgubio status žrtve; 1.2. se proveri da zloupotrebljava statusom žrtve ili je dobio sa prevarom,

prestaje saradnja sa nadležnim organima i kada nadležni organi obustavljaju procedure.

1.3. ako je potrebno i iz razloga zaštite javnog poretka, javne bezbednosti i javnog zdravlja.

2. Nakon prijema konačne odluke o privremenom boravku o žrtvi maloletnika, mišljenja nadležnih organa u sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima, trebalo bi da se zatraži.

3. Privremeni boravak iz humanitarnih razloga istiće, u skladu sa članom 59 stav 1. podstav 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. i 1.7. ovog zakona, ako je svrha za koju je dozvola odobrena za privremeni boravak stranac prestaje da postoji, ili ako je to neophodno radi zaštite javnog reda, javne bezbednosti i javnog zdravlja.

4. Protiv odluke iz stava 1. i 3. ovog člana može se uputiti žalba, za koju odlučuje Komisija za žalbe.

Član 66

Prestanak privremenog boravka

1. Privremeni boravak će prestati stranacu ako: 1.1. uslovi za dobijanje privremenog boravka u skladu sa članom 48 ovog

zakona prestanu da postoje; 1.2. ako u roku od trideset (30) dana od dana odobrenja privremenog boravka,

on/ona mora da obavesti mesto boravka; 1.3. ako se nalazi van teritorije Republike Kosova za više od trideset (30) dana

za redom; 1.4. ako se njegov boravak u Republici Kosovo je u suprotnosti sa svrhom

privremenog boravka. 2. Odluka, iz stava 1. podstavovi 1.2. i 1.3. ovog člana, može se preduzeti bez

prethodnog saslušanja stranca, dok je on unapred obavešten da se protiv njega razvija postupak za prestanak njegovog privremenog boravka.

3. Protiv odluke iz stava 1. ovog člana, može se uputiti žalba Komisiji za Žalbe. 4. Bez obzira na stav 1. podstav 1.3. ovog člana, stranac koji je za devedeset (90)

dana, zbog razumnih i opravdanih razloga boravio van Republike Kosova, privremeni boravak neće se prestati samo ako obaveštava DDAM ili graničnu policiju, ne duže od deset (10) dana od dana povratka u Republiku Kosovo.

Član 67

Rad stranca u Republici Kosovo

1. Stranac u Republici Kosovo može da radi na osnovu izdate dozvole za boravak i rad i uz sertifikat ili pismo za zapošljavanje, ako zakonom nije drukčije utvrđeno.


519

2. Dozvola boravka za zapošljavanje može se izdati na osnovu godišnjih kvota ili odvojeno od nje.

3. izuzimaju se od radni dozvola ili sertifikata za prijavljivanje stranca za rad koji je sa: 3.1. stalnim prebivalištem; 3.2. statutom izbeglice ili supsidijarnom zaštitom; 3.3. privremenim boravkom radi spajanja porodice sa državljaninom Republike

Kosova, stranim državljanin, koji ima stalno boravak, strani državljanin, koji ima status izbeglica i stranaca kojima su odobrena supsidijarna ili privremena zaštita;

3.4. privremenim boravkom iz humanitarnih razloga; 3.5. autonomnim boravkom; 3.6. statusom učenika ili redovnog studenta, ako sa obavljanjem posla preko

ovlašćenih posrednika, nema uspostavljen poslovni odnos; 3.7. privremenim boravkom radi naučnog istraživanja, pomenut u članu 58 ovog

zakona. 4. Rad, u smislu ovog zakona, ne smatra se kao preliminarno delovanje za osnivanje i

registraciju preduzeća ili komercijalni saobraćaj. 5. Strane radne snage za rad u Republici Kosovo, jedini posao za koji se one izdaju

boravišne dozvole za zapošljavanje, obaveštenja, ili potvrdu o zaposlenju, a poslodavac samo da stvori uslove za zapošljavanje.

6. Poslodavac može da zaposli stranca koji ima dozvolu za rad, odnosno kome je izdato sertifikat obaveštenja za zapošljavanje.

7. Poslodavac ne može da zaposli stranca koji na zakonit način boravi u Republiku Kosovo.

8. Ukoliko stranac je predstavio nelegalnu dozvolu za rad, prema stavu 7. ovog člana, poslodavac ne može biti smatran krivim za ućešće u radu tog stranca, koji ilegalno boravi u Republici Kosovo, samo ako je poslodavac bio svestan da je dokument koji je bio predstavljen kao dozvola boravka i dozvola za rad nije u redu i važeći.

9. Poslodavac koji zapošljava stranca, prema onome što je navedeno u stavu 3. ovog člana, u roku od osam (8) dana od dana stvaranja radnog odnosa ili od dana početka rada, treba da obavesti MRSZ koja bi trebalo da obavesti Ministarstvo Unutrašnjih Poslova za tako nešto.

10. Odredbe ovog član, u vezi sa poslodavcem su iste i za podugovoračom.

Član 68 Godišnja kvota za zapošljavanje stranih

1. Vlada Republike Kosovo donosi odluku koja će odrediti godišnju kvotu za

zapošljavanje stranaca, najkasnije do 31 oktobra za narednu godinu, za produženje izdatih dozvola i novo zapošljavanje.

2. Predlog godišnje kvote za zapošljavanje stranaca treba sačini će MRSZ, na osnovu preporuka iz Ekonomskog i Socijalnog Saveta.

3. Godišnja kvota za zapošljavanje stranaca treba da se utvrđuje u skladu sa pravilima migracija i situacije na tržištu rada, a u skladu sa potrebama i mogućnostima zapošljavanja stranaca u Republici Kosovo.


520

4. Preko godišnjih kvota za zapošljavanje stranaca, definišu se aktivnosti i profesije za novo zaposlene dozvoljene i broj licenci za svaku aktivnost i profesiju.

5. Preko godišnje kvote za zapošljavanje stranaca mogu se postaviti kvote za sezonsko zapošljavanje.

Član 69

Boravišna dozvola za rad na osnovu godišnje kvote za zapošljavanje stranaca 1. Boravišna dozvola na osnovu godišnje kvote, iz člana 68 ovog zakona će biti

dozvoljeno strancu koji ispunjava uslove iz člana 48 ovog zakona i podnosi se: 1.1. ugovor o radu, odnosno pismene potvrde o ugovoru o radu ili adekvatnu

potvrdu o zaposlenju; 1.2. svedočanstvo obrazovanja stranca, o stečenim kvalifikacijama i obukama

stranih; 1.3. dokaz o registraciji preduzeća i sertifikat za trgovinsko udruženja, grane,

predstavništvo i organizaciju u Republici Kosovo.

Član 70 Boravišna dozvola za rad van godišnje kvote

1. Boravišna dozvola van godišnje kvote može se izdati za:

1.1. svakodnevne emigrante pod uslovima reciprociteta; 1.2. ključno osoblje, ponuđivača usluga, zaposlenima i njihovim članovima

porodice, čiji statut je regulisan sa Sporazumom Stabilizacije i Asocijacije i delovanja između Evropske Unije i njenih država i Republike Kosovo

1.3. stranac, koji radi u privatnim kompanijama, koje su podugovorači diplomatskih misija, koje deluju u Republiku Kosova;

1.4. stranac, koji obavlja važne poslove za trgovačke kompanije, društva i predstavništva;

1.5. stranac, koji transferisan u okviru unutrašnjeg osoblja, u okviru trgovačkih kompanija i ostalog osoblja potreban da se prethodno utvrdi sa ugovorom;

1.6. stranac koji je sam zaposlen, u svojoj trgovačkoj kompaniji, i ima pedeset i jedan (51%) posto akcija ili ima sopstveni promet;

1.7. nastavnici, koji drže nastavu u obrazovnim institucijama, na jeziku i pisma nacionalnih manjina;

1.8. profesionalni sportisti ili sportski aktivisti, koji rade u Republiku Kosova; 1.9. glumci, koji rade u kulturnim institucijama u Republici Kosovo; 1.10. stranci koji su osnivali radni odnos sa koorporacijama, koje su registrovane

kao strane koorporacije u Republiku Kosova, najmanje i u tri (3) druge države;

1.11. stranci koji rade u Programu za pokret omladine, koju Republika Kosova ostvaruje u saradnji sa ostalim zemljama;

1.12. naučni istraživači, stranci zaposleni u naučnim pozicijama, u naučnom obrazovanju ili u drugim naučnim poslovima, u naučnom obrazovanju ili u drugim naučnim poslovima u legalnim naučnim entitetima;

1.13. profesori stranih jezika, nastavnici i ostali, koji drže predavanja po višim


521

obrazovnim institucijama u Republiku Kosova, ili po školama koje su registrovane kao škole stranih jezika;

1.14. stranci koji rade na osnovu međunarodnih ugovora, osim ugovora koji proizlazi iz stvava 1. i postava 1.2. ovog člana

2. Lice koji ima ključnu funkciju u komercijalnoj kompaniji, udruženje ili u predstavništvu strane komercijale kompanije, u smislu stava 1. i podstav 1.4. ovog člana će se smatrati: 2.1. lice koji u jednoj trgovačkoj kompaniji, društvu ili predstavništvu ima

visoku poziciju, lice koji menadžira biznise, lice koje je pod stalnim nadzorom ili u menadžiranju odeljenja ili deoničar, odnosno član trgovačke kompanije i lice koje ima istu odgovornost, uključivši: 2.1.1. presedavanje jednog sektora ili podsektora trgovačke kompanije; 2.1.2. monitorisanje i nadziranje rada ostalih radnika, odnosno obavljanje

poslova nadzora i menadžiranja; 2.1.3. ovalšćenje za zapošljavanje i udaljavanje radnika sa radnog mesta,

odnosno obavlajnje preporuka koje se povezuju sa zapošljavanjem, udaljavanjem sa posla ili sa ostalim pitanjima koje su povezane sa osobljem.

2.2. lice koji radi u trgovačkoj kompaniji, društvo ili predstavništvo, koji poseduje posebne profesionalne sposobnosti i koje su potrebne za pružanje usluga, korišćenjem sredstava za obavljanje istraživanja, prijemom tehnika menadžiranja ili menadžiranje biznisa trgovačke kompanije, društva ili predstavništva.

Član 71

Uslovi za dobijanje boravišne dozvole za rad van godišnje kvote

1. Boravišna radna dozvola, koja se odnosi na član 70 ovog zakona može se dati strancu ako je on/ona ispunjava uslove iz člana 48 ovog zakona, i moraju sadržavati: 1.1. ugovor o radu, odnosno pismene potvrde i ugovor o radu ili adekvatnu

potvrdu o zaposlenju; 1.2. dokaz o kvalifikacijama stranca, potrebne kvalifikacije i obuke; 1.3. dokaz o registraciji trgovačkog preduzeća, društvo, predstavništva i prometa

u Republici Kosovo; 1.4. opravdanje za zapošljavanje stranca, a sadrže informacije o veštinama i stručnoj

spremi i radnom iskustvu stranca, kao i razloge zašto radno mesto ne može se ispuniti sa radnom snagom tržište radne radne snage Republike Kosovo.

2. Zahtevom za izdavanje dozvole za rad iz člana 70 stav 1. podstavovi 1.1. 1.2. 1.4. 1.5. i 1.6. ovog zakona, nije potrebno da bude priložen izgovor da opravdaju zapošljavanje stranca.

Član 72

Uslovi za dobijanje boravišne radne dozvole van godišnje kvote za strance koji obavljaju velike poslove za trgovačke kompanije, udruženja i predstavništva

1. Stranac, na koje se odnosi član 70 stav 1.4. ovog zakona može se izdati boravišna

radna dozvola ako je on/ona ispunjava uslove iz člana 71 ovog zakona i ako:


522

1.1. predstavlja dokaz o poslovanju društva; 1.2. u stranu trgovinsku kompaniju, udruženja ili predstavništva su zaposleni

najmanje tri (3) građana Republike Kosovo u više radova, ranije rangirana od rada predstavnika, član Odeljenja ili nadzornog organa;

1.3. isplata bruto prometa je najmanja prosečna plata koja je isplaćena u Republici Kosovo, u prethodnoj godini.

2. U slučaju da je više od stranca, iz stava 1.ovog člana, obavljaju ključne funkcije za istog poslodavca, radna dozvola se može izdati ako: 2.1. za svakog državljana, najmanje pet (5) državljana Republike Kosova

zaposleni u različitim poslovima, koji su rangiranih od rada predstavnika, član odeljenja ili nadzornog organa;

2.2. predstavlja dokaz o poslovanju društva; 2.3. isplata bruto prometa je najmanja prosečna plata koja je isplaćena u

Republici Kosovo, u prethodnoj godini. 3. Stranac iz člana 70 stav 1. podstav 1.6. ovog zakona može se izdati radnu dozvolu

ako on/ona ispunjava uslove iz člana 71 ovog zakona i ako: 3.1. predstavlja dokaz o poslovanju društva; 3.2. zapošljava najmanje tri (3) građana Republike Kosovo; 3.3. isplata bruto prometa je prosečna plata koja je isplaćena u Republici

Kosovo, u prethodnoj godini; 3.4. predstavlja dokaz o radu poreskih obaveza i plaćanje doprinosa u Republici

Kosovo.

Član 73 Uslovi za dobijanje boravišne radne dozvole van godišnje kvote za strance, čiji

status je regulisan sa Sporazumom o Stabilizaciji i Asociajciji kao i uzajamnosti između Evropske Zajednice i njenih zemalja i Republike Kosova

1. Boravišna radna dozvola van godišnjih kvota se može izdati strancu koji ispunjava

uslove iz člana 48 Zakona, i: 1.1. obavlja ključne funkcije u skladu sa članom 70 podstav 1.2. ovog zakona, u

kompaniji koja je lider stimulativnih mera, u skladu sa propisima o privlačenje investicija, koja poseduje akcije ili najmanje pedeset jedan (51%) posto, ili

1.2. koja u Republici Kosovo obavlja funkcije ili upravlja projektima u skladu sa međunarodnim sporazumima za stručnu i tehničku podršku, koje je sklopila Republika Kosova sa Evropskom Unijom, ili nekom drugom državom ili međunarodnom organizacijom.

Član 74

Odluka o davanju boravišne radne dozvole 1. Odluka o zahtevu za izdavanje boravišne i radne dozvole cìe biti izdata od strane

DDAM-a, nakon potvrde o dozvoli za rad koja je odobrena od strane MRSZ. Takva odluka može se uložiti žalba Komisiji za žalbe u roku od osam (8) dana od prijema odluke, a Komisija je ta koja će odlučiti.


523

2. Boravišna radna dozvola se izdaje stranim državljanima za vremenski period, koji je potreban za obavljanje poslova, odnosno vreme koje se povezuje sa ugovorom o radu ili drugim relevantnim sporazumima, a po dužini može se izdati do godinu dana.

3. Izuzetno od stava 2. ovog člana, radna dozvola za strance, koji iz člana 70 stav 1. i podstav 1.5. ovog zakona izdaje se sa rokom važenja od dve (2) godine, osim ako to zahteva kratak period izdavanja radne dozvole.

4. Stranac, kome je izdata boravišna dozvola za rad za sezonski rad, može da ostane u Republici Kosovo najduže šest (6) meseci, u periodu od jedne (1) godine, a najmanje šest (6) meseci treba da živi izvan Republike Kosova, pre nego što se omogući njemu/njoj da dođu i ostanu ponovo zbog radnih razloga.

5. Poslodavac i Poreska uprava na osnovu sedište pravnog lica, odnosno prebivališta fizičkog lica koje koristi usluge stranca ili mesto gde se obavlja ugovoreni posao, biće obavešteni od strane DDAM da izda boravišnu dozvolu za rad.

Član 75

Odbijanje zahteva za boravišnu radnu dozvolu Strancu može biti odbijeno izdavanje boravišne radne dozvole, ako poslodavac krši odredbe rada i zaštite odredbe rada, zdravstveno i penzijsko osiguranje ili u slučaju da je stranac ili poslodavac nije platio kaznu u gotovini.

Član 76

Potvrda o prijavljivanju rada

1. Prema potvrdi o prijavljivanju rada, do devedeset (90) dana u toku godine, pomenuti stranci u nastavku mogu da rade kako sledi: 1.1. trgovinski predstavnici, ključno osoblje i nadzorni članovi trgovačke

kompanije, koji rade za trgovačku kompaniju, ali nisu zaposleni; 1.2. pružioci turističkih usluga, turistički predstavnici, odnosno animatori, u

skladu sa posebnim propisima; 1.3. naučnici u naučno i profesionalnom osposobljavanju, naučnici - predstavnici

međunarodnih organizacija, naučnici koji će učestvovati u istraživačkim projektima od značaja za Republiku Kosovo;

1.4. menadžment osoblja, nastavnici i predavači stranih kultura, obrazovne i naučne institucije, koje će u Republici Kosovo obavljati posao u okviru zajedničkih kulturnih i obrazovnih programa, kao i menadžment osoblja, stručnjaci, nastavnici i predavači stranih institucija kulture, nauke i obrazovanja, koji u Republici Kosovo imaju svoja udruženja, ako dolaze iz matičnih institucija;

1.5. vojno i civilno osoblje drugih državnih vlasti, koje u Republici Kosovo dolaze da rade na osnovu ugovora o saradnji sa Vladom Republike Kosova i stranih medijskih izveštača;

1.6. strani dopisnici akreditovani u Republici Kosovo ili strani medijski izveštači;

1.7. predstavnici zajednica i versko osoblje koji obavljaju posao koji se isključivo odnose na dobrotvorne verske službe;


524

1.8. studenti, koji dolaze u kosovskim unijama ili institucijama za volonterski rad kampusa ili obrazovanja i programa rada, odnosno koji dolaze za stažiranje u diplomatsko-konzularnim misijama akreditovane od strane Republike Kosovo;

1.9. volonteri koji rade u sindikate i neprofitnim institucijama u Republici Kosovo, u skladu sa posebnim propisima, odnosno, na osnovu dobrovoljne saradnje i programe razmene;

1.10. strani državljani koji dolaze u Republici Kosovo da obave praksu u trgovačkim kompanijama, udruženja ili predstavništva, koji su vlasnici strane poslovne firme, ako su ti stranci koji dolaze iz te firme u sedište firme, odnosno iz predstavništva ili njenih udruženja u drugoj državi;

1.11. stranci, koji su vršili poslove nadzora i kontrole, popravke i brodogradnje, odnosno stranci koji obavljaju poslove nadzora i inspekcije u proizvodnji izrade opreme montaže, mašina i drugih instrumenata, na osnovu ugovora izvoza ili poruke stranog poručilaca;

1.12. stranci koji obave pripravnički staž, obuku ili volonterski rad u okviru programa saradnje, programa doživotnog učenja i program Mladi u akciji, i drugi programi i inicijative, koje se implementiraju od strane nadležnog organa za obrazovanje i nauku;

1.13. stručnjaci u oblasti zaštite kulturne baštine, književnosti i arhiva; 1.14. stranci koji obavljaju stručno obrazovanje, obuku i obrazovanje zaposlenih,

koji rade kod pravnih i fizičkih lica u Republici Kosovo; 1.15. stranci, koji obavljaju poslove u vezi porudžbine, montaže ili servisiranje

vozila ili opreme, a njihov rad je preduslov za ostvarivanje svojih zagarantovanih prava ili u vezi narudžbine proizvodnjom mašina i za opremu;

1.16. Stranci koji su profesionalno obučeni kod pravnog lica u Republici Kosovo koja je povezana sa stranom poslodavcu;

1.17. Studenti koji preko ovlašćene organizacije ili kroz programa razmene studenata dolaze na praksu.

2. Strani državljani iz stava 1. i podstava 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7. 1.8. 1.9. 1.10. 1.11. 1.12. 1.13. 1.14. i 1.15. ovog člana, koji imaju za cilj da poslovno borave u Republici Kosovo više od devedeset (90) dana, mogu da dobiju boravišnu dozvolu za rad van godišnje kvote, ako ispunjavaju uslove iz člana 48 ovog zakona.

3. Na osnovu potvrde za prijavljivanje rada, do šesdeset (60) dana u toku jedne (1) godine, strani državljani mogu da rade na sledeći način: 3.1. pružaoci usluga revizora i konsultacije; 3.2. predavači i učesnici u organizovanim stručnim skupovima i seminarima; 3.3. umetnici i tehničko osoblje za izvođenje opera, balet, pozorište, koncerte i

druge kulturne priredbe, odnosno autori i izvođači u oblasti umetnosti ili filma i televiziji;

3.4. radnici u parkovima cirkusa i zabave. 4. Na osnovu potvrde za prijavljivanje rada, do trideset dana (30) dana u toku jedne

(1) godine, mogu da rade prijavljeni stranci kao u nastavku: 4.1. autori i izvođači u oblasti muzike, likovne i muzičke scene i plesnih

izvođača, kao i prateći izvođači i tehničko osoblje;


525

4.2. radnici po sajmovima i izložbama, gde treba da performišu njihovi poslodavci.

5. Prijavljivanje iz stava 1. 3. i 4. ovog člana čuvaju se u MRSZ, koji izdaje potvrdu za prijavljivanje rada i odmah obaveštava Poresku upravu, DDAM i Graničnu policiju.

6. Na osnovu potvrde za prijavljivanje rada, stranac može da radi za istog poslodavca ili primaoca usluga, na celoj teritoriji Republike Kosovo.

7. Fizičko ili pravno lice koje zapošljava ili koristi usluge stranca iz ovog člana, mora da sklapa jedan odgovarajući ugovor ili drugi dokaz o radu koji obavlja stranac ili strani poslodavac koji šalje stranca za rad u Republici Kosovo.

8. Stav 5. i 7. ovog člana ne primenjuju se ako će se strani državljanin pojaviti u Republici Kosovo na sportskim događajima i takmičenjima, kao predstavnici timova, klubova ili reprezentacija stranih država.

Član 77

Raspoređeni radnik

1. Raspoređeni radnik je radnik, koji je poslat u Republici Kosovo od strane poslodavca, na privremeni ili povremeni rad, kroz pružanja međugraničnih službi u određenom vremenskom periodu, prema jednom od navedenih položaja i okolnosti: 1.1. šalje na posao u Republici Kosovo po svom računu i po svom nalogu, na

osnovu ugovora potpisanog između stranih poslodavaca i radnika, postoji radni odnos, ili;

1.2. šalje u Republici Kosovo kod svog udruženja koje je u vlasništvu preduzeća iste grupe i stranog poslodavca, kome pripada i strani poslodavac, pod uslovom da u vreme slanja između poslodavca i stranog radnika postoji radni odnos;

1.3. prijavljuje se kao Agencija za privremeni rad, korisnik koji je zasnovan ili posluje u Republici Kosovo, pod uslovom da prilikom podnošenja zahteva za zapošljavanje postoji ugovor između agencije za privremeni rad i radnika.

2. Raspoređeni radnik, iz ovog člana, koji je ostao za više od tri (3) meseca u Republici Kosovo, mora da ima radnu dozvolu u skladu sa članom 41 podstav 1.6. ovog zakona.

3. Rad i uslovi rada iz ovog zakona neće se primenjivati za kvalifikovanog radnika, koji je poslan od strane stranog poslodavca u Republici Kosovo da radi za period koji je kraći od osam (8) dana, ako strani poslodavac izvrši isporuku za prvu instalaciju, što je neophodno kako bi se uvela na upotrebu naručena roba, a koji se ugovara kao važan deo ugovora za isporuku robe.

4. Za radnike, koje poslodavac šalje u Republici Kosovo u građevinske radove koji se odnose na izgradnju, popravku, održavanje ili na rušenju zgrada, naročito na kopovima, na obrađivanju zemljišta, rad u teškim konstrukcijama, montaža i demontaža instalacija, renoviranje, rušenje, redovno održavanje, čišćenje ili napredak neće se primenjivati stav 3 ovog člana.


526

Član 78 Referisani period

1. Vremenski period u kome se zaposleni šalju, u skladu sa članom 77 ovog zakona,

za rad u Republici Kosovo se izračunava na osnovu referentnog perioda od jedne (1) godine od početka isporuke.

2. Za potrebe izračunavanja perioda isporuke, uzimaju se u obzir svi prethodni periodi, tokom kojih su radnici poslati od strane poslodavca obavili isti posao.

Član 79

Pravna zaštita i saradnja

1. Za zaštitu i ostvarivanje prava i uslova navedenih u članu 77 ovog zakona, raspoređeni radnik ima pravo da pokrene protiv fizičkog ili pravnog lica, odnosno prema primaocima usluga u Republici Kosovo, krivično gonjenje u Osnovnom Sudu u skladu sa važećim zakonima Republike Kosovo.

2. U cilju informisanja sprovođenja i proširenje prava, definisanim u članu 77 ovog zakona i odgovarajućim međunarodnim operacijama, MRSZ obezbeđuje administrativnu saradnju i uzajamnu pomoć, kako bi se ispunili svi uslovi radnog odnosa za sva dotična lica.

Član 80

Izjava isporuke 1. Strani poslodavac, iz člana 77 ovog zakona, dužan je da pre slanja isporuke,

podnese izjavu pošiljke, koja mora da sadrži: 1.1. ime i glavno sedište, odnosno ime i prezime, adresu inostranih poslodavaca i

kontakt informacije; 1.2. ime i prezime upućenog lica i podatke o državi gde obično gde on/ona radi; 1.3. početak i rok određen za isporuku; 1.4. naziv i glavno sedište, odnosno ime i prezime, adresu korisnika usluga,

mesto isporuke usluga i kratak opis usluge; 1.5. podaci za datum izdavanja, rok važenja, broj i nadležni organ koji je izdao

validnu dozvolu za boravak i dozvolu za sistematizovanje radnika iz člana 76 stav 4. ovog zakona, u skladu sa zakonom na snazi u Republici Kosovo, gde strani poslodavac obavlja delatnost.

2. strani poslodavac, iz člana 77 ovog zakona dužan je da, u slučaju produženja vremenskog roka isporuke, prijavi bilo kakvu izmenu iz stava 1. ovog člana.

3. izjava iz stava 1. ovog člana podnosi se u pisanoj ili elektronskoj formi organu, koji je određen posebnim odredbama kao ovlašćeni organ za koordinaciju sistema socijalne sigurnosti u Republici Kosovo.

Član 81

Ukidanje boravišne radne dozvole 1. Boravišna radna dozvola će se ukidati ako:

1.1. su ispunjeni uslovi iz člana 66 stav 1 ovog zakona;


527

1.2. prestaju da postoje uslovi pod kojima je izdata dozvola; 1.3. Stranac obavlja poslove za koje se ne izdaje boravišna dozvola za rad; 1.4. stranac radi za poslodavca za koga nije izdata boravišna radna dozvola; 1.5. poslodavac ili stranac ne poštuju odredbe iz radnog odnosa, zaštite i

bezbednost na radu, zdravstveno i penzijsko osiguranje, prema kojima mora da se obavi delatnost;

1.6. poslodavac je odbio da zaposli jednu osobu koja traži posao, ponuđen od strane biroa za zapošljavanje, koji ispunjava uslove propisane od strane odgovornih organa države, u skladu sa odredbama ovog zakona;

1.7. dozvola se izdaje na osnovu nedokazanih podataka za zaposlenog ili poslodavca;

1.8. primljene plate od strane radnika bili su ispod nivoa utvrđenim podzakonskim aktama koje donosi Vlada.

1.9. poslodavac nije platio obaveze po osnovu poreza i obaveznih doprinosa socijalnog osiguranja;

1.10. postoje značajni razlozi, koje čine rizik za javni red, bezbednost i javno zdravlje Republike Kosovo, osim u slučajevima kada zdravstveno stanje stranca nema uticaj na rad za koji je on regrutovan;

1.11. Stranac napušta Republiku Kosovo za period duži od šest (6) meseca. 2. Oduzimanje boravišne radne dozvole obavlja DDAM. 3. Protiv odluke DDAM-a, iz stava 2. ovog člana može se podneti žalba u skladu sa

članom 44 stav 2 ovog zakona.

Član 82 Boravak prilikom raskida ugovora

1. Strancu, kome je bez njegove krivice prestao radni ugovor ili drugi relevantni

ugovor ima pravo na boravak u Republici Kosovo sve dok ne istekne dozvola za rad.

2. U slučaju raskida ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora, prestanak drugih postojećih uslova, po kojima se izdaje radna dozvola, poslodavac je dužan da obavesti DDAM u roku od petnaest (15) dana od dana kada su se takve okolnosti dogodile.

Član 83

Pravo na jednak tretman

1. Stranac, koji radi u Republici Kosovo ima isti tretman kao i državljani Republike Kosova za: 1.1. radne uslove, uključujući plate i razrešenja sa dužnosti, kao i zdravlje i

bezbednost na radnom mestu; 1.2. slobodu udruživanja i afilijacija, i članstva u organizacijama koje zastupaju

radnika ili poslodavaca, ili u bilo kojoj drugoj organizaciji, čiji su članovi ukljućeni u određenom zanimanju, uključujući i beneficije koje teku od strane tih organizacija, bez obzira na zakonske odredbe Republike Kosovo o javnom interesu i državne bezbednosti;


528

1.3. obrazovne i profesionalne obuke; 1.4. priznavanje diploma, uverenja i drugih profesionalnih kvalifikacija u skladu

sa odgovarajućim zakonodavstvom; 1.5. odredbe relevantnog zakonodavstva u vezi sa socijalnom osiguranju; 1.6. bolji pristup nad dobrima i javnim uslugama i snabdevanje sa ovim dobrima

i uslugama koje su dostupne javnosti, uključujući procedure za dobijanje smeštaja kao i informacija i savetodavnih usluga, koje pruža Zavod za zapošljavanje.

2. Stranac, bez obzira da li je fizičko ili pravno lice ima iste dužnosti i odgovornosti kao građani Republike Kosovo.

Član 84

Stalni boravak

1. Stalni boravak može se odobriti strancu koji je u vreme podnošenja zahteva za odobrenje privremenog boravka poseduje dozvolu za privremeni neprekidni boravak za pet (5) godina u Republici Kosovo.

2. Period odsustva sa teritorije Republike Kosova ne prekida računanje roka iz stava 1 ovog člana, ako taj prekid je manji od šest (6) meseci i ne prelazi ukupan period od deset (10) meseci.

3. U vreme donošenja odluke za stalni boravak, privremeni boravak mora biti validan.

Član 85

Procena potrebnog vremena za stalni boravak

1. Kao potrebni period za izdavanje dozvole za stalni boravak, iz člana 84 stav 1. ovog zakona ne uračunava se: 1.1. boravišna dozvola izdata na osnovu zaposlenja na sezonski rad, dnevnih

migranata i pružaoca usluga u ime stranog poslodavca i 1.2. vreme provedeno u zatvoru na izdržavanju kazne.

2. Strancu koji je dobio dozvolu za privremeni boravak radi studiranja, potrebni period boravka iz člana 84 stav 1 ovog zakona, će se računati samo polovina provedenog vremena na osnovu dozvole za boravak za potrebe studiranja.

Član 86

Vanredne okolnosti za izdavanje dozvole za stalni boravak 1. Izuzetno od člana 84 ovog zakona, stalni boravak se može dati:

1.1. strancu koji je do dana podnošenja zahteva ima najmanje pet (5) godina izbegličkog statusa, prema Zakonu o azilu;

1.2. Stranac, koji je boravio u Republici Kosovo, najmanje pet (5) godina bez prekida, a koji se smatra da ima bliske i porodične i ekonomske veze sa Republikom Kosova. Boravak, na koga se odnosi ovaj stav, može se dokazati na osnovu dokumenata koji dokazuju njen/njegov neprekidni boravak na teritoriju Republike Kosovo i koji ispunjava uslove iz člana 48 ovog zakona;


529

1.3. dete, čiji su roditelji u vreme njenog rođenja dobili dozvolu stalnog boravka, ili dete koje živi samo sa jednim samohranim roditeljem, koji ima dozvolu za stalni boravak;

1.4. lica koja su otpuštena iz državljanstva Republike Kosovo.

Član 87 Dodatni uslovi za izdavanje dozvole za stalni boravak

1. Stalni boravak će se odobriti stranom državljaninu koji ispunjava uslove iz člana

84 ovog zakona i: 1.1. ima važeću stranu putnu ispravu; 1.2. poseduje dovoljno sredstava za život; 1.3. poseduje zdravstveno osiguranje; 1.4. ima osnovna znanja jednog od službenih jezika Republike Kosovo, u

pisanju i čitanju, poznavanje kulture i društvenog poretka; 1.5. ne predstavlja opasnost za državnu bezbednost, javni red i javno zdravlje.

2. Stranac iz člana 86 stav 1. podstav 1.1. i 1.3. ovog zakona, nije dužan da ispunjava uslove propisane u stavu 1. i podstav 1.1. 1.2. i 1.3. ovog člana.

3. Stranac, u skladu sa članom 86 stav 1. podsatav 1.2. i 1.4. ovog zakona mora da ispuni uslove iz stava 1.4. ovog člana.

Član 88

Podnošenje zahteva za dozvolu za stalni boravak 1. Zahtev za dobijanje stalnog boravka mora da se podnese DDAM-u. 2. Za podnošenje zahteva za stalni boravak odlučuje DDAM u roku od šezdeset (60)

dana od dana podnošenja zahteva. 3. Protiv ove odluka iz stava 2 ovog člana, neće se dozvoliti da se podnese žalba,

međutim, može da se pokrene administrativni spor u Osnovnom sudu.

Član 89 Ispitivanje jezika, kulture i društvenog poretka u Republici Kosovo

1. Ispit poznavanja jednog službenog jezika, i pisanja na jednom od službenih jezika,

može se vršiti u institucijama visokog obrazovanja, srednjih škola i institucija obrazovanja odraslih, licencirane ili akreditovane u Republici Kosovo.

2. Poznavanje kulture i društvenog poretka Republike Kosova može se dokazati popunjavanjem upitnika tokom procesa odobrenja stalnog boravaka.

3. Odredbe iz stava 1 ovog člana ne primenjuju se na: 3.1. predškolsku decu; 3.2. učesnika ili lica koji su završili osnovnu i srednju škole u Republici Kosovo; 3.3. osobe starija od šezdeset i pet (65) godina, ako nisu zaposleni.

4. Stranac koji samostalnom popunjavanjem upitnika iz stava 2 ovog člana, pokazuje da ima znanje o društvenom i kulturnom stvaralaštvu Republike Kosovo, neće polagati test jednog od zvaničnih jezika Republike Kosovo.

5. Stranac koji nije sposoban za jednog od službenih jezika i pisma, biće primoran da


530

prati kurseve u jednom od zvaničnih jezika Republike Kosovo, najmanje sto pedeset sto pedeset (150) sati.

6. Troškovi za test iz stava 1 ovog člana i pohađanje kurseva o službenim jezicima iz stava 5. ovog člana snosi sam stranac.

Član 90

Prava stranca sa dozvolom za stalni boravak 1. Stranac koji ima dozvolu stalnog boravka ima pravo na:

1.1. zapošljavanje i samozapošljavanje; 1.2. stručno osposobljavanje; 1.3. obrazovanje i stipendije za studente; 1.4. socijalnu zaštitu, pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje; 1.5. pristup nad dobrima i uslugama kao i pružanje dobara i usluga; 1.6. slobodu udruživanja i afilijacija ili članstvo u organizaciji koja predstavljaju

radnike, ili u bilo kojoj drugoj organizaciji, čiji su članovi uključeni određenim zanimanjima, uključujući i beneficije koje teku od tih organizacija.

2. Stranac može da ostvaruje prava predviđene u stava 1 ovog člana, u skladu sa zakonom na snazi u Republici Kosovo.

Član 91

Prestanak dozvole za stalni boravak 1. Stalni boravak može prestati strancu ako:

1.1. postoji zabrana ulaska i boravka u Republici Kosovo; 1.2. boravi van Republike Kosova bez prekida viče od godinu dana; 1.3. utvrđeno da je svesno dao neistinite podatke ili više puta skrivao namere i

okolnosti koje su bile od značaja za njegov stalni boravak; 1.4. predstavlja opasnost za javni red, državnu bezbednost i javno zdravlje; 1.5. ako to čini po ličnom zahtevu.

2. Odluku za ukidanje stalnog boravka izdaje se od strane DDAM-a. 3. Odluka o ukidanju stalne boravišne dozvole može se izdati bez saslušanja stranca. 4. Protiv odluke o ukidanju stalne boravišne dozvole ne može se podneti žalba,

međutim, može se pokrenuti administrativni spor na Osnovnom Sudu.

POGLAVLJE V ILEGALNI BORAVAK, POVRATAK I PROTERIVANJE STRANACA

Član 92

Ne-proterivanje, najbolji interes za dete, porodični život i zdravstveno stanje 1. Republika Kosovo ne treba proterivati ili vratiti izbeglicu ni na koji način na

granice teritorija gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkih uverenja.

2. Koristi iz stava 1 ovog člana, ne mogu se zahtevati od strane izbeglice o kome ima


531

jake razloge da se veruje da on predstavlja opasnost za bezbednost Republike Kosove ili koji je osuđen pravosnažnom odlukom za ozbiljan zločin, predstavlja rizik za bezbednost Republike Kosova.

3. Pri odlučivanja za proterivanje stranca sa Republike Kosovo, će se uzeti u obzir: 3.1. najbolji interes deteta; 3.2. porodični život; 3.3. zdravstveno stanje dotičnog stranca; 3.4. načelo ne-proterivanja.

Član 93

Ilegalni boravak

1. Smatraće se da stranac ilegalno boravi na teritoriji Kosova kada: 1.1. ne poseduje potrebnu važeću vizu za ulazak i boravak u Republici Kosovo; 1.2. ilegalno je ušao na teritoriju Republike Kosovo; 1.3. nema važeću boravišnu dozvolu ili dozvola boravka mu je poništena ili

oduzeta; 1.4. zahtev za azil, dodatna ili privremena zaštita mu je odbijena, i ne ispunjava

uslove za ulazak i boravak u skladu sa zakonom; 1.5. uhvaćen je dok je radio u suprotnosti sa uslovima predviđenim u ovom

zakonu i drugim zakonima na snazi. 2. Stranac koji nezakonito boravi na teritoriji Republike Kosovo mora odmah da

napusti teritoriju Republike Kosovo, osim stranca koji je podneo zahtev za međunarodnu zaštitu i čeka odluku za njegov/njen status.

Član 94

Odluka za povratak i rok za sprovođenje 1. DDAM donosi nalog o udaljavanju stranca koji borave na nelegalan način na

teritoriji Republike Kosova, ili kada je stranac odslužio izrečenu kaznu od strane nadležnog suda za krivično delo, koje Krivični Zakonik Republike Kosovo sankcioniše najmanje godinu dana zatvora.

2. nalog za proterivanje, iz stava 1. ovog člana, izdaje se u formi rešenja i sadrži podatke o strancu, subjekta udaljavanja, razlog za odluku o proterivanju iz teritorije, rok u kojem stranac mora da napusti teritoriju Republike Kosovo, granični prelaz kroz koji mora da pređe i period zabrane za ulazak u Republiku Kosovo, ukoliko je proterivanje stranca praćeno takvom merom zabrane.

3. Period zabrane ulaska iz stava 2. ovog člana, ne može biti kraće od jednog (1) meseca i duže od pet (5) godina.

4. Period dobrovoljnog izvršenja naloga za povratak ne treba biti manji od sedam (7) dana i ne duži od trideset (30) dana od dana obaveštenja.

5. Odluka za povratak za različite kategorije stranaca koji borave ilegalno će se primeniti na sledeći način: 5.1. Stranac koji je ilegalno ušao na teritoriju Republike Kosovo, ili koji ne

ispunjava uslove za ulazak i boravak u Republici Kosovo, u skladu sa zahtevima ovog zakona, ili je uhvaćen da ilegalno radi, ne više od deset (10) dana od dana obaveštenja;


532

5.2. Stranac kome je poništena ili ukinuta viza, ili mu je odbijena obnova boravišne dozvole, ili čija boravišna dozvola je povućena ili oduzeta, ne više od trideset (30) dana od dana obaveštenja.

6. dobrovoljno izvršenje naloga za povratak može se produžiti u razumnom roku, ne dužim od šezdeset (60) dana, uzimajući u obzir specifične okolnosti pojedinačnih slučajeva, za sledeće kategorije: 6.1. deca koja idu u školu, a rok završetka školske godine je manji od tri (3)

meseca dok dete ne završava školsku godinu; 6.2. Strancu koji ima finansijske obaveze i treba likvidirati investiciju, tri (3)

meseca od datuma obaveštenja; 6.3. Stranac sa zdravstvenim problemima, do osposobljavanja za putovanje ili

prestanak izolacije na osnovu odluke javnih zdravstvenih vlasti. 7. Stranac koji ilegalno boravi, a kome je odobren produžetak roka za dobrovoljan

odlazak, svakih deset (10) dana mora da se prijavi u graničnoj policiji. 8. Stranci kojima je usvojen produžetak perioda sprovođenja naredbe za dobrovoljni

odlazak, imaju pravo: 8.1. da ostanu zajedno sa članovima porodice koji su prisutni na teritoriji

Republike Kosovo; 8.2. da koriste hitne medicinske službe, lečenje od specifičnih bolesti i da koriste

usluge javnog zdravlja; 8.3. deci da se garantuje pristup sistemu osnovnog obrazovanja u periodu

boravka; 8.4. posebne usluge za osobe sa invaliditetom.

9. U vreme kada se sprovodi proterivanje sa teritorije Republike Kosovo, treba da se uzmu u obzir najbolji interesi dece, osetljive osobe, porodični život i zdravlje stranca, koji je subjekt udaljavanja sa teritorije.

10. Nalog za udaljavanje biće saopšten strancu u pismenoj formi, na jednom od službenih jezika i na engleskom. Redosled udaljavanja treba da sadrži pravni savet za žalbu i žalbeni postupak. Forma naloga za udaljavanje će biti utvrđena putem podzakonskog akta koji se izdaje od strane MUP-a.

Član 95

Žalba protiv naredbe za udaljenje 1. Stranac koji je predmet naredbe za udaljenje ima pravo da uloži žalbu Komisiji za

žalbe, u roku od osam (8) dana od dana prijema odluke o udaljavanju. Komisija za žalbe bi trebalo da reši problem u roku od petnaest (15) dana od dana prijema žalbe.

2. U slučajevima kad stranac nije zadovoljan odlukom Komisije za žalbe, može pokrenuti upravni spor u Centralnom Sudu, u roku od osam (8) dana od dana prijema rešenja. Sud mora da reši pitanje iz ovog stava, u roku od šezdeset (60) dana od dana prijema žalbe.

3. Žalba protiv udaljavanja ne obustavlja izvršenje odluke.


533

Član 96 Dobrovoljna primena naredbe za udaljenje

1. Dobrovoljna primena naloga za udaljavanje od stranca ostvaruje se u slučajevima

kada stranci dobrovoljno napuste teritoriju Republike Kosovo. Deklaracija o dobrovoljnom povratku stranaca treba se uzeti u obzir prilikom odlučivanja o vremenskom roku mere zabrane za ulazak, sa izuzetkom onih slučajeva koji se odnose na javni red i sigurnost, onda takve izjave neće se uzeti u obzir.

2. Tokom dobrovoljne primene naloga za udaljavanje daje se prednost povratku na sledeći način: 2.1. Stranac koji je uhvaćen da ilegalno boravi na teritoriji Republike Kosovo,

ali nije izazvao kakvu posledicu po javni red i bezbednost, i izjavio je da će dobrovoljno napustiti teritoriju Republike Kosovo;

2.2. Deca bez pratnje; 2.3. bolesni, osobe sa invaliditetom ili lica sa invaliditetom; 2.4. roditelji sa maloletnom decom; 2.5. žrtve trgovine ljudima, koji žele da se vrate u svoju zemlju porekla; 2.6. tražiocima azila kojima je odbijen zahtev za azil ili koji su povukli zahtev za

azil, a nemaju dovoljno novca da se vrate; 2.7. Stranac opremljen sa urednim putnim ispravama, ali koji nema finansijska

sredstva potrebnih za boravak; 2.8. stranac koji je uhvaćen da radi ilegalno na teritoriji Republike Kosovo.

Član 97

Prinudno udaljavanje iz Republike Kosova

1. Prinudno udaljavanje stranca sa teritorije Republike Kosovo obavlja granična policija, u slučajevima kada je stranac: 1.1. ilegalno ušao u Republici Kosovo, i kada postoji osnovana sumnja da koristi

ovu teritoriju da bi se ilegalno prebacio u druge države; 1.2. nije napustio Republiku Kosovo u navedenim rokovima naznačenim u

odluci za povratak, bez objektivnog razloga, ili nakon napuštanja teritorije i unutar roka zabrane ulaska, ponovo ulazi u teritoriji Republike Kosovo;

1.3. nije napustio teritoriju Republike Kosovo do šezdeset (60) dana nakon isteka vize, boravišne dozvole ili rokovima propisanim ovim zakonom, za strance koji ulaze bez vize;

1.4. prihvaćen je ponovo od druge države, u okviru sporazuma o readmisiji koji su na snazi u Republici Kosovo;

1.5. je osuđen za krivično delo, za koje zakoni Republike Kosovo obezbeđuje minimalnu kaznu od jednu (1) godinu dana zatvora.

2. U slučaju da stranac bude deo prinudnog udaljavanja, u skladu sa ovim članom, on će biti održan u pritvornom centru do izvršenja naloga za prinudno udaljavanje. U slučaju da postoje alternativne opcije za primenu privremenih mera koje su definisane ovim zakonom, ove zadnje imaju prednost nad kaznom.

3. Stranac koji nema putnu ispravu mora da se lično prijavi ili u pratnji nadležnih organa, diplomatske ili konzularne misije akreditovane u Republici Kosovo, u cilju dobijanja takvih dokumenata.


534

4. Ako Republika Kosovo nema diplomatske i konzularne misije u zemlji stranog državljana, nadležni organ u okviru Ministarstva Unutrašnjih Poslova, će podneti zahtev za putne dokumente u zemlju porekla ili kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva stranog državljana u nekoj drugoj zemlji, preko konzularnog odeljenja Ministarstva Spoljnih Poslova.

5. U slučaju da diplomatsko predstavništvo ne može izdati putnu ispravu, MUP mora snabdevati stranca sa putnom ispravom, kao što je određeno od strane sporazuma o readmisiji, čiji je cilj implementacija prinudnog udaljavanja.

6. U cilju sprovođenja ovog zakona, MUP može strancu izdati putni list, ukoliko stranac nije opremljen sa putnim ispravama, u skladu sa članom 7 ovog zakona.

7. MUP u skladu sa sporazumima koji su na snazi u Republici Kosovo, može da sarađuje sa drugim državama u postupku povratka, ili zajedničkih povrataka stranaca.

8. Stranac će biti obavešten u pisanoj formi, na jednom od službenih jezika i na engleski da će se protiv njegove/njene volje vršiti administrativne mere za prinudno udaljavanje, objašnjavajući razloge za izdavanje naloga za udaljavanje, datum i mesto gde će se izvršiti nalog za udaljavanje, način prevoza do mesta odredišta kao i rok zabrane za ulazak. Forma i postupak naloga za prinudno udaljavanje će se utvrditi podzakonskim aktom, donešen od strane MUP-a.

Član 98

Žalba protiv naredbe za prinudno udaljavanje 1. Stranac ima pravo na žalbu Komisiji za žalbe, u roku od osam (8) dana od dana

prijema naredbe za nasilno udaljavanje. Komisija mora da reši problem u roku od petnaest (15) dana od dana prijema žalbe. Žalba na rešenje o udaljavanju silom, ne obustavlja izvršenje naredbe udaljavanja silom.

2. U slučajevima kada stranac nije zadovoljan odlukom Komisije za žalbe, on/ona može pokrenuti upravni spor u Centralnom Sudu, u roku od osam (8) dana od dana prijema odluke. Sud mora da reši pitanje iz ovog stava, u roku od šezdeset (60) dana od dana prijema žalbe.

Član 99

Procedure za sprovođenje naredbe za udaljenje 1. Nalog za proterivanje koju izdaje DSUA primenjuje se od strane Granične Policije,

koja: 1.1. će preduzeti mere za zadržavanje stranca u pritvorskom centru, ili primenu

privremenih mera utvrđenih u ovom zakonu dok se izvrši naredba za prinudno udaljavanje;

1.2. uzeti otiske prstiju i dlanova od ruku stranca, i uzima bimoetrijske podatke i fotografiju;

1.3. upisuje naredbe za udaljavanje u relevantnim bazama podataka, navodeći dužinu zabrane za ulazak u Republici Kosova i granični prelaz na kome se stranac udaljava;

1.4. inicira kod nadležnih institucija predviđene mere za opremanje stranca sa


535

papirima putovanja, putnom kartom i osigura njegov povratak u zemlju porekla.

2. Nalog udaljavanja vrši se odmah, u slučaju da stranac predstavlja opasnost za javni poredak i nacionalnu bezbednost.

3. U slučajevima gde ni domaćin ni stranac nemaju finansijske mogućnosti da pokriju troškove povratka stranca u zemlji destinacije, putni troškovi će biti na raspolaganju kao predujam od strane MUP-a, a biće vraćen od domaćina, ako stranac želi da se vrati u Republici Kosovo, nakon isteka zabrane ulaska, odnosno, od strane njegovog budućeg poslodavca.

Član 100

Kategorija stranaca koji neće biti udaljeni 1. Stranac ne sme biti prinudno udaljen, ako ispunjava jedan od sledećih uslova:

1.1. poseduje trajnu boravišnu dozvolu; 1.2. je rođen u Republici Kosovo; 1.3. je ušao u Republici Kosovo kao dete bez pratnje, a opremljen je sa

dozvolom stalnog boravka; 1.4. je opremljen sa dozvolom privremenog boravka i je u braku sa strancem

koji ima stalni boravak ili koji je državljanin Republike Kosova; 1.5. postoji osnovana sumnja da stranac u njegovu / njenu zemlju porekla ili u

drugoj državi, biće kažnjen smrću, biće podvrgnut mućenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kaznama zbog diskriminacije;

1.6. dete je bez pratnje, ako od zemlje porekla ili druge države ili od drugih institucija ne obezbeđuje se porodično spajanje ili adekvatna zdravstvena zaštita;

1.7. član porodice stranca čiji je izbeglički status priznat u Republici Kosovo. 2. Izuzetno, stranac može biti udaljen iako ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana,

ako boravak ugrožava javni red i bezbednost, kao i ako predstavlja pretnju za državnu bezbednost.

Član 101

Žalba protiv naredbe o prinudnom udaljavanju 1. Protiv naredbe o prinudnom udaljavanju, stranac ima pravo da uloži žalbu u

osnovnom Sudu, u roku od osam (8) dana od dana prijema odluke. 2. Na odluku Osnovnog Suda može se uložiti žalba Apelacionom Sudu, u roku od

osam (8) dana, koja mora razmatra slučaj sa prioritetom.

Član 102 Sprovođenje privremenih mera

1. Privremene mere će biti preduzete od strane granične policije da se pripremi ili

obezbedi sprovođenje naredba za proterivanje stranaca sa teritorije ili da nadgleda njegovo udaljavanje.

2. Privremene mere će biti preduzete kao alternativne mere za pritvor za strance koji


536

su deo prinudnog udaljavanja, na osnovu razmatranja slučaja do slučaja, bez ikakvog uticaja u garantovanju izvršenja naredbe o prinudnom udaljavanju.

3. Privremene mere se mogu preduzeti odmah nakon donošenja naredbe o prinudnom udaljavanju, ali ako je potrebno mogu se zameniti kaznenom merom u centru nakon što je donošena i stupila na snagu.

4. Kriterijumi, procedure i oblici prinudnog udaljavanja će se utvrditi administrativnom naredbom donošeno od strane MUP-a.

Član103

Obaveza za prijavljivanje u javnim organima 1. Stranac može biti prisiljen da se javi u redovnim vremenskim periodima kod

granične policije, kada je: 1.1. protiv njega izdata naredba za udaljavanje iz teritorija, i traži se garantija za

sprovođenje ove naredba ili trašži se nadzor udaljavanja stranaca sa teritorije;

1.2. Pre udaljavanja stranac je imao tačnu adresu i poznatu za graničnu policiju, i nema naznaka da stranac može da izbegne sprovođenje udaljavanja i da nije poštovao uslove za dobrovoljno udaljavanje;

1.3. procenjuju se najbolji interesi porodice stranca. 2. stranac koji treba da se prijavi u graničnoj policiji treba da bude obavešten o

razlozima takve obaveze. 3. Obaveza da se prijavi ostaje na snazi sve dok stranac ispunjava uslove za

udaljavanje sa teritorije ili kada razmatranje predmeta donelo drugi zaključak. Obaveza prijavljivanja prestaje da postoji odmah čim više ne bude potrebno da se sprovede jedna takva mera.

Član 104

Oduzimanje putne karte ili putne isprave 1. U slučaju da je stranac subjekat naredbe za prinudno udaljavanje, pogranična

policija, iz bezbednosnih razloga povratka mogu oduzeti putnu kartu i putnu ispravu. Procedure za oduzimanja će se utvrditi podzakonskim aktom od strane MUP-a.

2. Granična policija će oduzeti putne isprave stranca, do konačne odluke nakon administrativnog postupka, ili dok nije naplaćena kazna, ili do završetka vremenskog roka utvrđenog sudskom odlukom ili od tužilaštva.

3. Za vreme oduzimanja putne isprave, strancu se izdaje potvrda.

Član 105 Oduzimanje financijskih sredstava ili postavljanje garancije

1. Granična Policija će oduzeti financijska sredstva stranca do iznosa potrebnim za

pokrivanje troškova za njegov povratak. Ostatak finansijske garancije će se odmah vratiti strancu.

2. Umesto druge privremene mere, ili paralelno, prema proceni slučaja - do - slučaja,


537

Granična policija može da zatraži od stranca da položi finansijske garancije, kroz koje garantuje njegov povratak.

3. Finansijska garancija će biti vraćena odmah strancu nakon procene da nije više potrebno ili kada se izvrši udaljavanje stranca.

Član 106

Obavezni boravak u određenom području 1. Granična policija uspostavlja ograničenja slobode kretanja za stranca, naredivši im

da ostane na određenom području, ako: 1.1. ponovni povratak ili odlaganje ne može se naložiti ili sprovesti, zbog

objektivnih razloga ili zbog obaveze preuzete od strane Republike Kosovo, u okviru međunarodnog sporazuma koji je na snazi;

1.2. ima dozvolu boravka iz humanitarnih razloga; 1.3. period zadržavanja u centru za pritvor je završen i nije moguće udaljavanje

stranca ili iz humanitarnih razloga, stranac ne može biti održan u centru za pritvor;

1.4. u slučajevima kada javni zdravstveni organi, na osnovu procene, a u skladu sa međunarodnim zdravstvenim propisima, preporučuju izolaciju lica ili više lica za period koji se odnosi na izolaciju zbog sumnjive bolesti.

2. Stranac ima pravo da uloži žalbu na Centralnom Sudu protiv naredbe da ostane na određenoj teritoriji, isto kao i za određivanje pritvora protiv stranca u pritvorskom centru.

3. Granična policija u nalogu za zadržavanje u određenoj teritoriji utvrđuje opšta pravila boravka, mesto i dužinu boravka, kao i obaveštava stranca da se se prijavljuje nadležnim organima policije svakog meseca. Oblik naredbe za prinudni boravak na određenu teritoriju će biti definisan podzakonskim aktom izdatim od strane MUP-a.

Član 107

Pritvorni Centar 1. Pritvorski centri treba da imaju određeni nivo bezbednosti i ograničenja slobode, u

kojem se mogu održati samo stranci, koji su subjekt prinudnog udaljavanja, ili napuštanja teritorije Republike Kosovo.

2. Pritvorni Centar mora da ispuni sve uslove ljudskog postupanja i poštovanje ljudskih prava zagarantovane Ustavom republike kosova i da omogući pružanje zdravstvenih usluga.

3. DDAM je, u slučaju zadržavanja stranca u pritvorskom centru, na zahtev drugog, treba da preduzme hitne mere da se brinu za članove porodice pritvorenog stranca, koji su ostali bez nadzora.

4. Pritvorni Centar je deo organizacione strukture MUP-a.


538

Član 108 Zadržavanje u pritvornom centru

1. Zadržavanje u pritvorskom centru je poslednji upravni postupak, koji se izdaje i

sprovodi od strane granične policije, protiv stranca, za kojeg je doneta naredba za prinudno udaljavanje, ili na osnovu procene slučaja - od slučaja, kada su sprovođene sve moguće alternativne mere ili kada se iz jedne procene smatra da se takve mere ne mogu primeniti na stranca, ili stranca koji je u postupku readmisije, na osnovu sporazuma o readmisiji koja je na snazi.

2. Stranac će ostati u pritvoru u pritvorskom centru u najkraćem mogućem roku, dok se vrše zakonske procedure, da bi bilo omogućeno njegovo udaljavanje iz Republike Kosovo, u roku koji je utvrđen u ovom zakonu.

3. Granična policija može da zadrži stranca u pritvornom centru iz razloga javne bezbednosti, za utvrđivanje identiteta ili iz drugih razloga.

4. Stranac će biti obavešten u pisanoj formi, na jednom od službenih jezika i na engleskom, za njegov / njen pritvor u Pritvornom centru, koji će sadržati razloge za pritvor, trajanje pritvora, zagarantovano pravo na pravnu zaštitu i pravo za kontaktiranje njegove/njene porodice.

Član 109

Žalba protiv naredbe o pritvoru 1. Stranac ima pravo da podnese žalbu osnovnom Sudu protiv naredbe o pritvoru, u

roku od trideset (30) dana od dana prijema naredbe za pritvor ili produženje pritvora.

2. Žalbe protiv odluke Centralnog Suda će biti poslata Apelacionom sudu, u skladu sa relevantnim zakonskim propisima.

Član 110

Vremenski period zadržavanja u pritvornom centru 1. Stranac može da ostane u pritvorskom centru za maksimalni period od šest (6)

meseci. 2. Granična policija u saradnji sa DDAM može da produži period pritvora u

pritvorskom centru za dodatnih šest (6) meseci, ako u roku od šest (6) meseci zadržavanja stranca u pritvornom centru, nije bilo moguće udaljavanje stranca zbog razloga, kao što su: 2.1. stranac odbija da pruži podatke i lične informacije i potrebne putne isprave

za njegov povratak, ili daju lažne informacije; 2.2. stranac je ometao njegovo udaljavanje različitim postupcima; 2.3. ima zakašnjenja u izdavanju putne isprave ili bilo kojeg drugog dokumenta,

potrebnih za povratak. 3. Produženje zadržavanja u Pritvorskom centru će biti najmanje petnaest (15) dana

pre isteka roka od šest (6) meseci pritvora u pritvornom centru. 4. Tokom perioda zadržavanja u Pritvornom centru, Granična policija u saradnji sa

DDAM-om će preispitati postojeće uslove za održavanje stranca u Pritvornom


539

centru. U zavisnosti od procene okolnosti, granična policija može odlučiti da ih zameni sa merama u pritvorskom centru sa odgovarajućim merama propisanim zakonom.

5. Ako je stranac počinio krivično delo, tokom boravka u Pritvornom centru, protiv njega / nje će se pokrenuti krivično gonjenje u skladu sa odredbama krivičnog zakona koji je na snazi.

Član 111

Prestanak pritvora u pritvornom centru

1. Zadržavanje u pritvornom centru stranca prestaće u sledećim slučajevima: 1.1. udaljavanjem stranca; 1.2. prestankom perioda pritvora, naveden u naredbu za pritvor; 1.3. Ako boravak stranca postaje nelegitiman; 1.4. poništenje odluke o pritvoru u Pritvornom centru; 1.5. zamenom mere pritvora u centru za pritvor drugom privremenom merom,

kao što je predviđeno zakonom; 1.6. otpuštanjem iz pritvornog centra.

2. Stranac će biti pušten iz pritvornog centra, u slučajevima kada: 2.1. Na osnovu okolnosti stranac se ne može prinudno udaljavati; 2.2. Sud izdaje naredba da se stranac otpusti iz pritvornog centra.

Član 112

Zadržavanje deci bez pratnje 1. Izuzetno, dete bez pratnje, protiv koga je izdat naredba za pritvor, koji će se

zadržati u društvenom socijalnom centru ili u nekom drugom centru, u okviru saradnje sa međunarodnim organizacijama, koje obavljaju misije za decu, žrtve trgovine ljudima i ostalih kategorija pojedinaca u nevolji.

2. Dete bez pratnje se može zadržati u pritvorskom centru, samo u slučaju da je u njegovom najboljem interesu ili u najboljem interesu njegove porodice, u odvojenim objektima od onih za odrasle.

3. Pre nego sto se dete bez pratnje vodi u pritvor u pritvornom centru za maloletnike, će se zatražiti mišljenje socijalnog radnika ili psihologa.

Član 113

Obaveštenje diplomatskog predstavnika

1. Na zahtev stranca, ili kada se određuje bilateralnim sporazumom, Ministarstvo Spoljnih Poslova treba odmah obavestiti diplomatsko-konzularnog predstavnika zemlje stranca u Republici Kosovo u vezi sa hapšenjem stranca u Pritvornom Centru, kao i u vezi sa produženjem pritvora.

2. U slučaju da je stranac podneo zahtev za azil ili uživa status izbeglice, ili druge zaštite u Republici Kosovo, informacija iz stava 1. ovog člana ne može se otkriti diplomatskom ili konzularnom predstavniku njegove države.


540

Član 114 Prava stranca u Pritvornom centru

1. Stranac koji boravi u pritvoru treba da bude obavešten, kada je to moguće na

njegovom jeziku, ili na engleskom, za bilo koje radnje preduzete od strane nadležnih organa, za njegovo zadržavanje u pritvornom centru.

2. Stranac će uživati ljudska prava na lečenje, imaće dovoljno hrane, pravnu pomoć i zdravstvenu zaštitu u svakom trenutku.

3. Stranac ima pravo da obavesti diplomatsko-konzularnog predstavnika predstavnika za njegov pritvor. Stranac ima pravo na žalbu u osnovnom Sudu za kršenje njegovih osnovnih ljudskih prava u Pritvornom Centru.

4. U slučaju da se stranac podvrgne proceduri ponovnog prihvata, on treba da bude informisan o njegovim pravima i obavezama koja mu pripadaju zakonodavstvom na snazi, kada je to moguće, na jeziku koji on razume ili na engleskom jeziku.

Član 115

Nadoknada troškova za povratak ili prinudno udaljavanje 1. Stranac će snositi troškove smeštaja u pritvornom centru i druge troškove nastale u

toku njegovog prinudnog udaljavanja ili povratka. 2. Za sva sredstva koje su oduzete strancu koji je predmet prinudnog udaljavanja ili

povratka će se izdati uverenje. 3. Sredstva koja su oduzeta od stranca će se koristiti samo za pokrivanje troškova iz

paragrafa 1. ovog člana. 4. Ukoliko stranac nema sredstava da pokrije troškove u skladu sa stavom 1. ovog

člana, troškovi će biti na teret fizičkog ili pravnog lica, koji mu je omogućio ulazak ili boravak, ili su mu omogućili strancu na nezakonit tranzit preko teritorije Republike Kosovo, odnosno troškovi će biti na teret pravnog ili fizičkog lica koje je preuzelo troškove boravka i povratka stranca unutar Republike Kosova, prevoznika i poslodavaca koji su zaposlili stranca, tako da je na ovaj način kršio odredbe ovog zakona.

5. Oduzimanje sredstava u skladu sa ovim članom za pokrivanje troškova., vršiće granična policija.

POGLAVLJE VI

NADZOR I KONTROLA

Član 116 Nadzor i kontrola stranca

1. Granična policija, prilikom izvršenja svojih dužnosti predviđene zakonom mora

da: 1.1. nadgleda sprovođenje pravila ulaska i boravka stranaca, predviđenim ovim

zakonom; 1.2. obavlja reviziju i ulazi u privatne objekte, gde stranac boravi, ukoliko

postoji osnovana sumnja, u skladu sa pravilima i uslovima o predviđenim u zakoniku krivičnog postupka;


541

1.3. zahteva putne isprave, dozvolu boravka ili identifikacioni dokument; 1.4. prati stranca, koji nema dokument identifikacije, boravišnu dozvolu, pasoš

ili drugi dokument koji dokazuje njegov / njen identitet; 1.5. prati stranca, za kojeg postoji naredba za prinudno udaljavanje i povratak do

graničnog prelaza ili do mesta porekla; 1.6. prevozi stranca koji zadržan, ako je potrebno, do zdravstvene ustanove, da

dobije medicinsku pomoć, ili iz zdravstvenih razloga da se obezbedi njegova izolacija;

1.7. prati i preduzima mere za povratak ilegalno boravećeg stranca u zemlji porekla, ili u tranzitno mesto koje je stranac koristio da ulazi u Republiku Kosovo;

1.8. preduzme mere da se uhapšeni stranac pojavi na sudu; 1.9. pratiti stranca do diplomatskih i konzularnih predstavništava, kako bi se

sproveo zahtevani intervju, da bi dobio putne isprave i vrača njega/nju nazad u instituciji u kojoj se sprovodi kazna;

1.10. sarađuje sa drugim organima da kontroliše primenu zakona na snazi od stranaca, tokom ulaska i boravka na teritoriji Republike Kosova;

1.11. izriće novčane kazne za stranca i preduzima mere da se one sprovedu u svim slučajevima određenim ovim zakonom.

2. Nadzor i sprovođenje odredaba ovog zakona, u pogledu uslova rada, zaštite na radu i radne sredine, kao i druga prava za strance koji rade, biće od strane inspekcije rada u skladu sa relevantnim zakonskim propisima.

Član 117

Dužnosti stranaca da dokaže njegov/njen identitet

1. Stranac mora dokazati njegov/njen identitet preko: 1.1. putne isprave; 1.2. ličnih isprava stranca; 1.3. drugi zvanični dokument koji sadrži sliku i na osnovu koga je moguće

utvrditi njegov/njen identitet. 2. Stranac je dužan da čuva dokument koji dokazuje njegov / njen identitet i da ih

pokazuje u slučaju da se to traži od zvanične osobe koja je odgovorna za njihovu kontrolu.

3. Stranac je dužan da pokazuje njegovu/njenu putnu ispravu, prilikom prelaska granice, i kada se to zahteva od strane službenog lica.

4. Strancu koji ne poseduje putnu ispravu, je dužan da pokaže njegove/njene tacne lične podatke, kod odgovornog službenika za kontrolu stranaca na teritoriji.

5. Stranac ne sme da prenosi drugima njegov/njen dokument za putovanje, a zabranjeno je koristiti lažnu legitimaciju ili upotrebu putne isprave nekog drugog lica.


542

Član 118 Dužnosti poslodavca u slučajevima zapošljavanja stranca koji rade

na nezakonit način

1. Poslodavac koji zaposli ili koristi rad stranaca koji ilegalno boravi na teritoriji Republike Kosova, odgovoran je za plaćanje poreza, novčanih i drugih restriktivnih kazni.

2. Obaveze iz stava 1. ovog člana, smatraju se svi porezi i doprinosi za obavezna osiguranja predviđene zakonodavstvom na snazi, koje moraju biti plaćene od strane poslodavca, kao kada bi stranac bio zaposlen na zakonit način.

Član 119

Vraćanje putne isprave i dozvole boravka od strane stranica 1. Stranac je dužan da vrati putnu ispravu i boravišnu dozvolu za strance, izdate od

strane Republike Kosovo, ukoliko: 1.1. je definitivno napustio teritoriju Republike Kosovo; 1.2. ističe rok trajanja dokumenta; 1.3. dobija Kosovsku državljanstvo.

POGLAVLJE VII

PRERADA LIČNIH PODATAKA

Član 120 Prikupljanje podataka i dokaza

1. Državni nadležni organi za tretman stranaca prikupljaju i upravljaju sa ličnim

podacima za strance od strane državnih organa, privatnih lica, ili stranaca koji žive u Republici Kosovo, i od samog stranca, registruju ove podatke u bazi podataka za strance, kao i posebne evidencije kada je to; 1.1. propisano zakonom ili međunarodnim ugovorima koje je ratifikovala

Republika Kosovo; 1.2. je u interesu stranca, a on to ne protivreči; 1.3. zahteva se sa ciljem zaštite javnog reda, javne bezbednosti i javnog zdravlja.

2. Za sprovođenje ovog zakona u slučaju uklanjanja ili deportacije stranaca nadležni organi imaju pravo da komuniciraju lične podatke zemljama porekla i tranzita, ostalim zemljama i relevantnim međunarodnim organizacijama, pod uslovom da zemlje ili navedene međunarodne organizacije garantuju sličnu zaštitu podataka koji se prenose.

3. Komuniciraju se lični podaci ka što sledi: 3.1. lične podatke (ime, prezime, datum i mesto rođenja, pol, nacionalnost,

poslednja poznata adresa u zemlji porekla) pomenute osobe i ako je potrebno, lične podatke svojih bližnjih;

3.2. podaci koji se odnose na pasoš ili drugi identifikacioni dokument; 3.3. otisci prstiju, fotografije i drugi biometrijski podataci; 3.4. informacije o drugim dokumentima koji identifikuju osobu;


543

3.5. Podaci o zdravstvenom stanju lica, pod uslovom da je to u skladu sa njegovim interesom;

3.6. bilo koje druge informacije neophodne da se obezbedi ulazak osobe u zemlji odredišta i da održi bezbednost osobe koji ga prati;

3.7. informacije o putnoj maršuti lica, i njegova boravišta; 3.8. podaci o boravišnoj dozvoli i viza koja je osoba dobila; 3.9. informacije koje se tiču krivičnog postupka ukoliko je to važno za postupak

o povratku, za očuvanje javnog reda i bezbednosti u zemlji porekla ili mesta boravka u meri u kojoj stranac nije ugrožen.

4. Nakon zahteva, podaci iz stava 3. ovog člana se komuniciraju vlastima za krivično gonjenje.

5. Komunikacija, pristup, i informacije ličnih podataka prema ovom Zakonu vrši se u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka.

6. Prikupljanje, obrada, evidentiranje, komunikacija, informacija, pristup i brisanje ličnih podataka za strance nakon isteka predviđenog roka iz člana 122. ovog zakona uređuju se Zakonom o zaštiti ličnih podataka.

Član 121

Korišćenje podataka

1. Nadležni organi za tretman stranaca, će upravljati i koristiti podatke o strancima, u skladu sa principima zaštite podataka, a stavljaju na raspolaganju pravosudni organi, organi državne bezbednosti, institucije za izbeglice koji rade u oblast koja se tiće strancima.

2. Prikupljeni u administrirani podaci u skladu sa zakonom i sprovođenjem zakona za zaštitu ličnih podataka čuvaju se i koriste se za određeni vremenski period, ne više nego što je potrebno za svrhe za koje su prikupljeni i obrađeni.

3. Vlasti iz pravnih razloga, imaju pravo na prikupljanje, upravljanje, razmenu, i mogu zahtevati da imaju podatke o strancima dostupnim, za pitanja: 3.1. državljanstva; 3.2. zapošljavanje stranaca; 3.3. finansijska i carinske; 3.4. civilnog statuta; 3.5. javnog zdravlja; 3.6. obrazovanja i nauke.

Član 122

Čuvanje podataka

1. Nadležni organi za tretman stranaca, koji prikupljaju i upravljaju podacima stranaca, u skladu sa ovim zakonom, čuvaju ih za period od pet (5) godina nakon isteka roka važenja vize ili odobrenja za privremeni boravak, ili za period od deset (10) godina od završetka administrativnih procedura ili krivičnog gonjenja.

2. Nadležni organi za tretman stranaca, koji prikupljaju i upravljaju podacima za strance, treba da preduzmu odgovarajuće mere organizacione i tehničke resurse za zaštitu ličnih podataka iz njihovog nezakonitog ili slučajnog uništenja, slučajnog


544

gubitka, od pristupa ili distribucije stranih neovlašćenih lica, naročito kada se obrada podataka vrši u mreži, i da ih zaštiti od bilo koje druge vrste nezakonitog postupka.

3. Svako ko ima pristup ličnim podacima koji se prikupljaju, obrađuju i čuvaju se od strane nadležnih organa za tretiranje stranaca, kao tokom vršenja dužnosti i po završetku, će biti podvrgnut obavezi čuvanja tajne i ne-odavanja nikakvih ličnih podataka, osim kada zakonom nije drukčije određeno.

POGLAVLJE VIII

ADRESA PREBIVALIŠTE STRANCA

Član 123 Prijavljivanje adrese

1. Stranac je dužan da prijavi njegovu/njenu adresu i da obavesti promenu

njegove/njene adrese najbližoj policijskoj stanici u roku od tri (3) dana od dana ulaska na teritoriju Republike Kosovo, odnosno od dana promene adrese stanovanja.

2. Stranac koji ima dozvolu boravka u Republici Kosovo je dužan da obavesti najbližu policijsku stanicu ili DDAM u zemlji prebivališta o promeni adrese u roku od osam (8) dana od dana promene adrese stanovanja.

3. Lice iz stava 1. i 2. ovog člana, dužan je da odjavi prebivalište, boravište, odnosno pre nego što je on/ona napustio Republiku Kosovo.

Član 124

Prijavljivanje adrese od strane javnih i privatnih institucija

1. Javne ili privatne zdravstvene ustanove koje prihvataju strance za lečenje, su dužne da obaveste najbližu policijsku stanicu u roku od 24 sata od njihovog prijema.

2. Fizička i pravna lica, koja obezbeđuju smeštaj za stranca, ali i lica koja posećuju stranca u Republici Kosovo su dužni da obaveste najbližu policijsku stanicu u roku od dvanaest (12) sati od prijema stranca.

3. Odredbe iz stava 1. i 2. ovog člana, bave se sa strancima koji borave u Republici Kosovo do devedeset (90) dana.

Član 125

Evidencija stranaca

1. Fizička i pravna lica koja pružaju smeštaj strancima, dužni su da vode evidenciju za smeštaj stranaca.

2. Lica iz stava 1. ovog člana, dužni su da drže podatke za strance za najmanje tri (3) godine od dana završetka.

3. Lica iz stava 1. ovog člana dužni su da po zvaničnom zahtevu od strane ovlašćenog službenog lica nadležnog organa, daju na uvid podatke iz evidencije stranaca.


545

POGLAVLJE IX INTEGRISANJE STRANACA U PRIVREDNOM, KULTURNOM

I SOCIJALNOM ZIVOTU

Član126 Pomoć za integraciju stranaca

Nadležne institucije treba da obezbede uslove za integraciju stranaca u privrednom, kulturnom i socijalnom životu, onih koji uživaju pravo na boravak u Republici Kosovo.

Član 127 Institucije i organizacije

1. Državne institucije, u skladu sa svojim ovlašćenjima treba da sarađuju sa socijalnim

partnerima, neprofitnim organizacijama i međunarodnim organizacijama da promo-višu i sprovode programe za integraciju stranaca u društvo.

2. Državne institucije i organizacije u skladu sa stavom 1. ovog člana, treba da pružaju zaštitu stranaca protiv bilo kojeg oblika diskriminacije.

POGLAVLJE X

KAZNENE ODREDBE

Član 128 Kaznene odredbe i sprovođenje

1. Novčana kazna u iznosu od sto (100) do trista (300) evra će biti izrečena strancu

od strane policije, koji: 1.1. se služi sa putnom ispravom, koja se razlikuje od one sa kojom je ušao u

Republiku Kosovo (član 4 ovog zakona); 1.2. ne ispunjava zahtev za privremeni boravak deteta, u roku predviđenim

zakonom (član 45, stav 1. ovog zakona); 1.3. ne ispunjava zahtev za produženje privremenog boravka, u roku od trideset

(30) dana pre isteka postojećeg privremenog boravka (član 47. stav 1. ovog zakona);

1.4. boravio u Republici Kosovo, zbog neusklađenosti svrhe za koju je njemu data privremena boravišna dozvola (član 66, stav 1., podstav 1.4. ovog zakona);

1.5. nije pokazao Policijskim službenicima naredbu za udaljavanje (član 94, stav 2. ovog zakona);

1.6. ne obaveštava DDAM o prestanku uslova koji postoje, za koju je dozvola odobrena za privremeni rad (član 81, stav 1.2. ovog zakona);

1.7. ne poseduje sertifikat obaveštenja za rad (član 76 ovog zakona); 1.8. prema zahtevu zvaničnog lica on/ona ne pokaže dokument koji dokazuje

njegov / njen identitet i ne nosi sa sobom taj dokumenat (član 117. stav 2. ovog zakona);

1.9. ne vrati putnu ispravu i boravišnu dozvolu (član 119 ovog zakona); 1.10. Ne prijavljuje gubitak, nestanak ili krađu dokumenata;


546

1.11. ne prijavljuje ili ne otkaže adresu (Član 123 i 124 ovog zakona); 1.12. Nalazi se na teritoriji Republike Kosova u suprotnosti sa ciljem ulaska (član

40 stav 1.2. ovog zakona); 2. Od inspektorata za rad sa kaznom u iznosu od hiljadu (1. 000) do dve hiljade i

petsto (2.500) evra kazniće se poslodavac kao fizičko lice, novčanom kaznom u iznosu od pet hiljada (5.000) do sedam hiljada (7.000) evra kazniće se poslodavac kao pravno lice i odgovorno lice koji: 2.1. nema potpisan ugovor ili drugi dokumenat koji su potrebni za strance da

koriste njene/njegove usluge (član 71 stav 1. ovog zakona); 2.2. ne obavesti DDAM za prekid uslova za koje je izdata njemu dozvola za

boravak i rad (član 82, stav 2. ovog zakona);

Član 129

1. Novčanom kaznom u iznosu od dvesta (200) do petsto (500) evra će biti kažnjen od policije stranac koji: 1.1. se kreće kroz oblast, u kojoj je ograničeno kretanje (član 106 ovog zakona); 1.2. koji ilegalno boravi u Republici Kosovo (član 93 ovog zakona ); 1.3. ometa prinudno udaljavanje (član 97, stav 2. ovog zakona); 1.4. udaljio se iz pritvornog centra bez dozvole, ili nije primenio uslove boravka

u Pritvornom centru (član 108 ovog zakona); 1.5. na zahtev zvaničnika nije dostavio putnu ispravu za proveru ili drugi

dokumenat, koji se izdaje na graničnom prelazu (član 117. stav 3. ovog zakona);

1.6. Nema dokument za identifikaciju i na zahtev policijskog službenika ne daju lične podatke (član 117, stav 4. ovog zakona);

1.7. njegova/njena dokumentacija su data nekom drugom za korišćenje, ili koristio nevažeći dokument, ili koristio tuđu dokumentaciju kao da je njegovo/njeno (član 117. stav 5. ovog zakona).

2. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izdati naredba za udaljavanje, paralelno ili nezavisno, bez kazne.

Član 130

1. Kazna od pet hiljada (5.000) do sedam hiljada (7.000) evra biće izrečena ako

stranac: 1.1. radi bez dozvole za boravak i radne dozvola, i bez potvrde o registraciji rada

(član 67, stav 1. ovog zakona); 1.2. radi i deluje u suprotnosti sa članom 67, stav 5. ovog zakona.

2. Za prekršaje iz stava 1 ovog člana, stranac, može biti izrečena naredba za udaljenje nezavisno i bez kazne.

Član 131

1. Novčanom kaznom u iznosu od tri hiljada (3.000) do šest hiljada (6.000) evra za

svakog prevezenog stranca, kazniće se od policije lice koje prevozi strance, koji


547

nema važeću putnu ispravu ili drugu ispravu koja se izdaje na graničnom prelazu, koji je bez važeće vize ili boravišne dozvole (član 35, stav 2. ovog zakona ).

2. Novčanom kaznom u iznosu od četiri hiljada (4.000) do šest hiljada (6.000) evra za svakog prevezenog stranca, od strane policije kazniće se Prevoznik kao fizičko lice koje u svom trošku nije poslao stranca (udaljio) na graničnom prelazu Republike Kosova, ili koji nije preuzeo troškove za povratak stranca (član 35, stav 3., 4. i 5. ovog zakona).

3. Novčanom kaznom u iznosu od četiri hiljada (4.000) do šest hiljada (6.000) evra za svakog stranca kome je pružena pomoć, kazniće se od strane policije fizičko lice koje pomaže strancu da ilegalno pređe granicu, da ilegalno pređe tranzit i ilegalno borave u Republici Kosovo (član 36 ovog zakona).

4. Novčanom kaznom u iznosu od šest hiljada (6.000) evra će biti kažnjen od strane policije prano lice u slučaju iz stava 2. i 3. ovog člana, dok je kazna u iznosu od dve hiljade i petsto (2.500) evra će biti kažnjen odgovorno lice pravne osobe, za svakog stranog državljanina kome je pomogao.

Član 132

1. Od Inspektorijata Rada novčanom kaznom u iznosu od pet hiljada (5.000) do osam

hiljada (8.000) evra za svakog stranca, kazniće se poslodavac - fizičko lice koje zapošljava stranca ili koristi njegov rad dok kaznu u iznosu od dvadeset hiljada (20.000) do četrdeset hiljada (40.000) evra za svakog stranca, kazniće se poslodavac - pravno lice koji zapošljava ili koristi njegov rad: 1.1. ako zapošljava jednog stranca, koji nema dozvolu za boravak i rad ili

poslovnu Potvrdu o registraciji (član 67 stav 1. ovog zakona); 1.2. ako zapošljava jednog stranca na način koji je u suprotnosti sa odredbama

člana 67 stav 6. ovog zakona. 2. Od inspektorijata rada novčanom kaznom u iznosu od pet hiljada (5.000) do osam

hiljada (8.000) evra za svakog stranca, kazni će se poslodavac - pravno lice koje koristi ili koristi rad stranaca koji ilegalno borave u Republici Kosovo, i novčana kazna u iznosu od sedamdeset hiljada (70.000) do osamdeset hiljada (80.000) evra za svakog stranca, odgovara poslodavac - pravno lice koje koristi ili koristi rad stranaca koji borave ilegalno u Republici Kosovo (član 67 stav 7. ovog zakona).

3. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se od Inspektorijata rada kaznom u iznosu od pet hiljada (5.000) do osam hiljada (8.000) evra odgovorno lice i prano lice..

4. Za prekršaj iz stava 2. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnog lica od Inspektorata rada kaznom u iznosu od dvadeset hiljada (20.000) do četrdeset hiljada (40.000) evra.

5. Za prekršaj iz stava 1. i 2. ovog člana, može se obustaviti razvoj aktivnosti. 6. Od inspektorata rada novčanom kaznom u iznosu od deset hiljada (10.000) do

petnaest hiljada (15.000) evra odgovoran poslodavac - fizičko lice, novčanom kaznom u iznosu od trideset hiljada (30.000) do šesdeset hiljada (60.000) evra kazniće se poslodavac - pravno lice koje ne pruža bilo kakve informacije ili ometa pristup u zatvorenom prostoru ili zaokruženim ili u komercijalnu imovinu.


548

Član 133

1. Od Inspektorata rada novčanom kaznom u iznosu od pet hiljada (5.000) do osam hiljada (8.000) evra kazni će se za prekršaj, strani radnici, koji nije prijavio pre pozivanja ili podnošenje nepotpune ili pogrešne izjave izvršenja krivičnog dela (član 80 ovog zakona).

2. Od Inspektorata Rada novčanom kaznom u iznosu od petsto (500) do hiljadu petsto (1.500) evra za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazni će se inostrani poslodavac, kao pravno lice ili odgovorno lice pravnog lica.

3. Od Inspektorata rada novčanom kaznom u iznosu od petnaest hiljada (15.000) do trideset hiljada (30.000) evra za svakog stranca, kazni će se za prekršaj primalac usluga, ako zna ili ima razloga da zna da je razlog za rad se koristi za slanje radnika koji ne zakonito zaposlen od strane poslodavca (član 77 ovog zakona).

4. Od Inspektorata rada novčanom kaznom u iznosu od tri hiljada (3.000) do pet hiljada (5.000) evra kazni će se svaki stranac za krivično delo iz stava 3. ovog člana, fizičko lice i odgovorno lice pravnog lica.

Član 134

1. Novčanom kaznom u iznosu od dvesta (200) do četiri sto (400) evra će biti kažnjen

fizičko lice, ili novčanom kaznom u iznosu od četiri sto (400) do osam sto (800) evra će biti kažnjen od strane Policije pravno lice, ako: 1.1. ne obavesti ili otkaz adrese (član 124 ovog zakona); 1.2. ovlašćeno lice ne dostavi podatke iz registra stranaca kojima su obezbedili

usluge (član 125 stav 3. ovog zakona). 2. Prekršaj iz stava 1. ovog člana, od strane Policije kazni će se odgovorno lice

pravnog lica novčanom kaznom od petsto (500) do hiljadu (1.000) evra.

POGLAVLJE XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 135

C. Završne odredbe za radne dozvole Radne dozvole, koja se izdaju stranim poslodavcima i zaposlenima, i izuzeci od obaveze za dobijanje radne dozvole u skladu sa odredbama zakona na snazi pre stupanja na snagu ovog zakona, važe do isteka roka važenja ako nije otkazan od strane nadležnih državnih organa ili postanu nevažeći, primena odredaba ovog zakona.

Član 136 Završne odredbe za dozvolu boravka

Boravišna dozvola izdaje se strancu u skladu sa zakonima na snazi, pre stupanja na snagu ovog zakona, koja važe do isteka roka na dan isteka, ako se ne otkaže od strane nadležnih organa ili prestaje da važi u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim za njegovo sprovođenje.


549

Član 137 Donošenje podzakonskih akata i sprovođenje podzakonskih akata na snagu

1. U sprovođenju ovog zakona, MUP donosi podzakonske akte za:

1.1. forma, sadržina i procedura za izdavanje putne dokumentacije, prema stavu 4. člana 7 ovog zakona;

1.2. sastav, zadaci, odgovornosti i procedure donošenja odluke Komisije za Žalbe, prema Stavu 4, člana 9 ovog zakona;

1.3. uslovi i procedure izdavanje vize na graničnom prelazu, prema stavu 3. člana 26 ovog zakona;

1.4. uslovi i procedure produženje vize, prema stavu 4. člana 27 ovog zakona; 1.5. forma, sadržina za izdavanje dozvole privremenog boravka, prema stavu 5.

člana 41 ovog zakona; 1.6. forma naredbe za prinudno udaljavanje i Forma naredbe prinudnog boravka

u jednu određenu teritoriju, prema stavu 10. člana 94, stav 8. člana 95i stava 3. I člana 106 ovog zakona;

1.7. kriteriji, procedure i forma naredbe za udaljavanje, prema stavu 1. člana 104 ovog zakona;

2. U sprovođeju ovog zakona, MSP donosi podzakonske akte za: 2.1. zadaci i odgovornosti komercijalnog posrednika i/ili spoljnog ponuđača

usluga, prema stavu 3. člana 15 ovog zakona; 2.2. formular, način i procedure za izdavanje viza, prema stavu 3. člana 17 ovog

zakona; 2.3. Kosovski Informativni Sistem za Vize KISV, prema stavu 2. člana 20 ovog

zakona; 3. U sprovođenju ovog zakona, MRSD u saradnju sa MUP donosi ove podzakonske

akte: 3.1. formu, sadržinu, kategorije i procedure za apliciranje za dozvolu boravka i

rad. 4. Poreski iznos za boravišnu dozvolu će biti utvrđen posebnim podzakonskim aktom

donošen od strane ministra MUP-a. 5. Za sprovođenje ovog zakona mogu se doneti druga podzakonska akta.

Član 138

Ukidanje Stavljanje van snage

1. Stupanjem na snagu ovog zakona se ukidaju: 1.1. Zakon Br. 04/L-069 za Strance; 1.2. Zakon Br.03/L-136, za izdavanje Dozvole za rad i zapošljavanje stranim

državljanima; 1.3. Sve odredbe koje su u suprotnosti sa ovim Zakonom.

2. Do donošenja Administrativnih Uputstava, na snazi ostaju Administrativna Uputsva kao što su: 2.1. Administrativno Uputstvo Br. 18/2009 - MUP za Putnu listu za Strance; 2.2. Administrativno Uputstvo Br. 01/2010 – MUP za osnivanje Komisije za

Razmatranje i Komisije za Žalbe;


550

2.3. Administrativno Uputstvo Br. 02/2010 - MUP za sadržinu, formu, i način izdavanje ili poništavanja Dozvole boravka;

2.4. Administrativno Uputstvo Br. 03/2010-MUP za Zabranu ulaska u Republiku Kosovo;

2.5. Administrativno Uputstvo Br. 21/2010 - MUP za Izdavanje Viza na Tačkama Graničih Prelaza;

2.6. Administrativno Uputstvo Br. 22/2010 – MUP za izdavanje Putne Dokumentacije za Strance;

2.7. Administrativno Uputstvo Br. 23/2010 – MUP za Održavanje i Menadžiranje Registara za Strance;

2.8. Administrativno Uputstvo Br.31/2010 – MUP za Lične karte za Strance; 2.9. Administrativno uputstvo 07/2012 za Postupak Izdavanja Viza Strancima u

Konzularnim Misijama Republike Kosovo; 2.10. Administrativno uputstvo 08/2012 o Uređenju Viznog Informacionog

Sistema Kosova (visk); 2.11. Administrativno Upustvo br.05/2010, za Regulisanje Procedura za Davanje

Dozvole za Rad i Zapošljavanje Stranih Državljana u Republici Kosovo; 2.12. Administrativno Upustvo br.14/2012, za izmenu i dopunu Administrativno

Upustvo br.05/2010, za regulisanje procedura za davanje Dozvole za rad i zapošljavanje stranih državljana u Republiku Kosova.

Član 139

Stupanje na snagu

Ovaj Zakon stupa na snagu (15) dana posle objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova. Zakon Br.04/L-219 31. juli 2013. god. Proglašeno Ukazom Br. DL-042-2013, dana 19.08.2013, od strane Presednice Republike Kosova Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 35 / 5 SEPTEMBAR 2013, PRIŠTINA

Zakon Br. 04/L-088 Zakon o državnim arhivima

551

ZAKON Br. 04/L-088 ZAKON O DRŽAVNIM ARHIVIMA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte oderdbe ......................................................................................................................... 551 Poglavlje II: Osnovne odredbe ................................................................................................................... 552 Poglavlje III: Prelazne i završne odredbe ................................................................................................... 557 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O DRŽAVNIM ARHIVIMA

POGLAVLJE I

OPŠTE ODERDBE

Član 1 Cilj

Ovaj zakon utvrdjuje osnovna pravila za organizaciju i funkcionisanje arhivske službe u institucijama Republike Kosova.

Član 2 Delokrug

U svrhe ovog zakona, javne institucije koje spadaju u delokrugu ovog zakona su: Vlada i adminstracija na centralnom i lokalnom nivou, zakonodavne i sudske institucije, Kancelarija Predsedništva, tužilaštvo, fizička i pravna lica, pod uslovom da vrše administrativne nadležnosti, obavljaju javne zadatke ili operišu javnim fondovima prema zakonima Republike Kosova (privatni nosioci javnih nadležnosti); kao i njihove zakonske obaveze za stvaranje, očuvanje i koriščenje arhivskog blaga.

Član 3 Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeče značenje:

1.1. Agencija – Državna agencija kosovskih arhiva je organ vlade, koja organizuje, upravlja i kontroliše delatnost celokupne arhivske mreže u zemlje (u daljem tekstu: Agencija.


552

1.2. Arhivks gradja - celokupna izvorni reprdukovani materijala od strane javnih institucija, pravnih i fizičkih lica tokom njihove delatnosti, kao što su: rukopisi, štampani podaci, crteži, fotografije, pečati, audiovizuelni materijali, elektronski materiali i sva druga pomočna sredstva koaj omogučavaju jasno razumevanje sadržaja infromacija i koja olakšavaju njihovo koriščenje.

1.3. Dokumentarni materijal - celokupnost dokumenata ili podataka stvorenih tokom delatnosti i rada javnih institucija, pravnih i fizičkih lica, kao i zakonske evidencije vezanih za njih, bez obzira na oblik i format beleženja.

1.4. Državni arhovski fond - celokupnost arhivskog materijala, koji je pod zaštitom države Republike Kosova, i služi kao izvor informacija za društvo, za realizaciju njenih i državnih interesa i potreba.

1.5. Stvaraoci fonda - institucije u delokrugu ovog zakona, koje tokom obavljanja radnih zadataka stvaraju materijal koje se upučuju na arhivsanje nadležnoj arhivi nakon isteka zakonom utvrdjenog roka.

POGLAVLJE II

OSNOVNE ODREDBE

Član 4 Organizacija Agencije

1. Državna agencija za arhive je organ vlade koji obavlja zadatke i odgovornosti

utvrdjenih u ovom zakonu. 2. Agencijom rukovodi Izvršni načelnik koji je odgovorana za administraciju,

funkcionisanje i upravljanje Agencijom. 3. Imenovanje, razrešenje, funkcije i odgovornosti Izvršnog načelnika uredjuju se

odgovarajučim vašečim propisima u Republici Kosovo. 4. Struktura i organizacija Agencije regulišu se podzakonskim aktom kojeg predlaže

Agencija i usvaja Vlada.

Član 5 Zadaci i odgovornosti Agencije

1. Agencij je institucija koja prima, evidntira, čuva iobjavljuje arhivksi materijal i

omogučava njegovo koriščenje za naučna istraživanja, i stručni rad i za ostale potrebe koje su od interesa za institucije, organizacije, pravna i fizička lic.

2. Agencij vrši svoju delatnost u skladu sa zakonom i drugim aktima zasnivanih na njemu i u skladu sa medjunardonim arhivskim satndardima.

3. Daje savete i uputstva prema potrebi, koje su u delokrugu ovg zakona u vezi sa upravljanjem, ččuvanjem i zaštitom arhivskog materijala.

4. Organizuje obuke, kurseve, predavanja za stručno osposobljavanje i usavršavanje arhivskih kadrova na Kosovu i obavlje i druge poslove utvrdjenih zakonom i opštim parvnim katima koji se odnose na arhivsku delatnost.


553

Član 6 Mreža arhivskih institucija

1. U cilju očuvanja, zaštite i prikaldnog koriščenja arhivksog materijala i daljeg

arzvoja arhivsk edelatnosti osniva se arhivska mreža Kosova. 2. Arhivska mreža Kosova stvara se putem funkcionalnog povezivanja svih arhivksih

institucija Kosova. 3. Arhivska mreža Kosova stvara se, organizuje i funkcioniše prema podzakonskom

aktu o arhivskoj mreži Kosova kojeg predlaže Agencija i usvaja ga Vlada.

Član 7 Arhivski fond centralnog i lokalnog fond

Arhivski fond centralnog i lokalnog nivoa obuhvata celokupnu arhivsku gradju stvorene tokom delatnosti institucija koje spadaju u delokrug ovog zakona i delatnosti fizičkih i pravnih lica od istorijske, pravne, političe, ekonomske, socijalne i kulturne vrednosti, koja služi kao izvor informacija za ispunjneje poterbe i interesa države i društva kao celine.

Član 8 Javni arhivski registar

1. Agencija, u cilju poboljšanja mogućnosti za koriščenje arhivske gradje, stvara,

vodi i ažurira javni arhivski registar. 2. Javni arhivski regista, pored ostalog sadrži sledeče elemente:

2.1. evidenciju podataka o svim kosovskim arhivskim institucijama stvaralaca fonda.Ti podaci s eklasifikuju prema centralnom, opštinskom i privatnom nivou;

2.2. opšti pregled o celokupnom arhivisanom materijalu u Agenciji; 2.3. uslove koriščenja i uvida u materijalu arhivsanog u Agenciji.

3. Sve arhive, na centarlnom, opštinskom i privatnom nivou su dužne da stavljaju na raspolaganje Agenciji sve potrebne podatke iinformacije oa ažuriranju javnog arhivskog.

4. Agencija saradjuje sa ostalim arhivama stvaranje i ažuriranje javnog arhviskog registra.

5. U javni arhivski registar može imati uvid svako fizičko i pravno lice. 6. Registrom trebba upravljati upotrebljajavajući najmodernije sisteme informatičke

tehnologije iisti treba objaviti u Web sajtu Agencije.

Član 9 Odgovornost za arhivisanje

1. Odovorna za arhivisanje materijala svih javnih institucija, koje spadaju u

delokrugu ovog zakona, a koji materijali nisu više potrebni za obavljanje radnih zadataka i kojima je istekao rok očuvanja u odgovarajučoj institiciji, je Držvana agencija kosovskih arhiva.


554

2. Izuzetno iz stava 1. ovog člana, instutucije koje mogu odvijati sopstevenu aktivnost u okviru njihovog delokruga su: 2.1. Administracija Skupštine Republike Kosova; 2.2. Ustavni sud i Vrhovni sud Republike Kosova; 2.3. Univerziteti Republike Kosova; 2.4. Ministarstvo bezbednosnih snaga Kosova; 2.5. Ministarsvo unutrašnjih poslova. 2.6. Kosovska obaveštajna agencija.

3. U slučaju kada institucije nevedene u stavu 2. ovog člana nemaju potrebne uslove i prostorije za arhivisanje, čuvanje i zaštitu arhivskog materijala od oštečenja ili uništenja, gorenevedene institucije njihov arhivski materijal dostavljaju Agenciji, uzimajući u obzir uslove i kriterijume predvidjenih u ovm zakonu.

Član 10

Dostavljanje i prijem arhivskog materijala 1. Javne institucije koje spadaju u delokrug ovog zakona dužne su da dostavljaju

Agenciji za arhivisanje svih materijala koji se matraju napotrebnim za dalje obavljanje radnih zadataka i čiiji je rok očuvanja istekao.

2. Dostavljanje metarijala za prijem u Agenciji vrši najakasnije po isteku trideset (30) godina od trenutka nastanka materijala, izuzev slučajeva kada je sasdržaj materijala specifičan i važečim zakonodavstvom se traži duži rok za očuvanje u odgovarajučoj instituciji.

3. Agenciji se omogučuje uvid od strane odgovarajuče institucije u celokupnom materijali i u odgovarajučim podacima, koji je materijala predložene da bude primljen u Agenciji kako bi se vršila procena dali materijal ispunjava uslove za arhivisanje. Dostavljenom materijalu za arhivisnaje u Agenciji prilažu se od strane odgovarajuče institucije svi relavantni podaci koji su potrebni dabi se jasno razumele informacije i radi njihovg efektivnog koriščenja.

4. Svi elekronski materijali koji podležu stalnoj aktualizaciji treba da se dosatvljaju Agenciji ardi njihovg arhivisanja.

5. Odgovorno komisija u Agenciji procenjuje dali dostavljeni materijal od odgovarajuče institucije ispunajva uslove i kriterijume za arhivisanje u Agenciji. Ukoliko uslovi i kriterijumi predvidjeni zakonom i podzakonskim aktom nisu ispunjeni, materijal dostavljen na očuvanje u Agenciji ostaje u odgovarajučoj instituciji do njihovg ispunjavanja

6. Agencija, periodu do šest (6) meseci nakon dostavljanja materijala od strane stvaraca fonda treba da proceni koji je materijala relevantan za arhivisanje u Agenciji. Da bi se izvršila ova procena Agenciji se omogučuju uvid u svim materijalima podentim za arhivisanje.

7. U slučaju kada Agencija ne donosi odluku za arhivisanje materijala podnetog od odgovarajuče instituciije u roku od šest (6) meseci, dgovarajuča institucija je i dalje obavezna očuvanje podnetog materijala za očuvanje.


555

Član 11 Upravljanje i zaštita arhivskog materijala

1. Arhivski materijal treba da se očuva u stanju u kojem je primljen u Agenciji. 2. Arhivski materijal čuva se kao celina i ne može se otudjiti. 3. Arhivski materijala obradjuje se na osnovu kriteriujuma i standarda o arhivisanju i

čuva se od neovlaščenog koriščenja i zloupotrebe.

Član 12 Koriščenje arhivskog materijala

1. Arhivski materijal se drži, čuva i koristi za obrazovne, naučne, kulturne,

istraživačke potrebe, za stručne potrebe i za potrebe gradjana. 2. Ovaj zakon garntuje pravosvakom fizičkom i pravnom licu, bez diskriminacije po

bilo kom osnovu, nakon podnešenja zahteva na uvid u arhivisanom materijalu u Agencij, izuzev ograničenja koja su utvrdjena u ovm zakonu i u drugom važečem zakonodavstvu.

3. Istraživanje i koriščenje arhivskog materijala spada u osnovna prava gradja na slobodno i neometano informisanje i kao takav u načelo se ne može ograničiti.

4. Koriščenje arhivisanog materijala u Agenciji, u načelu je besplatno. 5. Izuzetno iz stava 4. ovog člana, odgovarajučim podzakonskim katom odredjuju se

tarife i takse za arhivsk usluge, koje se stvaraju koriščenjem arhivkog materijla i stvaranjem kopija, koji usvaja Agencija.

6. Koriščenje arhivskog materijala može se ograničiti u celini ili delimično u sledečim slučajevima: 6.1. kada postoji sumnja da može bitugrožena dobrobit Republike Kosova

ekziston; 6.2. kada se ugrožava nacionalna bezbednost, odbrambena bezbednost i

bezbednost mnedjunarodnih odnosa; 6.3. kada se ugožava privatni život pojedinca; 6.4. kada se krše osnovana prava trečih lica, garantovanih odgovarajučim

zakonodavstvom o zaštiti ličnih podataka; 6.5. .kada se ugrožava finasijska, monetarna ili poreska politika države

Republike Kosovo; 6.6. bilo kakav dokument pod staranjem kosovskih arhiva koji sadrži informacije

ili podatke koji mogu zadirati u osnovnim ljudskim pravima i slobodama garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

7. Nadležno osoblje u Agenciji, prilikom koriščenja arhivskog materijala ali stvaranja kopije, izdaje dokument koji sadrži činjenice koje obuhvata arhivks gradaja. Izdati dokument Agencije ima vrednost službenog dokumenta.

Član 13

Vremenski rokovi za koriščenje matrijala arhivisanog u Agenciji 1. Ako nije predvidjen neki drugi rok važečimodgovarajučim zakonodavstvom,

arhivisani materijal u Agenciji, u načelu se može dati na koriščenje po isteku roka


556

od trideset (30) godina od trenutaka stvaranja meterila od stvaraoca fonda, ukolko ovim zakonom nije predvidjeno drukčije.

2. Ukoliko se davanjem materrijala na koriščenje, kao što je predidjeno u stavu 1. ovog člana ugrožava zaštita državnih interesa Republike Kosova kao i državni odnosi sa inostarnstvom, u tom slučaju materijal se daje na koriščenje samo kada za to budu prestali razlozi, a najkasnije po isteku roka od pedeset (50) godina od početka roka za očuvanje materijala u Agencij.

3. Rok za davanje na koriščenje arhivskog materijala, u kome su predvidjena odredjena pravila o poverljivosti je šesdeset (60) godina od trenutaka njegovg stvaranja

4. Arhivski materijal koji je po osnovu svrhe i suštinskog sadržaja povezan sa ličnim podacima fizičkih lica, ne može se dati na koriščenje pre isteka sledečih rokova: 4.1. deset (10) godina nakon smrti fizičkog lica; 4.2. sto (100) godina od godine rodjenja, u slučaju kada godina smrti konkretnog

lica nije poznata; 4.3. šesdeset (60) godina od trenutaka stvaranja arhivskog matertijal, ukoliko

godina rodjenja i godina smrti nisu poznate. 5. Vremenski rokovi utvrdjenih u stavu 4. ovog člana ne važe za dokumente koji su u

trenutku stvaranja bili javni i namenjeni javnosti. 6. Vremenski rokovi utvrdjenih u stavu 4. ovog člana važe i za koriščenje materijala

arhivisanog u Agenciji od strane javnih institucija. 7. Suprug/a, deca ili roditelji lica, čiji lični podace se nalaze u Agenciji mogu imati

uvid i da koriste matrijal arhivisan u Agenciji i pre isteka rokova utvrdjenih u stavu 4. ovg člana, izuzev slučaja kda je konkretno lice, pre njegove smrti zabranio pristup odgovarajučem materijalu njegovim/nim članovima porodice.

8. Koriščenje arhivskog materijala prema vermenskim rokovima utvrdjenim u stavu 4. ovog člana, može se dozvoliti na osnovu podnošenja zahteva i pre isteka tog roka samo u sledčim slučajevima: 8.1. kada je odgovarajuče lice odobrio koriščenje arhivskog materijala; 8.2. nakon smrti odgovarajućeg lica, ovo pravo vrše njegovi zakonski naslednci,

izuzev slučaja kada je odgovarajuče lice za života, izričito zabranio pristup u njegovim/nim ličnim podacima.

Član 14

Zadaci i odgovornosti Stvaraoca Fonda 1. Stvaralac Fonda je obavezan da meterijal kojimraspolaže, preda Agenciji na

evidentiranje i da ga održava prema kriterijumima predvidejnim ovim zakonom i prema arhivskim standardima.

2. Stvaralac arhivskog materijala obavezna je da postupa na sledeči način: 2.1. očuvanje arhivskog maerijala u pravilno stanje i njgova zaštita od ošetečenja

do njegove predaje nadležnoj arhivi; 2.2. dostavljanje arhivskih materijala, na zahtev Agencije, na registraciju i

očuvanje kao i nnjeno informisanje o svakoj promeni ili zbivanju u odnosu na njega;

2.3. evidentiranja i klasifikovanje arhivskog materijala po sistemu utvrdjenog za službeno upravljanje materijalima;


557

2.4. dostavljanje arhivskog materijala Državnoj arhivi Kosova po isteku roka utvrdjenog ovim zakonom;

Član 15

Spisak kategorizacije za očuvanje i koriščenje arhivskog materijala Agencija usvaja spisak kategorizacije za očuvanje i koriščenje arhivskog materijala kojim se utvrdjuje vrednost i rokovi očuvanja i način koriščenja materijala.

Član 16

Lokalni arhivski fond 1. Lokalne arhive, upravljaju, čuvaju, štite, klasifikuju i kategorizuju arhivske

materijale lokalnih institucija i organa koji deluju unokviru odgovarajučih teritorijalno-administrativnih jedinica administrojnë, ruajnë, mbrojnë, klasifikojnë dhe kategorizojnë matrialet arkivor. One kontrolišu i pružaju stručnu pomoć stvaraocu fonda insitucija lokalne uprave

2. Arhivski materijal predaje se nadležnoj arhivi u okviru Agencije po isteku roka utvrdjenog ovim zakonom, koji je registrovan i evidentiran u skladu sa arhivističkim pravilima i standardima. Ukoliko arhivska gradja nije uredjena prema metodologiji službenog upravljanja materijalima, utvrdjene od strane Agencije, u tom slučaju nadležni organ u Agenciji utvrdjuje rok u kome posednik je dužan da preda dopunjeni materijal, prema zahtevu.

3. U slučaja kada nije ispunjen prvi slučaj predvidjen u stavu 1. ovog člana, Agencija će urediti materijal o trošku posednika.

POGLAVLJE III


Član 17 Podzakonski akti

1. Svaka arhivska institucija je dužna da donosi pravilnik o načinu očuvanja i

koriščenja arhivskog materijala, koji medju ostalog, treba da uredjujee sledeče oblasti: 1.1. Sistem službenog upravljanja; 1.2. proceduru koriščenja arhivskog materijala; 1.3. kriterijume i standarde za očuvanje arhivskog materijala; 1.4. stvaranje kopija i reprodukcija; 1.5. odgovornost korisnika arhivskog materijala u slučaju oštečenja arhivskog

dobra; 1.6. tarife i takse za koriščenje arhivskog materijala i nadoknada za troškove

nastalih stvaranjem kopija i reprodukcije; 1.7. uslovi i ostale procedure za koriščenje arhivskog materijala.


558

Član 18 Rokovi za donošenje podzakonskih akata

1. Podzakonska akta za sprovodjenje ovog zakona donose se u roku od 6 (šest)

meseci od stupanja na snagu ovog zakona. 2. Digitalizacija javnog arhivskog registra biće završeno u roku od tri (3) godine od

stupanja ovog zakona na smagu.


1. Nakon stupanja na snagu, ovaj zakon obesnažuje:

1.1. Zakon o arhivskoj gradji i arhivama (Zakon br. 2003/7); 1.2. Zakon br. 02/L-80 o izmeni i dopuni Zakona 2003/7; i 1.3. Zakon br. 03/L-077 o izmeni i dopuni Zakona 2003/7 o arhivskoj gradi i

arhivama, od 7 novembra 2008.


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon Br. 04/L-088 15. februara 2012.god. Proglašeno Ukazom Br.DL-007-2012, dana 01.03.2012, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 04 / 19 MART 2012, PRIŠTINA

Zakon Br. 04/L-071 o sistemu adresa

559

ZAKON Br. 04/L-071 O SISTEMU ADRESA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 559 Poglavlje II: Kriterijumi za imenovanje ..................................................................................................... 561 Poglavlje III: Kriteri za postvaljanje brojeva.............................................................................................. 563 Poglavlje IV: Registar adresa ..................................................................................................................... 564 Poglavlje V: Kriterijumi za tabele adresa................................................................................................... 564 Poglavlje VI: Odgovornosti opštine ........................................................................................................... 565 Poglavlje VII: Odgovornosti kompetentnih ministarstava.......................................................................... 565 Poglavlje VIII: Prelazne i izvrsne odredbe................................................................................................. 566 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O SISTEMU ADRESA


Clan 1

Cilj

Cilj ovog zakona je da definiše i reguliše način uspostavljanja i upravljanja sistemom adresa, utvrđivanje kriterijuma i identifikaciju bilo koje zgrade, objekata i svake slobodne katastarske parcele na teritoriji Republike Kosovo.

Clan 2 Oblast primene

Ovaj zakon definiše ovlašćenja, dužnosti i odgovornosti opštinskih uprava kao i obaveze vlade za uspostavljanje i upravljanje sistemom adresa na teritoriji Kosova.

Clan 3 Definicije


1.1. Adresa – sastavljanje reči, brojeva, pravopisa i jezika znakova, sortirane


560

premao dređenom cilju, pokazuje tačnu lokacijuzgrade i slobodne katastarske parcele koje se sastoje od slova zvanicinih jezika i arapskih zvaničnih brojeva;

1.2. Ministarstvo – ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja;

1.3. Opština – definicija opštine, kao što je predviđeno u Zakonu o lokalnoj samoupravi Br. 03/L-040;

1.4. Opštinski registar adresa - zvanični registar koji sadrži sve elemente adrese dodeljene opštini i koji se registruju i održava se stalno i ažurira se od strane opštine;

1.5. Državni Registar Adresa – zvanični registar koji sadrži podatke iz svih opštinskih registara Adresa koji snimaju i održavaju i stalno ih ažurira ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, odnosno, Kosovska Katastarska Agencija;

1.6. Službeni jezici – zvanični jezici utvrđeni Zakonom o jezicima (Zakon br 02/L-37);

1.7. Slobodan prostor - slobodna katastarska parcela; 1.8. Zona javna saobraćaj – imenuje se deo javnog domena, kao što su

bulevari, ulice, ulicice, trgovi, parkovi i obilaznice koji će poslužiti kao referenca za opis i tačnu lokaciju objekta, zgrade, i jedne slobodne katastarske parcele unutar opštine ili naselja u okviru iste opštine na teritoriji Republike Kosova;

1.9. Putevi - definišu se u skladu sa Zakonom o putevima (Zakon br 2003/11); 1.10. Tabela adresa – imena, brojevi adresa i znakova koji se nalaze tabelim; 1.11. Kosovska katastarska agencija - centralna agencija odgovorna za katastar

na Kosovu, kako je predviđeno Zakonom br. 2003/25 o katastru.

Clan 4 Elementi adresa

1. Elementi adrese su:

1.1. naziv opštine; 1.2. naziv sela; 1.3. naziv Zona za javni saobraćaj u kojoj objekat ima izlaz; 1.4. broj zgrade; 1.5. broj ulaza; 1.6. broj sprata; 1.7. broj stana,i 1.8. postanski kod.

Clan 5

Sistem Adresa

Sistem adresa se primenjuje na bilo koji objekat, zgradu ili slobodne katastarke parcele, bez obzira za namenu njenog korišćenja u Republici Kosovo.


561

Član 6 Jezici koji se Koriste za Sprovodjenje Adresnog Sistema

Adresni sistem treba realizovati korišćenjem zvaničnih jezika Republike Kosovo. Ova odredba se odnosi na određivanje naziva zona za javni saopraćaj za proizvodnju i postavljanje znakova za imenovanje adresa.

POGLAVLJE II

KRITERIJUMI ZA IMENOVANJE

Clan 7 Imenovanje zona za javni saobracaj

1. Odluka o imenovanju javnih mesta saobracaja, preduzete od strane skupštine

opštine u čijoj nadležnosti se nalaze. 2. Imena za javni promet područja predlaže se od strane odgovorne opštinske uprave.

Imena su postavljena na osnovu odluke Skupštine opštine. Imena javnih oblasti za saobracaj imaju za cilj da se očuva kontinuitet i homogenost kulturno-istorijskih aspekata koji su namenjeni da budu predloženi od strane uzimajući u obzir konsultativni proces sa zajednicama koje žive u pojedinim oblastima. Imena javnih saobracajnih oblasti se registruju se u Opštinskom Registru Adresa.

3. OpštinskUprava je odgovorna i takođe odredjuje jedinstveni kod za svaku saobracajni oblast javnog prevoza u opštini.kode se Registruje u Opštinskom registru adresa.

4. Opštinska uprava je zadužena se obavezuje da stvara, održava i stalno ažurira spisak svih imena po azbučnom redu svi javnih promet oblasti. Lista se konsultirai tokom procesa imenovanja da bi se izbeglo dupliranje imena u istom selu ili opštini i ista postaje javna.

Clan 8

Kriterijumi imenovanja

1. Svaka oblast javnog prevoza ima jedinstveno ime u okviru istog sela ili iste opštine..

2. Na putu na jednom izlazu se postavlja ime glavnog puta ako tu stanu ima preko deset (10) kuća-stanova ili kada regulacionim planom omogućava pristup drugim putevima. Isto važi i za sela.

3. Na ulicama sa jednim izlazom ili sa manje od deset (10) stambenih kuća koristi se isto ime na putu gde ti putevi imaju izlaz.

4. Ako postoje razlozi da se odrede različita imena za istu oblast u javnom prevozu zbog njenog ubuhvacanja, ime može se menjati samo u raskrsnici, mostu, železničkom prelaz ili na bilo koje poznato istorijski mesto. Ova odredba ne znači da isti segment za javni promet i područje mogu imati različite nazive.


562

Clan 9 Zabrane imenovanja

1. Sledeća imena neće se koristiti u vezi sa javnim saobraćajnim zonama:

1.1. inicijali, skraćenice i skraćena imena; 1.2. imena na stranim jezicima; 1.3. imena koja sadrže jezine greške; 1.4. imena porodica 1.5. opisna imena; 1.6. imena koristeći brojeve ne bi trebalo da se koriste brojeve sa frakcijama.

Clan 10

Preimenovanje saobracajnih javnih zona

1. U slučaju potrebe da promenite postojeći naziv određenog područja treba da se sprovode odredbe ovog zakona da odredi imena za javnu saobracajnu zonu.

2. Kada usled promena u opštinskim granicama Republike Kosova,zona javnog saobraćaja je dodeljena drugoj opštini i ima sukob sa postojećim imenom, proces preimenovanje će biti urađeno u skladu sa ovim zakonom.

Član 11

Lista rezervnih imena Opštinski uprava je odgovornoda projektira i održava rezervni spisak imena za javnu saobrcajanu zonu. Rezervne imena na listi moraju biti u skladu sa zahtevima Evropske Unije odredjene po ovom zakonu.

Clan 12

Medjuopstinske zone javnog Saobracaja 1. Javne saobracajne zone koje prolaze kroz dve ili više opština zadržavaju isto ime u

celon njihovom obuhvacanju. 2. Kada zona javnog saobraćaja prolazi kroz dve ili više opština, sarađuju jedni sa

drugima kako bi se obezbedila doslednost u imenovanju i numeraciju iste saobracajne zone tokom svog celog obuhvacanja.

Clan 13

Obaveštenje za postavljanje novog i promena postojećeg imena 1. U slučaju postavljanja novog imena ili promena postojećeg imena javnog

saobraćaja opštinske oblasti će obavestiti Ministarstvo za predložene nove oznake u roku od pet (5) dana.

2. Ministarstvo ce razmatrati predloženo novo ime u skladu sa ovim zakonom i administrativnim uputstvima. Ministarstvo obaveštava opštine u roku od petnaest (15) dana za svoje procene.

3. Ako Ministarstvo utvrdi da imenovanje je u nedoslednosti sa zakonom i


563

administrativnim smernicama ovog zakona,Ministarstvo u roku od gore pomenutih ce zahtevati od opštine da preispita imenovanje.

4. Ako opština ne odgovori na zahtev za preispitivanje u roku od trideset (30) dana ili odbija zahtev i podržava osporenu odluku da etiketira, tada Ministarstvo može da prosledi pitanje pred Okružni sud koji je nadležan za teritoriju opštine, u roku od trideset (30) dana od dana posle propusta da odgovara na obaveštenja o odbacivanju ili podrške sporne odluke.

POGLAVLJE III

KRITERI ZA POSTVALJANJE BROJEVA

Clan 14 Odredjiavanje brojeva adresa u urbanim zonama

1. Opštinska uprava je zadužena nadležan da imenovanje numeracije adresa na

zgradama, objektima i slobodne katastarske parcele, koje zadovoljavaju potrebe za sistem adresa u celoj opštini, postupajući uvek u skladu sa ovim zakonom.

2. Opštinskuprava je zadužena, i takođe odredjuje jedinstveni kod za svaku zgradu objekat, ili slobodne katastarske parcele.

3. Uprava je nadležna da postavi brojeve adresa i kod prepoznavanja zgrade u Opstinski rgeistar adresa.

4. Za nove zgrade za koje su planirane da se izgrade na teritoriji opštine,adresa se dodeljuje prilikom procesa izdavanja građevinskih dozvola. Odgovornost za određivanje broja planiranih objekata ima opštinska uprava. Kada zgrada bude završena i odobrena za upotrebu, i registar se potvrdjuje iz adresnog regjistra. Ovo pravilo se primenjuje prema svima u određivanju brojeva zgrada u seoskim zonama.

Clan 15

Odredjivanje brojeva i adresa unutar zgrada Svaki stan unutar zgrade, uključujući i kancelarije i lokale treba da imaju određeni broj. Opstinska Uprava je odgovorna da postavi brojeve i adresu za svaki stan, kancelariju i lokale za potrebe Adresnog sistema širom teritorija opštine.

Clan 16

Odredjivanje brojeva i adresa u seoskim zonama Opštinska Uprava je zadužena i odgovorna za utvrđivanje i postavljanje kucnih brojeva, zgrada objektima, zemljišta i slobodnih katastarskih parcela za potrebe adresnog sistema opštine, postupajući uvek u skladu sa ovim zakonom.

Clan 17 Imenovanje i numerisanje mostova u tunela

Mostovi i tuneli se imenjuju i numerisani su sa ciljem identifikacije. U većini slučajeva, su uradjene mere usred mosta i broj se stavlja na krajumosta sa obe strane. Nadležnosti za podešavanje tabele pripadaju opštini u cijoj je oblasti.


564

POGLAVLJE IV REGISTAR ADRESA

Clan 18

Opstinski regjistar adresa Opstina stvara, odrzava i stalno osidurava tacnost podataka u opstinskom registru adresa.

Clan 19

Državni registar adresa 1. Ministarstvo stvara i administrira drzavni registar adresa. 2. Državni registar adresa se sprovodi i odrzava se od Kadatsralne agencije Kosova.

Clan 20

Distribucija podataka izdržavnog adresnog registra 1. Podaci iz Nacionalnog adresnog registra se besplatno distribuira ministarstavima,

institucija i vladinih agencija, opština, privatnih preduzeća, prganima vlade, nevladinim organima i fizičkih lica, u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka.

2. Drzavni regjistar adresa je deo infratsrukture nacionalnih prostornih podataka (INPP).

POGLAVLJE V

KRITERIJUMI ZA TABELE ADRESA

Clan 21 Tehnicke specifikacije za tabele, imena i brojeve

1. Tabele za imena za javni promet površina kao i brojevi zgrada i ulaza, se

proizvode i postvljalstavlju se koristeći najbolje i prilagodljive evropske prakse. 2. Brojevi treba da budu u arapskim brojevima. 3. Sllova na tabeli moraju biti u skladu sa relevantnim zakonima o upotrebi jezika u

Republici Kosova. 4. U opštinama gde drugi jezici imaju status zvaničnih jezika status tabele su u

zvaničnim jezicima opštine.

Clan 22 Postavljanje tabela i adresa

Nadležne opštinske Uprave postavlja tabele adresa po objektima, zgradama u slobodnim katastarskim parcelama u okviru opštine.


565

Clan 23 Troškovi za postavljanje tabeka za adrese

1. Troškovi postavljanja tabela adresa za javne prometne oblasti se pokrivaju od

opštinskog budžeta gde ze zona nalazi. 2. Troškovi za postavljanje tabela za adrese u zgradama i unutar njih po prvi put,

pokriva se iz opštinskog budžeta ove opštine.

POGLAVLJE VI ODGOVORNOSTI OPŠTINE

Clan 24

Odgovornosti opštine 1. Opština određuje konkretna imena i brojeve za sve objekte i zgrade, stanova, i

slobodnih katastarskih parcela, u skladu sa odredbama ovog zakona. 2. Svi elementi adrese u opštini se registruju i održavaju od strane postojećeg osoblja

dotične uprave, u opštinskim registrima za adrese, u skladu sa odredbama ovog zakona.

3. Opština ne izdaje građevinske dozvole, osim ako u naznačenu adresu je uključen i adresa u građevinsku dozvolu.

4. Opština koordinira procese imena i numeracija sa susednom opštinom u slučaju među-opstinskih zajednica za javni promet.

5. Opština će obavestiti vlasnike imovina i stanovnike da ime i broj javnih zona za saobracaj u kojoj oni borave.

6. Opština je odgovorna za obezbeđivanje i postavljanje tabela sa imenima i brojevima na sve postojeće zone za javni saobracaj.

7. Opština je odgovorna za obezbeđivanje i održavanje svih tabela sa imenima na njenoj teritoriji.

8. Opština održava sve podatke o Opštinskom Registru Adresa obezbedivsi da svi detalji su kompletni, tačni i ažurirani.

POGLAVLJE VII

ODGOVORNOSTI KOMPETENTNIH MINISTARSTAVA

Clan 25 Odgovornosti ministarstva

1. Ministarstvo u saradnji sa ministarstvom odgovornog za lokalnu vladu,

ministarstvo odgovorna za unutrašnje poslove i opštine su odgovorne za sprovođenje celog adresnog sistema u Republici Kosovo.

2. Ministarstvo obezbeđuje koordinaciju između vladinih i opštinskih institucija, te obezbeđuje tehničke i finansijske mogućnosti za jedinstveno sprovođenje sistema adresa.

3. Ministarstvo je odgovorno za razmatranje postavljenih imena od strane opština za javne saobracajne zone i obavesti opštine u suprotnosti sa ovim zakonom.

4. Ministarstvo kreira i upravlja državin registrom adresa.


566

5. Ministarstvo distribuira podatke i održava adresni registar, u skladu saodredbama ovog zakona.

POGLAVLJE VIII

PRELAZNE I IZVRSNE ODREDBE

Clan 26 Prelazne i izvrsne odredbe

1. Ministarstvo i Kosovska Katastarska Agencija nudi karte, priručnike i

administrativna uputstva i pogodan vodič za opštine, kako bi započeli sa sprovođenjem adresnog sistema.

2. U roku od šest (6) meseci od donošenja propisa predviđenih u ovom zakonu, opštine se identifikuju sve zone za javni saobracaj i postavljaju imena u skladu sa odredbama ovog zakona.

3. u roku od (12) meseci od usvajanja podzakonskih akata predvidjeni ovim zakonom, opstine odredjuju brojeve za sve zgrade, objekte i postojece slobodne katastarske parcele, za odredjivanje tacnih brojeva.

4. U roku od (18) meseci od usvajanja ovih podzakonskih akata predvidjeni ovim zakonom, opstine odredjuju brojeve ulaske zgrada i stanova unutar postojecih zgrada, u skladu sa odredbama ovog zakona.

5. U roku od (24) meseci od usvajanja podzakonskih akata koji su predvidjeni ovim zakonom, opstina regitruje, izvrsavav imenovanje i numeraciju zona za javni saobracaj, objekata i zgrada i iste registruje u opstinskom registru za adrese, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 27

Donošenje administrativnih uputstava

1. Ministarstvo i Kosovska katastarska agencija su odgovorne za izdavanje ovih administrativnim uputstava: 1.1. Administrativno uputstvo za poredjivanje elemenata adresa i postavljanje

formata slova, brojeva i tabela za adresu; 1.2. Administrativno uputstvo za odredjivanje imena i numerisanje adresa za

zone javnog saobracaja, zgrade, kuće, objekte i slobodnih katastarskih parcela.

1.3. Administrativno uputstvo za fizičko postavljanje tabela za adrese u javnim prometnim zonama, zgrade, kuće, objekte i slobodnih katastarskih parcela;

1.4. Administrativno uputstvo za kreiranje i administriranjem sa abecednim spiskom imena, rezervnog lista i njihovo postavljanje u opštinski registar za adrese;

1.5. Administrativne procedure za kreiranje i administriranje opštinskog Registra i Državnog registra za adrese.

1.6. Ministarstvo donosi administrativna uputstva za sprovođenje ovog zakona. 2. Ministarstvo i Kosovska katastarska agencija je odgovorna za izdavanje ovih

administrativnih uputstava, u roku od šest (6) meseci od stupanja na snagu ovog zakona.


567


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon Br. 04/L-071 8.decembar 2011.godine Proglašeno Ukazom Br.DL-052-2011, dana 21.12.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 29 / 27 DECEMBAR 2011, PRIŠTINA


568

ZAKON Br. 04/L-036 O SLUŽBENIM STATISTIKAMA REPUBLIKE KOSOVO

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 568 Poglavlje II: Osnovna načela službenih statistika ...................................................................................... 570 Poglavlje III: Organizovanje, pozicija, poslovi i koordiniranja sistema službenih statistika ..................... 571 Poglavlje IV: Mere planiranja, programiranja i primenjivanja ................................................................... 575 Poglavlje V: Prikuplanje podataka ............................................................................................................. 576 Poglavlje VI: Obrada i čuvanje statističkih podataka ................................................................................. 578 Poglavlje VII: Statistički registri ................................................................................................................ 578 Poglavlje VIII: Distribuiranje i koriščenje službenih statistika .................................................................. 579 Poglavlje IX: Tajnost i čuvanje statističkih podataka................................................................................. 580 Poglavlje X: Statistička međunarodna saradnja ......................................................................................... 583 Poglavlje XI: Kaznene odredbe.................................................................................................................. 583 Poglavlje XII: Prelazne i završne odredbe.................................................................................................. 584

Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 stav (1) Ustava Republike Kosovo; U cilju regulisanja službenih statistika Republike Kosovo u skladu sa međunarodnim standardima o statistikama, Usvaja

ZAKON O SLUŽBENIM STATISTIKAMA REPUBLIKE KOSOVO


Član 1

Cilj zakona 1. Cilj ovog zakona je utvrđivanje osnovnih načela kao i uspostavljanje pravnog

okvira za organizaovanje, proizvodnju i objavljivanje službenih statistika Kosova. 2. Cilj sužbenih statistika je prikupljanje, obrada i distribuiranje podataka za

statističke svrhe, ekonomske i socijalne aktivnosti, kao i za opšte uslove na Kosovu, kao i da se Kosovu obezbedi ispunjavanje međunarodnih obaveza za proizvodnju i objavljivanje službenih statistika.

Zakon Br. 04/L-036 o službenim statistikama Republike Kosovo

569

Član 2 Definicije

1. Izrazi korišćeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1.1. Statistika - konačne informacije proizašle iz obrade i analize podataka, koji karakterišu kolektivne pojave za određenu populaciju;

1.2. Službena statistika - informacija koja predstavlja procedovanje podataka sa karakterističnim ciljem kolektivne fenomene u popullaciju unutar okviru implementacije službenih statistika koje su pod autoritetom Agenciji za Statistike Kosova (u daljem tekstu ASK), Centralne Banke Kosova i Ministarstva za ekonomiju i Financije;

1.3. Statistički proizvod – neophodna delatnost za pripremanje, prikupljanje, preradu, analizu, interpretiranje, distribuiranje i čuvanje statističkih podataka;

1.4. Statističko istraživanje - metod sadržavanja podataka kojim nosioci službenih statistika, prikupljavaju podatke direktno od jedinice za statistiku za statističke svrhe;

1.5. Statistički obrazac - svaki papirnati ili elektronički zapis dokumenta kojimse prikupljaju podaci od izveštajnih jedinica;

1.6. Prikupljanje podataka - aktivnost koja se odnosi na sprovođenje statističkih istraživanja, korišćenje administrativnih izvora podataka i metoda praćenja i promatranja, kojom nositelji službenih statistika u skladu sa odredbama ovog Zakona prikupljaju i obrađuju podatke o statističkim jedinicama;

1.7. Jedinica za izveštavanje - sve jedinice koje mogu da izneti statističke podatke kao što su: razne vladine institucije, nevladine, fizička lica porodična gazdinstva, preduzeća ili privredni operatori gde, u slučaju kada se zahtevaju podaci od ASK te jedinice će sarađivati i izveštavati ASK;

1.8. Statistička jedinica - osnovna jedinica nadgledanja, odnosno fizičko lice, domaćinstvo, ekonomski operator i ostale radnje koje se navode u vezi sa podacima;

1.9. Ostala statistička delatnost - statistička delatnost koja nije predvidjena u programu;

1.10. Identifikator - imena, adrese ili drugi jasno određeni kod iz kojeg se može direktno ili indirektno prepoznati individualna izveštajna jedinica;

1.11. Distribucija - svaka aktivnost pristupa statističkim podacima za sve korisnike, osim slučajima koji su zabranjeni zakonskim odredbama;

1.12. Korisnik podataka - svaka pravna i fizička osoba, državne i znanstvene institucije i lokalne i međunarodne organizacije koje koriste statističke podatke;

1.13. Statistički registri - nominalne liste izveštajnih jedinica koje se kontinuirano ažuriraju i koriste isključivo u s tatističke svrhe;

1.14. Predmet statistike - skup akata koji sadrže: metodološke osnove, statističke obrazce, upitnici, statističke izvečtaje, statističke studije i analize, sumarne preglede i rezultate, publikacije i i ostale akte koji nastaju u obavljanju poslova službenih statistika;


570

1.15. Probni plan - plan za probni test u toku jednog statističkog istraživanja; 1.16. Frekvencije - vremenski rokovi.

POGLAVLJE II

OSNOVNA NAČELA SLUŽBENIH STATISTIKA

Član 3 Načela službenih statistika

1. Da bih obezbedila kvalitet službenih statistika i da bih obezbedili pouzdanost

široke javnosti i sprovesti program, službenih statistika na osnovu ovog Zakona se vode sa sledećim načelima: 1.1. Načela relevanse: Statistički podaci moraju ispunjavati jasno određene

zahteve informisanja koji se odnose na svrhu službenih statistika. Zahtevi određuju polja, rokove i obuhvatanje statistika koji trebaju prilagoditi novim promenama domografske, ekonomske,obrazovanja polioprivredne socialne i ambiantalne u savakom dobu. Sakuplanje podataka mora se ograničiti u potrebama za distizanje povolnih rezultata. Statistički podaci moraju se periodički proveravati, a relevantne potrebe za statističkim podacima moraju se blagovremeno identificirati.

1.2. Načelo nepristrasanosti, označava da statistike treba da se prerade i podele nepristano od svakog korisnika, i imati isti tretman;

1.3. Načelo objektvnosti, znači da se statistike moraju izraditi, proizvoditi i distribuirati na sistematski, pouzdan i nepristrasan način; zatim obuhvata stručno koriščenje i etičke standarde, to jest da su politika i praksa transparentne za korisnike i anketirane respondente;

1.4. Načela pouzdanosti, obuhvata metode i postupke koji se odnose na prikupljanje, obradu i desiminaciju statističkih podataka određuju na osnovu utvrđenih profesionalnih standarda, naučnih metoda i načela profesionalne etike.

1.5. Načela ekonomičnosti javnih finansiskih sredstava/efektivni troškovi: Optimalno korišćenje svih raspoloženih resursa i i minimiziranje tereta izveštajnih jedinica;

1.6. Načela stručne nezavisnosti: Da nositelji službenih statistika moraju obavljati poslove službenih statistika na amostalan način na osnovu stručnih i naučnih metoda i izvora definisanjai da koriste vreme i sadržaj svake forme slobodne raspodele od bilo kog lica ili političke, nacionalnih autoriteta, bez povrede institucija ili budžeta ili definisanja statističkih potreba;

1.7. Načela transparentnosti: da izveštajna jedinica mora biti upoznata sa zakonskom obavezom davanja podataka, svrhom za koju se traže podaci i merama zaštite statističkih podataka. Statistički podatak, ukoliko nije individualan, mora biti dostupan korisnicima;

1.8. Načela statističkih poverljivosti: zaštitu statističkih podataka koja se odnosi na individualnu statističku jedinicu, koji su prikupljeni direktno ili indirektno. Statistička poverljivost uključuje i zabranu korišćenja


571

prikupljenih statističkih podataka u nestatističke svrhe i nezakonito objavljivanje statističkih podataka;

1.9. Princip koordininacije i usklađivanja: ASK koordinira državni statistički sistem i odgovorna je za usklađivanje službene statističke podatake;

1.10. Načelo korišćenja individualnih podataka isključivo u statističke svrhe: podrazumeva da se statistički podaci prikupljeni sprovođenjem statističkih aktivnosti, mogu se koristiti isključivo u skladu s odredbama ovog Zakona. i druge legislacije koja je u snagu u vezi ovog pitanja.

Član 4

Svrha službenih statistika 1. Da bi se obezbedio kvalitet rezultata, službene statistike se moraju razvijati,

proizvoditi i distribuirati na osnovu istih usklađenih standarda i metoda. U ovom aspkektu primeniće se sledeći kriterijumi: 1.1. „relevantnost“, koja se referiše tom stepenu, da popunjavaju aktuelne

moguće potrebe korisnika; 1.2. ,približnosti“, sposobnost vrednovanja i za nepoznatu vrednost; 1.3. ,,rokovi“, koja se referiše periodu izmedju raspolaganju informacija

dogadjaja ili opis fenomena. 1.4. ,,tačnost“, koja tumaći vreme zakašnjenja izdatih podataka i planiranog

datuma(kada je trebalo da se dostave podatke) 1.5. ,,pristup,, i,,jasnoća“, koja obuhvata uslove i modalitet prema kojima

korisnici mogu da koriste i da iterpretiraju podatke; 1.6. ,,uporedljivost“, koja obuhvata uticaja i diferencija u statističkim

srtestvima merenja i procedurama statistike i uporedjujuse prema geografskim zonama, sektorialnim domenima i preteku vremena.

1.7. ,,povezanost”, koja obuhvata prilagodnošću podataka koja se kombiniraju na vrsne načine i vrsnu upotrebu.

2. ASK i ostali autoritet, ako se koristi treba da se izveštava o svojstvu podataka koja se transveriše kompetentnim organima EZ-e.

POGLAVLJE III

ORGANIZOVANJE, POZICIJA, POSLOVI I KOORDINIRANJA SISTEMA SLUŽBENIH STATISTIKA

Član 5

Nosioci službenih statistika

1. Poslove službenih statistika obavljaju odredjeni nosioci službenih statistika: 1.1. Agencija za statistiku Kosova (ASK); 1.2. Centralna banka Republike Kosovo; 1.3. Dotično Ministarstvo za finansije; 1.4. Ostali ovlaščeni organi Repuličke Agencije statistike odredjena programom.


572

Član 6 Status i finansiranje ASK

1. ASK-a je struča nezavisna institucija, nositelj i desiminator službenih statistika i

koordinator statističkog sistema Kosova, koji deluje u okviru Kancelarije premijera (KP).

2. Organizovanje ASK-a odobrava premijer, na predlog ASK. 3. Zaposleni u ASK imaju status predviđen zakonskim odredbama o Civilnoj službi. 4. Rekrutacija službenika ASK-a vrši se shodno zakonskim odredbama na snazi o

Civilnoj službi Kosova. 5. ASK za posebne slučajeve, ima pravo da angažuje radnike uz dogovor za posebne

usluge u skladu sa zakonodavstvom koja je na snazi. 6. ASK se financira od strane budžeta Republike Kosovo i od strane donatora prema

zakonu koji se primenjuje. 7. ASK-a je autonomna budžetska organizacija sa svojim budžetskim kodom. 8. ASK-a ostvaruje sopstvene prihode pružanjem usluga predviđenih zakonom,

menadžiraju se prema važećem zakonodavstvu.

Član 7 Odgovornosti i prava ASK

1. ASK-a ima opšta odgovornost za obrade službenih statistika i pitanja koja su

predviđena Programom Službenih Statistika. 2. Odgovornosti ASK-a -a su:

2.1. da pripremi nacrtprogram i godisnjih plan Službenih Statistika u konsultaciji sa Agencijom Statističkog saveta Kosova (u daljem tekstu: Savet),

2.2. priprema i organizuje obavljanje službenih aktivnosti određenih programom;

2.3. obezbeđuje razvijanje statističkih metoda za klasificiranje i standarda za proizvodnju službenih statistika;

2.4. prikuplja potrebne statističke podatke, prikuplja i obradi rezultate na potrebne nivoima, analizira i objavlja i desiminaciju statističke podatke;

2.5. pruži stručnu pomoć na pravilnom tumačenju podataka službenestatistike, da bi se evitirali pogrešne interpretacije priloženih podataka od službenih statistika;

2.6. da preduzima studije i istraživanja za dalji razvoj statističke metodologije i tehnologije;

2.7. da nadgleda sprovodjjenje statistickih zadataka koji su dostavljeni od drugih organa sa statiscticnim programom;

2.8. da podnosi na usvajanje, preko premijera, Vladi i Skupštini izveštaj o sprovođenju plana i programa, kao i o koriščenju budžetskih sredstava. Godisnji izveštaj se nakon usvajanja objavljuje;

2.9. da poveća sposobnost i statistička znanja kao i znanje radnika o oblasti sluzbenih statistika;

2.10. da saradjuje sa univerzitetima da promovise znanje o statistikama van statistickih autoriteta;


573

2.11. da saradjuje sa lokalnim i medjunarodnim rganizacijamaleznim o slezbenim statisticima radi omogucavanje uporedjenje sluzbenih statistka sa proizvodjem u ostalim statisticnim sistemima.

3. Prilikom obavljanja zadataka ASK ima pravo da: 3.1. traži od statističkih jedinica informacije o kretanju zadataka utvrđenim

programom. 3.2. da zahteva administrativnih podataka d ministarstva ili ostalih institucija; 3.3. da preduzme svaku drugu delovanje radi ispunjavanja odgovornosti i

zadataka kako je to utvrđeno ovim Zakonom. 3.4. statističke podatke prediviđene ovim članom, su obavezne da daju sve

jedinice institucija, osim ako je drugčije prediviđeno drugim zakonskim aktum.

Član 8

Izvršni Nacelnik ASK-a

1. Izvršni Načelnik ASK-a imenjuje se prema legislacije na snazi o imenovanju visokih javnih civilnih službenika.

2. Izveršni Načelnih ASK-a za svoj rad odgovara neposredno premijeru. 3. Izvršni Nacelnik -a je odgovo ASK ran za:

3.1. upravljanje i izvršavanje zadataka -a; ASK-a 3.2. predlganje o organizacionim strukturama -a; 3.3. da zastupa ASK -a u odnosima sa trećima na nardnom i međunardnom

nivom. 3.4. da svake godine priprema predloge za modifikacije u programu temeljeći se

na savetima koje daje Savet; 3.5. da upravlja na efikasan i efektivan način sredstvima koja se izdvoje za ASK

is Budžeta Kosova ili od bilo kojih drugih izvora; 3.6. da učestovanje i diskutuje na svim sastancima Saveta i 3.7. vršenje drugi zadataka koja su utvrđena Programom, Planom i odlukom

Kancelarije premijera i Vlade Kosova.

Član 9 Sastav Statističkog saveta

1. Savet se sastavlja od predsednika i dvanaest (12) članova. Izvršni načelnik ASK-a

je član saveta. Članovi saveta su po jedan predstavnik: 1.1. nadležnog ministarstva za finansije; 1.2. nadležnog ministarstva za trgovinu i industriju; 1.3. nadležnog ministarstva za obrazovanje; 1.4. nadležnog ministarstva za zdravstvo; 1.5. Kancelarije za strateško planiranje; 1.6. Centralne banke Kosova; 1.7. Porezne adminsitracije; 1.8. nadležnog ministarstva za rad i socijalno staranje; 1.9. nadležnog ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i razvoj sela;


574

1.10. Univerziteta, poznati stručnjak za istraživanja iz oblasti statistika; 1.11. civilnog društva, koje predstavlja organizacije za istraživačka centra, i 1.12. Poslovne zajednice.

2. Članove Saveta imenuju institucije navedene u stavu 1. ovog člana. Eksperti za statistička istraživanja imenjuje se od Univerziteta, iz redova akademskog osoblja odgovarajuće institucije, na osnovu kriterijuma ASK, dok članove koji zastupaju organizacije istražnih centara i poslovnu zajednicu imenjuje Savet.

3. Članovi Saveta imenuje se iz redova institucija civilne sluzbe javnih sluzbenika doticne instiucije i na osnovu odredjenih kriterijuma, stručne kvlifikacije. ASK-a.

4. Clanovi Saveta imenjuju se na osnovu stučne kualifikacije. 5. Svi članaovi Saveta imenjujuse se izaberu sa mandatom od pet (5) godina, uz

mogućnosti reizbora.

Član 10 Funkcije i zadaci saveta

1. Savet se osniva da bi dao savete za pripremu i primenu programa službenih

statistika i za opšti razvoj i funkcionisanje ASK-a 2. U vršenju svog madata Savet obavlja sledeće zadatke:

2.1. daje preporuke za pripremanje nacrta programa za službene statistike, daje mišlenja i savete o izmenama i dopunama godišnjeg plana i programa;

2.2. da pruži potrebne savete i amandmane za sprovođenje popisa, dopune Programa i Godišnjeg Plana.

2.3. stvara radne grupe, o razvoju statistickih direktiva o saradnji u oblasti sitema Statistike Kosova.

2.4. saziva sednice u vezi progresa od strane radnih grupa. 2.5. nadgleda, oceni i daje savete o primeni Programa. 2.6. daje misljenje o zakonima i drugim podzakonskim aktima, koje su u vezi

aktivnosti i proizvodnju sluzbenih statitistika; 2.7. daje savete o razvoju sistema službenih statistika i medjunarodnu saradnju; 2.8. daje mišljenja o značjnim pitanjima službenih statistika; 2.9. da komentariše o budzetskoj situaciji za implementaciju programa. 2.10. Savet podnosi godišnji izveštaj o svom radu Kancelariji premijera i Vladi

Republike Kosovo.

Član 11 Organizacija Statističkog saveta

1. Na prvom sastanku Savet odlučuje o prestavniku civilnog društva i poslovne

zajednice. 2. Savet deluje na osnovu proceduralnih pravila kojase usvajaju na u roku od tri (3)

meseca nakon osnivanja Saveta. 3. Statistički Savet imenuje presedavajučeg i jedan zamenik presedavajučeg od svojih

redova. 4. ASK-a pruža tehničku i administrativnu pomoć Savetu u vršenju njegove

delatnosti. 5. ASK finansira aktivnosti Saveta iz svog budžeta.


575

Član 12 Implementiranje službenih statistika od strane drugih autoriteta

1. Za sprovodjenje Službenih statistika, osim ASK-a, Centralne Banke Kosova i

Doticne Ministarstvo Financije sa Programom službenih statistika može da se tereti i druge autoritete.

2. Metode, klasificiranje i standardi korišćeni od istih autoriteta odredjuju se od ASK-a u skladu sa Programom službenih statistika i godisnjim Planom.

3. ASK, Centralna Banka Republike Kosovo i nadležno ministarstvo za financije objavljuju svoje rezultate.

POGLAVLJE IV

MERE PLANIRANJA, PROGRAMIRANJA I PRIMENJIVANJA

Član 13 Program službenih statistika

1. Program službenih statistika predstavlja okvir proizvodnje službenih statistika na

Kosovu. 2. Nacrt program službenih statistika priprema ASK-a uz mišljenje Saveta i u saradnji

sa nosiocima službenih statistika period koja ne moze da bude kraće od pet (5) godina u skladu sa Statističkim programom Evropske unije.

3. Program sluzbenih statistika usvaja Vlada i objavljujese na,,Službenom listu”. 4. Program obuhvata statistička istraživanja koja su potrebna za obezbeđenje

podataka o demografskoj i socialnom i ekonomskoj, polioprivredne i sredine na Kosovo, uz koncentrisanje na bitne elemente za donosioce odluka, kao i poštujući pravo građana za zaštitu ličnih podataka.

5. ASK-a priprema predloge programe za periode koji mogu se uporediti sa utvrđenim periodima u Statističkom program Evropske unije.

Član 14

Sadržaj programa

1. Pogram za svaki svoji elemenat specifikuje obuhvatanje, vrstu, frekvenciju karakteristične teme koja moraju da se izvuče iz relevantnih izvora.

2. Ako nije drugčije predviđeno u programu, istraživanja i anketiranja biće sprovodjena neposredno iz Programa i Jedinice koje su zadužene obavezuju da pružaju potrebne informacije o prozvodnji određenih statistika.

Član 15

Godišnji plan

1. Radi dopune programa, ASK-a obradjuje predlog godišnjeg plana do 31 maja tekuće godine za narednu godinu.

2. Predlog Plana priprema ASK-a u saradnji sa korisnicima i proizvodjacima službenih statistika.


576

3. Godišnjom planom predvidja celovitost opštih resursa potrebnih predvidjenima Budžetom Republike Kosovo.

4. Godišnji plan usvaja Vlada Kosova i biće objavljen u „Službenom listu“.

Član 16 Statisticka istraživanja

1. Statistička istraživanja obuhvataju:

1.1. nositelj službenih statistika; 1.2. naziv statističkog istraživanja; 1.3. period istraživanja; 1.4. izveštajne jedinice za statistiku; 1.5. način prikupljanja podataka; 1.6. rokovi prikupljanja podataka; 1.7. obaveza pružanja podataka; 1.8. veza s rezultatima ili aktivnostima unutar Programa; 1.9. rokovi i nivo objavljivanja rezultat; 1.10. relevantni međunarodni standardi.

Član 17

Izveštavanje

Izveštaj o sprovođenji godišnjeg plana obradjuje ASK-a u skladu sa zahtevima i pravilima ministarstva i Vlade o pripremi godišnjih izveštaja.

Član 18 Vanredni statistički aktivnosti

1. U vanrednim prilikama nakon usvajanje od Vlade, će oba ASK –a slati statističke

aktivnosti koje nisu utvrđene programom i Godišnjim planom. 2. Dobijeni podaci sprovođenjem statističkih aktivnosti sa stava 1 ovog člana

smatrajuse službeni statistički podaci.

POGLAVLJE V PRIKUPLANJE PODATAKA

Član 19

Izvori podataka

1. ASK-a ima pravo da izvadi potrebne podatke za prozvodnju Službenih statistika iz svih potrebnih izvora, iz statistički jedinica iz administrativne dokumentacije ili iz prognoza na osnovu informacija kojim raspolaže.ASK-a

2. Izvori podataka koji se traže iz statističkih jedinica utvrđuju od ASK na osnovu svojstva, rokova, troškova i tereta odgovornosti.


577

Član 20 Pravo na Informisanje

Statističke jedinice kojima se traže informacije za proizvodnju službenih statistika imaju pravo da se informišu o cilju i prostirnostima istraživanja ili anketiranja, pravnoj osnovi, predizetim merama za očuvanja statističkih tajnosti u istraživanji kao i o pravima i njhovih obaveza.

Član 21 Obaveza na davanji informacije

1. Statističke jedinice,fizičko ili pravno lice, bez obzira da li su ili nisu pravna lica,

obavezno moraju da daju ASK i drugim proizvodjacima sluzbenih statistika tačne informacije, potpune i ažurne bez nadoknade, sa sadržajom i oblikom kako je određivao nosioc službenih statistika.

2. Za probna istraživanja obavezne su samo one jedinice koje su ukjučene na probnom planu sa ciljem kontrole kfaliteta testa.

3. Probni plan elaborira od ASK-a imajuči u vidu predstvlanje i ograničenje tereta odgovornosti.

4. Niko nije dužan da pruži podatke ako statistička istraživanja nije predvidjena Godišnjim planom, Programom ili Odlukom Vlade Kosova po ovom zakonu, odnosno ako obaveza za davanje podataka nije predviđena u ovom zakonu ili drugom zakonu.

Član 22

Popravljanje datih informacija Ako preglednih podaci statističkih jedinica nisu tačne, potpuni i ažurni, oni su obavezni da isprave, odnosno dopune kako se traži u upustvima u okviru predviđenih rokova.

Član 23

Pristup u administrativnim podacima 1. Svi organi javne administracije su obavezni da dozvole ASK-u pristup u

prikupljenim informacijama, obrađenim i sačuvanim u registrima i ostalim dosijeima podataka pod njihovim ovlaščenjima za potrebe u proizvodnji službenih statistika, istovremeno evituarajuči imponiranje tereta iznad jedinicom o kojom je reč.

2. Podaci za statističke svrhe mogu se izkoristi se i od javnih registra i izvora administrativnih podataka, u skladu sa zakonom u snazi o za pristup u službenim dokumentima i zaštiti ličnih podataka.

Član 24

Probna istraživanja

1. U slučajevima kada treba da se vrši metodološka ocena i kvalitet izvora podataka koja se nameravaju da se prikupe statističkim istraživanjimASK-a, i drugi nosioci


578

službenih statistika, ovlaščenjem izvršnog načelnikaASK-a mogu ostvariti probna istraživanja i u onim prilikama kada istraživanja nisu predviđena Godišnjim planom ili drugim posebnim zakonom.

2. Prikupljeni podaci realizacijom statističkih istraživanja u stavu 1. ovog člana nisu službeni statistički podaci i oni se ne odnose sa osdredbama ovog zakona za javnost i podelom podataka, ali se primenjuju odredbe poverljivosti.

POGLAVLJE VI

OBRADA I ČUVANJE STATISTIČKIH PODATAKA

Član 25 Obrada statističkih podataka.

Nosioci službenih statistika dužni su da nakon obuhvačenja, regulisanja i kodiranja nagomilanih podataka ili dobijenih podataka iz administratvnih izvora i koriščenja istih za ažurniranje statističkih registara, da odvoje identifikovane od variabl sadržaja.

Član 26

Čuvanje statističkih podataka 1. Nosioci službenih statistika obavezni su da statistički formulari u obliku papira

koji sadrže prikupljene podatke iz statističkih istraživanja, unište u skladu Zakona za pristup u službenim dokumentima nakon završetka faze obuhvačenja, regulisanja, kordinaciji i obradjivanja podataka.

2. Statistički predmeti dokazuju i arhiviraju nosioci službenih statistika Kosova. 3. Statistički materjal čuva se od uništenja, zloupotrebe, otuđivanja, loše

interpretacije i otkrivanja, na osnovu Zakona na snazio arhivskim materijalima i arhivima.

4. Kancelarija premijera donosi podzakonske aktove koje odredjuju način očuvanja, vreme, tehnika i organizovanja čuvanja statističkog predmeta na osnovu zakona na snagu o arhivskim materjalima i arhivima.

POGLAVLJE VII

STATISTIČKI REGISTRI

Član 27 Statistički registri

1. ASK-a je odgovorna za stvaranje i vođenje sledećih statističkih registara:

1.1. registar stanovnika; 1.2. registar domačinstava; 1.3. registar kuća i stanova, 1.4. registar biznesa, 1.5. Registar prostornih jedinica i 1.6. Registar poljoprivrednih domaćinstava i drugih registara u skladu sa 1.7. planovima i odlukama.


579

2. Stvaranje, čuvanje, izdržavanje i korišćenje podataka iz statističkih registara iz stava 1. ovog člana uređuju se sa podzakonskim aktima koje donese nadležna Institucijaza službene statistike u Republici Kosovo.

Član 28

Koriščenje podataka od statističkih registra

1. Podaci iz statističkih registara koriste se isključivo u statističke svrhe, odnosno radi pripremanja zbirnih (agregiranih) podataka.

2. Podaci iz statističkih registara ne smeju se davati korisnicima u obliku i na način koji omogućuje prepoznavanje jedinice na koju se podaci odnose.

Član 29

Kvalifikovane Standarde

1. ASK-a koristi podatke iz administrativnih izvora, popisima, statističkim istraživanjima i od prikupljenih podataka po metodi anketiranja, osmatranja i pračenjem za statističke svrhe kao što je model i prošireni okvir za statistička istraživanja.

2. ASK-a ima pravo da prilagodi dobijene podatke iz administrativnih izvora za podatke da bi usklado one sa definisanjima i klasifikacijama koja se upotrebljavaju za statističke registre koja odrzava..

3. Određeni podaci iz statistilki registara može se im dati drugim nosiocima službenih statistika ako se one upotrblavaju samo za identifikaciju odgovornih jedinica za obuhvačenje u statističkim istraživanjima u njihovoj odgovornosti. Dotični oblici istraživanja moraju da se usvoje od ASK.

4. ASK-a vrši podelu numeričke cifre kao jedinstvenu identifikaciju za svaku jedinicu u statistički registar, nezavisno od cifre koja se koristi iz ostalih subjekata za njihove administrativne podatke.

5. Kancelarija premijera donosi podzakonske akte sa kojima se određuju pravila o kvalifikacionim standardima za ekonomske aktivnoste i proizvod, za statističkih jedinica za posmatranje i analizu sistema proizvodnje i za stvaranje registra biznisa za statističke svrhe.

6. Obavezuju se statističke jedinice i svaka institucija Republike Kosova da implementiraju novi medjunarodni klasifikovani produkt na unutrašnjem sistemu podataka koji je tražen od ASK.

POGLAVLJE VIII

DISTRIBUIRANJE I KORIŠČENJE SLUŽBENIH STATISTIKA

Član 30 Mere podele

1. Distribuiranje službenih statistika izvršiće se u skladu sa statističkim načelima,

shodno članu 3 istog zakona, posebno u vezi čuvanja statističkih tajni i bezbednost ravnopravnog nastupa prema načelu nepristrasnosti.


580

2. Autoriteti sluzbenih statistika u okviru svojih nadležnosti vrše distribuiranjeprema odgovarajućim oblastima.

Član 31

Pristup u statističkim podacima

1. ASK-a mora da obezbedi da službenih statistika raspodele tako da svi korisnici imaju jednaki simultan i pristup u skladu sa specifikovanim rezultatima u Program prema vrsti, obliku i datuma objavljivanja.

2. Statistike, za koje raspodela nije specificirana u Programu moraju stavljati na raspolaganji svim korisnicima odmah nakon proizvodnje.

3. Zabranjujese raspodela službenih statistika pre njihove službene raspodele 4. Statističkih podaci moraju sadržiti objašnjenja zbog lakšoj interpetaciji i radi

pružanja stručne pomoči korisnicima u interpretaciji i ocenjivanji. 5. Korisnici statističkih podataka tokom koriščenja treba navesti izvor podataka. 6. Medijski oblici mogu koristiti za pristizanje do korisnika podataka. Ovi oblici

mogu biti: objavlivanja ASK-a ili od drugih statistički službenih proizvodjača, masmedije ili bilo koji drugi oblik, ili individualnih grupa korisnika.

Član 32

Kalendar objavljivanja statističkih podataka

1. Nosioci službenih statistika obavezni su da sastavljaju i javno držati kalendar objavljivanja statističkih podataka gde ima datum objavlivanja statističkih podataka i to najmanje tri meseci, pre perioda Godišnjeg odgovarajučeg plana.

2. Svako udaljenje od pomenutih rokova u kalendaru iz odredbe 1. ovog člana treba biti javne.

Član 33

Posebna obrada službenih statistika

1. Zahtevom korisnika nosioci službenih statistika mogu da daju dobijene podatke posebnom obradom, imajuci u vidu ograničenje tajnosti koja predvidja zakon.

2. Troškovi posebne odrade iz stava 1. ovog člana snose korisnici koji su tražili takvu obradu.

3. Uslovi i način davanja podataka iz odredbe 1. ovog člana kao i visinu troškova posebne obrade određuje administrativnom upustvom.

POGLAVLJE IX

TAJNOST I ČUVANJE STATISTIČKIH PODATAKA

Član 34 Tajnosti podataka

1. Pikupljeni podaci se koriste samo za statističke svrhe i zabranjen je njihovo

otkrivanje nezakonito.


581

2. Tajni podaci dobijeni samo za izradu zvanicnih statistika sa koriste od strane autoriteta sluzbenih statistika jedino u statisticke svreh, izuzev ako statisticka jedinica daje njeno jasno odobrenje za nijhovu upotrebu u druge svrhe

3. Statističke rezultate koje mogu da se identifikuju prema statistickoj jedinici mogu se podeliti na poseban način i to 3.1. kada uslovi i modalitet se odredjuju jednim posebnim aktom i kada

statisticki rezultati su izmenjeni tako da podela istih ne oštećuje statističku tajnu, kad zahteva statictičke jedinice zahtevaju, ili

3.2. kada jedinica statistike se slaže sa otkrivanjem podataka. 4. ASK-a i drugi proizvodjaci službenih statistika unutar svoje oblasti i kompetencije

treba da preduzimaju sve legalne, administrativne, tehničke i organizacione mere radi fizičke i elektronske zaštite tajnih podataka.

Član 35

Podaci iz javnih izvora

Dobijeni podaci iz javnih izvora ne smatraju se kao tajni podaci.

Član 36 Koriščenje tajnih podataka

Tajni podaci koriste isključivo za proizvodnju statistike ili za naučne svrhe shodno odredbama ovog zakona.

Član 37

Pristup u tajnim podacima

1. Pristup u tajnim podacima dozvoljava samo licima koja imaju za zadatak da proizvode službenih statistika do onoj meri da ovi podaci su potrebni za proizvodnju pomenutih statsistika.

2. Pristup poverlivim podacima, koje dozvolavaju samo indirektne identifikacija statističkih jedinica mogu dati istražibačima koji sprovode statističke analize u njihovim oblastima stručnosti i pod posebnim sporazumom o čuvanju tajnosti podataka.

Član 38

Naučna istraživanja

1. Nakon pismenog zahteva gde utvrdjuje cilj koriščenja podataka, Izvršni Načelnik ASK-a može da daje dozvolu za upotrebu podataka koje ne dozvole samo direktnu identifikaciju unutrašnjih i međunarodnih institucija ili pojedincima koji podnese projekte sa naučne svrhe, čiji rezultati nisu preporučeni individualnim identifikacijonim jedinicama.

2. Dozvola za upotrebu podataka koja ne dozbvolavaju neposrednu identifikaciju, daje se samo ljudima koji ispunjavaju standard i uslove o zaštiti tajnih podataka unutar istražnog projekta obezbedjuje shodno ovim Zakonom.


582

3. Uslučaju odbijanja dozvole za koriščenje podataka predvidjeno u savu 1. ovog člana zainteresovane stranke imaju pravo žalbe..

4. Žalbu razmatra jedna nezavisna komisija, koju se osniva rešenjem premijera.

Član 39 Registracija naučnog koriščenja podataka

Proizvodjači službenih statistika moraju registrovati pomenute korisnike kao ida registruju njihovu svrhu koriščenja statističkih podataka.

Član 40

Distribuiranje tajnih podataka 1. Službene statistike ne treba distribuirati ako one sadrže ili otkrivaju tajne podatke.

Zbog toga prikupljeni podaci moraju prikupiti najmanje tri (3) jedinice i podela jedne jedinice u jedan agregat ne sme prevaziči 85% ukupne mase cjelokupne jedinice.

2. Izuzetno iz stava 1. ovog člana informacije oko ekonomske situacije prikuplene od fizičkih ili pravnih lica ili ambijenta mogu da se raspodele i ako rezultati ne ispunjavaju zahteve utvrđenim u odredbi 1. ovog člana, u slučajevima kada je potrebno obezbediti osnovne značajne informacije i kada statističkim programom je predviđeno raspodela takvih informacija.

Član 41

Zaštitne mere 1. Sve regulativne, administrativne i tehničke mere organizacione potrebne prirode za

zaštitu tajnih podataka od nezakonitih pristupa treba preduzeti od nadležnih za Proizvodnju službenih statistika.

2. Zaštita statističkih podataka nagomilani u skladu sa programom i godišnjim planom obuhvata delovanje tehničke i organizacione prirode, kao i ostale logično -tehnička određena dejstva s kojima obezbeđuju prostori i informativna oprema, raspodela statističkih podataka i utvrđenje načina, vreme i svrha obrade.

3. Način zaštite statističkih podataka iz odredbe 1. ovog člana predlaze Glavni izvršni načelnik ASK-a i usvaja se odlukom Kancelarije premijera.

Član 42

Koriscenje tajnih podataka tokom obavlanja sluzbenih statistickih zadataka

1. Lica koja tokom obavlanja sluzbenih statistickih zadataka imaju pristup u tajnim podacima ne mogu koristiti takve podatke sa za lične svrhe ili za obavlanje poslova za ostala lica.

2. Obaveza lica koja tokom obavlanja sluzbenih statistickih zadataka imaju pristup prema odredbi 1. ovog člana nastavlja i nakon prekida radnog odnosa.

3. Lice koje deluje u suprotnost ovog zakona, kažnjavase prema članu 46. ovog zakona.


583

POGLAVLJE X STATISTIČKA MEĐUNARODNA SARADNJA

Član 43

Primena međunarodnih standarda

U izvršenju međunarodnih obaveza nosioci službenih statistika moraju ostvariti upoređenje sa drugim evropskim zemljama, da poštuju i primenjuju međunarodne standarde i aktivno da učestvuju u razvoju službenih statistika Kosova na međunarodnom nivou.

Član 44

Međunarodna saradnja 1. ASK-a organizuje razmenu rezultata i metodoloških osnova službenih statistika s

drugim zemljama i međunarodnim organizacijama. 2. ASK-a u posebnim slučajevima moze da ovlascuje drugog nosioca službenih

statistika za razmenu rezultata i metodoloških osnova službenih statistika s drugim zemljama i međunarodnim organizacijama, nakon usvajanja od ASK.

3. ASK-a i drugi nositelji službenih statistika, pod uslovima iz stava 1. i 2. ovog člana, mogu prenositi individualne statističke podatke bez identifikatora, u skladu odredbe ovog zakona o poverljivosti i zaštiti statističkih podataka.

4. Individualne statističke podatke statističkim bez identifikatora, mogu da se daju statističkim službama raznih međunarodnih organizacija ukoliko takvi korisnici garantuju za statistićku poverljivost, nakon usvajanja od načelnika Agencije.

5. Svaki prenos statističkih podataka navedenih u stavu 1. ovog člana mora se evidentirati uz navođenje zemlje, odnosno međunarodne organizacije kojoj su dostavljeni.

6. ASK-a i statistička služba međunarodne organizacije koja traži statističke podatke navedene u stavu 2. ovog člana mora dati pismenu izjavu u kojoj se potvrđuje da će na takve statističke podatke primeniti odredbe o statistićkoj poverljivosti i da će se koristiti isključivo statističke svrhe.

POGLAVLJE XI

KAZNENE ODREDBE

Član 45 Povreda tajnosti

1. Povreda statističkih tajnosti podataka predvidjena ovim zakonom je zabranjeno i

smatra se kao krivično delo. 2. Zabranjuje ujedinjenje ili kombinacija statističkih individualnih podataka sa

drugim informacijama u cilju referisanja licama, preduzečima ili lokalnih jedinica za druge svrhe osim predviđenim ovim zakonom.

3. Odgovorna lica za povrede odredaba prema paragrafu 1. i 2. istoga člana kazniće se prema zakonskih odredaba na snazi.


584

Član 46 Nezakonito koriščenje podataka

Svaka lica koja koristi statističke podatke za lične svrhe ili za materijalni dobitak tokom obavljanja zadataka od proizvođača službenih statistika kazniće sa kaznom ili zatvorom prema važećim zakonskim odredbama.

Član 47

Prekršajne kazne

1. Svaka lice koji jeobavezan po zakonu koji odbije da pruži statističke podatke ili pruži netačne podatke ili ne poštuje rok dostavlanja podataka kazniče sa kaznom od pet sto (500) euro do pet hiljade (5000) evra: 1.1. ako ne dostavlja tačne, potpune i ažurne prema sadržini upredviđenim

rokovima iz člana 21 ovog zakona; 1.2. ako ne dozvolava pristup u svim administrativnim izvorima podataka, osim

ako posebnim zakonom nije drukčije predviđeno članom 23 ovog zakona; 1.3. ako nagomilani statistički podaci koriste se suprotno ovom zakonom.

2. Za prekršaj iz stava 1 ovog člana kazniće novčano od trista (300) do tri hiljade (3000) evra i odgovorno lice pravnog lica.

3. Za prekršaj sa stava 1 ovog člana kazniče novčanom kaznom od trista (300) do hiljadu (1000) evra i fizicko lice.

4. Za prekršaj sa stava 1 člana 46 ovoga zakona kažnjavajuse ovlašćeni subjekti dotičnih pravnih subjekata od petsto (500) euro do hiljadu i petsto (1500) evra.

5. Novčanom kaznom od petsto (500) do pothiljade (5000) evra kazniće za prekršaj službeno lice i svako drugo fizičko lice nosioca službenih statistika iz člana 5 ovoga zakona, ako postupa u suprotnosti sa odredaba člana 31. stav 3 i u suprotnosti sa članovima 34–41 ovog zakona, i ujedno biće i krivično gonjen prema važećem zakonu.

6. Prihodi od izričenih kazni uplaćuju se u Budžet Kosova.

POGLAVLJE XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 48

Imenovanje

1. Članovi Statističkog Saveta moraju imenovati u roku od tri (3) meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

2. Institucije koje imaju članove u ovom savetu prema članu 9 ovog zakona moraju se obavestiti u roku od jednog (1) meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

3. Ministar nadležnog Ministarstva za Javnu Upravu, donese odluku za osnivanje Saveta, nakon odredjivanja članova Saveta od strane institucija, shodno članu 9 stav 1. podstavovi 1.1 do 1.10 ovog zakona.


585

Član 49 Primena zakona

Kancelarija premijera će u roku od šest (6) meseci od stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonska akta o ASK u cilju sprovođenja ovog zakona u cilju unutrašnje organizacije i obavljanja zadataka utvrđenih ovim zakonom.

Član 50

Važeći zakon Ovaj Zakon stavlja van snage uredbu UNMIK-a br. 2001/14 od 2 jula 2001 god. o uspostavljnju Zavoda za statistiku Kosova.

Član 51

Stupanje na snagu Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 04/L-036 21. oktobar 2011.god. Proglašeno Ukazom Br.DL-047-2011, dana 15.11.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 26 / 25 NOVEMBAR 2011, PRIŠTINA


586

ZAKON Br. 03/L-143 O ORUŽJU

Sadržaj Glava I: Opšte odredbe............................................................................................................................... 586 Glava II: Kupovina i posedovanje oružja ................................................................................................... 594 Glava III: Kartoni za registrovanje oružja i amnestija................................................................................ 606 Glava IV: Oduzimanje i konfiskacija dozvole /potvrede............................................................................ 607 Glava V: Obaveze za oružje i municiju...................................................................................................... 609 Glava VI: Proizvodnja oružja i municije .................................................................................................... 613 Glava VII: Trgovina oružjem, municijom i delovima oružja...................................................................... 615 Glava VIII: Prenošenje oružja i municije preko državne granice ............................................................... 617 Glava IX: Civilni poligoni za gaðanje........................................................................................................ 619 Glava X: Evidencije ................................................................................................................................... 620 Glava XI: Nadgledanje............................................................................................................................... 621 Glava XII: Kaznene odredbe...................................................................................................................... 622 Glava XIII: Prelazne i završne odredbe...................................................................................................... 624 Skupština Republike Kosovo, Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O ORUŽJU

GLAVA I OPŠTE ODREDBE

Član 1

Cilj i namena 1. Ovim zakonom se uređuju uslovi za kupovinu, posedovanje, držanje, čuvanje,

proizvodnju, popravak, onesposobljavanje, trgovinu, prodaju, traganje, transport i uvoz oružja za pravna i fizička lica unutar teritorije Republike Kosovo, kao i izvoz iz Republike Kosovo.

2. Odredbe ovog zakona se ne sprovode za vojno naoružanje, opremu, oružje i municiju namenjenu za potrebe Kosovskih bezbedonosnih snaga, Kosovske obaveštajne agencije, Policije Kosova, Popravnu službu i drugih ovlašćenih organa.

Zakon Br. 03/L-143 o oružju

587

Član 2 Odrednice


1.1. „Sertifikat biznisa“ znači sertifikat da je pravno lice registrovano u poslovnom registru Republike Kosovo.

1.2. „Licenca“ je dokumenat koji se izdaje pravnom licu od nadležnog organa i za potrebe ovog zakona sadrži sledeće: licenca za proizvodnju, licenca za popravku, licenca za trgovinu, licenca za transport oružja, municije i eksploziva, licence za civilne poligone za gađanje, licence za dezaktivizaciju.

1.3. „Dozvola“ je dokumenat koji se izdaje pravnom ili fizičkom licu od nadležnog organa i za potrebe ovog zakona sadrži: 1.3.1. fizička lica: dozvola za lov ili gađanje, dozvola za kolekcionarska

oružja, dozvola za nošenje oružja i dozvola za D kategoriju. 1.3.2. fizička lica: Dozvola za D kategoriju, dozvola za posedovanje

oružja, dozvola za proizvodnju oružja, delova oružja i municije A kategorije, dozvola za popravku oružja A kategorije, dozvola za kolekcionarska oružja, dozvola za trgovinu oružjem, dozvola za transport oružja.

1.4. „Saglasnost“ znači odobrenje dato od strane nadležnog organa pravnom i fizičkom licu za kupovinu oružja B,C,D kategorije, kupovinu kolekcionarskog oružja i dezaktivizaciju oružja.

1.5. „Sertifikat“ znači dokaz izdat od nadležnog organa da je fizičko lice kvalifikovano i specijalizovano.

1.6. „Posebna dozvola“ za potrebe ovog zakona znači dozvolu koja se uzdaje od strane nadležnog organa pravnim i fizičkim licima za: 1.6.1. transport od strane fizičkih lica dozvoljenih oružja, od mesta

stanovanja fizičkog llica do mesta za lov ili gađanje, ili do mesta za popravku i transport dozvoljenog kolekcionarskog oružja do mesta popravke ili za izlaganje.

1.6.2. transport od strane pravnih lica za dozvoljena oružja od mesta biznisa ili stovarižta do mesta za lov ili gađanje ili do mesta za popravak i transport za dozvoljena kolekcionarska oružja na mesto popravke ili izložbe i posevna dozvola za oružja A kategorije prema zakonu na snazi za oružja za sprovođenje zakona.:

1.7. “Vatreno oružje” je sredstvo koje se može potrebiti kao oružje, koje može izbacivati jedan ili više projektila potisnutih velikom brzinom od gasova stvorenih brzim sagorevanjem zatvorenih pod pritiskom, ili putem ostalih načina potiska projektila ispaljenog iz vatrenog oružja;

1.8. “Kratko vatreno oružje” je vatreno oružje, čija cev ne prelazi dužinu od trideset (30) cm ili čija ukupna dužina ne prelazi šesdeset (60) cm;

1.9. “Dugo vatreno oružje” je svako vatreno oružje čija cev prelazi 30 cm ili čija ukupna duzina prelazi;

1.10. “Automatsko vatreno oružje” je vatreno oružje koje se automatski puni pri opaljenju metka, i koje može opalit više metaka jepnim povlačenjem obarača;


588

1.11. “Poluautomatsko vatreno oružje” je vatreno oružje koje se puni na automatski način pri svakom opaljenju metka i koje opaljuje samo jedan metak jednim povlačenjem obarača;

1.12. “Oružja upravljana energijom (OUE)” je vesta oružja koje oslobađa energiju u jednom ciljanom pravcu bez upotrebe projektila. Ovo oružje prenosi energiju ka cilju u nameri željenog efekta;

1.13. “Mehanički punjeno oružje” je vatreno oružje, koje je posle opaljenja metka predviđeno za ponovno punjenje rukom putem punjača ili cilindra;

1.14. “Jednocevno oružje” je vatreno oružje bez punjača (šanžera), koje se puni pre svakog opaljenja putem rušnog punjenja metka u ležište ili otvaranje otvora za punjenje u cevi;

1.15. “Pneumatsko oružje” je oružje putem kojeg se projektil ispaljuje pritiskom kompresovanog vazduha ili gasova, u principu operacija slična sa radon sistema pneumatskih cevi;

1.16. “Oružja uz upotrebu raznih agenta” su sve vrste pušaka, pištolja, revolvera ili drugih sredstava, koje pod pritiskom baruta ili gasova rasprostiru u jednom pracvu iritirajući gas koji ima uticaj na zdravlje čoveka;

1.17. ”Vatreno oružje za laku akustičnu signalizaciju” je vatreno oružje koje se obično upotreblajva kao signal za neku nesreću, kao i za ostale signalizirajuće nameve na moru i između letelica i judi na zamlji, uključujući sve vrste pištolja, revolvera i drugih sredstava, koje pod pritiskom oružja, baruta ilil gasova opaljuju ili izbacuju signalizirajuće metke u jednom pravcu i izbacuju ili rasprostiru projektime, izuzev osvetljavajućih pištolja za vojnu upotrebu;

1.18. “Eksplozivna oružja” su pored ostalog sve vrste bombi, mina, raketa, granata ili drugih sredstava koja sadrže eksplozivne substance ili zapaljujuće materije, prema kojima se zbog unutrašnjih ili spoljašnjih procesa (težine, uticaja, trenja, hemijske reakcije, električne energjie ili slično) prouzrokuje oslobađanje ili stvaranje energjie i eksplozive. Na osnovu ovog zakon, eksplozivnim oružjem se takođe smatraju delovi eksploziva, detonatori, pirotehnička sredstva ili drugi delovi za koje se jasno smatra da su predviđena za pripremu eksplozivnih oružja. Ova odrednica je predviđena da obuhvati termobarična oružja, koja se razlikuju od konvencionalnih eksplozivnih oružja iz razloga jer funkcionišu sa atmosferskim kiseonikom i nemaju oksidanse u njihovim eksplozivima. Termobarična oružja se takođe nazivaju Termobarična oružja sa Visokim Impulsom (TVI), eksploziv gorivo-vazduh (EGV ili FAX), i ponekad se anzivaju i gorivo-vazduh municija, toplotna pritiskajuća oružja ili vakumske bombe.

1.19. “Vrpčana ili tetivna oružja” su lukovi i drugi mehanizmi koji funkcionišu pod pritiskom zategnute vrpce ili tetive i koja izbacuju strelu ili drugi projektil;

1.20. Hladno oružje” je svako sredstvo koje se može upotrebiti za napa dili za izazivanje telesnih povreda, upotrebljavajući fiziku silu od strane napadača, u slučajevima kada se ona drže na javnim skupovima, na javnim objektima ili na sličnim mestima;


589

1.21. ”Elektrošok oružja” su oružja koja se smatraju onesposobljavajućim koja se upotreblajvaju za smirenje osoba ili životinje putem elektrošoka koji ima za cilj ometanje funkcija površinskih mišića. Pored toga elektrošok oružja, kao što su između ostalog, oružja i palice za privremenu paralizaciju, koja prouzrokuju električni šok putem direktnog kontakta;

1.22. ”Oružja za industrijske namene” su oružja proizvedena za alarmiranje, signalizaciju, spašavanje života, klanje stoke ili za ribolov harpunom za industrijsku ili tehničku namenu, sa uslovom da se ona upotrebljavaju samo za gorenavedenu namenu.

1.23. ”Vatreno oružje za lov” su vatreno oružja proizvedena ili uglavnom upotrebljena za lov životinjau cilju ishrane ili za sport, koja se razlikuju od onih kategorije A ili od oružja koja se uglavnom upotrebljavaju za borbene namene i koja pripadaju kategoriji B i C, putem kojih je lov dozvoljen u skladu sa odnosnim zakonskim propisima o lovu;

1.24. “Sportska vatreno oružja” su vatreno oružja proizvedena ili uglavnom upotrebljena uglavnom za predviđene i specifične sportske događaje, i to su vatrena oružja koja pripadaju kategoriji B, C i D, koja je u saglasnosti sa posebnim propisima koji uređuju streljački sport;

1.25. “Kolekcionarska oružja ili relikti” su vatrena oružja koja proizilaze iz kategorije B, C i D i koja se trebaju uvrstiti u najmanje jednu od tri sledeće kategorije: 1.25.1. Vatrena oružja koja su proizvedena najmanje pedeset (50) godina

pre sadašnjeg datuma, ne obuhvatajući njihovu imitaciju; 1.25.2. Vatrena oružja certifikovana od zidara muzeja mesta, koje izlaže

vatrena oružja kao kuriozitete i relikte za interes mezeja; i 1.25.3. Svako ostalo vatreno oružje, gde njihova substancijalna monetarna

vrednost dolazi od činjenice da su nova, retka, bizarna ili zbog njihove veze sa nekim figurom, periodom ili istorijskim događajem. Dokaz kvalifikovanosti nekog određenog oružja u sklopu ove kategorije može se odrediti putem dokaza da slična oružja nisu na raspolaganju, sem u slučaju da su eksponati kolekcionara, ili sem u slučaju da je vrednost sličnih vatrenih oružja koja su na raspolaganju putem redovnih komercialnih kanalamnogo manja. Ova se vrednost određuje putem nadležnog organa putem podzakonskih akata.

1.26. “Dekorativna oružja” znači stvar koja je proizvedena u dekorativne ciljeve i koja se ne može upotrebiti kao vatreno oružje;

1.27. “Imitacija oružja” znači sredstvo, čiji spoljni izgled liči na oružje, ali se to sredstvo ne može upotrebljavati kao vatreno oružje ili se ne može proizvesti bez nekog potrebnog mehanizma za pucanje, i koje se ne može podesiti za pucanje;

1.28. Antičko vatreno oružje” znači svako vatreno oružje (obuhvatajući svako oružje koje se pali šibicom, kremenom ili kapislom ili sličnim mehanizmom opaljenja) proizvedeno pre 1899 godine;

1.29. “Reprodukcija antičkog vatrenog oružja” znači kopiju antičkog vatrenog oružja, čiji je mehanizam opaljenja modifikova putem moderne tehnologije;


590

1.30. “Glavni delovi vatrenog oružja” znači svaki element koji je dizajniran na specifičan način za vatreno oružje i koji je najglavniji za njegovo funkcionisanje: obuhvatajući između ostalog, mehanizam okidača, udarnu iglu, cev, okvir ili primaoca, klizač ili cilindar, klip ili blok ležišta metka, zatvarač i njegove sastavne delove;

1.31. “Posebna oprema za vatrena oružja” znači svaki mehanizam koji je proizveden i namenjen za poboljšanje osnovne nomenklature vatrenog oružja, koje putem njegove upotrebe, povećava kvalitet i performanse upotrebe vatrenog oružja, sem optičkog nišana;

1.32. “Omekšivač ili prigušivač zvuka” znači napravu koja se dodaje na cev vatrenog oružja ili je njegov deo u cilju smanjenja zvuka ili vatre stvorene pucnjem iz vatrenog oružja.

1.33. “Optički nišan” znači posebnu opremu za vatreno oružje ili za hladno oružje, koji je proizveden kao optičko ili sredstvo za gledanje kao pomoć za određivanje nišana, vodeći oko i podešavajući ga sa oružjem ili drugim sredstvom koje se treba usmeriti na cilj. Optički nišan se može upotrebiti za poboljšanje lovačkog i sportskog oružja, koja se upotrebljavaju za određene ovlašćene namene, prema ovlašćenjima od nadležnog organa, kao što je streljačka ili lovačka asocijacija;

1.34. “Podešivači kalibra ili cevi” su sredstva namenjena za upotrebu u lovu i streljačkom sportu, koji se ubavuju u cev vatrenog oružja u cilju promene vrste cevi ili kalibra vatrenog oružja i putemkojih vatreno oružje ne menja postojeću kategoriku, u skladu sa ovim zakonom;

1.35. “Vatreno oružje koje je na trajan način onesposobljeno za upotrebu (deaktivizirano)” je vatreno oružje kategorije B, C i D koje je na trajan način onesposobljeno, putem sprovođenja tehničkog postupka na jednom od glavnih delova vatrenog oružja i koje je certifikovano od nadležnog organa;

1.36. “Municija” znači projektil, kao što su metci, metci vazdušne puške i druge projektile zajedno sa fitiljima i njihovim punjačima, koji se mogu ispaliti iz vatrenog oružja ili na drugi način, ograničenje obuhvata, ali uzimajući u obzir tehnološke napretke, ne ograničava se na: 1.36.1. Metak je jedinica municije za savremenu čauru lakog orlužja koja

predstavlja kombinaciju metka, upaljača, goriva i čaure u jednoj jedinoj jedinici;

1.36.2. Veliki broj malih projektila (kuglice) koji se odjednom ispaljuju iz ručnog oružja koje je poznato kao lovačko oružeje; i

1.36.3. Metak vazdušne puške je nesverični projektil predviđen za gađanje iz vazdušne puške.

1.37. “Municija sa visokim nivoom prodornosti (koja je uglavnom poznata kao metci za probijanje blindiranih sredstava)”znači svaki metak malog oružja ili puške ili municija malog oružja ili puške sa projektilom ili sa jezgrom projektila, koja je u potpunosti proizvedena (izuzimajući prisustvo tragova drugih supstanci, od legura tungstena, čelika, gvožđa, bronze, tundža, berilijuma, bakra ili osiromašenog uranijuma ili metci sa punom košuljicom veći od 5.6 mm proizvedeni i predviđeni za upotrebu u malim oružjima ili u puškama, gde je težina njihove košuljice veća od 25% ukupne


591

težine projektila, ne obuhvatajući one projektile malih oružja ili pušaka, čije je jezgro sastavljeno od mekih materijala, kao što je olovo i njegove legure, cink i njegove legure, lomljivi projektili koji su uglavnom proizvedeni za sportske namene, i bilo koji ostali njihovi projektili ili jezgra koji su uglavnom predviđeni za sportske ili industrijske namene ili ona koja nisu “municija za probijanje oklopljenih sredstava” kako je ovim zakonom određen ovaj termin u zakonu. Ovo određenje se ne smatra da obuhvata projektile jednocevne puške sem ako je u skladu sa gorenavedenim odrednicama;

1.38. “Municija sa eksplozivnim projektilima” znači municiju predviđenu samo za vojnu upotrebu, metak koji sadrži punjenje koje eksplodira u momentu udara ili koji ima vremenski određen ili fitilj sa kašnjenjem, što rezultira eksplozijom municije u predodređeno vreme;

1.39. ”Municija sa zapaljivim metcima” znači, ali se ne ograničava na municiju predviđenu za vojnu upotrebu, čiji metci sadrže zapaljivu hemijsku mešavinu, i može obuhvatiti municiju koja sadrži egzotermnu i piroforičnu mešavinu metala u obliku projektila, koja je predviđena u cilju podmetanja ili rasprostiranja plamena za podsticaj bacača plamena;

1.40. “Municija koja ostavlja trag” znači vrstu municije koja ostavlja trag u vazduhu tokom njene putane u obliku traga dima ili vatre, radi olakšanja nalaženja cilja. U municiji koja ostavlja trag se upotrebljavaju posebni metci koji su modifikovani za primanje malog pirotehničkog punjenja u njihovoj osnovi. Pošto se zapali prilikom opaljenja sadržaj se pali, čineći tako projektil vidljivim golim okom;

1.41. “Municija za oružja za upotrebu hemijskih agenata” znači municiju koja sadrži hemijsko punjenje u metku, koje utiče na zdravlje judi ili životinja;

1.42. Nadležni organ” je Ministarstvo unutrašnjih poslova; 1.43. ”Držanje vatrenog oružja” znači sve načine držanja, putem kojih je

vatrenog oružje spremno za momentalnu upotrebu od njegovog vlasnika, ili kada vlasnik ima momentalni pristup vatrenog oružju;

1.44. ”Proizvodnja vatrenog oružja i municije” se smatra svaka delatnost u istraživanju, studiranju, razvoju, reprodukciji i montiranju vatrenog oružja, delova vatrenog oružja i municije, sem delatnosti sprovedene od vlasnika lovačkog vatrenog oružja ili sportskog oružja u cilju ponovnog punjenja municije oružja za lične potrebe, koje se upotrebljava kao lovačko ili sportsko oružje;

1.45. „Popravka vatrenog oružja“ podrazumeva uklanjanje defekata ili održavanje vatrenog oružja, kao i zamenu nefunkcionalnih delova, zastarelih ili neispravnih delova vatrenog oružja orginalnim funkcionalnim delovima prema potrebi i zahtevu;

1.46. ”Kupoprodajom vatrenog oružja, municije i delova vatrenog oružja” se smatra snabdevanje vatrenim oružjem, municijom i delovima vatrenog oružja i municijom u nameri prodaje, posredovanja, transakcije i držanja u magacinima oružja i municije. Posredovanje jedelatnost pravnih entiteta ilil fizičkih osoba, koje deluju kao agenti u tuđe ime tokom pregovaranja ili potpisivanja ugovora, kupci, prodaje ili transferi vatrenog oružja, municije


592

ili delova vatrenog oružja sa nadoknadom u vidu plaćanja ili drugom obliku kompenzacije;

1.47. ”Transportom vatrenog oružja i municije” se smatra slanje vatrenog oružja, delova vatrenog oružja i municije od snabdevača prema entitetu koji ih preuzima;

1.48. ”Traganje za vatrenim oružjem i delovima vatrenog oružja” se smatra sistematsko traganje za vatrenim oružjem, i tamo gde je to moguće za delovima vatrenog oružja od proizvođača do kupca;

1.49. ”Javno mesto” ima značenje kako je to definisano zakonom na snazi za čuvanje javnog reda i mira.

1.50. „Kombinovano vatreno oružje“ znači višecevno vatreno oružje. Kombinovanje cevi se može sastojiti od ožljembljenih i neožljebljenih cevi;

1.51. ”Sekvestracija” znači privremeno obustavljanje prava datog prema ovom zakonu od strane nadležnog organa ili državnog tužioca;

1.52. ”Konfiskacija” znači meru, naređenu od suda, posle sudskog postupka, u vezi krivičnog dela koje kao rezultat ima trajno lišenje prava na svojini dobijenoj izvrŠenjem krivičnog dela.

Član 3

Klasifikacija oružja 1. “Oružjem” se prema ovom zakonu smatra, ali se ne ograničava na svako sredstvo

ili alatku izrađenu u cilju da pod pritiskom gasova koji se stvaraju tokom sagorevanja eksplozivnih materijala, elektriciteta, gasova pod pritiskom ili drugom potencijalnom energijom izbaci projektil u formi metka, sačme u grupi, gasa, tečnosti, strelice ili druge sastojke, koji su određeni ili su upotrebljeni da prouzrokuju povrede na telu, fizičke povrede ili su upotrebljeni da prouzrokuju psihičku štetu, i takođe svako drugo sredstvo čiji je cilj da učine fizički napad prema fizičkom integritetu ljudi ili svojine.

2. Prema ovom zakonu oružjem se smatraju: 2.1. vatreno oružje; 2.2. kolekcionarsko oružje; 2.3. pneumatsko (vazdušno) oružje; 2.4. oružje za rasprostiranje iritirajućih gasova; 2.5. eksplozivna oružja; 2.6. eružja u formi luka – konopca – tetive ili sa elastičnim mehanizmom; 2.7. hladna oružja; 2.8. oružja za signalizaciju sa osvetljenjem i sa zvukom; 2.9. električni paralizatori; i 2.10. oružja sa energetskim usmeravanjem.

3. Oružjem se takođe smatraju municija i glavni delovi oružja, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.

4. Oružjem se prema ovom zakonu ne smatraju: 4.1. oružja za industrijske namene; 4.2. dekorativna oružja; 4.3. imitacija oružja;


593

4.4. Oružja koja su trajno onesposobljena (dezaktivirana) putem sprovođenja tehničkih postupaka, koji su garantovani od strane nadležnog organa ili koji su priznati od strane nadležnih organa; i

4.5. harpuni za podvodni ribolov.

Član 4 Klasifikacija oružja

1. Oružja, se prema ovom zakonu kategorizoju u sledeće kategorije:

1.1. Kategoria A – zabranjena oružja: 1.1.1. eksplozivni vojni projektili i sistemi za lansiranje (A1); 1.1.2. automatska vatrena oružja (A2); 1.1.3. vatrena oružja kamuflirana u obliku nekog drugog sredstva (A3); 1.1.4. municija sa visokim stepenom prodorne moći, municija sa

eksplozivnim projektilima, municija sa zapaljivim projektilima, kao i projektili za takvu municiju (A4);

1.1.5. municija za pištolje i revolvere sa širečim i rasprskavajućim projektilima kao i projektili za takvu municiju, sem u slučajevima lovačkog oružja ili za streljaštvo osoba koje imaju pravo na njihovu upotrebu (A5);

1.1.6. vatrena oružja sa montiranim prigušivačem (A6); 1.1.7. vatrena oružja sa užlebljenom cevi kalibra preko 12,7 milimetara

(A7); 1.1.8. druga poluautomatska vatrena oružja za civilnu namenu koja

izgledaju kao automatska vatrena oružja (A8); 1.1.9. eksplozivna sredstva i njihovi delovi (A9); 1.1.10. gasna oružja i njihova municija (A10); 1.1.11. posebna prema za vatrena oružja (A11); 1.1.12. 2lektrični paralizator (A12); 1.1.13. municija koja ostavlja trag (A13); 1.1.14. municija sa dvostrukim delovanjem (A14); 1.1.15. municija kalibra 5.7 x 28 mm SS190 (A15); i 1.1.16. oružja upravljana energijom (A16); 1.1.17. vatrena oružja sa poligonalnim žljebom (A17).

1.2. Kategorija B – vatrenog oružja za koja se zahteva dozvola su: 1.2.1. kratka poluautomatska ili ponavljajuća vatrena oružja (B1); 1.2.2. kratka vatrena oružja za jedno opaljenje sa centralnim paljenjem

(B2); 1.2.3. kratka oružja za paljenje sa strane za jedno opaljenje, ukupne duzine

manje od (dvadesetiosam) 28 cm (B3); 1.2.4. duga poluautomatska vatrena oružja, sa zajedničkim magacinom i

ležištem za metke koja mogu držati više od tri (3) metka (B4); 1.2.5. duga poluautomatska vatrena oružja, sa zajedničkim magacinom i

ležištem za metke koja mogu primit do tri metka i čiji se punjač zamenjuje, odnosno oho se oružje može preurediti uz pomoć običnog alata, u kojem slučaju magacin zam etke može primiti više od tri metka (B5);


594

1.2.6. dugo poluautomatsko vatreno oružje ili sa ponavljanjem (repetiranjem) sa neužlebljenoj cevi duzine do šesdeset (60) cm (B6); i

1.2.7. penumatsko vatreno oružje sa energijom projektila preko 7,5 J i kalibrom preko 4,5 mm (B7).

1.3. Kategorija C- vatreno oružja koja se mogu kupiti na osnovu izdate dozvole sa olakšavajućim uslovima su: 1.3.1. duga vatrena oružja sa ponavljanjem (repetiranjem), koja nisu

obuhvaćena u tačci 1.2.6 kategorije B (C1); 1.3.2. duga vatrena oružja sa jednim gađanjem sa užlebljenom cevi (C2); 1.3.3. dugo vatreno poluautomatsko oružje, koje nije obuhvaćeno u

tačkama 1.2.4 do 1.2.6 kategorije B (C3); 1.3.4. kratko vatreno oružje sa jednim gađanjem sa udarom sa strane, čija

ukupna duzina nije manja od dvadesetiosam (28) cm (C4); 1.3.5. dugo vatreno oružje sa jednim gađanjem sa neužlebljenom cevi

(C5); 1.3.6. penumatsko oružje sa energijom projektila preko 7,5 J i kalibrom do

4,5 mm (C6); 1.3.7. vatrena oružja za signalizaciju svetlošću i svukom (C7); i 1.3.8. adapter (C8).

1.4. Kategorija D – vatrena oružja koja se trebaju prijaviti i za koja se izdaje dozvola su: 1.4.1. antička vatrena oružja (D1); 1.4.2. vatrena oružja za kolekcionarske namene (D2); 1.4.3. oružja sa lukom ili vrpcom (D3).

2. Kombinovana vatrena oružja će biti klasifikovana/grupisana u kategoriju vatrenih oružja sa užlebljenom cevi ili većim kalibrom sa neužlebljenom cevi, u slučaju kada nema užlebljenu cev.

3. Izuzetak iz stava 1 tacka 1.1 ovog člana, kao zabranjena vatrena oružja se ne smatraju lovačka i sportska vatrena oružja opremljena optičkim nišanom.

GLAVA II

KUPOVINA I POSEDOVANJE ORUŽJA

Član 5 Saglasnost

1. Oružja i municija se mogu kupiti samo na osnovu dozvole izdate od nadležnog

organa, u skladu sa kategorizacijom oružja iz člana 4 ovog zakona. 2. Nadležni organ u saradnji sa Ministarstvom Kosovskih bezbedonosnih snaga i

Ministarstva spoljnih poslova, podzakonskim aktom određuje vrste oružja koja se mogu ovlastiti


595

Član 6 Ograničenje ovlašćenja

1. Fizičko lice, koje je državljanin ili stranac sa stalnim prebivalištem, ili prano lice

mogu zahtevati ovlašćenje za kupovinu vatrenog oružja iz kategorije B i C ovog zakona na osnovu ovlašćenja, koje uzdaje nadležni organ.

2. Glavni delovi oružja i municije za oružja sa užlebljenim cevima se mogu kupiti na osnovu ovlašćenja u skladu sa vrstom vatrenog oružja za koje je izdata dozvola ili potvrda za oružje (kategorija B ili C) ili potvrda za vatreno oružje (Kat. D).

3. Ovlašćenje za kupovinu vatrenog oružja i delova vatrenog oružja i municije iz stava 1 i 2 ovog člana važi šest (6) meseci od dana izdavanja ovlašćenja.

4. Municija za oružja sa neužlebljenoj cevi može se kupiti na osnovu dozvole izdate za ova oružja.

5. Fizičko lice može kupiti i posedovati municiju za oružje sa užlebljenom cevi najviše do dvesta (200) metaka tokom kalendarike godine, i samo pedeset (50) metaka sa jednim zahtevom, sem alp se dokaže da postoje opravdani razlozi, odnosno za lov, za pucanje u metu ili slične aktivnosti, za kupovinu i posedovanje većih količina.

6. Fizičko lice i pravno lice registrovano kao lovačko društvo, sreljačko društvo ili centar za trening mogu posedovati do tri (3) kg crnog baruta u cilju ponovnog punjenja municije za oružja sa neužlebljenom cevi za koje oni posedoju dozvolu.

7. Fizičko lice i pravno lice mogu posedovati neograničenu municiju za pneumatika oružjaza koja posedoju dozvolu D kategorije.

8. Pravna lica koja su registrovana za vršenje delatnosti osiguranja osoba, osiguranja noca i drugih vrednih stvari prilikom transportovanja, kao i pravna lica koja vrše treniranjeili su registrovana kao streljačka ili lovačka društva, mogu posedovati municiju za oružje u količini do najviše pedeset (50) metaka za svako oružje dozvoljeno za posedovanje.

Član 7

Zahtev fizičkog lica za kupovinu vatrenog oružja 1. Saglasnost za kupovinu vatrenog oružja se izdaje fizičkom licu na osnovu zahteva

podnetog od njegove strane, ukoliko zadovolji sledeće uslove: 1.1. ima preko dvadesetijednu (21) godinu; 1.2. poseduje punu zakonsku sposobnost za delovanje; 1.3. poseduje fizike i psihičke sposobnosti i sposoban je posedovati i nositi

vatreno oružje; 1.4. ne predstavlja opasnost po javni red; 1.5. ima opravdane razloge za kupovinu vatrenog oružja, član 11. ovog zakona; 1.6. prošao je teorijski i praktični test koji potvrđuje potrebno tehničko

poznavanje za upotrebu, čuvanje i održavanje vatrenog oružja i poznavanje zakonskih odredbi za oružje;

1.7. državljanin je Republike Kosovo ili stranac, sa stalnim odobrenim boravištem na teritoriji Republike Kosovo, sem ako je međunarodnim sporazumom drugačije određeno; i

1.8. podnese potvrdu da nije pod krivičnom istragom.


596

1.9. Nabavka vatrenog lovačkog oružja uključuje dokaz da je certifikovan član lovačkog društva.

Član 8

Potvrda za punu sposobnost delovanja 1. Centar za socijalni rad izdaje potvrdu, kojom potvrđuje da nije sudskom odlukom

fizičkom licu oduzeta ili ograničena sposobnost delovanja. 2. Potvrda iz stava 1 ovog člana ne može biti starija od tri (3) meseca.

Član 9

Potvrda o fizičkoj i psihičkoj sposobnosti 1. Sposobnost za posedovanje i držanje vatrenog oružja prema članu 7 stav 1.3 se

određuje putem lekarkog uverenja, koje ne može biti starije od tri (3) meseca. 2. Troškove lekarske kontrole snosi fizičko lice. 3. Ministarstvo zdravstva u saradnji sa nadležnim organom, podzakonskim aktom

određuje vrstu i način vršenja lekarske kontrole za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti za posedovanje i nošenje vatrenog oružja.

4. Navedenu lekarsku kontrolu fizičkog lica za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vezane za posedovanje i držanje vatrenog oružja trebaju vršiti odgovarajuće zdravstvene ustanove koje određuje Ministarstvo zdravstva u saradnji sa nadležnim organom.

Član 10

Opasnost po javni red 1. Opasnost po javni red u smislu člana 7 stav 1.4 ovog zakona uzina se u obzir

ukoliko je: 1.1. fizičko lice kažnjeno pravosnažnom odlukom za krivično delo; 1.2. fizičko lice je kažnjeno pravosnažnom odlukom za prekršaj remećenja

javnog reda i mira; i 1.3. ostale okolnosti koje govore da se vatrena oružja mogu zloupotrebiti, posebno

kada je osoba registrovana u evidenciji nadležnih organa za često i prekomerno konzumiranje alkohola ili za upotrebu droga ili psihotropnih supstanci, za upotrebu sile u porodici, obrazovnoj instituciji ili na radnom mestu.

2. Potvrda izdata od strane suda u vezi stava 1.1, 1.2, 1.3 ovog člana i stava 1.8 člana 7 ne treba biti starije od šest (6) meseci.

3. Nadležni organ će obustaviti postupak za izdavanje saglasnosti za kupovinu oružja ukoliko se prema fizičkoj osobi odvija postupak za krivično delo ili prekršaj do donošenja pravosnažnog rešenja.

Član 11

Razlozi za kupovinu oružja od strane fizičkog lica Fizičkom licu se može izdati saglasnost za kupovinu vatrenog oružja, delova oružja ili municije za lov, sportske aktivnosti ili za kolekcionarske namere;


597

Član 12 Stručni ispit

1. Kontrola profesionalnog poznavanja za upotrebu, držanje, održavanje i poznavanje

odredaba ovog zakona se vrši putem polaganja profesionalnog ispita, određenog od strane nadležnog organa.

2. Profesionalni ispit se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela: 2.1. U teoretskom delu ispita se utvrđuje poznavanje o:

2.1.1. posedovanju i čuvanju vatrenog oružja i municije; 2.1.2. upotreba vatrenog oružja; 2.1.3. pružanje prve pomoći; i

2.2. Praktični deo ispita sadrži: 2.2.1. test poznavanja za sigurnu upotrebu vatrenog oružja i municije; i 2.2.2. gađanje u metu i vrednovanje rezultata.

3. Praktično osposobljavanje za rukovanje vatrenim oružjem fizičkih lica koja traže saglasnost za kupovinu vatrenog oružja se vrši od licenciranog pravnog lica. Licensirano pravno lice treba zdati sertifikat fizičkom licu po uspešnom završetku praktičnog osposobljavanja.

4. Praktično osposobljavanje za rukovanje vatrenim oružjem za lov ili sportskim vatrenog oružjem fizičkih lica koja traže saglasnost za kupovinu vatrenog oružja vrši ovlašćeno lovačko ili streljačko društvo, koja trebaju izdati sertifikat po uspešnom završetku praktičnog osposobljavanja.

5. Licenca za pružanje praktičnog osposobljavanja iz stava 3 i 4 ovog člana izdaje nadležni organ.

6. Sprovođenje stava 3 i 4 ovog člana vrše licensirani instruktori. 7. Nadležni organ podzakonskim aktom određuje minimalne tehničke i uslove

sigurnosti koje treba ispuniti pravno lice odnosno lovačko ili streljačko društvo u vezi objekata za praktično osposobljavanje, kao i za teorijsko i praktično poznavanje.

8. Nadležni organ podzakonskim aktom će odrediti vritu i modalitete teorijskog i praktičnog osposobljavanja kao i verifikaciju kvalifikacije instruktora zaposlenih kod pravnog lica koja će se licensirati za pružanje osposobljavanja.

9. Troškove za praktično osposobljavanje i održavanje ispita snosi zahtevaoc dozvole za kupovinu vatrenog oružja.

Član 13

Zahtev za kupovinu vatrenog oružja za pravna lica 1. Pravno lice treba da podnese zahtev za dobijanje saglasnost za kupovinu vatrenog

oružja kod nadležnog organa. 2. Uslovi zahteva za saglasnost za pravno lice su određeni u članu 23 do člana 29

ovog zakona. 3. Pravno lice koje zahteva saglasnost treba se verifikovati da anije pod istragom. 4. Svi vremenski rokovi i postupci za razmatranje zahteva i žalbi koje tiču fizičkog

lica prema članu 15 i 16 ovog zakona sprovode se i prema pravnim licima.


598

Član 14 Razlozi za kupovanje vatreno oruzje za pravno lice

1. Pravno lice treba biti registrovano za osiguranje osoba ili za transport novca.

Posedovanje vatrenog oružja je ograničeno na jedno (1) vatreno oružje za tri (3) licensirana radnika sigurnosti kod pravnog lica registrovanog u sveri sigurnosti osoba, dok je kod pravnih lica iz svere osiguranja transporta novca na jedno (1) vatreno oružje za jednog (1) licensiranog radnika sigurnosti.

2. Pravna lica koja pružaju obuku (osposobljavanje) mogu se ovlastiti za kupovinu vatrenog oružja na osnovu saglasnosti za rad koji obavljaju. Pravno lica iz ovog pargrafa mogu posedovati naviše osam (8) revolvera, osam (8) pušaka i osam (8) pištolja.

3. Lovačka društva, streljačka društva i pravna lica koja poseduju mesta za lov mogu dobiti saglasnost da kupuju vatrena oružja za lovačku ili sportsku namenu.

4. Naučne institucije, državni organi ili druga pravna lica za naučna istraživanja o životinjama mogu dobiti saglasnost za kupovinu vatrenih oružja ili pneumatskog oružja sa municijom koja će se upotrebiti izuzetno za privremeno onesposobljavanje životinja.

Član 15

Postupak i rok za razmatranje zahteva 1. Svi zahtevi za kupovinu vatrenog oružja se razmatraju i rešavaju strane od

Komisije za razmatranje izabrane od nadležnog organa. Komisija za razmatranje je sastavljena od tri (3) člana: 1.1. direktora odelenja MUP-a, koji treba biti predsednik komisije; 1.2. pravnog službenika MUP-a; i 1.3. predstavnika Policije Kosova.

2. Komisija za razmatranje zahteva će doneti olluku u vezi zahteva za izdavanje saglasnost za kupovinu vatrenog oružja za fizičko lice i pravno lice u roku od tri (3) meseca po podnošenju zahteva, ili u složenijim slučajevima do šest meseci, u kojem se slučaju Komisija za razmatranje obavezuje da informime lice koje je podnelo zahtev o razlozima složenosti slučaja.

3. Ukoliko Komisija za razmatranje odbije zahtev fizičkog ili pravnog lica, podnosioc zahteva ima pravo na žalbu Komisiji za žalbe u roku od petnaest (15) dana od dana kada je odluka Komisije za razmatranje primljena.

4. Komisija za žalbe treba biti sastavljena od četri člana kao u nastavku: predsednik komisije koji je član Ministarstva unutrašnjih poslova i direktor jednog departmana MUP-a, jedan pravni službenik MUP-a i jedan prani službenik Policije Kosova. Članovi komisije za razmatranje nemaju pravo da budu deo Komisije za žalbe.

5. Komisija za žalbe treba da odluči u roku od trideset (30) dana u vezi žalbe. 6. Nadležni organ podzakonskim aktom određuje pravila rada imenovanje članova za

Komisiju za razmatranje i Komisiju za žalbe.


599

Član 16 Vremenski rok za registraciju

1. Fizičko ili pravno lice, kome je izdata saglasnost za nabavku vatrenog oružja, treba

da u roku od petnaest (15) dana od dana nabavke oružja, podnosi zahtev nadležnom organu za registraciju oružja i izdavanje dozvole o posedovanju lovačkog ili sportskog oružja fizičkom licu ili dozvolu za posedovanje vatrenog oružja za pravno lice.

2. Pravna lica, koja su licensirana za delatnost kupoprodaje vatrenog oružja, trebaju da u roku od pet (5) dana od kupoprodaje oružja, podnesu izveštaj i predoče čaure i metke probnog ispaljivanja.

3. Izveštaj iz stava 2 ovog člana treba da sadrži podatke o fizičkom ili pravnom licu koje je kupilo oružje, prano lice koje je prodalo oružje i tačne podatke o prodatim oružjima. Najmanje dve čaure i dva metka iz probnog ispaljivanja trebaju se prelati sa izveštajem. Forma ovog izveštaja će biti deo podzakonskog akta prema članu 69 ovog Zakona.

4. Nadležni organ stavlja na svako oružje unikatni broj (poseban) za identifikaciju.

Član 17 Vrste dozvola za fizička lica

1. Dozvole za fizička lica su:

1.1. dozvola za držanje vatrenog oružja; 1.2. kolekcionarska dozvola; 1.3. dozvola za lov ili streljaštvo;i 1.4. uverenje za oružje kategorije D.

Član 18

Dozvola za lovačko i streljačko oružje 1. Dozvola za držanje vatrenog oružja je dozvola koja odobrava ugovorenom i

sertifikovanom radniku pravnog lica koje je licencirano na polju osiguranja lica, osiguranju novca i drugih predmeta od vrednosti, da drži vatreno oružje kategorije B i C tokom radnog vremena na radnom mestu.

2. Pravna lica koja poseduju vatrena oružja na osnovu dozvole za posedovanje vatrena oružja trebaju dati vatreno oružje za upotrebu samo sertifikovanim radnicima koji imaju ugovor o radu sa tim pravnim licem i koje vrši poslove osiguranja osoba ili za transport novca i drugih predmeta od vrednosti i koji zadovoljavaju uslove iz člana 7 ovog zakona.

3. Na zahtev pravnog lica iz stava 1 ovog člana, nadležni organ, upotrebiocu vatrenog oružja izdaje dozvolu za držanje vatreno oružja sa rokom važenja od godinu dana.

4. Rok važenja dozvole za nošenje vatrenog oružja će se produžiti na zahtev pravnog lica, ukoliko lice na čije je ime data dozvola, i dalje ispunjava uslove iz člana 7 ovog zakona.

5. Pravno lice predaje zahtev za produženje važenja dozvole za nošenje vatrenog oružja najmanje dva meseca pre steka roka njenog važenja.


600

6. Osoba, kojoj je prestar radoni odnos sa pranim licem iz stava 1 ovog člana, obavezan je da na dan prestanka radnog odnosa oružje i dozvolu za nošenje vatrenog oružja preda odgovornoj osobi pravnog lica.

7. Pravno lice iz stava 6 ovog člana je obavezno da u roku osam (8) dana od dana prestanka radnog odnosa pismeno upozna nadležni organ u vezi osobe kojoj je prestao radni odnos. Nadležni organ odmah uzima dozvolu za nošenje vatrenog oružja.

Član 19

Dozvola za kolekcionarsko oružje 1. Dozvola za kolekcionarsko oružje je dozvola koja dozvoljava fizičkoj osobi da

posedoje kolekciju oružja prema ovom zakonu. 2. Dozvola za kupovinu kolekcionarskog oružja se uzdaje fizičkom licu na osnovu

zahteva, ukoliko ispuni uslove iz članova 7, 39 i 40 ovog zakona. 3. Ukoliko se kolekcija oružja samtoji od više od dvadesetipet (25) vatrenih oružja,

na osnovu zahteva iz stava 2 ovog člana, kolekcionar treba da pridoda zahtevu pismenu saglasnost potpisan od nadležnog organa oko činjenice da će on dozvoliti neometanu kontroll ovih vatrena oružja kao i da će ispuniti kriterijume o certifikaciji certifikovanog mesta za čuvanje.

4. Kolekcionar kojem je izdata saglasnost za kupovinu kolekcionarskog oružja, je obavezan da u roku od petnaest (15) dana od dana kupovine oružja podnese zahtev pri nadležnom organu za registraciju oružjai za izdavanje dozvole za kolekcionarsko oružje.

5. Dozvola iz stava 4 ovog člana se izdaje sa rokom važnosti od deset (10) godina. 6. Po izdavanju prve dozvole za sabiranje kolekcionarskog oružja iz stava 4 ovog

člana, dozvola za kupovinu jednog drugog kolekcionarskog oružja se izdaje ukoliko kolekcionar ispuni samo uslov iz člana 7 stav 1.5 ovog zakona.

7. Oružja koja pripadaju ovoj dozvoli se ne trebaju držati nego se trebaju samo poslati na popravak u radionicu za popravak ili se trebaju izložiti prema posebnom dozvolu izdatom od kompetentnog organa. Municija se ne može kupovati za ova vatrena oružja.

Član 20

Dozvola za oružje za lov i streljaštvo 1. Dozvola za lov ili streljaštvo je dozvola koja dozvoljava fizičkom licu da poseduje

vatrena oružja koja pripadaju kategoriji B i C samo za sportsku i lovačku namenu. 2. Vatrena oružja se mogu prenositi iz stalnog mesta boravka do streljačkog poligona,

lovačkog terena ili radionice za popravak sa posebnom dozvolom izdatom od strane nadležnog organa.

3. Ukoliko se magacin vatrene oruzja lovnog ili streljačkog društva ne nalazi na streljačkom civilnom poligonu ili na lovnom terenu ili na terenu određenom za to, članovi takvih društava su obavezni da poseduju posebnu dozvolu izdatu od nadležnog organa.

4. Obaveštavanje nadležnog organa na osnovu stava 3 ovog člana se treba izvršiti sedam (7) dana pre početka transporta vatrenog oružja.


601

5. Aktivni član streljaštva ili lovačkog društva, koji poseduje dozvolu za lov ili streljaštvo za tu vrstu vatrenog oružja može uzeti pod jednodnevni zakup sportsko ili lovačko vatreno oružje u regionu mesta sporta ili lova. Streljaštvo ili lovačko društvo treba izdati potvrdu o davanju pod zakup aktivnom članu dok je aktivni član u posedu vatrenog oružja datog pod zakup.

6. Dozvola iz stava 1 ovog člana ima rok važenja od pet (5) godina.

Član 21 Dozvole za oružja kategorije D

1. Fizičko lice može kupovati oružja kategorije D ukoliko ispune uslove iz člana 7

stav 1.1. ovog Zakona. 2. Oružja koja pripadaju kategoriji D, se trebaju transportovati samo na mesta lova ili

streljaštvo ili na mesta popravke na osnovu posebnog dozvolu izdatog od nadležnog organa.

3. Fizičko lice koje je kupilo oružje prema ovom zakonu treba da prezentuje oružje kod nadležnog organa u vremenskom roku od pet (5) dana od dana kada je oružje kupljeno.

4. Dozvola iz stava 1 ovog člana ima rok važenja od pet (5) godina.

Član 22 Vrste dozvola za pravna lica

1. Vrste dozvola za pravna lica obuhvataju:

1.1. dozvola za posedovanje vatrenog oružja; 1.2. dozvola za proizvodnju oružja, delova oružja i municije A kategorije; 1.3. dozvola za opravku oružja A kategorije 1.4. dozvola za kolekciju oružja; 1.5. dozvola za kupoprodaju oružja i municije; 1.6. dozvola za transport oružja; i 1.7. potvreda za oružja kategorije D.

2. Postupak za podnošenje zahteva komisiji za razmatranje i komisiji za žalbe treba biti u skladu sa članom 15 ovog zakona.

Član 23

Dozvola za posedovanje vatrenog oružja 1. Dozvola za posedovanje vatrenog oružja je dozvola koja dozvoljava licenciranom

pravnom licu da poseduje vatreno oružje koje pripada kategorijama B i C. 2. Pravna lica trebaju uzeti dozvolu za posedovanje vatreno oružje samo ukoliko

pravno lice: 2.1. vrši poslove osiguranja u delatnosti transporta novca; 2.2. vrši postove fizičkog osiguranja osoba; 2.3. Vrši praktično osposobljavanje; ili 2.4. vrši naučna istraživanja vezana za životinje. Ova vesta pravnog lica može

posedovati vatreno oružje ili pneumatsko oružje sa municijom samo za privremeno onesposobljavanje životinja.


602

3. Pravno lice iz stava 2 ovog člana treba da preda zahtev za dozvolu za posedovanje vatrenog oružja. Zahtev treba da sadrži: 3.1. ime kompanije i odgovorne osobe; 3.2. broj licensiranih i registrovanih radnika; 3.3. sertifikat biznisa; 3.4. licenca nadležnog organa za vršenje delatnosti iz stava 2; 3.5. sudsku potvrdu da rad pravnog lica nije zabranjen ili obustavljen

pravosnažnom odlukom Okružnog privrednog suda; 3.6. potvrda da imaju glavno mesto biznisa u Republici Kosovo; 3.7. potvrda nadležnog organa da ono posedoje prostor za sigurno čuvanje i

deponovanje vatrena oružja i municije; i 3.8. ugovor koji potvrđuje njihovu delatnost.

4. Lovačko i streljačko društvo trebaju da podnesu zahtev za ovlašćenje dozvole za posedovanje vatrena oružja. Zahtev sadrži sledeće: 4.1. ime društva i odgovorne osobe; 4.2. sertifikat biznisa; 4.3. potvrdu, za poligon gađanja (vrstu) ili lovni poligon, od strane nadležnog

organa; i 4.4. potvrdu od nadležnog organa da oni poseduju prostor za sigurno čuvanje i

smeštaj oružja i municije. 5. Dozvola za posedovanje vatrena oružja se daje pravnom licu za rok važenje od pet

(5) godina. 6. Dozvola za posedovanje vatrena oružja se može produžiti na pismeni zahtev

pravnog lica, podnet nadležnom organu najkasnije dva (2) meseca pre isteka roka njene važnosti.

7. Pravno lice treba da uz zahtev za produženje dozvole za posedovanje vatrena oružja pridoda dokaz da ispunjava uslove iz člana 3, ovog Zakona.

8. Dozvola za posedovanje vatrena oružja se daje samo onom pravnom licu koje u prethodnoj kalendarskoj godini ima godišnji promet od preko tridesethiljade (30 000) evra, ili početni budžet od tridesethiljade (30 000) evra prilikom osnivanja delatnosti.

Član 24

Dozvola za proizvodnju oružja A kategorije 1. Dozvola za proizvodnju je dozvola koja dozvoljava pravnom licu da proizvodi

oružje, delove oružja i municiju A kategorije. 2. Aplikant za dozvolu za proizvodnju oružja, delova oružja i municije A kategorije

treba da podnese zahtev za dobijanje ove dozvole. Zahtev treba da obuhvati sledeće podatke: 2.1. naziv pravnog lica i odgovorne osobe; 2.2. sertifikat biznisa; 2.3. sudska potvrda koja potvrđuje da rad pravnog lica nije zabranjen ili

obustavljen pravosnažnom odlukom Okružnog privrednog suda; i 2.4. potvrda od nadležnog organa da pravno lice ispunjava tehničke i prostorne

uslove za sigurni smeštaj oružja.


603

3. Pravno lice kojem je izdata licenca iz člana 49 ovog zakona treba da informiše nadležni organ u roku od petnaest (15) dana od početka proizvodnje oružja delova oružja i municije.

4. Nadležni organ, u saradnji sa Ministarstvom kosovskih bezbedonosnih snaga će doneti podzakonske akte za minimalne tehničke i sigurnosne uslove koje treba da ispune objekti u kojima će se vršiti proizvodnja, opravka ili kupoprodaja, kao i deponovajne oružja i municije.

5. Dozvola iz stava 1 ovog člana se se može izdati za period od deset (10) godina. 6. Kriterijumi i uslovi za proizvodnju oružja delova oružja i municije A kategorije će

se odrediti odredbama odgovarajućih zakona.

Član 25 Dozvola za popravku oružja A kategorije

1. Dozvola za opravku je dozvola koja odobrava pravnom licu da opravlja oružja A

kategorije. 2. Podnosioc zahteva za opravku oružja A kategorije treba podneti zahtev za

izdavanje ove dozvole. Zahtev obuhvata sledeće podatke: 2.1. ime pravnog lica i odgovorne osobe; 2.2. sertifikat biznisa; 2.3. sudsku potvrdu da delatnost pravnog lica nije prekinuta ili zabrajena

pravosnažnom sudskom odlukom nadležnog suda; i 2.4. potvrdu izdatu od nadležnog organa koja potvrđuje da pravno lice ispunjava

tehničke i prostorne uslove za siguran smeštaj oružja. 3. Pravno lice kome je izdata licenca iz člana 51 ovog zakona traba informisati

nadležni organ u roku od petnaest (15) dana od dana početka opravke oružja, delova oružja i municije,

4. Nadležni organ u saradnji sa Ministarstvom kosovskih bezbedonosih snaga će doneti podzakonski akt o minimalnim tehničkim i sigurnosnim uslovima koje trebaju ispunjavati objekti gde će se vršiti proizvodnja, opravka ili kupoprodaj, kao i skladištenje naoružanja i municije.

5. Dozvola iz stava 1 ovog člana ima rok važenja od deset (10) godina. 6. Kriterijumi i uslovi za opravku oružja A kategorije će se odrediti odredbama

odgovarajućih zakona.

Član 26 Dozvola za kolekcionarska oružja

1. Dozvola za kolekcionarska oružja je dozvola koja dozvoljava pravnom licu da

posedoje kolekcionarska oružja prema ovom zakonu. 2. Pravno lice iz stava 1 treba da podnese zahtev kod nadleznog organa za kupovanje

kolekcionarska oruzja. Zahtev treba da obuhvati dole navedene podatke: 2.1. ime pravnog lica i odgovorne osobe; 2.2. sertifikat biznisa; 2.3. sudska potvrda koja potvrđuje da rad pravnog lica nije zabranjen ili

obustavljen pravosnažnom odlukom Okružnog privrednog suda;


604

2.4. potvrda nadležnog organa da prano lice ispunjava tehničke i prostorne uslove za smeštaj i sigurno prikazivanje oružja u muzeu; i

2.5. ukoliko se kolekcija kolekcionarskih vatrena oružja sastoji od više od dvadesetipet (25) komada oružja, na osnovu zahteva iz stava 1 ovog člana, prano lice treba da pridoda zahtevu potpisan pismeni pristanak za nadležni organ u vezi činjenice da će ono odobriti nesmetanu kontroll ovih vatrena oružja i da će ispuniti kriterijume za certifikaciju certifikovanog mesta za čuvanje.

3. Obaveze za registraciju iz člana 16 i ovog zakona se trebaju sprovesti sem prezentacije čahura i metkova iz probnog gađanja

4. Dozvola iz stava 1 ovog člana ima rok važenja od deset (10) godina

Član 27 Dozvola za trgovinu oružjem i municijom

1. Trgovina oružja i municije koja se vrši od strane pravnih lica treba biti licensirana

od nadležnog organa po prethodnoj saglasnosti od Ministarstva snaga sigurnosti Kosova i Ministarstva spoljnih poslova.

2. Zahtev za izdavanje dozvole prema stavu 1 ovog člana obuhvata: 2.1. licenca izdata od nadležnog organa za aktivnosti trgovine oružjem u skladu

sa članom 54 stav 5 ovog zakona; 2.2. naziv kompanije, sertifikat biznisa, ime odgovornog lica, lično ime i adresa

pošaljioca i primaoca i ime tehničara pravnog lica; 2.3. naziv kompanije, firmu i sedište proizvođača oružja (glavne kancelarije

kompanije) i municije; i 2.4. vrstu, marku, serijski broj, kalibar i količinu oružja i municije; 2.5. potvrda o poslednjem korisniku; 2.6. ugovor ili drugi službeni dokument o ugovorenoj količini oružja, municije i

delova oružja. 3. Dozvola za trgovinu oružjem se uzdaje sa rokom važnosti do šest (6) meseci. 4. Dozvola iz stava 3 se povlači ukoliko se u periodu u kojem je dozvola za trgovinu

oružjem važeća preduzmu restriktivne mere od međunarodnih organizacija za zaustavljanje trgovine.

5. Tehničar za oružje pravnog lica koje se bavi trgovinom oružja treba biti sertifikovan u tehničkom smislu u vezi oružja i municije.

6. Zabranjeno je da se zaposleni u državnim organima budu obuhvaćeni trgovinom oružjem u licenciranim kompanijama za trgovinu oružjem.

Član 28

Dozvola za transport oružja 1. Za svaki transport oružaj, delova oružja i municije potrebna je dozvola od

nadležnog organa. 2. Odredbe iz članova 24, 49 i 51 se sprovode prema pravnim licima koja

transportoju oružje i municiju. 3. Pravno lice treba podneti zahtev za dozvolu za transport oružja i municije, koja

sadrži:


605

3.1. sertifikat biznisa; 3.2. licencu za transport oružja izdato od strane nadležnog organa; 3.3. licencu za transport zdatu od Ministarstva za transport i telekomunikacije; 3.4. naziv kompanije, sedište biznisa, lično ime, adresu pošaljioca, transportera i

primaoca; 3.5. naziv kompanije, sedište proizvođača oružja i municije; 3.6. vrstu, marku, serijski broj, kalibar, kategoriju i količinu oružja i municije; 3.7. približno vreme, datum, pravac kretanja i mesto predaje; 3.8. vrstu transportnog sredstva, broj registarskih tablica, ime i prezime i kopiju

ličnog dokumenta, lične karte ili pasoša vozača; 3.9. mere sigurnosti sprovedene od transportera tokom transporta; i 3.10. ime graničnog prelaza preko kojeg se transportuje oružje i municija i datum

dolaska na granični prelaz u slučaju izvoza i uvoza. 4. Dozvola za transport oružja, delova oružja i municije se izdaje sa rokom važenja

do tri meseca. 5. Nadležni organ prema potrebi određuje preduzimanje posebnih mera sigurnosti

tokom transporta oružja i municije.

Član 29 Dozvola za oružje kategorije D za pravna lica

1. Dozvola za oružje kategorije D je dozvola koja odobrava licenciranim pravnim

licima posedovanje oružja koje pripada D kategoriji. 2. Oružja koja pripadaju ovoj dozvoli se trebaju prenositi samo na mesta za

lov/gađanje ili za opravku na osnovu posebnog dozvole izdate od nadležnog organa.

3. Pravno lice koje je kupilo oružje na osnovu ovog clana treba da predoči oružje nadležnom organu u vremenskom periodu od pet (5) dana od dana kupovine oružja.

Član 30

Odbijanje izdavanja svih vrsta dozvola za oružja/vatreno oružje Ndležni organ odbija zahtev za izdavanje dozvole za lovačko ili sportsko vatreno oružje, dozvolu za nošenje vatrena oružja, dozvollu za posedovanje vatrena oružja, dozvole za kolekcionarsko oružje, ili dozvole za oružja D kategorije, ukoliko se za oružje/vatreno oruzje ne može dokazati poreklo, ukoliko nije pečaćeno na način određen zakonom ili ako se u postupku registracije utvrdi postojanje razloga za odbijanje zahteva za registraciju oružja.


606

GLAVA III KARTONI ZA REGISTROVANJE ORUŽJA I AMNESTIJA

Član 31

Kartoni za registraciju oružja i kartoni za ovlašćenje oružja 1. Kartoni za registraciju oružja i kartoni za ovlašćenje oružja koja su izdata na

osnovu odredaba zakona na snazi trebaju se zameniti u roku od dve godine od dana stupanja na smagu ovog zakona ukoliko vllasnik ispunjava uslove iz člana 7 za fizika lica ili člana 23 za pravna lica.

2. Osoba koja podnese zahtev za zamenu kartona izdatog na osnovu odredaba na snazi se smatra imaocem dozvole za oružje do momenta kada se odluči o zahtevu.

Član 32

Legalizacija vatrenog oružja 1. Fizička lica koja zadovoljavaju kriterijume iz člana 7, kao i pravna lica koja

ispunjavaju kriterijume predviđene članom 23 koji poseduju vatrena oružja kategorije B, C i D prema ovom zakonu i koja nemaju dozvolu mogu podneti zahtev za legalizaciju ovih oružja

2. Vatreno oružje iz stava 1 ovog člana: 2.1. ne sme da potiče od izvršenja krivičnog dela, odnosno da je namenjeno ili

upotrebljeno za izvršenje krivičnog dela; 2.2. da nije u vlasništvu drugog fizičkog ili pravnog lica; i 2.3. da znaci vatrena oružja nisu oštećeni ili uništeni.

3. Dozvole iz stava 1 ovog člana mogu se dati na osnovu ličnog zahteva pravnog ili fi\ičkog lica.

4. Vatrena oružja koja proizilaze iz zahteva za legalizaciju, koja nisu u saglasnosti sa stavom 1 i 2 ovog člana će se konfiskovati i uništiti.

5. Nadležni organ podzakonskim aktom određuje postupke, uslove i kriterijume za legalizaciju oružja.

Član 33

Amnestija za oružje Fizičko lice ili pravno lice koje poseduje vatreno oružje A, B, C i D kategorije i za koje je izdat registracijski karton za oružje ili karton ovlašćenja za oružje ili neki odgovarajući dumenat od nadležnog organa ali su zabranjena prema odredbama ovog zakona treba u roku od šest meseci od dana kada ovaj zakon stupi na snagu predati vatreno oružje kategorije B, C i D pravnom licu iz člana 53, stav 2 ovog zakona u cilju dezaktiviranja dok vatrena oružja kategorije A, B, C i D, nadležnom organu za uništenje ili privremeno čuvanje.


607

GLAVA IV ODUZIMANJE I KONFISKACIJA DOZVOLE /POTVREDE

Član 34

Oduzimanje dozvole za oružje 1. Dozvola za lov ili streljaštvo, dozvola za kolekcionarsko oružje, dozvola za

držanje vatrena oružja i dozvola za oružja kategorije D oduzima se od fizičkog lica u slučajevima kada: 1.1. istekne rok dozvole i kada ista nije produžena; 1.2. doneta je pravosnažna odluka za oduzimanje dozvole; 1.3. dozvola stalnog boravka stranca na teritoriji Republike Kosovo je prestala u

skladu sa odredbama Zakona o strancima; ili 1.4. smrti imaoca dozvole.

2. Dozvola za posedovanje vatrena oružja, dozvola za oružja D kategorije, ili dozvola za posedovanje kolekcionarskog oružja pravnom licu se oduzomau slučajevima kada: 2.1. istekne rok dozvole za posedovanje oružja i ista nije produžena; 2.2. doneta je pravosnažna odluka za oduzimanje dozvole za posedovanje

vatrena oružja; ili 2.3. pravno je lice prestalo postojati;

3. Ukoliko je oduzeta dozvola za posedovanje vatrena oružja, dozvola za nošenje vatrena oružja se takođe treba oduzeti.

Član 35

Konfiskacija dozvole 1. Nadležni organ izvršava odluku o konfiskaciji dozvole za lov ili streljaštvo,

dozvole za kolekcionarsko oružje, dozvole za nošenje vatrena oružja ili dozvolu za oružje D kategorije fizičkog lica u slučaju kada se konstatuje da je osoba: 1.1. izgubila punu pravnu sposobnost za delovanje, prema članu 8 ovog zakona; 1.2. izgubila psihičkku i fiziku sposobnost da posedoje ili drži oružje u skladu sa

članom 9 ovog zakona; 1.3. pravosnažnom sudskom odlukom je kažnjena za krivično delo ili prekršaj iz

člana 10, stav 1.1, 1.2 i 1.3 ovog zakona; ili je 1.4. povredila je obaveze određene ovim zakonom.

2. Nadležni organ izvršava odluku o konfiskaciji, na osnovu sudske odluke, dozvole za posedovanje vatrena oružja, dozvole za kolekcionarsko oružje ili dozvolu za oružje D kategorije pravnog lica ukoliko konstatoje da: 2.1. ne postoje razlozi za davanje dozvole; ili 2.2. pravno lice povređuje obaveze određene ovim zakonom.

3. Žalba protiv ove odluke se može podneti Komisiji za žalbe u roku od petnaest (15) dana od dana prijema odluke.

4. Žalba protiv odluke iz stava 1 i 2 ovog člana ne zaustavlja izvršenje odluke. 5. U slučaju kada se dozvola za lov/sport, dozvola za kolekcionarsko oružje, dozvola

za posedovanje vatrena oružja ili dozvola za oružje D kategorije oduzima u skladu


608

sa stavom 2 ovog člana, tačkom 2.2 i stavom 4 ovog člana, novi zahtev za davanje dozvole za kupovinu oružja se može podneti po isteku roka od pet (5) godina od dana prijema pravosnažne odluke o konfiskaciji.

6. Po donošenju pravosnažne odluke iz stava 3 ovog člana, nadležni organ briše oružje iz evidencije i uništava ga u prisustvu komisije za žalbe. Za uništavanje oružja se ne plaća nadoknada vlasniku oružja.

Član 36

Sekvestracija 1. U slučaju kada je protiv imaoca dozvole za lov ili streljaštvo, dozvole za

kolekcionarsko oružje, dozvole za nošenje vatrena oružja ili dozvole za oružja D kategorije pokrenut krivični postupak za krivično delo iz člana 10 stav 1, tačka 1.1 ovog zakona ili prekršajni postupak iz člana 10 stav 1 tačka 1.2 ovog zakona, nadležni organ sekvestrira dozvolu za lov ili streljaštvo, dozvolu za kolekcionarsko oružje, dozvole za nošenje vatrena oružja, oružje/vatreno oruzje i municiju do donošenja pravosnažne odluke.

2. Nadležni organ sekvestrira dozvolu, oružje/vatreno oruzje i municiju ukoliko u toku produžetka važenja dozvole, odredi da je oružje/vatreno oruzje amortizovano ili oštećeno u toj meri da se njegovom upotrebom može dovesti u opasnost javna sigurnost, oružje/vatreno oruzje se ne može opraviti od vlasnika zbog privrednih uslova.

3. Vlasnik može podneti žalbu Komisiji za žalbe u roku od petnaest (15) dana od dana prijema odluke iz stava 1 i 2 ovog člana. Žalba ne zaustavlja izvršenje odluke.

Član 37

Prodaja konfiskovanog vatrenog oružja 1. Ukoliko vatreno oružje ima zakonsko poreklo, nadležni organ će izdati potvrdu o

konfiskaciji i narediti fizičkom licu ili pravnom licu da u roku od tri meseca proda vatreno oružje i municiju pošto je završen postupak žalbe.

2. Ukoliko vlasnik ili pravno lice u određenom roku iz stava 1 ovog člana ne proda uzeto vatreno oružje i municiju, nadležni organ će izvršiti prodaju vatrenog oružja i municije putem javnog nadmetanja, pravnim licima koja se bave kupoprodajom oružja i municije, fizičkim licima ili pravnim licima, koja su dobila pristanak za kupovinu vatrena oružja. Za prodato vatreno oružje i municiju vlasniku pripada prodajna cena umanjena za iznos troškova prodaje.

3. Ukoliko se vatreno oružje ne proda putem javnog nadmetanja, sa vatrenom oružjem će se postupiti prema članu 35 ovog zakona.

Član 38

Postupak sa konfiskovanim oružjem/vatrenim oružjem 1. Konfiskovano oružje/vatreno oruzje i municija u krivičnom ili prekršajnom

postupku će se predati nadležnom organu u roku od petnaest (15) dana od dana kada odluka postane pravosnažna.


609

2. Ukoliko je oprema zabranjena ovim zakonom, oružje/vatreno oruzje i municija iz stava 1 ovog člana se uništava.

3. Izuzetno, oružje/vatreno oruzje i municija iz stava 1 i 2 ovog člana konfiskovana samo tokom prekršaja, mogu se ponovo koristit za službene potrebe nadležnih organa sigurnosti i Ministarstva sigurnosnih snaga Kosova ukoliko su bili deo njihovog naoružanja.

4. Konfiskovano vatreno oružje i municija u prekršajnom postupku čije se zakonsko poreklo dokazalo i označenje je neoštećno, može se prodati putem javnog nadmetanja pravnim ili fizičkim licima koja su dobila saglasnost za kupovinu vatrenog oružja.

5. Sredstva ostvarena prodajom oružja/vatrenog oruzja i municije slivaju se kao godišnji prihod u Budžet Republike Kosovo.

GLAVA V

OBAVEZE ZA ORUŽJE I MUNICIJU

Član 39 Obazveza o staranju prema oružju

1. Vlasnik ili korisnik oružja je obavezan da oružje održava u potrebnim uslovima, da

ga upotrebljava pažljivo i da ga čuva na način koji onemogućava pristup neovlašćenim osobama istom.

2. Vlasnik ili korisnik vatrenog oružja ne treba briše ili da menja identifikacione znake urezave na vatreno oružju od strane proizvođača oružja ili znake unete na dodatni način od strane drugih nadležnih državnih organa.

Član 40

Obaveza za osiguranje oružja 1. Vlasnik ili korisnik oružja je obavezan da oružje drži na način koji ne ugrožava

ličnu sigurnost i sigurnost ostalih. 2. Vlasnik ili korisnik oružja je obavezan da vrši transport oružja na način, ukoliko je

to tehnički moguće razmontirano, odnosno da je cev odvojena od mehanizma za zatvaranje, i ukolliko to nije moguće, najmanje municija treba biti odvojen od vatrenog oružja.

3. Zabranjena je upotreba oružja od vlasnika ili korisnika oružja pod uticajem alkohola, droga ili u drugim uslovima gde ne može shvatiti značaj njegovih postupaka.

4. Zabranjeno je nošenje oružja sem ako se drugačije odredi ovim zakonom. 5. Zabranjeno je da se sportsko ili lovačko oružje drži ili upotrebljava van mesta lova

ili civilnog poligona za gađanje. Ukoliko vlasnik ili korisnik oružja transportoje oružje van mesta lova ili civilnog poligona za gađanje vlasnik ili korisnik je obavezan da lovačko oružje transportuje u odgovarajućoj futroli, dok se municija obavezno treba odvojiti od oružja.

6. Zabranjeno je nošenje i upotreba kolekcionarskog oružja van objekta stanovanja ili boravka kolekcionara. Kolekcionarsko oružje se može nositi van mesta stanovanja


610

ili boravka samo u cilju opravke, izlaganja ili prodaje kolekcionarskog oružja na osnovu dozvole nadležnog organa.

7. Zabranjuje se snabdevanje, posedovanje i proizvodnja municije za kolekcionarsko oružje.

8. Odredba iz stava 4 ovog člana ne važi za učesnike: 8.1. proizvodnje filma, teatarskih predstava i drugih kulturnih manifestacija, za

koje se zahteva da upotrebljavaju ispražnjena oružja ili oružja sa manevarskom/školskom municijom; i

8.2. sportskih nadmetanja, po davanju signala od strane organizatora. 9. Nadležni organ treba biti obavešten za događaje iz stava 8 tačke 8.1 i 8.2 ovog

člana najmanje četrnaest (14) dana pre događaja. Odnosna organizacija treba uzeti saglasnost od nadležnnog organa pre događaja.

10. Pneumatsko/vazdušno oružje i lučno oružje trebaju se zabranjuju za upotrebu van poligona gađanja ili nekog drugog osiguranog i licenciranog prostora.

11. Sportsko oružje, vazdušno oružje i lučno oružje mogu upotrebljavati i osobe između šesnaest (16) do dvadesetijedne (21) godine samo na civilnim pologonima licensiranim za gađanje ili na drugim osiguranim prostorima pre nadmetanja u sportskom gađanju samo pod nadzorom odrasle ovlašćene osobe.

12. Zabranjuje se promena oružja sa jedne u drugu kategoriju, odnosno pretvaranje nesmrtonosnog oružja u smrtonosno oružje.

Član 41

Obaveza pokazivanja dozvole za nošenje vatreno oružja pred ovlašćenim licem 1. Osoba koja sa sodom nosi oružje, treba sa sodom imati dozvolu za nošenje

vatrenog oružja. 2. Na zahtev ovlašćenog službenog lica, osoba iz stava 1 ovog člana treba da pokaže

dozvolu i vatreno oružje.

Član 42 Čuvanje vatrenog oružja

1. Fizička lica koja poseduju dozvoljeno vatreno oružje, su obavezna da vatreno

oružje čuvaju u zatvorenom ormanu, metalnoj kasi ili u posebnoj prostoriji koja je tehnički osigurana. Vatreno oružje i municija se trebaju čuvati odvojeno.

2. Nadležni organ podzakonskim aktom, određuje minimalne uslove za čuvanje vatrena oružja i municije.

Član 43

Obaveza pravnog lica za čuvanje vatrena oružja i municije 1. Pravna lica trebaju čuvati odvojeno vatreno oružje i municiju u prostoriji koja je

tehnički osigurana, u metalnom ormanu ili metalnoj kasi. Vatreno oružje i municija se trebaju čuvati odvojeno u prostorijama namenjenim za čuvanje vatrena oružja i municije.

2. Pravna lica su obavezna da za vatreno oružje i municiju vode evidencoju i da


611

odrede odgovornu osobu kao nadzornika vatrenog oružja i municije. Pravno lice treba informirati nadležni organ o identitetu odgovornog lica. Za svaku promenu odgovornog lica, pravna lica su obavezna da informišu nadležni organ u roku od tri dana od dana promene.

3. Odgovorno lice treba biti sposobno da kontroliše način čuvanja vatrena oružja i municije kao i da drži evidenciju.

4. Muzeji trebaju čuvati vatreno oružje u prostorijama koje su tehnički osigurane i dai h prikazuju na način na koji se onemogućava neovlašćeni pristup vatrenog oružju.

5. Nadležni organ određuje podzakonskim aktom minimalne tehničke uslove za čuvanje vatrena oružja i municije.

Član 44

Prodaja vatrenog oružja 1. Vatreno oružje se može prodati samo fizičkim licima i pravnim entitetima koji

poseduju pristanak za snabdevanje vatreno oružjem izdat u skladu sa ovim zakonom.

2. Prodaja vatrenog oružja između fizičkih lica se vrši ugovorom, koji je overen i koji sadrži: ime, prezime, datum rođenja, matični broj, lični broj, broj pasoša ili lične karte, mesto stanovanja i adresu ugovornih strana, vrstu, marku i kalibar vatrenog oružja, podatke o proizvođaču, podatke koji su obuhvaćeni u saglasnosti, odnosno pristanak i mesto i datum zaključenja ugovora.

3. Zamena vatrenog oružja se tretira na isti način kao prodaja i sprovode se isti postupci kao za prodaju oružja u skladu s stavom 2 ovog člana.

4. Fizičko lice koje je kupilo ili zamenilo vatreno oružje u skladu sa stavom 2 i 3 ovog člana, je obavezno da u roku od osam (8) dana od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji, preda kupljeno vatreno oružje na probno ispaljivanje nadležnom organu.

5. Zabranjena je kupoprodaja oružja, municije i delova za oružje putem interneta.

Član 45 Nestanak, gubljenje ili krađa

1. U slučaju nestanka, gubitka ili krađe oružja ili municije, vlasnik, korisnik ili

pravno lice trebaju prijaviti slučaj nadležnom organu u roku od dvadesetičetiri (24) časa od momenta kada je on/ona primetio/la nestanak.

2. U slučaju nestanka, gubitka ili krađe saglasnosti za kupovinu vatrenog oružja, delova vatrenog oružja i municije, dozvole za lov ili streljaštvo, dozvole za kolekciju, dozvole za nošenje vatrena oružja, dozvole za posedovanje vatrena oružja, dozvole za oružja D kategorije, vlasnik ili pravno lice treba da prijavi slučaj nadležnom organu gde je oružje registrovano ili najbližoj policijskoj stanici. Vlasnik treba da podnese zahtev za izdavanje kopije tih dokumenata nedležnom organu koji treba izdati kopije tih dokumenata u roku od osam (8) dana


612

Član 46 Pronađeno oružje ili municija

1. Pronađeno oružje ili municija se trebaju odmah prijaviti najbližoj policijskoj

stanici. 2. Po proteku od tri (3) meseca od dana predaje, ukoliko se ne nađe vlasnik oružja i

municije, odlučuje se u skladu sa članom 38 ovog zakona.

Član 47 Promena mesta stanovanja

Ukoliko fiziko lice koje posedoje dozvolu za lov ili streljaštvo ili dozvolu oružja D kategorije, imaoc dozvole za kolekcionarsko oružje ili pravno lice koje posedoje dozvolu za posedovanje vatrena oružja ili dozvolu za oružja D kategorije promeni mesto stanovanja, boravka ili sedišta, fizičko lice ili pravno lice trebaju prezentovati oružje najbližoj policijskoj stanici u roku od trideset (30) dana u njegovom novom mestu boravka ili stanovanja.

Član 48 Nasleđivanje Oružja

1. U slučaju smrti vlasnika oružja, punoletni članovi njegove porodice ili ostale

punoletne osobe koje su živele u istoj porodici, obavezni su da u roku od trideset (30) dana od dana smrti vlasnika oružja predaju oružje i municiju nadležnom organu ili najbližoj policijskoj stanici, za koje se treba dati potvrda. U slučaju kada punoletni članovi porodice ne znaju mesto gde se oružje nalazi ali su sigurni da je pokojnik posedovao oružje oni trebaju obavestiti nadležni organ.

2. Oružje i municija se trebaju čuvati kod nadležnog organa dok se odluči u vezi nasleđivanja.

3. Nadležni organ podzaakonskim aktom određuje način predaje, prijema i čuvanja oružja i municije u slučaju smrti vlasnika oružja, kao i oblik i sadržaj potvrde za oružje i municiju koja se uzdaje od nadležnog organa.

4. Osoba koja je nasledila oružje i zadovoljava uslove člana 7 ovog Zakona, u roku od dva meseca, po završetku naslednog postupka može podneti zahtev za davanje dozvole za oružje ili može otuđiti oružje. Osoba koja je nasledila oružje i ne ispuunjava uslove Personi që ka trashëguar armë dhe i përmbush kushtet iz člana 7 ovog Zakona ili ne želi izdavanje dozvole informiše nadležni organ da započne postupak u skladu sa članom 36 ovog zakona.

5. Ukoliko se zahtev iz stava 4 ovog člana ne podnese u predviđenom roku ili kada se zahtev odbije, oružje i municija se oduzimaju i sa njima se postua u skladu sa članom 34 ovog zakona.

6. U slučaju kada pokojnik nema naslednika sa oružjem se postua prema članu 38 ovog zakona.

7. Nadležni organ treba biti informisan od nadležnog suda o okončanju postuaka nasleđivanja u roku od osam (8) dana.


613

GLAVA VI PROIZVODNJA ORUŽJA I MUNICIJE

Član 49

Licenca za proizvodnju oruzja, delova oruzja i municije 1. Proizvodnja oružja, delova oruzja i municije se može vršiti od pravnih lica sa

sedištem (glavna kancelaria biznisa) na teritoriji Kosova, koja su dobia licencu za obavljanje ove delatnosti.

2. Kandidati će datoteku na zahtjev nadležnom tijelu za izdavanje dozvole za proizvodnju. Ovaj zahtjev će sadržavati dokumente sukladno članka 23. stavka 3. točke 3.1, 3.2, 3,3, 3,5, 3,6 i 3.7.

3. Nadležni organ će odlučiti o zahtjevu iz stavka 2. ovoga članka, nakon postupaka iz člana 15. ovog zakona i odlučuje u roku od trideset (30) dana.

4. Licensu iz stava 1 ovog člana uzdaje nadležni organ, po dobijenom pristanku od strane Ministarstva snaga sigurnosti i po prethodnoj registraciji u registar biznisa Republike Kosovo.

Član 50

Sadržina licence 1. Licenca člana 49. ovoga zakona, moze biti izdata za proizvodnju svih vrsta oružja,

dijelova oružja i municije koje moze biti isporučen na osnovu dozvole, ili za određene kategorije / vrste oružja i municije.

2. Licencu iz stava 1. ovoga člana ne može biti vazeca ako je pravna osoba nije započela svoje aktivnosti u roku od jedne (1) godine nakon izdavanja licence.

3. Rok iz stava 2. ovoga člana moze biti produžen ako je dokazano da su se dogodile nove okolnosti koje utiču na početku proizvodnje svih vrsta oružja i municije. Ovaj dodatni period ne može biti više od jedne (1) godine.

Član 51

Opravka oružja 1. Opravak oružja mogu vršiti pravna lica sa sedištem na teritoriji Kosova koja su

dobila licencu za vršenje te delatnosti. 2. Podnosioc zahteva podnosi zahtev nadležnom organu za izdavanje licence za

opravak. Zahtev obuhvata dokumente prema članu 23, stav 3 tačke 3.1, 3.2, 3.3, 3.5, 3.6 i 3.7 ovog zakona.

3. Nadležni organ odlučuje u vezi zahteva iz stava 2 ovog člana u roku od trideset (30) dana u skladu sa postupcima iz člana 15.ovog zakona.

4. Licencu iz stava 1 ovog člana izdaje nadležni organ, po dobijenom pristanku od Ministarstva snaga sigurnosti i po prethodnoj registraciji u registar biznisa Republike Kosovo.

5. Licenca iz stava 1 ovog člana se može dati za opravku shih vrsti oružja, kojima se može snadbeti naosnovu dozvole, ili za samo posebne kategorije/vrste.

6. Licenca iz stava 1 ovog člana neće važiti ukoliko pravno lice nije započelo vršenje delatnosti u roku od jedne godine od dana davanja licence.


614

7. Rok iz stava 6 ovog člana se može produžiti ukoliko se dokaže da su se pojavile nove okolnosti, koje utiču na početak proizvodnje i opravke shih vrsti oružja i municije. Ovaj dodatni period ne može biti duži od jene godine.

8. Pravna lica koja vrše opravak oružja trebaju opravlajti samo registrovana oružja. 9. Pravna lica iz stava 8 ovog člana su obavezna da izdaju potvrdu za svako

opravljeno oružje. 10. Po izvršenoj opravci glavnih delova vatrenog oružja pravna lica iz stava 9 ovog

člana su obavezna da izvrše probno gađanje iz vatrenog oružja. 11. Pravna lica iz stava 10 ovog člana su obavezna da u roku od pet dana od dana

probnog gađanja iz oružja predaju izveštaj o probnomgađanju nadležnom organu. 12. Izveštaj iz stava 11 ovog člana treba da sadrži podatke o fizičkom licu, ili pravnom

licu koje poseduje oružje, podatke o oružju (marku, vrstu, proizvođača, državu proizvođača, serijski broj, kalibar, glavne opravljene belova) i probno gađanje. Najmanje dve čaure i projektila sa probnog gađanja dr trebaju pridodati izveštaju

13. Vlasnik opravljenog vatrenog oružja treba da predoči opravljeno vatreno oružje nadležnom organu u roku od pet (5) dana u slučaju kada su se opravili glavni delovi.

Član 52

Obaveza pravnog lica 1. Oružje i municija u postupku proizvodnje i popravke trebaju se upotrebljavati

samo od osoba koja imaju dozvolu. 2. Pravna lica su obavezna da osiguraju stalnu fizičko – tehničku zaštitu prostorije

gde čuvaju oružje i municiju. 3. Nadležni organ podzakonskim aktom određuje minimalne tehničke i sigurnosne

uslove za njihove prostorije.

Član 53 Oružja tokom popravke

1. Oružje koje je primljeno na popravku se ne sme prenositi iz radhe prostorije, sem u

slučaju kada je potrebno probno gađanje. 2. Za kontrolu popravljenog oružja, pravno lice koje posedoje licensu iz člana 51

ovog zakona može kupiti i čuvati različite vrste i potrebne količine municije na osnovu saglasnosti za kupovinu municije.

Član 54

Onesposobljavanje/trajna dezaktivacija 1. Trajno nesposobljavanje/ dezaktivizacija vatrenog oružja se vrši preduzimenjem

jednog od tehničkih postupaka: 1.1. .u ležištu metka treba imati tri rupe neposredno postavljene pod uglom od

120 stepeni, sa istim prečnikom kao kalibar cevi vatrenog oružja ili ležište metaka treba biti trajno zatvoreno omotačem, što onemogućava dalje punjenje vatrenog oružja municijom;


615

1.2. cev vatrenog oružja je zatvorena (istopljenim meatalom) u celoj njenoj dužini ili samo u ležištu metka, odnosno tokom njegove dužine;

1.3. cev oružja je prosečena po celokupnoj njenoj dužini prosekom od najmanje 5 milimetara širine koji počinje od njenog ležišta i završava se na otvoru cevi;

1.4. prednji deo mehanizma za zatvaranje (zatavarač) se odstranjuje, odnosno se seče pod uglom od 45 stepeni ili se rupa za izlaz udarne igle mehanizma za zatvaranje (zatvarača) sa potezačem trajno zatvori, dok se udarna igla odstranjuje; ili

1.5. cev revolvera je zatvorena u skladu sa stavom 1.2 i 1.3 ovog člana, pošto je otvorena jedna rupa, sa prečnikom podjednakim sa kalibrom oružja; ležište metaka revolvera je zatvoreno metalnim omotačem, koji obuhvata i unutrašnjost cevi.

2. Onesposobljavanje / trajnu dezaktivizaciju vatrenog oružja mogu vršiti pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike Kosovo, koja su dobia licencu za proizvodnju oružja i municije,a kao i za popravku oružja, i koja su dobila licencu za dezaktivizaciju od nadležnog organa.

3. Podnosioc zahteva podnosi zahtev nadležnom organu za dobijanje licence za onesposobljavanje/deaktivizaciju. Zahtev obuhvata dokumente prema članu 23 stav 3 tačke3.1, 3.2, 3.3, 3.5, 3.6 i 3.7 i dokaz o posedovanju licence za proizvodnju ili opravku.

4. Nadležni organ odlučuje u vezi zahteva iz stava 2 ovog člana u roku od 30 dana u skladu sa postupcima iz člana 15 ovog zakona.

5. Po završetku jednog od tehničkih postupaka iz stava 1 ovog člana, pravna lica trebaju dati potvrdu o izvršenom tehničkom postupku punog onesposobljavanja vatrenog oružja i trebaju obavestiti nadležni organ u roku od 48 časova.

6. Vlasnik vatrenog oružja koje je trajno onesposobljeno za upotrebu, je obavezan da u roku od osam dana preda vatreno oružje i potvrdu iz stava 5 ovog člana Komisiji za razmatranje. Komisija izdaje potvrdu da je vatreno oružje trajno onesposobljeno za upotrebu. Komisija za razmatranje treba da postavi znak identifikacije na onesposobljenom oružju, koji obuhvata slova službenog međunarodnog koda Kosova, godinu onesposobljavanja i znak D onesposobljavanja.

7. Zabranjeno je ponovno osposobljavanje za upotrebu vatrenog oružja koje je trajno onesposobljeno za upotrebu.

8. Zabranjen je izvoz onesposobljenih vatrena oružja. 9. Zabranjeno je iznošenje dezaktiviziranog vatrena oružja iz mesta gde se drži.

GLAVA VII TRGOVINA ORUŽJEM, MUNICIJOM I DELOVIMA ORUŽJA

Član 55

Licenca za trgovinu oružjem, delovima oružja i municijom 1. Trgovina oružjem, municijom i delovima oružja mogu vršiti pravna lica sa

sedištem u Republici Kosovo, koja se registruju u registru biznisa. 2. Podnosioc zahteva podnosi zahtev nadležnom organu za izdavanje licenci za


616

trgovinu. Zahtev obuhvata dokumentaciju prema članu 23 stav 3 tačke 3.1, 3.2, 3.3, 3.5, 3.6 i 3.7. ovog zakona,

3. Nadležni organ odlučuje u vezi zahteva iz stava 2 ovog člana u roku od trideset (30) dana u skladu sa postupcima iz člana 15 ovog zakona.

4. Trgoavina oružjem i municijom iz člana 4 kategorija A, treba se svršiti samo sa posebnom dozvolom izdatom od strane nadležnog organa i po prethodnom pristanku Ministarstva snaga sigurnosti Kosova prema odredbama koje regulišu opremanje oružjem i municijom ovlašćenih državnih organa.

5. Pravna lica iz stava 1 ovog člana mogu prodavati vatreno oružje i municiju samo pravnim i fizičkim licima koja poseduju saglasnost za kupovinu vatrenog oružja i municije.

6. Odredbe iz članova 24,49 i 50 ovog zakona se sprovode prema pravnim licima koja se bave trgovinom oružja i municije.

7. Pravna lica mogu prodavati municiju za vatreno oružje fizičkim licima u skladu sa članom 6 stav 5 i 6 ovog zakona, dok municiju za vatreno oružje mogu prodavati pravnim licima koja se bave delatnošću određenom članom 6 stav 8 ovog zakona.

Član 56

Označavanje vatrenog oružja 1. Mogu se prodati samo vatrena oružja, municija i delovi vatrenog oružja koja su na

uredan način označena. 2. Nadležni će organ u saradnji sa Ministrom trgovine i industrije doneti podzakonski

akt za označavanje vatrenog oružja, delova vatrenog oružja i municije

Član 57 Smeštaj

Magacini i objekti gde se vrši trgovina oružjem i municijom trebaju da ispunjavaju uslove za smeštaj i čuvanje eksplozivnih oružja, u skladu sa ovim zakonom i zakonom za civilnu upotrebu eksploziva.

Član 58 Obaveza za označavanje uvezenpg vatrenog oružja

1. Pravno lice iz člana 55 stav 1 i 2, koje uvozi vatreno oružje, ima za obavezu da

vatreno oružje označi znakom za uvoz. 2. Znak iz stava 1 ovog člana se utiskuje na vatrenog oružju na mestu gde su utisnuti

ostali znaci vatrenog oružja (proizvođač). 3. Znak iz stava 1 ovog člana je u obiku kruga sa prečnikom od 6 milimetara, utisnut

na vatrenog oružju u dubini od najmanje 0,8 milimetara. 4. Znak iz stava 1 ovog člana sadrži službeni međunarodni kod Kosova i godinu

uvoza vatrenog oružja. 5. Vatrena oružja i municija koje prelaze preko teritorije Kosova u tranzitu se ne

označavaju pečatom uvoza.


617

GLAVA VIII PRENOŠENJE ORUŽJA I MUNICIJE PREKO DRŽAVNE GRANICE

Član 59

Licenca za transport oružja, delova oružja i municije 1. Transport oružja, delova oružja i municije mogu vršiti pravna lica sa sedištem u

Republici Kosovo, koja su registrovana u registar biznisa. 2. Podnosiooc zahteva podnosi zahtev nadležnom organu za izdavanje licence za

transport. Zahatev obuhvata dokkumentaciju iz člana 23 stav 3, tačke 3.1, 3.2, 3.3, 3.5, 3.6 i 3.7. i licenca izdata od strane ministarstva transporta pošte i telekomunikacija.

3. Nedležni organ odlučuje u roku od trideset (30) dana u vezi zahteva iz stava 2 ovog člana prema postupcima iz člana 15.

4. Trgaovina oružjem i municijom iz člana 4 – A kategorija, se treba vršiti samo sa posebnom dozvolom izdatom od strane nadležnog organa i prethodnim pristankom Ministarstva snaga sigurnosti Kosova prema odredbama koje regulišu opremanje oružjem i municijom ovlašćenih državnih organa.

Član 60

Transport oružja, delova oružja i municije od strane fizičkog lica 1. Državljanin Republike Kosovo ili stranac sa stalnim boravištem ili stranac koji je u

tranzitu mogu prenositi samo one vrste oružja i municije, koje u skladu sa odredbama ovog zakona mogu kupovati, posedovati ili držati.

2. Tokom prenosa oružja i municije iz stava 1 ovog člana, državljanin Republike Kosova ili stranac imaju za obavezu da prijave oružje i municiju i dozvolu izdatu od odgovornog službenika, policijskom službeniku na graničnoj tačci.

3. Ukoliko ovlašćeni službenik na graničnoj tačci tokom kontrole prevoznog sredstva nađe oružje i municiju, koje nije prijavljeno ili za oružje i municiju nije predočena dozvola/licenca, ovlašćeni službenik treba sekvestrirati oružje i municiju do okončanja prekršajnog postuaka ili krivičnog postupka pravosnažnom odlukom.

4. Nadležni organ podzakonskim aktom uređuje način nošenja oružja i municije na državnoj granici.

Član 61

Transport lovačkog oružja od strane fizičkog lica 1. Državljani Republike Kosovo koji imaju stagno mesto boravka u inostranstvu i

stranci imaju mogućnost da za potrebe lova transportuju lovačko oružje i municiju za to oružje u Republiku Kosovo, ukoliko imaju dozvolu za posedovanje lovačkog oružja i poseduju zdravstveno osiguranje izdato od nadležnog organa druge države i poziv za učestvovanje u lovu, prethodno odobreno od strane nadležnog organa;

2. Osobe određene u stavi 1 ovog člana su obavezne da tokom prelaska granične tačke prijave lovačko oružje i municiju nadležnom policijskom službeniku.

3. Nadležni policijski službenici tokom kontrole na graničnoj tačci izdaju osobi iz


618

stava 1 ovog člana pristanak za transport lovačkog oružja tokom lovačke aktivnosti na teritoriji Republike Kosova.

4. Nadležni organ podzakonskim aktom će odrediti postupke za usvajanje poziva za lovačke aktivnosti.

Član 62

Transport oružja od strane članova streljačkih društava 1. Članovi streljačkog društva koji putuju u inostranstvo u grupama ili pojedinačno u

cilju učestvovanja na streljačkim takmičenjima ili iz razloga pripreme za tavu vrstu takmičenja, imaju mogućnost da preko državne granice prenose oružje i municiju za te potrebe na osnovu pristanka nadležnog organa.

2. Članovi stranih streljačkih društava mogu transportovati sportska oružja u Republiku Kosovo u cilju učestvovanja na streljačkim takmičenjima ili iz razloga priprema za streljačka takmičenja, na osnovu saglasnosti datog od strane nadležnog organa republike Kosova i na osnovu drugog adekvatnog dokumenta izdatog od nadležnog organa neke druge države.

3. Ovlašćeni službenici na tačci graničnog prelaza izdaju dozvolu osobama iz stava 2 ovog člana.

4. Članovi streljačkog društva iz stava 2 ovog člana trebaju biti zdravstveno osigurani.

5. Nadležni organ će podzakonskim aktom utvrditi postupke za usvajanje poziva za streljačka takmičenja.

Član 63

Prodaja oružja, delova oružja ili municije konfiskovanih na granici 1. Lovačka oružja, sportska oružja i municija za oružja koja su konfiskovana od

ovlašćenih službenika na graničnim tačkama se mogu prodati po obaveštenju putem javnog nadmetanja, pravnih lica koja imaju licensu za trgovinu oružjem delovima oružja i municijom, i fizičkih lica koja imaju saglasnost za kupovinu vatrenog oružja.

2. Sa ostalim vatrenom oružjem i municijom koja je konfiskovana od ovlašćenih službenika na graničnim tačkama se postupa u skladu sa članom 38 ovog zakona.

Član 64

Međunarodni sporazumi Oružje i municija se ne mogu transportovati preko tačke graničnog prelaza, sem ako je međunarodnim sporazumom dugačije određeno.


619

GLAVA IX CIVILNI POLIGONI ZA GAÐANJE

Član 65

Licenca za civilne poligone za gađanje 1. Civilni poligoni za gađanje su objekti namenjeni za sportsko – rekreativne vežbe u

gađanju, kao i za osposobljavanje vezano za pravilnu i sigurnu upotrebu vatrenog oružja, koji ispunjavaju tehničke i zaštitne uslove za upotrebu vatrenog oružja, lovačkog oružja i sportskog oružja.

2. Civilni poligoni za gađanje mogu se otvoriti od strane pravnih lica, koja trebaju uzeti licensu od nadležnog organa i ispuniti uslove za registraciju u registar biznisa.

3. Podnosioc zahteva podnosi zahtev nadležnom organu za izdavanje license za civilne poligone za gađanje. Zahtev obuhvata dokumentaciju iz člana 23 stav 3, tačke 3.1, 3.2, 3.3, 3.5, 3.6 i 3.7 ovog zakona.

4. Nedležni organ odlučuje u roku od trideset (30) dana u vezi zahteva iz stava 2 ovog člana prema postupcima iz člana 15.

5. Pravno lice iz stava 1 ovog člana ima za zadatak da izradi kućni red civilnog poligona za gađanje, u roku od trideset (30) dana od dana osnivanja poligona za gađanje, po odobrenju od nadležnog organa.

6. Odredbe iz planova 24, 49 i 50 ovog zakona, trebaju se sprovesti za otvaranje civilnih poligona za gađanje.

7. Odredbe ovog zakona za civilne poligone za gađanje se ne sprovode za lovna mesta, koja lovačka društva koriste za gađanje i testiranje lovačkog oružja u skladu sa odredbama zakona o lovu.

8. Nadležni organ podzakonskim aktom određuje tehničke i sigurnosne uslove koje trebaju da ispune objekti iz stava 1 ovog člana.

Član 66

Dozvola za upotrebu poligona za gađanje 1. Gađanje na civilnim poligonima mogu vršiti fizika lica, koja su ovlašćena za

nošenje takvog oružja ili su podneli zahtev za snabdevanje oružjem i učestvuju na praktičnoj vežbi za dobijanje saglasnosti.

2. Fizička lica iz stava 1 ovog člana imaju za obavezu da prilikom gađanja nose zaštitne naočare i zaštitnike za uši.

Član 67

Municija za poligone za gađanje 1. Civilni poligoni za gađanje se mogu snabdevati sa većim količinama municije za

gađanje na poligonima za gađanje na osnovu prethodnog saglasnosti nadležnog organa.

2. Nadležni organ će izdati saglasnost za mnogobrojne kupovine municije sa rokom važnosti do jedne godine i za određenu količinu municije u skladu sa mogućnošću za skladištenje i korišćenje municije


620

GLAVA X EVIDENCIJE

Član 68

Vođenje evidencija od strane nadležnog organa 1. Nadležni organ vodi evidenciju o:

1.1. izdatim saglasnosti za kupovinu oružja, delova oružja i municije; 1.2. podnetim zahtevima za registrovanje oružja; 1.3. zahteve za priznavanje postojećih dozvola/licensi; 1.4. dozvole/licence za lovačko ili sportsko oružje; 1.5. dozvole za nošenje vatrenog oružja; 1.6. saglasnost za kupovinu kolekcionarskog oružja; 1.7. podnete zahteve za registraciju kolekcionarskog oružja; 1.8. dozvole za sakupljanje oružja za kolekciju; 1.9. dozvole za oružja D kategorije; 1.10. konfiskovano oružje i municija, nađeno, predato; 1.11. licenca/dozvola za proizvodnju i popravku; 1.12. potvrda za vatreno oružje koje je trajno onesposobljeno; 1.13. dozvole/licence za trgovinu; 1.14. dozvole/licence za transport; 1.15. licence za otvaranje civilnih poligona za gađanje; 1.16. pristanaka za uvoz i izvoz oružja, delova oružja i municije za državne

organe; 1.17. licencu za prevoz oružje za osobe ili udruzenje koje sudjeluju u lov i

streljaštvo natječaja i municije koje je diplomatsko-konzularnih predstavnistva;

1.18. baza podataka digitalnih fotografija svakog registrovanog oružja, 1.19. državni spisak identifikacionog broja 1.20. državni spisak oružja; 1.21. dozvole za držanje lovačkog oružja u toku lova u državi; 1.22. dozvole za držanje sportskih oružja; i 1.23. licence za tranzit oružja i municije.

Član 69

Obaveza za držanje evidencija 1. Lovačka i streljačka društva, centri za treniranje, pravna lica korisnici terena za lov

i ostala pravna lica koja poseduju vatreno oružje na osnovu dozvole za posedovanje vatrenog oružja su obavezna da vode evidenciju vatrenog oružja i municije i za osobe kojima daju vatreno oružje na upotrebu.

2. Evidenciju vatrenog oružja i municije su obavezni da drže pravna lica koja vrše: 2.1. proizvodnju oružja, delova oružja i municije, za proizvedeno i naručeno

oružje, delove oružja i municiju; 2.2. popravak oružja, evidencija o popravljenom oružju; i 2.3. trgovinu oružjem, delovima oružja i municijom, za kupljeno i prodato

oružje i municiju.


621

3. Pravna lica su obavezna da vode evidenciju o probnom gađanju (metci i čaure) za svako vatreno oružje.

4. Civilni poligoni gađanja su obavevzni da vode evidenciju za datu i upotrebljenu municiju.

5. Postupci za posebnu dozvolu će se odrediti podzakonskim aktom.

Član 70 Određivanje forme obrazaca i zahteva

1. U skladu sa ovim zakonom, nadležni organ podzakonskim aktom određuje:

1.1. formu saglasnosti za kupovanje vatreno oružje, delovima vatrenog oružja i municijom;

1.2. zahtev za zamenu dozvole za oružje dato od nadležnog organa u drugoj državi;

1.3. za dozvolu za streljaštvo ili lovačko oružje; 1.4. dozvolu za posedovanje oružja; 1.5. dozvolu za nošenje vatrenog oružja; 1.6. Dozvolu za oružje D kategorije; 1.7. dozvolu/licencu za proizvodnju i popravku, promet, transport oružja, delova

oružja i municije; 1.8. dozvola/licenca za popravak oružja; 1.9. dozvola za nošenje oružja i municije van zamlje; 1.10. dozvola za nošenje oružja i municije data za za diplomatsko konzularna

predstavništva; 1.11. dozvola za posedovanje i nošenje lovačkog oružja tokom lova u državi; 1.12. dozvola za transfer sportskog oružja; 1.13. dozvola za tranzit oružja i municije; 1.14. licenca za otvaranje poligona za gađanje; 1.15. način vođenja evidencije oružja i municije.

2. Evidencija se treba čuvati najmanje dvadeset (20) godina od strane svih gore pomenutih etniteta.

3. Nadležni organ će putem podzakonskih akata odrediti način istrage vatrenog oružja i municije.

GLAVA XI

NADGLEDANJE

Član 71 Nadgledanje od strane nadležnog organa

1. Nadležni organ nadgleda ispunjenje uslova predviđenih za proizvodnju, popravku,

promet, skladištenje, čuvanje oružja i municije, upotrebu poligona za gađanje, zakonitost posedovanja i držanja vatrenog oružja i municije, kao i vođenje evidencija.

2. Ovlašćena fizika i pravna lica su obavezni da omoguće obavljanje nadgledanja, kontrole oružja, staviti na raspolaganje odgovarajuću dokumentaciju i da daju potrebna obaveštenja i podatke..


622

3. Nadležni organ pravnom licu obustavlja proizvodnju, popravku, promet oružja i municije ili korišćenje poligona za civilno gađanje, ukoliko utvrdi da su uslovi na osnovu koji je data licenca/dozvola predviđena ovim zakonom prestali postojati ili se evidentirane neurednosti ne otklone u određenom vremenu.

4. Pravna lica kojima je oduzeta licenca/dozvola za proizvodnju, popravku ili promet oružjem i municijom ili korišćenje civilnih poligona za gađanje, zahtev za ponovno izdavanje licence/dozvole mogu podneti po proteku roka od dve godine od pravosnažnosti odluke, kojom je licenca/dozvola oduzeta.

5. 5.Vatreno oružje i municija sa kojom raspolaže pravno lice se predaje nadležnom organu u roku od 15 dana od prijema pravosnažne odluke.

6. Vatreno oružje i municija iz stava 5 ovog člana se prodaje javnim nadmetanjem pravnih lica koja se bave prometom oružja i municije i fiziških lica koja imaju saglasnost za kupovinu vatrenog oružja i municije.

7. Sredstva ostvarena prodajom vatrenog oružja i municije su sredstva pravnog lica. Nadležni organ ima pravo na kompenzaciju proceduralnih troškova.

GLAVA XII

KAZNENE ODREDBE

Član 72. Kaznene odredbe

1. Fizička i pravna lica koja postupaju suprotno odredbi ovog zakona će se

sankcionisati. 2. Vezano za krivičnu odgovornost važe odredbe Krivičnog zakonika Kosova.

Član 73. 1. Novčanom kaznom od desethiljade (10.000) € do stohiljade (100.000) € kažnjava

se pravno lice koje će trgovati, snabdevoti, posredovati, posedovati, proizvesti, popraviti, zameniti ili dati nekom drugom oružje, delove oružja i municiju, koje je snabdevanje, posredovanje, trgovina, posedovanje, proizvodnja, popravka ili promet zabranjeno ili u suprotno odredbi ovog zakona.

2. Za radnje propisane u stavu 1. ovog člana pravnom licu će se izricati dopunska mera oduzimanja oružja, municije i zabranjivanja obavljanja delatnosti (proizvodnje, popravke, prometa oružjem i municijom ili korišćenja poligona za civilno gađanje) u roku od dve do pet godina.

Član 74.

1. Pravno lice kažnjava se zbog prekršaja novčanom kaznom od hiljadu (1.000) € do

desethiljade (10.0000) €, dok se fizičko lice kažnjava novčanom kaznom od petsto (500) € do pethiljade (5.000) € ili zatvorskom kaznom do šesdeset (60) dana, koje: 1.1. drži oružje na način koji je suprotan odredbama člana 18. ovog zakona; 1.2. u utvrđenom roku neće podneti zahtev za registrovanje oružja i izdavanje

dozvole za oružje kod nadležnog organa, član 16, stav 1. ovog zakona;


623

1.3. koje nema dozvolu za iznošenje oružja iz depoa za oružje u streljačko/lovačkog udruženje, do poligona za gađanje ili do terena određenog za lov, kao i u suprotnom pravcu, član 19. stav 7, član 20. stav 2. i član 21. stav 2. ovog zakona;

1.4. koje ne prijavi nadležnom organu trofejno oružje, koje je kupovalo ili koje poseduje prema članu 19. stav 4. ovog zakona;

1.5. koje postupi suprotno članu 43, stav 3. ovog zakona; 1.6. koje postupi suprotno članu 45. ovog zakona; 1.7. koje postupi suprotno članu 47. ovog zakona; 1.8. koje postupi suprotno članu 48, stav 1. ovog zakona; 1.9. koje postupi suprotno članu 60, stav 2. ovog zakona; 1.10. koje postupi e suprotno članu 61. stav 2. ovog zakona; i 1.11. koje postupi na način koji je u suprotnosti sa odredbama člana 69, stav 2.

ovog zakona. 2. Za prekršaj iz stava l. tačke 1.1, 1.3, 1.7 i 1.8. ovog zakona, fizičkom licu i

pravnom licu će se izricati i dodatna kazna – oduzimanje oružja i municije.

Član 75. 1. Novčanom kaznom zbog prekršaja u vizinu od desethiljade (10.000) € do

pedesethiljade (50.000) € biće kažnjeno pravno lice, koje: 1.1. postupi suprotno članu 44. ovog zakona; 1.2. čuva oružje na način koji je suprotan odredbama ovog zakona; 1.3. postupi suprotno člano 55, stav 2. ovog zakona; 1.4. prima na popravku oružje koje nije registrovano, član 51, stav 8. ovog

zakona; 1.5. postupi suprotno člana 52, stav 2. ovog zakona; 1.6. prima na popravku oružje koje je bilo izneto sa radnog mesta, član 53, stav

1. ovog zakona; 1.7. trguje oružjem i municijom na način koji je suprotan odredbama člana 54,

stav 5. i 6. ovog zakona; 1.8. stavlja u promet oružje, municiju i delove oružja koje nije obeleženo,

testirano, zapečaćeno, odnosno obeleženo u skladu sa pravilima za testiranje i zapečaćivanje, odnosno sa pravilima za obeležavanje malog i lakog vatrenog oružja i municije, član 56. ovog zakona;

1.9. prenosi oružje i municiju bez dozvole ili u suprotnosti sa naredbama za preduzimanjem posebnih mera za bezbednost prilikom transporta, član 59. ovog zakona;

1.10. postupi suprotno odredbi člana 60, stav 2. ovog zakona. 2. Novčanom kaznom od hiljadu (1.000) € do desethiljade (10.000) € kažnjava se za

dela propisana ovim članom i odgovorno lice kod pravnog lica, dok za stav 1. tačka 1.2 i 1.8 ovog člana - istom propisanom novčanom kaznom.

3. Za kršenje ovog člana biće izrečene i dopunske kazne u trajanju od jende (1) do tri (3) godine.

4. Oružje i municija će se konfiskovati.


624

Član 76. 1. Kažnjava se novčanom kaznom od pethiljade (5.000) € do pedesethiljade (50.000)

€ pravno lice, koje: 1.1. ne izdaje potvrdu za praktično osposobljavanje za rukovanje oružjem

fizičkim licima – tražiocima dozvole za snabdevanje oružjem, član 12, stav 3. i 4. ovog zakona;

1.2. utvrđenom roku ne podnosi zahtev za registraciju oružja i izdavanje dozvole za oružje, član 16, stav 1. ovog zakona;

1.3. u utvrđenom roku ne obaveštava nadležni organ, član 16, stav 2. ovog zakona;

1.4. daje potvrdu kojom se poveruje lovačko oružje za jednodnevni lov na lovačkom području, licu koje nije aktivan član lovačkog društva, član 20. stav 5. ovog zakona;

1.5. daje na upotrebu oružje licima koja poseduju lovačku dozvolu, ali nisu aktivni članovi lovačkog društva, član 20, stav 5. ovog zakona;

1.6. u utvrđenom roku ne prijavi nestanak, gubljenje ili krađu oružja i municije, saglasnosti za nabavku oružja ili dozvole, član 45, stav 1. ovog zakona;

1.7. prilikom promene sedišta u utvrđenom roku ne prijavi oružje kod nadležnog organa, član 47. ovog zakona;

1.8. u utvrđenom roku ne vrši probno gađanje oružjem, nakon izvršenja popravke glavnih delova vatrenog oružja, član 51.stav 9. ovog zakona; i

1.9. ne vodi evidenciju u skladu sa odredbama 69. ovog zakona. 2. Odgovorno lice kod pravnog lica kažnjava se novčanom kaznom od dvesta (200) €

do hiljadu (1.000) € za dela propisana članom 75. stav 1. tačke 1.1.,1.2, 1.3, 1.6, 1.7, 1.8 i 1.9.ovog zakona

3. Za dela iz stava 1. i 2. ovog člana biće izrečena dopunska kazna – oduzimanje oružja i municije.

GLAVA XIII


Član 77 Podzakonska akta

Podzakonska akta predviđena ovim zakonom će se doneti u roku od jedne (1) godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 78 Postupci i uslovi za dobrovljnu predaju oružja

Vlada Kosova će podzakonskim aktom odrediti postupke, uslove i kriterijume za dobrovoljnu predaju malih i lakih oružja AVL po stupanju na snagu ovog zakona.


625

Član 79 Prihodi od ovog zakona

Sva sredstva realizovana na osnovu ovog zakona uplaćuju se Budžet Republike Kosovo.

Član 80 Prelazne i završne odredbe

Stupanjem na snagu ovog zakona stavljaju se van snage sve zakonske odredbe koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br.03/L-143 17. septembar 2009 Proglašeno dekretom Br. DL-025-2009, dana 13.10.2009, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA IV / Br. 59 / 29 OKTOBAR 2009


626

ZAKON Br. 03/L-246 ZAKON O ORUŽJU, MUNICIJI I ODGOVARAJUĆOJ BEZBEDONOSNOJ OPREMI ZA DRŽAVNE INSTITUCIJE OVLAŠĆENE ZA BEZBEDNOST

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 626 Poglavlje II: Proizvodnja i opravka OPN ................................................................................................... 633 Poglavlje III: Trgovina sa OPN-e............................................................................................................... 637 Poglavlje IV: Bezbednost OPN.................................................................................................................. 641 Poglavlje V: Kontrola kvaliteta OPN ......................................................................................................... 642 Poglavlje VI: Nadzor.................................................................................................................................. 642 Poglavlje VII: Kaznene odredbe ................................................................................................................ 643 Poglavlje VIII: Prelazne odredbe ............................................................................................................... 644 Poglavlje IX: Završne odredbe................................................................................................................... 645

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Član 1 Cilj

Svrha ovog Zakona je, utvrđivanje zakonskih odredbi u vezi opremanja oružjem, municijom i odgovarajućom bezbedonosnom opremom državnih institucija ovlašćenih za bezbodnost.

Član 2 Delokrug rada

Ovaj Zakon reguliše proizvodnju, opravku, trgovinu, uvoz-izvoz, postavljanje znakova za identifikaciju, evidentiranje i bezbednost prilikom uskladištenja, transporta i procene saglasnosti uslovima o oružju, municiji i odgovarajućoj bezbedonosnoj opremi za potrebe državnih institucija ovlašćene za bezbednost osim potreba Kosovske Snage Bezbednosti.

Član 3 Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

1.1. Državne institucije ovlašćene za bezbdensot - Kosovska policija, Policijski inspektorat Kosova, Kosovska agencija za intelegenciju, Kosovska korektivna služba, Kosovska carina i Agencija za šumarstvo Kosova;

Zakon Br. 03/L-246 Zakon o oružju, municiji i odgovarajućoj bezbednosnoj opremi za...

627

1.2. Oprema za posebne namene (OPN-e) - oružje, municija i odgovarajuća oprema za bezbednost namenjenih državnim institucijama za bezbednost;

1.3. Oružje - podrazumeva, ali ne graniči se samo na svako sredstvo i alat izrađenih u cilju, da pod pritiskom gasova nastalih prilikom sagorevanja ekslozivnih materija, elektriciteta, gasova pod pritiskom i druge potencijalne energije, lansiranja projektila u obliku kuršuma, skupine sačmi, gasova tečnosti, strela ili drugih obilka, koji su određeni ili upotrebljeni za nanošenje telesne povrede, fizičku štetu, psihološku štetu, takođe, svako drugo sredstvo čiji cilj je da izvrši fizički napad na fizički integritet lica ili imovine;

1.4. .Vatreno oružje - oprema koja može da se upotrebi kao oružje koje ispalji samo jedini metak ili više metaka velikom brzinom potiskivanjem gasova koji se stvaraju brzom unutrašnjem sagorevanjem materija za potiskivanje ili pomoću drugih oblika potiskivanja metaka koji se ispaluju od vatrenih oružja;

1.5. Kratko vatreno oružje - vatreno oružje cevi ne veće dužine od 30 cm čija ukupna dužina nije veća od 60 cm;

1.6. Dugačko vatreno oružje - svako vatreno oružje čija cev je duža od 30 cm ili čija ukupna dužina je veća od 60 cm;

1.7. Automatsko vatreno oružje - vatreno oružje koje se automatski puni kad kod ispali metak i koje može da lansira više od jednog metka, odnosno može da lansira više od jednog metka sa jednim potegom oroza;

1.8. Polu-automatsko vatreno oružje - vatreno oružje koja se ponovo puni kad god ispali neki metak i koje može da ispali samo jedan metak sa jednim potegom oroza;

1.9. Vatreno oružje repetiranjem - vatreno oružje koja je dizajnirano da posle ispalenja metka ponovu puni iz šanžera ili pomoću cilindra ručnim delovanjem;

1.10. Oružje dirigovano energijom (ADE) - vrsta oružje koje oslobađa energiju u jednom nišanskom pravcu bez upotrebe metka. To oružje prenese energiju kod nišana za ciljani želeni efekat;

1.11. Oružja za upotrebu različitih - sredstava su sve vrste pušaka, pištolja, revolvera ili drugih sredstava, koje pod pritiskom baruta ili gasova rasprostiru u jednom pracvu iritirajući gas koji ima uticaj na zdravlje čoveka;

1.12. Vatreno oružje za laku akustičku signalizaciju - vatreno oružje koje se obično upotrebljava kao signal za neku elementernu nepogodu kao i za druge namene signalizacije na moru i među aviona i ljudima na zemlji, uključujući sve vrste pištolja, revolvera i druge opreme, koji pod pritiska baruta ili gasova izbaciju signalizirajućih metaka u jednom pravcu ili razbacuju metke, izuzev pištolja za svetleću signalizaciju koji su za vojničku primenu;

1.13. Eksplozivno oružje - podrazumeva- ali se ne ograničava na svaku vrstu bombi, mina, raketa, granata ili drugih sredstava koje sadrže eksplozivnih naprava-substanci ili zapaljive materije, na koje zbog unutrašnjih ili spoljašnjih procesa kao što su: (težina, uticaj, trenje, hemijske reakcije,


628

električne energije i slično) nastaje oslobađanje ili stvaranje energije i eksplozija. Na osnovu povog Zakona, Eksplozivno oružje se smatraju takođe delovi eksploziva, detonatori, pirotehnička sredstva ili drugi delovi o kojima se jasno vidi da su predviđeni za izradu eksplozivnih oružja. Ova definicija obuhvati termobaričke oružje koje se razlikuju od konvencionalnih eksplozivnih oružja, obzirom da deluju atmosferskim kiseonikom i nemaju oksidante na njihovim eksplozivima. Termobariče oružje, takođe nazivaju se termobaričke oružje visokog impulsa (TVI), koje koristu eksplozivno gorivo vazduh (EKA ili FAX), kao i ponekad nazivaju se municijom gorivo-vazduh, oružje na toplotu i n pritisak ili vakumske bombe;

1.14. Hladno oružje - svako sredstvo za izvršenje nekog napada ili za nanošenje telesnih povreda, uz upotrebu fizičke snage od napadača, na skupove i javne objekte i slična mesta;

1.15. Oružje elektrošok - oružje za onesposobljavanje lica koje se primenjuje za smirenje lice ili životinje pomoću elektrošoka, što ima za cilj ometanje funkcionisanje površinskih mišića. Osim toga, elektrošok oružje, koje su među ostalog, oružje i palice za privremenu paralizu, koje prouzrokuju električni šok neposrednim kontaktom;

1.16. Glavni deo vatrenog oružja - svaki elemenat koji je dizajniran na specifičana način za vatreno oružje koji je suštinski za njegovu funkciju,: uključujući među ostalog, mehanizam oroza, udarnu iglu, cev, okvir, klizač ili cilindar, tvarača ili ležište metaka, zatvarača i njegove sastavne delove;

1.17. Posebna oprema za vatreno oružje - svaki mehanizam koja je proizvedena za namenu poboljšanja osnovne nomenklature vatrenog oružja, koje primenom, povećava performansu i kvalitet primene vatrenog oružja, osim optičkog nišana;

1.18. Omekšač ili prigušivač - oprema koja se dodaje cevu ili njen deo u cilju smanjenja buke i plamena stvorenih prilikom gađanja vatrenim oružjem;

1.19. Optička sredstva vatrenih oružja (optika policijskog vatranog oružja) - ovlašćena sredstva za policijsku primenu, koja se mogu neposredno prozvesti ili ugrađenih na vatrenom oružju, za namenu identifikacije ili pronalaženja cilja, ali ne obuhvataju normalne železne nišane, peep-sights (lućne nišane), i železne nišane ili lukove (peep-sights) koji se priklapaju. Optike vatrenih oružja podrazumeva, uključivanje sredstva koja povećavaju sposobnost ovlašćenog lica na identifikaciju, poznavanju, vida daljinu preko uvelićavanja, neuvelićavanih sredstava cilja, zvuka, direktnog nišanjenja nesmrtnonosnim laserom, infared nišanjenja (ultra violetnim zracima) ili optika koja omogućuje identifikaciju cilja koji će biti na nivoe osvetljenja u potpunoj tami i pronalaženje cilja koji pomažu legitimne policiske ciljeve;

1.20. Municija - projektile kao što su metci, sačme vazdušnih oružja i projektili zajedno sa njhovim fitilima i kapislama, koji se mogu izbaciti iz oružja ili na neki drugi način. Zbog tehnoloških unapređenja, neće se ograničiti na podatke obuhvaćenim tom mdefinicijom;

1.21. Zrno-kuršum - deo municije za modernu čauru malog oružja, koji predstavlja kombinaciju kuršuma, zapaljive substance, substance za punjenje i čaure u jedninu zajedničku jedinicu;


629

1.22. Sačma - veliki broj malih projektila (zrna), čiji je cilj ispalivanje od jedan put jednim jedidinim pucnjem, Oružje koje se može držati u rukama, proizvedenih za tu vrstu municije uglavnom su poznate kao lovačke puške;

1.23. Zrno za vazdušne puške - zrno nekuglastog oblika predviđeno za vazdušnu pušku;

1.24. Municija visokog nivoa proboja - (kojoj obično referišu zrna (projektili)za probijanje blindiranih sredstava)- podrazumeva, svaki kuršum pištilja i puške ili pištoljske i pušćane municije kuršumima ili centralnim delom kuršuma proizvedenih u celini (isključujući prisustvo tragova drugih substanci), od Tungteniovih legura, čelik, gvožđe, mesing, bronza, bakar, berilium ili slabljeni uranium, ili kuršumi većeg kalibra od 22 mm. potpuno obloženih. Dizajnirani ili namenjeni za primenu na pištolje ili puške i čija obloga ima 25% veću težinu od ukupne težine kuršuma, isključujući on kuršume pištolja ili pušaka, čije jezgro se sastoji od mekih materjala kao što su olovo ili olovnih legura, cinka ili cinkovih legura, lomljiva zrna dizajniranih uglavnom u sportske svrhe i svako drugo zrno ili jezgro zrna koja su uglavnom namenjena u sportske svrhe ili industrijske svrhe koje na jedan ili drugi način ne sadrže "municiju koja ne probija blindirana sredstva" kako se taj termin definiše zakonom. Ova definicija ne obuhvata projektile jednocevnih oružja (lovačkih pušaka);

1.25. Municija eksplozivnim projektilima - municija predviđena za upotrebu samo od institucija za sprovođenje zakona, čiji kuršum sadrži punjenje koja eksplodira u trenutku udara ili ima poseban određeni fitil trenutnog ili vremenskog dejstva, što rezultira eksplozijom na određeno vreme;

1.26. Municija zapaljivih kuršum - ali neograniči se na municiju predviđene za upotrebu provođenje zakona, čiji kuršumi sadrže hemijsku zapaljivu smešu i može da obuhvati miniciju koja sadrži mešani ekzotermski piroforijski metal u obliku kuršuma, koji je predviđen u cilju izbacivanja ili širenja plamena za poticanje plamenobacača;

1.27. Municija za stavljanje traga - vrsta municije koja stavlja trag u vazduhu i kroz svoju trajektoriju u obliku dimskog ili plamenskog traga, radi olakšavanja istrage i pronala cilja. U municiji za stavljanje traga upotreblajvaju se posebni kuršumi koji su modificirani radi prijema malo pirotehničko punjenje u njihovoj bazi. Nakon ispalivnja sastav se gori plamenom, što čini kuršuma da se vidi golim okom;

1.28. Municija za oružje za izbacivanje hemijskih agenasa- municija koja sadrži hemijsko punjenje olovom, što utiče negativno na ljudsko i životinjsko zdravlje;

1.29. Nošenje vatrenog oružja - svi načini nošenja oružja, pomoću kojih vatreno oružje je spremna za trenutnu upotrebu od njegovog vlasnika, ili kada vlasnik ima trenutan pristup vatrenom oružju;

1.30. Proizvodnja vatrenih oružja i municije - smatra se svaka aktivnost na istraživanju, studiji, razvoju, reprodukciji i montiranju oružja, delova oružja i municije, osim aktivnosti primenjenih od vlasnika lovačkih vatrenih oružja ili onih sportskih oružja u cilju ponovnog punjenja oružja minicijom za lične potrebe, koje se upotrebljava kao lovačko ili sportsko oružje;


630

1.31. Opravka vatrenog oružja - smatra se uklonjenje mana ili lošeg održavanje vatrenog oružja, kao i zamena nefunkcionalnih, dotrajalih i pokvarenih delova vatrenog oružja sa originlnim funkcionalnim delovima prema potrebi i zahtevu;

1.32. Trgovinom vatrenom oružjem, municijom i delovima vatrenih oružja- smatra se nabavka vatrenih oružja, municije i delova vatrenih oružja i municije u cilju prodaje, posredovanja, transakcije i održavanja u skladište oružja i municije. Posredovanje je delatnost pravnih etinteta ili fizičkih lica, koji deluju kao agenti za druge račune prilikom vođenja negocijacija ili ugovarnja, kupovine, prodaje ili transfera vatrenih oružja, municije ili delova vatrenih oružja uz nadoknadu ili nekog drugog načina kompenzacije;

1.33. Transport vatrenih oružja i municije - dostava vatrenih oružja, delova vatrenih oružja i municije od dobavljača do etniteta koji prima iste;

1.34. Policijska oprema - svaka oprema utvršena Zakonom o policiji; 1.35. Oružje koje se stalno upotrebljava od strane policije tokom upotrebe

snage kojoj se referišemo manje-smrtnonosno oružje, od onih smrtnonosnih, nesmrtnonosno oružje, oružje koje ne prouzrokuju smrt ili oružje za savlađivanje protivnika, podrazumeva - namenjeno oružje da ubije ili da nanosi teške telesne povrede živom cilju;

1.36. Oružje klasificirano u kategoriji A1 - oružje koje se može upotrebiti za rastur mase ljudi preko lansiranog mehanizma koji izbacuje municiju oko 37mm. Gasa, municiju za savlađivanje ili municiju za amortizovanje. Ova definicija u nikom slučaju ne treba da se tumaći tako, da oružje kategorije A1 može da se upotrebi za neki drugi cilj osim onog opisanog ovim Zakonom;

1.37. Odgovorno lice - lice koje je zakonski odgovorno za aktivnost aplikanta ili posednika licence;

1.38. Nadležni organ - je Ministarstvo unutrašnjih poslova; 1.39. Modifikacija vatrenih oružja - promena početne kategorije vatrenih oružja

uz dadatku dodatnih delova ili opreme; 1.40. Čišćenje unutrašnjih delova - podrazumeva prvi nivo opravke koje sam

korisnik nije u stanju da ih uređuje ili čisti bez nekog odgovarajućeg osposobljavanja i bez resticiranja kao oružara ili bez potrebnog oružarskog alata.

2. Specijalna kolektivna oprema koja je predemt sertifikata krajnijeg korisnika, u skladu sa zajedničkim stavom za izvoz oružja, odnosno vojna lista može imati sadržati: 2.1. municiju i opremu za postavljanje inicijalne kapisle, posebno projektovana

komponenta (ML 3); 2.2. opremu za kontrolu vatre i opremu nadovezana uzbunom i najavom, opremu

za testiranje, balansiranje i protivmera, kao što su sistemi za gađanje u cilju, za određivanje nišana, za pronalaženje daline, za izviđanje i pratnju, kao i oprema za otkrivnje, sjedinjenje podataka, za poznavanje i identifikaciju i opremu za integrisanje merila (cenzora) (ML 5);

2.3. kopnena vozila i delovi kako sledi, blindirana sredstva, blindirana zaštita glavnih delova, svetla za tamu (ML 6);


631

2.4. hemijske agense za kontrolu masa (ML 7); 2.5. blindirana oprema ili ona zaštitna (ML 13) kako sledi: kacige, telesna odeća

anti-kuršumska; 2.6. simulatori osposobljavanja svakog vatrenog oružja (ML 14); 2.7. oprema za pajašnjenje vida (ML 15) kako sledi: aparati za snimanje,

kamere, oprema za intenziviranje vida, oprema infracrvenim zrakovima ili toplotom za pojašnjenje vida;

2.8. razna oprema (ML 17), kao što su: roboti. 3. Ovlašćena lista za opremanje za posebnu listu je lista opreme prema državnim

potrebama i na osnovu zahteva državne institucije bezbednosti koja se usvaja od premijera, nakon konsultacije sa Savetom za bezbednost Kosova.

Član 4

Odgovornosti 1. Nadležni organ u skladu sa ovlašćenjima koja su mu data izvrši aktivnost nadzora

proizvodnje, opravke, trgovine, uvoza, izvoza, uskladištenja i stavljanja nišana OPN-e prema ovom Zakonu, i vodi integralnu bazu podataka o uvoznim, izvoznim artiklima kako se predviđa ovim Zakonom.

2. Nadležni Organ vodi Centralnu bazu podataka koja obuhvata svu oružju, municiju i eksplozive unutar Republike Kosova. Na toj bazi podataka dozvoljava se pristup raznim institucijama na osnovu njenih potreba.

3. Državne institucije ovlašćene za bezbednost će odrediti odgovorno lice za saradnju sa nadležnim organom u vezi aktivnosti istaknutih u stavu 1 ovog člana.

4. U skladu sa državnom ovlašćenom listom opreme potpisane od Premijera, Nadležni organ je centralni organ za odobracanje svih transfera i nabavku OPN-e u skladu sa ovim Zakonom i drugim zakonima nadovezanim za oblast bezbednosti osim opreme za KSB-a.

5. Podaci koji rezultiraju od sprovođenja ovog Zakona će se čuvati najmanje dvadeset godina.

6. Nadležni organ će izraditi godišnji izveštaj izvoza oružja prema Zakonu o trgovini strateškom robom.

Član 5

Kategorije oružja

1. Dolje navedene kategorije oružja upotrebljavaju se od Kosovske policije, koje prema Zakonu o oružju: 1.1. Kategorija A1. 37 mm ili slične gorepomenute platforme lansiranja; 1.2. Kategorija A2 Automatsko vatreno oružje; 1.3. Kategorija A6. Vatreno oružje sa montiranim prigušivačem; 1.4. Kategorija A7. Vatreno oružje sa ubrizganim cevom kalibra iznad 12,7 mm; 1.5. Kategorija A8. Dugačko polu-automatsko oružje za civlnu namenu koje

izgljedaju kao automatsko oružje; 1.6. Kategorija A9. Eksplozivne naprave i njihovi delovi; 1.7. Kategorija A10 Oružje gasom (za hemijske agense) i njihova municija;


632

1.8. Kategorija A11 Posebna oprema za vatreno oružje; 1.9. Kategorija A12 Električni paralizatori (oružje elektrošoka); 1.10. Kategorija A13 Municija koja ostavlja trag; 1.11. Kategorija A17. Vatrono oružje sa poligonalnim cevima; 1.12. Kategorija B1 Polu-automatsko kratko vatreno oružje ili repetitorsko oružje; 1.13. Kategorija B2 Kratko vatreno oružje za jedan pucanj, sa jednim centralnim

palenjem; 1.14. Kategorija B3 Kratko oružje sa boćnim palenjem za jedana pucanj, ukupne

dužine manje od 28 cm; 1.15. Kategorija B4 Dugačko polu-automatsko vatreno oružje, sa sandukom i

ležištem za metkove zajedno koji mogu primiti više od tri metaka; 1.16. Kategorija B5 Dugačko polu-automatsko vatreno oružje, sa sandukom i

ležištem za metkove zajedno, koji mogu primiti do tri metaka gde njihov punilac se zameni, odnosno ovo oružje može da se konvertira, pomoću običnog alata, kojom prilikom sanduk za metkove može primiti više od tri metaka;

1.17. Kategorija B6. Dugačko polu-automatsko oružje ili repetitorsko oružje (repetiranjem), neubrazgavanim cevom dužine do 60 cm;

1.18. Kategorija C1. Dugačko repetitorsko (repetiranjem) vatreno oružje, koje nije ubuhvaćeno tačkom 6 kategorije B;

1.19. Kategorija C2 Dugačko vatreno oružje za jednu gađanje ubrizgavanim cevom; 1.20. Kategorija C3 Dugačko polu-automatsko vatreno oružje koje nije

obuhvaćeno tačkama 4,5,6,7 kategorije B; 1.21. Kategorija C4 Kratko vatreno oružje za jedan pucanj bočnim gađanjem,

ukupne dužine manje od 28 cm; 1.22. Kategorija C5 Dugačko vatreno oružje za jedan pucanj, neubrizgavanim

cevom; 1.23. Kategorija C6, Oružje za signalizaciju svetlom i zvukom; 1.24. Kategorija C7. Adaptus; 1.25. Kategorija D4. Hladno oružje.

2. Dole navedene kategorije oružja mogu se upotrebiti od strane Kosovske Agencije za Intelegenciju: 2.1. Kategorija B1 Kratko polu-automatsko vatreno oružje ili repetitorsko

vatreno oružje ograničeno na pištolje; 2.2. Kategorija A17. Vatreno oružje poligonalnim cevima ograničene na pištolje;

3. Dolje navedene kategorije mogu se upotrebiti od Korektivne Službe: 3.1. Kategoria B1 (Kratko polu-automatsko oružje ili repetirtosko oružje,

ograničene na pištolje; 3.2. Kategorija B6 (Dugačko polu-automatsko oružje ili repetitorsko oružje

(repetiranjem neubrizgavnim cevom dužine do 60 cm); 3.3. Kategorija C1 Dugaćko polu-automatsko oružje ili repetitorsko oružje

(repetiranjem), koje nisu obuhvaćene tačkom 6 kategorije B; 3.4. Kategorija A1. 37 mm ili slične platforme za lansiranje, ograničene prema

definicijama; 3.5. Kategorija A17 Vatreno oružje sa pligonalnim cevima, ograničene na

pištolje;


633

3.6. Kategorija A2. Automatsko vatreno oružje. 4. Dolje navedene kategorije mogu se upotrebiti od Kosovske Carine:

4.1. Kategorija B1 (Kratko polu-automatsko vatreno oružje ili (repetitorsko oružje), ograničene na pištolje;

4.2. Kategorija A17. Vatreno oružje sa poligonalnim cevima, ograničene na pištolje.

5. Dolje navedene kategorije vatrenih oružja mogu se upotrebiti od Agencije za Šumarstvo Kosova: 5.1. Kategorija B6 (Dugačko repetitorsko i polu-automatsko vatreno oružje

neubrizgavanim cevima koje nisu duže od 60 cm); i 5.2. Kategorija C1 (Dugačko repetirosko i polu-automatsko vatreno oružje

neubrizgavanim cevima koje nisu duže od 60 cm), (lovačke puške). 6. Dole pomenute kategorije oružja mogu se koristiti od Policijskog inspektorata

Kosova: 6.1. Kategorija B1, kratko vatreno oružje polu automatsko ili repetirano i

ograničeno na pištolje; 6.2. Kategorija A17, vatreno oružje poligonalne cevi i ograničeno u pištoljima.

Član 6

Municija

Državne institucije bezbednosti mogu kupovati municiju za navedeno oružje u članu 5 prema njihovim zahtevima.

Član 7

Oprema

1. Državne institucije bezbednosti mogu predlagati kupovinu opreme iz vojne liste prema njihovim odgovornostima i Zakona o trgovini strateške robe.

2. Ostalu opremu bezbednosti koja nije pomenuta u vojnoj listi EZ-e i z Zakonu o trgovini strateške robe mogu se kupovati prema Zakonu o javnim nabavkama.

POGLAVLJE II

PROIZVODNJA I OPRAVKA OPN

Član 8 Proizvodnja i opravka – opšta informacija

1. Proizvodnja OPN koja se prezira ovim Zakonom će se bazirati na zahtev

Nadelžnog organa i na zahtev Ddržavnih Institucija ovlašćenih za bezbednost, usvojenene od strane Skupštine Republike Kosova na predlog Vlade Republike Kosova.

2. Zabranjuje se proizvodnja naurožanja i opreme koje se predviđaju ovim Zakonom za potrebe civilnog tržišta.

3. Državne Institucije ovlašćenih za bezbednost će odrediti lice odgovorno za opravku i procenu vatrenih oružja. Odgovorno lice će proceniti da li se može


634

izvršiti opravka na radnjama za opravku prvog ili drugog nivoa, ili da se otpremaju kod proizvođača na opravku. 3.1. Opravka prvog nivoa znači, da se opravka završi ili izvrši od sertificiranog

oružara na poseban način za vrstu oružje koja treba da se opravi. Opravka prvog nivoa, podrazumeva, ali ne ograničava se na: 3.1.1. uputstvo korisnika za pravilnu i bezbednu upotrebu vatrnbih oružja; 3.1.2. potpunu inspekciju montiranja ili razmontiranja za pravilnu

upotrebu; 3.1.3. prilagođavanje cilj vatrenih oružja sa fiksiranim nišanom; 3.1.4. čišćenje unutrašnjih delova; 3.1.5. obuhvata opravke, inspektovanja i testiranja pištolja, pušaka i jedno-

cevnih oružja, prema odgovarajućem sertificiranju oružara, raspoloživim ovlašćenim alatom od departmana;

3.1.6. Inspektovanje i testiranje upotrebljenih oružja na gađanju od službenika; pisanje i vođenje podataka o rezultatima inspektovanja i testiranja, kako se predviđa odgovarajućem testiranjem oružara i raspoloživog alata;

3.2. Drugi nivo opravke podrazumeva, izvršenu opravku od oružara sertificiranog za specifično oružje koje treba da se opravi. Opravka drugog nivoa podrazumeva, ali se ne ograniči samo na: 3.2.1. sve opisane tačke za opravku prvog nivoa; 3.2.2. ispravku cevi i udarnih igala za gađanje; 3.2.3. opravku mehanizma oroza; 3.2.4. opravku zatvarača i mehanizma za montiranje zatvrača; 3.2.5. opravka šipke nosača ili dugmadi šipke nosača; 3.2.6. opravka gornjeg primalaca; 3.2.7. opravka donjeg primalaca; 3.2.8. opravka sistema fiksiranog i nefiksiranog nišana vatrenog oružja; 3.2.9. opravka koša šanžera; i 3.2.10. posebne i specijalizovane opravke koje se dozvoljavaju odgovara-

jućem sertificiranju oružara i raspoloživog alata i shodno Zakonima, uputstava Vlade Republike Kosova, Nadležnog Organa i Kosovske policije za specificiranje oružja; i

3.2.11. potrebno inspektovanje, testiranje i modificiranje oružja radi obezbeđenja saglasnosti sa zakonima, zakonskim propisima i pravilnicima Vlade Kosova, Nadležnog organa i Kosovske policije što se tiče specificiranja oružja, kako se predviđa odgovarajućem sertificiranjem oružara i raspoloživog alata.

4. Odgovorna lica opisanim u stavu 3 ovog člana, dozvoli i, se da vršeu gore-pomenute odgovornosti, nakon sertificiranja za oružara u vezi odgovarajućeg vatrenog oružja, kako se reguliše ovim Zakonom i Zakonom o oružju radi obezbeđanja saglasnosti sa Vladom Republike Kosova, Nadležnim organom, u vezi propisa i pravilnika koji se odnose na specificiranja oružja.

5. Ovlašćenim institucijama za bezbednost dozvoli im se da ugovaraju opravku oružja sa nekim stranim organom koja se plaća budžetom njihovih odgovarajućih institucija.


635

Član 9 Licenca za proizvodnju OPN

1. OPN-e mogu se proizvesti od licenciranih proizvođača sa sedišetem biznisa na

terotoriji Republike Kosovo i koji poseduju licencu za proizvodnju prema Zakonu o Oružju.

2. Aplikant za licencu za proivodnju OPN-e podnesi zahtev za licencu za proizvodnju OPN-e.koji sadrži sledeće informacije: 2.1. ime pravnog lica koje aplicira u ime odgovornog lica; 2.2. sertifikat upisa aplikanta u registar biznisa Republike Kosova; 2.3. uverenje suda da aplikant nije pod istragom; 2.4. potvrdu Nadležnog Organa, da subjekat aplikanta ispunjava uslove za

uskladištenje oružja.; 2.5. licencu za proizvodnju oružja i municije prema Zakonu o oružju;

3. Zahtev za ovu vrstu dozvole tretira se od komisija formiranih na osnovu Zakona o oružju;

4. Licencu iz stava 1 ovog člana, izdaje nadležni organ, nakon sagalsnosti od Ministarstva Snage Bezbednosti.

Član 10

Sadržaj licence za proizvodnju 1. Licenca iz člana 7 ovog Zakona može se izdati za proizvodnju svih vrsti OPN, ili

samo za određenu kategorijui/ vrstu OPN. 2. Licenca iz stava 1 ovog člana neće važiti ako posedniuk licence nije započeo svoju

aktivnost u toku jedne godine nakon izdavanja licence. 3. Vremenski rok iz stava 2 ovog člana može da se produžava ako se dokazuje da su

svtoreni novi okolnosti koji utiču na početak proizvodnje OPN-e. ali koji ne može biti duži od jedne godine.

Član 11

Zadaci posednika licence 1. U toku procesa proizvodnje OPN će se upotrebiti samo od zaposlenih i licenciranih

lica. 2. OPN-e ne treba da se pomešaju sa opremom za civilno tržište. 3. OPN-e ne treba da se izlože ili upotrebe od neovlašćenog osoblja. 4. Posednici licence obezbeđuju stalnu fizičku i tehničku zaštitu objekata za

uskladištavanje OPN-e.

Član 12 Licenca za opravku OPN

1. OPN-e mogu se opraviti od lincenciranih lica za opraku sa sedištem biznisa na

teritoriji Republike Kosova i koji poseduju liceencu za opravku po Zakonu o Oružju.


636

2. Zahtev za opravku OPN-e podnesi zahtev za licencu za opravku OPN-e koji sadrži sledeće informacije: 2.1. ime pravnog lica koji aplicira i ime odgovornog lica; 2.2. sertifikat o registraciji aplikanta u registar biznisa Republike Kosovo; 2.3. uverenje suda da aplikant nije pod istragom; 2.4. potvrda nadležnog organa da subjekat aplikanta ispunjava uslove ushkladi-

štenja oružja; 2.5. licenca za opravku oružja i municije prema Zakonu o oružju.

3. Zahtev za tu vrstu licence razmatra se od komisija prema Zakonu o oružju. 4. Licencu iz stava 1 ovog člana izdaje Nadležni organ nakon dobijanja saglasnosti

od strane Ministarstva Snaga Bezbednosti.

Član 13 Sadržaj licence za opravku

1. Licenca iz člana 10 ovog Zakona može se izdati za opravku svih vrsti OPN-e, ili

samo za određenu kategoriju/ vrstu OPN-e. 2. Licenca iz stava 1 ovog člana neće važiti ako posednik licence nije počeo svoju

aktivnost u toku jedne godine nakon izdavanja licence. 3. Vremenski rok iz stava 2 ovog člana može da se produži ako se dokazuje da su

stvoreni novi okolnosti koji utiču na početak proizvodnje i opravke OPN-e,ali koji ne može da bude duži od jedne (1) godine.

Član 14

Zadaci posednika licence za opravku

1. Posednik licence je obavezan da tokom procesa opravke, OPN-e će biti upotrebljene samo od strane zaposlenih licencom ovlašćenih lica.

2. OPN-e ne treba da se pomešaju sa opremom za civilno tržište. 3. OPN-e neće se izložiti niti upotrebiti od neovlašćenog osoblja. 4. Posednik licence obezbeđuje stalnu fizićku i tehničku zaštitu objekata gde se

uskladištava OPN-e. 5. Oružje neće se udaljiti od objekata posednika licence dok je isto u toku opravke.

Probno gađanje, ako je potrebna, obavlja se u lokaciju o kojoj je postignuta saglasnot i pod nadzorom nadležnog organa.

6. Posednik licence, koji poseduje licencu iz člana 10 ovog Zakona, upotrebi uskladištenu municiju od Nadležnog Organa za probno gađanje oružja u toku opravke.

7. Tokom opravke oružja vrste OPN-e posednik licence obavlja vođenje sledećih podataka (ali se ne ograničava samo na): 7.1. broj i datum opravke; 7.2. lice kojem je vračeno oružje OPN-e; 7.3. neka izmena znakova identificiranja ili seriskih brojeva zbog prirode

opravke; 7.4. priroda opravke; 7.5. odlike za identifikaciju proizvodnje vatrenog oružja;


637

7.6. odgovorni službenik koji zahteva opravku oružja; 7.7. detalji za identifikaciju vatrenog oružja; 7.8. razloge za odbijanje prirode kvara oružje.

8. Odgovorno lice za opravku informiše nadležnog organa o svakoj promeni u vezi opravke oružje,u roku od četrdeset i osam (48) časova.

Član 15

Evidencija

Evidencije za objekte i proizvodne kapacitete za OPN vodi se od strane nadležnog organa.

Član 16 Strani aplikanti

1. Strani aplikanti registrovani za biznis na teritoriji Republike Kosovo, mogu se

licencirati u oblasti proizvodnje OPN-e. 2. Strani aplikanti licenciraju se shodno istim postupcima za domaće aplikante.

POGLAVLJE III TRGOVINA SA OPN-e

Član 17

Opšti opis trgovine sa OPN 1. Trgovina sa OPN-e obuhvata sve trgovniske aktivnosti i pružane usluge u vezi

OPN-e. Aktivnosti trgovine su ograničeni na nabavku OPN-e, aktivnosti na pružanju usluga ograničavaju se na transport, uskladištenje i održavanje OPN-e.

2. Nadležni organ izdaje licencu za trgovinu oružjem, municijom i drugom opremom za posebne svrhe uz prethodnu saglasnost Ministaratva Snage bezbednosti Kosova i Ministarstva spolnih poslova.

Član 18

Licenca za trgovinu sa OPN

1. Posednik licence registrovan za trgovinu OPN, treba da se upiše i vodi na listi trgovačkih kompanija za OPN licenciranih od nadležnog organa.

2. Aplikanti za trgovinu OPN podnesu zahtev za licencu kod nadležnog organa za trgovinu OPN-e.koji sadrži sledeće podatke: 2.1. ime pravnog lica aplikanta i odgovornog lica; 2.2. potvrdu registracije aplikanta u registru biznisa Republike Kosovo; 2.3. uverenje nadležnog suda koja utvrdi da aplikant nije pod istragom; 2.4. potvrdu nadležnog organa da objekti aplikanta ispunjavaju uslove za

uskladištenje oružja; 2.5. licenca za trgovinu oružjem i municijom prema Zakonu o Oružju.

3. Zahtev za ovu vrstu dozvole se tretira od komisija shodno Zakona o oružju i


638

obuhvatiće verifikovanje finansijske i zakonske prošlosti,kao i bezbednosne kontrole odgovornog lica.

4. Posednik licence informiše nadležnog organa unutar petnaest (15) dana od početka trgovine sa OPN-ma.

5. Tregovina eksplozivima obavlja se u skladu sa odredbama ovog Zakona drugih zakona u saglasnosti sa međunarodnim normama i konvencijama.

Član 19

Ograničenja trgovine OPN 1. Aktivnosti uvoza OPN za zahteve državnih institucija ovlašćenih za bezbednost

odvijaju se od Nadležnog Organa u skladu sa Kodom o carinama, akcizu na Kosovu. Uvoz prema ovom Zakonu bazira se na zahtev državnih institucija ovlašćenih za bezbednost.

2. Zabranjuje se izvoz opreme naznačenih kao OPN. 3. Izuzetno, OPN mogu se privremeno izvoziti kod proizvođača zbog opravke ili

garncije ili za privremeni izvoz za operativne svrhe. 4. Privremeni izvoz iz stava 3 ovog člana podrazumeva ovlašćenje od nadležnog

organa za privremeni izvoz POPN-e van Republike Kosova, za isključivu službenu upotrebu ovlašćenih lica. 4.1. privremeni izvoz OPN-e može da se izvrši od ovlašćenih lica zaduženi

zadacima van Republike Kosova; 4.2. privremeni izvoz se dozvoljava od Nadležnog Organa na osnovu prethodnog

zahteva lica od ovlašćenih agencija i odgovrajućih važećih zakona i pod-zakonskih akata;

4.3. privremeni izvoz OPN-e izvrši se u toku predviđenog ovlašćenog perioda od Nadležnog Organa, i vrača se u Republici Kosovo nakon isteka roka dozvole;

4.4. vremenski rok iz podstava 4.3 ovog stava može da se produži ako nastaju novi okolnosti koji utiču na promenu vremenskog roka dozvole za privremeni izvoz. Ovaj dodatni period ne može biti duži od potrebnog vremenskog roka za postizanje službenih ciljeva ovlašćenih lica van zemlje;

4.5. otudjivanje OPN-i ne obavlja se u toku perioda privremenog izvoza; 4.6. izvoz OPN-e prema dozvoli za privremeni izvoz ne može da se proda ili na

neki drugi način prenosi licu strane države u toku boravka van zemlje na osnovu licence za privremeni izvoz;

4.7. dozvole za privremeni izvoz OPN-i treba da se unesu u centralnoj bazi podataka.

5. Dozvole za uvoz OPN-e namenjenih državnim institucijama ovlašćenim za bezbednsot izdaju se od nadležnog organa nakon donošenja odluke od strane komisija osnovanih prema Zakonu o oružju.

6. Dozvole za uvoz OPN-e treba de unesu u bazi podataka nadležnog organa.


639

Član 20 Stavljanje znakova za indentifikaciju OPN

1. OPN-e uvezu se samo posle obeležavanja oružja, municije i druge opreme

potrebnim znacima za identifikacije u skladu sa odgovarajućim međunarodnim sporazumima i relevantnim zakonima Republike Kosova.. Osim toga, oružje će se obeležavati i znacima za identifikaciju kvaliteta prema Stalnoj Međunarodnoj Komisiji za Testiranje Vatrenih Oružja (CIP) ili prema Standardima Instituta proizvođača sportskih oružja i municije (SAAMI).

2. OPN-e će se obeležavati vidljivim znacima “OPN”-e neće biti namenjene civilnom tržištu.

Član 21

Dozvola za trgovinu OPN 1. Obavljanje trgovine OPN od strane aplikanta, odobrava se od Nadležnog Organa

uz prethodnu saglasnost Ministarstva Snage Bezbednosti i Ministarstva Spoljnih Poslova.

2. Zahtev za izdavanje dozvole shodno stavu 1 ovog člana sadrži: 2.1. ime kompanije, glavno sedište biznisa kompanije ili registrovani ogranak,

lično ime i adresu podnosilaca ili primalaca; 2.2. ime kompanije, glavno sedište biznisa kompanije ili registrovani ogranak

biznisa proizvođača oružja, municije i druge opreme; 2.3. vrsta, marka, serijski broj, kalibar i količina oružja, municije i druge

opreme. 3. Podnosilac zahteva iz stava 1 ovog člana će priložiti zahtevu sledeće informacije:

3.1. sertifikat krajnjeg korisnika, i 3.2. ugovora ili nekog drugog službenog dokumenta u vezi ugovorene količine

oružja, municije i druge opreme. 4. Dozvola se izdaje na period važnosti od šest (6) meseci. 5. Dozvola iz gore-pomenutog stava može da se opoziva, ako u toku perioda važnosti

licence za trgovinu su stupile na snagu mere ograničenja od međunarodnih organizacija koje zabranjuju trgovinu oružjem.

Član 22

Transport OPN - Opšti opis 1. Transport OPN-e od posednika licence na terotoriji Republike Kosovo, može da se

izvrši preko Državnih graničnih prelaza. 2. Transport OPN-e treba da se obavlja u skladu sa odredbama odgovarajućih zakona. 3. Ceo transprt OPN-e se podlehgne posebnim merama bezbednsoti i bi će ispračen

posebnom policijskom pratnjom. 4. Pravno lice treba da pokriva troškove posebnih mera obezbedjenja i pratnje od

strane policije.


640

Član 23 Licenca za transport OPN

1. OPN-e mogu se transportovati od posednika licence sa sedištem biznisa ili

registrovanim ogrankom na teritoriji Republike Kosova koji poseduje licencu za tu vrstu aktivnosti.

2. Aplikant za transport OPN-e podnesi zhatev za licencu transporta OPN-e kod Nadležnog Organa,koji treba da sadrži: 2.1. ime pravnog lica koje aplicira i ime odgovornog lica; 2.2. sertifikat o registraciji aplikanta u registar biznisa Republike Kosovo; 2.3. uverenje nadležnog suda da aplikant nije pod istragom; 2.4. potvrdu nadležnog organa da subjekat aplikanta ispunajva uslove

uskladištenja oružja; 2.5. licenca za transport oružja i municije prema Zakonu o oružju.

3. Zahtev za ovu vrstu dozvole razmatra se od komisija po Zakonu o oružju, obuhvatajući verifikaciju finansijske i zakonske prošlosti subjekta biznisamkao i verikaciju prošlosti odgovornog lica.

4. Licencu iz stava 1 ovog člana, izdaje nadležni organ u saradnji sa Minsistarstvom Snaga bezbednosti.

Član 24

Dozvola za transport OPN 1. Dozvola je potrebna za svaki transport OPN. 2. Aplikant podnesi zahtev za dozvolu svakog transporta OPN, koja treba da sadrži:

2.1. ime kompanije, glavno sedište biznisa kompanije, lično ime, adrese otpremalaca, transportera i primalaca;

2.2. ime kompanije, glavno sedište biznisa kompanije i/ili registrovani ogranak biznisa proizvođača oružja, municije i druge opreme;

2.3. vrstu, marku, serijski broj, kalibar, kategoriju i količinu oružja, municije i druge opreme;

2.4. približno vreme, datum, pravac kretanja imesto predaje; 2.5. vrstu transportnog sredstva, broj registracijskih tablica ime i prezime i

kopiju ličnog dokumenta, lične karte ili pasoša vozača; 2.6. posebne mere bezbednosti u toku vremena transporta; 2.7. ime graničnog prelaza gde će oružje, municija i druga oprema prelaziti i

datum pristizanja na predviđenom graničnom prelazu; i 2.8. licenca za transport OPN-i.

3. Posednici dozvole za trasnport oružja, municije i druge opreme treba da imaju dozvolu od Ministarstva Saobračaja Poštu i Telekomunikacije koja dozvoljava aktivnost transporta oružja, municije i druge opreme, shodno Evropskom Sporazumu koji se odnosi na Pravilnike o Putnom Međunarodnom Transportu Opasnih Roba (ADR).

4. Dozvola se izdaje na rok važnosti od tri (3) meseci. 5. Isti se uslovi primenjuju za OPN tokom tranzita.


641

POGLAVLJE IV BEZBEDNOST OPN

Član 25

Opšta bezbednost OPN 1. Bezbednost i čuvanje OPN obavlja se u skladu sa ovim Zakonom, Zakonom o

putnom transportu opasnih roba, Zakonom o klasificiranim informacija i provere bezbednosti, i drugim zakonskim odredbama koje regulišu bezbednsot, zaštitu sredine i zaštite u toku upotrebe opasnih materjala.

2. Mere bezbednosti ubuhvataju: bezbednost u toku transporta, bezbednost rezervi, mere bezbednosti nakon gubljenja ili krađe, bezbedna upotreba vatrenog oružja, kriterjumi za upotrebu sile, podaci o OPN-e, izdavanju kartica za ovlašćenje i lokacije za osposobljavanje i gađanje.

Član 26

Upravljanje i uskladištenje OPN

Državni organi koji se zakonski dozvoljavaju da poseduju i održavaju oružje, municiju i drugu opremu će odrediti lice odgovorno za uskladištenje i upravljanje OPN-e

Član 27 Mesta za skladištenje

1. Državne insitucije ovlašćene za bezbedost uskladištavaju oružje posebno odvojene

od municije u objektima tehničko obezbeđenih ili u nekom metalnom ormaru. 2. Državne institucije ovlašćenih za bezbednost vode podatke o oružju i municiji i

imenjuju lice odgovorno za nadzor oružja i municije. Državne institucije ovlašćene za bezbednost informišu Nadležnog Organa o identitetu odgovornog lica. Ako se smeni ogovorno lice, Državne institucije ovlašćenih za bezbednsot, informišu Nadležnog Organa u roku od tri (3) dana od dana smenjivanja tog lica.

3. Odgovorno lice treba da inspektuje način čuvanja oružja i municije i vođenja podataka, eksplozivi se čuvaju prema klasifikaciji rizičnosti Ujedinih Nacija i Zakon u Transportu Opasnih Materija.

Član 28

Nestanak, gubljenje ili krađa OPN

U slučaju nestanka, gubljenja ili krađe, vlasnik, korisnik ili pravno lice informiše Nadležnog Organa i Policiju Kosova odmah u okviru od dvadeset i četiri (24) časova od momenta kada on/ona je primetio takvu stvar.


642

POGLAVLJE V KONTROLA KVALITETA OPN

Član 29

Kontrola kvaliteta – opšte informacije

1. Potvrđivanje poštovanja uslova određenih za OPN-e u toku procesa proizvodnje i opravka pre nego se stavljaju OPN-e u promet, izvrši se od Komisije za Kontrolu Kvaliteta koja se sastoji od predstavnika nadležnog organa, Ministarstva Pravde, Kosovske Carine i institucijama akreditovanih koji su ovlašćeni od nadležnog organa.

2. U toku procesa proizvodnje i opravke, u cilju potvrđivanja usaglašavanja sa uslovima određenih za OPN-e, Nadležni Organ imaće nadležnost da im odredi proizvođačima drugo lice osim onih zaposlenih u Ministarstvu Unutrašnjih Poslova, Ministrarstvu Pravde i Carine Kosova nakon pismene preporuke Komisije za Kontrolu Kvaliteta.

3. Proizvođači OPN su obavezni da pomenutom licu u stavu 1 i 2 ovog člana obezbede uslove rada koji se zahtevaju za procenu poštovanja uslova određenih za OPN.

Član 30

Standardizovani dokumenat o kontroli kvaliteta 1. Procena poštovanja uslova određenih za OPN izvrši se na osnovu zakonskih

odredaba koje regulišu kvalitet proizvoda, koji obuhvačaju sledeće: 1.1. tehničke podatke o sredstvima i sistemima OPN-e; 1.2. sadržaj sredstava i sistema OPN-e; 1.3. prateča tehnička dokumentacija; 1.4. tehnički uslovi i standardi za sredstva i sisitema OPN-e; 1.5. metodi za testiranje i potvrđivanje određenih karakteristika o kvaalitetu; 1.6. Kriterjumi za procenu kvaliteta sredstava i sistema OPN-e.

POGLAVLJE VI

NADZOR

Član 31

1. Nadležni organ, u skladu sa ovim Zakonom i odgovarajuće zakone koji reguliš ovu polju, nadgledaju: 1.1. odvijanje standardnih postupaka delovanja što se tiče osposobljavanja svih

subjekata koji poseduju OPN. 1.2. nadzor i odvijanje standardnih postupaka delovanja što se tiče bezbedne

upotrebe OPN-i od svih subjekata koji su u posedništvu OPN. 1.3. nadzor i odvijanje standardnih postupaka delovanja koje se tiču

evidentiranja i izdavanja kartica ovlašćenja od svih subjekata koji poseduju OPN.


643

1.4. nadzor i odvijanje standardnih postupaka delovanja koje se tiču poligona za gadjanje koji će se upotrebiti od svih subjekata koji poseduju OPN.

1.5. nadzor i odvijanje standardnih postupaka delovanja koje se tiču upotrebe sile od strane svih subjekata koji poseduju OPN.

1.6. Nadzor sprovođenje standardnih postupaka delovanja koji se tiču uskladištenju i upravljanju vatrenom oružjem od svih subjekata koji poseduju OPN-i.

POGLAVLJE VII

KAZNENE ODREDBE

Član 32

1. Pravna lica i odgovorna lica koji vrse radnje uzprotivnom odredabama ovim Zakonom kaznice se.

2. U vezi sa krivićnom odgovornoscu vaze zakonske odredbe Krivicnog zakona Kosova.

Član 33

1. Pravno lice kaznice se novcanom kaznom za prekršaj od hiljadu (1.000) do deset

hiljade (10.000) E ako; 1.1. deluje u suprotnošti sa sa članom 9 ovog Zakona; 1.2. deluje u suprotnosti sa članom 11 stava 1 ovog Zakona; 1.3. deluje u suprotnošti sa članom 12 ovog Zakona; 1.4. deluje u suprotnosti sa članom 16 stava 4 ovog Zakona; 1.5. deluje u suprotnosti sa članom 20 stava 2 i 3 ovog Zakona; 1.6. deluje u suprotnosti sa članom 26 stava 1 ovog Zakona; 1.7. Deluje u suprotnošti sa clanom 27 stava 3 ovog Zakona;

Član 34

1. Pravno lice kaznice se novcanom kaznom za prekršaj od pet hiljade (5.000) do

pedeset hiljade (50.000) Evra ili odgovorno lice od dvesta (200) do hiljadu (1000) Evra ako; 1.1. deluje u suprotnosti sa članom 6 stava 2 ovog Zakona; 1.2. deluje u suprotnosti sa članom 8 stava 1 ovog Zakona; 1.3. deluje u suprotnosti sa članom 10 stava 1 ovog Zakona; 1.4. Deluje u suprotnošti sa clanom 18 stava 1 ovog Zakona.

Član 35

1. Pravno lice kazniće se novčanom kaznom za prekršaj od deset hiljade (10.000) do

pedeset hiljade (50.000) Evra ili odgovorno lice od hiljadu (1.000) do deset hiljade (10.000) Evra ako; 1.1. deluje u suprotnošti sa članom 6 stava 1 ovog Zakona;


644

1.2. deluje u suprotnošti sa članom 7 stava 1ovog Zakona; 1.3. deluje u suprotnošti sa članom 15 stava 2 ovog Zakona; 1.4. deluje u suprotnošti sa članom 20 stava 1 ovog Zakona; 1.5. deluje u suprotnošti sa članom 21 stava 1 ovog Zakona; 1.6. Deluje u suprotnošti sa clanom 22 stava 1 ovog Zakona.

POGLAVLJE VIII

PRELAZNE ODREDBE

Član 36 Podzakonska akta nadležnog organa

1. Nadležni Organ,u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog

Zakona,doneće podzakonska akta za: 1.1. odobrenu listu opreme državnih institucija bezbednosti na osnovu zahteva

od strane izvršne agencije koja se i dalje tretira kao kvalifikovana informacija

1.2. minimalne uslove za osposobljavanje,koji će se sprovoditi od strane svih subjekata koji poseduju OPN;

1.3. utvrdjivanje minimalnih tehničkih i bezbedonsnih standarda za objekte; 1.4. postupci za izdavanje dozvole za privremeni izvoz OPN-i; 1.5. minimalni uslovi za uskladištenje i menadžiranje OPN-ma, koji se

primenjuju od svih subjekata koji poseduju OPN-e; 1.6. postupci za tretiranje oružja, municije i druge izgubljene ili ukrađene

opreme; 1.7. minimalni uslovi za upotrebu snage OPN-a, koji treba da se sprovedu od

svih subjekata koji poseduju OPN-i; 1.8. minimalne uslove za evidentiranje OPN-a i izdavanje kartica ovlašćenja

koje treba da se sprovode od svih subjekata koji poseduju OPN-i; 1.9. poligoni za gadjanje sa odobrenjem koji će se upotrebiti od svih subjekata

koji poseduju OPN; 1.10. drugi nivo opravke je organizovan se na centralizovan način 1.11. pristup u ovoj bazi podataka i struktura ove baze podataka; 1.12. kriterjumi za pratnju određuju se podzakonskim aktom od strane nadležnog

organa, izuzetno kada transport OPN-i se vrši od državnih ovlašćenih organa za operativne svrhe;

1.13. postupci za proveru uvoza od strane krajnih korisnika; 1.14. postupak kontrole kvaliteta i akreditiranje pravnih lica. 1.15. Propisi za procenu poštovanja i kvaliteta proizvoda OPN-e; 1.16. opšte i posebne mere koje sačinjavaju opšti sistem bezbednosti navedene u

članu 20 ovog Zakona; 1.17. mere bezbednosti ovlašćene državne institucije za bezbednost koji će biti

odgovoran za odredjivanje jednog odgovornog lica.


645

Član 37 Podzakonski akti vlade

Vlada u okviru periode od šest (6) meseci nakon stupanja na snagu ovog Zakona, će donositi pod zakonske akte za minimalnih tehničkih i bezbedonosnih uslova koje treba ispuniti objekti gde se obavlja proizvodnja, opravka ili trgovina ili gde se uskladištavaju oružja, municija i druga oprem.

POGLAVLJE IX

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 38 Prihodi od ovog zakona

Sredstva naplaćena na osnovu ovog zakona se uplaćuju u Budžet Republike Kosovo.


Stupanjem na snagu ovog zakona stavljaju se van snage sve zakonske odredbe koje nisu u skladu sa ovim Zakonom.


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03 L- 246 28. oktombar 2010 Proglašeno Ukazom br. DL-073-2010, dana 09.11.2010, od strane v.d. Predsednika Republike Kosovo, Dr. Jakup Krasniqi. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 91 / 10 DECEMBAR 2010


646

ZAKON Br. 04/L-022 O CIVILNOJ UPOTREBI EKSPLOZIVA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 646 Poglavlje II: Organi.................................................................................................................................... 649 Poglavlje III: Ovlašćeni subjekti ................................................................................................................ 653 Poglavlje IV: Dozvoljeni i zabranjeni artikli .............................................................................................. 654 Poglavlje V: Plasiranje na Kosovsko tržište ............................................................................................... 656 Poglavlje VI: Prodaja eksploziva ............................................................................................................... 656 Poglavlje VII: Bezbednosne mere .............................................................................................................. 659 Poglavlje VIII: Licence i dozvole............................................................................................................... 664 Poglavlje IX: Izmena i oduzimanje licence i dozvole................................................................................. 670 Poglavlje X: Evidentiranje i čuvanje podataka........................................................................................... 671 Poglavlje XI: Incidenti i nesreće ................................................................................................................ 672 Poglavlje XII: Posebne procedure .............................................................................................................. 673 Poglavlje XIII: Kaznene odredbe ............................................................................................................... 674 Poglavlje XIV: Prelazne i konačne odredbe ............................................................................................... 675 Skupština Republike Kosovo; Na osnovnu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O CIVILNOJ UPOTREBI EKSPLOZIVA


Član 1 Svrha

1. Sa ovim zakonom se definisuju uslovi i kriterijume za proizvodnju, trgovinu, uvoz,

izvoz, tranzit, prenos, skladištenje, korišćenje i uništavanje eksploziva ili vatrometa, kao i kriterijume za nadgledanje i primenu ovog zakona sa ciljem zaštite ljude, imovine i sredine.

2. Ovaj zakon važi za sve eksplozive za civilnu upotrebu ili vatrometa u Republici Kosovo i svaku aktivnost na koju se odnosi Evropski sporazum u vezi sa međunarodnim prevozom opasnih materija u drumskom saobraćaju (ADR), i druge međunarodne sporazume kao sto su: 2.1. Međunarodni sporazum za prevoz opasnih materija železnicom (RID); 2.2. Međunarodna organizacija za civilnu aviosaobraćaj (ICAO);

Zakon Br. 04/L-022 o civilnoj upotrebi eksploziva

647

2.3. Međunarodni Kod za pomorski prevoz opasnih materija (IMDG). 3. Ovaj zakon obuhvata dozvoljene eksplozive, amonijum nitrat i druge materije koje

same po sebi nisu eksplozivi, kao što su oksidanti i goriva. Ali ovaj zakon ne obuhvata eksplozivne materije proizvedene kao deo proizvodnog procesa koje se nakon toga ponovo obrađuju kako bi se proizvele materije ili preparati koji nisu eksplozivna materija.

Član 2

Definicije 1. Izrazi korišćeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1.1. Civilna upotreba eksploziva - upotreba eksploziva od ovlašćenih lica od nadležnog organa koji takođe poseduju dozvolu za eksplodiranje i dozvolu izdatu od NKRM-a ili Ministarstvo;

1.2. Privredni eksploziv - svaki eksploziv, detonator, i/ili druga hemijska ili eksplozivna sredstva koja se koriste, ili će biti korišćena, za aktivnosti miniranje vezi sa istraživanjem, rudardstvom ili kamenolomom, u skladu sa važećim zakonom o rudama i mineralima;

1.3. Fitilj eksploziva – sve vrste kapsula, upaljača i štapina, fitlj kao i pirotehnička sredstva koja se koriste tokom paljenja eksploziva, bez obzira na način aktiviranja pre miniranja;

1.4. Barut – eksploziv koji se pali putem sredstva termičkog prenosa; 1.5. Prozivodi punjeni eksplozivom – proizvodi koji sadrže ili su punjeni

eksplozivom, na kojima se zasniva njihova efikasnost; 1.6. Produkt pirotehnike – svaki proizvod koji sadrži supstancu ili smesu

supstanci dizajniranih za oslobađanje topline, svetla, zvuka, plina, dima ili njihova kombinacija stvara efekte putem hemijskih ekzotermičkih samo održivih reakcija za zabavu ili druge ciljeve koje se nazivaju vatromet;

1.7. Eksplozivne supstance - su čvrste ili tečne supstance ili njihova mešavina, spremne za hemijsku reakciju, koje ispuštaju gasove, temperaturu i pritisak i koje mogu da oštete životnu sredinu;

1.8. ADR - je Evropski sporazum u vezi sa međunarodnim prevozom opasnih materija u drumskom saobraćaju;

1.9. RID -.je Međunarodni sporazum prevoz opasnih materija železnicom; 1.10. ICAO - Međunarodna organizacija za civili aviosaobraćaj; 1.11. IMDG - Podrazumeva međunarodni pomorski kod za prevoz opasnih

materija; 1.12. MVP - Megunarodna Voena Prezentacija; 1.13. Prodaja - prodaja eksploziva i petardi od pravnog licencovanog lica za

trgovinu i od pravnog i civilnog lica opremljenog dozvolom za prodaju petardi kategorije 2 i 3;

1.14. Trgovanje - je cirkulacija eksplozivia na tržište od ovlaščenje lice; 1.15. Proizvodnja - je proizvodnja, prerada i izmena eksploziva; 1.16. Dobavljač - je ovlaščenje lice koje stavlja eksplozive na tržište; 1.17. Upotreba eksploziva - je direktno postupanje sa eksplozivom ili njegovo

aktiviranje;


648

1.18. Upotreba vatrometa – je portupanje sa vatrometom; 1.19. Postupanje - je pakovanje, utovar, istovar, prenos i uništenje eksploziva; 1.20. Skladištenje - je stavljanje eksploziva ili vatrometa u objekte izrađene na

način ili zatvorene prostore; 1.21. Uvoz - je donošenja eksploziva ili vatrometa na teritoriju Kosova; 1.22. Izvoz - je prevoza eksploziva ili vatrometa van teritorije Kosova; 1.23. Tranzit - je svaki prevoz eksploziva ili vatrometa kroz teritoriju Kosova; 1.24. Transfer - je svako fizičkog kretanje eksploziva ili vatrometa unutar

teritorije Kosova; 1.25. UN broj - je identifikacioni broj i lestvica opasnosti opasnog materijala,

lako zapaljivog i eksplozivog, nabrojanog u tabeli Evropskog sporazuma za međunarodni prevoz opasnih materija;

1.26. Proizvodnja eksploziva ili vatrometa - obuhvata proces proizvodnje eksploziva ili vatrometa; ponovne izrade iliprerade eksploziva; kasnija hemijska ili fizička priroda eksploziva i razdvajanje ili sređivanje eksploziva;

1.27. Klasifikovanje opasnosti UN – podrazumeva materije koje predstavljaju: 1.27.1. opasnost od masovne eksplozije; (podstav 1.1) 1.27.2. predstavlja opasnost od eksplozije, ali ne predstavlja opasnost od

masovne eksplozije; (podstav 1.2) 1.27.3. opasnost za izbijanje požara ili male eksplozije, predstavlja malu

opasnost ili oboa, ali ne predstavlja opasnost od masovne eksplozije; (podstav 1.3)

1.27.4. opasnost ali ne značajna; (podstav 1.4) 1.27.5. Osetljive supstancije koje predstavljaju opasnost od masovne

eksplozije; (podstav 1.5) 1.27.6. Osetljivi proizvodi koji ne predstavljaju opasnost od masovne

eksplozije; (podstav 1.6) 1.28. Pakovanje - Podrazumeva svako zatvaranje ili fiksiranje i omotača koji ima

za cilj da omoguči manipulaciju, obezbedi njihov prevoz ali ne obuhvata: 1.28.1. svaki koverat, kutija ili naprava što formiraju deo jednog artikla; 1.28.2. bilo koja vrsta kolevke, kutije, kontejner za robu, kontejner aviona,

kontejnera saugradenom paletom, avionsku paletu ili vozilo. 1.29. Unutrašnje pakovanje i spoljašno pakovanje - unutrašnje pakovanje što

znači pakovanje koja direktno okružuje eksploziva osim kada pakovanje je sastavni deo materijala eksploziva i spoljašno pakovanje znači pakovanje koja direktno okružuje bilo kojeg materijala eksploziva i je jedino pakovanje.

1.30. Municija - je kompletan predmet raketa, zrno, mina, rušenje, prodavnica, punjen eksplozivom, pokretačem, pirotehnikom, pokretnim sastavom ili nuklearnim, biološkim ili hemijskim materijalom za korišćenje u smislu napada ili odbrane, ili obuke, ili u namene koje se ne tiču operacija, uključujući one delove sistema oružja koji sadrže eksplozive;

1.31. Detonacija - je reakcija koja se krećekroz eksplozivni materijal supersoničnom brzinom u reagujućem materijalu; rapidna konverzija eksploziva u gasnim proizvodima putem udara talasa prolazeći kroz


649

eksploziv; egzotermički talas koji usledi, i takođe održava, supersonični prednji udar u eksplozivu; reakcija rastavljanja u kojoj se zona hemijske reakcije prenosi kroz početnog posrednika supersoničnom brzinom iza prednjeg udara;

1.32. Eksploziv – podrazumeva eksplozivi za civilnu upotrebu; pokretačko značenje eksploziva; Kresivo, proizvodi punjeni eksplozivom; pirotehničke supstance; i Sirovi materijal sa eksplozivnim karakterom;

1.33. ANFO - je eksplozivna vrsta dobijena mešavinom amonijuma nitrata i nafte;

1.34. Nitrometan je jedno od nadelotvornijih goriva koje se koristi u ovakvoj vrsti eksploziva ANFO. Eksplozivse najviše koristi u rudarstvu, kamenolomima, rudnicima metala i niskogradnji: on takođe ima namenu u improvizovanim eksplozivnim napravama, gde je takođe poznat kao gnojna bomba;

1.35. Amonijum nitrat - je hemikalija koja ima tačku topljenja od 170 stepeni Celzijusovih i razlaže se pre 210 stepeni Celzijusovih, i u slučaju ovog zakona je kategorisan kao eksploziv kategorije 1 opasnosti prema klasifikaciji UN-a;

1.36. Inert - municija koja ne sadrzi eksplozive, pirotehnike, suzavac, radioaktivne, hemikalije, bioloske ili drugih toksicnih komponenti ili supstance;

1.37. NKE - neto količina eksploziva takodje poznat kao neto eksplozivna sadrzaja ili neto eksplozivne mase isporuka ili specijalna municija;

1.38. SOP - Standardne Operativne Procedure; 1.39. CE Oznaka - CE oznaka je obavezna skladu trag na mnoge proizvode

plasira na jedinstevno trziste Evropskog Ekonomskog prostora - EEP; 1.40. Ministarstvo - Ministarstvo unutrašnjih poslova; 1.41. NKRM - Nezavisna komisija za rude i minerale; 1.42. Licenca – ovlašćenje izdato pravnom licu od nadležnog organa, kojim se

nosioc ovlasti da se angažira u posebnu vrstu biznisa ili druge aktivnosti u skladu sa definisanim uslovima izdata od nadležnih organa, pravno lice kojim se nosioc iste ovlasti da se angažira na posebnu vrstu biznisa ili u drugim aktivnostima u skladu sa uslovima definisanim licencijom na osnovu ovog zakona.

1.43. Dozvola - ovlaštenje izdato od nadležnog pravnog organa za obavljanje specifične operacionalne delatnosti prema ovom zakonu.

POGLAVLJE II

ORGANI

Član 3 Nadleznost i odgovornosti

1. Ministarstvo izdaje dozvole za: proizvodnju, uvoz, izvoz, tranzit, trgovinu,

korišćenje, skladiranje uništenje, prodaju i prenos, i vodi upravne postupke za utvrđivanje lokacija za utovar, istovar i uništenje eksploziva i vatrometa van zgrada pravnih lica.


650

2. Ministarstvo izdaje dozvole za uvoz, izvoz, tranzit, prenos, upotreba i unistenje eksploziva i vatrometa.

3. Ministarstvo izdaje dozvole za maloprodajne dućane za prodaju petardi. 4. Ministarstvo je odgovorno za:

4.1. davanje uputstava i saglasnosti za korišćenje eksploziva i vatrometa; 4.2. održavanje ažuriranog spiska eksploziva i vatrometa; 4.3. vođenje upravnih i izdavanje dozvola za proizvodnju eksploziva i

vatrometa, uvoz, izvoz, tranzit, trgovinu, skladiranje, unistenje i korišćenje; 4.4. saradnju na pripremi profesionalnog znanja i standardnih sposobnosti

osoblja, od kojih se zahteva da budu profesionalno kvalifikovani prema ovom zakonu;

4.5. čuvanje evidencije o eksplozivima i vatrometa i nuđenje istih nadležnim organima;

4.6. prikupljanje, elaboracija, očuvanje, nuđenje i korišćenjepodataka u skaldu sa ovim zakonom;

4.7. saradnju sa organima i međunarodnim organizacijama u aktivnostima koje se tiču eksploziva;

4.8. traženje informacija u vezi sa kršenjem ovog zakona od strane nadzornih organa;

4.9. zabranu proizvodnje, uvoza, izvoza, tranzita, trgovine, skladiranje, unistenje i korišćenja eksploziva ili vatrometa u suprotnosti sa ovim zakonom.

5. Ministarstvo će utvrditi državnu listu, sa eksplozivima i vatrometima dozvoljenih i zabranjenih pod zakonskim aktom.

6. Ministarstvo je odgovorno da obezbedi da zadnji korisnik raspolaže sa sertifikatom.

7. Ministarstvo će sarađivati sa NKRM-om za izdavanje dozvola eksplozija. 8. Ministarstvo će formirati zajednički inspekcijski tim u slučaju istrage incidenata sa

rudarskim inspektorom NKRM-a i Policijom Kosova. 9. Ministarstvo je odgovorno zapotvrđivanje saglasnosti proizvoda o znaqenim sa

CE-om u toku vremena uvoza. 10. Ministarstvo će podzakonskim aktom utvrditi izuzeće od nacionalnog spiska

eksploziva u svrhu laboratorijskih analiza, testiranja, demonstracije, eksperimenta, pozorišnih predstava, farmaceutskih proizvoda i punjenje municije za lako naoružanje kao što je opisano u zakonu o oružju.

Član 4

Opšti inspekcijski organ 1. Inspekciju sprovođenja ovog zakona vrše inspektori odgovornog odelenja

ministarstva. 2. Inspektor iz stava 1. ovog člana ima ovlašćejenje da:

2.1. traži dokumentaciju; 2.2. ulazi i kontrolise prostorije; 2.3. izdaje obaveštenja za popravljanje; 2.4. upozorava; 2.5. obavesti policiju;


651

2.6. utvrdi vremenski rok za eliminisanje nepravilnosti i da privremeno zaustavi proizvodnju, trgovinu, utovar, istovar i korišćenje eksploziva ili vatrometa;

2.7. predloži da nadležno teloponištidozvolu za proizvodnju i trgovinu; 2.8. traži pisano objašnjenje u vezi sa predmetom inspekcije od inspekcije od

odgovornih lica i drugih lica; 2.9. odnese krivičnu optužbu pred nadležnim organima za manji prestup ili za

krivični prestup; 2.10. učestvuje u istrazi incidenta.

3. Sadržaj i način ispita za dodelu sertifikata inspektoru će utvrditi Ministarstvo u podzakonskom aktu.

Član 5

Ovlašćenja inspektora

1. Ovlašćenja inspektora su: 1.1. da ulazi i kontroliše prostorije; 1.2. ulazak i bez saglasnosti korisnika; 1.3. primena upozorenja i izdavanje upozorenja; 1.4. imanje pristupa konfiskovanim artiklima; 1.5. da traži ime i adresu; 1.6. da traži prisustvo osoba pred inspektorom da odgovore na pitanja; 1.7. da traži davanje dokaza; 1.8. davanje uputstava o prestupu; 1.9. davanje uputstava u opasnim situacijama; 1.10. sprečavanje povrede i oštećenjapreduzimanjem direktnih mera; 1.11. ispitivanje dokuemntacije u vezi sa eksplozivima ili vatrometa, da ulazi,

kontroliše i ispituje zgrade, radna mesta u kojima se eksploziv ili vatromet proizvodi, skladišti, stavlja u promet, prenosi, koristi i uništava;

1.12. da naredi popravljanje nepravilnosti; 1.13. da ispita dokumenta koja dokazuju profesionalne kvalifikacije osoblja; 1.14. da privremeno prekine aktivnosti u vezi sa proizvodnjom, trgovinom,

skladištenjem i upotrebom eksploziva ili vatrometa, ukoliko se ne ispune uslovi propisani ovim zakonom;

1.15. da prekine proizvodnju, trgovinu, skladištenje i upotrebu eksploziva ili vatrometa ukoliko su uočene nepravilnosti u bezbednosnim merama;

1.16. da prekine upotrebu eksploziva ili vatrometa ukoliko se ne ispune kriterijumi propisani ovim zakonom;

1.17. da prekine korišćenje skladišnih prostora koji ne ispunjavaju uslove za skladištenje eksploziva ili vatrometa;

1.18. da prekine proizvodnju i trgovinu eksplozivima ili vatrometa ukoliko se koristi neodgovarajuće pakovanje;

1.19. da prekine korišćenje za skladištenje i zgrade za utovar i istovar ukoliko se ne ispune kriterijumi propisani ovim zakonom;

1.20. da naloži druge neophodne mere za zaštitu ljudi, imovine i životne sredine. 2. Pored ovlašćenja iz stava 1. ovog člana inspektor ima sledeća ovlašćenja:

2.1. da ispita, testira, meri, fotografiše ili snimi sve u vezi sa eksplozivom ili vatrometa koji se nalazi na lokaciji ili;


652

2.2. da uzima uzorke na lokaciji; 2.3. skloni eksploziv ili sastojak eksploziva ili vatrometa za ispitivanje ili

testiranje; 2.4. da iskopira dokument; 2.5. da do lokacije ili unutar lokacije odvede svaku osobu, opremu i materijale

ukoliko inspektor smatra da su neophodni za vršenje svoji ovlašćenja iz ovog dela.

3. Ovlašćenja inspektora mogu biti ograničena: 3.1. prema uslovima konkretnog imenovanja; 3.2. pisanim obaveštenjem od strane Ministarstva inspektoru; 3.3. pisanim obaveštenjem koje ćeinspektoru dati glavni inspektor.

4. Podnese žalbu na meru iz ovog člana ukoliko ovaj zakon ne prekida njeno izvršenje.

5. Za korišćenje, uništenje, i skladištenje eksploziva ispod površine zemlje, inspekciju treba da vrši inspektor za rudarstvo i minerali na osnovu ovlašćenja iz zakona o rudarstvu i minerali.

Član 6

Imenovanje inspektora 1. Ministarstvo imenjuje za inspektore osobe koje imaju odgovarajuće kvalifikacije

koje se smatraju neophodnim za sprovođenje bitnih statustornih odredaba u svojoj oblasti odgovornosti i koje su položile ispit za inspektora.

2. Svako imenovanje osobe za inspektorprema stavu 1. ovog člana vrši se odlukom koja odredjuje prenos ovlascenja kod inspektora prema odredjenim odredbama koja se obavljaju od imenovane osobe.

3. Imenovanom inspektoru će biti izdat oficialni bedž identifikacije. 4. Procedura za imenovanje inspektora će biti bliže opisana u podzakonskim aktima

Ministarstva.

Član 7 Nadgledanje Policije Kosova

1. Policija Kosova vrši nadgledanje valjanosti dokumentacije koja se tiče trgovine,

uvoza, izvoza, tranzita, prenosa, skladištenja i upotrebe eksploziva ili vatrometa tokom transporta i na graničnim prelazima.

2. Policija Kosova prati svaki import, eksport, tranzit ili prenos eksploziva ili vatrometa od početne do krajnje destinacije u bliskoj saradnji sa Inspektoratom za eksplozive.

3. Procedure zahteva i pratnje eksploziva ili vatrometa kao i njehovo izvrsenje, zajedno sa troskovima pracenja bice regulisani sa podzakonskim aktima Ministarstva.


653

POGLAVLJE III OVLAŠĆENI SUBJEKTI

Član 8

Opšti kriterijumi 1. Samo ovlašćena i kvalifikovana lica mogu da upotrebu i skladiraju eksploziva ili

vatrometa za licencovana pravna lica. 2. Ovlascena osoba iz stava 1. ovog clana, treba da ispunjava sledeće kriterijume:

2.1. da ima najmanje dvadeset i jednu (21) godinu; 2.2. da je psihički fizički sposoban; 2.3. relevantno iskustvo i stručnost; 2.4. da nije krivično gonjen; 2.5. da nije evidentiran kao korisnik narkotika i psihotropskih supstanci; 2.6. da je profesionalno kvalifikovan.

3. Ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom zdravlja izdaje podzakonski akt gde određuje uslove u kriterijume za potvrđivanje psiho fičke sposobnosti i procedure za izdavanje certifikata.

4. Ministarstvo izdace dva vida sertifikata za kvalifikaciju na zahtev podnosioca. 4.1. sertifikat za kvalifikaciju je sertifikat koji potvrđuje držalca dozvole da je

osoba kvalifikovana za: 4.1.1. da prevozi eksplozive ili vatromete; 4.1.2. da skladira ili drži eksplozive ili vatrometa.

5. Ministarstvo će izdavati sertifikat za kvalifikaciju aplikanta ako: 5.1. ima važeći ugovor; 5.2. aplikant ispunjava uslove iz stava 2 ovog clana; 5.3. je poslovna korporacija u kojoj odgovorno lice, sekretar korporacije ili drugi

partner u poslovnom subjektu nije zabranjeno lice, što podrazumeva da lice koje je zakonsko ovlašćeno da raspolaže ili upotrebljava eksploziv ili vatromet.

Član 9

Dužnosti ovlašćenih lica

1. Ovlašćena lica, unutar svojih nadležnosti i propisanih odgovornosti obezbeđuju proizvodnju, trgovinu, upotrebu, rukovanje, skladištenje i bezbedno uništavanje eksploziva ili vatrometa u skladu sa ovim zakonom.

2. Trgovina i upotreba eksploziva ili vatrometa su dozvoljeni samo stručno kvalifikovanim licima. Kvalifikacija se potvrđuje uverenjem o kvalifikaciji.

3. Ovlašćena lica moraju priložiti informaciju ili dokument da dokažu svoj identitet i zahteva se od njih da prikažu adekvatno znanje o bezbednosnim praksama za korišćenje i rukovanje eksplozivom ili vatrometa.

4. Obrazovanje, kriterijumi za stručnu kvalifikaciju i programe stručnih obuka i stručna certifikacija se propisuju pod zakonskim aktima od strane ministarstva.


654

POGLAVLJE IV DOZVOLJENI I ZABRANJENI ARTIKLI

Član 10

Dozvoljeni i zabranjeni Eksplozivi ili Vatrometa

1. Eksplozivni materijali u smislu ovog zakona su: 1.1. privredni eksplozivi; 1.2. sredstva za pokretanje eksploziva; 1.3. barut; 1.4. proizvodi punjeni eksplozivom; 1.5. pirotehničke supstance; 1.6. sirov materijal sa eksplozivnim karakterom.

2. Eksplozivi će biti dozvoljeni nakon procene za utvrđivanje da li obuhvaćena, ili nije, u kategoriji 1 UN šeme za klasifikaciju za prevoz opasnih materijala, i dodeljen serijski broj Ujedinjenih nacija, kod opasnosti i grupa kojoj pripada.

3. Odgovorni Departamenat Ministarstva će proglasiti eksploziv kao dozvoljen eksploziv za ovaj zakon.

4. Ukoliko se sastav ili kvalitet dozvoljenog eksploziva promene, eksploziv prestaje da bude dozvoljeni eksploziv.

5. Odgovorni Departamenat Ministarstva će utvditi nacionalni spisak dozvoljenih eksploziva i njihove kategorizacije.

6. Odgovorni Departamenat Ministarstva će utvrditi odvojeni spisak dozvoljenih petardi i njihove kategorizacije.

7. Prema stavu 6 ovog člana neće biti dozvoljena pirotehnička sredstva koja sadrže sumpor, fosfor pomešan sa hrolatom potasiuma, drugim hloratima ili bilo kakvu sličnu mešavinu kojom se neće dozvoljavati.

8. Kako bi se zahtevala dozvola eksploziva ili petardi koji nisu na nacionalnom spisku eksploziva i petardi, podnosilac će podneti zahtev Ministarstvu koji će sadržati:

9. Zahtev iz stava 8 ovog clana treba da bude u skladu sa predvidjenim kriteriuma prema članu 13 stava 2 i 3 ovog zakona kao u sledeće: 9.1. NKE - neto količina eksploziva jednog proizvoda; 9.2. kategoriju opasnosti UN; 9.3. sastav eksploziva ili vatrometa; 9.4. osobine eksploziva ili vatrometa.

10. Dalje objašnjenje UN-ovih grupa opasnosti i kompatibilnosti biće dato u sekundarnom zakonodavstvu iz Ministarstva.

Član 11 Izuzeća

1. Izuzeća od ovog zakona koji se odnose na:

1.1. dozvoljene aktivnosti sa eksplozivima i sprovođenih od BSK, PK, carinske službe i ovlašćenih NVO za kažnjavanje prema zakonu;

1.2. bilo kakvo eksplozivno nuklearno i biolosko sredstvo;


655

1.3. eksploziv za inflatore vazdusnog jastuka. 2. Proizvodnja eksploziva u svrhu laboratorijske analize, testiranja, prikazivanja ili

eksperimenata ali ne za praktičnu upotrebu ili prodaju gde ukupna količina eksploziva koji se proizvodi u svako doba ne prelazi sto (100) grama.

3. u saglasnost sa stavom 1. ovog clana nista ne treba da se shvati kao odobrenje kupovine ili držanja eksploziva za koje je potreban sertifikat o eksplozivu u skladu sa ovim zakonom.

4. Proizvodnja ili neproizvodnja municije za lako naoružanje, ili priprema patrona za korišćenje za vatreno oružje koje će se koristiti u rekonstrukciji istorijskih događaja (ili možda proslavi istorijskih događaja), gde ukupna količina upaljača i potisne sile koja se koristi u bilo koje doba ne prelazi dva (2) kilograma, i, u te namene, količina potisne sile uključuje potisnu silu skinutu sa patrona.

5. Priprema, sklapanje i spajanje petardi izloženih na mestu predviđenom za upotrebu petardi u količinama ne većim od deset (10) kilograma u dato vreme, na mestu za koje lice ima dozvolu ili registraiju za skladišenje eksploziva, u cilju pravljenja eksploziva za izlaganje od strane te osobe.

6. Priprema, sklapaje ili spajanje eksploziva pripremljenih za korišćenje za specijalne efekte u pozorištu, na televiziji ili bioskopima.

7. Ponovno proizvodnja eksploziva za formiranje farmaceutskog proizvoda koji sam po sebi nije eksploziv.

8. Dozvola za koriscenje eksploziva propisane ovim zakonom izdaje Ministarstvo ne ukljcuje eksplozije dozvolu za upotrebu u rudnicima i kamenolomima, u skladu sa Zakonom o rudnicima i mineralima.

Član 12

Amonijum nitrat 1. Rizik od požara i eksplozije se uveliko povećava ukoliko se amonijum nitrat meša

sa zapaljivim ili nekompatibilnim materijalima, kao što su metali u prahu, alkalni metali, urea, soli hroma ili kopera, organski ili karbonski materijali, sumpor, nitriti, alkali, kiseline, hlorati i smanjeni agensi.

2. Ministarstvo će pripremiti smernice za skladišenje amonijum nitrata i drugih tipova đubriva koja sadrže nitrogen.

3. Ministarstvo sa podzakonskim aktom odredjuje minimium opasnosti od eksplozije koji takaođe moze da smanjuje rizike koja se vezuju sa oksidiranjem i otpuštanjem toksičnog gasa u vatru.

4. Dubriva koja sadrže 28% nitrogena normalno ne predstavlja opasnost od eksplozije i stoga, da se identifikuje tražena predostrožnost, đubriva koja u osnovi imaju nitrat mogu da se podele u dve grupe: 4.1. dubriva koja sadrže više od 28% nitrogena. Većina ovih đubriva su vrsta

nemešanog amonijum nitrata, iako obuhvataju mali broj mešanih đubriva; 4.2. dubriva koja sadrže 28% ili manje nitrogena. Mešana đubriva čine veći deo

ove grupe. Nemešane vrste nitrogena su obično mešavina amonijum nitrata sa krečnjakom ili sličnim neaktivnim materijalom.


656

POGLAVLJE V PLASIRANJE NA KOSOVSKO TRŽIŠTE

Član 13

Opšti uslovi 1. Odgovorna osoba pravnog lica treba da snabdeva sa eksplozivom i vatrometom

drugo lice sa ciljem raspodelu i upotrebu i izvoz, osim u cilju ponovnog izvoza, van Republike, u slučaju da: 1.1. eksplozivi ili vatromet zadovoljavaju osnovne bezbednosne uslove koji važe

za one eksplozive ili vatromet saglasne sa ovim zakonom; 1.2. eksploziv ili vatromet moraju biti u skladu sa državnom listom; 1.3. oznaka CE treba da bude zalepljena na eksploziv ili vatromet u skladu sa

relevantnim propisima; 1.4. pored oznake CE paket eksploziva ili vatromet obuhvata sledeće oznake:

1.4.1. klasifikaciju UN za opasnost; 1.4.2. naziv i adresu proizvođača; 1.4.3. državu proizvodnje; 1.4.4. godinu proizvodnje; 1.4.5. naziv i vrstu proizvoda.

1.5. Pored oznake CE petarde moraju imati etiketu sa sledećim oznakama: 1.5.1. naziv i adresu proizvođača; 1.5.2. državu proizvodnje; 1.5.3. godinu proizvodnje; 1.5.4. naziv i vrstu artikla; 1.5.5. minimalnu starost lica kojima se odobrava kupovanje 1.5.6. minimalnu bezbednu udaljenost; 1.5.7. bezbednosni savet, ukoliko postoji.

1.6. Uputstva na eksplozivu ili vatromet treba biti napisana na službenim jezika u Republici Kosovo.

2. Eksploziv ili vatromet može da se stavi u promet i da se koristi, nakon što proizvođač ili dobavljač dobiju dozvolu unapred i sa uputstvom za upotrebu i bezbedno uništenje, od strane Ministarstva.

3. Proizvođač ili snabdevač mora da nadležnom organu dostavlja deklaraciju o usklađenosti proizvoda sa direktivom EU, za plasiranje eksploziva i vatrometa na tržište.

4. Ministarstvo će u podzakonskom aktu opisati postupke i forme za plasman eksploziva ili petarda na tržište, kao i uslove za oznake CE i obeležavanje paketa.

POGLAVLJE VI

PRODAJA EKSPLOZIVA

Član 14 Prodaja dozvoljenih eksploziva

1. Tokom prodaje dozvolen eksploziva važiće svi zahtevi za prenos i dozvole u

skladu sa ovim zakonom.


657

2. Pravni subjekt sa dozvolom sme da prodaje eksploziv ako je držalac dozvole ili licence za stavljanje u promet eksploziva.

3. Ministarstvo može uzeti uzorke eksploziva na tržištu u određenim i neodređenim vremenskim periodima radi ispitivanja za utvrđivanje njihove usklađenosti.

4. Ministarstvo može uzeti uzorke eksploziva za procenu njihove usklađenosti sa propisanim tehničkim kriterijumima.

5. U slučaju da dalje korišćenje eksploziva predsatvlja rizik po život ljudi ili po životnu sredinu, Ministarstvo može privremeno zabraniti prodaj eksplozivima dok se ne uradi procena usklađenosti.

6. Ukoliko uzorci nisu u skladu sa propisanim tehničkim kriterijumima Ministarstvo treba zabraniti prodaj takvim eksplozivom.

7. Proizvođač ili dobavljač treba plaćati troškove ispitivanja. 8. Dokumenta i strana obeležja o usklađenosti važe i na Republike Kosova, nakon

provere od inspektorata za exploziv od Ministarstva na osnovu tehnickih kriterijuma Kosova za exploziv.Inspektorat za exploziv tokom ovog procesa ako je potrebno moze da ima podrsku od kriminalisticke laboratorije od Kosovske Policije.

9. Ministarstvo sa pod zakonskim aktom utvrđuje tehničke kriterijume za eksplozive i procedure za procenu usklađenosti date u stavovima 4 do 8 ovog člana, kao i procedure i kriterijume za predaju inostranih dokumenata o usklađenosti.

Član 15

Prodaja petardi

1. Petarde prodaju samo ovlaščena i licencirana lica za malo prodaju petardi. 2. Petarde kategorišu od proizvođača prema njihovoj vrsti upotrebe, ili njihovoj

nameni, ili nivou opasnosti, uključujući njihov nivo buke kao sledece: 2.1. petarde kategorija 1. koje predstavljaju veoma nisku opasnost i zanemarivi

nivo buke i koje imaju za cilj da budu korišćene u ograničenim prostorima, uključujući petarde koje imaju za cilj da se koriste u stambenim objektima;

2.2. petarde kategorija 2. koje predstavljaju nizak nivo opasnosti i buke, a koje imaju za cilj da se koriste van u ograničenim prostorima;

2.3. petarde kategorija 3. koje predsatvljaju srednju opasnost, koje imaju za cilj da se koriste u velikim otvorenim prostorima i čiji nivo buke nije štetan za ljudsko zdravlje;

2.4. petarde kategorija 4. koje predstavljaju visoku opasnost, koje imaju za cilj da se koriste samo od strane osoba koje imaju stručno znanje poznate kao petarde za strulno korišćenje i čiji nivo buke nije štetan za ljudsko zdravlje.

3. Pozorišna pirotehnička sredstva kao što sledeči: 3.1. pirotehnička sredstva za korišćenje na bini sa niskom opasnošću kategorija

T1; 3.2. pirotehnička sredstva za korišćenje na bini samo od strane osoba sa stručnim

znanje kategorija T2. 4. Ostala pirotehnička sredstva kao što sledeči:

4.1. pirotehnička sredstva osim petardi i pozorišnih pirotehničkih sredstava koja predstavljaju nisku opasnost kategorija P1;


658

4.2. pirotehnička sredstva osim petardi i pozorišnih pirotehničkih sredstava koja imaju za cilj da budu korišćena od strane osoba sa stručnim znanjem kategorija P2.

5. Petarde se proizvode u različitim vrstama ali uglavnom pripadaju jednoj od sledećih vrsta: 5.1. F1 Torta je petarda napravljena od kartonskih tuba spojena lepkom. Svaka

tuba obično sadrži jedno punjenje, i sve su povezane unutrašnjim upaljačem. Kada se torta upali, upaljač gori od tube do tube, paleći svaku petardu. Stoga će torta od 16 punjenja ima 16 drugih cevova. Torte su napravljene za postavljanje na zemlju. One ostaju na zemlji ali je svaka eksplozija izlazi van tube i u vazduh iznad.

5.2. F2 Sveća je tradicionalno ime za petardu koja se koristi vekovima. U najprostijem obliku, to je samo cev od kartona sa zrnom smešten unutra. Upaljač je povezan sa tubom i pali podizajuće punjenje, izbacujući zrno iz otvorenog vrha u vazduh, gde onda eksplodira stvarajući efekat. Samo sveće ostaje na zemlji.

5.3. F3 Raketa se sastoji od tri glavna dela. Glava, obično napravljena od kartona ili plastike, sadrži efekat u sebi. Ona se ugrađuje na vrh cilindričnog „motora“ koji potpaljuje upaljač. Motor sadrži pokretač na čvrsto gorivo i može da pokrene raketu brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat u nekim slučajevima. Kada motor sagori onda eksplodira obrnuto punjenje u glavi, paleći teret. Ove komponente su postavljene na dugačak štap obično napravljen od drveta ili klin. Stik se zabija u tubu za lansiranje koaj je obično deo plastične cevi ili cevne spojnice.

5.4. F4 Fontane imaju oblik vulkana. Sve fontane stvaraju red varnica od površine zemlje i osim dela prskajućih verzija, tihe su tokom funkcionisanja, i oslobadjaju zvuk „roar “.

5.5. F5 Mina je najmoćnija petarda koja može da se kupi jer ceo sadržaj eksplodira odjednom. Dok sadržaj torte, sveće ili drugih petardi pucaju „deo po deo“, kod mine je ceo deo slabo pakovan u jednu kartonsku tubu.U minu kolicina u rupu je pakovana slobodno u jedan cev od hartije. Upaljač pali ovo i to eksplodiranje pogadja van dela od tube u vazduh i javlja se od površine zemlje.

5.6. F6 Točak je disk od kartona ili plastike sa jednim brojem udara sličnih raketi ili fontani ugrađen oko kruga. Svaka sagoreva i spusta varnice udara, okrećući točak. Brzo pokretanje više točkova povečava efekat.

5.7. F7 Sib (kutija sa jednimpaljenjem) je u osnovi samo velika torta ali sa većim spektrom efekata. Vanjske tube u nekim delovima takođe imaju blagi ugao, tako da kutija pokriva takođe levu i desnu stranu u oblasti izlaganja.

5.8. F8 ostale petarde obuhvataju prskalice, upaljače, koplja, vodopade i golube. 5.9. Slabi eksplozivi su mešavine gde se stopa razrađivanja nastavlja kroz

materijal najmanje brzinom zvuka. 5.10. Barut, takođe poznat kao crni prah, je mešavina sumpora, ćumura i kalijum

nitrata. Barut sagoreva brzo, proizvodi jačinu vrućih masa i gasova koji mogu da se koristi kao pokretačka sila za vatreno oružje i kao pirotehnički sastav petardi. Barut za korišćenje za vatreno oružje će biti izuzet iz ovog zakona i biće regulisan prema zakonu o oružju.


659

6. Petarde kategorije 1, 2 i 3.od stav 2 ovog calana može da se prodavati licama sledeće starosti: 6.1. kategorija 1: dvanaest (12) godina; 6.2. kategorija 2: šesnaest (16) godina; 6.3. kategorija 3: osamnaest (18) godina; 6.4. kategorije T1 i P1: osamnaest (18) godina.

7. Petarde kategorije 4. prema stavu 2. ovog calana od kategorije T2 i prema stavu 3 i P2 stav 4. ovog clana mogu da se prodaju samo od ovlašćeni i licencirani lica.

8. Dobavljači petardi moraju čuvati evidenciju o svakoj transakciji većoj od pedeset (50) kilograma najmanje tri (3) godine.

POGLAVLJE VII

BEZBEDNOSNE MERE

Član 16 Opšti uslovi

1. U skladu sa odredbama ovog zakona, potrebno je da se tokom korišćenja

eksploziva ili vatrometa primenjuju sve mere za zaštitu ljudskog zdravlja i života, imovine i životne sredine.

2. Držalac dozvole koji je uključen u aktivnost proizvodnje, trgovine, upotrebe, skladištenja i uništavanja eksploziva ili vatrometa treba da garantuje bezbednost lica i imovine i treba da preduzme sve mere utvrđene u skladu sa članom 28 ovog zakona.

3. Mere iz stava 2 ovog člana su definisane u srodnoj dokumentaciji predviđenoj u članu 40 ovog zakona.

4. Držalac dozvole priprema plan za vanredne situacije sa merama u slučaju nesreća ili drugih vanrednih situacija, kao štoo su: eksplozija, požar ili prekršaj

5. Planovi ce sadrzati sve relevantne informacije kontakta za agencije hitne intervencije.

6. Držalac dozvole da obavesti sve osobe uključene u bilo kakvu aktivnost sa eksplozivima o bezbednosnim merama predatim u svojim opštim dokumentima, i u svom planu mera, i da obezbedi da prođuobuku o delovanju u slučaju nesreća i drugih vanrednih situacija.

7. Obuka mora uslediti svakih šest meseci za sve zaposlene ili lica koji su ukljuceni u rad za eksplozivom.

8. Zgrade planirane za proizvodnju, trgovinu i skladištenje eksploziva treba da budu fizički i tehnički bezbedne i da su smeštene van naselja sa izuzetkom ovlašćenih skladišta za maloprodajne objekte za prodaju petardi. Kriterijumi za postavljanje objekata treba da bude definisan i dostavljen Ministarstvu za odobrenje da bi osigurali odgovarajuće postavljanje za skladiste eksploziva.

9. Svaki držalac dozvole uključen u aktivnosti upotrebe eksploziva na bilo koji način, organizuje i nadgleda sprovođenje mera i uslova propisanih zakonom.

10. Svaki držalac dozvole uključen u aktivnosti proizvodnje, trgovine i upotrebe eksploziva obavezan je da odmah obavesti najbližu policijsku stanicu o vrsti i količini izgubljenog ili ukradenog eksploziva.


660

11. Svaki držalac dozvole koji proizvodi ili skladišti eksplozive mora preduzeti neophodne mere predostrožnosti i da koristi zahtevanu pažnju da izbegne ugrožavanje bezbednosti, zdravlja ili imovine lica.

12. Svaki držalac licence koji skladišti eksploziv na jednom lokaciju mora da osigura da se održi propisana udaljenost za odvajanje između prodavnice i zgrade ili drugog mesta van te lokacije za koji važi Plan.

13. 13.Ministarstvo sa podzakonskim aktom odredjuje kriterijume za skladiste za eksploziv i kriterijume bezbednosti za skladistenje i postavljenje eksploziva.

14. Svaki držalac dozvole treba da osigura zabranu prilaska svim neovlašćenim licima eksplozivu.

Član 17

Zastita od požara 1. Svaki licencovan koja proizvodi ili je odgovoran za skladistenje eksplozivnih

materijala ce uspostaviti i odrzavati dokumentovana politika protivpozarnu zastitu i SOP kao sledece: 1.1. pušenje je zabranjeno na 20m od skladista. ZABRANJENO PUŠENJE/NE

GOLA SVETLA, znaci moraju da bude vidljiva i da se nalaze oko deponije; 1.2. trava treba da se ureze i da se odrzava kratko oko deponije; 1.3. plamen ili oprema koja proizvodi iskre se ne sme koristiti u precniku od 20

m od deponije. Kada su ovi uređaji neophodni za regulisanje deponije, svi eksplozivi moraju biti uklonjeni;

1.4. zabranjuje se da boje, ulja, benzin ili bilo koji drugi zapaljivi materijal skladišti sa eksplozivom. Ovlašćeni materijal za čišćenje može se koristiti za održavanje u deponiju ali treba da se ukloni kada nije u upotrebi;

1.5. prazni kontejner bilo koje vrste ne treba da budu uskladistena sa eksplozivom;

1.6. najmanje dva vatrogasna uređaja sa vodom, moraju da budu na vidljiva mesta van deponije za eksplozivna sredstva;

1.7. sva protivpozarna oprema mora biti odrzavana i servisirana; 1.8. treba da se postavi zastita protiv sjevanje u saglasnost sa EU standardima

EN 62305; 1.9. tabela sa artiklima koje nisu dozvoljene u deponiju moraju da se nalazi na

vidljivom mestu na ulazu deponije. Detalji od zabranjene artikle trebalo da bude kao sto sledi: 1.9.1. laterns, lampa sa uljem, šporet i sva oprema koja izaziva pozar; 1.9.2. sibice, ili neka druga prenosna sredstva koja napravi varnice ili plamen; 1.9.3. Pusenje duvana; 1.9.4. zapaljive tecnosti i rastvarace, osim onih dozvoljeni za oderzavanje

kontenjera ili koje se nalaze u rezervoarima vozila; 1.9.5. hrana i pice; 1.9.6. radio opreme svih vrsta ukljucujuci i mobilne telefone; 1.9.7. vatreno oružje sa izuzetkom onih koje nosi stražari; 1.9.8. lekove, osim onih koje se nalaze u kutiji prve pomoći; 1.9.9. municija koja nije ovlascena da se skladira; 1.9.10. svaki nezasticen izvor napajanje.


661

Član 18 Zastita od eksplodiranja eksploziva

1. Svaki držalac dozvole koji kontroliše ili radi na lokaciji sa eksplozivima treba da

preduzme neophodne mere predostrožnosti i pažnje da spreči eksploziju na lokaciji.

2. Držalac dozvole obezbedi obaveštenje kojim će se upozaravati ljudi u fabrici o njihovoj podložnosti kaznama za prekršaj, te koje će biti postavljeno na vidljivo mesto tako da svako ko ulazi u fabriku može lako da vidi i pročita obaveštenje.

Član 19

Skladištenje 1. Ministarstvo će izdavati dozvole skladištima eksploziva i maloprodajnim mestima. 2. Pravni subjekat treba da ispunjava uslove iz člana 16. ovog zakona. 3. Svako lice koje skladišti eksploziv, uključujući držanje, prevoz do lokacije ili

testiranje eksploziva koji je povezan sa skladištenjem, treba da preduzme odgovarajuće mere: 3.1. da spreči neplanirani požar ili eksploziju; 3.2. da ograniči stepen požara ili eksplozije uključujući mere za sprečavanje

širenja požara i komunikaciju eksplozija sa jednog mesta na drugo 3.3. da zaštiti lica od dejstva požara ili eksplozije.

4. Pravna lica treba da obavesti sve osobe uključene u bilo kakvu aktivnost sa eksplozivima o bezbednosnim merama predatim u svojim opštim dokumentima, i u svom planu mera, i da obezbedi da prođu obuku o delovanju u slučaju nesreća i drugih vanrednih situacija.

5. Svaka osoba koja skladišti eksploziv treba da na mestu obezbedi da se održi spoljna i unutrašnja udaljenost za razdvajanje između eksploziva i skladišta i zgrade ili drugog mesta koje je van te lokacije. Postavljanje eksploziva i kriteriumi udaljenosti za skladistenje opredelice Ministarstvo sa podzakonskim aktom uskladu sa clanom 28 ovog zakona.

6. Zgrade za prozivodnju i skladištenje treba da budu opremljene tako da obezbede zaštitu ljudi, imovine i životne sredine.

7. Eksplozivi se smeštaju u fiskne ili pokretne objekte namenjene za skladištenje. 8. Zgrade za proizvodnju i skladištenje treba da budu osigurane od neovlašćenog

pristupa. 9. Ministarstvo odredjuje podzakonskim aktima utvrdjuje kriterijume za objekte za

proizvodnju i skladištenje i kriterijume za lokacije za utovar i istovar eksploziva. 10. Prodavnice za maloprodaju vatrometa treba da ispunjavaju posebne tehničke i

bezbednosne kriterijume, koja se predvidjaju prema Zakonu o Žastiti od Požara.

Član 20 Dizajn skladišta

Svi držaoci objekata za skladištenje eksploziva treba da preduzmu mere predostrožnosti da spreče pristup eksplozivu ili vatrometa od strane neovlašćenih lica.


662

Član 21 Oblasti opasne po eksploziju i udaljenosti za razdvajanje - bezbednost

Udaljenosti za razdvajanje u gradnji skladista zasnivaju se prema klasifikacij opasnosti i količini eksploziva u skladiste. Kriterijumi udaljenosti razdvajanja i razmake za skladistenje su navedeni u uputstvima za bezbednost eksploziva ili uputstvima za bezbednost petardi.

Član 22 Neovlašćeni pristup

1. Zgrade za proizvodnju i skladištenje treba da budu osigurane od neovlašćenog

pristupa. 2. Nijedno lice ne sme da bez odobrenja držaoca dozvole uđe:

2.1. u bilo koje skladiste ili na lokaciju; 2.2. u bilo koju zgradu ili lokaciju koja se koristi za proizvodnju eksploziva ili

vatrometa; 2.3. u bilo koju lokaciju sa jasno obeleženim granicama u kojoj se skladišti ili

proizvodi eksploziv ili vatromet. 3. Licu koju poseduje vatrenog oružja ne sme biti dozvoljeno da uđe u skladište. 4. Stav 2 ovog clana se ne treba aplikovati eksploziva koji su pod kontrolu

ministarstva. 5. Ovlašćenje moze se izdati samo inspektorima za eksplozive iz Ministarstva.

Član 23

Ukoliko lice ulazi nezakonito ili u poseduje vatrenog oružja u licenciranim lokacijama za eksploziv ili vatromet inspektor davalac obezbedjenja držalac licence moraju odmah obavestiti policiju.

Član 24

Rukovanje i korišćenje eksploziva opšte 1. Pre nego što poslodavac dozvoli radniku da rukuje eksplozivom ili ga koristi

poslodavac mora da obezbedi, da je ta osoba odgovarajuća osoba. 2. Osoba koja vrši određenu radnju koja uključuje eksploziv mora da preduzme

neophodne mere predostrožnosti i pažnje da izbegne ugrožavanje bezbednosti zdravlja ili imovine.

3. Pravna lica mogu da koriste eksplozive samo u mestima i samo u namenu doznačenu u dozvoli za upotrebu eksploziva.

4. Upotreba eksploziva u bilo koju lokaciju treba da se izvrsi samo sa dozvolom iz Ministarstva. Mere implementirane od Ministarstva ce se regulirati sa podzakonskim aktom.

5. Izuzetno od stava 3 ovog člana, u specijalnim slučajevima Ministarstvo može da odluči drukčije.

6. Eksplozivi ili vatromet mogu biti uništavani samo na mestima gde je dozvoljeno


663

uništenje u NKE koja ne prelazi pedeset (50) kilograma u skladu sa uputstvima proizvođača.

7. Eksplozivi ili vatrometa se uništavaju samo od strane stručno kvalifikovanog osoblja, nakon dobijanja saglasnosti od Ministarstva.

8. Neiskorišćeni eksplozivi koji su doneti iz skladišta na mesto gde se odvija eksplozija neće se raćati u skaldište već će biti uništeni na dozvoljenom mestu eksplozije.

9. Mesta za utovar i istovar eksploziva van objekata proizvođača ili dobavljača utvrđuje Ministarstvo u dogovoru sa opštinom.

10. Pravni subjekti treba da ispunjavaju uslove iz člana 16, stavova 1 do 8 ovog zakona.

11. Nepridržavanje sa ovim delom može biti osnova za suspenziju ili poništenje ovlašćenja držaoca dozvole.

Član 25

Rukovanje i korišćenje Lice ne sme da pripremi eksploziv ili vatromet za korišćenje, rukovodi ili da koristi eksploziv ili vatromet, osim na način propisan ovim zakonom.

Član 26 Prevoz eksploziva - bezbednost

Eksplozive treba da se prevoze samo u sglasnost sa sporazumima iz stava 2 člana 1 ovog zakon.

Član 27

Odlaganje i uništenje

1. Svaka osoba koja odlaže eksploziv ili vatromet dekontaminira predmete kontaminirane eksplozivom treba da osigura, do najbolje moguće mere, bezbedno rapsolaganja ili dekontaminaciju.

2. Korišćenje jednog od četiri metoda, sagorevanje, detonacija, razmontiranje ili razblaživanje rastvorom ili hemijsko uništenje zavisiće od prirode eksploziva i opasnosti koju predsatvlja, i vrste i lokacije mesta za odlaganje. Ukopavanje i bacanje otpada u moru nisu pogodni metodi za odlaganje eksploziva ili vatromet.

Član 28

Dodatne mere bezbednosti 1. Ministarstvo će u podzakonskim aktom utvrditi sledeće mere bezbednosti i dalje će

se zvati Smernice za bezbednost eksploziva MBE respektivno Smernice za bezbednost petardi SBP. 1.1. uputstvo za bezbednost eksploziva sadrži bezbednost za:

1.1.1. sprečavanje požara; 1.1.2. sprečavanje eksplozije;


664

1.1.3. bezbednost proizvodnje; 1.1.4. bezbednost opasne oblasti zbog eksplozije ili udaljenosti za

razdvajanje; 1.1.5. pristup eksplozivima; 1.1.6. udaljavanje lica koja neovlašćeno ulaze; 1.1.7. tretiranje i rukovanje eksplozivima; 1.1.8. prevoz eksploziva; 1.1.9. odbacivanje i uništenje.

1.2. uputstvo za bezbednost vatrometa sadrži: 1.2.1. bezbednost prevencija požara; 1.2.2. bezbedno sprečavanje eksplozije; 1.2.3. bezbedna proizvodnja; 1.2.4. bezbednost opasne oblasti zbog eksplozije ili udaljenosti za

razdvajanje; 1.2.5. pristup vatrometima; 1.2.6. udaljavaje lica koja neovlašćeno ulaze bez dozvole; 1.2.7. rukovanje i upotrebu vatrometa; 1.2.8. prevoz vatrometa; 1.2.9. odbacivanje i uništenje.

POGLAVLJE VIII

LICENCE I DOZVOLE

Član 29 Opšte specifikacije

1. Opštu licencu izdaje Ministarstvo na zahtev aplikanta. 2. Opšta licenca se izdaje pravnim licima koja podnose prijavu za sledeće oblasti:

2.1. licenca za proizvodnju eksploziva i vatrometa; 2.2. licenca za uvoz, izvoz i prenos eksploziva i vatrometa; 2.3. licenca za korišćenje eksploziva i vatrometa.

3. Dole navedene dozvole se mogu izdati pravnim licima ako pliciraju za: 3.1. dozvola za uvoz, izvoz, tranzit ili prenos eksploziva i vatrometa; 3.2. dozvola za prodaju eksploziva i vatrometa za maloprodajne; 3.3. dozvola za skladištenje; 3.4. dozvola za uništavanje; 3.5. dozvola za proizvodnju; 3.6. dozvola za priređivanje vatrometa; 3.7. pozvola za proizvodni objekat; 3.8. dozvola za upotrebu (dozvola za miniranje)

4. Opšti kriterijumi za pravno lice koje podnosi zahtev za dozvole iz stava 1. ovog člana su.

5. Zahtevu iz stava 1. ovog člana treba da priložiti sledeća dokumenta: 5.1. poslovni sertifikat; 5.2. sudska potvrda da pravno lice nije zabranjeno ili ukinuto konačnom

sudskom odlukom nadležnog suda;


665

5.3. bankarska garancija na pet (5) godina u iznosu od deset hiljade (10.000) €. 6. Ministarstvo će odgovoriti na zahtev za izdavanje licence u roku od trideset (30)

dana. 7. Ministarstvo će odgovoriti na zahtev za izdavanje dozvole u roku od petnaest (15)

dana. 8. Žalba je moguća u skladu sa Zakonom o upravnom postupku i drugim relevantnim

zakonima. 9. Licence važe na period od pet (5) godina.

Član 30

Strana pravna lica

Pravna lica iz stranih zemalja mogu da podnesu zahtev za licencu u Republici Kosovo pod uslovom da ispunjavaju iste kriterijume kao i nacionalni podnosioci zahteva u skladu sa ovim Zakonom i drugim relevantnim zakonima u snazi.

Član 31 Licenca i dozvola za proizvodnju

1. Pravno lice može početi sa proizvodnjom eksploziva ili vatrometa nakon što mu je

Ministarstvo izdalo licencu i dozvolu za proizvodnju eksploziva i vatrometa. 2. Licenca za proizvodnju eksploziva ili vatrometa važi pet (5) godina od datuma

izdavanja, ograničena je vremenskim okvirom i podložna je drugim ograničenjima u cilju osiguravanja zaštite zdravlja i života ljudi, zaštite imovine i životne sredine.

3. Uz zahtev za izdavanje licence za proizvodnju eksploziva ili vatrometa, kao što je opisano u stav 1. ovog clana prilažu se: 3.1. podaci o vrsti eksploziva ili vatrometa koji se planiraju proizvoditi; 3.2. podaci o procesu i tehnologiji proizvodnje; 3.3. sertifikat ovlašćenih ili kvalifikovanih lica;

4. Pre početka proizvodnje pojedinačnog proizvoda, npr. eksploziva ili vatrometa, pravno lice sa licencom za proizvodnju mora zatražiti dozvolu za proizvodnju eksploziva ili vatrometa.

5. Zahtev iz stava 4 ovog člana će sadržati sledeće: 5.1. kopiju licence za proizvodnju; 5.2. dozvolu za bezbedno skladištenje; 5.3. dozvolu za proizvodni objekat; 5.4. plan za hitne situacije; 5.5. bezbednosni plan lokacije.

6. U okviru izdate licence za proizvodnju, proizvedeni eksploziv se ispituje nakon šest (6) meseci u prvoj godini, a nakon toga svakih dvanaest (12) meseci.

7. Stavovi 1 i 4 ovog člana se ne primenjuju na: 7.1. proizvodnju eksploziva u svrhu laboratorijskih analiza, ispitivanja,

pokazivanja ili eksperimenata gde ukupna količina eksploziva koji se proizvodi ne prelazi u bilo kojem momentu više od sto (100) grama;

7.2. pravljenje ili uništavanje municije za mala naoružanja ili pripremu patrona za korišćenje sa vatrenim oružjem koje se koristi na obeležavanjima


666

istorijskih događaja, gde ukupna količina korišćenih kapisli i punjenja u bilo kom momentu ne prelazi dva (2) kilograma i u ovu svrhu količina punjenja uključuje i punjenje uklonjeno iz patrona;

7.3. pravljenje punjenja kratkog dometa u vezi sa njegovim korišćenjem; 7.4. pripremu, sastavljanje, rastavljanje i spajanje vatrometa na mestu gde se

planira korišćenje; 7.5. pripremu, sastavljanje i spajanje vatrometa u količini ne većoj od deset (10)

kilograma u bilo kom momentu na lokaciji za koju pravno lice koje licencu za skladištenje eksploziva u svrhu organizovanja vatrometa koje ce se koristiti od odgovrnog lica pravnog lica;

7.6. pripremu, sastavljanje i spajanje eksploziva naručenog za korišćenje za pozorišne, televizijske ili kinematografske efekte;

7.7. prerađivanje eksploziva za dobijanje farmaceutskog proizvoda koji sam po sebi nije eksploziv;

7.8. mešanje amonijum nitrata sa gorivom ili mešanje amonijum nitrata sa drugom supstancom u rudniku ili kamenolomu za proizvodnju eksploziva koji nije osetljiv na kapislu;

7.9. korišćenje desenzitivnog eksploziva u proizvodnji proizvoda koji nisu sami po sebi eksplozivi;

7.10. proizvodnju eksploziva od strane podružnice koja je u potpunosti u vlasništvu druge kompanije na toj lokaciji gde ta kompanija ima licencu za proizvodnju eksploziva i gde je proizvodnja od strane podružnice u saglasnosti sa uslovima korišćenja te licence.

8. Dozvola za proizvodnju eksploziva i vatrometa važi dvanaest (12) meseci.

Član 32 Licenca i dozvola za uvoz, izvoz, tranzit i prenošenje eksploziva

ili vatrometa 1. Eksploziv ili vatromet moze se staviti u promet ako se ispune pravila iz člana 13,

stav 2 ovog zakona. 2. Osim pravila iz člana 13, stav 1 i 2 za stvljanje u promet explosiva i vatrometa

sledeće pravila treba se ispuniti: 2.1. CE oznaka treba se prikačiti na eksploziv i paket:

2.1.1. trajne je prirode tako da ostaje vidljiva, lako čitljiva i neizbrisiva za vreme normalnog transporta ili skladištenja;

2.1.2. prikačena je ili na sam eksploziv ili, ako to nije izvodljivo, na identifikacionu ploču koja je pričvršćena na eksploziv i koja je napravljena tako da je njegova ponovna upotreba nemoguća;

2.1.3. u slučaju gde nijedno od gore navedenog nije izvodljivo, oznaka se stavlja na pakovanje eksploziva; i

3. Uz zahtev za izdavanje licence za uvoz, izvoz, tranzit ili prenošenje eksploziva ili vatrometa, prilaže se sledece: 3.1. sertifikat biznisa; 3.2. ADR sertifikat.

4. Pre uvoženja, izvoženja, tranzita ili prenošenja određenog proizvoda, npr.


667

eksploziva ili vatrometa, pravno lice licencirano za uvoz, izvoz, tranzit ili prenošenje mora da zatraži dozvolu za uvoz, izvoz, tranzit ili prenošenje eksploziva ili vatrometa.

5. Zahtev iz stava 3 ovog clana treba sadržati sledeće: 5.1. ime i adresu pravnog lica i odgovornog lica; 5.2. ime eksploziva i identifikacioni broj UN broj; 5.3. ime i adresa proizvođača; 5.4. ime i adresu dobavljača ili dostavljača eksploziva i ime i adresa kupca ili

primaoca eksploziva; 5.5. ime i adresu vozača vozila, vrstu vozila i registarski broj vozila; 5.6. količinu eksploziva; 5.7. tabelu sa bezbednosnim podacima; 5.8. identifikacione informacije za eksploziva ili vatrometa; 5.9. datum i vreme uvoza, izvoza ili tranzita; 5.10. vreme i mesto očekivanog zaustavljanja; 5.11. ulazne i izlazne granične i maršutu transporta ako je primenljivo; 5.12. cilj prenošenje ako je primenljivo.

6. Zahtev iz stava 5 ovog clana treba da sadrzi sledece dokumente: 6.1. kopiju licence za uvoz, izvoz, tranzit ili prenošenje; 6.2. licencu za uvoz ili transport zemlje u koju se eksploziv izvozi ili kroz koju

se vrši tranzit; 6.3. sertifikat krajnjeg korisnika.

7. Dokaz o adekvatnim uslovima za transport u skladu sa međunarodnim normama će biti zatražen..

8. Ministarstvo određuje posebne bezbednosne mere za uvoz, izvoz ili tranzit kroz teritoriju Republika Kosovo.

9. Odgovorno lice pravnog lica koja prevoze eksploziv ili vatromet su dužna da imaju dozvolu za uvoz, izvoz, tranzit ili prenos i da je pokažu kosovskoj policiji na njihov zahtev.

10. Izvoz eksploziva nadgleda se od Ministarstvo u skladu sa relevantnim zakonima koje su na snagu.

11. Dozvola za izvoz, uvoz, tranzit li prenos važi na period od trideset (30) dana za pregovaranje i sklapanje ugovora i može se koristiti samo jedan dan na dan kada se artikal prevozi.

12. U slučaju opasnosti za javnu bezbednost, i u cilju sprečavanja nezakonitog korišćenja eksploziva, Ministarstvo može ograničiti ili zabraniti uvoz, izvoz, tranzit ili prenos eksploziva.

13. Ministarstvo takođe može privremeno ograničiti ili zabraniti prenos eksploziva ili vatrometa na celoj ili delu teritorije Kosova u svrhu zaštite javne bezbednosti.

Član 33

Licenca and dozvola za korišćenje eksploziva i vatrometa 1. Pravno lice može koristiti eksplozive ili vatromete, ako mu izdata dozvola za

korišćenje eksploziva i vatrometa od strane Ministarstva. 2. Dozvola za korišćenje eksploziva ili vatrometa važi pet (5) godina od datuma


668

izdavanja, ograničenog je vremenskog trajanja i podložna je drugim ograničenjima kako bi se osigurala zaštita zdravlja i života ljudi, zaštita imovine i životnog okruženja.

3. Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje eksploziva ili vatrometa, priložiće se: 3.1. podaci o vrsti eksploziva ili vatrometa koji se planiraju koristiti; 3.2. podaci o procesu i tehnologiji korišćenja; 3.3. sertifikat ovlašćenih ili kvalifikovanih osoba.

4. Pre korišćenja pojedinačnog proizvoda, npr. eksploziva ili vatrometa, licencirano pravno lice za proizvodnju treba da zatraži dozvolu za korišćenje eksploziva i kategorije 4 ili T2.

5. Zahtev iz stava 4 ovog člana će sadržati sledeće: 5.1. kopija dozvole za bezbedno skladištenje; 5.2. plan za hitne situacije; 5.3. bezbednosni plan lokacije.

6. Dozvola za korišćenje eksploziva važi na ograničeni vremenski period (vreme potrebno za proces).

7. Dozvola za organizovanje vatrometa 2 i 3 kategorije se može izdati fizičkom licu, na njegov zahtev, od strane policijske stanice.

8. Zahtev iz stava 7 ovog člana mora da sadrži mapu lokacije 9. Lokalna policija će odlučiti po zahtevu u roku od osam (8) dana. 10. Dozvole za priređivanje vatrometa. kategorije 4, T1 i T2 se može izdati

registrovanom pravnom licu na njegov zahtev od strane Ministarstva. 11. Zahtev i stava 10 ovog člana mora sadržati Mapu lokacije. 12. Ministarstvo će odlučiti po zahtevu u roku od osam (8) dana. 13. Dozvola važi jedan dan ili onoliko dana koliko odobri Ministarstvo. 14. Ministarstvo ima pravo da javnim oglasom zabrani korišćenje i prodaju vatrometa

kategorije 2, 3 i 4 kada je to neophodno tokom klimatske suše i kada je rizik od požara prevelik.

Član 34

Izdavanje dozvola za prodaju eksploziva ili vatrometa 1. Dozvola za prodaju eksploziva ili vatrometa može izdati Ministarstvo na zahtev:

1.1. za prodaju eksploziva pravnog lica i izmedju pravnih lica samo u posebnim prilikama;

1.2. za prodaju vatrometa u prodavnice. 2. Zahtev iz stava 1 ovog člana treba da sadrži sledeće:

2.1. kopija poslovnog sertifikat; 2.2. sudska potvrda da pravno lice nije zabranjeno ili ukinuto konačnom

sudskom odlukom nadležnog suda; 2.3. kopja dozvole za skladištenje; 2.4. kopja sertifikata kvalifikovane osobe spored člana 8 ovog zakona; 2.5. plan za hitne situacije; 2.6. bezbednosni plan lokacije.

3. Ministarstvo će odlučiti u roku od najviše trideset (30) dana o vezi dozvolu za prodaju eksploziva ili vatrometa.


669

4. Pravo na žalbu je primenljivo u skladu sa Zakonom o upravnom postupku. 5. Dozvola za prodaj eksplozivoa važi pet (5) godina.

Član 35

Izdavanje dozvole za skladištenje 1. Pravno lice treba skladiti eksplozive ili vatromet ako ima dozvolu za bezbedno

skladištenje i ako se ne pridržava uslova te dozvole. 2. Izuzeci is stava 1. ovog člana su:

2.1. crni barut do pet (5) kg konvencionalni barut; 2.2. vatrometi kategorije 2 i 3 ne više od jedan (1) kg.

3. Dozvola se može izdati pravnom licu na osnovu zahteva. 4. Zahtev od stava 3 ovog člana mora sadržati sledeće:

4.1. kopija relevantne dozvole za trgovinu, proizvodnju ili korišćenje eksploziva ili vatrometa;

4.2. projektni plan u skladu sa članu 19, 20 and 21 ovog zakona; 4.3. izvod iz katastarskog plana lokalne opštine ( 1:25.000); 4.4. detaljna skica skladištenog prostora u razmeri 1:1000; 4.5. predložena vrsta eksploziva UN grupa opasnosti i NKE; 4.6. procena rizika.

5. Ministarstvo će doneti odluku u roku od trideset (30) dana od podnošenja zahteva. 6. Dozvola za skladištenje važi pet (5) godina.

Član 36 Dozvola za uništavanje

1. Uništavanje treba se vršiti u skladu sa procedurama opisanim u članovima 24 i 27

ovog zakona. 2. Dozvola za uništavanje ne važi za postupke koji se sprovode u opredelenim

licenciranim lokacijama za eksplozije gde se ostaci eksploziva uništavaju nakon što su napustili skladište.

3. Dozvola za uništavanje se na zahtev može dodeliti licenciranom pravnom licu za proizvodnju ili korišćenje eksploziva, ili pravnom licu koje ima dozvolu za trgovinu eksplozivom.

4. Zahtev iz stava 3 ovog člana treba sadržati sledeće: 4.1. kopiju relevantne licence ili dozvole; 4.2. lokaciju gde će se vršiti uništavanje; 4.3. predloženi postupak uništavanja.

5. Ministarstvo će doneti odluku u roku od trideset (30) dana od podnošenja zahteva. 6. Dozvola za uništavanje važi jedan dan ili onoliko dana koliko je odobrilo

Ministarstvo.

Član 37 Dozvola za proizvodne objekte za eksplozive i vatromet

1. Dozvola se može izdati pravnom licu na osnovu zahteva. 2. Zahtev iz stava 1. ovog clana mora sadržati sledeće:


670

2.1. kopija dozvole za proizvodnju ili korišćenje eksploziva ili vatrometa; 2.2. projektni plan u skladu sa člana 19, 20 i 21 ovog zakona; 2.3. izvod iz katastarskog plana lokalne opštine (1:25.000); 2.4. detaljna skica skladištenog prostora u razmeri 1:1000; 2.5. predložena vrsta eksploziva UN grupa opasnosti i NKE; 2.6. procena rizika; 2.7. instaliranje elektricnog bezbednosnog sistema u skladu sa evropskim

standardima. 3. Ministarstvo će doneti odluku u roku od trideset (30) dana od podnošenja zahteva. 4. Dozvola za skladištenje važi pet (5) godina

POGLAVLJE IX IZMENA I ODUZIMANJE LICENCE I DOZVOLE

Član 38

O izmenama licenci i dozvola 1. Ministarstvo može izmeniti licencu ili dozvolu:

1.1. kada se promeni daljina razdvajanja prema članu 21 ovog zakona; 1.2. kad izmena je neophodna radi osiguravanja bezbednosti; 1.3. kad izmena je u vezi sa podatcima vlasnikom licence.

2. Licenca ili dozvola se mogu izmeniti od strane Ministarstva bez saglasnosti vlasnika licence.

3. Vlasnik licence može zahtevati od Ministarstva izmenu licence ili dozvole najmanje petnaest (15) dana pre nego što vlasnik licence ili dozvole želi izmene ili da bude efikasna licenca

4. Ministarstvo može izmeniti licencu ili dozvolu samo ako je Ministarstvo ubeđeno da je izmena poželjna u interesu efikasnog upravljanja ovim zakonom, u sluqaju licencirani obavestava pismeno u vezu sa resenjem o promenama.

5. Ako Ministarstvo odluči da ne izmeni licencu ili dozvolu, Ministarstvo mora u najkraćem roku dati vlasniku licence pismeno obaveštenje navodeći: 5.1. odluku; 5.2. obrazloženje odluke; 5.3. pravo vlasnika licence na žalbu u saglasnost sa Zakonom o upravnom

postupku.

Član 39 Oduzimanje licence ili dozvole

1. Ministarstvo ce oduzeti izdatu licencu ili dozvolu:

1.1. kada je došlo do promene na lokaciji ili ako mesto na kojem se eksploziv proizvodi ili skladišti tako da nije više pogodno za proizvodnju ili skladištenje eksploziva ili vatrometa;

1.2. ako Ministarstvo dođe do mišljenja na osnovu dobijenih informacija nakon izdavanja licence ili dozvole da vlasnik licence da nije odgovarajuća osoba za takvu vrste licence ili dozvole; ili

1.3. sporazumom sa vlasnikom licence ili odgovornom osobom;


671

1.4. ako se vlasnik licence vise ne pridržava kriterijuma određenih ovim zakonom;

1.5. ako se vlasnik licence ne bavi aktivnošću proizvodnje eksploziva godinu dana od izdavanja licence za proizvodnju eksploziva, ili prekine svoju aktivnost na više od dve (2) godine.

2. Lice čija se licenca oduzme treba da osigura da su svi eksplozivi uklonjeni sa lokacije u roku od dvadeset (20) dana nakon oduzimanja licence:

3. Licenca se vraća Ministarstvu u roku od trideset (30) dana od stupanja na snagu odluke o oduzimanju.

4. Svu evidenciju koja se čuva na osnovu odredaba ovog zakona vlasnik licence šalje Ministarstvu, ne kasnije od osam (8) dana od kada odluka o oduzimanju postane konačna.

5. U slučaju oduzimanja licence, zaplena će se izvršiti u skladu sa Krivičnim zakonom, ako pravno lice ne bude sarađivalo sa nadležnim organom.

POGLAVLJE X

EVIDENTIRANJE I ČUVANJE PODATAKA

Član 40 Čuvanje podataka

1. Ministarstvo treba voditi registar koji sadrži:

1.1. ime i adresa vlasnika licence i odgovornog lica; 1.2. adresu lokacije gde se eksploziv proizvodi, skladišti ili koristi; 1.3. vrstu opasnosti i maksimalnu količinu eksploziva ili vatrometa koja se može

odjednom skladištiti; 1.4. prirodu posla vlasnika licence i namerevanog korišćenja eksploziva ili

vatrometa; 1.5. vrstu eksploziva ili vatrometa koji se proizvodi ili skladišti; 1.6. plan u odgovarajućoj razmeri koji pokazuje udaljenost razdvajanja ili stanje

oko prodavnice ili objekta gde se proizvodi eksploziv ili vatromet; 1.7. mapu u odgovarajućoj razmeri koja pokazuje lokaciju bilo koje prodavnice; 1.8. vrstu prodavnice uključujući i materijal od kojeg je sagrađena.

2. Vlasnik licence za proizvodnju eksploziva ili vatrometa je obavezan da obavesti Ministarstvo za svaki početak prekida procesa proizvodnje, trgovine ili korišćenja eksploziva ili vatrometa.

3. Vlasnici licence su obavezni da obaveste Ministarstvo o svakoj promeni u procesu proizvodnje, trgovine ili korišćenja eksploziva ili vatrometa.

4. Ministarstvo u svrhu posedovanja podataka čuva: 4.1. evidenciju za dozvole izdate za proizvodnju, trgovinu, uvoz, izvoz, tranzit,

prenos, skladištenje i korišćenje; 4.2. evidenciju za oduzete dozvole za proizvodnju, trgovinu, uvoz, izvoz, tranzit,

prenos, skladištenje i korišćenje; 4.3. evidenciju za uzete uzorke eksploziva; 4.4. evidenciju o eksplozivima sa uputstvima za korišćenje za koje je

Ministarstvo dala dozvolu; 4.5. evidenciju o izdatim dozvolama.


672

5. Ministarstvo opredelice sa pod zakonskim aktom nacin, formu i sadrzinu držanje evidencije.

Član 41

Podaci o proizvodnji, trgovini, prodaji i korišćenju 1. Bilo koji vlasnik licence koji nabavlja ili čuva eksploziv ili vatromet mora

uspostaviti i održavati ažurirane podatke koji se čuvaju na bezbednom mestu na period od dvadeset (20) godine od datuma poslenjeg unosa.

2. Bilo koji vlasnik licence koji prroizvođač eksploziva ili vatrometa čuva evidenciju o vrstama i količini proizvedenog, prodatog i uništenog eksploziva ili vatrometa. Podaci o proizvodstvu čuvaju se najmanje trideset (30) godina.

3. Bilo koji vlasnik licence koji se bavi prodajom, uvozom, izvozom, tranzitom, prenosom i korišćenjem eksploziva ili vatrometa mora neophodno čuvati evidenciju za vrstu i količinu nabavljenog, prodatog, uništenog i vraćenog eksploziva ili vatrometa.

4. Načini čuvanja evidencije, format i sadržaj podataka su propisanim propratnim zakonskim aktom Ministarstva.

5. Ministarstvo može izvršiti inspekciju dokumentacije ili stvari, fotografisati ili uzeti izvode iz dokumentacije ili stvari ako su oni relevantni za istragu.

6. Za svaku vrstu eksploziva ili vatrometa vlasnik licence treba da čuva: 6.1. izjavu o prilagodljivosti; 6.2. tehničke specifikacije; 6.3. uputstva za korišćenje, deponovanje ili uništavanje; 6.4. oznake o klasi eksplozivno-pirotehničkih proizvoda; 6.5. oznake bezbednosnih podataka.

Član 42

Prijavljivanje gubitka eksploziva 1. Bilo koji vlasnik licence koji nabavlja, čuva, puni, prazni ili prevozi eksploziv ili

vatromet mora osigurati da je gubitak bilo kojeg eksploziva ili vatrometa prijavljen ministarstvu i policiju Kosova: 1.1. datum i vreme otkrivanja gubitka; 1.2. mesto na kojem je otkriven gubitak; 1.3. opis svake vrste eksploziva ili vatrometa koji je izgubljen; 1.4. za svaku izgubljenu vrstu eksploziva ili vatrometa, broj izgubljenih artikala,

ili ukupna totalna nominalna masa.

POGLAVLJE XI INCIDENTI I NESREĆE

Član 43

Prijavljivanje incidenata

Vlasnik licence čiji je eksploziv ili vatromet uključen u incident sa eksplozivom ili vatrometom mora odmah dostaviti Ministarstvu i policiji verbalno obaveštenje


673

prosledjeno sa pismeni o incidentu i bilo kakvom gubitku života, ljudskim povredama ili oštećenjima imovine izazvanih incidentom.

Član 44 Istraživanje eksplozivnih nesreća

1. Inspektor mora istražiti incident sa eksplozivom ili vatrometom u bliskoj saradnji

sa kosovskom policijom i NKRM inspektorom u slučaju incidenta sa eksplozivom na lokaciji rudnika.

2. Vlasnik licence mora osigurati da mesto incidenta nije ometano sve dok se ne sakupe svi relevantni detalji o incidentu: 2.1. mesto se mora fotografisati; 2.2. odgovarajuće mere ne preduzmu koje dozvoljavaju pripremu tačnog plana

lokacije; 2.3. sastavi se spisak svedoka incidenta.

3. Istrazivanje nesreća i incidenata izazvanih eksplozivima regulisaće se podzakonskim aktom ministarstva.

POGLAVLJE XII

POSEBNE PROCEDURE

Član 45 Procena rizika

1. Svako pravno lice koje ima kontrolu nad lokacijom sa eksplozivom ili nad

organizovanjem vatrometa mora sprovesti procenu rizika. 2. Ministarstvo može dati pismeno obaveštenje tražeći od nadležne osobe ili lica koje

radi na lokaciji da preduzme korake koji su razumno neophodni za sprečavanje, uklanjanje ili minimiliziranje opasnosti.

3. Obaveštenje iz stava 2. ovog clana mora navesti sledeće: 3.1. situaciju za koju inspektor da izaziva opasnost; 3.2. razloge za rizik.

4. Ministarstvo će odrediti podzakonskim aktom nacin procenu rizika.

Član 46 Procedure u hitnim slučajevima

1. Svaki operater lokacije mora pripremiti hitni lokacijski plan. 2. Plan hitnim slučajevima se ažurira svake godine. 3. Plan hitnim slucajevima se testira svake godine; 4. Lokalne vlasti su odgovorni za prisutnost službama za hitne situacije za testiranje

iz stava 3. ovog clana.


674

Clan 47 Zaštita vazdušnog prostora

1. Ministarstvo i NKMR će osigurati koordinaciju sa nadležnim telom za bezbednost

avijacije za svaki određeni slučaj civilnog korišćenja eksploziva. 2. Određene procedure potrebne za očuvanje bezbednosti u avijaciji će biti određene

podzakonskim aktom.

POGLAVLJE XIII KAZNENE ODREDBE

Član 48

Novčane kazne 1. Ovlašćeno lice, za manji prekršaj, kažnjava se iznosom od hiljadu (1.000) do

sedam hiljada (7.000)€, ako: 1.1. ne obavesti najbližu policijsku stanicu o ukradenom ili izgubljenom

eksplozivu u skladu sa stavom 8. člana 16. ovog zakona; 1.2. ne dostavi evidenciju Ministarstvu u predviđenom vremenskom roku, stav 3.

člana 39. ovog zakona; 1.3. ne obavesti Ministarstvo o početku prekida proizvodnje, u skladu sa stavom

2. člana 40. ovog zakona; 1.4. ne pokaže licencu na zahtev policijskog službenika, stav 8. člana 32. ovog zakona; 1.5. ne čuva evidenciju u skladu sa članom 41. ovog zakona.

2. Ovlašćeno lice će biti kažnjeno za manji prekršaj iznosom od pet hiljada (5.000) do petnaest hiljada (15.000)€, ako: 2.1. stavlja eksplozive u treg ili počne sa korišćenjem eksploziva pre nego što

Ministarstvo da dozvolu i uputstva za korišćenje i unistenje u skladu sa stavom 2. člana 13. ovog zakona;

2.2. proizvodi eksplozive ili ognomet nakon isteka licence, u suprotnosti sa stavom 2. člana 31. ovog zakona;

2.3. ne poseduje podatke određenu u stavu 6. člana 41. ovog zakona; 2.4. prodaje eksploziv u suprotnosti sa stavom 2. člana 14. ovog zakona; 2.5. vrši prenos eksploziva ili ognometa u suprotnosti sa stavom 1. i 3. člana 32.

ovog zakona; 2.6. upotreba eksploziva suprotno stavu 4. člana 24. ovog zakona.

3. Ovlašćeno lice biće kažnjeno za manji prekršaj iznosom od deset hiljada (10000) do trideset i pet hiljada (35000) €, ako: 3.1. ne obezbedi zaštitu života i zdravlja ljudi, imovine i životne sredine u skladu

sa stavovima 1. i 2. član 16 ovog zakona; 3.2. ne garantuje fizičko i tehničko obezbeđivanje objekata za proizvodnju, trgovinu i

deponovanje eksploziva u skladu sa stavom 6. člana 16. ovog zakona; 3.3. stavi u promet eksploziv ili počne sa korišćenjem eksploziva u suprotnosti

sa stavom 1. člana 13. ovog zakona; 3.4. dozvoli korišćenje eksploziva nekvalifikovanom osoblju u suprotnosti sa

članom 9. ovog zakona;


675

3.5. proizvodi eksploziv i ognomet u suprotnosti sa članom 31. stav 1. i 3. ovog zakona;

3.6. proizvodi eksploziv ili ognome u suprotnosti sa stavom 2. člana 31. ovog zakona;

3.7. koristi eksploziv u suprotnosti sa stavom 4. člana 24. ovog zakona; 3.8. izvozi eksploziv ili ognomet u suprotnosti sa stavom 1, 3. i 4. člana 32. ovog

zakona; 3.9. uvozi eksploziv ili ognomet u suprotnosti sa članom 32. ovog zakona; 3.10. vrši prenos eksploziva ili ognometa u suprotnosti sa ograničenjima prema

stavu 11. člana 32. ovog zakona; 3.11. ne osigurava zaštitu života i zdravlja ljudi u skladu sa stavom 5. člana 24.

ovog zakona; 3.12. ne uništi neiskorišćen eksploziv prema stavu 10. člana 24. ovog zakona; 3.13. uništava eksploziv u suprotnosti sa stavom 7. člana 24. ovog zakona; 3.14. uništava eksploziv u skladu sa stavom 8. člana 24. ovog zakona; 3.15. odlaže eksploziv ili vatromet u suprotnosti sa stavom 1. člana 35. ovog zakona; 3.16. dozvoljava da se eksploziv koristi od strane nekvalifikovanog osoblja u

suprotnosti sa stavom 2. člana 9. ovog zakona; 3.17. ne obavesti Ministarstvo u saglasnost sa stavom 3. člana 40. ovog zakona.

4. Zaplena eksplozivnih se naređuje kao sekundarna kazna za manje prekršaje iz podstavova 2.4. stava 2. i podstava 3.7. stava 3 ovog člana.

Član 49

1. Zaposleni u ovlašćenim telima kažnjavaju se iznosom od sto (100) do petsto

(500)€ ako: 1.1. proizvode eksploziv ili ognomet u suprotnosti sa stavom 1. i 3. člana 31.

ovog zakona; 1.2. prodaje eksploziv ili vatromet u suprotnosti sa stavom 2. člana 14. ovog zakona; 1.3. upotrebi eksploziv suprotno stavu 4. člana 24. ovog zakona.

2. Policijski zvaničnik u skladu sa krivičnim zakonodavstvom privremeno pleni proizovode iz podstava 1.3. stav 1. ovog člana na mestu gde se prekršaj dogodio.

3. Zaplena eksploziva se može narediti kao sekundarna kazna za prekršaj opisan u ovom članu.

Član 50

Zaposleni u ovlašćenim telima kazniće se iznosom od sto (100)€ na mestu prekršaja ako ne prikaže licencu na zahtev policijskog službenika.

XIV

PRELAZNE I KONAČNE ODREDBE

Član 51 1. Memorandum o razumevanju se može potpisati kako bi se steklo profesionalno

znanje u slučajevima gde je potrebna određena ekspertiza.


676

2. Konkretna terminologija o eksplozivima za civilnu upotrebu prema standardima EU 13857 – 1: 2003 utvrđuje se podzakonskim aktom ministrarstva.

Član 52

Sva sredstva ostvarena na osnovu ovog zakona uplatiće se u Budžet Republike Kosovo.

Član 53

Nadgledanje Nadgledanje sprovođenja ovog zakona vrše Ministarstvo, policija, carina i ostala nadzorna i inspekcijska tela, svako u skladu sa svojim nadležnostima.

Član 54

Postojeće licence 1. Licenca ili dozvola izdata prije stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da važe

ako: 1.1. ako je važeća; 1.2. nije istekao ili na drugi način validno i legalno je završena u skladu sa

pojmovima i uslovima. 2. Zahtev za dobijanje licence ili dozvole koji je podnet pre stupanja na snagu ovog

zakona, i isto nije završen postupak primene, treba da se dostavi i podleže odredbama ovog zakona.

3. Licence ili dozvole u skladu sa stavom 1. i 2. određuje se šest (6) meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Član 55

Prestanak važenja Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o civilnoj upotrebi eksploziva br. 03/L-005.

Član 56

Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupa na snagu šest (6) meseci od objavljivanja u Službenom listu Republike. Zakon Br. L-022 29. jul 2011.godine Proglašeno Ukazombr Br.DL-014-2011, dana 09.08.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 9 / 22 AVGUST 2011, PRIŠTINA

Zakon Br. 04/L-012 o zaštiti od požara

677

ZAKON Br. 04/L-012 O ZAŠTITI OD POŽARA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 677 Poglavlje II: Organizovanje zaštite od požara ............................................................................................ 678 Poglavlje III: Kategorizacija objekata ........................................................................................................ 679 Poglavlje IV: Zaštitne mere od požara ...................................................................................................... 680 Poglavlje V: Nadzor i sprovođenje mera za zaštitu od požara.................................................................... 685 Poglavlje VI: Stručna obuka i osposobljavanje .......................................................................................... 688 Poglavlje VII: Kaznene odredbe ................................................................................................................ 688 Poglavlje VIII: Prelazne i konačne odredbe ............................................................................................... 690 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O ZAŠTITI OD POŽARA


Član 1

Cilj Ovaj zakon ima za cilj utvrđivanje zaštitnih mehanizama za sprečavanje razloga izbijanja i širenja požara, uključujući i eksplozije u cilju zaštite ljudi, imovine i životne sredine.

Član 2 Delokrug

Delokrug ovog zakona je preduzimanje mera za zaštitu od požara, koje sprovode odgovarajuće državne institucije, kao i fizičkia i pravna lica

Član 3

Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 1.1. Ministarstvo - Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP);


678

1.2. Agencija – Agencija za uprvaljanje vanrednim situacijama (AUVS) je izvršna agencija u okviru MUP-a

1.3. Zaštita od požara – celina mera i postupaka koji se preduzimaju za sprečavanje izazivanja požara ili smanjenje posledica od požara;

1.4. Inspektor – inspektor za zaštitu od požara pri AUVS-a, koji je ovlašćen da nadgleda sprovođenja zaštitnih mera od požara;

1.5. Imovina – nepokretna i pokretna imovinma, koja je u vlasništvu fizičkog ili pravnog lica, kako je utvrđeno prema članu 10 Zakona br. 03/L-154 imovini i stvarnom pravu;

1.6. Vlasnik – fizičko ili pravno lice koje je vlasnik imovine; 1.7. Korisnik – fizičko ili pravno lice, koje poseduje imovinu na zakonit način; 1.8. Komisija – organ, osnovan pravnim aktom, koji odlučuje o pojednim

pitanjima, utvrđena zakonodavstvom na snazi; 1.9. Kategorizacija – klasifikacija objekata i delova objekata, na osnovu

stepena opasnosti od požara; 1.10. Državni plan za zaštitu od požara – utvrđivanje zadataka, zona delovanja,

kao oblasti odgovornosti i delatnosti za zaštitu od požara na nivou zemlje; 1.11. Opštinski plan za zaštitu od požara–utvrđivanje zadataka, zona delovanja

kao oblasti odgovornosti i delatnosti za zaštitu od požara na opštinskom nivou;

1.12. Procena opasnosti – utvrđivanje stepena opasnosti od požara na jednom mestu ili posebno mesto, kao i neophodne zaštitne mere;

1.13. Objekti – zgrade i delovi zgrada, kao nepokretne imovine; 1.14. Sredina – okolina prirode, vazduh, zemlja, voda, flora i fauna, celina

međudelovanja i kulturno nasleđe, kao deo bokoline, koju je stvorio čovek; 1.15. Državne institucije – odgovarajuće nadležne istitucije, na centralnom i

opštinskom nivou, za sprovođenje mera za zaštitu od požara;

POGLAVLJE II ORGANIZOVANJE ZAŠTITE OD POŽARA

Član 4

Odgovornosti Ministarstva 1. Ministarstvo je odgovorno za:

1.1. analiziranje situacije za zaštitu od požara i da preduzima mere za njeno poboljšanje;

1.2. izradu godišnjeg programa za zaštitu od požara, koji usvaja Vlada Republike Kosova;

1.3. izradu državnog plana za zaštitu od požara; 1.4. nadzor izvršne funkcije agencije i opština u oblasti zaštite od požara; 1.5. izradu programa obuke i profesionalnog uzdizanja kadra za zaštitu od

požara.


679

Član 5 Odgovornosti opština

1. Opštine su odgovorne za:

1.1. izradu plana za zaštitu od požara, na opštinskom nivou, na osnovu ocenjivanja opasnosti od požara, u skladu sa Državnim planom za zaštitu od požara;

1.2. sprovođenje i poboljšanje mera zaštite protiv požara i njihovo avanziranje; 1.3. razatranje sadržaja plana za zaštitu od požara najmanje jednom godišnje i

procena usaglašenosti ovog plana sa Opštinskim planom razvoja, Opštinskim planom urbanog razvoja i urbanističkih regulatornih planova, sa građevinskim izmenama koje su se mogle dogoditi.

Član 6

Agencija za upravljanje vanrednim situacijama 1. Agencija za upravljanje vanrednim situacijama deluje kao izvršna agencija u

okviru Ministarstva unutrašnjih poslova i odgovara ministru. 2. Agencijom upravlja izvršni šef koji je izabran u skladu sa važećim pravilima za

imenovanje viših javnih službenika civilne službe. 3. Agencija za upravljanje vanrednim situacijama je odgovorna za nadgledanje svih

sprovedenih aktivnosti prema odredbama ovog zakona i ima ovlašćenja da donese upustva o svim aktivnostima za zaštitu od požara.

4. Vlada podzakonskim aktom predloženim od strane Ministarstva definiše organizativnu strukturu Agencije.

POGLAVLJE III

KATEGORIZACIJA OBJEKATA

Član 7 Kategorizacija objekata

1. Objekti i delovo objekta dele se u četiri kategorije, prema ugroženosti od požara:

1.1. I (prvu) kategoriju čine objekti, zavisno od tehničkog procesa koji se odvija na njima;

1.2. II (drugu) kategoriku čine objekti, prema vrsti materijala, koji se proivodi, obrađuje ili skladišti;

1.3. III (treću) kategoriju čine objekti, prema vrsti sastava materijala u gradnji, i 1.4. IV (četvrtu) kategoriju čine objekti, na osnovu njihoovg značaja,

2. Ministarstvo, sa podzakonskim aktom utvrđuje kriterijume kategorizacije i klasifikaciju objekata u odgovarajuće kategorije opasnosti od požara.

Član 8

Zaštitne mere od požara na osnovu kategorija objekata 1. Vlasnici ili korisnici objekata, delova objekta i sredine obavezni su da preduzmu

mere za zaštitu od požara utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima koji su doneti na osnovu ovog Zakona i u skladu sa planom zaštite od požara.


680

2. Vlasnici ili korisnici objekata, delova objekta i sredine obavezni su da preduzmu: 2.1. za I (prvu) kategoriju ugroženosti od požara, dužni su da pripreme plan za

zaštitu od požara na osnovu procene o ugroženosti i da formiraju jedinice za zaštitu od požara od potrebnih kadrova i sredstvima neophodnim za rad i sprovodjenje mera za zaštitu od požara;

2.2. za II (drugu) kategoriju ugroženosti od požara, dužni su da izrade plan za zaštitu od požara na osnovu procene ugroženosti od požara, da imaju dovoljan broj radnika koji mogu da vrše dežurtsvo, gašenje požara i sprovodjenje preventivnih mera za zaštitu od požara;

2.3. za III (treću) kategoriju ugroženosti od požara, obavzeni su da imaju najmanje jednog radnika koji treniran i neposredno organizuje i stara se za sprovođenje mera za zaštitu od požara;

2.4. za IV (četvrtu) kategoriju ugroženosti od požara, obavezni su da imaju jednog radnika koji je obučavan i zaduženog na poslovima zaštite od požara.

3. Plan zaštite od požara, obavezni su da izrade vlasnici, odnosno korisnici objekata, delova objekata i sredine, uvršteni u prvu i drugu kategoriju ugroženosti i plan mora da bude u skladu sa opštinskim planom o zaštiti od požara.

4. Pravna lica, odgovorna za poslove zaštite od požara, mora da zaposle lica koja su završila stručne obuke za vatrogasce ili neku drugu školu tehničkog smera, a koji imaju položen stručni ispit za izvršavanje poslova za zaštitu od požara.

5. Ministarstvo sa podzakonskim aktom, utvrđuje sadržaj programa i način polaganja stručnog ispita iz stava 4. ovog člana, koji se odnosi na zaštitu od požara.

Član 9

Unutrašnji akti za zaštitu od požara Fizička ili pravna lica, koji su vlasnici ili korisnici objekata, delova objekta ili sredine, u zavisnosti od uslova i njihovih potreba, obavezni su da u skladu plana zaštite od požara i ovog Zakona, putem unutrašnjeg pravilnika, da utvrdi mere i postupke u vezi sprovođenja i poboljšanja zaštite od požara.

POGLAVLJE IV

ZAŠTITNE MERE OD POŽARA

Član 10 Ministarstvo učestvuje u izradi prostornih planova sa aspekta zaštite od požara.

Član 11 Posebni građevinski uslovi sa aspekta zaštite od požara

1. Posebne uslove gradnje, u smislu utvrđivanja uslova prostornog uređivanja, u cilju

zaštite od požara, utvrđuje Ministarstvo- Agencija. 2. Vlada na predlog Ministarstva utvrđuje podzakonskim aktima o kojim se vrstama

objekata primenjuju posebni uslovi izgradnje u cilju zaštite od požara kao i način


681

saradnje Ministarstva sa dotičnim ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje u oblasti izgradnje i davanja saglasnosti od strane agencije o merama za zaštitu od požara.

Član 12

Predviđene mere za zaštitu od požara 1. Pravna lica koja su registrovana za projektovanje su dužna da, za objekte za koje

važe posebni gradjevinski uslovi, prikažu grafički predračunski i tekstualno objasne mere za zaštitu od požara predvidjene u glavnom projektu, tako da se mogu proceniti odnosno predvideti mere za zaštitu od požara.

2. Sastavni deo glavnog projekta iz stava 1. ovog člana, za izdavanje građevinske dozvole, predstavlja dokaz o predviđenim merama, predviđene za zaštitu od požara.

3. Pravna lica registrovana za projektovanje a koja su izradila glavni projekat, vrše kontrolu istog sa ciljem njegovog uskladjivanja sa unutrašnjim pravilnikom i izdaju dozvolu kojom se potvrdjuje da su mere za zaštitu od požara predvidjene u glavnom projektu i da su u skladu sa zakonom, tehničkim uslovima i normama.

4. Tokom projektovanja i izgradnje stambenih zgrada i javnih objekata, trgovinskih centara, hotela, bioskopa, pozorišta, knjižara, pošta, bolnica, sportskih sala, koncertnih sala i drugih javnih objekata moraju se obezbediti uslovi za bezbednu evakuaciju osoba u slučaju izbijanja požara, požarne stepenice i oprema za gašenje požara

5. Pravna lica registrovana za projektiranje, na osnovu stava 1. ovog člana, mora da imaju zaposlena lica koja su prošla dotične stručne obuke i položen stručni ispit iz oblasti zaštite od požara.

Član 13

Uslov za izdavanje dozvole za gradnju Nadležni organ za izdavanje dozvole za gradnju ili rekonstrukciju, može da izda dozvolu za gradnju samo kada obezbedi da glavni projekat izgradnje, na osnovu kojeg se izdaje građevinska dozvola, predviđa ispunjenje posebnih uslova za gradnju u cilju zaštite od požara, kao što je utvrđeno članom 11. ovog Zakona.

Član 14

Dozvola za korišćenje 1. Dozvola za korišćenjeizgrađenih i rekonstruktiranih objekata, izdaje se kada se

potvrdi da su sprovedene mere zaštite od požara, predviđene glavnim projektom izgradnje.

2. Predstavnik Agencije učestvuje u radu komisije za tehnički prijem objekta u vezi oblasti zaštite od požara.

3. Ukoliko se tokom vršenja tehničke kontrolle, potvrdi da prilikom gradnje ili rekonstrukcije objekta, nisu sprovedene mere za zaštitu od požara, predviđene glavnim projektom izgradnje, neće se izdati dozvola upotrebe do primene mera za zaštitu od požara.


682

Član 15 Vatrostalni materijal

1. Konačni radovi vodoravnih i uspravnih površina izlaza i izlaznih puteva objekta,

moraju biti izgrađeni od materijala sa karakteristikama otpornosti na vatru. 2. Za materijal koji je upotrebljen za gradnju poslova iz stava 1. ovog člana, izvođač

radova je obavezan da obezbedi dokaze o karakteristikama vatrostalnog materijala upotrebljen od proizvođača tokom gradnje, kao i isti ponudi na proveru komisije, iz člana 14. ovog Zakona.

Član 16

Održavanje opreme i sredstava 1. Vlasnici objekata, delova objekata i prostorija dužni su da održavaju u ispravnom

stanju opremu, instalacije, ventilacije gasova, odžake i drugu opremu koja predstavlja opasnost za širenje požara, u skladu sa tehničkim normama, i normama i uputstvima proizvodjača za koje mora posedovati dokumentaciju.

2. Za instalaciju stalne opreme za zaštitu od požara ili alarma za požar, alarma za eksplozije zapaljivih gasova kao i drugu opremu koja služi za suzbijanje požara, njegovo širenje kao i eksplozija, preduzetnik je dužan da obezbedi dozvolu od pravnog lica ovlašćenog za regulisanje tih instalacija i opreme i zapisnik o izvršenoj kontroli od strane ovlašćenog pravnog lica preda na uvid komisiji iz stava 2. član 14. ovog Zakona.

3. Vlasnici i korisnici objekta, delova objekta i sredine, utvrđene obaveze u stavovima 1. i 2. ovog člana, uređuju sa sporazumno putem ugovora, u skladu sa zakonima na snazi.

4. Ukoliko ne može da se dokaže vlasnik iz stava 1. ovog člana, utvrđene obaveze snosi korisnik.

Član 17

Dokaz o ispravnosti opreme

1. Održavanje opreme na osnovu stava 2. člana 16. ovog zakona mora se kontrolisati najmanje jednom (1) godišnje od strane ovlašćenih lica, na osnovu stava 6. ovog člana, u zavisnosti od tehničkih normi i uputstva proizvođaëa. Prilikom kontrolisanja vodi se zapisnik u kojem se navodi kada je izvršena kontrola, ko je izvršio kontrolu i šta utvrđeno tokom kontrole.

2. Pokretni aparati za gašenje požaramoraju se kontrolisti svakih šest (6) meseci. 3. Izvođač radova ovlašćene organizacije iz stava 2. član 16. i stav 1. ovog člana, koji

vrše kontolu, moraju imati položen stručni ispit za vršenje kontrole. 4. Ministarstvo utvrđuje posebne tehničke i druge uslove koje mora ispunjavati

ovlašćeno lice iz stava 2. člana 16. i stava 1. ovog člana. 5. Ministarstvo utvrđuje program i način polaganja ispita iz stava 3. ovog člana. 6. Ministarstvo daje ovlašćenje pravnom licu za obavlanje poslova iz stava 2. član 16.

i stava 1. ovog člana.


683

Član 18 Uverenje proizvođača opreme

1. Proizvodnja i promet opreme, uređaja i instalacija, namenjenih za gašenje požara,

javljanje i sprečavanje širenje vatre, kao i druge zaštitne instalacije utvrđuje se podzakonskim aktom.

2. O proizvodnji, postupcima i uslugama sa kojim se koristi oprema, uređaji i instalacij iz stava 1. ovog člana, za koje nisu predviđene kosovske norme, mogu se primeniti standardi EU.

3. Oprema, uređaji i instalacije iz stava 1. ovog člana, koje se uvozr, mogu se staviti u promet samo ako je uvozniki dobio certifikat pravnog lica, ovlašćen o ispravnosti te opreme, uređaja i instalacija, kao i jihovoj podobnosti za namenjene ciljeve.

4. Za svu uvezenu opremu i uvezene količine delova opreme ili uređaja za gašenje požara, alarmiranju i sprečavanju širenja požara, uvoznik je obavezan da obezbedi certifikat, predviđen stavom 3. ovog člana, samo ako je drugačije regulisano sa mežudržavnim sporazumom.

5. Kada je posebnim odredbama određeno da je za stavljanje u promet opreme i uređaja iz stava 1. do 4. ovog člana potrebna dozvola, onda takvu dozvolu izdaje Ministarstvo –Agencija.

6. Odredbe iz stava 2, 3, 4 i 5 ovog člana važe i za ličnu i zaštitnu opremu vatrogasaca, koju koriste za gašenje požara i drugih intervenisanja.

7. Ministarstvo utvrđuje posebne tehničke uslove i druge uslove, koje treba da ispuni pravno lice iz stava 3. i 4. ovog člana.

8. Ministarstvo daje ovlašćenja za izvođenje radova iz stava 3. i 4. ovog člana.

Član 19 Oprema, uređaji i instalacije za gašenje požara

1. Vlasnici ili korisnici objekata, delova objekata i sredine, obavezni su da poseduju

opremu, uređaje i instalacije za gašenje požara. 2. Vrstu uređaja, opreme i instalacije iz stava 1. ovog člana, kao i mesta na kojim se

postavljaju, utvrđuju se podzakonskim aktima. 3. Ministarstvo donosi podzakonski akt u vezi izbora i određivanje količine aparata

za gašenje požara, uslove koje treba da ispune ovlašćena lica, koja vrše delatnost kontroliranja, servisiranja i održavanja aparata, kao i rok za redovnu kontrolu i servisitranje.

4. Oprema i uređaji za gašenje požara, treba da se koriste da se koriste prema nameni i da budu u ispravnom stanju, naročito da su prihvatljive za upotrebu.

5. Kontrolisanje ispravnosti i servisiranja aparata iz stava 3. ovog člana, mogu da vrše ovlašćena lica, koja su tehnički i profesionalno osposobljeni, na osnovu ovlašćenja ministarstva - agencije.

6. Lica koja vrše nadzor ispravnosti i servisiranja aparata iz stava 3. ovog člana, moraju imati položen stručni ispit za obavljanje ovih poslova.

7. Program i način polaganja ispita iz stava 6. ovog člana, utvrđuje ministarstvo. 8. Registar ovlašćenih lica koja obavljaju poslove iz stava 2. člana 16, stava 1. člana

17. i stava 3. člana 18. ovog zakona, biće javan.


684

9. Sa određenim poslovima u vezi avanziranja zaštite od požara, mogu se baviti fizička i pravna lica, koja ispunjavaju kriterijume u pogledu tehničke pripreme i da raspolažu sa profesionalnim kadrom za kvalitetno obavljanje poslova u vezi avanziranja zaštite od požara i spašavanja.

Član 20

Dežurstvo vatrogasaca

1. U cilju sprečavanja i otklanjanja opasnosti od požara, obavezno je dežurstvo vatrogasaca, odnosno služba za posmatranje i alarmiranje, kao i druga oprema i uređaji za gašenje požarau u sledećim slučajevima: 1.1. u objektima tokom održavanja javnih skupova ili drugih aktivnosti; 1.2. u otvorenom ambijentu kad se pretpostavlja ili oceni opasnost od izbijanja

požara u tim sredinama, setva žetva velikih razmera, velika gradilišta, šume i slično.

2. Vatrogasno dežurstvo, odnosno službu za osmatranje-uzbunjivanje iz stava 1. podstav 1.1. ovog člana obavezuje se da obezbedi organizator, dok u slučajevima iz stava 1 podstav 1.2. ovog člana, vlasnik ili korisnik, ako ne može da se utvrdi vlasnih navedenih objekta.

Član 21

Vatrogasno dežurstvo po opštinama U opštinama u kojim nije organizovano vatrogasno dežurstvo, odnosno služba osmatranje i alarmiranje, na osnovu člana 19. ovog zakona, ukoliko postoji opasnost od izbijanja požara većih razmera, opštinski organi, na osnovu procene opasnosti od požara, obavezni su da organizuju takvo dežurstvo.

Član 22 Tehnološki procesi za posebne objekte

1. Tehnološki procesi u kojim se proizvode ili koriste tečnosti, zapaljive tečnosti i

gasovi ili ekslozivne materije obavlaju se u objektima ili delovima objekta, koji su odvojeni od objekata za proizvodnju, skladišta i prostora vatrootpornim zidovima koji onemogućuju širenje požara

2. Tehnološki procesi iz stava 1. ovog člana, kao i radovi sa otvorenim plamenom u blizini zapaljivih tečnosti i gasova, eksplozivnih i drugih materija, koje mogu da izazovu požar, moraju biti organizovani na takav način da opasnost od požara bude smanjena, zavisno od prirode i uslova rada.

3. Objekti iz stava 1. ovog člana mogu se graditi samo na mestima gde njihova gradnja ne stvara opasnost od izbijanja požara u postojećim objektima i okolini.


685

POGLAVLJE V NADZOR I SPROVOĐENJE MERA ZA ZAŠTITU OD POŽARA

Član 23

Nadležni organi 1. Nadzor i inspekciju sprovođenja mera za zaštitu od požara u objektima, delovima

objekta, opreme i instalacije na teritoriji Republike Kosovo, vrše inspektori Agencije za zaštitu od požara.

2. Inspekcijski nadzor za sprovođenje mera za zaštitu od požara, vrše nadležni inspektori agencije u saradnji sa inspektorima dotičnih intitucija, kao i sa pravnim licima.

3. Odlukom nadležnog organa opštine i uz prethodnu saglasnost ministarstva, za određene poslove kontrole predviđenih mera za zaštitu od požara, mogu se ovlastiti vatrogasne jedinice, jedinice za spašavanje i dobrovoljne vatrogasne jedinice, utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktom, donesen i na osnovu ovog zakona.

4. Odlukom iz stava 3. ovog člana, utvrđuje se: 4.1. vrsta objekta, delovi objekta i sredine, koje se obuhvataju u kontrolu; 4.2. način i procedura obavljanja poslova kontrole; 4.3. način informisanja nadležnog organa emergencije o konstatovanim

nedostacima tokom kontrole; 4.4. uslove koje treba da ispune lica za vršenje kontrole iz aspekta stručne

spreme. 5. Ministarstvo, podzakonskim aktom, utvrđuje formu kartica za identifikaciju, kojim

se potvrđuje identitet ovlašćenih lica za obavljanje poslova inspektiranja.

Član 24 Kvalifikacija za inspektore Agencije

1. Poslove isnpektora agencije obavljaju lica koja poseduju visoku ili višu školsku

spremu, tehničkog profila i položeni stručni ispit. 2. Svom radu, inspektori su odgovorni dotičnoj strukturi agencije. 3. Ministarstvo podzakonskim aktom utvrđuje program i način polaganja stručnog

ispita, u skladu sa stavima 1. i 2. ovog člana.

Član 25 Prava i zadaci inspektora

1. Tokom inspekcijskog nadzora, inspektori kontrolišu sve objekte, instalaciju,

instalacije i preduzimaju druge neophodne mere za sprovđenje mera, utvrđenih za zaštitu od požara.

2. Tokom inspekcijskog nadzora, inspektori imaju pravo da ulaze u stambene objekte, na osnovu zahteva stanara, u cilju otklanjanja opasnosti po život ljudi i imovinu.

3. Vlasnici, odnosno korisnici objekta, obavezni su da omoguće isnpektorima nadzor i nspekciju i da im pruže dokumentaciju i neophodne podatke.


686

Član 26 Izrada zapisnika od strane inspektora

1. Po obavljenoj kontroli inspektori za zaštitu od požara su obavezni da izrade

zapisnik. 2. Jedan primerak zapisnika dostavlja se vlasniku, odnosno korisniku objekta, dela

objekta gde je izvršena inspekcija. 3. Tokom kontrole, inspektor je obavezan da sačuva tajnost podataka, shodno Zakona

o zaštiti ličnih podataka i Zakona o klasifikaciji informacija i verifikaciju bezbednosti.

Član 27

Informisanje

Ukoliko tokom inspekcije, inspektori za zaštitu od požara agencije, konstatuju da tokom gradnje objekta nisu sprovedene mere zaštite od požara, predviđene glavnim projektom, tada informiše nadležni organ za urbanizam, koji je izdao dozvolu za gradnju, za preduzimanje zakonskih mera.

Član 28 1. Ukoliko tokom inspekcijskog nadzora inspektor za zaštitu od požara agencije

konstatuje da nisu ispunjeni uslovi iz člana 17. ovog zakona, odlukom se zabranjuje njihova upotreba.

2. Žalba protiv odluke i stava 1. ovog člana, ne sprečava izvršenje odluke.

Član 29 Obaveze vlasnika i korisnika

1. U cilju sprečavanja izbijanja požara, spašavanja ljudi, ugrožene imovine od požara,

Ministarstvo odlukom obavezuje vlasnike, korisnike objekata ili delova objekata, da preduzmu mere zaštite od požara, utvđene ovim zakonom, tehničkim pravilima, planova za zaštitu od požara da: 1.1. održavaju u ispravnim stanju postrojenja, instalacije ili opreme; 1.2. da renoviraju objekt ili pojedine delove objekta; 1.3. da uklone otpad iz objekta, koji je ostao tokom procesa rada ili je ostavljen

na mesta, zabranjena odgovarajućim zakonom; 1.4. da uklone gorivo iz objekta ili sredine, koje predstavlja opasnost za izbijanje

i širenje požara; 1.5. održavaju sve šumske puteve u stanju koje omogućuje približivanje

protivpožarnih vozila, u svako vreme; 1.6. da postave stabilne instalacije, pola stabilne, pokretne, ostalu odgovarajuću

opremu i intalaciju za alarm i gašenje požara, kao i drugu zaštitnu opremu i instalaciju;

1.7. da postoji neophodni izlaz iz objekta ili delova objekta za omogućavanje brzog izlaza lica, u slučaju požara;


687

1.8. da onemoguće približavanje vozila, koja tokom rada mogu da bacaju varnice na mesta, gde će predstavljati opasnost od požara;

1.9. da održavaju u redovnom stanju vatrogasnu opremu i druga sredstva za gašenje požara ili sredstva i opremu da postave na određeno i vidno mesto;

1.10. da uklone elemente iz postrojenja, instalacije i opreme, koji tokom rada mogu da prouzrukuju požar;

1.11. da uklone zapaljiv materijal koji je dodat kontruktivnim elementima objekta ili kojim je obrađen vodoravni i uspravni izlazni protstor puteva, ako ti elementi predstavljaju opasnost za izbijanje i brzo širenje požara;

1.12. da onemoguće bacanje stvari van, koje mogu da izazovu požar u objektima u kojim je prilaz ograničen;

1.13. da snabdevaju količinu i vrstu tehničke opreme i sredstava za alarmiranje i gašenje požara;

1.14. da obezbede vatrogasno dežurstvo u objektima i delovima objekta. 2. Zbog neposredne opasnosti od požara, Agencija, odlukom zabranjuje:

2.1. skladištenje sekondarnih goriva, repro materijala, finalnih produkta i drugih materijala;

2.2. upotrebu otvorenog plamena u zatvorenim i otvorenim objektima; 2.3. upotrebu objekta, ili delova objekta, postrojenja, instalacije i druge opreme,

ukoliko sa njihovom adaptacijom ne mogu da se otklone nedostaci koji mogu da prouzrukuju požar;

2.4. upotrebu opreme, instalacije i drugih uređaja do preduzimanja mera za otklanjanje opasnosti;

2.5. izršenje poslova u objektima ili delovima objekta, farbanje, točenje zapaljivih tečnosti i gasova kao i paljenje boja.

3. Žalba protiv odluke iz stava 2. ovog člana ne sprečava njeno izvršenje.

Član 30 Vođenje evidencije

1. Agencija vodi evidenciju u oblasti protivpožarne zaštine na celoj teritoriji Kosova. 2. Ministarstvo sa podzakonskim aktom utvrđuje sadržaj evidencije iz stava 1. ovog

člana, kao i način vođenja od strane agencije i opština.

Član 31 Saradnja sa odgovarajućim naučnim institucijama

Ministarstvo- Agencija u cilju sprovođenja i avanziranja mera za zaštitu od požara, utvrđene ovim zakonom i podzakonskim aktima, sarađuje sa odgovarajućim naučnim i istraživačkim institucijama, kao i vrši ispitivanja i druge laboratorijske analize.


688

POGLAVLJE VI STRUČNA OBUKA I OSPOSOBLJAVANJE

Član 32

1. Obuku i stručno osposobljavanje vatrogasaca vrši odgovarajuća jedinica MUP-a za

za obuku, kao i druge obrazovne institucije, koje su licencirane i akreditovane od Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju..

2. Ministarstvo utvrđuje tehničke uslove, koje treba ispuni institucija, koja vrši obuku i profesionalno uzdizanje vatrogasaca i spasioca.

Član 33

Financiranje 1. Sredstva za finansiranje aktivnosti i sprovođenje posebnih mera za zaštitu od

požara, prema ovom Zakonu obezbeđuju se iz budžeta Republike Kosovo. 2. Sredstva za sprovođenje mera zaštite od požara, utvrđena planom zaštite od požara

opštine, obezbeđuju se iz opštinsog budžeta.

POGLAVLJE VII KAZNENE ODREDBE

Član 34 Kazne

1. Novčanom kaznom od petsto (500) do tri hiljade (3.000) € kazniće se za prekršaj

pravno lice ako: 1.1. ne poseduje dozvolu za glavni projekat i koji nije u saglasnosti sa uslovima

za prostorno planiranje, na osnovu odredbi člana 14. ovog Zakona; 1.2. obavlja radove u suprotnosti sa odredbama članova 16, 17 i 18 ovog

Zakona; 1.3. ne pribavi dokaz u vezi regulisanja opreme i instalacije. koja služi za

gašenje požara i drugu opremu i instalaciju, koja je u suprotnosti sa odredbama člana 16 stav 2 i stava 1 člana 17, kao i uverenje na osnovu stava 3 člana 18 ovog zakona;

1.4. vrši poslove kontrolisanja i servisiranja aparata protivpožarne zaštine, u suprotnosti odredba stava 5 člana 19 ovog Zakona;

1.5. ako se obuka i stručno osposobljavanje vatrogasaca vrši u suprotnosti sa stavom 1 člana 32 ovog Zakona.

2. Za prekršaj iz stava 1 ovog člana, odgovorno pravnom licu, kazniće se novčanom kaznom od tristo (300) do petsto (500) evra.

Član 35

1. Novčanom kaznom pet sto (500) do hiljadu (1.000) € kazniće se za prekršaj pravno

lice ako:


689

1.1. ne izradi pravilnik kojim se utvrđuju mere i poslovi u vezi regulisanja i unapređenja zaštite od požara, ili ne primenjuje mere unapređenja zaštite od požara, predviđene pravilnikom za za zaštitu od požara, na osnovu člana 9. ovog zakona;

1.2. izvođač radova za obradu površina horizontalnih i vrtikalih izlaza i izlaznih puteva u objektima, koristi građevinski materijal koji ne sadrži karakteristike otpornosti na požar prema stavu 1 člana 15, ovog Zakona;

1.3. ne održava u ispravnom stanju postrojenja, električnu opremu, gasa, ventilacije i druge opreme, odžaka i druge opreme i akon za održavanje ne poseduje dokumentaciju prema stavu 1 člana 16 ovog Zakona;

1.4. ne kontroliše instalaciju najmanje jednom godišnje od strane ovlašćenog pravnog lica ili za izvršene kontrole ne održava evidenciju prema stavu 1 člana 17 ovog Zakona;

1.5. upotrebljava opremu, postrojenja za gašenje, izbijanje i sprečavanje širenja požara, za koju nije priblavljeno uverenje pravnog lica, ovlašćeno za njihovu ispravnosti prema stavu 3 člana 18 ovog Zakona;

1.6. bez dozvole stavljaju se u upotrebu postrojenja, oprema i uređaji, koji su neophodni za gašenje i otkrivanje požara, za koje je potrebna dozvola prema stavu 5 člana 18 ovog Zakona;

1.7. ne poseduje postrojenja, opremu i uređaje za gašenje požara prema članu 19 ovog Zakona;

1.8. ne obezbedi vatrogasno dežurstvo, u formi službe za otkrivanje putem nadzora sa opremom i uređajima za gašenje požara prema članu 20 ovog Zakona;

1.9. ne omogući inspektoru za zaštitu od požara, obavljanje svojih poslova ili odbije da daje na uvid pismene dokumentacije ili da im pomogne u vezi drugih podataka informacije prema stavu 3 člana 25 ovog Zakona;

1.10. ne sprovodi mere naložene od isnpektora za zaštitu od požara prema članu 27 ovog Zakona;

1.11. ne sprovodi odluke koje je donelo Ministarstvo, prema članu 28 ovog Zakona;

2. Za prekršaje iz stava 1 ovog člana, kažnjavaju se i odgovorna lica pravnih lica sa novčanom kazom od sto (100) do trista (300) €.

Član 36

1. Novčanom kaznom od sto (100) do trista (300) € za prekršaje biće kažnjena lica

ako: 1.1. kao vlasnisi, korisnici objekata, delova objekata ili prostorija, ne održava u

ispravnom stanju opreme, električno postrojenj, gasova, ventilacije, i druge instalacije, odžaka i druge opreme, koje mogu da izazovu požar i ako o održavanju ne raspolaže dokumentaciju prema stavu 1. člana 16 ovog Zakona;

1.2. ne omogući inspektorima za zaštitu od požara, obavljanje svojih poslova i pružanje neophodnnih podataka prema stavu 3. člana 25. ovog zakona;

1.3. ne sprovodi odluke inspektora Agencije prema članu 28. ovog Zakona;


690

1.4. ne sprovodi odluke ministarstva prema stavu 1. člana 29. ovog zakona.

Član 37 1. Za kršenje člana 35 ovog Zakona, obavljena inspekcija po drugi put, osim novčane

kazne izriče se i mera zabrane obavljanja delatnosti u roku od šest (6) meseci. 2. Za kršenje člana 35 ovog Zakona obavljena inspekcija po treći put, osim novčane

kazne izriče se i mera zabrana obavljanja aktivnosti.

POGLAVLJE VIII PRELAZNE I KONAČNE ODREDBE

Član 38

1. Nakon stupanja na snagu ovog Zakona, ministarstvo u roku od jedne (1) godine

donosi podzakonske akte za sprovođenje ovog Zakona. 2. Ministarstvo, u saradnji sa drugim odgovornim ministarstvima, u okviru

nadležnosti utvrđenih zakonom, donosi podzakonske akte u vezi sigurnosnih uslova i zaštite od požara.

Član 39

1. Opštine su obavezne da harmonizuju plan protivpožarne zaštite, utvrđen članom 5

ovog Zakona, u roku od šest (6) meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. 2. Pravna lica i stručne službe, obavezne su da harmonizuju pravilnike za zaštitu od

požara, utvrđeno članom 9 ovog Zakona, u vremenskom roku od šest (6) meseci od stupanja na snagu.

3. Lica, ovlašćena prema stavu 2. član 16. stav 1. i 2. člana 17. i stav 5. člana 19. ovog Zakona, obavezna su da u roku od šest (6) meseci od dana donošenja podzakonskih akta, kojima se uređuju uslovi za obavljanje poslova inspekcije, harmonizuju svoju delatnost prema odredbama ovih akata.

4. Odredbe ovog zakona sprovode se i za objekte, delove objekta, i sredine, od posebnog interesa, ako nije regulisano sa relevantnim zakonom u oblasti zaštite od požara.

Član 40

Stavljanje van snage Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti od požara Nr.02/L-41.


691


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 04/L-012 21. jul 2011.godine Proglašeno Ukazom Br.DL-009-2011, dana 03.08.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 7 / 10 AVGUST 2011, PRIŠTINA


692

ZAKON Br. 04/L-027 O ZAŠTITI OD PRIRODNIH I DRUGIH NEPOGODA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 692 Poglavlje II: Prava i obaveze građana ........................................................................................................ 698 Poglavlje III: Odgovornosti........................................................................................................................ 704 Poglavlje IV: Programiranje i planiranje.................................................................................................... 706 Poglavlje V: Monitoring, obaveštenje i upozorenje ................................................................................... 708 Poglavlje VI: Zaštitne mere........................................................................................................................ 712 Poglavlje VII: Lična i uzajamna zaštita...................................................................................................... 715 Poglavlje VIII: Strukture za zaštitu, spasavanje i pomoć ........................................................................... 715 Poglavlje IX: Administracija...................................................................................................................... 724 Poglavlje X: Nadzor................................................................................................................................... 726 Poglavlje XI: Stručni rad, zdravlje i osiguranje na radu ............................................................................. 726 Poglavlje XII: Obrazovanje i obuka ........................................................................................................... 731 Poglavlje XIII: Finansiranje ....................................................................................................................... 732 Poglavlje XIV: Kaznene odredbe............................................................................................................... 734 Poglavlje XV: Prelazne i završne odredbe ................................................................................................. 736 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo; Usvaja

ZAKON O ZAŠTITI OD PRIRODNIH I DRUGIH NEPOGODA


Član 1

Cilj Ovaj zakon ima za cilj zaštitu i spašavanje ljudi, stoke, imovine, kulturnog nasledstva i životne sredine od prirodnih i drugih nepogoda.

Član 2 Delokrug

1. Delokrug ovog zakona je upravljanje prirodnim i drugim nepogodama, smanjenje

broja nesreća, sprečavanje i smanjenje broja žrtava i drugih posledica od sličnih nesreća.

Zakon Br. 04/L-027 o zaštiti od prirodnih i drugih nepogoda

693

2. Država je dužna da organizuje zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda ka jedinstveni i integralni državni sistem.

3. Sistem zaštite iz stava 2. ovog člana sadrži programiranje, planiranje, organizaciju, menažiranje, sprovođenje, nadzor, koordinaciju i finansiranje mera i aktivnosti o zaštiti od prirodnih i drugih nepogoda.

Član 3

Definicije 1. Izrazi korišćeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1.1. Ministarstvo – Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP); 1.2. Agencija - Agencija za vanredne situacije (AVS) ka izvršna agencija

osnovana na osnovu zakona u okviru MUP-a; 1.3. Struktura za zaštitu, spašavanje i pomoć (SZSP) – fizička i pravna lica

koji su svojim ljudskim resursima i sa materijalima koji su im na raspolaganju, namenjeni su za spašavanje i pomoć u slučajevima prirodnih i drugih nepogoda;

1.4. Nepogoda – događaj ili delovi događaja koji je prouzrokovan od viših prirodnih ili drugih sila i okolnosti koje su izvan naše kontrole koje ugrožavaju život ljudi, stoku i imovinu, prouzrokuju štete na kulturnom nasledstvu i životnu sredinu u takvim razmerama da iziskuju preduzimanje mera i premeštaj posebnih saga i resursa.

1.5. Prirodne nepogode – zemljotresi, poplave, odron zemlje, smetovi, jak vetar, grad, sneg i kiša, mraz, suša, vatra na otvorenom prostoru, izbijanje infektivnih bolesti koje utiču na ljude, stoku i bilje i druge nepogode nastalih od prirodnih sila;

1.6. Druge nepogode – nesreće koje obuhvataju putni, železnički i vazdušni saobraćaj, požari, nesreće u rudnicima, rušenje brana, nuklearne nesreće i ekološke i industrijske nesreće prouzrokovane od strane ljudskih aktivnosti i delovanja, zatim od rata i emergentih situacija, upotrebe oružja i sredstva za uništenje u masi, od strane terorista sa klasičnim sredstvima i u drugim formama uništenja u masi;

1.7. Kriza – bezbedonosno stanje na regionalnom prostoru i šire koja se ne može kontrolisati običnim merama i resursima, kada su ugrožena osnovne vrednosti Republike Kosova zbog ekonomskih, socijalnih, vojnih i drugih razloga koje mogu da pređu granice i predstavljaju nezaobilazni opasnost za druge odgovarajuće zemlje;

1.8. Ekološka nesreća – prema utvrđenim odredbama Zakona o zaštiti životne sredine, podrazumeva nesreću životne sredine prouzrokovano od neočekivanog ili nekontrolisanog događaja zbog upada na okolinu, koja kao posledicu može imati ugrožavanje zdravlje ljudi ili kvaliteta okoline;

1.9. Industrijska nesreća – događaj koji se dogodio van kontrole tokom izvršenja aktivnosti mašinerijom i opasnim ili štetnim materijama a takav događaj ugrožava život i zdravlje ljudi, stoke, imovinu, kulturno nasledstvo i životnu sredinu;

1.10. Opasne materije – svaka materija u tvrdom, gasnom ili tečnom stanju koja


694

se u nekontrolisanom protoku u životnoj sredini predstavlja ne zaobilaznu opasnost za život ludi i stoke ili prouzrokuje poremećivanja ili oštećenje imovine ili štetno deluje na okolinu;

1.11. Opasnost – mogućnost oštećenja ili ugrožavanje života ili zdravlja ljudi i stoke i mogućnost prouzrokovanja poremećenja i oštećenje imovine, kulturnog nasledstva i životne sredine;

1.12. Ugrožavanje - realno izloženje ljudi, stoke, imovine, kulturnog nasledstva i životne sredina opasnostima od prirodnih i drugih nepogoda;

1.13. Stepen ugroženosti – očekivani stepen štete i i druge posledica od prirodnih i drugih nepogoda;

1.14. Šteta prouzrokovana od prirodnih i drugih nepogoda - neposredna šteta i troškovi intervencije i preduzetih mera radi smanjena štetnih posledica od nepogoda;

1.15. Mere sprečavanja - svaka preduzeta mera radi sprečavanja nepogode ili radi olakšanje njenih štetnih poslediva;

1.16. Životna sredina – prirodna sredina, vazduh, zemlja, voda, flora i fauna u smislu međusobnog delovanja i kulturnog nasledstva kao deo životne sredine koju je čovek stvorio;

1.17. Kulturno nasledstvo – zgrade i delovi zgrada, aneksi, zemljišne parcele, naselja, vegetacija i druge prirodne forma stvorene od čoveka, kulturni i istorijski objekti, nepokretni objekti kulturnog nasledstva, pokretni objekti i kolekcije stvari od kulturne vrednosti za državu, pokretni objekti kulturnog nasledstva;

1.18. Mobilizacija – postupci i aktivnosti za uzbunu struktura za zaštitu i spašavanje i druge snage za zaštitu, spašavanje i pomoć u cilju spremnosti za izvršenje zadataka u ratnom stanju ili u drugim emergentnim slučajevima;

1.19. Aktiviranje - postupci i aktivnosti radi organizovanog podizanja i premeštaja mehanizama Emergentnih usluga i struktura za zaštitu i spašavanje, resursa tokom operacija za zaštitu, spašavanje i pomoć;

1.20. Upozorenje – postupci i aktivnosti za upozorenje populacije i lokalnog komuniteta, nacionalne vlasti, preduzeća, druge institucije i organizacije zvučnim signalima ukoliko postoji opasnost od prirodnih i drugih nepogoda kao i aktiviranje jedinica, službe i drugih operacionih struktura namenjenih za zaštitu, spašavanje i pomoć;

1.21. Emergentno reagovanje - aktivnosti koje adresiraju hitne i neposredne efekte nesreće uključujući momentalne aktivnosti radi očuvanja života, materijalnih dobara i životne sredine, ispunjenje elementarnih ljudskih potreba kao i održavanje socijalne, ekonomske i političke strukture pogođenog stanovništva;

1.22. Resursi za zaštitu-spašavanje i pomoć – svi ljudski, tehnički, materijalni i finansijski izvore uključujući i sredstva i opremu za zaštitu i spašavanje, objekte za sklonište i druga sredstva za zaštitu, sredstva i opremu za trening, skladišta, sredstva transporta, sredstva za komuniciranje i obaveštenje koja su namenjena radi korišćenja ili su korišćena za zaštitu, spašavanje i pomoć;

1.23. Sredstva i oprema za zaštitu i spašavanje – sredstva za ličnu i kolektivnu


695

zaštitu, opreme, vozila i druga tehnička sredstva potrebne za stručnjake, jedinice za spašavanje službe i resurse u opreacijma zaštite, spašavanje i pomoći;

1.24. Pomoćni artikli - hrana, pitka voda, odeća i obuća, lekovi, oprema za sklonište i druga oprema koja se ugroženoj ili pogođenoj populaciji deli besplatno kao pomoć radi ublažavanja posledica koja su nastala od prirodnih i drugih nepogoda; 1.25. Procena opasnosti - kvalitetne i kvantitetne analize prirodnih i drugih okolnosti povezane sa prirodnim i drugim nepogodama uključujući procenu mogućeg pravca razvoja i moguće posledice od nepogode, predloženi nivo zaštite od odgovarajućih opasnosti i predlog o merama za sprečavanje i o drugim merama za zaštitu, spašavanje i pomoć:

1.25. Plan za reagovanje u vanrednim situacijama - plan za zaštitu, spašavanje i pružanje pomoći u slučaju nesreće, koji je izrađen na osnovu procene opasnosti i nalaza stručnjaka;

1.26. Odgovorno lice za prouzrokovanje nepogode - lice koje svojim činjenjem ili nečinjenjem prouzrokuje nesreću;

1.27. Nepoznato lice koje je odgovorno za nesreću - svako fizičko i pravno lice koje prouzrokuje nesreću čiji je identitet za odgovarajuće organe u vremenu kada se vode operacije zaštite, spašavanja i pomoći, nepoznat;

1.28. Zaštita – organizacione, tehničke i druge mere, upotreba tehničkih i drugih mera radi momentalne lične i kolektivne zaštite ljudi, stoke, imovine, kulturnog nasledstva i životne sredine protiv prirodnih i drugih nepogoda;

1.29. Spašavanje – mere i procedure radi spašavanja ljudi, stoke, kulturnog nasledstva i životne sredine od posledica prirodnih i drugih nepogoda;

1.30. Pomoć – mere i usluge specijalista radi spašavanja ljudi, stoke, kulturnog nasledstva i životne sredine od posledica prirodnih i drugih nepogoda;

1.31. Prva pomoć – zbrinjavanje povređenih i bolesnih lica čije zdravlje je u opasnosti od posledica prirodnih ili drugih nepogoda koje su se dogodile na polju i van zdravstvenih institucija u okviru operacija spašavanja;

1.32. Elementarni uslovi za život – u slučajevima prirodnih i drugih nepogoda podrazumeva emergentnu medicinsku negu za ljude i stoku, smeštaj, pijaću vodu, hranu, lekove i druge potrebe za život i zdravlje pogođenog stanovništva;

1.33. Zona – integrisana geografska, urbana ili druga sredina koja obuhvata dve ili više opština koje, u cilju zaštite od prirodnih i drugih nepogoda, predstavljaju jednu celinu;

1.34. Sklonište – objekat ili deo objekta koji je izgrađen i opremljen sa opremom za snabdevanje vazduhom i drugom ključnom opremom za stanovanje koja pruža smeštaj i zaštitu od neprirodnih i drugih nepogoda;

1.35. Građanin – državljanin Republike Kosovo ili stranac u svrhu ovog zakona.

Član 4 Osnovni zadaci sistema zaštite od prirodnih i drugih nepogoda

1. Osnovni zadaci sistema zaštite od prirodnih i drugih nepogoda su sledeći:


696

1.1. otkrivanje, monitoring i istraživanje opasnosti od prirodnih i drugih nepogoda;

1.2. sprečavanje prirodnih i drugih nepogoda; 1.3. obaveštenje, upozorenje i uzbuna o nezaobilaznoj opasnosti uz davanje

uputstava za zaštitu, spašavanje i pomoć; 1.4. obučavanje i stručno osposobljavanje za zaštitu, spašavanje i pomoć; 1.5. pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama, stvaranje i održavanje

drugih forma pripravnosti za zaštitu spašavanja i pomoć; 1.6. samozaštita, samopomoć i uzajamna pomoć; 1.7. mobilizacija i aktiviranje mehanizama za zaštitu i spašavanje i struktura za

zaštitu i spašavanje, te resursa za zaštitu, spašavanje i pomoć; 1.8. utvrđivanje i sprovođenje zaštitnih mera; 1.9. spašavanje i pomoć; 1.10. oporavak od prirodnih i drugih nepogoda do obezbeđenja osnovnih uslova

za život; 1.11. procena štete prouzrokovane od prirodnih i drugih nepogoda; 1.12. međunarodna saradnja u vezi sprovođenja zaštite od prirodnih i drugih

nepogoda; 1.13. nadzor nad sprovođenjem pravila o zaštiti i spašavanju od prirodnih i drugih

nepogoda; 1.14. pružanje pomoći drugim zemljama u slučajevima prirodnih i drugih

nepogoda.

Član 5 Zaštita i spašavanje

1. Zaštita i spašavanje organizuju se ka integralni elemenat Integrisanog sistema

upravljanja vanrednim situacijama. 2. Zaštita, spašavanje i druge aktivnosti zaštite od prirodnih i drugih nepogoda su

humanitarne a ne vojne prirode.

Član 6 Obaveštenje o opasnosti

Svako lice je dužno da najbliži centar za emergenciju ili policiju odmah kada to vidi ili kada o tome sazna obavesti o svakoj opasnosti od prirodnih i drugih nepogoda.

Član 7 Subjekti za pružanje zaštite

1. Zaštita od prirodnih i drugih nepogoda se obezbeđuje od strane:

1.1. građana koji žive u Republici Kosovo; 1.2. lica koji su dobrovoljno organizovani u klubovima, stručnim udruženjima i

u drugim nevladinim organizacijama uključene u aktivnostima u vezi zaštite od neprirodnih i drugih nepogoda;

1.3. službe spašavanja;


697

1.4. preduzeća, druge institucije i organizacije; 1.5. organi lokalnog upravljanja, i 1.6. država u okviru nadležnosti ili u okviru njenih odgovarajućih prava i

odgovornosti.

Član 8 Sprovođenje zaštite i međunarodna saradnja

1. Zaštita od prirodnih i drugih nepogoda sprovodi se kao jedinstveni podsistem

nacionalnog sistema obezbeđenja i nadovezuje se sa drugim podsistemima bezbednosti na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou.

2. Država organizuje zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda odigrajući aktivnu ulogu na međunarodnim mehanizmima zasnovanim na međunarodnim poveljama posebno preko uzajamnog obaveštenja o opasnostima i posledicama od prirodnih i drugih nepogoda i preko uzajamne pomoći u slučajevima takvih nepogoda.

3. Država podržava saradnju sa međunarodnim autoritetima oblasti zaštite od prirodnih nepogoda i drugih nepogoda potpisajući međunarodne sporazume posebno sa susednim zemljama, upoznavajući druge zemlje o opasnostima i posledicama prirodnih nepogoda i drugih nepogoda i pružajući pomoć u slučajevima takvih nepogoda.

Član 9

Slaganje sa međunarodnom pravom Svaka forma zaštite od prirodnih i drugih nepogoda treba da se zasniva i sprovodi skladu sa načelima međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog prava o zaštitu ljudi, stoke, kulturnog nasledstva i životne sredine od štetnih efekata i o prihvaćenim međunarodnim obavezama.

Član 10

Načelo prava na zaštitu 1. Svako lice ima pravo na zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda. 2. U slučajevima prirodnih i drugih nepogoda, zaštita i spašavanje života ljudi ima

prioritet u odnosu na svaku drugu aktivnost zaštite i spašavanja.

Član 11 Načelo pomoći

U slučajevima prirodnih i drugih nepogoda, svako lice je obavezno da prema psihofizičkim sposobnostima, pruži pomoć.

Član 12

Načelo informisanja 1. Informisanje o opasnostima i aktivnostima centralnih, lokalnih i drugih organa koji

su odgovorni za zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda, treba da bude javno.


698

2. Centralni i lokalni organi obavezni su da obaveštavaju stanovništvo određene zone kojoj preti opasnost od prirodnih ili drugih nepogoda.

Član 13

Načelo sprečavanja Centralni, lokalni i drugi subjekti u okviru svoji nadležnosti, u oblasti zaštite od prirodnih i drugih nepogoda treba da prednost daju organizovanju i sprovođenju mera sprečavanja.

Član 14 Načelo odgovornosti

Svako fizičko i pravno lice odgovoran je za sprovođenje mera za zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda.

Član 15. Načelo „korak po korak“ premeštaja snaga i resursa

1. Kada se u prirodnoj ili drugoj nepogodi traži zaštita, spašavanje ili pomoć, najpre

će lokalni nivoi premestiti sopstvene jedinice i resurse. 2. Kada stepen nepogode ili opasnost prevazilazi kapacitete jedinica emergentnih

službi i resursa lokalnog nivoa ili kada se to ne može se obezbediti od komšijskog lokanog nivoa, ovo će obezbediti država iz drugih regiona.

3. Ukoliko su snage i resursi na raspolaganju nedovoljni da se suočavaju sa neophodnim operacijama spašavanja i pomoći, može se tražiti premeštaj Bezbedonosnih snaga Kosova i njihovih resursa za zaštitu.

POGLAVLJE II

PRAVA I OBAVEZE GRAĐANA

Član 16 Odgovornosti građana

1. U cilju zaštite od prirodnih i drugih nepogoda, državljani dužni su da:

1.1. učestvuju u strukturama za zaštitu, spašavanje i pomoć. 1.2. pružaju materijalna sredstva, 1.3. da budu trenirani i pripremljeni za ličnu i uzajamnu zaštitu i za sprovođenje

potrebnih mera sprečavanja.

Član 17 Pomoć u situacijama ugroženosti po život

1. Svako lice dužno je da pomaže drugo lice čiji je život ili zdravlje u opasnosti ali ne

dovodi njegov život ili zdravlje u opasnost. 2. Ukoliko lice nije u stanju da pruži potrebnu pomoć, on što pre treba da obavesti

odgovarajuću službu spašavanja ili operativni emergentni centar ili na svaki drugi način kako bi se takav pomoć obezbedilo.


699

Član 18 Učešće u strukturama za zaštitu i spašavanje

Svaki građanin Republike Kosovo dužan je da učestvuje u strukturama za zaštitu osim ako je određen za angažovanje u vojnim ili stručnim zadacima.

Član 19

Dobrovoljno učestvovanje 1. Dobrovoljno učestvovanje u zaštitnim strukturama otvoreno je za:

1.1. muškarce i žene, iznad petnaest (15) godina starosti; 1.2. roditelje sa decom iznad petnaest (15) godina; 1.3. muškarce i žene kojima je prestalo obaveza iz člana 18. ovog zakona.

2. Svako lice koji u strukturama za zaštitu i spašavanje učestvuje dobrovoljno, ima ista prava i obaveze kao i redovni učesnici.

Član 20

Angažovanje na zadacima 1. državljanin se angažuje u strukturama za zaštitu i spašavanje od strane nadležnog

organa nadležnim za zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda. 2. Angažovanom državljaninu u strukturama za zaštitu i spašavanje izdaje se

identifikaciona karta pripadnika o trajanu angažovanja. 3. Učesnici u strukturama za zaštitu i spašavanje kojima je dodeljen privremeni status

pripadnika ove strukture, identifikuju se noseći znak, uniformu i identifikacione kartice strukture za zaštitu i spašavanje, angažovanim od države u određenim momentima.

4. Građani koji dobrovoljno a ne profesionalno učestvuju u operacijama zaštite, spašavanja i pomoći u jedinicama, službama i u drugim operativnim strukturama udruženja i nevladinih organizacijama, imaju ista prava i obaveza kao i redovni pripadnici struktura za zaštitu i spašavanje u emergentnim situacijama i u ratnom stanju i potrebno je da se identifikuju identifikacionom kartom pripadnika organizacije.

5. Kartica i znak za identifikaciju pripadnika strukture za zaštitu i spašavanje će se koristiti i od strane civilnih službenika u oblasti zaštite i spašavanja tokom sprovođenja operacija zaštite, spašavanja i pomoći.

6. Ministarstvo će pod zakonskim aktom za pripadnike strukture za zaštitu i spašavanje utvrditi formu i sadržinu identifikacione kartice.

Član 21

Uslovi angažovanja 1. Svaki državljanin radno sposoban, na osnovu ovog zakona može se angažovati radi

zaštite i spašavanja.Uslove o psiho fizičkim sposobnostima za angažovanje u zaštiti i spašavanje treba da se postavljaju jedino za posebne i opasne zadatke.

2. U strukturama za zaštitu i spašavanje se ne mogu angažovati sledeća lica:


700

2.1. državljani čije se psihičko fizičko stanje ne uklapa sa uslovima operacija zaštite, spašavanja i pomoći;

2.2. žene u drugom stanju, samohrane majke i majke sa decom ispod petnaest (15) godina starosti.

3. Ministarstvo pod zakonskim aktom utvrđuje zadatke zaštite, spašavanja i pomoći koje se smatraju posebno opasnim za koje se traži postavljanje posebnog psihičkog fizičkog i zdravstvenog uslova.

Član 22

Prava dobrovoljaca 1. Lica koji su dobrovoljno a ne profesionalno obuhvaćeni u operacijama zaštite,

spašavanja i pomoći i organizovani su u jedinicama, službama i u drugim operativnim strukturama u okviru udruženja i nevladinim organizacijama – u protivpožarnim jedinicama, u organizmima Crvenog krsta, službama spašavanja u planinama, klubovima za ronioce, u organizacijama za otkrivanje, u amaterskim radio klubovima i u drugim organizacijama, na osnovu plana emergentnog reagovanje, ne treba da se postave na odbrambenim zadacima ili u operacijama struktura za zaštitu i spašavanje zbog utvrđenih uslova i zahteva sa posebnim sposobnostima kao i zbog toga što usluge koje oni pružaju unutar ovakvih struktura, ne mogu se pružati od strane drugih pripadnika.

2. Lica iz stava 1. ovog člana imaju ista prava i obaveze kao i pripadnici dobrovoljnih organizacija.

3. U ratnom stanju jedinice službe i druge operativne strukture naznačene u stavu 1. ovog člana, zajedno sa strukturama za zaštitu i spašavanje će se angažovati u operacijama zaštite, spašavanja i pomoći.

Član 23

Obaveze za treniranje Svi pripadnici koji se angažuju na zadacima zaštite i spašavanja, prethodno će biti trenirani i osposobljeni za zadatke prema zakonodavstvu koji je na snazi.

Član 24 Poziv

1. Pripadnici struktura za zaštitu i spašavanje mogu biti pozvani od strane

odgovarajućeg organi radi: 1.1. intervjuisanja radi raspoređivanja; 1.2. osnovnih i avanziranih treninga; 1.3. vežbe i druge forme praktične prakse; 1.4. sprovođenja zadataka zaštite, spašavanja i pomoći kao i oporavka od

prirodnih i drugih nepogoda.


701

Član 25 Materijalne obaveze

1. Svaki građanin treba da ispuni svoje materijalne obaveze na takav način da

odgovarajućim strukturama emergentnih menažiranja lokalnog i centralnog nivoa daje na korišćenje, vozila, mašine i druga sredstva, objekte, opremu, energetske izvore potrebnim za zaštitu, spašavanje i pomoć u slučajevima prirodnih i drugih nepogoda.

2. Materijalna obaveza može se prepisati i pravnim licima, osim za sredstva i opreme određenim u cilju zaštite ili bezbednosti namenjene za zdravstvenu zaštitu ili zaštiti, spašavanju i pomoći, na osnovu ovog zakona.

3. Materijalne obaveze za potrebe zaštite, spašavanja i pomoći prilikom prirodnih i drugih nepogoda, regulišu se pod zakonskim aktima Vlade.

Član 26

Obaveza javljanja 1. Svako lice koji je subjekat učestvovanja na zadacima zaštite i spašavanja ili

materijalnih obaveza, prilikom poziva od strane odgovornog organa, obavezan je da se javlja ili dostavi materijalna sredstva na određeno vreme i mesto.

2. Ukoliko lice se ne odaziva na poziv i ne obrazlaže nedolazak, odgovorni organ izdaje nalog za njegovo prinudno privođenje.

Član 27

Nadoknada 1. Pripadnici struktura za zaštitu i spašavanje, tokom izvršenja zadataka u ovim

strukturama, tokom osposobljavanja i ostvarivanja materijalnih obaveza, na osnovu poziva nadležnog organi, imaju pravu na nadoknadu odnosno na izgubljenu zaradu tokom vremena izostanka sa posla zbog izvršenja gore navedenih zadataka, u visini i pod uslovima koje utvrđuje Vlada Republike Kosova.

2. Ista prava na nadoknadu uživaju i dobrovoljci koje obavljaju zadatke zaštite, spašavanja i pomoći u jedinicama, službama

3. i u drugim operativnim strukturama udruženja i nevladinih organizacija. 4. Ukoliko izvršenje zadataka i obaveza u strukturama za zaštitu i spašavanje traje

više od četiri (4) sata, pripadnik ima pravo na besplatnu hranu na račun subjekta koji je njega pozvao.

5. Poslodavac nema pravo na razrešenje, promenu radnog mesta ili oštećenju pripadnika strukture za zaštitu i spašavanje ili građanina koji u skladu sa ovim zakon učestvuje na sprovođenju zadataka zaštite, spašavanja i pomoći, zbog njegovog učestvovanja na izvršenje ovih zadataka.

Član 28

Zaštita tokom izvršenja zadataka 1. Povreda ili bolest koja nastupa tokom izvršenja zadataka, tokom treninga ili tokom

ispunjenja materijalnih obaveza u strukturama za zaštitu i spašavanje, smatra se


702

kao povreda na radu ili profesionalno oboljenje i građanin uživa svoja prava na osnovu zakonodavstva koja je na snagu.

2. Povredu koju državljanin doživi tokom puta od kuče ili od posla do mesta susreta ili tokom povratka istom maršrutom, tretira se prema stavu 1. ovog člana.

3. Mesto i vreme povrede utvrdiće se od strane organa koji je izdao nalog za poziv ili od strane odgovornog iz strukture za zaštitu i spašavanje ili od stane rukovodioca intervencije.

4. Uža porodica pripadnika koji je izgubio život tokom izvršenja zadataka ili tokom drugih obaveza u strukturama zaštite i spašavanja, ima pravo na penziju i pravo na troškove, transporta i troškove sahrane u skladu sa pravilima penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja.

Član 29

Pravo na jednokratnu pomoć 1. Državljanin koji se tokom ostvarivanja zadatka ili drugih obaveza u strukturama za

zaštitu i spašavanje povređuje ili se razboli bez njegove krivice tako da nastupa invalidnost od 20% prema pravilima za invalide, ima pravo na jednokratnu pomoć u novcu.

2. Na jednokratnu pomoć u novcu iz stava 1. ovog člana, imaju pravo i članovi uže porodice pripadnika koji je izgubio život tokom izvršenja zadataka, tokom ispunjena drugih obaveza u strukturama za zaštitu i spašavanje.

3. Uslove za dobijanje pomoći iz stava 1. i 2. ovog člana kao i odgovarajuća vrednost utvrđuje se od Vlade pod zakonskim aktom i ne može da bude niža od dvanaest (12) prosečnih mesečnih plata civilnog službenika u poslednjim šest (6) meseci.

Član 30

Obeštećenje 1. Građanin koji je tokom izvršenja zadataka i drugih obaveza tokom operacija zaštite

i spašavanja pretrpeo štetu, na osnovu ovog zakona ima pravo na nadoknadu. 2. Građani i pravna lica koji su zaduženi materijalnim obavezama, imaju pravo na

nadoknadu zbog upotrebe sredstva koja su oni dali za potrebe zaštite i spašavanja i pomoći i na nadoknadu štete ukoliko su ta sredstva oštećena ili uništena.

3. Vrste materijalnih sredstva o kojima odgovarajući organ može da utvrdi materijalnu obavezu, vrednost nadoknade za njihovo korišćenje i procedure o proceni i nadoknadi nastalih šteta, utvrdiće Vlada pod zakonskim aktom.

Član 31

Obaveze prema štetama 1. Nadležni organi su odgovorne radi nadoknade šteta učinjenim trećim licima,

namerno ili iz nepažnje, tokom izvršenja aktivnosti zaštite, spašavanja i pomoći, tokom treninga i drugih zvaničnih zadataka koja se nadovezuju sa zaštitom od prirodnih i drugih nepogoda.

2. Svaki građanin koji tokom izvršenja zadataka namerni ili iz nepažnje prouzrokuje štetu iz stava 1. ovog člana, odgovara prema zakona koji je na snazi.


703

Član 32 Sakupljanje i zaštita ličnih i materijalnih podataka

1. Odgovarajući organ sakuplja, prerađuje, upotrebljava i vodi lične i materijalne

podatke o: 1.1. pripadnicima SZSP-a, civilnim službenicima u oblasti zaštite i pomoći i o

dobrovoljcima u sprovođenju zadataka zaštite, spašavanja i pomoći, imenu i prezimenu, datum,m meto rođenja stalna i privremena adresa stanovanja, rođendan dece, podaci o saznanjima i sposobnostima u vezi zaštite, spašavanja i pomoći, obrazovanje, zapošljavanje, fiksni i mobilni broj telefona kao i njihove materijalne resurse;

1.2. osim podatka iz podstava 1.1. ovog stava, pripadnici SZSP-a treba da podnose i dodatne podatke o datuma poslednje kontrole psiho fizičkog i zdravstvenog stanja, o odgovornostima unutar ovih struktura, o ciljevima obezbeđenja priprema, mobilizacije, aktiviziranja i odredba o pravima i obavezama pripadnika SZSP-a i drugih snaga ove prirode.

1.3. vrsti, kapacitetu i stanji drugih sredstva koje su subjekat materijalne obaveze, kao i o imenu, prezimenu, adresi kuće ili posla vlasnika i korisnika takvih sredstva, oprema i objekta, u cilju kompletiranja ekipa, jedinica i službe.

2. Odgovarajući organ vodi bazu ličnih podataka za moguće pripadnike SZSP-a, za civilne službenike u oblasti zaštite i pomoći, za dobrovoljce i lica koja su subjekat materijalnih obaveza.

3. zaštita podataka utvrđenim ovim članom, vrši se u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka.

Član 33

Saopštenje ličnih i materijalnih podataka

1. Odgovarajući organ može da saopšti lične i materijalne podatke utvrđenim članom 32. ovog zakona, kod: 1.1. centralnih i lokalnih vlasti na njihov zahtev; 1.2. preduzeća, institucije i druge organizacije za pripadnike SZSP-a koji su

raspoređeni kod njih. 2. Organi, preduzeća, institucije i druge organizacije iz stava 1. ovog člana takve

podatke mogu da koriste jedino u cilju organizovanja zaštite od prirodnih i drugih nepogoda i odgovorne su za zaštitu ličnih podataka na osnovu zakona koji je na snazi

Član 34

Izvori podataka 1. Odgovarajući organ lične podatke utvrđenim članovima 32. i 33. ovog zakona,

treba da obezbedi iz postojeće baze podatka. Autoriteti i službe koje prikupljaju takve podatke, na zahtev odgovarajućeg organa podatke stavljaju na uvid.

2. ukoliko se lični podaci se ne mogu obezbediti iz postojeće baze podataka,


704

odgovarajući organ može da obezbedi iste na neposredan način od pripadnika SZSP-a, od razne dobrovoljne organizacije ili od vladinih i nevladinih organizacija.

3. Nakon isteka roka razloga zbog čega su lični podaci prikupljeni, lični podaci iz člana 32. ovog zakona se poništavaju.

4. Svako lice ima pravo da vidi svoje podatke koje vodi odgovarajući organ. 5. Odgovarajući organ je dužan da svako lice informiše o njegovim podacima u roku

od osam (8) dana od dana podnošenja zahteva sa njegove strane.

Član 35 Saopštenje izmene ličnih i materijalnih podataka

Pripadnici SZSP-a, građani i pravna lica koji su subjekat materijalnih obaveza, obavezni su da informišu odgovarajući organ o svakoj promeni ličnih i drugih podataka, utvrđenim članom 32. ovog zakona u roku od petnaest (15) dana od dana izmene.

POGLAVLJE III ODGOVORNOSTI

Član 36

Odgovornosti centralnog nivoa 1. Država je odgovorna za:

1.1. .upravljanje sistemom zaštite od prirodnih i drugih nepogoda; 1.2. aktivnosti razvoja istraživanja i nacrte planova o zaštiti od prirodnih i drugih

nepogoda; 1.3. za pripremu i sprovođenje strategije i državnih programa o zaštiti od

prirodnih i drugih nepogoda; 1.4. izradu i procenu opasnosti i planove hitnog reagovanja; 1.5. organizovanje i opremu zaštitnih struktura, spašavanja i državnoj pomoći; 1.6. upravljanje strukturama zaštite, spašavanja i pomoći u slučajevima prirodnih

i drugih nepogoda koje izbijaju u dve ili više opština; 1.7. organizovanje i sprovođenje monitoringa, upozorenja i uzbune na

centralnom i regionalnom nivou; 1.8. organizovanje i održavanje jedinstvenog sistema javnog upozorenja; 1.9. postavljanje i održavanje elektronske komunikacije u cilju zaštite,

spašavanja i pomoći da lokalnog nivoa i utvrđivanje jedinstvenog elektronskog sistema komunikacije;

1.10. procenu štetu nastale od prirodnih i drugih nepogoda; 1.11. organizovanje i održavanje informativnog i komunikativnog sistema za

potrebe zaštite, spašavanje i pomoći do uključenja opština i menađerialnih organa, jedinica, službe i druge operativne strukture zaštite, spašavanja i pomoći;

1.12. pomoći u vezi restauracije i obnove od prirodnih i drugih nepogoda u cilju zaštite života i zdravlja ljudi, imovine, kulturnog nasledstva i okoline, za sprečavanje budućih šteta i obezbeđenje osnovnih uslova za život;


705

1.13. izradu programa za osposobljivanje i trening u oblasti zaštite od prirodnih i drugih nepogoda i sprovođenje programa od državnog značaja;

Član 37

Odgovornosti lokalnog nivoa

1. Lokalni nivo je odgovoran za sprovođenje zaštite od prirodnih i drugih nepogoda na njihovoj teritoriji;

2. Lokani nivo je odgovoran za: 2.1. upravljanje sistemom zaštite, spašavanja i pomoći na lokalnom nivou; 2.2. monitoring opasnosti, upozorenja i uzbune populacije o mogućoj pretnji; 2.3. opremanje elektronskim sredstvima komunikacije za potrebe zaštite,

spašavanja i pomoći u skladu sa jedinstvenim sistemom komunikacije i informisanja;

2.4. planiranje i sprovođenje zaštitnih mera; 2.5. izradu procene o opasnostima i o planovima emergentnog reagovanja; 2.6. organizovanje, razvoj i menažiranje lične i uzajamne zaštite; 2.7. organizovanje, mena+iranje i sprovođenje zaštite, spašavanje i pomoći na

lokalnom nivou; 2.8. utvrđivanje, organizovanje i opremu jedinica i opštinskih službi SZSP-a i

drugih organizacija iz ove oblasti; 2.9. snabdevanje sa neophodnim resursima za emergentni smeštaj u slučaju

prirodnih i drugih nepogoda; 2.10. izradu i sprovođenje programa za trening od lokalnog značaja; 2.11. koordinacije plana emergentnog reagovanja i drugih operacija za zaštitu,

spašavanje i pomoći sa drugim opštinama; 2.12. snabdevanje sa osnovnim uslovima života i restauracije, obnove od

prirodnih i drugih nepogoda; 2.13. identifikaciju organizacija od posebnog značaja za zaštitu, spašavanje i

pomoći na lokalnom nivou; 2.14. međunarodnu saradnju u oblasti zaštite, spašavanja i pomoći, prema ovom

zakonu. 3. Opštine sarađuju među sobom u izvršenju zadataka u vezi zaštite od prirodnih i

drugih nepogoda i mogu da ujedine njihove resurse i da stvaraju zajedničke resurse radi zajedničkih pitanja iz ove oblasti.

Član 38

Odgovornosti preduzeća, institucija i drugih organizacija 1. institucije i preduzeća treba da stvaraju potrebne uslove i mogućnosti radi

ostvarivanja lične i uzajamne zaštite kao i sprovođenje zaštitnih mera koja su utvrđena ovim zakonom.

2. Institucije i preduzeća koja koriste, proizvode, transportuju i deponuju opasne materije, goriva i njene derivate i energetske gasove i obavljaju delatnost sa opasnim sredstvima, izrađuju planove za emergeno reagovanje, u skladu sa zakonskim odredbama:


706

3. Institucije i preduzeća iz stava 2. ovog člana na svoj račun treba da postavljaju i održavaju opremu za intervenciju, organizuju potrebne snage za spašavanje i pomoć, obezbeđuju upozorenje i uzbunu za radnike i populaciju o opasnostima i su finansiraju pripremne aktivnosti lokalnog nivoa u srazmeri sa veličinom i stepenom opasnosti, koju prouzrokuje njihova delatnost.

4. Osim institucija i preduzeća iz stava 2. ovog člana, organizacije koje obavljaju vaspitno-obrazovne, socijalne, zdravstvene i druge delatnosti koje uključuju staranje ili zaštitu većeg broja ljudi, obavezne su da izrađuju planove za brzo reagovanje ili da sprovode planove za sprečavanje.

5. Aktivnosti i sredstva iz stava 2. i 4. ovog člana utvrdiće se od strane Vlade, podzakonskim aktom.

Član 39

Odgovornosti vlasnika i korisnika objekata 1. Vlasnici i korisnici stambenih objekata odgovorni su za sprovođenje utvrđenih

mera zaštite prema poglavlju VI i za obezbeđenje potrebnih sredstava za zaštitu, spašavanje i pomoć.

2. Vlasnici i korisnici kulturnog nasledstva odgovorni su za sprovođenje utvrđenih zaštitnih mera.

3. Vlasnici i korisnici iz stava 1. ovog člana treba da stavljaju na raspolaganje podatke o zgradama i o korisnicima stanova.

POGLAVLJE IV

PROGRAMIRANJE I PLANIRANJE

Član 40 Projekti za istraživanje i razvoj

1. Projekti za istraživanje i razvoj u vezi zaštite od prirodnih i drugih nepogoda su

sastavni delovi Centralnog programa za istraživanje. 2. Ministarstvo odnosno odgovarajuća Agencija za zaštitu od prirodnih i drugih

nepogoda učestvuje na donošenju odluke u vezi istražnih i razvojnih projekta koji treba da se obuhvataju Centralnim programom za istraživanje i predlaže projekte za istraživanje i razvoj a koji se odnose na zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda.

3. Nakon prethodnog usklađivanja sa odgovarajućim ministarstvima za istraživačke aktivnosti, Ministarstvo može da finansira istraživačke i razvojne projekte koji se odnose na zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda, na samostalan način.

Član 41

Centralni program 1. Cilj ovog Centralnog programa je uspostavljanje objektiva, zatim politike i

strategije o zaštiti od prirodnih i drugih nepogoda. 2. Centralni program se izrađuje za period od pet (5) godina i sadrži:

2.1. stanje zaštite od prirodnih i drugih nepogoda;


707

2.2. glavne objektive zaštite od prirodnih i drugih nepogoda za period koji Centralni program pokriva;

2.3. razvoj sistema monitoringa, informacija, komunikacije, podrške i drugih sistema za potrebe zaštite, spašavanja i pomoći;

2.4. razvoj aktivnosti sprečavanja; 2.5. razvoj struktura i kapaciteta zaštite, spašavanja i pomoći; 2.6. uputstava za osposobljavanje i obučavanje; 2.7. uputstava za istraživačke i razvojne projekte; 2.8. obezbeđenje finansijskih i drugih sredstava.

Član 42

Godišnji plan Zadaci utvrđeni Centralnim programom treba da se detaljiziraju u godišnjim planovima o zaštiti od prirodnih i drugih nepogoda.

Član 43 Lokalni programi i planovi

Programi i planovi lokalnog nivoa o zaštiti od prirodnih i drugih nepogoda ne mogu biti u suprotnosti sa Centralnim programom.

Član 44 Procena opasnosti

1. Planiranje aktivnosti o zaštiti, spašavanju i pomoći u slučaju prirodnih i drugih

nepogoda kao i u slučaju vanrednog stanja, treba da se zasnivaju na procenu o opasnostima.

2. Procena opasnosti od prirodnih i drugih nepogoda kao i stanje na nivou zemlje vrši Agencija u saradnji sa drugim institucijama.

3. Procenu opasnosti na lokalnom nivou vrši odgovorni lokalni organ. 4. Metodologiju o proceni opasnosti utvrđuje Vlada podzakonskim aktom.

Član 45 Planovi za reagovanje u vanrednim situacijama

1. Zaštita, spašavanje i pomoću slučajevima prirodnih i drugih nepogoda i vanrednog

stanja treba da se planiraju pomoću planova za reagovanje u vanrednim situacijama.

2. Cilj plana za reagovanje u vanrednim situacijama jeste obezbeđenje preduzimanja organizovanih i koordiniranih aktivnosti za sprečavanje opasnosti ili smanjenje posledica u slučaju nepogoda i da se što je moguće pre obezbede osnovni uslovi za život.


708

Član 46 Autoriteti planiranja

1. Nacionalni planovi reagovanja pripremaju se od strane Agencije u saradnji sa

drugim odgovarajućim institucijama prema oblasti odgovornosti. 2. Lokalni planovi za reagovanje u vanrednim situacijama izrađuju se od strane

lokalnih autoriteta. 3. Predsednik opštine, za dopunu može da od institucija i drugih organizacija osim od

onih utvrđenih članom 42. ovog zakona, traži da izrađuju planove za reagovanje u vanrednim situacijama.

4. Odgovorni autoriteti za planiranje reagovanja u vanrednim situacijama odgovorni su da usvojene planove prezentiraju javnosti.

5. Posebnim aktom Vlada utvrđuje sadržinu i procedure za izradu plana za reagovanje u vanrednim situacijama.

Član 47

Dopuna plana Planovi za emergentno reagovanje treba da se dopune prilikom svake izmene iz aspekta faktora rizika i kapaciteta emergentnih službi- organizacija i resurse zaštite spašavanja i pomoći, uzimajući u vidu nalaze i nova postignuta iskustva u upravljanju nepogoda.

POGLAVLJE V MONITORING, OBAVEŠTENJE I UPOZORENJE

Član 48

Sistem monitoringa, obaveštenja i upozorenja 1. U cilju identifikacije i monitoringa opasnosti od prirodnih i drugih nepogoda,

Ministarstvo organizuje jedinstveni sistem obaveštenja, upozorenja,menažiranja i sprovođenja zaštite, spašavanja i pomoći.

2. Osnovni objektivi sistema iz stava 1. ovog člana, su: 2.1. prikupljanje, izrada, analiza i saopštenje odgovarajućih podataka o zaštiti,

spašavanju i pomoći radi izvršenja drugih odgovarajućih zadataka za zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda.

2.2. obaveštenje i upozorenje građana o neizbežnim opasnostima i davanje uputstava za zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda;

2.3. obaveštenje i aktiviranje liva koja obavljaju zadatke zaštite, spašavanja i pomoći o opasnostima i saopštenje postignutih odluka od strane odgovarajućih organa koji su odgovorni za sprovođenje zaštite, spašavanja i pomoći.

Član 49

Organizaciona šema sistema 1. Sistem monitoringa, obaveštenja i upozorenja obuhvata:

1.1. mrežu monitoringa;


709

1.2. centre za emergentno obaveštenje; 1.3. upozorenje.

2. Pod zakonskim aktom Vlada reguliše organizovanje i operisanje sistema monitoringa, obaveštenja i upozorenja.

Član 50

Mreža monitoringa 1. Monitoring, obaveštenje i upozorenje zasniva se na:

1.1. saopštenje od strane pojedinaca i organizacija; 1.2. posmatranja i saopštenja od strane vatrogasaca, planinskih spasitelja,

speleologa, gnjuraca, šumara, lovaca, ribara, automobilskih klubova, nautičkih klubova aernautićkih klubova, železničkih i putnih kompanija i od strane drugih institucija i organizacija.

1.3. saopštenja od strane službi za monitoring i posmatranje koje su formirane u cilju monitoringa meteoroloških, hidroloških, seizmoloških, radioloških, ekoloških i drugih uslova;

1.4. druga posmatranja od strane autoriteta za kontrolu vazdušnog prostora, i 1.5. međunarodne razmene informacija i podataka.

2. Službe i autoriteti iz stava 1. ovog člana treba da saopšte odgovarajuće informacije o zaštiti od prirodnih i drugih nepogoda kod operativnog emergentnog centra besplatno.

Član 51

Korišćenje javnih i statističkih podataka 1. U cilju procene opasnosti, planiranja i sprovođenja sistema zaštite, spašavanja i

pomoći, centralni i lokalni organi su nadležni na osnovu njihove delatnosti da koriste podatke o resursima, o prirodnim i drugim opasnostima, o stanovnicima na ugroženim zonama, o stambenim zgradama i o drugim stvarima, o javnim službama, udruženjima, institucijama i nevladinim organizacijama čije su aktivnosti značajne za zaštitu, spašavanje i pomoć.

2. U cilju procene opasnosti, planiranja i sprovođenja zaštite, spašavanja i pomoći o proceni šteta koja su nastala od nepogoda, centralni i lokalni organi su ovlašćeni radi korišćenja podataka lokalnih ugroženih stanovnika uključujući lični broj građanskih registra, ime i prezime, datum rođenja, stalno i privremeno prebivalište i podatke o radnom odnosu.

3. U cilju procene štete, takvi podaci mogu da obuvate i pojedinosti u vezi nepokretne i pokretne imovine koja su oštećena kao posledica nepogode.

4. Radi izvršenja zadataka, odgovarajući centralni i lokalni organi treba da uzimaju i izrade specifične podatke iz centralnog registra građana, iz registra biznisa Kosova, sve registre i beleške i podatke e vezi smeštaja, registar o poljoprivrednim podacima i slično, u skladu sa datim ovlašćenjima.

5. Za sprovođenje zaštite, spašavanja i pomoći u fazi momentalnog ugrožavanje od nepogode ili u slučaju nepogode kako bi izvršili ovnovu i sanaciju nakon nepogode, centralni i lokalni organi ovlašćeni su da koriste korigovane podatke o


710

mestu nalaza, količini i kvalitetu ponuđenih usluga od strane javnih kompanija, zatim podatke o broju pojedinačnog smeštaja i snabdevanje vodom sistemom kanalizacije, električnom energijom, grejanjem gasom, komunikacione linije, opštinski otpaci kao i druge podatke značajne za sprovođenje operacija zaštite, spašavanja i pomoći.

6. Osim os strane odgovornih centralnih i lokalni organa, podatke iz ovog člana mogu se koristiti i od strane upravnih organa, rukovodioca službi, jedinica i operativnih struktura kao i komandanti incidenta u skladu sa profesijom i njegovim ovlašćenjima radi sprovođenja zaštite, spašavanja i pomoći prilikom momentalne ugroženosti ili u slučaju nepogode koja iziskuje zaštitu i spašavanje ljudi, imovine, stoke, kulturne baštine i okoline.

7. Agencija sakuplja i menažira podatke iz ovog člana i člana 54. ovog zakona u centralnim integralnim centrima baze podataka koje služe kao osnov za planiranje i obaveštenje o opasnostima i za sprovođenje zaštite, spašavanje i pomoći u slučaju nepogoda na čitavoj zemlji ili na posebnim delovima zemlje i treba da pružaju pristup ovim podacima odgovarajućim centralnim i lokalnim organima kao i odgovornosti u vezi zaštite, spašavanja i pomoći utvrđenim stavom 5 ovog neni. Na zahtev Agencije, takvi podaci treba dostaviti u elektronskoj verziji od strane menažera baze podataka koje se finansiraju od javnog novca.

8. Centralni i lokalni autoriteti, upravni organi, rukovodioci službe, jedinice i druge operativne strukture i komandanti incidenta koji planiraju i sprovode zaštitu, spašavanje i pomoć obavezni su da obezbede zaštitu ličnih podatka u skladu sa zakonodavstvom koja je na snazi.

Član 52

Baze podatka 1. U cilju bavljenja administrativnim i tehničkim pitanjima, Agencija sakuplja,

istražuje, saopštava i koristi podatke o: 1.1. prirodnim fenomenima, 1.2. izvorima opasnosti, prirodnim i drugim nepogodama; 1.3. o prirodnim i drugim nepogodama kao i štetama nastalih od toga; 1.4. o strukturama i njihovim resursima zaštite, spašavanja i pomoći; 1.5. intervencijama od strane struktura zaštite, spašavanja i pomoći 1.6. troškovima za zaštitu od prirodnih i drugih nepogoda.

2. Centralni, lokalni autoriteti, institucije i druge organizacije, upravni organi, komandanti incidenta dužni su da saopšte Agenciji podatke iz stava 1, ovog člana prema utvrđenoj formi i besplatno a podaci se integrišu u centralnoj bazi podataka i postaju dostupne za ovlašćena lica.

3. Podaci se koriste i za izradu programa za obnovu i sanaciju nakon prirodnih i drugih nepogoda.

4. Metodologija sakupljanja, izrade, vođenja i saopštenja podatka utvrđuje se pod zakonskim aktom koji donosi ministarstvo, a razmena podataka sa stranim zemljama i međunarodnim organizacijama će se regulisati međudržavnim sporazumima.


711

Član 53 Korišćenje elektronske komunikacije

1. Korišćenje elektronske komunikacije u cilju održavanja i prenosa podatka unutar

sistema monitoringa, obaveštenja i upozorenja ima prednost u odnosu na svaku drugu vrstu komunikacije.

2. U cilju menažiranja i sprovođenja zaštite, spašavanja i pomoći i drugih operativnih zadataka u okviru delokruga zaštite od prirodnih i drugih nepogoda, Ministarstvo će stvoriti samostalni sistem elektronske komunikacije.

Član 54

Organizovanje i delovanje operativnih emergenih centara

1. U cilju izvršenja operativnih zadataka i komunikacije u vezi monitoringa, obaveštenja i upozorenja, u okviru Agencije Ministarstvo osniva operativne emergentne centre.

2. U ovim centrima se uključuju: 1.1. operativni centar Agencije; 1.2. operativni regionalni emergentni centri, i 1.3. operativni lokalni emergentni centri.

3. Operativni lokalni emergentni centri održavaju se od strane opštinskih skupština i i aktivni su i operativni jedino u slučaju prirodnih i drugih nepogoda ili u vanrednom stanju.

4. Odluka o aktiviranju lokalnog operativnog emergentnog centra donosi se od strane predsednika opštine na zahtev emergentnog lokalnog menažera ili komandanta incidenta.

Član 55

Rad operativnih emergentnih centara i prenos emergentnih informacija

1. Operativni centar Agencije i regionalni emergentni operativni centri Agencije

funkcionišu bez prestanka dvadeset i četiri sata (24) sati dnevno, sedam (7) dana nedeljno.

2. regionalni emergentni operativni centri primaju, izrađuju i prenose emergentne pozive na broj 112. koji traže pomoć vatrogasaca, emergentne zdravstvene usluge, pomoć drugih službi za spašavanje i aktiviziraju strukture emergentnog reagovanja u skladu sa planovima emergentnog reagovanja, planovima aktiviziranja i odlukama odgovarajućih organa.

3. Neposredni zahtevi, obaveštenja i uputstva u slučajevima upozorenja kao i druga obaveštenja u vezi opasnosti treba da se saopštavaju preko regionalnih operativnih emergenih centara, na zahtev Vlade Kosova, predsednika opštine, komandanta incidenta i na zahtev odgovornog centralnog i lokalnog autoriteta.

4. Obaveštenja iz stava 3. ovog člana se objavljuju bez zakašnjenja i besplatno, na osnovu Zakona o medijama.

5. Objavljivanje hitnih poziva, obaveštenja i poruka imaju prednost u svakoj medijskoj kući.


712

Član 56 Sistem upozorenja

1. Upozorenje se organizuje kao jedinstveni sistem javnog upozorenja koji se

menažira na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou. 2. Upozorenja u slučaju opasnosti od prirodnih i drugih nepogoda treba da se

sprovodi od operativnih emergentnih centara i od odgovarajućih službi institucija i drugih organizacija i to na bazi proverenih informacija ili na zahtev komandanta incidenta i drugih upravnih organa.

3. Institucije i druge organizacije obavezne su za izgradnju, održavanje i obezbeđenje funkcionisanja sredstva upozorenja koje omogućuju upozorenje neposredno ugroženim građanima od nepogoda.

4. Sredstva upozorenja iz stava 3. ovog člana treba da se integrišu u sistemu javnog upozorenja utvrženim u stavu 1. ovog člana.

5. Ministarstvo je odgovorno za organizovanje, održavanje i funkcionisanje jedinstvenog sistema upozorenja na nivou zemlje.

6. Pod zakonskim aktom Ministarstvo utvrđuje vrstu, broj i upotrebu signala za uzbunu na čitavoj teritoriji zemlje.

POGLAVLJE VI

ZAŠTITNE MERE

Član 57 Zaštitne mere

1. Zaštitne mere među ostalog obuhvataju:

1.1. prostorne, urbanističke, građevinske i druge tehničke mere; 1.2. evakuacije; 1.3. smeštaj i staranje o ugroženim ljudima; 1.4. radiološku, hemijsku i biološku zaštitu; 1.5. smeštaj u sklonište; 1.6. zaštita kulturnog nasledstva.

Član 58

Prostorne, urbanističke, građevinske i druge tehničke mere 1. Prostorne, urbanističke, građevinske i druhe tehničke mere preduzimaju se tokom

prostornog urbanističkog i građevinskog planiranja u cilju sprečavanja ili smanjenja štetnih efekata kao posledica prirodnih i drugih nepogoda i kako bi omogućili zaštitu, spašavanje i pomoć.

2. Projekti za izgradnju objekata namenjeni za kolektivnu upotrebu, za snabdevanje građana, javni transport kao i za deponiranje, proizvodnju i za upotrebu opasnih materijala, nafte i njene derivate kao i energetskih gasova treba da sadrže elaborate za sigurnost od prirodnih i drugih nepogoda.

3. Pod zakonskim aktom Vlada utvrđuje vrstu objekata, prostorne, urbanističke, građevinske i druge tehničke mere zaštite.


713

Član 59 Evakuacija

1. Evakuacija ugroženih stanovnika vrši se tada kada se drugim merama ne može se

garantovati njihova bezbednost. 2. Odluka o evakuaciji se donosi od strane Vlade, predsednika opštine ili u

emergentnim slučajevim od strane komandanta incidenta; 3. pokret stanovništva iz predviđenih zona za evakuaciju na određenom mestu odvija

se prema načinu i vremenskim rokovima utvrđenim u planovima emregnetnog reagovanja ili na način kako je utvrđeno odlukom nadležnog organa.

4. Premeštaj stanovnika u drugoj lokalnoj zajednici ne može da utiče na izmenu njihovog pravnog statusa;

5. Opština u kojoj su smešteni evakuisani stanovnici obezbeđuje smeštaj, staranje o njima i njihovu edukaciju;

6. Troškove iz stava 5 ovog člana opštini nadoknađuje opština iz koje su raseljeni građani ili država.

Član 60

Smeštaj i zbrinjavanje ugroženih ljudi

1. Vlada i opštine su obavezne da obezbede neophodan smeštaj i da se staraju za građane koji su u slučaju prirodnih i drugih nepogoda izgubili kuću ili njihova sredstva za život i ne mogu se vratiti u svojim mestima stanovanja zbog opasnosti.

2. U vanrednim situacijama kada se ne može obezbediti drugi smeštaj, predsednik opštine od vlasnika i od drugih korisnika stambenih zgrada traži da privremeno smeštaju evakuisane stanovnike koji su ugroženi.

Član 61

Radiološka, hemijska i biološka zaštita 1. Radiološka, hemijska i biološka zaštita čini mere i sredstva za neposrednu zaštitu

od efekata nuklearnih, hemijskih i bioloških oružja kao i od posledica incidenata koji uključuju opasne materije.

2. Vlasnici i korisnici objekata i opreme namenjene za javno snabdevanje, transport i deponiranje prehrambenih stvari, medikamenata, stočne hrane, javne i zdravstvene službe, za zaštitu i obrazovanje dece treba da obezbede zaštitna sredstva i da preduzimaju predviđene mere za hemijsku, biološku i radiološku zaštitu.

3. Podzakonskim aktom Vlada reguliše organizovanje radiološke, biološke i hemijske zaštite kao i utvrđuje sredstva i mera za zaštitu.

Član 62 Smeštaj

1. Skloništa i drugi objekti za zaštitu se izgrađuju u cilju zaštite ljudi u slučaju rata ili

drugih opasnosti. 2. Skloništa se dele na skloništa za elementarnu zaštitu i dodatnu zaštitu.


714

3. Skloništa za elementarnu zaštitu se izgrađuju u gradovima i u ugroženim naseljima unutar novih zgrada koje su namenjene uslugama javnog zdravstva, staranju i obrazovanju dece, zaštitu kulturnog nasledstva, javnom informisanju, televizijama i nacionalnim radijama, železničkom i vazdušnom saobraćaju, kao i u zgradama značajnim za snabdevanje električnom energijom i u industrijskim zgradama namenjene da se koriste u vreme rata za održavanje aktivnosti od posebne važnosti za zaštitu i bezbednost.

4. Skloništa u novim zgradama u određenim naseljima, prva ploča treba da se ojača kako bi izdržala probijanje ruševina.

5. Skloništa se izgrađuju kao objekti za dvostruku primenu do mere kada ne poremete njihovu zaštitnu funkciju.

6. Drugi objekti za zaštitu treba da se izgrađuju u toj formu da obezbeđuju zaštitu od ruševina.

Član 63

Javna skloništa 1. U cilju obezbeđenja smeštaja za ljude u javnim mestima treba da se koriste javna

skloništa ili drugi pristupačni objekti. 2. Javna skloništa su u nadležnosti lokalnih autoriteta.

Član 64 Zaštitne funkcije skloništa

1. Skloništa za osnovnu zaštitu treba da obezbede zaštitu od pritiska, ruševina,

radioaktivnosti, vatre i efekata oružja i drugih hemijskih materijala i treba da se snabdevaju u toj meri da omoguće stanovanje za duže vreme.

2. Skloništa za dodatnu zaštitu treba da obezbede zaštitu od ruševina.

Član 65 Održavanje i korišćenje skloništa

1. Vlasnici i korisnici su obavezni da skloništa održavaju u stanju koja odgovara

cilju. 2. U slučaju vanrednih situacija sklonište treba da bude spremno za upotrebu u roku

od dvadeset i četiri (24) sata. 3. Izmene koje slabe zaštitnu funkciju skloništa zabranjena su bez izuzetka.

Član 66 Finansiranje izgradnje skloništa

1. Investitori su dužni da izgrade skloništa sredstvima iz svojih finansijskih izvora. 2. U slučaju javnih skloništa investitor je na lokalnom nivou. 3. U cilju podrške izgradnji skloništa, država može da obezbedi garancije i

subvencije. 4. Ministarstvo postavlja zahteve za dobijanje naloga i davanjem subvencija.


715

5. Vlada podzakonskim aktom određuje lokaciju i oblasti u kojima treba graditi skloništa, kao i uslove za njihovu izgradnju i održavanje.

6. Podzakonskim aktom postavlja tehničke standarde za skloništa i za adaptiranje zgrada za stanovanje.

Član 67

Zaštita kulturne baštine 1. Zaštita kulturne baštine uključuje pripremu i preduzimanje mera za smanjenje

rizika, sprečavanje i smanjenje negativnog uticaja prirodnih nepogoda i drugih nesreća po kulturno nasleđe.

2. Pripreme i mere od strane vlasnika i korisnika kulturnih dobara, servisa za zaštitu kulturne baštine, lokalni i centralni nivo.

3. Tokom sprovođenja zaštite kulturne baštine od prirodnih nepogoda i drugih nesreća, prema potrebi, prisustvuju relevantne jedinice i odbrana vatrogasnih spasilačkih jedinica, kao i drugih struktura za zaštitu, spasavanje i pomoć.

4. Vlada, podzakonskim aktom reguliše zaštitu kulturnog nasleđa u slučaju prirodnih katastrofa i drugih nesreća.

POGLAVLJE VII

LIČNA I UZAJAMNA ZAŠTITA

Član 68 Rasprostiranje i odgovornosti

1. Lična i uzajamna zaštita obuhvata mere koje preduzimaju građani u cilju

sprečavanja i smanjenja posledica od prirodnih nepogoda i drugih nesreća po zdravlje, život i imovinu.

2. Organizacija, razvoj i upravljanje lična i uzajamna zaštita je u nadležnosti lokalnih vlasti, koja može osnovati savetodavne usluge.

3. Vlada podzakonskim aktom utvrđuje sredstva i opreme za ličnu i kolektivnu zaštitu, što bi trebalo da obezbede građani, vlasnici i korisnici zgrada, preduzeća, ustanova i drugih organizacija i državnih organa, u slučaju prirodnih i drugih nesreća.

POGLAVLJE VIII

STRUKTURE ZA ZAŠTITU, SPASAVANJE I POMOĆ

Član 69 Zadaci i organizacija za zaštitu, spasavanje i pomoć

1. Zaštita, spasavanje i pomoć u slučaju prirodnih nepogoda i drugih nesreća,

obuhvataju: 1.1. pomoć za ugrožene građane; 1.2. medicinsku prvu pomoć; 1.3. veterinarsku prvu pomoć;


716

1.4. gašenje požara i spasavanje od požara; 1.5. spasavanje iz ruševina, lavine, klizišta; 1.6. spasavanje od poplava i drugih oblika pojavljivanja vode, drugih

vremenskih nepogoda, ekoloških katastrofa i drugih nesreća iz reka i jezera; 1.7. spasavanja u slučaju većih nezgoda u saobraćaju; 1.8. spasavanja u slučaju incidenata u rudnicima; 1.9. spasavanje u planinama; 1.10. spasavanje u pećinama, kanjonima, itd 1.11. spasavanje u vodi i pod vodom; 1.12. spasavanje slučaju neočekivanih poremećaja; 1.13. radiološku zaštitu, hemijskog i biološkog oružja od nuklearnog, hemijskog i

biološkog oružja ili drugih sredstava za masovno uništenje i incidenata koji uključuju opasne materije;

1.14. potraga nestalih lica u slučajevima prirodnih i drugih nesreća; 1.15. spasavanja u slučaju rata, terorističkih napada i drugih oblika masovnog

nasilja; 1.16. obezbeđivanje osnovnih uslova za život.

Član 70

Izvršenje obaveza 1. Zadaci se sprovode od strane:

1.1. operativnih jedinica, službi i udruženja kako i drugih nevladinih organizacija;

1.2. organizacija i institucija; 1.3. jedinica i timova za hitno reagovanje; 1.4. Policije Kosova; 1.5. Kosovskih snaga bezbednosti.

Član 71

Asocijacije i nevladine organizacije 1. Operativne jedinice, službe i strukture nevladinih udruženja i organizacija vrše

dužnosti zaštite, spasavanja i pomoći, ili javnih usluga, na osnovu odluke organa lokalnog ili centralnog nivoa, ako ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom.

2. Nadležni organ odlučuje o: 2.1. strukturi, obimu i o načinu obavljanja poslova i javnih usluga; 2.2. početku obavljanja poslova ili javnih usluga; 2.3. finansijskim sredstvima koja obezbeđuje nadležni organ na lokalnom ili

centralnom nivou za obavljanje poslova ili javnih usluga; 2.4. sredstva za plaćanje doprinosa za građane pogođenih intervencijom ili

profesionalnim oboljenjem; 2.5. nadgledanju obavljanja poslova ili javnih usluga.

3. Obim i način izvršenja zadataka ili javnih usluga utvrđenih u skladu sa važećim standardima za organizaciju i opremu jedinica, službi i drugih operativnih struktura za zaštitu, spasavanje i pomoć.


717

4. Kada se utvrdi od strane nadležnih organa da jedinice, službe i druge operativne strukture udruženja i druge nevladine organizacije ne obavljaju uspešno svoje dužnosti javne usluge, u skladu sa odredbama ovog zakona i odlukama nadležnog organa utvrđuje se rok u kome udruženje ili relevantne organizacije moraju krediti stanje.

5. Ukoliko udruženje ili organizacija ne uspe da popravi situaciju u navedenom roku, biće udaljeni sa zadatka izvršavanja dužnosti ili odgovarajuih javnih usluga.

6. Bez obzira na odredbe ovog člana, udruženja i ostale nevladine organizacije mogu da dobrovoljno učestvuju u odbrani, spasavanju i pomoći, ako mogu da obezbede potrebne kadrove i opremu.

Član 72

Javne službe za zaštitu, spasavanje i pomoć 1. Javne službe za zaštitu, spasavanje i pomoć su:

1.1. vatrogasne službe koje se obezbeđuju od vatrogasnih jedinica u skladu sa Zakonom o spasavanju i gašenju požara.;

1.2. gorska služba spašavanja obezbeđena od stanica Gorske službe spasavanja u skladu sa standardima za organizaciju i opremu jedinice, usluga i operativnih struktura za zaštitu, spasavanje i pomoć;

1.3. spasilačku službu u pećinama i kanjonima koje su formirane od strane klubova za spasioce po pečinama u skladu sa odlukama centralnog odgovornog organa.;

1.4. usluge spasavanje u vodi koje pružaju ronioci, u skladu sa standardima za organizaciju i opremu Jedinice, službe i druge operativne strukture za zaštitu, spasavanje i pomoć;

1.5. usluga zaštite i spasavanja u slučaju ekoloških katastrofa i drugih nesreća, u organizaciji lokalnog i centralnog nivoa.

2. Služba jedinstvene istrage za prikupljanje, komunikaciju i snimanje podataka o građanima pogođenim u slučajevima prirodnih i drugih nesreća, uključujući ratno i vanredno stanje, mora da se organizuje i upravlja od strane Crvenog krsta Republike Kosovo.

3. Crveni krst Republike Kosovo će se pobrinuti za kurseve obuke za prvu pomoć i sprovodi druge efikasne javne odbrane od prirodnih nepogoda i drugih nesreća, i izvršava poslove u skladu sa standardima organizovanja i oprema jedinica, ostale poslovne operativne usluge za zaštitu, spasavanje i pomoć.

Član 73

Preduzeća, ustanove i druge organizacije 1. U cilju realizacije konkretnih operativnih zadataka za zaštitu, spasavanje i pomoć,

centralne ili lokalne vlasti organ koji je odgovoran mogu se baviti preduzeća, ustanove i druge organizacije, ako su u stanju da obezbede potrebne kadrove i opremu.

2. Preduzeća, ustanove i druge organizacije za sprovođenje obaveza iz stava 1 ovog člana treba da obezbedi obuku za svoje zaposlene i pripremi za delovanje u slučaju prirodnih i drugih nesreća.


718

3. Centralni ili lokalni organ koji je odgovoran da naknadi preduzeća, ustanove i druge organizacije posvećene sprovođenju zadataka zaštite, spasavanja i pomoć za isplačanje od učešća u realizaciji zadataka i preparata koji nisu u svojim uobičajenim aktivnostima.

4. Vlada u njenim standardima za organizovanje i opremanje jedinica, službi i drugih operativnih struktura za zaštitu, spasavanje i pomoć treba da obuhvati i standarde za posvećenost preduzeća, ustanove i druge organizacije koje imaju specifične opreme ili drugie kapaciteta ili su obuhvaćene u važnim aktivnostima za sprovođenje odbrane, spasavanja i pomoći.

5. Ministarstvo - Agencija ili druge odgovorne institucije o vrsti katastrofe, trebalo bi da potpiše ugovore sa preduzećima, ustanovama i drugim organizacijama, gde se određuje učešće i njihove obaveze prema predviđenim uslovima u stavu 3. ovog člana.

6. U skladu sa važećim standardima za organizovanje, opremanje i obuku jedinica, službi i drugih operativnih i nevladinih organizacija, Agencija i odgovarajući lokalni organ moraju potpisati sporazum na osnovu stava 5. ovog člana, sa udruženjima i nevladinim organizacijama koje organizuju Jedinice, službe i druge slične operative.

7. Sporazumi iz stava 5 i 6 ovog člana, između ostalog, moraju posebno definisati tip i veličinu jedinica, službi i drugih operativnih struktura, u sprovođenju javnih usluga na osnovu ovog zakona, odgovornost za postizanje i održavanje spremnost i drugih vladinih obaveza koje se tiču njihovog učešća u zaštiti, spasavanje i pomoć.

8. U cilju održavanja određenog nivoa spremnosti neophodan za realizaciju zadataka zaštite, spasavanja i pomoći, preduzeća, ustanove i dobrovoljnim organizacijama, udruženjima i drugim nevladinim organizacijama bazirano na paragrafima 5 i 6 ovog člana mogu se besplatno opremiti sa priborom i opremom za zaštitu i spasavanje, za koji su dužni da održavaju. Sprema i takve opreme mogu da se uklone samo radi zamene sa novom opremom i u slučajevima prestanka ugovora.

Član 74

Jedinica i služba zaštite i spasavanja 1. Ako zadaci zaštite, spasavanja i pomoći ne mogu da obavljaju profesionalne

spasilačke službe, jedinice i službe zaštite i spasavanja organizovane su na sledeći način: 1.1. spasilačke tehničke jedinice; 1.2. jedinice za prvu veterinarsku pomoć; 1.3. jedinice i službe za radiološku, hemijsku i biološku pomoć;. 1.4. usluge za korišćenje skloništa; 1.5. logističkih centara i informacija; 1.6. i usluge podrške; 1.7. ostale jedinice i usluge bazirane na proceni rizika.

2. Izuzetno od stava 1. ovog člana, organiziranje stalnih i privremenih komisija veštaka za procenu štete na zgradama i druge posebne zadatke u skladu sa planovima za vanredne situacije i procenu rizika za realizaciju zadataka zaštite, spasavanje i pomoć.


719

3. Vlada sa podzakonskim aktom definiše jedinice i usluge iz stava 1 ovog člana koji treba da organizuju centralne i lokalne vlasti, preduzeća, ustanove i druge organizacije u skladu sa važećim standardima za organizovanje, opremanje i obuku SOSP.

Član 75

Zaštita od neeksplodiranih sredstava. 1. Zaštita putem slobodne probušio sadrži - otkrivanje, bezbednosti, uklanjanja,

prevoza i njihovo uništavanje.. 2. Za sprovođenje zadataka iz stava 1 ovog člana primenjuju se odredbe zakona za

uspostavljanje Kosovskih bezbednosnih snaga.

Član 76 Održavanje javnog reda i mira

U slučajevima prirodnih nepogoda i drugih nesreća na Kosovu policija je odgovorna za obezbeđivanje mira i javnog reda u ugroženim i pogođenim oblastima.

Član 77 Mobilizacija i aktiviranje

1. Odluku o mobiliziranju SOSP i drugih hitnih organizacija i službi donose

odgovorni organi na odgovarajućim nivoima. 2. Odluka o aktiviranju SOSP-a i ostalih hitne službe u slučaju prirodnih nepogoda i

drugih nesreća donosi se u skladu sa odredbama utvrđenim Nacionalnim planom za reagovanje prema relevantnim nivoima.

Član 78

Upravljačke strukture za zaštitu, spasavanje i pomoć 1. Operativno i taktičko upravljanje SOSP organizuje se i sprovodi u skladu sa

principima integrisanog sistema i upravljanja vanrednim situacijama i u skladu sa Nacionalnim planom reagovanja.

2. Menadžment treba da se zasniva na obaveznom sprovođenju odluka donetih od strane organa nadležnih za upravljanje jedinice za zaštitu i spasavanje, kao i druge zaštite, spasavanja i pomoći.

3. Svaki komandanta ili lider treba da imenuje zamenika. U odsustvu, on mora da odredi drugo lice da ga zameni.

4. Svaki komandant ili lider treba da zna gde mu je nadređeni i podređeni. 5. Nijednoj osobi netreba se tražiti ili dozvoliti primenu odluke, kada je slučaj u

kojem se radi takva stvar izvrši zločin ili čin u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom.


720

Član 79 Upravljanje jedinicama, službama i drugim operativnim strukturama

1. Operativnim jedinicama, službama i drugim operativnim strukturama

organizovanih u udruženja i druge nevladine organizacije koje učestvuju u zaštiti, spasavanje i pomoć, samostalno upravljaju njihovi rukovodioci u skladu sa tehničkim i pravnim odredbama.

2. Kada zaštitu, spasavanje i pomoć ostvaruje više jedinica, službe ili perativne strukture, one moraju poštovati odluke pojedinih komandanta koji rukovode akcijama.

Član 80

Učešće snaga bezbednosti i policije 1. Ako snage bezbednosti učestvuju u zaštiti, spasavanju i pružanju pomoći njihovo

menadžiranje vrše njihovi pretpostavljeni u skladu sa uputstvima datim od strane komandanta incidenta.

2. Policija, organizaciju i implementaciju zadataka u odbrani, spasavanje i pomoć treba da uradi u skladu sa pravilima i uputstvima datim od strane komandanta incidenta.

Član 81

Dužnosti komandanta incidenta

1. Komandant incidenta će: 1.1. proveriti spremnost jedinice za hitne intervencije i drugih sredstava za

zaštitu, spasavanje i pomoć; 1.2. rukovoditi zaštitom, spasavanjem i pomoći u slučaju nesreća; 1.3. obezbediti vezu i koordiniranu akciju za sve SOSP; 1.4. daje predloge za pripremu SOSP i za oporavak od prirodnih i drugih

nesreća; 1.5. tražiti aktiviranje operativnih centara za vanredne situacije.

2. Komandant incidenta može da odredi odgovornog za upravljanje pojedinačne intervencije za zaštitu, spasavanje i pomoć.

Član 82

Posebna ovlašćenja 1. U vođenju odbrane, spasavanje i pomoć incidenta komandant ima pravo i dužnost

da ograniči pristup neovlašćenih lica u pogođenim područjima i može da naredi da: 1.1. ljudi, životinje i roba presele iz zgrada i pogođenih oblasti; 1.2. će biti dozvoljen pristup skloništimaa; 1.3. da se omogući korišćenje ili postavljanje specifičnih komunikacija; 1.4. će biti uklonjene barijere koje ometaju uspešnu intervenciju; 1.5. će biti dostupni za korišćenje privatnog prevoznog sredstva za prenos

povređenih ili sredstava potrebnih za zaštitu, spasavanje i pomoć;


721

1.6. priprema građana da učestvuju u spašavanju, aktivnosti u skladu sa svojim veštinama i odgovarajućim resursima za spasavanje.;

1.7. privatne imovine upotrebiti za potrebe zaštite, spasavanja i pomoći; 1.8. nekretnine koriste kao privremeno skladište za otpad, delova i drugih

materijala snimljenih tokom obavljanja odbrane, spasavanje i pomoć, treba da obezbedi osnovne uslove za život;

1.9. uništavanje zgrada ili obaranje drveća. 2. Mere iz stava 1 ovog člana mogu se narediti i samo kada nema drugih mera ne

može da obezbedi zaštitu ljudi i imovine i sprovođenje zaštite, spasavanja i pomoći i treba da se primeni više nego što je apsolutno neophodna.

3. Premeštanje ljudi iz stava 1 ovog člana se određuje ako je njihov život u neposrednoj opasnosti zbog požara, eksplozije ili drugih opasnosti u trajanju od takvih rizika. KP bi trebalo da olakša preseljenje.

4. U toku odbrane, spasavanje i pomoć komandant incidenta ima pravo da naredi drugim institucijama i organizacijama potpisnice ugovora, centralne ili lokalne vlasti nadležni za sprovođenje određenih poslova u skladu sa ovim zakonom, radi hitne izgradnje, tehničkih i drugih.

5. Ako zadaci moraju da se sprovedu u cilju spasavanja i zaštite ljudi, imovine, životinja ili životnu sredinu ili neizbežno izbegavanje rizik, komandant incidenta ima pravo da naredi da ove zadatke obavljaju fizička i pravna lica koja imaju kapacitete i adekvatne opreme. Nalog mora da bude u pisanoj formi ili usmeno u neočekivanim situacijama i mora odrediti vrstu i obim posla koji treba izvesti.

6. Za naredbe koje izdaj Komandant Incident vode se odgovarajuće beleške.Za odluke sa finansijskim implikacijama mora se izdati pismeni nalog. Kada to okolnosti dozvole mora se što pre izdati pismeni nalog. U hitnim slučajevima komadant incidenta bi trebalo da ima pravo da naredi privatnim vlasnicima stambenih zgrada i drugih objekata, da pružaju negu i privremeni smeštaj za ljude sve do odluke gradonačelnika ili Vlade.

7. Ako operacije zaštite i spasavanja sprovode regionalne ili centralne vlasti, odluku da pokrije troškove hitnih radova budu pod upravom lokalne zajednice, da to bude gradonačelnik.

Član 83 Pomoć

1. Kada se, u slučaju prirodnih katastrofa ili drugih nesreća, traži pomoć susedne

zajednice u pogledu struktura i resursa zaštite, spasavanje i pomoć, komandant incidenta može zahtevati takvu pomoć, u koordinaciji sa gradonačelnikom.

2. Pored pomoći bilateralnim sporazumima, komandant incidenta može da zatraži pomoć od lokalne zajednice u najbližoj susednoj državi.

3. Pored pomoći bilateralnim sporazumima, zahteve za pomoć iz drugih zemalja u smislu snage i resursa u slučaju prirodnih nepogoda i drugih nesreća, radi se od strane Vlade.

4. Lokalne zajednice u slučajevima prirodnih i drugih nesreća mogu da pruei pomoć u lokalnoj zajednici u drugu zemlju osigurano jednim međudržavnim sporazumom.


722

Član 84 Sprovođenje odbrane, spasavanja i pomoč u drugim zemljama

1. Pomoć u druge zemlje u sprovođenju zaštite i spašavanja u slučajevima prirodnih i

drugih nesreća i ispunjavanje međunarodnih obaveza države mora da obavi Jedinica, službe određene za operativne zaštite, spasavanje i pomoć, koje su organizovane na centralnom nivou u skladu sa ovim zakonom.

2. Jedinice, službe ili operativne strukture raspoređene u drugim zemljama za obavljanje dužnosti odbrane, spasavanje i pomoć u cilju ispunjavanja međunarodnih obaveza države rukovode njihovi komandanti ili vođe i, u skladu sa odlukama centralne vlasti ili organa i međunarodnih tela u kojima se odvijaju operacije. U slučaju neizvesnosti, treba da odluči komandanta ili lider, u skladu sa uputstvima koje odredi organ Republike Kosovo.

3. Svi članovi jedinice, usluga i operativnih struktura raspoređeni u inostranstvo na obuku, vježbe, pružanje pomoći u slučaju katastrofa ili da ispunjava međunarodne obaveze države moraju da imaju osiguranje života za slučaj smrti, trajnog ili privremenog gubitka svoje veštine za posao.

4. Na osnovu odluke odgovarajućeg iu skladu sa planovima za vanredne situacije svake jedinice, uslugu ili operativne strukture mogu biti raspoređeni u pograničnim oblastima da pruži pomoć u pograničnim područjima drugih zemalja.

Član 85

Odgovornost za zaštitu, spasavanje i pomoć 1. Odgovornost za zaštitu, spasavanje i pomoć treba da se odredi na stambenim

zgradaama, ustanova i drugih organizacija u skladu sa rizicima u stambenim područjima.

2. Odgovornost za zaštitu, spasavanje i pomoć treba da vodi ličnu i uzajamnu implementaciju zaštitu građana da organizuje i koordinira realizaciju zadataka zaštite, spasavanja i pomoći u okviru svojih oblasti.

Član 86 Amblem

1. Amblem angažiranih članova SOSP obuhvata:

1.1. amblem kojim se dokazuje članstvo; 1.2. amblem kojim se dokazuje položaj; 1.3. amblem kojim se dokazuju odgovarajuće nadležnosti.

2. Zabranujese se reprodukcija ili neovlašćeno korišćenje amblema i uniforme svaka reprodukcia grba i sredstva za promet i uslugama o i zaštite, spasavanja i pomoći.

3. Amblemi utvrđenih podzakonskim aktom od strane Vlade. 4. Podzakonskim aktom Ministarstvo utvrdjuje tip, oblik i jedinstveni model za

SOSP.


723

Član 87 Nagrade i priznanja

1. Za izuzetne rezultate u zaštiti i spašavanju od prirodnih i drugih nesreća, daju se

priznanja i nagrade za: 1.1. doprinos prevenciji rizika; 1.2. doprinos u sprovođenju odbrane, spasavanje i pomoć; 1.3. hrabre akcije; 1.4. pronalazke i inovacije; 1.5. dostignuća u razvoju i istraživanju; 1.6. uspeh u obuci i veštini; 1.7. životno delo u oblasti zaštite od prirodnih nepogoda i drugih nesreća.

2. Priznanja i nagrade iz stava 1 ovog člana utvrđuje Vlada na predlog Ministarstva.

Član 88 Skupština Kosova

1. U smislu ovog zakona Skupština vrši sledeće poslove:

1.1. određuje osnovne smernice za organizovanje i sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda;

1.2. usvaja nacionalni program za zaštitu od prirodnih nepogoda i drugih nesreća, koje je predložila Vlada;

1.3. nadgleda sprovođenje nacionalnog plana i sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda;

1.4. na predlog Vlade, odlučuje o snabdevanju resursa i druga pitanja od oporavka od velikih prirodnih nepogoda.

Član 89

Vlada Republike Kosovo

1. Vlada obavlja sledeće poslove: 1.1. usmerava i usklađuje organizovanje, pripremanje i sprovođenje zaštite od

elementarnih i drugih nepogoda u zemlji; 1.2. usvaja godišnji plan za zaštitu od prirodnih nepogoda i drugih nesreća; 1.3. usvaja nacionaln plan reagovanja u vanrednim situacijama; 1.4. rukovodi zaštitom, spasavanjem, pomoć i oporavak od velikih prirodnih

nepogoda i drugih nesreća; 1.5. organizuje međunarodnu pomoć u slučajevima prirodnih i drugih nesreća; 1.6. Skupština predlaže usvajanje nacionalnog programa za zaštitu od prirodnih

nepogoda i drugih nesreća.

Član 90 Komisije za procenu štete

1. Procene štete u slučaju prirodnih nepogoda i drugih nesreća i priprema predloga za

oporavak od takve katastrofe, od strane komisije na centralnom i lokalnom nivou.


724

2. Članovi Odbora iz stava 1 ovog člana određuju se u eksperte, predstavnicima javne uprave, lokalne zajednice, javnih službi, organizacija i osiguravajućih društava.

3. Od oštećene strane traži se i da prikuplja dokaze u vezi sa oštećenjem nastalih od prirodnih i drugih nesreća, o svom trošku i predati odboru za razmatranje i usvajanje.

4. Na predlog Ministarstva, Vlada utvrđuje sastav omisije i metodologija procene materijalne štete i druge posledice od prirodnih nepogoda i drugih nesreća.

Član 91

Zadaci gradonačelnika 1. Gradonačelnik obavlja poslove kao što sledi:

1.1. obezbedi ostvarivanje priprema za zaštitu od prirodnih nepogoda i drugih nesreća;

1.2. donosi planove reagovanja u vanrednim situacijama na lokalnom nivou; 1.3. određuje vrstu i veličinu SOSP; 1.4. stara o sprovođenju mera za sprečavanje i ublažavanje posledica od

prirodnih nepogoda i drugih nesreća; 1.5. upravlja za zaštitu, spasavanje i pomoć, oporavak od prirodnih i drugih

nesreća; 1.6. brine da informiše građane o opasnostima, stanje zaštite i preduzetih mera

zaštite; 1.7. određuje Komandanta incidenta sa preporukom Urgntnog Menaširanja.

Član 92

Upravljanje 1. Menadžment preduzeća, ustanova i druge organizacije imaju obavezu da:

1.1. briga za primenu preparata za zaštitu od prirodnih nepogoda i drugih nesreća;

1.2. upravlja zaštitu, spasavanje i pomoć u slučajevima prirodnih i drugih nesreća.

2. Za potrebe operativnog i tehničkog upravljanja zaštite, spasavanja i pomoći, menadžment postavlja komandanta incidenta ili menadžera i usvaja planove reagovanja u vanrednim situacijama.

3. Komandanta incidenta i strukture iz stava 2 ovog člana utvrđuje se od strane predstavnika preduzeća, ustanova i drugih organizacija i institucija koje pružaju medicinski tretman od regionalnog značaja.

POGLAVLJE IX

ADMINISTRACIJA

Član 93 Dužnosti ministarstava

1. Vlada upravlja i usklađuje aktivnosti ministarstava u oblasti zaštite od prirodnih

nepogoda i drugih nesreća.


725

2. Resorna ministarstva su odgovorna za sprovođenje mera za sprečavanje prirodnih nepogoda i drugih nesreća, odnosno smanjenje posledica u okviru svojih ovlašćenja.

3. Resorna ministarstva su odgovorni za stanje spremnosti za obavljanje delatnosti u okviru svojih nadležnosti u slučajevima prirodnih i drugih nesreća.

4. Dužnosti i odgovornosti centralnih institucija i reagovanje u vanrednim situacijama uspostavljene u Nacionalni plan reagovanja.

Član 94

Agencije za vanredne situacije i njeni zadaci 1. Agencije za vanredne situacije deluju kao izvršna agencija u okviru Ministarstva

unutrašnjih poslova i direktno odgovora ministarstvu. 2. Agenciju predvodi izvršni direktor u skladu sa važećim pravilima za imenovanje

viših službenika u državnoj uslugi. 3. Organizaciona struktura Agencije reguliše podzakonski akt koji je usvojila Vlada. 4. Agencija obavlja tehničko upravljanje i zaštitu od prirodnih i drugih nesreća,

posebno 4.1. izradu predloga za razvojne projekte i istraživanja; 4.2. izradu predloga za program i nacionalnom planu; 4.3. negu organizacije i funkcionisanja monitoringa, upozorenja i alarma 4.4. planiranje, osnivanje, funkcionisanje i održavanje jedinstvenog sistema

komunikacije, informacije i utvrđivanje uslova za integraciju drugih sistema;

4.5. izrade procene rizika i tehničke dokumentacije odbrambenog planiranja, spasavanje, pomoć, usmeravanje i koordinacija mera za sprečavanje i ublažavanje posledica;

4.6. praćenje i obaveštavanje o riziku i daje smernice za rad sa njima; 4.7. izradu nacionalnih planova za vanredne situacije u saradnji sa

ministarstvima i vladinim agencijama; 4.8. organizovanje, opremanje i obuku centralnih struktura za zaštitu, spasavanje

i pomoć i drugih objekata za zaštitu, spasavanje i pomoć i stvara uslove za funkcionisanje organizacione strukture integrisanih sistema upravljanja u vanrednim situacijama;

4.9. nadzor i koordinacija organizacije SOSP i druge usluge. 4.10. pripreme nastavnih planova i programa, organizovanje i sprovođenje obuke

i obuke o zaštiti, spasavanje i pomoć; 4.11. klasifikacija sredstava za zaštitu, spasavanje i pomoć i 4.12. stvaranje i održavanje nacionalnih materijalnih rezervi za slučajeve

prirodnih nepogoda i drugih nesreća. 5. Agencija je odgovorna za razvijanje koordinirane SOSP u zemlji, u skladu sa

procenom rizika i reagovanje u vanrednim situacijama, planovima i standardima koje je Ministarstvo.

6. Na polju odbrane, spasavanja i pomoći Agencija ima pravo na osnovu odluke Vlade, ili na zahtev komandanta incidenta kako bi osiguralo pogođene resurse populacije pomoć ili opreme i specifičnih sredstava za zaštitu i neophodnog


726

spasavanja za delovanje struktura zaštite, spasavanja i omoći i ostale druge urgentne usluge..

7. Pomoć u resurse, opremu i sredstva zaštite može da bude slobodna, a na osnovu relevantnih sporazuma.

8. Takva pomoć, posebno, može se dati da se obezbedi odgovarajući nivo spremnosti da sprovede zadatke zaštite, spasavanja i pomoć, u skladu sa standardima koje je odredilo Mministarstvo.

POGLAVLJE X

NADZOR

Član 95 Kancelarija Glavnog inspektora

1. Inspektorat Kosova za zaštitu i spasavanje od prirodnih nepogoda i drugih nesreća

vrši nadzor nad realizacijom odredaba ovog zakona i drugih propisa, koji regulišu zaštitu od prirodnih nepogoda i drugih nesreća.

2. Inspektor tokom inspekcije nadgleda: 2.1. sprovođenje mera za sprečavanje i ublažavanje posledica prirodnih i drugih

nesreća; 2.2. stanje planova i drugih priprema za zaštitu, spasavanje i pomoć; 2.3. ostvarivanje dužnosti osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja; 2.4. veštine, oprema i spremnost SOSP i ostale hitne službe. 2.5. način administrativnih i tehničkih pitanja u zaštiti od prirodnih katastrofa i

drugih katastrofa. 3. Ministarstvo podzakonskim aktom utvrđuje način nadzora glavnog inspektora u

oblasti zaštite od prirodnih nepogoda i drugih nesreća

POGLAVLJE XI STRUČNI RAD, ZDRAVLJE I OSIGURANJE NA RADU

Član 96

Posebni uslovi rada 1. Za radnike za zaštitu i spasavanje od prirodnih nepogoda i drugih nesreća važe

pravila kao za radnike civilne uprave, ako nije drugačije utvrđeno ovim Zakonom. 2. U skladu sa opštim pravilima, državnih službenika u zaštitu i spasavanje u

određene zadatke navedene u sistematizaciji imaju obavezu da rade u skladu sa specifičnim uslovima usluge, uključujući i rad noću, vikendom, praznikom, slobodne dane, redovne obaveze ili privremeno, rad na terenu ili rad nepravilnog rasporeda.

3. Zbog zahteva za usluge, državnih službenika u oblasti zaštite i spasenja su obavezni da rade na diskreciji njihovih supervizora u posebnim okolnostima za rad nepravilnog rasporeda i pod neregularnim uslovima rada, uključujući i specifične rizike opterećenja na poslu.

4. Prekovremeni rad, posvećenost, rad na pripravnosti, ili rad u određenoj zemlji bi


727

trebalo da bude naređeno, osim ako nije propisano opšto pravilo, i zbog zahteva usluge kako sledi. 4.1. neposredna opasnost od katastrofe ili druge nesreće ili objavljenom

pretnjom zapaljivih goriva; 4.2. slučajevima prirodnih i drugih nesreća koje zahtevaju pojačanja organa

upravljanja, usluga, radne jedinice i strukture koje vrše poslove zaštite, spasavanja i pomoć, ili kada takve operacije treba da nastave dalje;

4.3. okolnosti u kojima je pružanje pomoći u slučajevima prirodnih i drugih nesreća u zajednicama ili drugim zemljama ili međunarodnim organizacijama na osnovu odluke organa;

4.4. situacije posle pojave prirodnih nepogoda i drugih nesreća i dobro snabdevanje osnovnih uslova za život u pogođenim oblastima, uključujući i procenu štete izazvane katastrofom;

4.5. Dodatna pretnja napada u zemlji, direktno iz ratne opasnosti, vanrednim uslovima, povećan nivo pripremljenosti za krizne situacije, ili, ako izmenjena bezbednosna situacija predstavlja rizik po ljude, robe, životinje, kulturne baštine ili životnu sredinu na višem stepenue;

4.6. nastavak rada u odsustvu ili gubitak radnika kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje centara za hitne slučajeve upozorenja i usluge dežurstva i sposobnost potrebnu za sprovođenje mera zaštite, spasavanja i pomoći kao i gore navedene podrške uslugama.

5. Posao van radnog vremena u pisanoj formi. Ako to nije moguće zbog hitne zaštite i spasavanja treba da bude usmena naredba. U takvim slučajevima pismena naredba mora da se podnese u državnu službu najkasnije do kraja nedelje u nedelju u kojoj je dat nalog. Prekovremeni rad može trajati i do šest (6) sati dnevno, dvadeset (20) časova nedeljno, osamdeset (80) časova mesečno i sto osamdeset (180) sati godišnje. Vremenska ograničenja treba da se određuju na osnovu proseka šest meseci.

6. Državnim službenicima u zaštiti i spasavanju treba dati pravo da se koriste specijalni dodatci za rad u posebnim uslovima u skladu sa važećim zakonom.

7. Državne službenike u zaštiti i spašavanju, određene od strane pretpostavljenih, a oni koji vrše operativne dužnosti, dužni su da nose sa sobom tehničku opremu kako bi se informisali o opasnosti ili mestu dešavanja katastrofe, osim za vreme praznika ili kada su u inostranstvu.

8. Državni službenici u oblasti zaštite i spasavanja određenih operativnih zadataka za zaštitu, spasavanje i pomoć treba da se obezbedi za slučaj gubitka života, gubitka stalnog ili privremen radne sposobnosti koje se javljaju u slučajevima prirodnih i drugih nesreća, a i tokom vežbe, obrazovanje ili obuke.

9. SOSP članove i građane koji dobrovoljno učestvuju u zadacima za zaštitu, spasavanje i pomoć po ovom zakonu, takođe se zahteva da imaju posebno osiguranje.

10. Pravo na dugi rok osiguranja ili obaveznog penzijskog osiguranja, su državni službenici u zaštiti i spasavanju određenih operativnih zadataka za zaštitu, spasavanje i pomoć, u skladu sa važećim zakonom.


728

Član 97 Naknada za rad u posebnim uslovima

1. Državni službenici u oblasti zaštite od prirodnih nepogoda i drugih nesreća koji su

potrebni za rad u posebnim uslovima, pored naknade predviđene zakonom o platama državnih službenika dobiće kao što sledi:. 1.1. dvadest od sto (20%), prilikom vršenja dužnosti organizacione, upravljačke

i operativne kontrole; 1.2. petnaest od sto (15%), prilikom obavljanja stručne i tehničke poslove

vezane za inteligenciju, bezbednost, raseljavanje i uništavanje eksplozivnih sredstava;

1.3. deset od sto (10%), pri obavljanju tehničkih zadataka, analitičke, nadzornih i operativne dužnosti;

1.4. pet od sto (5%), kada obavlja tehničke poslove i pomočne fizičke. 2. Procenat davanja iz stava 1. ovog člana utvrđuje se srazmerno obimu, vrsti i

prirodi posla i priroda obavljenog posla u posebnim uslovima i van odgovornosti.

Član 98 Rad u odvojenim smenama i promeno radno vreme

1. Radni dan državnih službenika odbrane i spasavanja ne bi trebalo da prelazi

dvanaest (12) sati dnevno. Prosečan dnevni rad državnih službenika trebalobi da se računa kao prosek posla za period koji ne bi trebalo da bude viši od šest meseci.

2. Rad ne smene obuhvata rad u kojima zaposleni rade dvanaest (12) sati rotirajući raspored, a zatim za dvadeset i četiri (24) ili četrdeset i osam (48) sati imaju odmor takodje se radi pod posebnim rasporedima za jutro, popodne, ali ne u redosledu. Ako rad ide u smenama, ili na rotirajući sistem, mora da se obezbedi periodične promene smene.

3. Državni službenik u zaštiti i spašavanju koji rade na sistemu smene treba imati minimalni dnevni i nedeljni odmor kao što je definisano u roku koji ne može proći šest (6) meseci.

4. Ako državni službenik u odbrani i spasavanja bude prisiljeni da radi i u slobodnim danima zbog potrebe službe, onda mu se treba dati nedeljni odmor u tekućem mesecu, ili najkasnije sledećeg meseca.

5. Rad u smenama može biti odredjen na osnovu odluke supervizora zbog zahteva usluge iz stava 4. člana 101. ovog zakona, privremene mere da se obezbede osnovni uslovi za život u pogođenim oblastima, ili dok više nisu potrebne radne smene.

6. Državnih službenika u zaštiti i spašavanju koji rade u sistemu smena ili rotacije trebaju imati pravo na isplatu sredstava za izdržavanje, ako je nemoguće dobiti redovne obroke u roku radnog vremena. Plata za rad noću treba da bude trideset od sto (30 %) veća.


729

Član 99 Rad van navedenih opterećenja

Ako rad za državnog službenika koji radi u oblasti zaštite i spasavanja premašuje stopu prikazivanja podešenu mesečno ili nedeljno, razlika treba da se računa kao prekovremeni rad koji ne sme da prelazi dvadeset (20) sati nedeljno ili osamdeset (80) sati mesečno, ako nije moguće da se promeni radno vreme u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 100 Dežurna služba i drugi posebni uslovi za rad

1. Državni službenici u zaštiti i spasavanju moraju vršiti dežurnu službu na radnom

mestu ili na bilo kom drugom drugom odrđenom mestu. 2. Pozivni stanje kod kuće ne treba računati na normativnih nedeljnih ili mesecčnih

obaveza. Ako državni službenik u odbrani i spasavanja rad obavlja u na tom vremenu, ti sati treba se računati kao prekovremeni rad.

3. Na osnovu odluke supervizora, koji je sam ili sa zahtevom komandanta incidenta, državni službenik u odbrani i spasavanja mora nastavit rad ukoliko prirodna nepogoda ili drugia nesreća se dešava u toku redovnog radnog vremena i odbrambenih operacija, ako spasavanje i pomoć nisu završeni u toku redovnog radnog vremena. Ovaj rad treba smatrati prekovremeni rad.

Član 101

Rad u neadekvatnim uslovima

1. Državn službenik u oblasti zaštite i spasavanja su primorani da rade u uslovima, uključujući neprikladne buke, vibracija, kontaminirana područja, aerosoli, gasovi, opasne hemijske supstance, eksplozivne naprave i eksploziva i drugih opasnih materija, ako su obučeni za realizaciju zadataka u takvim uslovima i opremljeni ličnom zaštitnom opremom.

2. Ukoliko državni službenik ne poseduje neophodnu ličnu zaštitnu opremu, ima pravo da odbije takv zadatak i odmah obavesti narednog višeg rukovodioca.

3. Državni službenik u zaštiti i spašavanju koji su ostali invalidi zbog povreda zadobijenih na radu ili profesionalne bolesti ili tokom primene zaštite, spasavanje i pomoći, predodrediće se na drugo mesto odgovornog organa, u odnosu na preostale sposobnosti za rad ili se daje pravo na profesionalnu rehabilitaciju.

4. Pravo na premeštaj dužnosti na lokalne vlasti ili profesionalnoj rehabilitaciji se odnosi na državne službenike na lokalnom nivou u oblasti zaštite i spasavanja. Ako premeštaj nije moguć ili ako profesionalna rehabilitacija se ne može smatrati odgovarajućom, onda se u takvim okolnostima aplicira važeći zakon.

Član 102

Dodatni slobodni dani i naknada dužine radnog staža

1. Za potrebe održavanja psihološkog statusa državnih službenika za dužnosti roniocau u zaštiti i spasavanju i ili odbrane neočekivanih događaja, dobiće dodatnih petnaest (15) dana odmora redovnih godišnjih odmora.


730

2. Državni službenik u oblasti zaštite i spasavanja koj su dodeljeni za operativne dužnosti da zaštiti, spasi i pomogne u skladu sa njihovom sistematizacijom za više od deset godina imaju pravo na svaku godinu radnog staža da primi pet odsto (5%) na osnovnu platu u službi.

3. Ministarstvo po podzakonskim aktom propisuje način i okolnosti pod kojima se mogu koristiti ovi slobodni dani.

Član 103

Pravna pomoć 1. Državni službenik u zaštiti i spašavanju koji su subjekt povrede, kao rezultat

njihovih akcija u obavljanju poslova zaštite, spasavanja i pomoći imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć koju pružaju centralni ili lokalni organi.

2. Pravna pomoć se treba obezbediti od strane organa državnih službenika, ako se utvrdi da su postupali u skladu sa propisima i profesionalnim standardima koji se odnose na sprovođenje mera zaštite, spasavanja i pomoći.

3. Pravo na besplatnu pravnu pomoć treba da važi i za građane uključeni u odbranu, spasavanje i pomoć za vreme trajanja angažovanja.

Član 104

Zdravlje i bezbednost na radu 1. U cilju realizacije zadataka iz oblasti zaštite od prirodnih nepogoda i drugih

nesreća treba da primenjuju odredbe zakona koji regulišu bezbednosti i zdravlja na radu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

2. Podzakonskim aktom definišu se mere i postupci kako bi se osiguralo zdravlje i bezbednost radnika, članova SOSP, kao i pripadnici Jedinice, službe i operativnih struktura u okviru udruženja i drugih nevladinih organizacija.

Član 105

Štrajk 1. Tokom napada, lica profesionalno angažovanih u zaštiti od prirodnih nepogoda i

drugih nesreća su dužni da obezbede: 1.1. nesmetan rad sistema monitoringa, upozorenja, alarma i elektronskih

komunikacija; 1.2. nesmetan rad sprovođenja operativnih i tehničkih poslova kako bi se

obezbedilo funkcionisanje organa upravljanja ili drugim organima za zaštitu, spasavanja i pomoć.

2. Tokom prirodne nepogode ili druge nesreće, ili kada se objavi neposredna opasnost dogodi, licima iz stava 1 ovog člana su uskraćena prava da uđu u štrajk.

3. Korišćenje alarmnih signala i zaštitne opreme, spašavanje i pomoć za štrajk je zabranjen.


731

POGLAVLJE XII OBRAZOVANJE I OBUKA

Član 106

Obrazovanje 1. Elementarno obrazovanje obezbeđuje baično znanje o rizicima i prirodnim

nepogodama i druge nepogode i načinu odbrane od takvih nepogoda. 2. Srednje i univerzitetsko obrazovanje obezbeđuje znanje odbrane od prirodnih

nepogoda i drugih nepogoda u zavisnosti oblasti obrazovanja.

Član 107 Obuka za ličnu i uzajamnu zaštitu

Obuka stanovnika za ličnu i uzajamnu zaštiu i sprovođenje mera zaštite obezbeđenih od strane centralnog nivoa i lokalnog nivoa kao dodatna obuka.

Član 108 Obuka i stručno osposobljavanje

1. Obuka pripadnika SOSP i druge hitne službe za obavljanje poslova u ovoj oblasti

treba da obuhvati bazične i avansirane obuke. 2. Bazična obuka članova SOSP kao i ostalih službi za zaštitu ne može trajati više od

petnaest (15) dana, dok su dodatne obuke najviše pet (5) dana u godini, 3. Dodatna obuka za zaštitu i spasavanje od prirodnih nepogoda i drugih nesreća na

osnovu propisa, organizuju se u slobodne dane, 4. Članovi SOSP i druge hitne službe pozvaju se na obuku kroz sredstva koja se

koriste za aktiviranje poziva. Prema pravilima, pozivnice treba da se dostave trideset (30) dana pre početka obuke.

Član 109

Neučestvovanje u obuci

1. Na njegov zahtev, učesnik SOSP je dozvoljeno privremeno izuzeće od treninga, kada je 1.1. nije u stanju da učestvuje u obuci, zbog bolesti ili povrede; 1.2. u vreme poziva za učešće na obuci nalazi se u školi ili u vreme te obuke on

je određen da uradi neku kontrolu, test i da učestvuje u obaveznim vežbama; 1.3. brine se o članu svoje porodice; 1.4. posle prijema poziva za učešće na obuci ima smrtni slučaj u porodici ili; 1.5. dolaskom na trening biće uvučen u tešku situaciju iz drugih razloga.

2. Profesionalni treninzi takođe mogu biti otkazani zbog sezonske potrebe poljoprivrednih radova

3. Zahtev za nedolazak na obuku treba da podnese u roku od osam (8) dana, od početka prijema poziva datum.


732

Član 110 Centar za obuku

1. Za potrebe obuke i u oblasti zaštite od prirodnih nepogoda i drugih nesreća osniva

se Centar Integrisanih Obuka za obuku u okviru Agencije za vanredne situacije. 2. Centar za obuku je odgovorn za primenu specifičnih programa obuke za članove

SOSP i drugim članovima službe hitne jedinice, službi i drugih operativnih struktura udruženja, nevladinih organizacija i drugih institucija.

Član 111

Programi obuke 1. Trening i obuka u zaštiti od prirodnih i drugih nesreća treba da bude organizovan u

saradnji sa relevantnim centralnim i lokalnim 2. odgovarajućim institucijama. 3. Ministarstvo odobrava sprovođenje obuke zasnovane na državnim obavezama u

zaštiti od prirodnih i drugih nesrećau međunarodnim organizacijama u skladu sa međunarodnim sporazumima.

4. Ministarstvo podzakonskim aktom definiše programe osnovna i napredna obuka za pripadnike Jedinice, službe, udruženja, nevladine organizacije, ustanova i preduzeća, kao i da zadovolje zahteve organizacijama koje pružaju obuku u zaštiti od prirodnih i drugih nesreća.

POGLAVLJE XIII FINANSIRANJE

Član 112

Finansijski resursi 1. Zaštita od prirodnih nepogoda i drugih nesreća finansiraju se;

1.1. Budžet Republike Kosova; 1.2. budžeta opština; 1.3. rate osiguranja; 1.4. iz dobrovoljnih donacija; 1.5. međunarodna pomoć; 1.6. finansijskih sredstava preduzeća, ustanova i drugih organizacija; 1.7. ostali izvori.

Član 113

Ukupni troškovi 1. Administrativne aktivnosti, tehničke i druge nadzorne aktivnosti koje se odnose na

zaštitu od prirodnih nepogoda i drugih nesreća u okviru ovlašćenja državnog budžeta finansira Republike Kosovo.

2. Finansiranje aktivnosti koje se odnose na zaštitu od prirodnih i drugih nesreća i drugih problema na lokalnom nivou čine lokalne vlasti u okviru svojih ovlašćenja.


733

3. Tela na centralnom i lokalnom nivou u skladu sa svojim obavezama obezbedi finansijska sredstva za pokrivanje troškova zaštite, spasavanja i pomoći potrebno da se zaštiti zdravlje i život ljudi, životinja, robe i životne sredine.

4. Preduzeća, ustanove i druge organizacije koje su potrebne da organizuju strukturu zaštite i spasavanja, kao i sprovođenje mera i zadatke koji se odnose na zaštitu od prirodnih i drugih nesreća, obezbeđuju sredstva za radnike nadoknadu gubitaka u smislu prihoda tokom obuke, kao kao i finansijska sredstva za pokrivanje troškova pripreme za vežbe i druge troškove u vezi sa zaštitom.

5. Troškovi odbrane operacija, spasavanje i pomoć u slučajevima nesreća prouzrokovanih od strane nepoznatih lica koja su obuhvaćena lokalnim nivoom gde se takva nesreća dogodila, odnosno da li su centralni zadaci zaštite, spasavanja i pomoći u njenoj nadležnosti.

Član 114

finansiranje oporavka i rekonstrukcije Finansijska sredstva za dobrobit pomoći za obnovu i oporavak obezbeđuju se iz budžetu Republike Kosovo odlukom Vlade.

Član 115 Pokriče troškova

1. Fizičko ili pravno lice koje namerno ili usled nepažnje prouzrokuje opasnost da

troškovi završe hitnom intervencijom, ili izazove nesreću je dužan da snosi troškove: 1.1. intervencije za zaštitu i spašavanje; 1.2. oporavak i rehabilitaciju; 1.3. potraživanja posvećena fizičkim licima i pravnim licima.

2. Ako je pretnja ili nesreća uzrokovana više od jedne osobe i nije moguće, njihove pojedinačne identifikacije, oni su odgovorni za otplatu troškova zajedno bez razlike.

3. Izuzetno od stava 1. ovog člana, svako fizičko ili pravno lice, koje je zbog nemarnosti, nedostatka obuke ili zbog neadekvatne opreme uzrok nesreće ili pretnja ili situaciju koja je rezultirala troškove hitne intervencije su u obavezi da plati troškove u odnosu na troškove intervencije koje odredi Vlada.

4. Vlada određuje delatnosti za koje učesnici moraju da pokriju srazmerni deo štete bez obzira na uzrok i odgovornosti za nesreću u kojoj učesnici imaju potrebu za osiguranje. Srazmerni deo troškova će biti pokriven od strane osiguravajućeg društva, ili sami učesnici, ako nisu osigurani

5. Finansijska sredstva prikupljena od uplate hitne intervencije ili intervencije će se smatrati srazmernim sredstvima namenjeno za spasilačke službe, ili operativnih struktura koji su završili intervenciju i može se koristiti samo za aktivnosti u okviru ovog zakona.


734

POGLAVLJE XIV KAZNENE ODREDBE

Član 116

Novčane kazne

1. Novčanom kaznom od hiljadu (1.000) do pethiljade (5.000) € kazniće se fizičko ili pravno lice ako: 1.1. ne obavesti odmah najbliži centar alarma, policije ili požarne jedinice rizik

od katastrofe ili druge nesreće bez obzira da li ih vidi ili je obavešten u skladu sa članom 6 ovog zakona;

1.2. ako ne izvrši, ili na bilo koji način izbegava izvođenje materijalnih obaveza utvrđenih u stavu 1. člana 25 ovog zakona;

1.3. poslodavac je dužan da ukloni sa posla ili radnog mesta SOSP učesnika ili građanina koji dobrovoljno učestvuje u sprovođenju zaštite, spasavanja i pomoć na osnovu ovog zakona ili bilo kog drugog uzroka štete zbog vršenja poslova iz stava 4 člana 27 ovog zakona;

1.4. ako se u roku od petnaest (15) dana ne obavesti relevantne organe za promene podataka navedene u članu 35 ovog zakona;

1.5. 1.5.ako ne obezbedi uslove ili mogućnosti za ostvarivanje lične i uzajamne zaštite radnika ili ne ostvaruje odbrambene mere predviđene stavom 1. člana 8 ovog zakona;

1.6. ako u procesu rada, koristi, proizvodi, prevozi ili deponira opasne materijale, kao što su: nafta i drugi derivati, izvršava aktivitete ili radi sa sredstvima koja predstavljaju rizik za nastanak nesreće ili ne radi procenu opasnosti i plan urgentnog reagovanja prema stavu 2. člana 38 ovog zakona;

1.7. ako u odnosu na širinu i stepen rizika, sa svojim troškovima ne osniva i ne održava spremnost za delovanje li ne organizuje potrebne snage za spasavanje i pomoč ili ne dostavlja obaveštenje i alarm radnicima i okolnih stanovništva o opasnosti ne surađuje u finansiranju pripremnih aktivnosti u vezi preduzeća, ustanove i druge organizacije ili lokalnih tela u proporciji sa rizicima kreira svoju aktivnost u skladu sa stavom 3 člana 38 ovog zakona;

1.8. ne obrađuje planove hitne intervencije ili ne planira sprovođenje odbrannbenih mera i određenih zadataka odbrane, plana sprovođenja mera zaštite i zadatke koji su dodeljeni zaštiti, spasavanju i pomoći u slučajevima prirodnih i drugih nesreća kao što je definisano u stavu 4. člana 38 ovog zakona;

1.9. ukoliko vlasnik ili imalac stambenih zgrada ili drugih objekata koji ne preduzme zaštitne mere predviđene, ili pod uslovom ne nudi zaštitu za spasavanje i pomoć na osnovu člana 39 stav 1, da li ili ne preduzme mere da obezbedi zaštitu kulturne baštine i životne sredine iz stava 2 člana 39 ovog zakona;

1.10. Ukoliko vlasnik ili korisnik stambene zgrade ili druge zgrade ne pomažu rad nadležnih odbrane i spasavanja i ne dostavi podatke o zgradi, ili informacije o stanovnicima i ostalim korisnicima u zgradi iz stava 3 člana 39 ovog zakona,


735

1.11. da na zahtev gradonačelnika ne sastavi odgovor planove za vanredne situacije navedene u stavu 3. člana 46 ovog zakona;

1.12. ukoliko vlasnik ili korisnik objekata namenjenih za javno snabdevanje vodom, proizvodnje, transporta ili skladištenja hrane, lekova i hrane za životinje, javnim zdravstvenim službama, ili zaštite i obrazovanja deca, ne nude zaštitu ili ne sprovodi mere predviđene za radiološku, hemijsku i biološkog oružja iz stava 2 člana 61 ovog zakona,

1.13. ako kao investitor ne obezbedi izgradnju skloništa u skladu sa odredbama člana 64 ovog zakona;

1.14. ako kao vlasnik ili korisnik skloništa ne održava u skladu sa uslovima predviđenih za upotrebu, ili u slučaju opasnosti ne omogućava ljudima,pristup za koje je skloništa namenjeno prema odredbama člana 65 ovog zakona..

1.15. ako ne izvrši odgovarajuće organizovanje za izvršavanje obaveza, ne brine o stručnom usavršavanju radnika ili ne preduzima druge aktivnosti za delovanje tokom prirodne nepogode i drugih nepogoda stav 2 člana 73. ovog zakona;

1.16. ako sprečava sprovođenje mera ili ne deluje u skladu sa navedenim merama u upravljanju zaštite i spasavanja komandanta incidenta je navedeno u paragrafima 1, 3 i 4 člana 82 ovog zakona;

1.17. ako kopira ili nezakonito koristi znakove i uniforme SOSP ili ih kopira i pusta u opticaju i koristi drumska vozila i druga vozila koja prevoze SOSP, prema stavu 2. član 86. ovog zakona;

1.18. Ako postupa u suprotnosti sa rešenjem izdato od strane Kancelarije Generalnog Inspektora AME prema uredbi člana 95 ovog zakona inspektora za zaštitu i spasavanje od prirodnih nepogoda i drugih nesreća.

2. Uz novčanu kaznu od sto (100) do dvestapedeset (250) €, kazniće se pravno lice, odnosno odgovorno lice samozaposlenih ako deluje u suprotnosti sa stavom 1 ovog člana.

Član 117

Novčanom kaznom od hiljadu (1000) do hiljadu i petsto (1.500) €, kazniće se preduzeće, ustanova ili organizacija, ako ne uspostavi, ne održava i ne obezbedi rad uređaja upozorenja da upozori stanovništvo ili ukoliko takve uređaje ne integrišu u javnom sistemu alarma postavljeni u stavu 3 Član 38 ovog zakona.

Član 118 1. Novčanom kaznom od hiljadu (1000) do hiljadu i petsto (1.500) € kazniće se za

prekršaj odgovorno lice centralnog ili lokalnog nivoa ako: 1.1. ne rade procene rizika za oblast odgovornosti iz stava 2. podstav 2.5 člana

37 ovog zakona; 1.2. ne radi lokalna reagovanje u vanrednim situacijama planovi iz stava 2.

podstav 2.5 člana 37 ovog zakona.


736

Član 119 1. Novčanom kaznom od dvesta (200) € do petsto (500)€ kazniće se svako lice koje:

1.1. u svojstvu člana SOSP nje izvršena, ili izbegava učestvovanje u strukturama iz stava 1 člana 16 ovog zakona;

1.2. u svojstvu dobrovoljnog učesnika u SOSP ne obučava se izvršavanje zadataka u skladu sa propisima iz stava 3 člana 16 ovog zakona;

1.3. ne ispunjava materijalne obaveze i ostavlja na raspolaganje SOSP, za korišćenje vozila, mašina, opreme i druge materijale, objekte, zgrade, sredstva i izvore energije i resurse neophodne za zaštitu od prirodnih nepogoda i drugih nesreća, prema stavu 1 člana 25 ovog zakona;

1.4. bez opravdanog razloga, ne pojavljuje se u određeno vreme ili mesto, ili ne dostavi materijal na zahtev odgovorng iz stava 1 člana 26 ovog zakona,

1.5. u svojstvu vlasnika ili korisnika stambene zgrade na zahtev gradonačelnika odbija da primi evakuisano stanovništvo i osobe pod rizikom iz stava 2 člana 60 ovog zakona.

2. Novčanom kaznom od hiljadu (1000) do hiljadu i petsto (1.500) € kazniće se za prekršaj lice koje ometa sprovođenje mera ili ne postua u skladu sa merama koje je postavio komandant incidenta u upravljanju zaštitom i spasavanjem utvrđenim u stavovima 1, 3, 4 člana 82 ovog zakona.

POGLAVLJE XV


Član 120 Donošenje zakona

Osnovana tela ovim zakonom su dužna da izdaju podzakonske akte predviđene ovim zakonom, godinu dana nakon stupanja na snagu ovog zakona.

Član 121 Prestanak važenja

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon br. 02 / L - 68 za zaštitu od prirodnih nepogoda i drugih nesreća.


737


Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 04/L-027 22.septembar 2011.god. Proglašeno Ukazom Br. DL-037-2011, dana 07.10.2011, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 22 / 19 OKTOBAR 2011, PRIŠTINA


738

739

PRAVDA

Zakon Br. 03/L-202 o upravnim sporovima

741

ZAKON Br. 03/L-202 O UPRAVNIM SPOROVIMA

Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja:

ZAKON O UPRAVNIM SPOROVIMA

Član 1 Predmet zakona

Ovim zakonom uređuju se nadležnosti, sastav sudova i pravila postupka na osnovu kojih nadležni sudovi odlučuju o zakonitosti upravnih akata kojima nadležni organi javne uprave rešavaju o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica i drugih stranaka, kao i o zakonitosti postupanja upravnih organa.

Član 2 Svrha

Svrha ovog zakona je obezbeđivanje sudske zaštite prava i interesa fizičkih i pravnih lica kao i ostalih stranaka, kojima su ova prava i interesi prekršeni individualnim odlukama ili postupanjem organa javne uprave.

Član 3 Definicije


1.1. Organ - organi javne uprave podrazumevaju se organi centralne uprave i drugi njima podredjeni organi, organi lokalne uprave i drugi njima podredjeni organi kada u vršenju javnih ovlašćenja rešavaju u upravnim stvarima.

1.2. Administrativni akat - svako rešenje upravnog organa predviđen u podstavu 1.1. ovog stava, koji se donosi nakon upravnog postupka u vršenju javnih ovlašćenja i koje direktno ili indirektno zadire u zakonom priznata prava, slobode ili interese fizičkih i pravnih lica, odnosno drugih stranaka u rešavanju upravnih stvari.

1.3. Upravna stvar - prema ovom zakonu je posebna situacija neosporiva i od javnog interesa u kojoj se, direktno od pravnih odredbi, nameće potreba da se buduće ponašanje stranke utvrdi na pravno – autoritativan način


742

Član 4 Načelo zakonitosti

U upravnim konfliktima nadležni sud odlučuje na osnovu Ustava i zakona.

Član 5 Načelo izjašnjavanja stranaka

Pre donošenja presude sud svakoj stranci daje mogućnost da se izjasni, o svim zahtevima i ciljevima trećih stranaka i o činjenicama i pravnim pitanjima koja su predmet upravnog spora. Sud može da odluči o upravnom sporu bez davanja mogućnosti stranci da se izjasni, samo u slučajevima predviđenim zakonom.

Član 6

Načelo usmene rasprave

U upravnim sporovima, sud odlučuje na osnovu neposredne i javne usmene rasprave.

Član 7 Načelo efikasnosti

Sud rešava upravni spor brzo i bez odugovlačenja, izbegavajući nepotrebne postupke i troškove, čime se onemogućuje zloupotreba i odlugovlačenje realizacije prava trećih strana, ostalih učesnika u sporu i odluku donosi u predviđenom roku.

Član 8 Načelo pružanja pomoći neinformisanoj stranci

Sud vodi računa da neinformisanje stranke i ostalih učesnika u sporu ne bude na štetu prava koja imaju na osnovu Zakona.

Član 9 Sud u upravnom sporu odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata kojima upravni organi, u vršenju javnih ovlašćenja, odlučuju o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica ili drugih lica u upravnim stvarima.

Član 10 1. Pravo pokretanja upravnog spora ima fizičko ili pravno lice ako smatra da mu je

upravnim aktom povredjeno neko pravo ili neposredni interes koji je zasnovan na zakonu.

2. Upravni organ, ombudsman, društva i druge organizacije koje rade na zaštitu javnih interesa mogu pokrenuti upravni spor.

3. Upravni organ ima pravo pokretanja upravnog spora protiv rešenja, koja je donošena po žalbi u upravnom postupku ako on/ona smatra da mu je povredjeno njegova prava ili interesi.


743

4. Ako je upravnim aktom povredjen zakon u korist fizičkog lica, pravnog lica, spor može da pokrene javni tužilac, koji je nadležan ili drugi ovlašćeni organ zakonom. Upravni organi dužni su kada zaznaju za to da obaveštavaju nadležnog javnog tužioca ili drugog po zakonu ovlašćenog organa.

5. Upravni spor može pokrenuti i nadležni javni pravnobranilac ili ovlašćeno lice ako pravnim aktom je povredjen zakon na štetu organa centralne uprave i njeni drugi podredjeni organi, organi lokalne uprave i njeni drugi podredjeni organi kada su povredjena imovinska prava ovih organa.

Član 11

Upravni spor, po tužbi, rešava Vrhovni sud Republike Kosovo.

Član 12 Presude suda donesene u upravnim sporovima su obavezne.

Član 13 Upravni spor

1. Upravni spor može se pokrenuti samo protiv upravnog akta koji je donesen u

drugostepenom upravnom postupku. 2. Upravni spor može se pokrenuti i protiv upravnog akta prvostepenog organa,

protiv koga nije dozvoljeno žalba u upravnom postupku.

Član 14

Upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ nije doneo odgovarajući upravni akt prema zahtevu ili žalbi stranke, pod uslovima predvidjenim ovim zakonom.

Član 15

1. Upravni spor se ne može voditi:

1.1. protiv akata donesenih u stvarima u kojima je sudska zaštita obezbedjena van upravnog spora;

1.2. protiv akata donesenih u stvarima o kojima se po odredbi zakona ne može voditi upravni spor;

1.3. protiv upravnih akata koji sadrže opštu obavezu donesenin od strane upravnih organa, osim kada one povređuju zakonska prava stranke.

2. U stvarima iz podstava l.2. stav 1 ovog člana može se vodi upravni spor kad je organ pri donošenju upravnog akta prekoraočio granice nadležnosti.

Ćlan 16

1. Konačni upravni akt može se pobijati:

1.1. ako se u aktu nije uopšte ili nije pravilno primenjen odredbe zakon;


744

1.2. ako je akt doneo nenadležni organ; 1.3. ako u postupku donošenja upravnog akta nije postupljeno po pravilima

postupka, činjenično stanje nije pravilno utvrdjeno činjenično stanje ili ako je iz utvrdjenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja;

1.4. jer je konačnim upravnim aktom donosen prema slobodnoj proceni, organ je prekoračio pravno ovlašćenje ili takav akt nije donesen u skladu sa svrhom ovog Zakona.

1.5. jer je tužena strana ponovo donela svoj raniji akat, prethodno poništen pravosnažnim rešenjem nadležnog suda.

2. Upravni akat ne može se pobiti zbog nepravilne primene propisa ako je odlučio nadležni organ prema slobodnoj proceni na osnovu i u granicima ovlašćenja koja su mu data propisima i u skladu sa svrhom prema kojoj je ovlašćenje dato.

Član 17

U postupku o upravnom sporu može se tražiti i povratak oduzetih stvari i njihova nadoknada štete koja je nanesena tuženom izvršenjem akata koji se osporava.

Član 18

Tužilac u upravnom sporu može biti fizičko lice, pravno lice, ombudsman, društva i organizacije koje deluju u odbrani javnog interesa, koje smatraju da je upravnim aktima povredjeno, neposredno ili posredno, neko pravo ili interes koji je zasnovan na zakonu.

Član 19

1. Kada fizičkom licu, koji je član nevladine organizacije, koja po svojim pravilima je

obavezna da štiti pojedina prava i interese svojih članova, upravnim aktom je povredjeno neko pravo ili interes, ova organizacija može uz saglasnosti svog člana, u njegovo ime, može podneti tužbu i pokrenuti upravni spor protiv upravnog akta.

2. Organizacija iz stava 1 ovog člana može, u bilo kojoj fazi postupka, sa pravom zainteresovane stranke, da učestvuje u upravnom sporu u korist njegovog člana i da preduzme sve potrebne radnje kao i da koristi sva moguća pravna srestava, ukoliko to nije u suprotnosti sa izjavama i radnjama stranke.

Član 20

Tužena stranka u upravnom sporu je organ čiji se akat osporava, odnosno organ koji prema zahtevu stranke ili njene žalbe ne donosi akat u određenom zakonskom roku i isti ne dostavlja stranci.

Član 21

Položaj stranke u upravnom sporu ima i lice kome bi poništenje osporenog upravnog akta direktno ili indirektno nanelo štetu.


745

Član 22

1. Tužba ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je ona podnesena, osim ako je zakonom drugačije predviđeno.

2. Po zahtevu tužioca, organ čiji se akt izvršava, odnosno organ nadležan za izvršavanje, može da odloži izvršenje do konačnog sudskog rešenja ako rešenje nanese štetu tužiocu koji teško bi mogo da se renovira a odlaženje nije protivno javnom interesu, niti odlaganjem ne nanese veća nenaknadiva šteta protivničkoj strani, odnosno zainteresovanom licu.

3. Uz zahtev za odlaganje mora se priložiti dokaz o podnesenoj tužbi. 4. Za odlaganje izvršenja nadležni organ donosi rešenje u roku od tri (3) dana od dana

prijema zahteva za odlaganje izvršenja. 5. Organ iz stava 2. ovog člana može odlažiti izvršenje osporenog akta i iz drugih

opravdanih razloga do konačnog sudskog rešenja, ukoliko to nije u suprotnosti sa javnim interesom.

6. Tužilac može tražiti i od suda odlaganje izvršenje osporenog akta sve do donošenja sudskog rešenja prema stavu 2. istoga člana.

7. O zahtevu sud odlučuje u roku od tri (3) dana od dana prijema zahteva.

Član 23 Nadležnost i pravni lekovi

1. O tužbama protiv upravnih akata svih organa odlučuje nadlezni sud prvostepenog

organa za administrativna pitanja pitanja, ako drugim zakonskim odredbama nije drugačije predvidjeno.

2. Protiv odluke donesene u upravnom sporu može se izjaviti žalba nadležnom sudu drugostepenog organa za administrativna pitanja.

Član 24

1. Protiv pravosnažnih odluka nadležnog drugostepenog suda za administrativna

pitanja, stranka može podneti Vrhovnom sudu Kosova zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke.

2. Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti samo zbog povrede materjalnog prava ili povrede propisa o postupku koja je mogla biti od uticaja na rešavanje stvari.

3. O zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke odlučuje Vrhovni sud Kosova.

Član 25 1. Protiv pravosnažnih odluka suda javni tužilac može podneti Vrhovnom sudu

Kosova zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je takvom odlukom povredjen zakon, drugi propisi ili opšti akat.

2. O zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv odluke suda odlučuje Vrhovni sud Kosova.


746

Član 26 Postupak po tužbi

1. Upravni spor pokreće se tužbom. 2. Tužbom se može zahtevati:

2.1. da se poništi ili proglasi nevažećim osporeni akt; 2.2. da se donese upravni akt koji nije donesen u predviđenom roku, i 2.3. povraćaj oduzetih stvari i naknada štete koja je tužiocu nanesea izvršenjem

akta koji se usporava.

Član 27 1. Tužba se podnesi u roku od trideset (30) dana od dana uručivanja konačnog

upravnog akta stranci. 2. Ovaj rok primenjuje se i za ovlaščeni organ za podnošenje tužbe, ako mu je uručen

upravni akt. Ako mu upravni akt nije uručen, onda može podneti tužbu u roku od šesdeset (60) dana od dana dostavljanja upravnog akta, stranci u čiju je korist donet akt.

Član 28

1. Tužba se predaje neposredno sudu ili dostavlja mu se preporučenom poštom.

Tužba može se izjaviti i na zapisnik pri sudu. Datum dostavljanja tužbe preporučenom poštom, odnosno datum izjavljivanja tužbe na zapisnik, smatra se kao datum kada je ona predata sudu.

2. Ako tužba nije predata sudu, nego drugom neovlaščenom organu, zatim stiže u sud nakon isteka roka za podnošenje tužbe, smatraće se da je blagovremeno podnesena, ako se njeno podnošenje tom organu može prepisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca.

Član 29

1. Ako drugostepeni organ nije doneo rešenje u roku od trideset (30) dana ili u

kraćem roku, utvrdjenim posebnim odredbama oko žalbe stranke protiv odluke prvostepenog organa, zatim ne donese i u daljem roku od sedam (7) dana ponovljenim zahtevom, stranka može da pokrene upravni spor kao da mu je odbijena žalba.

2. Na način predviđen stavom 1. ovog člana stranka može postupiti i onda kada prostepeni organ nije doneo rešenje prema njegovom zahtevu, protiv čijeg akta nije dozvoljena žalba.

3. Ako prvostepeni organ, protiv čijeg akta je dozvoljena žalba, nije doneo nikakvo rešenje po osnovu zahteva u roku od šesdeset (60) dana ili nekom kraćem roku predvidjenim posebnim odredbama, stranka ima pravo da se obrati zahtevom drugostepenom organu. Protiv rešenja drugostepenog organa stranka može da pokrene upravni spor. Stranka može pod uslovima stava 1. ovog člana pokrenuti upravni spor i ako ovaj organ nije doneo rešenje.


747

Član 30 1. U tužbi se mora obuhvatiti: naziv suda kome se podnosi tužba, ime i prezime,

prebivalište, odnosno sedište tužioca i tuženog, upravni akt protiv kojeg je tužba podnesena, razlozi zbog kojih je tužba podnesena, kao i u kojem pravcu i obimu predlaže poništenje upravnog akta. Zajedno sa tužbom mora da se priloži i original ili kopija akta koji se osporava.

2. Ako se tužbom traži povračaj stvari ili nadoknada štete,mora da se postavlja i odredjeni zahtev u vezi stvari ili visina pretrpljene štete.

3. Uz tužbu podnosi se i po jedan primerak tužbe i priloženih dokumenata za tuženi organ i za svako zaineresovano lice, ako takvih lica ima.

Član 31

1. Tužilac može da odustane od tužbe dok se ne donese odluka. U tom slučaju sud

obustavlja postupak rešenjem. 2. Tužilac može da proširi zahtev za tužbu do završetka rasprave, a ako se rasprava

nč održi, do donošenja odluke nadležnog suda

Član 32 Prethodno pitanje

1. Kad odluka suda u upravnom sporu zavisi od pravnog pitanja koje sadrži zasebne

pravne celine, a o kojem drugi sud ili drugi organ nije odlučio (prethodno pitanje) sud koji odvija upravni spor, može odlučiti o tom pitanju, ako zakonom nije određeno drugačije; ili može obustaviti postupak do donošenja odluke o prethodnom pitanju od strane nadležnog organa.

2. Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravni efekat samo u upravnom sporu u kojem je to pitanje rešeno.

Član 33

1. Ako je tužba nepotpuna ili nerazumljiva ili ima manjkavosti, predsednik veća

pozvaće tužioca, da u odredjenom roku od osam (8) dana otkloni nedostatke u tužbe. U pozivu mora navesti upustva o otklanjivanju nedostatka tužbe i najava o posledicama koje nastaju ako ne postupi po zahtevu suda.

2. Ako tužilac, na odredjenom roku, ne otklanja nedostatke u tužbi, a one su takve da onemugučavaju razvijanje postupka, sud odbaciće tužbu rešenjem, ako ne utvrdi da usporeni upravni akt je ništav.

Član 34

1. Sud će rešenjem odbaciti tužbu, ako utvrdi:

1.1. da je tužba podnošena nakon isteka roka ili je prevremena; 1.2. da akt koji se tužbom osporava nije upravni akt; 1.3. da je očevidno da se upravnim aktom, koji se tužbom osporava ne zadire u

prava tužioca ili njegov neposredni interes zasnovan na zakonu;


748

1.4. da se protiv upravnog akta koji se tužbom osporava može se izjaviti žalba, ali da žalba nije uopšte podnesena ili nije blagovremeno izjavljena;

1.5. da je reč o stvari o kojoj se po izričitoj odredbi zakona ne može voditi upravni spor;

1.6. da već postoji pravosnažna sudska odluka donesena u upravnom sporu o istoj stvari.

2. Iz razloga predvidjenih stavom 1. ovog člana, sud može odbaciti tužbu u svakoj fazi postupka.

Član 35

Ako sud ne odbaci tužbu na osnovu stav 2. člana 33. ili na osnovu člana 34. ovog zakona, ali nalazi da osporeni upravni akt sadrži takve bitne nedostatke koje onemogućavaju procenu zakonitosti akta, presudom poništava upravni akt i bez dostavljanja tužbe na odgovor.

Član 36

1. Ako organ tokom sudskog postupka donosi drugi akt s kojim se menja ili stavlja van snage upravni akt protiv kojeg je podignut upravni spor, kao i u slučaju iz člana 29. ovog zakona kasnije donosi upravni akt, ovaj organ će, pored tužioca, obavestiti i sud.

2. Ovom prilikom sud poziva tuženika da u roku od petnaest (15) dana da izjavljuje ako donetim aktom u kasnijem roku je: 2.1. zadovoljan; 2.2. ne odustaje od tužbe; 2.3. delimično odustaje od tužb; 2.4. on/ona tužbu proširi i u odnosu na drugi akt.

3. Ako tužilac izjavljuje da novim donetim u zakasnim roku on je zadovoljan,ili ne daje izjavu unutar predvidjenog roka prema stavu 2. ovog člana sud donosi odluku o obustavljanju postupka.

4. Ako tužilac ustanovi da on/na nije zadovoljna novim aktom, sud će nastaviti postupak.

Član 37

1. Ako tužbu ne odbaci rešenjem prema stavu 2. člana 33. ili na osnovu člana 34.

ovog zakona, ili ne poništava upravni akt prema članu 35. ovog zakona, sud će dostaviti po jedan primerak tužbe sa priloženim dokumentima u odgovoru tuženoj stranci i zainteresovanim licama.

2. Odgovor se daje u roku od trideset (30) dana od dana uručivanja tužbe kao odgovor stranci.

3. U odredjenom roku stranka ima za zadatak da dostavlja sudu sve spise koji se odnose na predmetom. Ako tužena stranka i posle drugog zahteva ne dostavlja spise predmeta, ili ako izjavljuje da ne može dostaviti, sud može rešiti stvar i bez spisa predmeta.


749

Član 38 1. O upravnim sporovima sud odlučuje u javnoj sednici. 2. Sud odlučuje o činjeničnom stanju putem usmene rasprave i procene činjenica. 3. U upravnom sporu sud može da odluči u zatvorenoj raspravi ako u ovom slučaju se

otkriju činjenice koja su vezana privatnim životom stranke, državnoj, stručnoj, trgovinskoj tajni ili usvojenju.

4. Stranke, a ako je neophodno i veštaci i prevodioci, prisustvovaće zatvorenoj raspravi.

5. Sud može rešavati stvar bez usmene rasprave, ako raspolaže činjenicama činjenicama i ako su stranke dale svoju pismenu saglasnost.

6. Za isključenje javnosti sa sednice, sud po svojoj proceni odlučuje proceduralnom odlukom koja se saopštava strankama.

Član 39

1. Nadzorni sudija odredjuje datum rasprave i u raspravi će pozvati zainteresovane

stranke i lica. 2. Sudska rasprava može da se odlaže samo zbog opravdanih razloga o čemu

dolučuje veće.

Član 40 1. Raspravom rukovodi sudija koji odlučuje o stvari. 2. Nakon rasprave se vodi zapisnik, gde se obuhvataju samo činjenice i suštinske

okolnosti. 3. Zapisnik se potpisuje od sudija koji odlučuje o stvari rasprave i zapisničara.

Član 41

1. Otsutnost stranke sa usmena rasprava ne obustavlja sudski rad. 2. Zbog otsutnosti stranaka ne može utvrditi da su one odustale od svojih zahteva, ali

će se pročitati njihovi podnesci. 3. Ako na usmenu raspravu ne dolazi ni tužilac i tužena stranka, zatim rasprava se ne

odlaže, sud će rešavati sport i bez prisustva stranaka.

Član 42 Tokom usmene rasprave, prvo dobija reč sudija koji odlucuje o stvari asprave koji podnese stanje i suštinu spora, ne dajuči i svoje mišljenje. Posle toga reč dobije tužilac da bi opravdao tužbu, nakon toga predstavnicima tužene stranke i zainteresovanim licama da bi opravdali svoja težnja.

Član 43 1. Sud odlučuje o pitanju upravnog spora, na osnovu potvrdjenih činjenica u

upravnom postupku.


750

2. Ako sud utvrdjuje da upravni spor ne može da se razmotri na osnovu potvrdjenih činjenica u upravnom postupku zbog protivrečnosti potvrdjenih činjenica u aktima, stvar što u suštinskim tačkama nisu potpuno potvrdjene, što u potvrdjenim činjenicama donošen nepravilan zaključak u pogledu činjeničkog stanja, ili konstatuje da u upravnom postupku nisu poštovani pravila postupka koja bi imali značaj o rešavanji pitanje,sud poništiće presudom osporeni upravni akt. U takvom slučaju, ovlačeni organ dužan je da postupi onako kako je odredjeno u presudu i da donese novi upravni akt.

3. Ako poništenje upravnog akta prema stavu 2.ovog člana i ponovno odvijanje postupka pred nadležnim upravnim organom izazvače za tužuioca neku štetu, koji sa velikim poteškočama popraviti.,ili ako na osnovu službenih dokumenata ili drugih dokaza u predmetnim spisima jasno je da faktično stanje menja se od onoga što je potvrdjeno u upravnom popstupku, ili ako je u istom upravnom sporu poništen je upravni akt, dok nadležnim upravni organ nije postupio po presudi, sud može i sam potvrditi činjenično stanje ili drugog organa i na osnovu potvrdjene činjenične stanje doneti presudu, odnosno odluku.

Član 44

1. Zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali

pri tom nije vezana razlozima tužbe. 2. Za ništavost upravnog akta sud pazi po službenoj dužnosti.

Član 45 1. Sud donosi presudu odnosno rešenje. 2. O većanju i glasanji održava se poseban zapisnik, koji se potpisuje od sudaca koji

odlucuje o stvari rasprave i zapisničara. 3. Savetovanje se vrši bez prisustva stranki.

Član 46 1. Sud odlučuje o sporu presudom. 2. Presudom se tužba uvažava ili odbija kao neosnovana. 3. Ako se tužba uvažava, sud poništava osporeni upravni akt. 4. Kada sud utvrdjuje da osporeni upravni akt treba poništiti, može, ako priroda stvari

dozvoljava i ako utvrdjeno činjenično stanje tokom upravnog postupka pruža pouzdan osnov za to, presudom može rešiti o upravnom stvar.Takva presuda zamenjuje poništeni akt.

5. Presudom, kojom osporeni upravni akt poništava, sud odlučiće i o zahtevu tužilaca za vračanje stvari, odnosno za nadoknadu štete, ako podaci postupka za ovo daju sigurnu osnovu. U suprotnom, sud upučiće tužioca da svoj zahtev ostvaruje u parničnom postupak.

6. Kad tužba podnesena na osnovu člana 29. ovog zakona, a sud nađe da je osnovana, presudom će uvažiti tužbu i odrediti u kojem smislu ovlaščeni organ da donese rešenje.


751

Član 47 1. Ako je održan usmena rasprava, sud će odmah nakon usmena rasprava,

savetovanji, usmeno objaviti presudu, odnosno rešenje. 2. U složenim slučajevima sud može da odustane od usmenog objavljivanja

presude,odnosno rešenje, ali će najkasnije osam (8) dana od dana zaključenja rasprave doneti presudu, odnosno rešenje.

3. Ako po završenoj usmenoj raspravi sud ne može izreći presudu, odnosno rešenje zbog toga što prethodno treba da utvrdi neku činjenicu za čije raspravljanje nije potrebno nova usmena rasprava, sud će doneti presudu, odnosno rešenje, ali najkasnije osam (8) dana od dana kada tu činjenicu utvrdi.

Član 48

1. Presuda,odnosno rešenje sadrži naslov suda, ime i prezime suije koji odluceje o

stvari rasprave i zapisničara, imena stranke i njihovih predstavnika, obrada predmetnog spora i datum kada je presuda, odnosno rešenje doneseno i objavljeno, dispozitiv, obrazloženje i upustvo za žalbu, ako je dozvoljeno.

2. Presudu, odnosno rešenje potpisuju sudija koji odlučuje o stvari rasprave i zapisničar.

3. Presuda, odnosno rešenje izdaje se strankama u legalizovane kopije.

Član 49 Postupak po pravnim lekovima

1. Protiv odluke suda, zalba se postavlja kopetentnom sudu na način utvrđen članom

28 ovog zakona. 2. Žalba se podnosi u roku od petnaest (15) dana od dana dostavljanja odluke suda. 3. U drugi pitanjima postupka prema žalbi sprovode se odredbe ovog zakona za

tužbeni zahtev. 4. Zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke prema članu 24., kao i zahtev za

zaštitu zakonitosti prema članu 25., podnosi se na način odrđen članom 28.ovog zakona, sudu za odlučivanje prema zahtevu.

Član 50

1. Zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke dostavlja sudu u roku od trideset

(30) dana od dana prijema odluke protiv koje stranka podnosi zahtev. 2. Zahtev za zaštitu zakonitosti podnesi se u roku od devetdeset (90) dana od dana

kada je strankama dostavljena odluka protiv koje se zahtev podnosi.

Član 51 1. Zahtev za vanredno preispitivanje i zahtev za zaštitu zakonitosti sadrži naslov

sudske odluke, kao i o razlozima i obimu u kojem predlaže vanredno preispitivanje ili zaštita zakonitosti.


752

2. Ako je zahtev iz stava 1.ovog člana ne potpuna ili nerazumljiva, sud postupa shodno odredbama člana 33. ovog zakona.

Član 52

1. Nedozvoljeni zahtev ili podnošenje posle roka ili podnoseni zahtev od

neovlašćenog lica,sud odbaciće rešenjem. 2. Ako sud ne odbaci zahtev iz stava 1.ovog člana,dostaviće protivnoj stranci,unutar

roka od petnaest (15) dana koja može, podneti odgovor na pomenutom zahtevu. 3. Sud, protiv čije je odluke podnesen je zahtev za vanredno preispitivanje ili zahtev

za zaštitu zakonitosti i tuženi organ, dužni su da, bez odlaganja, dostave sudu, na njegov zahtev, sve spise predmeta.

Član 53

Sud rešava o zahtevu za vanredno preispitivanje ili o zahtev za zaštitu zakonitosti, po pravilu, u nejavnoj sednici, a pobijanu odluku ispituje samo u granicama zahteva.

Član 54 1. Sud presudom odbije ili uvažava zahtev. 2. Presudom kojom se zahtev uvažava, sud može da ukine ili preinači sudsku odluku,

protiv čije je podnesen zahtev. 3. Ako sud ukine sudsku odluku, predmet vraća se sudu, čija je odluka ukinuta. Ovaj

sud ima za zadatak da preduzima sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koje mu je ukazao sud koji je rešavao o zahtevu.

Član 55

Preispitivanje odluke 1. Zainteresovana stranka može da traži preispitivanje jedne pravosnažne odluke

kada: 1.1. stranka zazna za nove činjenice,ili nadje ili stekne mogučnost da upotrebi

nove dokaze na osnovu kojih bi spor bio povoljnije rešen za nju, da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem sudskom postupku;

1.2. odluka suda, došla usled krivičnog dela sudija ili radnika suda ili odluka je doneta delom obmane predstavnika ili stranke ovlaščenog,njegovog protivnika ili predstavnika ili ovlaščenog protivnika, a takva delovanje predstavlja krivično delo;

1.3. odluka je zaosnovana na presudi donesenoj u krivičnoj ili gradjanskoj stvari, a ta presuda je kasnije ukinuta konačnom sudskom odlukom;

1.4. isprava na kojoj se zasniva odluka je falsifikovan, ili ako svedok, stručnjak ili ako stranka tokom saslušanja pred sudom dao lažnu izjavu, a odluka suda se zasniva na tom iskazu;

1.5. stranka konstatuje ili stekne mogučnost da upotrbljava raniju odluku doneseno u istiom upravnom sporu, i


753

1.6. zainteresovanom licu nije bila data mogućnost da učestvuje u upravnom sporu.

2. Zbog okolnosti iz podstava 1.1. i podstava 1.5 ovog stava preispitivanje će se dozvoliti samo ako stranka, bez svoje krivice, nije imala mogućnost da ove okolnosti iznese u prethodnom postupku.

Član 56

Ponavljanje postupka odlukama za okolnosti predvidjene u podstavu 1.2. i 1.4. člana 55. ovog zakona, dozvoljava se su činjenice potvrdjene pravosnažnom odlukom nadležnog suda.

Član 57 1. Ponavljanje postupka može se tražiti najdocnije u roku od trideset (30) dana od

dana kada stranka saznala za razlog ponovljanja. 2. Ako je stranka saznala za razlog ponavljanja pre nego što je postupak pred sudom

završen, a taj razlog nije mogla upotrebiti u toku postupka, ponavljanje se može tražiti u roku od trideset (30) dana od datuma dostavljanja odluke.

3. Po isteku tri (3) godine od pravosnažnosti odluke ponavljanje se ne može tražiti.

Član 58 O zahtevu za preispitivwanje odluke odlučuje sud koji je doneo odluku.

Član 59

1. U zahtevu za ponavljanje postupka se mora naročito istaknuti: 1.1. presuda ili rešenje donesene u postupku čije se ponavljanje traži; 1.2. zakonski osnov ponavljanje i dokazi, odnosno okolnosti koje čine

verovatnim postojanje tog osnova; 1.3. okolnosti iz kojih proizlazi da je zahtev podnesen u zakonskom roku, i čime

se to dokazuje; 1.4. u kom pravcu i u kom obimu se prdlaže promena presude, odnosno rešenja

donesenog u postupku čije se ponavljanje traži.

Član 60 1. O zahtevu za preispitivanje odluke sud rešava u nejavnoj sednici. 2. Sud će odbaciti zahtev rešenjem ako utvrdi da zahtev podnelo neovlaščeno lice ili

da zahtev nije blagovremen, ili da stranka nije učinila bar verovatnim postojanje zakonskog osnova za ponavljanje.

3. Ako sud ne odbaci zahtev po stavu 2 ovog člana, dostaviće je protivnoj stranci i zainteresovanim licama i pozvaće ih da u roku od petnaest (15) dana odgovoraju na zahtev.


754

Član 61 1. Po isteku roka za odgovor o zahtevu za ponavljanje postupka sud odlučuje

presudom o zahtevu za ponavljanje postupka. 2. Ako se ponavljanje dozvoli,stavlja se van snage prethodna odluka u potpunosti ili

delimično. 3. Ranije procesne radnje na koje ne utiču razlozi ponavljanja, neće se ponavljati. 4. Presudom kojom se ponavljanje dozvoljava rešiće se i o glavnoj stvari.

Član 62

U ponovljenom postupku shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku po tužbi i pravnim lekovima, ako u članovima 55. do 61. ovog zakona nije drukčije odredjeno.

Član 63

Ostale odredbe postupaka Ako ovaj zakon ne sadrži odredbe o postupku u upravnom sporu, shodno će se primenjivati odredbe Zakona o parničnom postupku.

Član 64 U upravnom sporu svaka stranka snosi svoje troškove.

Član 65 Obavezni karakter presude

Kada sud poništi akt, protiv kojeg je bio pokrenut upravni spor, predmet se vrača u stanje u kome se nalazio pre nego što je poništeni akt donesen. Ako prema prirodi stvari, koja je bila predmet spora, treba umesto poništenog upravnog akta, doneti drugi, nadležni organ je dužan da ga donese bez odlaganje, a najdocnije u roku od trideset (30) dana od dana dostavljanja presude. Nadležni organ u ovom slučaju obavezuju pravni aspekti suda, kao i primedbe suda u pogledu postupka.

Član 66 Odluke suda mogu se izvršavati kada postanu pravosnažne i izvršne.

Član 67 1. Ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno

pravnom shvatanju suda, ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni upravni akt i po pravilu, sam rešiti stvar presudom. Takva presuda u svemu zamenjuje aktom od nadležnog organa.

2. U tom slučaju sud izveštava organ koji vrši nodzor upravnog organu.


755

Član 68 1. Ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije

u roku od trideset (30) dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donesene na osnovu stava 4. člana 46. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom tražiti donešenje takvog akta. Ako nadležni organ ne donese akt u roku od sedam (7) dana od prijema ovog zahteva, stranka može tražiti donešenje takvog akta od suda koji je doneo presudu.

2. Na osnovu takvog zahteva, sud će zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo. Nadležni organ je dužan da ovo obaveštenje da odmah, a najdocnije u roku od sedam (7) dana. Ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po mišljenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud če doneti rešenje koja u svemu zamenjuje akt nadležnog organa. Sud će to rešenje dostaviti organu nadležnom za izvršenje i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor. Organ nadležan za izvršenje dužan je bez odlaganje da izvrši takvo rešenje.

Član 69

Kada je u upravnom sporu donesena presuda, a organ je doneo upravni akt u izvršenju te presude, po se kod organa traži ponavljanje postupka po tom upravnom aktu, ponavljanje se može dozvoliti ako je razlog za ponavljanje nastao kod organa koji je upravni akt doneo.

Član 70

Prelazne i završne odredbe

Za podnesene tužbe do dana stupanja na snazi ovog zakona, sprovodiće se postupci prema dosadašnjim odredbama, osim ako ovaj zakon povoljniji za stranku.

Član 71 Ovaj zakon stavlja van snage sve odredbe primenjenog zakona o upravnim sporovima.

Član 72 Ovaj zakon stupa na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo. Zakon br. 03 L- 202 16. septembar 2010 Zakon se objavljuje u službenom listu Republike Kosova, na osnovu člana 80, stav 5 Ustava Republike Kosova. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 82 / 21 OKTOBAR 2010


756

ZAKON Br. 03 L-199 O SUDOVIMA

Sadržaj Glava I: Osnovne odredbe.......................................................................................................................... 756 Glava II: Osnovna načela ........................................................................................................................... 757 Glava III: Organizaciona struktura i nadležnosti sudova............................................................................ 758 Glava IV: Kvalifikacije, prava i dužnosti sudija i sudija porotnika ............................................................ 765 Glava V: Prelazne odredbe......................................................................................................................... 769 Glava VI: Konačne odredbe ....................................................................................................................... 770

Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo,

Usvaja

ZAKON O SUDOVIMA

GLAVA I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Predmet zakona Ovaj zakon uređuje organizaciju, funkcionisanje i nadležnost sudova u Republici Kosovo.

Član 2 Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju skedeća značenja:

1.1. Postupak imenovanja - postupak sveobuhvatne provere podobnosti svih kandidata za stalna imenovanja širom Kosova, sve do zakonske propisane starosne dobi za penzionisanje, za sudije i tužioce Kosova, koji se odvija u skladu sa Administrativnim naređenjem UNMIK-a br. 2008/2 i članom 150. Ustava.

1.2. Osnovni sud - prvostepeni sud, sa sedištem u sedam regionalna centra, koji se osniva ovim zakonom.

1.3. Ogranak - geografski pododeljak Osnovnog suda. 1.4. Apelacioni sud - drugostepeni sud, koji se osnova ovim zakonom.

Zakon Br. 03/L-199 o sudovima

757

1.5. Odeljenje - podkomponenta suda koja se osniva ovim zakonom u cilju zakazivanja predmeta prema njihovoj prirodi kako bi se povećala efikasnost sudova.

1.6. Odsek - podkomponenta opšteg odeljenja suda koja se osniva u cilju zakazivanja predmeta prema njihovoj prirodi kako bi se povećala efikasnost sudova.

1.7. Sudski savet Kosova - nezavisna institucija kao što je predviđeno članom 108. Ustava Republike Kosovo.

1.8. Predsednik suda - sudija zadužen za upravljanje i funkcionisanje suda kao što je predviđeno ovim zakonom.

1.9. Nadzorni sudija - sudija na čelu ogranka Osnovnog suda, koji izveštava predsedniku Osnovnog suda za rad tog suda.

1.10. Sudski institut - nezavisan organ, koji deluje u saradnji sa SSTK i sa drugim institucijama koja prosleđuju njegove odgovornosti za koordinaciju potreba i za stručno osposobljavanje sudija i tužilaca Kosova, za osposobljavanje kandidata za sudije i tužioca, kao i za druga pitanja u skladu sa Zakonom“.

GLAVA II

OSNOVNA NAČELA

Član 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudova

1. Sudovi osnovani ovim zakonom presuđuju u skladu sa Ustavom i zakonom. 2. Sudije u vršenju svojih funkcija i donošenju odluka su nezavisne, nepristrasne i na

bilo kakv način ne potpadaju pod uticaj bilo kog fizičkog i pravnog lica, uključujući i državne organe.

Član 4

Vršenje sudske vlasti Sudska vlast u Republici Kosovo vrši se od sudova osnovanih na osnovu ovog Zakona. Sudovi osnovani ovim zakonom su: Osnovni sud, Apelacioni sud i Vrhovni sud.

Član 5 Sastav pravosuđa

1. Sastav pravosuđa odražava etničku raznolikost Republike Kosovo, u skladu sa

Ustavom Republike Kosovo i međunarodno priznatih načela za polnu ravnopravnost. 2. Sastav sudstva treba da odražava etnički sastav mesne nadležnosti svakog suda.

Član 6 Sudske odluke

1. Odluke sudova se izrađuju u pisanoj formi, u skladu sa zakonom. 2. Sudske odluke su obavezujuće za sva fizička i pravna lica.


758

Član 7 Pristup sudovima

1. Sudovi jednako postupaju prema svim licima, bez diskriminacije na osnovu rase,

boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovinom, ekonomskog i socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, invalidnosti ili drugim ličnim statusom.

2. Svako lica ima ravnopravan pristup sudovima i nikome se ne uskraćuje pravo na pravedno suđenje u skladu sa redovnim zakonskim postupkom ili pravo na jednaku zakonsku zaštitu. Svako fizičko i pravno lice ima pravo na pravedno suđenje i unutar razumnog vremenskog roka.

3. Svako lice ima pravo da se obrati sudu sa zahtevom za zaštitu i sprovođenje svojih zakonskih prava. Svako lice ima pravo da koristi pravne lekove protiv sudske odluke ili odluke donete u upravnom postupku koja krši njegovo/njeno pravo ili interes na način utvrđen zakonom.

4. Sve sudske rasprave su otvorene za javnost, osim ako zakonom nije drugačije propisano.

5. Svi sudovi treba da funkcionišu na brz i efikasan način kako bi obezbedili brzo rešavanje predmeta.

GLAVA III

ORGANIZACIONA STRUKTURA I NADLEŽNOSTI SUDOVA

Član 8 Organizaciona struktura

1. Sudski sistem Republike Kosovo sastoji se od: Osnovnih sudova, Apelacioni sud i

Vrhovnog suda. 2. Ogranci se osnivaju na teritoriji Osnovnog suda. 3. Unutar Apelacionih i Osnovnih sudova mogu se osnovati Odeljenja ili Odseci u

cilju efikasnijeg funkcionisanja dotičnog suda.

Član 9 Osnovni sud

1. Osnovni sudovi su prvostepeni sudovi na teritoriji Republike Kosovo. 2. Osnivaju se sedam (7) osnovnih sudova, i to:

2.1. Osnovni sud u Prištini sa sedištem u Prištini, osniva se za teritoriju opština Priština, Kosovo Polje, Obilić, Lipljan, Podujevo, Glogovac i Gračanica;

2.2. Osnovni sud u Gnjilanu sa sedištem u Gnjilanu, za teritoriju opština Gnjilane, Kamenica, Novo Brdo, Ranilug, Parteš,Vitina i Klokot-Vrbovac;

2.3. Osnovni sud u Prizrenu sa sedištem u Prizrenu, za teritoriju opština Prizren, Dragaš, Suva Reka i Mamuša;

2.4. Osnovni sud u Đakovici sa sedištem u Đakovici za teritoriju opština Đakovica, Mališevo i Orahovac;


759

2.5. Osnovni sud u Peći sa sedištem u Peći, za teritoriju opština Peć, Dečane, Junik, Istok i Klina;

2.6. Osnovni sud u Uroševcu sa sedištem u Uroševcu, za teritoriju opština Uroševac, Kačanik, Štimlje, Štrpce i Đeneral Janković; i

2.7. Osnovni sud u Mitrovici sa sedištem u Mitrovici, za teritoriju opština južna Mitrovica i severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok, Zvečan, Srbica i Vučitrn.

Član 10

Ogranci osnovnih sudova

1. Pored glavnog sedišta, svaki Osnovni sud ima svoje ogranke kaje su osnovane ovim zakonom.

2. Osnovni sud u Prištini ima sledeće ogranke: 2.1. ogranak u Podujevu za opštinu Podujevo; 2.2. ogranak u Gračanici za opštinu Gračanica; 2.3. ogranak u Lipljanu za opštinu Lipljan; 2.4. ogranak u Glogovcu za opštinu Glogovac.

3. Osnovni sud u Gnjilanu ima sledeće ogranke: 3.1. ogranak u Kamenici za opštine Kamenica i Ranilug; 3.2. ogranak u Vitini za opštine Vitina i Klokot-Vrbovac; 3.3. ogranak u Novom Brdu za opštinu Novo Brdo.

4. Osnovni sud u Prizrenu ima sledeće ogranke: 4.1. oranak u Dragašu za opštinu Dragaš; 4.2. ogranak u Suvoj Reci za opštinu Suva Reka.

5. Osnovni sud u Mitrovici ima sledeće ogranke: 5.1. ogranak u Leposaviću za opštinu Leposavić; 5.2. ogranak u Vučitrn za opštinu Vučitrn; 5.3. granak u Zubin Potoku za opštinu Zubin Potok, 5.4. ogranak u Srbici za opštinu Srbica.

6. Osnovni sud u Đakovici ima sledeće ogranke: 6.1. ogranak u Mališevo za opštinu Mališevo; 6.2. ogranak u Orahovcu za opštinu Orahovac.

7. Osnovni sud u Peći ima sledeće ogranke: 7.1. ogranak u Istoku za opštinu Istok, 7.2. ogranak u Klini za opštinu Klina, i 7.3. ogranak u Dečanima za opštine Dečane i Junik

8. Osnovni sud u Uroševcu ima sledeće ogranke: 8.1. ogranak u Kačaniku za opštine Kačanik i Đeneral Janković, i 8.2. ogranak u Štrpcu za opštinu Štrpce.

9. Ukoliko na teritoriji jedne opštine ne postoji određeni ogranak, predmeti iz ove opštine potpadaju pod nadležnošću glavnog sedišta Osnovnog suda.

10. Ukoliko na teritoriji jedne opštine ne postoji ogranak Osnovnog suda, u tom slučaju ova opština može, odlukom Skupštine Opštine, da zahteva od Sudskog saveta Kosova da osnuje ogranak unutar njene teritorije ili isti bude pod nadležnošću Osnovnog suda ili geografski najbližeg ogranka suda.


760

11. Sudski savet Kosova izrađuje i proglašava uredbe za usklađivanje ovog člana sa članom 1.3 Aneksa IV Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa.

Član 11

Predmetna nadležnost Osnovnog suda 1. Osnovni sudovi su nadležni da u prvom stepenu sude u svim predmetima, osim ako

je zakonom drugačije propisano. 2. Osnovni sudovi su nadležni radi pružanja međunarodne pravne pomoći i za

odlučivanje za prijem odluka stranih sudova. 3. Upravni i privredni sporovi su u isključivoj nadležnosti Osnovnog suda u Prištini.

Član 12

Unutrašnja organizacija Osnovnog suda 1. Sledeća Odeljenja se osnivaju unutar Osnovnih sudova u cilju raspodele predmeta

prema njihovoj prirodi: 1.1. Odeljenje za privredne sporove koje funkcioniše unutar Osnovnog suda u

Prištini, za celu teritoriju Republike Kosovo; 1.2. Odeljenje za upravne sporove koje funkcioniše unutar Osnovnog suda u

Prištini, za celu teritoriju Republike Kosovo. 1.3. Odeljenje za teška krivična dela koje funkcioniše unutar sedišta svakog

Osnovnog suda. 1.4. Opšte odeljenje koje funkcioniše unutar sedišta svakog Osnovnog suda kao i

unutar svakog ogranaka Osnovnog suda. 1.5. Departman za maloletnike koji deluje u okviru osnovnih sudova.

2. Svaki osnovni sud ima Predsednika suda, koji je odgovoran za upravljanje i rad Osnovnog suda. Svaki ogranak Osnovnog suda koji izveštava predsedniku dotičnog Osnovnog suda o radu ogranka.

3. Predsednik Osnovnog suda raspoređuje sve sudije, uključujući i nadzornog sudiju, u ogranke dotičnog Osnovnog suda. Raspoređivanjem sudija u ogranke, po mogućnosti, predsednik Osnovnog suda će imati u obzir etnički sastav mesne nadležnosti tog ogranka. Predsednik Osnovnog suda će konsultovati Sudski savet Kosova oko raspoređivanja nadzornih sudija.

4. Predsednik Osnovnog suda raspoređuje sudije u odeljke kako bi obezbedio efikasno suđenje premeta i može da prema potrebi privremeno ponovo rasporedi sudije po ograncima i odeljenjima, kako bi se tretirali sukobi, rešili zaostali predmeti ili kako bi obezbedio blagovremeno razmatranje predmeta.

5. Određivanje predmeta u odgovarajućim departmanima, unutar suda vrši se u skladu sa poslovnikom Sudskog saveta Kosova, prema nadležnostima Departmana.

Član 13

Odeljenja za privredne sporove Osnovnog suda 1. Departman za ekonomska pitanja Osnovnog suda je nadležan za sledeća pitanja:

1.1. sporovi između domaćih i stranih pravnih lica u vezi sa njihovim privrednim pitanjima;


761

1.2. reorganizacija, stečaj i likvidacija pravnih lica, ako zakonom nije drugačije propisano;

1.3. sporovi u vezi sa smetanjem poseda, osim nepokretne imovine, između stranaka iz podstava 1.1. ovog stava;

1.4. sporovi u vezi sa povredom konkurencije, zloupotrebom ili monopolskim i dominantnim položajem na tržištu, kao i monopolistički sporazumi;

1.5. zaštita svojinskih prava i intelektualne svojine; 1.6. sporovi u vezi sa avionskim kompanijama, za koje se primenjuje Zakon o

avionskim kompanijama, isključujući sporove u vezi prava putnika; i 1.7. druge zakonom predviđene slučajeve.

2. Svim predmetima pred Odeljenjem za privredna pitanja Osnovnog sudi jedan (1) sudija profesionalac, osim ako zakonom nije drugačije propisano.

Član 14

Odeljenje za upravne sporove Osnovnog suda 1. Departman za administrativna pitanja Osnovnog suda sudi i odlučuje u

administrativnim konfliktima prema tužbama protiv administrativnim završnim akata i za druga pitanja koja su utvrđena ovim zakonom.

2. Svim predmetima pred Odeljenjem za upravne sporove Osnovnog sudi jedan (1) sudija profesionalac, osim ako zakonom nije drugačije propisano.

Član 15

Odeljenje za teška krivična dela Osnovnog suda 1. Departman za teške zločine Osnovnog suda sudi za sledeća krivična dela, koja su

predviđena Krivičnim zakonikom Kosova: 1.1. angažovanje u terorističkim aktima ne isključujući umešanost u pomaganju,

omogućavanju, organizovanju ili podršku terorizmu ili terorističkim grupoma;

1.2. krivična dela protiv međunarodnog prava, koja uključuju ali se ne ograničavaju na genocid, zločin protiv čovečnosti i ratne zločine;

1.3. ugrožavanje bezbednosti civilne avijacije; 1.4. uspostavljanje ropstva, ropskih uslova i uslova prinudnog rada; 1.5. trgovina emigrantima; 1.6. trgovina ljudima; 1.7. ugrožavanje međunarodno zaštićenih lica. 1.8. uzimanje talaca; 1.9. protivpravno prisvajanje, korišćenje, prenos i posedovanje nuklearnog

materijala; 1.10. pretnja upotrebom ili krađa nuklearnog materijala; 1.11. teško ubistvo; 1.12. otmica; 1.13. mučenje; 1.14. izborna prevara i uništavanje glasačkih dokumenata; 1.15. silovanje;


762

1.16. neovlašćena proizvodnja, distribucija i prerada opasnih opojnih droga i psihotropnih supstanci;

1.17. falsifikovanje noca; 1.18. organizovani kriminal, uključujući zastrašivanje tokom krivičnog postupka

za organizovani kriminal; 1.19. krivična dela protiv službene dužnosti, ne isključujući zloupotrebu

službenog položaja ili ovlašćenja, zloupotrebu dužnosti, prevare, primanje mita i razmena uticaja ili sličnog ponašanja;

1.20. svako krivično delo koje nije navedeno u ovom članu a koji potpada isključivoj i sporednoj nadležnosti Specijalnog tužilaštva Kosova kao što je predviđeno Zakonom br. 03/L-52 (13. mart 2008.) o specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo, i nakon amandamentiranja.

1.21. svako drugo krivično delo za koje je zakonski propisana kazna zatvora u trajanju od deset (10) i više godina.

2. Svim predmetima pred Odeljenjem za teška krivična dela Osnovnog sudi tročlano (3) sudsko veće sudija profesionalaca, od kojih jedan (1) će biti predsednik veća.

Član 16

Opšte odeljenje Osnovnog suda 1. Opšte odeljenje Osnovnog suda sudi u prvom stepenu sve predmete, osim ako su

nadležnosti drugog odeljenja Osnovnog suda. 2. Osim ako zakonom nije drugačije propisano, svim predmetima pred Opštim

odeljenjem Osnovnog suda sudi jedan (1) sudija profesionalac.

Član 17 Apelacioni sud

1. Apelacioni sud se osniva kao drugostepeni sud, sa mesnom nadležnošću na celoj

teritoriji Republike Kosovo. 2. Sedište Apelacionog suda je u Prištini. 3. Sastav Apelacionog suda odražava na etničku raznolikost Republike Kosovo i

međunarodna načela polne ravnopravnosti. U skladu sa relevantnim odredbama Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova i Ustavom Republike Kosovo i kako bi se obezbedilo učešće zajednica u sudstvu, petnaest odsto (15%) od ukupnog broja mesta u Apelacionom sudu, ali u ni u kojem slučaju manje od deset mesta, su zagarantovana sudijama iz zajednica koje ne predstavljaju većinu na Kosovu.

Član 18

Nadležnosti Apelacionog suda 1. Apelacioni sud je nadležan da razmatra:

1.1. sve žalbe podnete protiv odluka Osnovnih Suda; 1.2. da odlučuje na trećestepenom sudu prema žalbi koja je dozvoljena zakonom

i za konfliktu jurisdikcije između osnovnih sudova;


763

1.3. da rešava sukob nadležnosti između Osnovnih Sudova; i 1.4. druge zakonom predviđene slučajeve.

Član 19

Razmatranje predmeta u Aelacioni sud

1. Apelacioni sud razmatra i presuđuje predmete u veću od tri (3) sudija profesionalaca, osim ako je zakonom drugačije propisano.

2. Odluke Apelacionog suda su javni dokumenti. Sudski savet Kosova će obezbediti objavljivanje odluka Apelacionog suda, u najmanju ruku na internet stranici Sudskog saveta Kosova, ali u skladu sa uredbama Sudskog saveta Kosova.

Član 20

Unutrašnja organizacija Apelacionog suda 1. Apelacioni sud je organizovan u četiri sledeća odeljenja:

1.1. Opšte odeljenje; 1.2. Odeljenje za teška krivična dela; 1.3. Odeljenje za privredna sporove; 1.4. Odeljenje za upravne sporove; 1.5. Odelenje za maloletnike.

2. Apelacioni sud ima Predsednika suda koji je odgovoran za upravljanje i rad suda. 3. U skladu sa propisima utvrđenim od strane Sudskog saveta Kosova, predsednik

Apelacionog suda: 3.1. raspoređuje sudije u odeljenjima kako bi obezbedio efikasno suđenje, i

prema potrebi, može da privremeno ponovo raspodeliti sudije po odeljenjima za rešavanje nerešenih predmeta ili da bi obezbedio blagovremeno rešavanje predmeta;

3.2. raspoređuje, po potrebi, šefove odeljenja da bi obezbedio efikasno funkcionisanje suda; i

3.3. obezbeđuje da svaki predmet podnet Apelacionom sudu bude dodeljen tročlanom sudskom veću, i određuje sudiju koji će biti predsedavajući veća.

Član 21

Vrhovni sud 1. Vrhovni sud je najviši sudski organ vlast na Kosovu i ima mesnu nadležnost nad

celom teritorijom Republike Kosova. 2. Vrhovni sud obuhvata žalbeno veće Kosovske agencije za imovinu i Specijalnu

komoru Vrhovnog suda, čije sudije su deo Vrhovnog suda. 3. Sastav Vrhovnog Suda odražava etnički sastav Republike Kosovo. Najmanje

petnaest odsto (15%) sudija Vrhovnog suda, ali ni u kom slučaju manje od tri (3) sudija, biće iz zajednica koje ne čine većinu na Kosovu.

4. Sedište Vrhovnog suda je u Prištini. 5. Vrhovni Sud ima predsednika kao što je propisano u članu 103. Ustava Republike

Kosova. Predsednik takođe može da obavlja druge dužnosti koje su predviđene zakonom.


764

6. Vrhovni Sud razmatra i sudi u predmetima u većima od tri (3) sudije profesionalaca, osim kada zakon predviđa veći broj sudija.

7. U skladu sa propisima utvrđenim od strane Sudskog saveta Kosova, Predsednik: 7.1. je odgovoran za upravljanje i rad Vrhovnog suda; 7.2. po potrebi, raspoređuje sudije da bi obezbedio efikasno suđenje predmeta; i 7.3. obezbeđuje da svaki predmet podnet Vrhovnom sudu bude dodeljen

odgovarajućem sudskom veću, i određuje predsednika veća.

Član 22 Nadležnosti Vrhovnog suda

1. Vrhovni Sud je nadležan da odlučuje o:

1.1. zahtevu za vanredna pravna sredstva protiv pravosnažnih odluka sudova Republike Kosova, kao što je predviđeno zakonor;

1.2. revizijom protiv odluka drugostepenog suda po spornim pitanjima, kao što je predviđeno zakonom;

1.3. utvrđuje načelne stavove i pravna mišljenja po pitanjima koja su značajna za jedinstveno sprovođenje zakona od strane sudova na teritoriji Kosova;

1.4. predmeti Kosovske agencije za imovinu, kao što je predviđeno zakonom; 1.5. u Posebnoj komori, predmeti Kosovske agencije za privatizaciju ili

Kosovske poverilačke agencije, kao što se predviđa zakonom. 1.6. ostala pitanja predviđenazakonom.

Član 23

Opšta sednica Vrhovnog suda 1. Vrhovni Sud može da sazove opštu sednicu svih svojih sudija da bi doneo odluke

koje podstiču jedinstvenu primenu zakona. 2. Sudski savet Kosova neophodnim propisima utvrđuje rad Plenarnih sednica suda.

Član 24 Objavljivanje odluka Vrhovnog suda

Odluke Apelacionog suda su javni dokumenti. Sudski savet Kosova će obezbediti objavljivanje odluka Vrhovnog suda. Takve odluke se, u najmanju ruku, objavljuju na internet stranici Sudskog saveta Kosova, ali u skladu sa uredbama Sudskog saveta Kosova.

Član 25.

Uredbe za unutrašnje uređenje sudova Sudski savet Kosova usvaja uredbe o unutrašnjem uređenju sudova.


765

GLAVA IV KVALIFIKACIJE, PRAVA I DUŽNOSTI SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA

Član 26

Kvalifikacije sudija 1. Kandidati za imenovanje sudija na osnovu člana 104. Ustava Republike Kosovo

moraju da ispunjavaju kvalifikacije koje su određene od strane Sudskog saveta Kosova kroz njegove propise i procedure, ali kandidati moraju minimalno ispuniti sledeće uslove: 1.1. da je građanin Kosova; 1.2. da ima najmanje dvadeset i pet (25) godina starosti; 1.3. da ima važeću univerzitetsku diplomu iz oblasti prava priznate po zakonima

Kosova; 1.4. da ima položen pravosudni ispit; 1.5. da ima položen ispit za sudiju u skladu sa Zakonom o Sudskom institutu; 1.6. posedovanje visokog profesionalnog ugleda i moralnog integriteta; 1.7. da nije kažnjen za krivično delo definisano pravosnažnim zakonom; 1.8. da imaju najmanje tri (3) godine pravnog radnog iskustva u oblasti prava; i 1.9. da su uspešno prošli proces evaluacije kako je utvrđeno od strane Sudskog

saveta Kosova. 2. Pored minimalnih uslova navedenih u stavu (1), potrebne su i sledeće kvalifikacije:

2.1. da bi obavljao/la poslove sudije u Odeljenju za teška krivična dela u Osnovnom sudu, kandidat treba da ima najmanje tri (3) godine iskustva kao sudija u Opštem odeljenju Osnovnog suda, najmanje šest (6) godina iskustva u oblasti prava, uključujući izvesno iskustvo u krivičnom pravu;

2.2. da bi obavljao/la poslove sudije u Odeljenju administrativnih ili privrednih pitanja u Osnovnom sudu, kandidat treba da ima najmanje šest (6) godina iskustva u oblasti prava, uključujući iskustvo u administrativnim ili privredno pravnim pitanjima;

2.3. da bi obavljao/la poslove sudije u Apelacionom sudu, kandidat treba da ima najmanje deset (10) godina iskustva kao sudija;

2.4. da bi obavljao/la poslove sudije u Vrhovnom sudu, kandidat treba da ima najmanje petnaest (15) godina iskustva kao sudija.

3. U smislu dodatnih kvalifikacija utvrđenih u stavu 2. ovog člana, iskustvo u oblasti prava podrazumeva iskustvo u svojstvu tužioca, sudije, advokata, ili akademskog predavača.

Član 27

Dopunske kvalifikacije sudija Apelacionog i Vrhovnog suda važeće do 1. januara 2020

1. Bez obzira na odredbe stava 2 člana 26 ovog zakona, sudije imenovane u Apelacioni i Vrhovni sud u periodu između 1. januara 2013. i 1 januara 2015. mogu imati sledeće alternativne kvalifikacije:


766

1.1. za imenovanje na poziciju u Apelacionom sudu, deset (10) godina pravničkog iskustva;

1.2. za imenovanje na poziciju u Vrhovnom sudu, petnaest (15) godina pravničkog iskustva.

2. Svi ostali kriterijumi kako je propisano u članu 26 ovog zakona, ostaju nepromenjeni.

3. Bez obzira na odredbe iz stava 2 člana 26 ovog zakona, sudije u Apelacionom i Vrhovnom sudu imenovane u periodu između 1. januara 2015. i 1. januara 2017. mogu imati sledeće alternativne kvalifikacije: 3.1. za imenovanje za Apelacioni sud, deset (10) godina pravničkog iskustva, od

čega tri (3) godine rada kao sudija; 3.2. za imenovanje u Vrhovni sud, petnaest (15) godina pravnog iskustva, od

čega pet (5) godina rada kao sudija; 3.3. svi ostali kriterijumi kako je propisano u članu 26. ostaju nepromenjeni.

4. Pored odredaba člana 26 (2), sudije u Apelacionom i Vrhovnom sudu imenovane u periodu između 1. januara 2017. i 1. januara 2020. mogu imati sledeće dopunske kvalifikacije: 4.1. za imenovanje u Apelacioni sud, deset (10) godina pravničkog iskustva, od

čega je pet (5) godina rada kao sudija; 4.2. za imenovanje u Vrhovni sud, petnaest (15) godina pravničkog iskustva, od

čega sedam (7) godina rada kao sudija; 4.3. svi ostali kriterijumi kako je propisano u članu 26. ostaju nepromenjeni.

5. Bez obzira na bilo koju suprotnu odredbu, mandat svih sudija imenovanih shodno stavu 1 člana 150 Ustava Republike Kosovo traje sve do zakonske granice penzionisanja, osim ako nije uklonjen u skladu sa zakonom. Sudski savet Kosova može da uzme u obzir sveukupno iskustvo tih sudija u donošenju odluka u vezi sa odgovarajućim premeštajem i raspoređivanjem po sudovima utvrđenim ovim zakonom.

Član 28

Sudije porotnici 1. Sudije porotnici će biti imenovani samo kada to zakon zahteva. 2. Da bi bio postavljen na mesto sudije porotnika, osoba bi trebalo da ispunjava

sledeće kvalifikacije: 2.1. da je građanin Kosova; 2.2. da ima najmanje dvadeset i pet (25) godina starosti; 2.3. uspešno završena obuka po zakonu kako bi mogli da služe u takvom

kapacitetu; 2.4. ispunjenje kriterijuma utvrđenih od strane Sudskog saveta Kosova u skladu

sa relevantnim propisima; 2.5. da nisu osuđivani za krivična dela, osim manjih prekršaja; i 2.6. da poseduju visok profesionalni ugled i moralni integritet u društvu.

3. Sudije porotnici će dobiti nadoknadu za svoje usluge prema rasporedu nadoknada koji će biti ustanovljen od strane Sudskog saveta Kosova.


767

Član 29 Plata i sudska kompenzacija

1. Tokom svog mandata sudije će primiti sledeće zarade:

1.1. predsednik Vrhovnog suda trebalo bi da dobija platu koja je jednaka plati Premijera Republike Kosovo;

1.2. sve ostale sudije Vrhovnog suda trebalo bi da dobiju platu koja je jednaka plati ministra u Vladi;

1.3. predsednik Apelacionog suda trebalo bi da dobija platu koja je jednaka plati sudije vrhovnog suda;

1.4. sve ostale sudije Apelacionog suda trebalo bi da primaju platu u iznosu od devedeset procenata (90%) kompenzacije predsednika Apelacionog suda;

1.5. predsednik Osnovnog suda trebalo bi da prima platu jednaku kompenzaciji sudije Apelacionog suda.

1.6. nadzorni sudija ogranka Osnovnog suda trebalo bi da prima platu u iznosu od devedeset pet (95%) odsto od kompenzacije plate predsednika Osnovnog suda.

1.7. svaki sudija Osnovnog suda prima osnovu plate ne manju od sedamdeset procenata (70%) od plate predsednika Osnovnog suda. Sudski savet Kosova donosi plan za dodatne nadoknade sudija kojima se priznaju jedinstvene odgovornosti sudija koji rade na teškim krivičnim delima, privrednim pitanjima ili odeljenju za Administrativne sporove, ali ni u kom slučaju iznos osnove plate i dodatna naknada ne smeju prelaziti devedeset procenata (90%) plate predsednika Osnovnog suda.

2. Plate sudija se ne umanjuju tokom mandata za koji je sudija imenovan, osim ako je to disciplinska mera izrečena u nadležnosti Sudskog saveta Kosova.

3. Sudije imaju pravo na godišnji odmor od dvadeset dana (20) plaćenog odmora godišnje.

Član 30 Zaštita

Sudije imaju pravo da zahtevaju od Sudskog saveta Kosova posebne mere zaštite za sebe i svoju porodicu, kada opasnost za njihov život, ili život članova porodice, proizilazi iz ili je rezultat obavljanja sudskih odgovornosti.

Član 31 Imunitet

Sudije i sudije porotnici uživaju imunitet kako je propisano u Ustavu.

Član 32 Profesionalne Aktivnosti

1. Sudije mogu da učestvuju u profesionalnim organizacijama koje promovišu

nezavisnost sudstva, unapređuju pravosudno obrazovanje, i podstiču efikasnost sudova.


768

2. Sudije mogu učestvovati na profesionalnim ili naučnim skupovima, predavanjima i obukama, ili u drugim pravničkim projektima i primati nadoknadu za takve aktivnosti pod uslovom da ne postoji konflikt interesa i ne postoji kršenje zakona, kodeksa sudske etike, ili drugih podzakonskih akata.

3. Sudije mogu da se uključe u stručno i naučno pisanje, ali ne mogu da koriste niti otkrivaju materiju sudskog odlučivanja niti informacije prikupljene tokom sudskih procesa koje nisu bile obuhvaćene pismenom odlukom.

4. Sudije koje primaju naknadu za učešće u aktivnostima predviđene ovim članom, prikazuju takve nadoknade Sudskom savetu Kosova.

Član 33

Stručni saradnici i pripravnici Stručni saradnici i sudski pripravnici definišu se Pravilnikom Sudskog saveta Kosova.

Član 34 Dužnosti sudija

1. Sudije rade objektivno, nepristrasno i nezavisno. 2. Prilikom obavljanja svojih dužnosti, sudije pokazuju dostupnost, poštovanje

stranaka i svedoka, kao i budnost u održavanju najvišeg nivoa stručne kompetencije.

3. U vršenju pravosudnih funkcija, sudije štite poverljivost svih informacija koje nisu javne.

4. Sudije ne daju komentare medijima u vezi sa sadržajem, dokazima ili odlukama iz bilo kog predmeta. Sudije se ne upuštaju u bilo kakvu ex parte komunikaciju sa bilo kom ko je u vezi sa predmetom postupka.

5. Sudije moraju da su stalno angažovane pravničkom obrazovanju u skladu sa uredbama Sudskog saveta Kosova.

Član 35

Zabrane u vezi sa ponašanjem sudija 1. Sudije ne smeju obavljati bilo kakvu dužnost niti vršiti bilo kakvu uslugu koja

može biti shvaćena kao nešto što ometa njihovu nezavisnost ili njihovu nepristrasnost ili na neki drugi način može biti neuklopiva sa obavljanjem dužnosti sudije ili sa odredbama Kodeksa ponašanja sudija.

2. Sudije ne mogu biti članovi političkih stranaka, pokreta ili bilo koje druge političke organizacije, niti smeju učestovati u bilo kakvoj političkoj aktivnosti. Sudije se ne mogu nadmetati za bilo kakvu političku funkciju.


769

GLAVA V PRELAZNE ODREDBE

Član 36

Fazat kalimtare 1. Ovaj zakon će se sprovoditi prema sledećem rasporedu:

1.1. faza planiranja: od 1. januara 2011. do 31. decembra 2011. Sudski savet Kosova priprema plan implementacije kako bi se olakšao prelaz sa sadašnje sudske strukture na sudsku strukturu koja je utvrđena ovim zakonom. Sudski savet Kosova će objaviti na svojoj web strani plan implementacije do 1. decembra 2011;

1.2. faza sprovođenja: od 1 januara 2012 do 31 decembra 2012 Sudski saveet Kosova će sprovesti svoj plan sprovođenja.

2. Član 29 će se sprovesti od 1 januara 2011 i sudije će do reforme pravosuđa dobiti plate kao što sledi: 2.1. sudije Okružnog suda dobiće platu jednaku sa platom sudije Apelacionog

suda. 2.2. sudije Opštinskog suda dobiće plate jednake sa platom sudije Osnovnog

suda. 2.3. sudije Prekršajnog suda dobiće platu 90% od plate sudije opštinskog suda

Član 37

Nadležnosti Sudskog saveta Kosova u toku faze planiranja i faze implementacije

1. Tokom faze planiranja, Sudski savet Kosova objavljuje propise koji se odnose i na prelazna i na operativna pitanja koja priostiču iz ovog zakona.

2. Tokom faze planiranja, Sudski savet Kosova takođe razvija detaljni plan implementacije, uključujući ali ne i ograničavajući se na sledeće: 2.1. preklasifikacija spisa predmeta i brojeva predmeta kako bi se podudarali sa

sudskom strukturom utvrđenom ovim zakonom; 2.2. prenos predmeta odgovarajućem sudu ili grani suda; 2.3. preraspoređivanje kadrova; 2.4. prenos fizičke imovine između sudova; 2.5. raspoređivanje ili dodeljivanje predmeta odgovarajućim odeljenjima

Osnovnog suda i njihovim sudijama; 2.6. premeštaj sudija u odgovarajuće sudove i na radna mesta kako je predviđeno

ovim zakonom, uzimajući u obzir i uz puno poštovanje imenovanja i odluka donetim tokom procesa jedinog postupka imenovanja; i

2.7. sva druga pitanja koja se tiču tranzicije sudova u pravcu strukture utvrđene ovim zakonom i u cilju budućeg efikasnijeg rada sudova.

3. Sudski savet Kosova preduzima sve neophodne korake da organizuje, planira i u potpunosti sprovede odredbe ovog zakona kako bi se obezbedio neometan prelaz na nove sudske strukture.


770

Član 38 Premeštaj i raspoređivanje sudija

1. Sudski savet Kosova premešta i preraspoređuje sudije u sudovima uređenim ovim

zakonom, uzimajući u obzir i poštujući sledeće: 1.1. imenovanja, posebno imenovanja predsednika sudova, izvršena u toku

postupka imenovanja, kako je propisano stavom l člana 150 Ustava Republike Kosovo; i

1.2. integritet, iskustvo, sposobnosti i veštine rukovođenja koje se ocenjuju tokom postupka imenovanja, kako je propisano stavom 1 člana 150 Ustava Republike Kosovo.

1.3. premeštaj se ne može izvršiti protiv njihove volje.

Član 39 Rešavanje nerešenih predmeta

1. Svi predmeti, koji su na dan 31. decembra 2012, drugostepeni predmeti Vrhovnog

suda, Okružnog suda ili Visokog suda za prekršaje, i koji nisu zaključeni konačnim odlukama, od 1. januara 2013. se tretiraju kao predmeti Apelacionog suda.

2. Svi predmeti, koji su na dan 31. decembra 2012, prvostepeni predmeti Vrhovnog suda, Okružnog suda, Okružnog Privrednog suda, Opštinskog suda ili Opštinskih sudova za prekršaje, i koji nisu zaključeni konačnim odlukama, od 1. januara 2013. se tretiraju kao predmeti Osnovnog suda koji ima odgovarajuću teritorijalnu nadležnost.

Član 40

Validnost prethodnih pravosnažnih odluka i pravo na žalbu Sve pravosnažne odluke Vrhovnog suda, Okružnog suda, Okružnog privrednog suda, Opštinskog suda, Višeg suda za prekršaje, kao i Opštinskog suda za prekršaje koje su donete pre prenosa nadležnosti na sudove osnovane ovim zakonom, ostaju na anazi.

Član 41 Budžet

Vlada Kosova obezbeđuje dovoljna sredstva iz budžeta Republike Kosovo u cilju potpune primene ovog zakona.

GLAVA VI KONAČNE ODREDBE

Član 42

Stavljanje van snage drugih zakona

1. Nakon stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o redovnim sudovima SAPK, uredbe UNMIK-a kao i Zakon o prekršajima.


771

2. Nakon stupanja na snagu ovog zakona, svako pozivanje na bilo koji zakon, propis, direktivu, pravilo ili drugi akt koji potpada pod prvostepenu nadležnost suda za Prekršaje, Opštinskog suda, Okružnog suda, Privrednog suda ili Vrhovnog suda se smatra da se odnosi na Osnovni sud. Svako pozivanje ubilo kom zakonu, propisu, direktivi ili pravilu koje daje drugostepenu nadležnost Višem sudu za prekršaje, Okružnom sudu ili Vrhovnom sudu,tumači se kao da se odnosi na Apelacioni sud.

Član 43

Stupanje na snagu Ovaj Zakon stupa na snagu 1. januara 2011 godine za članove 29, 35, 36, 38 i 40, dok će se za ostale članove primeniti počevši od 1. januara 2013 godine. Zakon br. 03 L- 199 22 juli 2010 Proglašeno dekretom Br. DL-047-2010, dana 09.08.2010, od Predsednika Republike Kosovo, Dr.Fatmir Sejdiu. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 79 / 24 AVGUST 2010


772

ZAKON Br. 04/L-171 O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 03/L-199 ZA SUDOVE

Skupština Republike Kosovo, U skladu sa članom 65 (1) Ustava Republike Kosovo, Usvaja

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA Br. 03/L-199 ZA SUDOVE

Član 1 Svrha

Svrha ovog zakona je da se izmeni i dopuni Zakon br.03/L-199 za Sudove.

Član 2

Član 18 bazičnog zakona, podstav 1.2 briše se.

Član 3

1. Članu 22 bazičnog zakona dodaje mu se novi podstav, kao što sledi: “1.1 Vrhovni sud odlučuje u trećem stepenu za žalbe (prigovore) dozvoljene zakonom”.

2. Podstav 1.1 bazičnog zakona prenumeriše se kao podstav 1.2 i nastavlja se sa prenumerisanjem do kraja ovog člana.

Član 4

Izmena i dopuna člana 42

Član 42 bazičnog zakona, stav 1 preformuliše se sa sledećim tekstom: 1. Stupanjem na snagu ovog zakona, stavlja se van snage zakon o redovnim

sudovima SAPK i relevantni propisi UNMIK-a.

Zakon Br. 04/L-171 o izmenam i dopunama Zakona Br. 03/L-199 za sudove

773


Ovaj zakon stupa na snagu nakon objavljivanja u Službenom Listu Republike Kosova. Zakon br. 04/L-171 20. Decembar 2012. god. Proglašeno Ukazom Br.DL-058-2012, dana 21.12.2012, od strane Presednice Atifete Jahjaga. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / Br. 37 / 28 DECEMBAR 2012, PRIŠTINA


774





Član 1 Svrha










775



Član 2





Član 3



Član 8


Član 4






776





Član 5









Član 13




Član 27A




777





Član 6







Član 7





778




Član 1


Član 9










779




Član 11














780















Član 13





781










Član 14








782



Član 3A





Član 16







Član 17






783



Član 29



















784









Član 24

Stupanje na snagu


Zakon Br. 03/L-224 o tužilačkom savetu Kosova

785

ZAKON Br. 03/L-224 O TUŽILAČKOM SAVETU KOSOVA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 785 Poglavlje II: Nadležnosti, odgovornosti i sastav saveta.............................................................................. 786 Poglavlje III: Odabiranje, predlaganje i imenovanje državnih tužilaca ...................................................... 793 Poglavlje IV: Ocenjivanje i premeštaj tužilaca........................................................................................... 794 Poglavlje V: Disciplinske procedure .......................................................................................................... 795 Poglavlje VI: Kancelarija disciplinske tužioca........................................................................................... 798 Poglavlje VII: Obuka tužilaca .................................................................................................................... 801 Poglavlje VIII: Završne odredbe ................................................................................................................ 802 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo,

Usvaja

ZAKON O TUŽILAČKOM SAVETU KOSOVA


Član 1

Namena i primena zakona

1. Ovaj zakon reguliše Tužilačkog Savet Kosova (Savet - TSK), potpuno nezavisna institucija, u vršenju svoje funkcije.

2. Savet obezbeđuje da sva lica koja imaju jednak pristup pravdi i tužioci da vrše njihovu funkciju na nezavistan način, profesionalno i nepristrasno.

3. Savet treba da obezbedi da državni tužilac odražava multietnički karakter Kosova i princip polne ravnopravnosti.

4. Savet mora biti odgovoran za zapošljavanje, predlaganje za imenovanje, ponovno imenovanja,ocenu, unapređenje, disciplinu, razrešenje, premeštaj na drugo radno mesto i obuku tužilaca.

5. Zajedno sa glavnim državnim tužiocem,Savet je odgovoran za slanje i upravljanje budžetom Saveta i Kancelarije državnog tužioca.

Član 2

Definicije 1. Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:


786

1.1. Dani - kalendarski dani. 1.2. Savet - Tužilački savet Kosova, nezavisna institucija koja vrši dužnosti i

ima odgovornosti u skladu sa Ustavom i ovim zakonom. 1.3. Disciplinska komisija - Disciplinska komisija tužilaštva. 1.4. Glavni tužilac - lice koje je šef kancelarije tužilaštva, osim glavnog

državnog tužioca, ili šefa Specijalnog tužilaštva. 1.5. Ustav - Ustav Republike Kosovo. 1.6. Državni tužilac - nezavisno telo odgovorno i ovlašceno za gonjenje lica

koja se terete za krivična dela i druge akte predviđene ovim zakonom i uključuje sledeće kancelarije Osnovnog tužilačtva, Apelacionog tužilaštva, Specijalnog tužilaštva Glavnog državnog tužioca i druge organizacione jedinice koje se mogu vršiti tužilačke funckije.

1.7. Sveobuhvatni predlog - Sveobuhvatni predlog za rešenje ztatusa Kosova od 26. marta 2007.godine.

POGLAVLJE II

NADLEŽNOSTI, ODGOVORNOSTI I SASTAV SAVETA

Član 3 Nezavisnost saveta

Savet je potpuno nezavisna institucija u sprovođenju svojih funkcija s ciljem ka osiguranju nezavisnog,profesionalnog i nepristrasnog tužilačkog sistema koji odražava multietnički karakter Republike Kosova i kao i međunarodno priznatim principima ljudskih prava i polne ravnopravnosti

Član 4 Dužnosti, odgovornosti i ograničenja Saveta

1. Dužnosti i ogovornosti Saveta uključuju ali se ne ograničavaju na sledeće:

1.1. osigurava da svi tužioci deluju samostalno, stručno i nepristrasno u vršenju svih tužilačkih funkcija;

1.2. regrutovanje i predlaganje, predsedniku, kandidate za imenovanje i ponovni izbor zs kancelariju tužilaštva, uključujući i kandidata iz redova zajednica koje ne čine većinu na Kosovu;

1.3. osigurava da tužilaštva odražavaju etnički sastav u oblasti svoje nadležnosti u skladu sa članom 109. 4. i 110. 3. Ustavai Sveobuhvatnog Predloga Rešenja i člana 2.2, Aneksa IV;

1.4. predlaže predsedniku kandidata za imenovanje državnih tužilaca; 1.5. u saradnji sa Kosovskim Pravosudnim Institutom, uspostavljan standarde za

regrutovanje, organizovanje i objavljuje pripremni ispit za kvalifikaciju tužilaca;

1.6. objavljuje javni konkurs za tužioce; 1.7. utvrđuje broj tužilaca u svakom tužilaštvu; 1.8. imenuje glavnog tužioca za osnovno tužilaštvo i Apelacionog tužilaštva u

skladu sa Zakonom o državnom tužiocu;


787

1.9. u koordinaciji sa glavnim državnim tužiocem, razvija,tužilačke politike i strategije za efikasnu borbu protiv kriminala;

1.10. predlaže Vladi i Skupštini mere koje se odnose na sistem tužilaštva i borbu protiv kriminala;

1.11. podnosi izveštaje Skupštini Kosova,Predsedniku i javnosti o radu Saveta i državnog tužioca;

1.12. priprema godišnji ižveštaj o radu državnog tužioca i rashodima Saveta; 1.13. obezbeđuje i objavljuje statističke podatke o sistemu tužilaštva; 1.14. nadgleda administraciju tužilaštva i njegovog osoblja. 1.15. nadgleda jedinicu za ocenu rada tužilaštva i izdaje pravila i propise u skladu

sa svojim nadležnostima; 1.16. obezbeđuje redovne periodične procene broja predmeta u tužilaštvima i

sprovodi sistem raspodele predmeta kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje tužilaštva;

1.17. priprema, podnosi i nadgleda budžet sistema tužilaštva kako bi se osiguralo efikasno i efikasno funkcionisanje kancelarija tužilaštva i računovodstva za korišćenje fiskalnih izvora;

1.18. proglašava kodeks profesionalne Etike za članove Saveta, prekršaje koje predstavljaju osnov za disciplinske mere, uključujući i otpuštanje iz radnog odnosa.

1.19. proglašava kodeks Etike za podršku radnika, prekršaje koje predstavljaju osnov za disciplinske mere, uključujući i otpuštanje iz radnog odnosa;

1.20. proglašava kodeks Etike za pomoćno osoblje, prekršaje koje predstavljaju osnov za disciplinske mere, uključujući i otpuštanje iz radnog odnosa.

1.21. utvrđuje procedure za obavljanje i disciplinskog postupka; 1.22. kada je opravdano, predlaze predsedniku razrešenje Galvnog državnog 1.23. tužioca; 1.24. utvrđuje politike, standarde i uputstva za obuke tužilaca i drugog osoblja i 1.25. Nadgleda sprovođenja i razvoj stručnog usavršavanja tužilaca od strane 1.26. instituta ili druge obuke udruženja ili organizacija; 1.27. sarađuje sa pojedincima i organizacijama odgovornim za samostalno 1.28. praćenje tužilačkog sistema; 1.29. Proglašava pravila i propise u skladu sa zakonom o javno informisanju koji

se odnose na upravljanje i objavljivanje informacija zadržanih od strane državnog tužioca;

1.30. Uspostavlja Komisije koje Savet smatra neophodnim. 1.31. Odobrava pravila i postupke za funkcionisanje Saveta i njegovih Komisija, i

za izbor onih članova Saveta koji su izabrani od strane svojih vršnjaka, pravila koja trebaju da budu javno dostupna.

2. U obavljanju svojih dužnosti i nadležnosti, Savet mora delovati na način koji poštuje i čuva nezavisnost tužilaca u obavljanju svojih dužnosti. Saveta nesme upravljati ili uticati, pokušati da upravlja ili utiče, ili na drugi način preduzima bilo koju radnju ili daje izjavu koja se razumno može smatrati kao ometanje ili pokušaj ometanja nezavisne funkciju tužilaštva u odnosu na bilo koje lice, istragu ili predmet.


788

Član 5 Sastav i izbor članova Saveta

1. Savet se sastoji od devet (9) članova koji su državljani Republike Kosovo, od kojih

pet (5) moraju biti tužioci. 2. Pet (5) tužioca koji su članovi Saveta čine:

2.1. Glavni državni tužilac; 2.2. jedan (1) tužilac iz kancelarije Specijalnog tužilaštva izabran od strane

tužilaca koji rade u toj kancelariji; 2.3. jedan (1) tužilac iz kancelarije Apelacionog tužilaštva izabran od strane

tužilaca koji rade u toj kancelariji, I 2.4. dva (2) tužioca iz Osnovnog tužilaštva izabrana od strane tužilaca koji rade

u toj kancelariji; 3. Članovi Saveta koji nisu tužioci moraju biti imenovani od strane Saveta zasnovanu

na listi od najmanje (5) kandidata za svaku poziciju podnosi se relevantnim organima i obuhvata: 3.1. jedan (1) član iz advokatske Komore koji je specijalizovan u krivičnom

zakonu, nakon predloga izvršnog saveta, Advokatske Komore. 3.2. jedan (1) profesor pravnog fakulteta Republike Kosovo na osnovu predloga

o visokom obrazovanju i drugih relevantnih organa za visoko obrazovanje; 3.3. jedan (1) predstavnik civilnog društva sa viskom profesionalnom

pripremom i znanja iz oblasti ljudskih prava. 4. Ministar pravde mora obavljati dužnosti u Savetu, po službenoj dužnosti. 5. Savet bira zamenika predsedavajućeg iz reda svojih članova tužioca na mandate od

tri (3) godine. Izborom na ova radna mesta ne produžuje se mandat kao člana Saveta.

6. Članstvo u Savetu mora da odražava multietnički sastav Republike Kosovo i međunarodno priznatih principa jednakosti polova. Najmanje jedan član Saveta izabran po stavu 2 ovog člana treba da bude iz redova zajednica koje ne čine većinski deo stanovništva na Kosovu.

7. Glavni državni tužilac po službenoj dužnosti obavlja će funkciju predsedavajućeg za vreme za koje je on ili ona imenovan da obavlja dužnosti šefa kancelarije državnog tužilaštva.

Čla 6

Nespojivost sa funkcijom člana Saveta

1. Članstvo u Savetu je nospojive ako je: 1.1. sudija; 1.2. tužilac koji nije imenovan da obavlja dužnosti državnog tužioca; 1.3. poslanik u Skupštini Republike Kosovo ili odbornik skupštine opštine; 1.4. član Vlade Republike Kosovo, sa izuzetkom ministra pravde; 1.5. osoba koja vrši funkciju, ili obavlja bilo kakve dužnosti u nekoj političkoj

partiji ili u bilo kom udruženju ili fondaciji povezanoj sa bilo kojom političkom partijom, izuzev ministra pravde;

1.6. osoba koja radi za administraciju, uključujući i lica koja obavljaju dužnosti


789

u Vladi Republike Kosovo ili u administrativnim ili pod-administrativnim organima utvrđenim Ustavom ili zakonodavstvom; ili

1.7. osoba osuđena za krivično delo, osim za manje prekršaje definisane zakonom.

Član 7

Mandat članova Saveta

Osim za članove po službenoj dužnosti, Članovi Saveta se odabiru ili imenuju na pet (5) godina. Član Saveta može biti odabran na još jedan neprekidni mandat na od pet (5) godina.

Član 8 Prestanak mandata u Savetu

1. Mandat člana saveta prestaje da važi:

1.1. smrću; 1.2. gubitkom poslovne sposobnosti više od tri (3) meseca na osnovu medicnsko

utvrđenih razloga; 1.3. konstatntnim propuštanjem da prisustvuje aktivnostima Saveta više od (3)

meseca; 1.4. ako se imenuje na osnovu posebnog statusa, nakon prestanka statusa na

osnovu kojeg je imenovan; 1.5. ostavkom, uz upoznavanje Saveta sa predhodnim obaveštenjem od trideset

(30) dana; ili 1.6. kada je osuđen za krivično delo, osim za manje prekršaje definisane

zakonom. 2. Ukoliko se ukaže radno mesto u Savetu pre isteka roka, upražnjeno mesto mora

biti popunjeno na isti način kao i imenovanje člana čiji je mandat istekao. Osoba, sem Glavnog državnog tužioca ili Ministra Pravde, izabrana za upražnjeno mesto u Savetu mora biti imenovan ili odabran na mandat od punih pet (5) godina.

Član 9

Nezavisnost članova Saveta Članovi saveta vrše svoje dužnosti na nezavistan i nepristrasan način.

Član 10 Imunitet

1. Članovi Saveta uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanske tužbe i

razrešenje zbog preduzetih aktivnosti, odluka ili mišljenja koja su u okviru njihovih dužnosti kao članova Saveta.

2. Članovi Saveta ne uživaju imunitet po stavu 1. člana 10. ovog zakona i mogu biti razrešeni sa dužnosti ako su namerno prekršili zakon.

3. Ako je član Saveta optužen ili uhapšen, on ili ona će, što je moguće pre, obavestiti predsednika ili Savet.


790

Član 11 Disciplinski postupak za članove Saveta

1. Savet nastoji da utvrditi i objaviti disciplinska pravila i postupak primenjiv na

svoje članove, uključujući i postupak koji regulišu istragu, suspenziju ili preporuku razrešenje bilo kog člana Saveta.

2. Komisija se sastoji od tri (3) člana, postavljenih od strane predsedavajućeg, mora većinom glasova donositi odluke o osnovama discipline i sankcija, uključujući suspenziju i razrešenje, bilo kog člana Saveta.

3. Član koji je suspendovan od strane komisije ima pravo na žalbu pred punim sastavom Saveta u roku od petnaest (15) dana od dana suspenzije odluke.

4. Na predlog komisije, član Saveta može biti razrešen dužnosti na osnovu dve trećine (2/3) glasova članova Saveta.

5. Član Saveta koji je razrešen dužnosti ima pravo žalbe na odluku direktno Vrhovnom sudu u roku od petnaest (15) dana od dana donošenja odluke o razrešenju.

Član 12

Sedište saveta, kvorum i priroda javnih sastanaka

1. Sedište saveta mora biti u Prištini. 2. Kvorum za sastanke Saveta mora biti od šest (6) članova, a odluke Saveta moraju

se donosi prostom većinom glasova prisutnih članova, osim ako nije drugačije propisano zakonom.

3. Svi sastanci Saveta su otvoreni za javnost. Dnevni red za svaki sastanak Saveta će biti javno objavljen najmanje četrdeset i osam (48) sati pre sastanka. Savet može odlučiti da sastanak bude zatvoren većinskim glasovima članova, na kojem će se raspravljati o sledećem: 3.1. službene državne tajne koje mogu biti otkrivene a koje bi predstavljale

kršenje zakona; 3.2. pitanja zaposlenih koja se odnose na tužioca ili zaposlene, osim sastanka

Saveta na kojem je doneta konačna disciplinska mera protiv tužioca ili mora biti pokrenuta;

3.3. ocena rada tužilaca i ostalih zaposlenih; 3.4. vlasničke informacije čijim otkrivanjem se može naneti šteta interesima bilo

koje stranke koje se takmiče za vladin tender; 3.5. informacije ili podaci čijim bi se otkrivanjem ugrozio život ili bezbednost

bilo koje osobe; 3.6. u toku istrage o prestupu ili kriminalne aktivnosti čije bi otkrivanje moglo

da ugrozi objektivnost i efikasnost istrage; 3.7. vlasničke poslovne informacije, podaci ili računarski kod koji su poverljivi

u okviru ugovornog sporazuma ili poverljiv sporazum između prodavca i Saveta ili

3.8. svaka druga informacija čije bi otkrivanje predstavljalo kršenje zakona. 4. Za svaki sastanak zatvoren od strane Saveta, predsedavajući mora napisati opšti

razlog ili razloge za zatvaranje sastanka i mora upisati glas prisutnog člana


791

Saveta.Kada je sastanak Saveta zatvoren, nijedan član Saveta ili bilo koje lice koje prisustvuje sastanku nesme raspravljati ili na drugi način obelodaniti prirodu, sadržaj ili ishod sastanka dok većina članova Saveta ne glasa da objavi ove informacije, osim ako to nije zabranjeno važećim zakonom. Predsedavajući Saveta mora udaljiti sa svakog zatvorenog sastanka sve zaposlene koji nisu neophodni za vođenje poslova Saveta na zatvorenoj sednici.

5. Hitan sastanak Saveta može biti sazvan da bi se razgovaralo o pitanjima vezanim za bezbednost i sigurnost objekata i osoblja, ili ako izuzetne okolnosti zahtevaju hitnu akciju.Savet može sazvati vanredno zasedanje na poziv predsedavajućeg ili zamenika predsedavajućeg, u odsustvu predsedavajućeg. Obaveza obaveštenja u roku od četrdeset i osam (48) sati iz stava 1 ovog člana ne važi kada su u pitanju hitne sednice Saveta. Predsedavajući mora u roku od dvadeset četiri (24) sata od završetka vanredne sednice saopštiti javnosti prirodu hitnog sastanka kao i pitanja o kojima je razgovarano na sastanku, osim ako nisu izuzeta od otkrivanja po stavu 1. ovog člana.

Član 13

Godišnji budžet

1. Savet u saradnji sa glavnim državnim tužiocem i tužiocima mora predložiti godišnji budžet za rad Saveta i kancelarija tužilaštva. Savet mora da dostavi budžet Vladi, kako je predviđeno zakonom. Ako Ministar Finansija i Ekonomije podnosi budžet za Savet i tužilaštva koji se razlikuje od onog predloženog od strane Saveta, Ministar Finansija i Ekonomije mora takođe da dostavi Skupštini Kosova prvobitno predloženi budžet Saveta na razmatranje i komentare o tome.

2. Savet i glavni državni tužilac moraju nezavisno rukovoditi godišnjim budžetom za Savet i kancelarije tužilaštva i samostalno snositi odgovornost za nadgledanje rashoda, raspodelom sredstava, održavanjem ispravnosti tekućih računima i sprovođenje finansijskih revizija.

Član 14

Administrativna podrška Savetu

1. Kancelarija Glavnog državnog tužioca obezbeđuje administrativnu podršku preko sekretarijata sa potrebnim osobljem u cilju davanja mogućnosti Savetu da obavlja svoje zadatke na efikasan i brz način.

2. U pružanje ovakve podrške i u ispunjavanju ove administrativne funkcije,kancelarije glavnog državno tužioca će postupati na način koji poštuje i čuva autoritet i nadležnosti Saveta, kao što je dato u Ustavu ili ovim zakonom. Pored ostalih dužnosti glavnog državnog tužioca u kapacitet administrativne podrške su i: 2.1. pomoaže Savetu u administraciji kancelarija tužilaštva primenu pravila,

propisa i politika u vezi kadrova, budžeta i administracije tužilaštva i Saveta.

2.2. predlaže administrativna pravila koja su neophodna za sprovođenje direktiva Saveta. Sva pravila moraju biti podnešena Savetu na usvajanje.


792

2.3. Predlaže nova pravila i propisa kad god je potrebno za efikasno i efektivno upravljanje Saveta i kancelarija tužilaštva;

2.4. Redovno izveštava Savetu o radu tužilaštva i daje preporuka za poboljšanje. 2.5. U skladu sa i na osnovu uputstava Saveta, priprema i rukovodi

konsolidovanim budžetom za Savet i tužilaštva. 2.6. U skladu sa pravcima Saveta nadgleda svo administrativno i pomoćno

osoblje, finansije i personal, Sekretarijat rukovodi upravom pravosuđa i pruža podršku osoblju, uključujući dodelu administrativnog i pomoćnog osoblja kancelarijama tužilaštva na osnovu opterećenja, održavanje kadrovske evidencije, utvrđivanja procene sistema rada, obezbeđenja odgovarajućih disciplinskih postupaka zaposlenih u tužilaštvu kao i zaštitu njihovih prava iz radnog odnosa.

2.7. U skladu sa budžetskim ograničenjima i upustvima Saveta,osigurava su tužilaštva pravilno snabdevena materijalom neophodnim za efikasno i efektivno obavljanje tužilačke funkcije.

2.8. preduzima druge dužnosti i ovlašćenja kao što Savet može da naloži i koje su u okviru svojih nadležnosti direktnnih upustava.

3. Savet i glavni državni tužilac će zajedno razviti i usvojiti propise koji se odnose na organizacionu strukturu i funkcionisanje podrške administrativne delatnosti.

Član 15

Jedinica za ocenjivanje rada tužilaštva

1. Pod rukovodstvom Saveta, Jedinica za ocenjivanje rada tužilaštva mora oceniti I izvestiti o efikasnosti kancelarije državnih tužilaca.

2. Savet mora pripremiti i usvojiti propise koji se odnose na organizacionu strukturu i funkcionisanje jedinice koji vrši ocenjivanje rada tužilaštva.

3. Jedinica za ocenjivanje rada tužilaštva mora imati zaseban budžet u okviru konsolidovanog budžeta i mora samostalno podnositi Savetu izveštaje o svojim troškovima. Glavni državni tužilac pruža administrativnu podršku Jedinici za pregled delatnosti tužilaštva prema nalogu Saveta.

Član 16

Direktor jedinice za ocenjivanje rada tužilaštva

1. Direktor jedinice za ocenjivanje rada tužilaštva mora biti odabran, imenovan i razrešen od strane Saveta u skladu sa procedurama, kriterijumima, i kvalifikacije koje trebaju biti razvijene i usvojene od strane Saveta putem propisa koji moraju biti u skladu sa zahtevima iz Ustava i zahtevima važećih propisa za osoblje. Slobodno radno mesto mora biti popunjeno na osnovu konkurentanog i zasluženog postupka, a nakon objavljivanja konkursa za slobodno radno mesto.

2. Direktor mora biti odgovoran Savetu za efektivno i efikasno upravljanje jedinice za pregled rada tužilaštva.Direktor mora lično izveštavati predsednika Saveta i mora odgovoriti na sve zahteve Saveta za informisanje.

3. Savet mora odrediti platu direktora jedinice za ocenjivanje rada tužilaštva. Direktor nesme prihvatiti dodatne naknade, osim naknade za razumne i neophodne troškove


793

za druge dužnosti ili za za druge poslove ili za zapošljavanje iz bilo kog drugog izvora.

POGLAVLJE III

ODABIRANJE,PREDLAGANJE I IMENOVANJE DRŽAVNIH TUŽILACA

Član 17 Regrutovanje i odabir kandidata

1. Za regrutovanje kandidata za tužioce, Savet javnim konkursom poziva da se

prijave sve kvalifikovane pravne stručnjake. 2. Savet će raviti i sprovesti procedure za regrutovanje i predlaganje kandidata za

imenovanje tužilaca koji su u skladu sa Ustavom i važećim zakonom. 3. U skladu sa Ustavom i Sveobuhvatnim Predlogom rešenja, Savet mora

implementirati ciljane kampanje regrutovanja i druge mere za koje smatra da su potrebne i odgovarajuće kako bi se obezbedilo da kancelarije tužilaštva odraže etnički sastav u području njihove nadležnosti.

Član 18

Predlog za izbor i reizbor 1. Savet, po potrebi, preduzeće mere koje su neophodne za povećanje broja tužilaca

koje ne predstavljaju većinsku zajednicu na Kosovu među tužiocima koji rade na Kosovu ili bilo kojeg njegovog dela. Da bi ispunio svoje obaveze, Savet će, inter alia, dati prednost, među jednako kvalifikovanim kandidatima za tužioce koji ne predstavljaju većinsku zajednicu na Kosovu kao što je propisano u član 109 (4) i 110(3) Ustava i Sveobuhvatnom Predlogu rešenja Anneks IV, član 2.2.

2. Po završetku svakog popisa i najmanje svakih pet (5) godina, Savet mora proučiti etnički sastav kancelarije tužilaštva i treba da zahteva dodatna sredstva koja su neophodna da bi se povećao broj tužilaca iz zajednica koje ne čine većinu na Kosovu i na taj način obezbedi da kancelarije tužilaštva odraže etnički sastav oblasti njihove jurisdikcije.

3. Pre podnošenja predloga za imenovanje i ponovno imenovanje, Savet mora uzeti u obzir mišljenja odgovarajuće kancelarije tužilaštva za koju je kandidat predložen za imenovanje ili ponovo imenovanje.

4. Savet podnosi pisane predlog kandidata za tužioce Predsedniku s predlogom za imenovanje ili ponovno imenovanje u skladu sa Ustavom i zakonom. Svi predlozi za imenovanje i ponovni izbor Savet mora voditi računa o sledećim okolnostima: 4.1. profesionalno znanje, radno iskustvo, uključujući i poštujući ljudska prava; 4.2. kapacitet pravnog razumevanja dokazanog kroz profesionalne aktivnosti na

pravnom polju, kao tužilac ili advokat, akademski rad ili druge profesionalne aktivnosti.

4.3. profesionalnu sposobnost zasnovanu na rezultatima predhodne karijere, uključujući i učešće u organizovanim obukama gde je je rad ocenjen;

4.4. mogućnost i kapacitet i kapacitet za analiziranje pravnih problema; 4.5. mogućnost rada na savestan, marljiv,odlučan način;


794

4.6. komunikacione sposobnosti; 4.7. ponašanje van kancelarije; i 4.8. lični itegritet.

5. Sve nominacije za imenovanje ili ponovno imenovanje tužilaca moraju biti obraložene i u pismenoj formi.

Član 19

Izbor i reizbor tužilaca 1. Predsednik mora da imenuje i ponovo imenuje tužioce nakon predloga Saveta i u

skladu sa Ustavom i zakonom. 2. Ako je predsednik Kosova odbio da imenuje ili ponovo imenuje bilo kog

kandidata, predsednik mora u roku od šezdeset (60) dana pismeno obrazložiti Savetu njegovo ili njeno odbijanje. Savet može predstaviti predsedniku odbijenog kandidata još jedan put zajedno sa napisanim obrazloženjem, ili Savet može predložiti nekog drugog kandidata.

3. Mandat imenovanja treba da da bude kao sto je predviđeno članom 109 (5) Ustava.

Član 20 Imenovanje Glavnog državnog tužioca i državnih tužilaca

1. Glavnog državnog tužioca predlaže Savet iz reda tužilaca i treba da bude imenovan

od strane Predsednika na manda od sedam (7) godina, bez mogućnosti za ponovno imenovanje.

2. Savet imenuje glavnog tužioca za sve druge jedinice državnog tužilaštva. U zavisnosti od kvalifikacija utvrđenim Zakonom o Državnim tužiocima, svaki tužilac ima pravo da bude imenovan na mesto glavnog tužioca.

3. Glavnog tužioca imenuje Savet na period od četiri (4) godine, sa mogućnošću za još jedan mandat.

4. Sa ciljem da se obezbedi da državni tužilac odražava multietnički karakter Kosova, Savet će nastojati da osigura da pripadnicima zajednica koje nisu većina na Kosovu biti imenovani sa ulogom upravljanja.

5. Ako kandidat koji je predložen za Glavnog tužioca je član Saveta, on ili ona ne mogu da učestvuju u razmatranju i glasanju za imenovanje glavnog tužioca.

6. Savet mora biti ovlašćen da razreši glavnog tužioca sa funkcije, u skladu sa ocenom rada izvršenu u skladu sa važećim zakonom, ili prilikom vršenja krivičnih dela, lošeg upravljanja, nekompetentnosti, ili neispunjenja obaveza na datoj funkciji.

POGLAVLJE IV

OCENJIVANJE I PREMEŠTAJ TUŽILACA

Član 21 Ocenjivanje uspešnosti rada tužilaca

1. Način i postapak za tužilaca utvrđuje se propisima i pravilima razvijenim i izdatim

od strane Saveta.


795

2. Savet mora utvrditi kriterijume za ocenjivanje i unapređenje tužilaca koji uključuju ali se ne ograničavaju na sledeće: 2.1. profesionalno znanje, radno iskustvo, uključujući i poštujući ljudska prava; 2.2. kapacitet pravnog razumevanja; 2.3. profesionalnu sposobnost zasnovanu na rezultatima redhodne

karijera,uključujući i učešće a organizovanim obukama gde je rad ocenjen; 2.4. mogućnost i kapacitet za analiziranje pravnih problema; 2.5. mogućnost rada na savestan, marljiv, odlučan način, 2.6. komunikacione sposobnosti; 2.7. ponašanje van kancelarije, i 2.8. lični integritet.

3. Svaki tužilac koji se ocenjuje mora dobiti rezultat ocene i može podneti pismene primedbe o zaključcima ili nalaženjima.

Član 22

Premeštaj tužilaca 1. Po odobrenju dotičnog glavnog tužioca, Savet može premestiti tužioca u drugu

kancelariju tužilaštva u svako vreme u drugi sud za vremenski period, ne duži od šest (6) meseci.

2. Premeštaj kao što je navedeno u stavu 1. ovog člana 22 može se izvršiti u slučajevima kada drugo tužilaštvo nema dovoljno tužioca za efektivno procesuiranje predmeta iz svoje nadležnosti.

3. Glavni državni tužilac u vanrednim okolnostima, može privremeno premestiti tužioca u drugu kancelariju tužilaštva. Svaki premeštaj prema ovoj odredbi ne sme da prelazi trideset (30) dana, osim ako je odobren za duži period od strane Saveta.

4. Tužilac n emora biti premešten u drugu kancelariju tužilaštva protiv svoje volje, osim ako nije drugačije propisano zakonom.

5. Po podnošenju zahteva Savetu za stalni premeštaj u drugu kancelariju tužilaštva. 6. Savet mora doneti pravila i propise za utvrđivanje standarda i procedura koji

regulišu žalbe. 7. Ako trajni premeštaj ili promena radnog mesta koja prelazi šest (6) meseci

izvršena, Savet mora obezbediti da premeštaj ili promena radnog mesta neće promeniti etnički sastav sudova u kojima se odigrao premeštaj ili promena položaja.

POGLAVLJE V

DISCIPLINSKE PROCEDURE

Član 23 Disciplinska komisija Saveta

Disciplinska komisija mora se sastojiti od tri (3) člana Saveta, od kojih dvoje (2) moraju biti tužioci.Predsedavajući Saveta mora biti tužilac.


796

Član 24 Loše vladanje

1. Za potrebe ovog zakona, loše vladanje tužioca odnosi se na sledeće:

1.1. po osuđivanju za krivično delo, sa izuzetkom za prekršaje kao što je definisano zakonom;

1.2. nehat u izvođenju, neispunjavanju, odnosno zloupotrebi tužilačke funkcije; 1.3. neispunjavanje tužilačke funkcije na nezavisan i nepristrasan način; 1.4. kršenje postojećeg kodeksa etike.

2. Disciplinska komisija može suspendovati tužioca sa plaćanjem u bilo kom periodu u toku istrage ili disciplinskog postupka.

Član 25

Pokretanje disciplinskog postupka 1. Kancelarija disciplinskog tužioca predlaže Disciplinskoj komisiji Saveta

pokretanje disciplinskog postupka protiv tužioca na osnovu sprovedene istrage. 2. Na predlog o pokretanju disciplinskog postupka, disciplinski tužilac mora pismeno

obavestiti Komisiju, Savet i tužioca koji je pod istragom.

Član 26 Disciplinska saslušanja

1. Sa početkom disciplinskog postupka, tužilac koji je pod istragom, mora biti

obavešten o osnovama disciplinskog postupka i mora biti pozvan od strane Disciplinske komisije da se lično pojavi na zatvorenom saslušanju koja će se održati u roku od trideset (30) dana od dana obaveštenja.

2. Disciplinski tužilac ili direktor Kancelarije disciplinskog tužioca podnosi Disciplinskoj komisiji predloge za disciplinske mere i dokaze i istrage kojima podržava pronalaženje neprofesionalnog ponašanja i disciplinskih mera.

3. Tužioci imaju pravo na samozastupanje ili da odrede ovlašćenog advokata za svoju odbranu i imaju pristup svim dokazima pribavljenim tokom istrage i svih spisa predmeta.

4. Odluka Komisije kada je loše vladanje utvrđeno i mere izrečene moraju biti obavljene u skladu sa procedurama i pravilima određenim od strane Saveta koje se odnose na upravljanje disciplinskim postupkom, a koje mora biti formi, i mora da sadrži obrazloženje.

5. Primerak odluke Saveta mora biti prosleđen tužiocu, i Kancelariji disciplinskog tužioca.

Član 27

Disciplinske mere 1. Disciplinska komisija može da izrekne sledeće disciplinske mere:

1.1. opomenu; 1.2. ukor sa preporukom za za korektivne mere;


797

1.3. privremeno smanjenje plate i do (50 %) procenata, uzimajući u obzir 1.4. prirodu neprofesionalnog ponašanja; 1.5. ulje në detyrë brenda sistemit prokurorial; ili 1.6. predlaže razrešenje državnog tužioca sa dužnosti.

2. Disciplinska komisija mora da odredi mere koje su u skladu sa okolnostima,stepenom odgovornosti i posledicama neprofesionalnog ponašanja.

3. Ako je tužilac oslobođen od optužbi po završetku disciplinskog postupka, on ili ona se mora vratiti na svoju prethodnu tužilačku funkciju na osnovu odluke Saveta.

Član 28

Razrešenje tužilaca 1. Savet mora odrediti, na osnovu disciplinskog postupka, da li loše vladanje tužioca

opravdava razrešenje sa dužnosti. Svaka preporuka od strane Saveta za razrešenje tužioca mora sadržati pismene razloge za takve preporuke i osnovne zaključke Komisije.

2. Preporuka Saveta za razrešenje, kako je predviđeno u stavu 1. ovog člana, mora se u roku od petnaest (15) dana dostaviti Predsedniku i tužiocu na koga se to odnosi.

3. Predsednik u skladu sa Ustavom ovog zakona, odlučuje o preporuci Saveta za razrešenje.

4. Tužilac mora formalno da budu obavešten od strane Saveta u vezi sa odlukom Predsednika za odobravanje ili neodobravanje razrešenja sa dužnosti pre nego što se takva odluka sprovede.

Član 29

Žalbe na disciplinske odluke

1. Žalba protiv odluke Disciplinske komisije može se proslediti Savetu preko predsednika. Član Saveta koji je prisustvovao u toku postupka Disciplinske komisije nesme učestvovati u žalbenom procesu.

2. Tužilac koji je predmet odluke kao i kancelarija disciplinskog tužioca mogu podneti žalbu Savetu protiv odluke Komisije u roku od petaest (15) dana od dana prijema konačne odluke.

3. Rok za žalbu iz ovog članom može se produžiti, pod uslovom da je zahtev za produženje roka podnet Savetu u roku od petnaest (15) dana. Neće biti produženja žalbenog roka ukoliko je žalba podnesena nakon petnaest (15) dana i mora biti odobrena od strane Saveta podnošenjem vanrednih okolnosti ili okolnosti katastrofe.

4. Žalba uložena u okviru ovih rokova odlaže izvršenja disciplinskih mera kao što je u članu 27. ovog zakona.

Član 30

Žalbeni razlozi 1. Žalba se može uložiti iz sledećih razloga:

1.1. kršenje zakona ili podzakonskih akata koji se primenjuju za tužioce;


798

1.2. pogrešno ili nepotpuno utrđeno činjenično stanje; 1.3. kršenje disciplinskog postupka.

2. Žalba se podnosi Savetu u pisanoj formi u rokovima predviđenim u članu 40 ovog zakona.

3. Žalba mora da sadrži: 3.1. identifikaciju podnosioca žalbe; 3.2. odluku protiv koje se podnosi žalba; 3.3. datum prijema odluke, i 3.4. osnov za žalbu.

Član 31

Rok za razmatranje žalbe Savet će saslušati, razmotriti i rešiti žalbe povodom rada Disciplinske komisije u roku od tri (3) meseca od dana podnošenja žalbe.

Član 32

Odbijanje žalbe 1. Savet može da odije žalbu, bez održavanja rasprave, u roku od pet (5) dana po

prijemu žalbe ako se utvrdi da: 1.1. žalilac nije strana koja ima pravo na žalbu protiv odluke; 1.2. žalba ne sadrži jedan ili više dozvoljenih žalbenih razloga; 1.3. žalba nije podnešena blagovremeno.

POGLAVLJE VI

KANCELARIJA DISCIPLINSKE TUŽIOCA

Član 33 Kancelarija Disciplinskog tužioca

Kancelarija Disciplinskog tužioca mora biti osnovana kao poseban i nezavisan organ koji će služi i Sudskom Savetu Kosova i Tužilačkom Savetu Kosova. Uz poštovanje pravosudnog sistema, Veće mora biti odgovorno za istragu navodnih zloupotreba od strane sudija i sudija porotnika i prezentiranje dokaza neophodnih za podršku disciplinskom postupku zbog neprofesionalnog ponašanja pred Disciplinskom komisijom.

Član 34 Nepristrasnost i nezavisnost kancelarije Disciplinskog tužioca

1. Kancelarija Disciplinskog tužioca mora raditi nepristrasno i nezavisno. 2. Prema odredbama stava 3. člana 26. ovog zakona, nijedno lice nesme imati pravo

na direktan ili indirektan uticaj, ili pokušavati da ostvari uticaj na rad kancelarije Disciplinskog tužioca, koji se odnose na bilo koju istragu, preporuku, ili prezentaciju predmeta pred Disciplinskom komisijom.


799

Član 35 Odgovornosti kancelarije Disciplinskog tužioca

1. Kancelarija disciplinskog tužioca je odgovorna za istragu protiv sudija ili sudija

porotnika kada postoji razumna osnova da je počinjeno nedolično ponašanje kao i za davanje preporuka koje potkrepljuju disciplinske akcije Disciplinske komisije.

2. Kancelarija disciplinskog tužioca pokreće istragu u slučajevima kada: 2.1. postoji predstavka u Kancelariji disciplinskog tužioca od strane fizičkog ili

pravnog lica; 2.2. na sopstvenu inicijativu, kada postoji razumna osnova da se veruje da je

sudija ili sudija porotnik uključen u nedolično ponašanje. 3. Sve predtavke, bez obzira na njihovo poreklo, dostavljaju se Kancelariji

disciplinskog tužioca radi istrage. 4. Kancelarija disciplinskog tužioca će detaljno istražiti sva pitanja koja su mu

upućena, utvrđujući da li je potrebno pokrenuti disciplinski postupak pred Disciplinskom komisijom i mora obavestiti u pismenoj formi osumnjičenog sudiju ili sudiju porotnika o rezultatima istrage.

5. Kancelarija disciplinskog tužioca mora imati pravo da poziva svedoka i dokumenuje sve što je potrebno da bi se ispitalo i utvrdilo da li je potrebno pokretnaje disciplinskog postupka pred Disciplinskom komisijom.

6. Kancelarija disciplinskog tužioca komisije mora podneti predloge za disciplinske mere i dokaze koji potkrepljuju disciplinski postupak zbog neprofesionalnog ponašanja pred Disciplinskom komisijom.

Član 36

Direktor Kancelarije Disciplinskog tužioca 1. Direktor Kancelarije Disciplinskog Tužioca mora biti odabran dvo trećinskim

glasovima (2/3) zajedničkih članova Sudskog Saveta Kosova i Tužilačkog Saveta Kosova u skladu sa propisima koja se odnose na osoblje. Konkurs se podnosi na osnovu konkurentnosti, na osnovu zasluga i otvorenog procesa nakon javnog objavljivanja pozicije.

2. Direktor Kancelarije disciplinskog tužioca disciplinske komisije mora biti odgovoran kako Sudskom Savetu Kosova tako i Tužilačkom Savetu Kosova za efikasno i efektivno upravljanje u kancelariji disciplinskog tužioca i mora vršiti svoje dužnosti u skladu sa pravilima i aktima i propisanim od strane oba Saveta.

3. Direktor Kancelarije disciplinskog tužioca mora primati platu ekvivalentnu sudiji Apelacionog suda. Direktor neće prihvatiti dodatne naknade, osim naknade za razumne i neophodne troškove za druge dužnosti ili za zapošljavanje iz bilo kog drugog izvora.

Član 37

Kvalifikacije direktora Kancelarije Disciplinskog tužioca

1. Direktor Kancelarije disciplinskog tužioca mora imati sledeće kvalifikacije: 1.1. da je stanovnik Kosova;


800

1.2. da poseduje važeću univerzitetsku diplomu iz prava, krivičnog prava, policijske uprave ili srodnih oblasti u skladu sa zakonima Kosova;

1.3. da poseduje najmanje pet (5) godine relevantnog iskustva kao advokat, sudija, policajac, tužilac ili srodnih oblasti sprovođenja zakona i uprave krivičnog prava;

1.4. da poseduje pozitivan profesionalni ugled i moralni integritet; 1.5. da je uspešno završio sve potrebne obuke za poziciju mandatiranu od strane

Sudskog Saveta Kosova i Tužilačkog Saveta Kosova;i 1.6. da nije osuđivan za krivična dela, sa izuzetkom za manje prekršaje kako je

predviđeno zakonom.

Član 38 Izbor i Kvalifikacije personala Kancelarije Disciplinskog tužioca

1. Direktor Kancelarije disciplinskog tužioca disciplinske, u konsultaciji sa Savetom,

i predmetom koji se odnosi na kvalifikacione kriterijume u ovom članu, mora biti ovlašćen da izabere, imenuje i razrešava disciplinske tužioce.Kancelarija treba da pomogne u prezentaciji preporuka za disciplinski postupak protiv sudije i sudija porotnika i dokazima potkrepi disciplinske mere pred Disciplinskom komisijom. Konkurs se podnosi na osnovu konkurentnosti, na osnovu zasluga i otvorenog procesa nakon javnog objavljivanja pozicije.

2. Zaposleni u kancelariji disciplinskog tužioca moraju imati sledeće kvalifikacije: 2.1. da je državljanin i stanovnik Kosova; 2.2. da poseduje važeću univerzitetsku diplomu iz prava, krivičnog

prava,policijske uprave ili srodnih oblasti sprovođenja zakona u skaldu sa zakonima Kosova;

2.3. da poseduje najmanje tri (3) godinu relevantnog iskustva kao advokat, sudija, policajac, tužilac ili srodnih oblasti sprovođenja zakona i uprave krivičnog prava;

2.4. da poseduje profesionalni ugled i moralni integritet; 2.5. da je uspešno završio sve potrebne obuke za poziciju mandatiranu od strane

Sudskog saveta Kosova i Tužilačkog saveta Kosova; 2.6. da nije osuđivan za krivična dela, osim manjih prekršaja predviđenih

zakonom. 3. Direktor Kancelarije disciplinskog tužioca mora biti ovlašćen, u skladu sa

kvalifikacionim kriterijumima koji su u ovom članu da bira, imenuje i razrešava inspektore kako bi pomogao u sprovođenju istrage za koje je kancelarije disciplinskog tužioca. Konkurs se podnosi na osnovu konkurentnosti, na osnovu zasluga i otvorenog procesa nakon javnog objavljivanja pozicije.

4. Inspektor disciplinskog tužioca mora da ispunjava sledeće kvalifikacije: 4.1. da je građanin ili stanovnik Kosova; 4.2. da poseduje najmanje tri 3 godinu relevantnog iskustva kao advokat,sudija,

policajac, tužilac ili srodnih oblasti sprovođenja zakona i uprave krivičnog prava;

4.3. da poseduje pozitivan ugled u društvu; 4.4. da je uspešno završio sve potrebne obuke za poziciju mandatiranu od strane

Sudskog Saveta Kosova i Tužilačkog Saveta Kosova;


801

4.5. da nije osuđivan za krivična dela, osim manjih prekršaja predviđenih zakonom.

5. Direktor Kancelarije disciplinskog tužioca takođe mora biti ovlašćen da izabere, imenuje i razrešava, u skladu sa Ustavnim zahtevima važećih propisa personala, administrativno i pomoćno osoblje koliko je potrebno da bi se obezbedila administrativna podrška za funkcije Direktora, Disciplinskih tužilaca, i inspektora Kancelarije disciplinskog tužioca.

Član 39

Budžet za Kancelariju disciplinskog tužioca

Direktor Kancelarije disciplinskog tužioca mora godišnje da direktno podnosi Ministarsvu za finansije i ekonomiju poseban budžet za finansiranje plata personala Kancelarije disciplinskog tužioca, uključujući i direktora, disciplinske tužioce, inspektore, kao i administrativno i pomićno osoblje, kao i druge troškove rada Kancelarije disciplinskog tužioca. Budžet za Kancelariju disciplinskog tužioca mora biti administriran od strane Sekretarijata Sudskog Saveta Kosova nakon direktive i odbrenja direktora Kancelarije disciplinskog tužioca. Sudski Savet Kosova nema ovlašćenja da ograničiva ili na drugi način usmerava rashode Kancelarije disciplinskog tužioca niti Sudskog Saveta Kosova niti ima pravo da ponovo dodeliti budžet Kancelarije disciplinskog tužioca ili koristi sredstva izdvojena za Kancelariju disciplinskog tužioca za bilo koju drugu svrhu. Direktor Kancelarije disciplinskog tužioca mora jedanom godišnje da podnosi izveštaj zajedničkoj sednici Sudskog Saveta Kosova o aktivnostima i troškovima Kancelarije disciplinskog tužioca.

POGLAVLJE VII

OBUKA TUŽILACA

Član 40 Politike obuka, standardi i upustva

1. Savet u koordinaciji sa Institutom za pravosuđe Kosova utvrđuje politike,

standarde i uputstva za regulisanje obuka tužioca, kandidata za tužioce i ostalog tužilačkog osoblja.

2. Savet može osnovati i druga udruženja ili organizacije za stručno osposobljavanje tužilaca.

3. Savet može da sarađuje sa udruženjima ili ostalim organizacijama za stručno usavršavanje tužioca i ostalog tužilačkog osoblja.


802

POGLAVLJE VIII ZAVRŠNE ODREDBE

Član 41

Validnost predhodnog rada Saveta osnovanog u skladu sa Administrativnom Uredbom 2005/52 i Zakonom o Privremenom Sastavu Sudskog Saveta Kosova

1. Sve predhodne upravne radnje Saveta preduzete pod UNMIK Adminstrativnom

Uredbom 2005/52, ili u skladu sa Zakonom o Privremenom Sastavu Sudskog Saveta Kosova, i koje su preduzete pre osnivanja ovog Saveta I prenosa ovlašćenja uključujući i objavljivanja bilo kojeg pravila, propisa, cenovnika, direktiva, ili druge službene radnje, ostaće punovažne i na snazi, osim ako ovim zakonom prestaju da važe ili sve do promene Saveta, stavljanjem van snage ili razjašnjava takvih akcija.

2. Sve predhodne akcije Saveta u vezi sa imenovanjem, prenosom ili disciplinom sudija ostaju punovažne i na snazi, osim ako ovim zakonom prestaju da važe i naredni pravni akt.

3. Sve predhodne radnje personala Saveta u vezi sa imenovanjem, promocijom, prenosom ili ukidanjem administrativnih radnika moraju ostati na snazi i važeći, osim ako ovim zakonom prestaju da važe ili subsekventne akcije Saveta.

Član 42

Inicijalni sastav Saveta 1. Bez obzira na član 5 inicijalni sastav Saveta mora biti po sledećem:

1.1. Glavni državni tužilac 1.2. tužilac koji trenutno obavlja dužnost člana Sudskog saveta Kosova 1.3. specijalni tužilac obavlja dužnost člana Sudskog Saveta Kosova 1.4. ministar Pravosuđa 1.5. jedan okružni tužilac i jedan opštinski tužilac odabrani od gore navedenih

članova,od kojih jedan mora biti iz redova zajednica koja ne predstavlja većinsko stanovništvo na Kosovu.

1.6. tri (3) člana izabrana od strane Saveta kao što je predviđeno u članu 5. ovog zakona, najkasnije u roku od tri (3) meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 43

Prenos nadležnosti

1. Sve do osnivanja Tužilačkog saveta predviđenom ovim zakonom, dužnosti i nadležnost koje je obavljao Sudski Savet Kosova Strebaju se preneti na Savet.

2. Tužioci koji su, u vreme kada je Savet osnova kao što je propisano u ovom zakonu su članovi Sudskog Saveta Kosova moraju biti premešteni u Savet i tu ostati sve do isteka svojih mandata.

3. Ne kasnije od (3) meseca od stupanja na snagu ovog zakona, Sudski Savet Kosova i Ministartsvo Pravde treba da savet prenesu svoje dosijee koji se odnose na tužioce.


803

Član 44 Ukidanje

Ovaj zakon ukida UNMIK-Regulativu br 2005/52, kao i sve ostale zakonske odredbe koje su u suprotnosti sa istom.

Član 45

Stupanje na snagu Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2011. godine u skladu sa članom 80 (6) Ustava Republike Kosovo. Zakon br. 03 L-224 30. septembar 2010 Proglašeno Ukazom br. DL-051-2010, dana 18.10.2010, od strane v.d. Predsednika Republike Kosovo, Dr. Jakup Krasniqi. SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA V / Br. 83 / 29 OKTOBAR 2010


804





Član 1 Svrha










805



Član 2





Član 3



Član 8


Član 4






806





Član 5









Član 13




Član 27A




807





Član 6







Član 7





808




Član 1


Član 9










809




Član 11














810















Član 13





811










Član 14








812



Član 3A





Član 16







Član 17






813



Član 29



















814









Član 24

Stupanje na snagu


Zakon Br. 03/L-053 o nadležnostima, odabiru i raspodeli sudskih predmeta i...

815

ZAKON Br. 03/L-053 O NADLEŽNOSTIMA, ODABIRU I RASPODELI SUDSKIH PREDMETA

I TUŽIOCIMA EULEX-a MISIJE NA KOSOVU Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 815 Poglavlje II: Ovlašćenja EULEX sudija ..................................................................................................... 817 Poglavlje III: Ovlašćenja EULEX tužilaca ................................................................................................ 823 Poglavlje IV: Zaključne i prelazne odredbe ............................................................................................... 827 Na osnovu IV Poglavlja člana 65 tacka 1, Ustava Republike Kosovo, u cilju utvrdjivanja nadleznosti, izbora i odredjivanja predmeta za sudije i tuzioce EULEX-a na Kosovu. Skupština Republike Kosova, Usvaja

ZAKON O NADLELEŽNOSTIMA, ODABIRU I RASPODELI SUDSKIH PREDMETA I TUŽIOCIMA EULEX-a MISIJE NA KOSOVU

POGLAVLJE I

OPŠTE ODREDBE

Odeljak 1. Cilj

Ovaj zakon reguliše integraciju i nadležnost EULEX sudija i tužilaca u sistemu sudstva i tužilaštva Republike Kosovo.

Definicije U svrhu ovog zakona: - “EULEX KOSOVO” je misija Evropske politike bezbednosti i odbrane

ustanovljena na Kosovu od strane Evropske unije; - “Šef EULEX-a KOSOVO” je pojedinac, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran

i imenovan od strane nadležnog organa da radi na Kosovu na ovoj konkretnoj poziciji;

- “Šef Pravosudne komponenete” je pojedinac, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran i imenovan od strane nadležnog organa da radi na Kosovu na ovoj konkretnoj poziciji;


816

- ”Predsednik Skupštine sudija EULEX-a” je sudija, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran i imenovan od strane nadležnog organa da radi na Kosovu na ovoj konkretnoj poziciji;

- “Glavni tužilac EULEX-a” je tužilac, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran i imenovan od strane nadležnog organa da radi na Kosovu na ovoj konkretnoj poziciji;

- “Sudija EULEX-a” je sudija, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran i imenovan od strane nadležnog organa da radi na Kosovu na ovoj konkretnoj poziciji;

- “Tužilac EULEX-a” je tužilac, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran i imenovan od strane nadležnog organa da radi na Kosovu na ovoj konkretnoj poziciji;

- “EULEX koordinator imovinsko pravnih pitanja” je pojedinac, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran i imenovan od strane Šefa Pravosudne komponente EULEX-a da radi na Kosovu na ovoj konkretnoj poziciji;

- “EULEX policajac” je pojedinac, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran i imenovan od strane nadležnog organa na Kosovu da radi na ovoj konkretnoj poziciji;

- “EULEX korektivni službenik” je pojedinac, pripadnik EULEX-a KOSOVO, odabran i imenovan od strane nadležnog organa da radi na Kosovu na ovoj konkretnoj poziciji;

- “Kosovski policajac” je član osoblja Kosovske policijske službe, kao što je definisano važećim zakonom;

- “Korektivni službenik Kosova” je član osoblja Korektivne službe Kosova, kao što je definisano važećim zakonom;

- “Kancelarija javnog tužilaštva na Kosovu” je nezavisno javno telo, odgovorno za vođenje istraga o krivičnim prekršajima, otkrivanje i prikupljanje dokaza i informacija za pokretanje i sprovođenje krivičnih postupaka, krivično gonjenje lica osumnjičenih za krivične prekršaje, kao i obavljanje drugih funkcija u skladu sa važećim zakonom;

- “Glavni javni tužilac Kosova” je javni tužilac koji vodi Kancelariju javnog tužilaštva na Kosovu, u skladu sa vežećim zakonom;

- “Kosovski Javni tužilac” je stanovnik Kosova postavljen na dužnost tužioca u skladu sa važećim zakonom;

- “Kosovski sudija” je stanovnik Kosova postavljen na dužnost sudije u skladu sa važećim zakonom;

- “Specijalno tužilaštva Republike Kosovo” ili “STRK” je stalna i specijalizovana kancelarija tužilaštva, koja funkcioniše u okviru Kancelarije javnog tužilaštva na Kosovu;

- “Institucija za sprovođenje zakona” je Kosovska policija i bilo koja nadležna ustanova ili organ formiran na Kosovu, koji može legitimno da sprovodi slična ovlašćenja i tipične funkcije Kosovske policije, u skladu sa važećim zakonom; ova definicija uključuje EULEX policiju;

- “Važeći zakon” je zakon koji važi na Kosovu, u saglasnosti sa Uredbom UNMIK-a br. 1999/24 o Zakonu koji važi na Kosovu, sa izmenama i dopunama, i sa bilo kojim budućim normativnim aktom, usvojenim na Kosovu od strane nadležnog tela, nakon stupanja na snagu ovog zakona;


817

- “PKZK” je Privremeni krivični zakon Kosova, proglašen Uredbom UNMIK-a br. 2003/25, sa izmenama i dopunama;

- “PZKKP” je Privremeni zakon Kosova o krivičnom postupku, proglašen Uredbom UNMIK-a br. 2003/26, sa izmenama i dopunama;

- “KZFRJ” je Krivični zakon Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, objavljen u Službenom glasniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije br. 44/76, sa izmenama i dopunama;

- “KZK” je Krivični zakon Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo, objavljen u Službenom glasniku Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo br. 25/77, sa izmenama i dopunama;

- “Dan tranzicije” je dan kada misija EULEX KOSOVO počinje svoj mandat na Kosovu.

POGLAVLJE II

OVLAŠĆENJA EULEX SUDIJA

Član 2. Opšta ovlašćenja EULEX sudija

2.1. EULEX sudija imaće ovlašćenje i odgovornost da obavlja funkcije za predmete

koji spadaju u nadležnost sudova u koje je on/ona raspoređen/a na dužnost od strane Predsednika Skupštine EULEX sudija, i u skladu sa modalitetima ustanovljenim ovim zakonom i od strane EULEX-a KOSOVO.

2.2. EULEX sudije sarađivaće sa Kosovskim sudijama koji rade u različitim sudovima u kojima su oni/one raspoređeni/e na dužnost, u skladu sa modalitetima ustanovljenim ovim zakonom i od strane EULEX-a KOSOVO.

2.3. Relevantni aspekti aktivnosti i saradnje EULEX sudija sa Kosovskim sudijama koji rade u lokalnim sudovima biće, gde je potrebno, dalje definisani, do nephodnog stepena, u okviru posebnog Sporazuma između Šefa Misije EULEX KOSOVO, Pravosudnog saveta Kosova i Predsednika Vrhovnog suda Kosova.

2.4. Osim izvršavanja pravosudnih funkcija, shodno odredbama iz odeljka 3, 4 i 5 ovog zakona, EULEX sudije će nadgledati, pratiti i savetovati Kosovske sudije u obavljanju njihovih dužnosti, u skladu sa principima nezavisnosti pravosuđa i u skladu sa modalitetima ustanovljenim ovim zakonom i od strane EULEX-a KOSOVO.

2.5. EULEX sudije biće nezavisne u obavljanju svojih dužnosti.. 2.6. Predsednik Skupštine EULEX sudija i Glavni tužilac EULEX-a predložiće,

nakon konsultacija sa Šefom Pravosudne komponente, Skupštini EULEX sudija i Skupštini EULEX tužilaca modalitete odabira i raspodele predmeta na osnovu prethodno utvrđenih objektivnih kriterijuma i proceduralnih zaštitnih mera, koje su u skladu sa važećim zakonom. Ovi modaliteti, koji će biti usvojeni od strane Skupštine EULEX sudija i Skupštine EULEX tužilaca, obezbediće poštovanje nezavisnosti i nepristrasnosti EULEX sudija i autonomiju tužilaca EULEX-a u obavljanju svojih dužnosti.


818

Član 3. Nadležnost i ovlašćenja EULEX sudija zaduženih za krivične postupke

3.1. EULEX sudije zadužene za vođenje krivičnih postupaka imaće nadležnost i

ovlašćenje nad svim predmetima, čiju istragu vodi i krivično gonjenje vrši STRK.

3.2. Predsednik Skupštine EULEX sudija rasporediće bilo kojeg EULEX sudiju u odgovarajuću fazu krivičnog postupka, kojeg krivično goni ili istragu vodi STRK, u skladu sa modalitetima odabira i raspodele predmeta, razrađenim od strane Skupštine EULEX sudija i u saglasnosti sa ovim zakonom. Predsednik Skupštine EULEX sudija može da donese odluku, iz osnovanih razloga, da se određena faza krivičnog postupka ne dodeli EULEX sudiji.

3.3. Pre početka određene faze postupka, nakon zahteva Tužioca EULEX-a kojem je predmet dodeljen ili koji radi u mešovitom timu, naznačenom u čl. 9. i 10. ovog zakona, ili nakon zahteva bilo koje strane u postupku, ili nakon pismenog zahteva Predsednika nadležnog suda ili sa generalnog zasedanja Vrhovnog suda Kosova, gde odredbe u vezi izuzeća sudije ili sudije porotnika predviđene PZKKP (čl. 40-44. PZKKP) nisu primenjive, Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće ovlašćenje, iz bilo kojeg razloga kada se to smatra potrebnim da bi se obezbedilo adekvatno vršenje pravosudne funkcije, da rasporedi EULEX sudiju u odgovarajuću fazu krivičnog postupka, u skladu sa modalitetima odabira i raspodele predmeta, razrađenih od strane Skupštine EULEX sudija i u saglasnosti sa ovim zakonom, za sledeća krivična dela, kada istragu ili krivično gonjenje ne sprovodi STRK: a) napad na pravni poredak Kosova (Čl.108. PKZK); b) podstrekivanje nacionalne, rasne, verske ili etničke mržnje, razdora ili

netolerancije (Čl. 115. PKZK); c) otmica letelice (Čl. 132. PKZK), ugrožavanje bezbednosti civilne avijacije

(Čl. 133. PKZK), ugrožavanje bezbednosti pomorske plovidbe (Čl. 134. PKZK), ugrožavanje bezbednosti učvršćenih platformi smeštenih na podmorskom kontinentalnom pragu (Art. 135. PKZK);

d) piratstvo (Čl. 136. PKZK); e) krijumčarenje migranata (Čl. 138. PKZK), trgovina ljudima (Čl. 139.

PKZK); f) ugrožavanje osoblja Ujedinjeih nacija i pridruženog osoblja (Čl. 142.

PKZK); g) ubistvo (Čl. 146. PKZK), teško ubistvo (Čl. 147, PCCK), uzimanje talaca

(Čl. 143. PKZK), kidnapovanje (Čl. 159. PKZK); h) povreda ravnopravnog statusa stanovnika Kosova (Čl. 158. PKZK) i) mučenje (Čl. 165. PKZK); j) sva krivična dela protiv seksualnog integriteta navedena u Čl. 193-204

PKZK, uvek kada su kažnjiva sa pet ili više godina zatvora uzimajući u obzir najvišu moguću sankciju predviđenu zakonom;

k) neovlašćna kupovina, posedovanje, distribucija i prodaja opasnih opojnih droga i psihotropnih supstanci (Čl. 229. PKZK), neovlašćenja proizvodnja i obrada opasnih opojnih droga i psihotropnih supstanci (Čl. 230. PKZK);


819

l) Prouzrokovanje stečaja (Čl. 234. PKZK), oštećenje poverilaca (Čl. 235. PKZK), zloupotreba ovlašćenja u privredi (Čl. 236. PKZK), zaključivanje štetnih ugovora (Čl. 237. PKZK), utaja poreza (Čl. 249. PKZK), Organizovanje piramidalnih šema i protivpravnog kockanja (Čl. 243. PKZK), Falsifikovanje novca (Čl. 244. PZKKK), neopravdani prijem poklona (Čl. 250. PKZK), neopravdano davanje poklona (Čl. 251. PKZK);

m) teški slučajevi razbojničke krađe ili razbojništva (Čl. 256. PKZK), prevara (Čl. 261. PKZK), iznuda (Čl. 267. PKZK);

n) Učestvovanje u masi koja vrši krivično delo (Čl. 320. PKZK); o) neovlašćeno snabdevanje, prevoz, proizvodnja, razmena ili prodaja oružja

(Čl. 327. PKZK); p) Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja (Čl. 339. PKZK), pronevera u

vršenju službe (Čl. 340. PKZK), prevara pri vršenju službene dužnosti (Čl. 341. PKZK), primanje mita (Čl. 343. PKZK), davanje mita (Čl. 344. PKZK);

q) krivična dela navedena u Čl. 30, 31, 32, 33, 34, 138, 141, 149, 215, 219, 222 i 223 KZK;

r) krivična dela navedena u Čl. 74-82 KZK (Krivična dela protiv ličnog dostojanstva i morala), kao što je izmenjene i dopunjeno Uredbom UNMIK-a br. 2003/1, kojom se dopunjuje važeći zakon u vezi krivičnih dela koja uključuju seksualno nasilje, uvek kada su ona kažnjiva sa pet ili više godina zatvora uzimajući u obzir najvišu moguću sankciju predviđenu zakonom;

s) krivična dela navedena u Čl. 134, 240, 241, 245 KZFRJ; t) Podstrekavanje nacionalne, rasne, verske ili etničke mržnje, razdora ili

netrpeljivosti (Član 1, Uredba UNMIK-a br. 2000/4); u) Trgovina ljudima (Član 2, Uredba UNMIK-a br. 2001/4 o zabrani trgovine

ljudima na Kosovu). 3.4. Pre početka određene faze postupka nakon zahteva Tužioca EULEX-a kojem je

predmet dodeljen ili koji radi u mešovitom timu, naznačenom u odeljcima 9 i 10 ovog zakona, ili nakon zahteva bilo koje strane u postupku, ili nakon pismenog podneska Predsednika višeg suda od kojeg se zahteva da donese odluku u skladu sa stavom l. člana 35. PZKKP, Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće ovlašćenje da rasporedi EULEX sudije u odgovarajuću fazu krivičnog postupka, u skladu sa modalitetima odabira i raspodele predmeta, razrađenih od strane Skupštine EULEX sudija i u saglasnosti sa ovim zakonom, za bilo koje krivično delo, uključujući krivična dela protiv lica ili imovine, gde izgleda da su žrtve, objekti ili mete krivičnih dela odabrani zbog svoje stvarne ili uočene veze, naklonosti, pripadnosti, podrške ili članstva u stvarnoj ili uočenoj grupi identifikovanoj prema rasnom, nacionalnom ili etničkom ili socijalnom poreklu, povezanosti sa nacionalnom manjinom ili političkom grupom, jezikom, bojom, religijom, polom, starošću, mentalnom ili fizičkom nesposobnošću, seksualnom orjentacijom, ili drugim sličnim faktorima.

3.5. U svrhu odredbi u stavu 3. ovog člana, potrebno je da se obezbedi odgovarajuće vršenje pravosudne funkcije: a) ukoliko su postojale pretnje kosovskim sudijama, svedocima ili stranama u

postupku u vezi sa predmetom, a ovo može s razlogom da navodi na


820

uverenje da bi došlo do ozbiljnog kršenja pravde ukoliko slučaj ostane pod iskkjučivom nadležnošću kosovskih sudija; ili

b) ukoliko se s razlogom veruje da je aktivnost EULEX sudije, zbog naročite kompleksnosti ili prirode predmeta, neophodna da bi se izbeglo kršenje pravde.

3.6. U slučajevima predviđenim u st. 3 i 4. ovog člana, kosovski sudija kojem bi slučaj inače bio dodeljen, predsednik nadležnog ili višeg suda i stranke u postupku imaće pravo da budu saslušane od strane Predsednika Skupštine EULEX sudija. Predsednik Skupštine EULEX sudija pružiće predsedniku mesno nadležnog suda i strankama u postupku utemeljenu odluku kojom prihvata ili odbija zahtev za raspoređivanje EULEX sudije u određeni postupak. Žalba nije dozvoljena protiv ovakve odluke, koja obavezuje sve organe na Kosovu.

3.7. Veća u kojima EULEX sudije sprovode svoju nadležnost u krivičnim postupcima sastojaće se od većine EULEX sudija, a njime će predsedavati jedan EULEX sudija. Međutim, Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće ovlašćenje, kao odstupanje od ovog pravila i iz utemeljenih razloga, da odluči da se veće sastavi tako da kosovske sudije čine većinu ili kompletan sastav, ili može da odluči da se EULEX sudije ne rasporede u određene faze postupka.

3.8. Kada su krivični postupci spojeni sa onima pomenutim u odeljcima 3(3) i 3(4) ovog zakona, EULEX sudije imaće, takođe, ovlašćenje da vrše svoje funkcije u ovim postupcima, bez obzira na pravnu kvalifikaciju prekršaja i bez obzira na prirodu krivičnog dela.

3.9. U obavljanju svojih dužnosti nadgledanja, praćenja i savetovanja, EULEX sudije biće ovlašćene da dobiju uvid u bilo koju fazu postupka, da besplatno dobijaju kopije dokumenata i da u pismenoj formi zahtevaju informacije u vezi sa bilo kojim tekućim ili zaključenim krivičnim predmetom za koji je nadležan ili ovlašćen bilo koji sud na Kosovu. Ovo uključuje i zahtev za informacije u vezi izvršavanja konačnih presuda ili sudskih odluka.

3.10. Šef Pravosudne komponente ovlašćen je da zahteva i dobije od predsednika različitih sudova Kosova nepoverljive informacije u vezi sa predmetima koji mogu da spadaju u nadležnost EULEX sudija.

Član 4.

Ovlašćenje Predsednika Skupštine EULEX sudija i Glavnog tužioca EULEX-a u slučajevima postojanja procedura za izuzeće

4.1. Bez obzira na krivična dela navedena u stavu 3. člana 3. ovog zakona, ukoliko

se podnese zahtev za izuzeće kosovskog sudije, saglasno odredbama stava 3. člana 40. i člana 42. PKZK, Predsednik Skupštine EULEX sudija ovlašćen je da rasporedi EULEX sudiju u bilo koju fazu određenog krivičnog postupka, u skladu sa modalitetima odabira i raspodele predmeta, razrađenih od strane Skupštine EULEX sudija uvek kada zahtev za izuzećem sadrži dovoljan broj elemenata koji s razlogom vode uverenju da raspoređivanje drugog kosovskog sudije u postupak, u skladu sa PZKKP, ne uklanja okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost kosovsog sudije.


821

4.2. U slučaju predviđenim stavom 1. ovog člana, kopija zahteva za izuzećem, koja je podneta saglasno PZKKP, biće poslana od strane određene strane u postupku Predsedniku Skupštine EULEX sudija bez odlaganja.

4.3. Odbijanje zahteva za izuzeće, pomenutog u stavu 1. ovog člana, od strane predsednika suda, naznačenog u odredbama člana 43. PZKKP, ne sprečava Predsednika Skupštine EULEX sudija da izvrši svoju ovlašćenje i raspodeli bilo kojeg EULEX sudiju u određenu fazu postupka, pre njegovog početka, svaki put kada on/ona smatra da određeni postupak nije lišen okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost kosovskog sudije. U tom slučaju, neće se primeniti stav 4. člana 42. PZKKP.

4.4. Ukoliko Predsednik suda ili generalno zasedanje Vrhovnog suda Kosova, naznačeni u odredbama člana 43. PZKKP, veruju da je zahtev za izuzećem, koji je pomenut u stavu l. ovog člana utemeljen, pismeni zahtev biće poslan Predsedniku Skupštine EULEX sudija i primeniće se sledeće odredbe stava 5. U tom slučaju, neće se primeniti stav 4. člana 42. PZKKP.

4.5. Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće, takođe, ovlašćenje da, po pismenom zahtevu predsednika suda, naznačenog u čl. 41. i 43. PZKKP ili sa generalnog zasedanja Vrhovnog suda Kosova, naznačenih u stavu 3. člana 43. PZKKP, rasporedi EULEX sudije u određenu fazu bilo kojeg krivičnog postupka, u skladu sa modalitetima odabira i raspodele razrađenih od strane Skupštine EULEX sudija svaki put kada dođe do izuzeća kosovskog sudije, saglasno odredbama PZKKP, a nije moguće, zbog pravnih ili činjeničnih osnova, uključujući i one pomenute u stavu l. ovog člana, dodeliti predmet drugom kosovskom sudiji. U tom slučaju, neće se primeniti stav 4. člana 42. PZKKP.

4.6. Žalba na odluku Predsednika Skupštine EULEX sudija nije dozvoljena, saglasno st. 1, 3, i 5. ovog člana.

4.7. Veća u kojima EULEX sudije izvršavaju svoju nadležnost u onim krivičnim postupcima koji su im dodeljeni u skladu sa odredbama 1. – 5. ovog člana sastojaće se uvek od tri sudije, od kojih su bar dvoje EULEX sudije i od kojih je jedan EULEX sudija predsedavajući. Međutim, Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće ovlašćenje, kao odstupanje od ovog pravila i iz utemeljenih razloga, da odluči da se veće sastavi tako da kosovske sudije čine većinu ili kompletan sastav, ili može da odluči da se EULEX sudije ne rasporede u određene faze postupka kada su okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost kosovskih sudija uklonjene.

4.8. Ukoliko je, saglasno važećem zakonu, EULEX sudija podvrgnut proceduri za izuzeće, ili ukolio postoji zahtev za izuzećem EULEX sudije, Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće ovlašćenje da odluči o izuzeću, kao odstupanje od odredbi PZKKP. Ukoliko je zahtev za izuzeće upućen protiv Predsednika Skupštine EULEX sudija, Skupština EULEX sudija odlučiće o tom pitanju.

4.9. Ukoliko je, saglasno važećem zakonu, tužilac EULEX-a podvrgnut proceduri za izuzećem, Glavni tužilac EULEX-a imaće ovlašćenje da donese odluku o izuzeću, kao odstupanje od odredbi PZKKP. Ukoliko je zahtev za izuzeće upućen protiv Glavnog tužioca EULEX-a, Skupština EULEX tužilaca odlučiće o ovom pitanju.


822

4.10. EULEX KOSOVO konstituisaće Skupštinu EULEX sudija i Skupštinu EULEX tužilaca, koje će biti pojedinačno odgovorne da rukovode svim pitanjima povezanim sa administracijom i radom EULEX sudija i EULEX tužilaca, u skladu sa modalitetima koje je utvrdio EULEX KOSOVO. Skupština EULEX sudija i Skupština EULEX tužilaca biće odgovorne, takođe, da donose odluke o zahtevima za izuzećem Predsednika Skupštine EULEX sudija i Glavnog EULEX tužioca.

Član 5.

Nadležnost EULEX sudija u građanskim parnicama

5.1. EULEX sudije određene za građanske parnice imaće nadležnost za odabir i preuzimanje odgovornosti, po postignutom sporazumu sa Predsednikom Skupštine EULEX sudija i u skladu sa modalitetima odabira i raspodele predmeta razrađenim od strane Skupštine EULEX sudija, u: a) predmetima koji spadaju pod nadležnost Specijalne komore Vrhovnog suda

Kosova za pitanja vezana za Kosovsku povereničku agenciju, uključujući predmete koji su prosleđeni drugom sudu, u skladu sa važećim zakonom;

b) predmetima koji spadaju u nadležnost bilo kojeg suda na Kosovu, a u vezi žalbi na odluke Komisije za imovinske zahteve, u skladu sa važećim zakonom;

c) svakoj imovinskoj građanskoj parnici, novoj ili onoj koja je u toku, uključujući izvršne procedure, a koje spadaju pod nadležnost bilo kojeg suda na Kosovu, ukoliko: (i) postoji osnovana sumnja pokušaja narušavanja nepristrasnosti ili

samostalnosti lokalnog sudstva; ili (ii) postoji osnovana sumnja da lokalno sudstvo nije voljno ili nije u

sposobno da pravilno postupa po predmetu, ili (iii) postoji osnovana sumnja ozbiljnog kršenja pravičnosti postupka.

5.2. Osim u Specijalnoj komori Vrhovnog suda Kosova po pitanjima vezanim za Kosovsku povereničku agenciju, Predsednik Skupštine EULEX sudija odrediće EULEX sudije u sudska veća. Veća će biti sastavljena od tri sudije, od kojih će dvoje biti EULEX sudije. Kada se stvori potreba da EULEX sudija bude premešten u drugi sud, Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće pravo da tako postupi samo u svrhu bolje organizacije pravosuđa, i na osnovu prethodno utvrđenih kriterijuma, kao što su definisani modalitetima o odabiru i raspodeli predmeta koje je usvojila Skupšrina EULEX sudija.

5.3. Predsednik Specijalne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja vezana za Kosovsku Povereničku agenciju odrediće EULEX sudije koji će biti u većima Specijalne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja vezana za Kosovsku povereničku agenciju. Veća će biti sastavljena od troje sudija, od kojih će dvoje biti EULEX sudije. Veća za žalbe biće sastavljena od pet sudija, od kojih će troje biti EULEX sudije.

5.4. Predsedavajući sudija u gore navedenim većima biće, po pravilu, EULEX sudija.

5.5. Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće ovlašćenje, kao odstupanje od


823

odredbi stava 2., 3. i 4. ovog člana, kao i iz osnovanih razloga, da odredi sastav veća koji će rezultirati punim sastavom EULEX sudija ili većinskim ili potpunim sastavom kosovskih sudija. Ovo uključuje i nadležnost odlučivanja o tome da EULEX sudije ne budu raspoređene za određene faze postupka.

5.6. U izvršavanju svojih funkcija nadgledanja, praćenja i savetovanja, EULEX sudije imaće ovlašćenja da u pismenoj formi zatraže informacije o statusu bilo koje građanske parnice, zaključene ili one koja je u toku, a koje su u nadležnosti bilo kojeg suda na Kosovu. EULEX sudije imaće pravo da besplatno dobiju kopije dokumenata u vezi bilo kojeg spora ili građanskog postupka pod nadležnošću bilo kojeg suda na Kosovu.

5.7. U slučaju predviđenim tačkom c), stav l. ovog člana, kosovski sudija kojem bi predmet inače bio dodeljen, Predsednik nadležnog suda i stranke u postupku imaće pravo da budu saslušani od strane Predsednika Skupštine EULEX sudija. Predsednik Skupštine EULEX sudija pružiće predsedniku mesno nadležnog suda i strankama u postupku utemeljenu odluku u vezi raspoređivanja EULEX sudije u određeni postupak. Žalba nije dozvoljena protiv ovakve odluke, koja obavezuje sve organe na Kosovu.

Član 6.

Odredbe u vezi EULEX koordinatora za imovinsko pravna pitanja na Kosovu

6.1. EULEX koordinator imovinsko pravnih pitanja na Kosovu pomagaće u koordinisanju imovinsko pravnih pitanja, uključujući rešavanje žalbi različitih učesnika po ovom pitanju koje uključuje, ali ne ograničava se na Kosovsku agenciju za imovinu, Kosovsku komisiju za imovinske zahteve, Kosovsku povereničku agenciju, Specijalnu komoru Vrhovnog suda Kosova u pitanjima vezanim za Kosovsku povereničku agenciju, obične sudove ili Kosovsku policijsku službu.

6.2. Svi učesnici u imovinsko pravnim pitanjima, uključujući rešavanje zahteva na Kosovu, biće u obavezi da besplatno dostave EULEX koordinatoru za imovinsko pravna pitanja sve informacije koje se od njih zahtevaju. EULEX koordinator za imovinsko pravna pitanja imaće pristup svim elementima potrebnim za sprovođenje njegovog mandata.

POGLAVLJE III

OVLAŠĆENJA EULEX TUŽILACA

Član 7. Opšta ovlašćenja EULEX tužilaca

7.1. EULEX tužioci imaće ovlašćenje i odgovornost za obavljanje funkcija svoga

tužilaštva, uključujući ovlašćenje za vođenje krivičnih istraga i preuzimanje odgovornosti za nove krivične istrage ili postupke, ili za one koje su u toku, u okviru STRK ili tužilaštva u kojem je on/ona raspoređen/a od strane glavnog EULEX tužioca, a u skladu sa modalitetima ustanovljenim ovim zakonom i od strane Skupštine EULEX tužilaca.


824

7.2. EULEX tužioci sarađivaće sa javnim tužiocima Kosova radeći u različitim tužilaštvima u kojima su oni/one raspoređeni, u skladu sa modalitetima ustanovljenim ovim zakonom i od strane Skupštine EULEX tužilaca.

7.3. Osim vršenja istražnih radnji i radnji krivičnog gonjenja, u skladu sa odredbama stava 8. ovog zakona, EULEX tužioci će nadgledati, pratiti i savetovati javne tužioce Kosova, poštujući princip samostalnosti tužilaca i u skladu sa modalitetima ustanovljenim ovim zakonom i od strane Skupštine EULEX tužilaca. Njihova uloga nadgledanja, praćenja i savetovanja neće se ograničiti na predmete u kojima EULEX tužioci mogu vršiti svoja ovlašćenja.

7.4. EULEX tužioci izvršavaće svoje dužnosti u skladu sa važećim zakonom. Oni će biti pod isključivom nadležnošću Glavnog EULEX tužioca i neće biti pod nadležnošću nijedne kosovske institucije.

Član 8.

Ovlašćenja EULEX tužilaca na Kosovu

8.1. EULEX tužioci nadležni su za istragu i gonjenje krivičnih dela, koja spadaju pod isključivu nadležnost STRK u skladu sa zakonom kojim je konstituisan STRK, i krivičnih dela, uključujući pokušaj i razne oblike saradnje u krivičnim delima, navedenih u svim tačkama stava 3. člana 3. ovog zakona.

8.2. EULEX tužioci imaće, takođe, nadležnost da istražuju i gone krivična dela, čiji su postupci pridruženi, u skladu sa važećim zakonom, onima pomenutim u stavu 1. ovog člana, kao i ostala krivična dela u skladu sa modalitetima ustanovljenim u sledećim članovima ovog zakona.

Član 9.

Izvršavanje ovlašćenja EULEX tužilaca, raspoređenih u tužilaštvima na Kosovu 9.1. EULEX tužioci radiće, gde je moguće, u mešovitim timovima sa javnim

tužiocima Kosova u istragama i gonjenju svih krivičnih dela navedenih u stavu 3. člana 3. ovog zakona.

9.2. Gde god se to zahteva, relevantni aspekti aktivnosti i saradnja EULEX tužilaca sa javnim tužiocima Kosova, koji rade u lokalnim tužilaštvima, biće dalje definisani, do neophodnog stepena, u okviru posebnog Sporazuma između Šefa EULEX-a KOSOVO, Ministarstva pravde, Pravosudnog saveta Kosova, Kancelarije javnog tužilaštva Kosova i Kancelarija okružnih tužilaštava.

9.3. Kada je Opštinski sud prvostepeno nadležan sud za bilo koje od krivičnih dela navedenih u stavu 3. člana 3. ovog zakona, opštinski javni tužilac Kosova zadužen za predmet može da traži savet bilo kojeg EULEX tužioca, uvek kada on/ona to smatra primerenim.

9.4. Svakom slučaju, opštinski javni tužilac na Kosovu, naznačen u stavu 3. ovog člana, obavestiće, u roku od sedamdeset i dva časa, bilo kojeg EULEX tužioca zaduženog za njegov/njen region o sadržaju bilo koje objave prvostepene presude (član 392 ili 473(2) PZKKP) za bilo koje krivično delo navedeno u stavu 3. člana 3. ovog zakona koja spada pod nadležnost Opštinskog suda kao prvostepenog suda.


825

9.5. Glavni opštinski tužioci obavestiće Glavne okružne tužioce, koji rade u mesno nadležnom tužilaštvu u kojem oni vrše svoju dužnost, o svakoj istrazi ili gonjenju koje je u toku, a koje je u vezi krivičnih dela koja su navedena u stavu 3. člana 3. ovog zakona i koja spadaju pod nadležnost Opštinskog suda kao prvostepenog suda. Glavni opštinski tužioci biće obavezni da pruže EULEX tužiocima, na njihov zahtev, iste informacije i da im obelodane svaku relevantnu informaciju u vezi predmeta.

9.6. Glavni okružni tužioci obavestiće EULEX tužioce, raspoređene u njihovim tužilaštvima i pre nego što predmet bude dodeljen kosovskom javnom tužiocu koji pripada istom tužilaštvu, o svakom predmetu koji može biti obuhvaćen stavom 3. člana 3. ovog zakona ili u kojima EULEX tužioci mogu obavljati svoje dužnosti.

9.7. U obavljanju svojih dužnosti nadgledanja, praćenja i savetovanja, EULEX tužioci imaće ovlašćenje da ispitaju svaki predmet koji je u toku ili koji je zaključen i da besplatno dobiju kopije predmeta i da zahtevaju informacije u vezi izvršenja bilo koje konačne presude.

Član 10.

Zajednička odgovornost mešovitih timova i mehanizam rešavanja sporova 10.1. Svaka proceduralna ili istražna radnja povezana sa istragom ili gonjenjem

navodnog krivičnog ponašanja, koje može da dospe pod nadležnost mešovitih timova sastavljenih od EULEX tužilaca i javnih tužilaca Kosova, biće usaglašena između EULEX tužilaca i javnih tužilaca Kosova koji rade na istom predmetu.

10.2. U slučaju neslaganja EULEX tužilaca i javnih tužilaca Kosova, koji rade na istom predmetu, u vezi sadržaja ili obavljanja određene radnje u postupku, oni će isti uputiti Glavnom okružnom tužiocu koji će odlučiti o tome u roku od dvadeset i četiri časa. U slučaju neslaganja u okviru mešovitih timova STRK, Šef STRK odlučuje o tom pitanju.

10.3. U roku od dvadeset i četiri časa po obaveštavanju o odluci donesenoj od strane Glavnog okružnog tužioca ili Šefa STRK o neslaganju, EULEX tužilac imaće pravo da zatraži reviziju odluke od Glavnog EULEX tužioca i Glavnog javnog tužioca na Kosovu. Glavni EULEX i Glavni javni tužilac na Kosovu zajednički će pronaći rešenje, što je pre moguće.

10.4. U hitnim slučajevima, ili kada odlaganje može da utiče na tok ili rezultat istrage, gonjenja ili na pravičnost postupka, glavni EULEX tužilac imaće pravo da preduzme bilo koju hitnu proceduralnu radnju ili da, u takvu svrhu, postavi bilo kojeg EULEX tužioca ili javnog tužioca Kosova.

Član 11.

Ovlašćenja EULEX tužilaca u mržnjom motivisanim krivičnim delima 11.1. U svako doba tokom trajanja postupka i po saglasnosti glavnog EULEX tužioca,

EULEX tužioci mogu preuzeti odgovornost za svaku istragu ili gonjenje za bilo koji krivični prekršaj, uključujući prekršaje protiv lica ili imovine, gde izgleda


826

da su žrtve, objekti ili mete krivičnog prekršaja odabrani zbog svoje stvarne ili uočene veze, naklonosti, pripadnosti, podrške ili članstva u stvarnoj ili uočenoj grupi identifikovanoj prema rasnom, nacionalnom ili etničkom ili socijalnom poreklu, povezanosti sa nacionalnom manjinom ili političkom grupom, jezikom, bojom, religijom, polom, starošću, mentalnom ili fizičkom nesposobnošću, seksualnom orjentacijom, ili drugim sličnim faktorima.

11.2. Svrsishodno stavu l. ovog člana, EULEX tužilac podneće zahtev glavnom tužiocu tužilaštva nadležnog za istragu ili gonjenje predmeta.

11.3. Relevantan glavni tužilac predaće predmet EULEX tužiocu zaduženom od strane glavnog EULEX tužioca u roku od dvadeset i četiri časa.

Član 12.

Nadležnost EULEX tužilaca u slučaju nespremnosti ili nesposobnosti javnih tužilaca Kosova

12.1. U svakoj fazi bilo kojeg krivičnog postupka, ukoliko javni tužilac Kosova ispolji

nespremnost ili nesposobnost za obavljanje svoje dužnosti i ukoliko ta nespremnost i nesposobnost može da ugrozi pravilnu istragu ili gonjenje krivičnog prekršaja, ili kada postoji osnovana sumnja pokušaja uticanja na istragu ili gonjenje krivičnog prekršaja, Glavni EULEX tužilac imaće pravo da zatraži od glavnog tužioca nadležnog tužilaštva da se predmet dodeli: a) drugom javnom tužiocu Kosova koji radi u istom tužilaštvu, b) ili bilo kojem EULEX tužiocu koji će preuzeti odgovornost relevantne

istrage ili gonjenja. 12.2. Ukoliko glavni tužilac nadležnog tužilaštva odbaci zahtev Glavnog EULEX

tužioca, Glavni EULEX tužilac obavestiće Glavnog javnog tužioca na Kosovu i oni će doneti zajedničku odluku koju će poštovati glavni tužilac nadležnog tužilaštva.

12.3. U hitnim situacijama, ili kada odlaganje može da utiče na sprovođenje ili rezultat istrage, gonjenja ili na pravičnost postupka, Glavni EULEX tužilac imaće pravo da preduzme bilo kakvu proceduralnu radnju ili da, u tu svrhu, za predmet zaduži bilo kojeg EULEX tužioca ili javnog tužioca Kosova..

Član 13.

Promena mesta krivičnih i građanskih postupaka 13.1. Ukoliko bezbednosni razlozi zahtevaju, Šef Pravosudne komponente, po

predlogu Glavnog EULEX tužioca ili Predsednika Skupštine EULEX sudija, imaće pravo da promeni mesto pretresa ili određene faze krivičnog ili građanskog postupka kad god su uključeni EULEX sudije ili EULEX tužioci. Šef Pravosudne komponente zasnovaće svoju odluku i poslaće je predsedniku suda, koji bi imao pravo da vrši svoju mesnu nadležnost u ovom slučaju.

13.2. Krivični prekršaji navodno počinjeni od strane članova lokalnog sudstva ili od strane službenika u raznim sudovima na Kosovu će se istražiti, goniti i suditi od strane tužilaštva i nadležnog suda u različitim regionima u kojima sudija, tužilac ili službeno lice normalno obavlja svoje dužnosti. Sistem rotacije određuje tužilaštvo i mesno nadležni sud na osnovu sledećih kriterijuma:


827

a) ukoliko je navodno krivično delo počinjeno u regionu Peći ili Mitrovice, za nadležno tužilaštvo i sud biće ustanovljeno okružno ili opštinsko tužilaštvo ili okružni ili opštinski sud u Prištini;

b) ukoliko je navodno krivično delo počinjeno u regionu Prištine ili Gnjilana, za nadležno tužilaštvo i sud biće ustanovljeno okružno ili opštinsko tužilaštvo ili okružni ili opštinski sud u Prizrenu;

c) ukoliko je navodno krivično delo počinjeno u regionu Prizrena, za nadležno tužilaštvo i sud biće ustanovljeno okružno ili opštinsko tužilaštvo ili okružni ili opštinski sud u Gnjilanu.

13.3. U slučaju temeljne reorganizacije sudskog sistema ili tužilaštva po stupanju na snagu ovog zakona, Šef Pravosudne komponente ili Pravosudni savet Kosova, na zahtev Šefa Pravosudne komponente, ili Pravosudni saveta Kosova bez ulaganja zahteva, ali nakon završetka mandata misije EULEX KOSOVO, imaće ovlašćenje da osnuje novi sistem rotacije za slučajeve opisane u stavu 2. ovog člana.

13.4. Kada god se krivična radnja izvrši od strane sudije, tužioca ili službenika određenog suda, institucije za sprovođenje zakona i javni organi dužni su da predaju relevantan krivični izveštaj, obaveštenje o krivičnoj radnji i informacije o toku istrage tužilaštvu ustanovljenom na osnovu gore navedenog sistema rotacije.

13.5. U svakoj fazi postupka, Glavni EULEX tužilac ili Predsednik Skupštine EULEX sudija imaće ovlašćenje da prenese predmet na nadležno tužilaštvo ili sud na osnovu gore navedenog sistema rotacije, u slučaju kršenja istog.

13.6. Nadležnost pomenuta u stavu 5. ovog člana izvršavaće se tako da se izbegnu nepotrebna odlaganja postupka i prekid sudskog procesa.

POGLAVLJE IV

ZAKLJUČNE I PRELAZNE ODREDBE

Član 14. 14.1. Ovaj zakon može biti ukinut ili izmenjen u skladu sa procedurama

ustanovljenim važećim zakonom, ali samo u konsultaciji sa Šefom EULEX-a KOSOVO, koji će tražiti savet Šefa Pravosudne komponente.

14.2. Svrsishodno odeljku 15(1), kosovski organi pokrenuće konsultacije sa Šefom EULEX-a KOSOVO, kako bi se napravila procena potrebe za ukidanjem, izmenama i dopunama ovog zakona.

Član 15.

15.1. Po stupanju na snagu ovog zakona, Odeljenje pravosuđa misije Ujedinjenih

nacija na Kosovu (UNMIK) predaće glavnom EULEX tužiocu i Predsedniku Skupštine EULEX sudija, u skladu sa modalitetima i procedurama ustanovljenim između UNMIK-a i EvroPSRKe unije, sva dosijea, informacije, arhive i podatke, kako u elektronskoj formi, tako i odštampane, predmeta čije su istrage u toku, koji su gonjeni i koji su obustavljeni od strane UNMIK


828

međunarodnih tužilaca i STRK-a, i predmete koji jesu i koji su bili pod nadležnošću UNMIK međunarodnih sudija.

15.2. Glavni EULEX tužilac i Predsednik Skupštine EULEX sudija odlučiće, u skladu sa ovim zakonom, koji od predatih slučajeva, shodno stavu1. ovog člana, spadaju pod nadležnost EULEX sudija i tužilaca i koji među ostalim slučajevima, zbog osnovanih razloga, moraju da ostanu pod nadležnošću EULEX sudija i tužilaca, a koji su bili pod nadležnošću UNMIK međunarodnih sudija i UNMIK međunarodnih tužilaca.

15.3. Sastav veća za krivične postupke predmeta koji su predati u skladu sa stavom 1., a koji su u fazi glavnog pretresa na dan stupanja na snagu ovog zakona, može ostati nepromenjen u daljem postupku ukoliko isti članovi veća nastavljaju da izvršavaju svoje funkcije kao EULEX sudije po stupanju na snagu ovog zakona. U tom slučaju, Predsednik Skupštine EULEX sudija odrediće određenog prethodnog UNMIK međunarodnog sudiju kao EULEX sudiju za isti postupak.

15.4. U slučaju potrebe za ponovnim glavnim pretresom, usled proceduralnih ili drugih razloga, Predsednik Skupštine EULEX sudija odrediće EULEX sudije u novo veće, u skladu sa ovim zakonom.

15.5. Sastav veća za predmete koji su predati u skladu sa stavom1. ovog člana, a koji spadaju pod nadležnost Specijalne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja vezana za Kosovsku povereničku agenciju, može ostati nepromenjen u daljem postupku ukoliko isti članovi veća nastave da obavljaju svoje funkcije kao EULEX sudije po stupanju na snagu ovog zakona. Određeni prethodni UNMIK međunarodni sudija biće određen kao EULEX sudija za isti postupak, u skladu sa zakonom.

15.6. Predsednik Skupštine EULEX sudija u konsultaciji sa Predsednikom Specijalne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja vezana za Kosovsku Povereničku agenciju, može da odredi EULEX sudiju u određenu fazu postupka za koju je prethodno bio određen UNMIK međunarodni sudija, ili da odredi EULEX sudiju u određeno veće, shodno odredbama ovog zakona, pod uslovom da otpočinjanje novog postupka sa novim članovima veća nije obavezno, shodno važećem zakonu.

15.7. Ukoliko odredba zakona na snazi pre dana tranzicije predviđa da Predsednik Vrhovnog suda Kosova ili predsednik nekog drugog suda ima pravo da odredi međunarodnog sudiju za postupak, ova nadležnost biće prenesena na Predsednika Skupštine EULEX sudija, počevši od dana tranzicije

Član 16.

Za vreme trajanja misije EULEX KOSOVO na Kosovu, zvanični jezik kosovskih sudova biće, osim albanskog, srPSRKog, i dodatno, turskog u oblastima gde se nalazi turska zajednica, i engleski u onim postupcima u koje su uključeni EULEX sudije i tužioci.

Član 17.

17.1. Za vreme trajanja misije EULEX KOSOVO na Kosovu, EULEX policija imaće nadležnost za vršenje ovlašćenja, koja su definisana važećim zakonom o Kosovskoj policiji i u skladu sa modalitetima ustanovljenim od strane Šefa EULEX-a KOSOVO.


829

17.2. Za vreme trajanja misije EULEX KOSOVO na Kosovu, EULEX policija imaće nadležnost za obavljanje funkcija sudske policije, u skladu sa važećim zakonom i modalitetima ustanovljenim od strane Šefa misije EULEX-a KOSOVO.

17.3. Za vreme trajanja misije EULEX KOSOVO na Kosovu, EULEX korektivni službenici imaće nadležnost za izvršavanje ovlašćenja i funkcija osoblja Korektivne službe Kosova, uključujući one koji su definisani za kosovske korektivne službenike, na osnovu važećeg zakona i modaliteta ustanovljenih od strane Šefa misije EULEX KOSOVO.

17.4. Kada je potrebno, relevatni aspekti aktivnosti i saradnje EULEX policije sa Kosovskom policijom kao i EULEX korektivnih služebnika i Korektivne službe Kosova mogu se dalje definisati, do neophodnog stepena, posebnim Sporazumima između Šefa EULEX-a KOSOVO i nadležnih organa. Ovi sporazumi odraziće se na sadržaj modaliteta ustanovljenih od strane Šefa misije EULEX KOSOVO.

Član 18.

18.1. U slučaju temeljne reorganizacije sudskog sistema ili tužilaštva nakon stupanja

na snagu ovog zakona, Glavni tužilac tužilaštva, koji je nadležan za predmet na osnovu novog zakonodavstva, biće nadležni organ koji ima dužnosti i obaveze dodeljene Glavnom okružnom ili opštinskom tužiocu ovim zakonom.

18.2. Slično ovome, sve ono što je ustanovljeno ovim zakonom za opštinska i okružna tužilaštva, opštinske i okružne sudove, opštinske javne tužioce Kosova ili okružne javne tužioce Kosova, tumačiće se u skladu sa novom strukturom sudskog sistema ili tužilaštva.

18.3. Nadležni organi imaće za obavezu da izmene i dopune ovaj zakon u skladu sa novom strukturom sudova ili tužilaštva u cilju stvaranja uslova da misija EULEX KOSOVO na odgovarajući način obavlja svoja ovlašćenja i dužnosti.

Član 19.

Ovaj Zakon stupa na snagu petnaest (15) dana posle objavljivanja u Sluzbenom listu Republike Kosovo. Usvajanja od Skupštine Republike Kosova Data: 13.03.2008. SLUŽBENE LIST REPUBLIKE KOSOVA / PRIŠTINA: GODINA III / Br. 27 / 03 JUNI 2008


830

ZAKON Br. 03/L-223 O SUDSKOM SAVETU KOSOVA

Sadržaj Poglavlje I: Opšte odredbe ......................................................................................................................... 830 Poglavlje II: Nadležnosti, odgovornosti i sastav saveta.............................................................................. 831 Poglavlje III: Regrutovanje, predlaganje i imenovanje sudija .................................................................... 837 Poglavlje IV: Procena, unapređenje i premeštaj sudija i sudija porotnika ................................................ 838 Poglavlje V: Upravljanje sudovima............................................................................................................ 839 Poglavlje VI: Disciplinski postupak ........................................................................................................... 844 Poglavlje VII: Kancelarija disciplinskog tužioca ....................................................................................... 847 Poglavlje VIII: Obuka sudija...................................................................................................................... 850 Poglavlje IX: Završne odredbe................................................................................................................... 851 Skupština Republike Kosovo; Na osnovu člana 65 (1) Ustava Republike Kosovo,

Usvaja:

ZAKON O SUDSKOM SAVETU KOSOVA


Član 1

Namena i primena zakona Ovim zakonom reguliše se organizacija i rad Sudskog saveta Kosova (SSK), uključujući procedure za zapošljavanje, imenovanje, ponovno imenovanja, prenos, disciplinu, procenu, unapređenje i obuku sudija i sudija porotnika, za celokupno upravljanje i administraciju sudova, za razvoj i nadziranje budžeta sudstva, kao i osnivanje novih sudova i ogranaka.

Član 2 Definicije


1.1. Ustav - Ustav Republike Kosovo. 1.2. Sveobuhvatni predlog za rešenje satusa - Sveobuhvatni predlog za rešenje

statusa Kosova od 26. marta 2007.godine. 1.3. Savet - Sudski Savet Kosova kao nezavisna institucija odgovorna za

Zakon Br. 03/L-223 o Sudskom Savetu Kosova

831

nadgledanje sudova kao što je predviđeno Ustavom Republike Kosovo i ovim zakonom.

1.4. Dani – kalendarski dani. 1.5. Sudstvo - sudije i sudije porotnici. 1.6. Predsedavajući - lice koje je izabrano od strane članstva u Sudskom Savetu

Kosova a u skladu sa Ustavom kao predsedavajući Saveta i koji služi kao glavni administrativni službenik Kosovskog pravosuđa.

1.7. Predsednik – predsednik Republike Kosovo. 1.8. Sekretarijat – jedinica osnovana u okviru Sudskog Saveta u cilju pružanja

administrativne podrške Savetu i sudovima. 1.9. Direktor Sekretarijata - čelnik Sekretarijata. 1.10. Institut - Pravosudni institut Kosova (PIK). 1.11. Privremeni savet - Savet osnovan Zakonom o privremenom sastavu

Sudskog saveta Kosova, 2008/03-L-123. 1.12. Kosovski Tužilački Savet (KTS) - telo osnovano prema članu 110 Ustava i

regulisan Zakonom o Kosovskom tužilačkom savetu Republike Kosovo.

POGLAVLJE II NADLEŽNOSTI, ODGOVORNOSTI I SASTAV SAVETA

Član 3

Nezavisnost Saveta Savet je potpuno nezavisan u obavljanju svojih funkcija u cilju osiguranja nezavisnog, pravednog, apolitičkog, pristupačnog, profesionalnog i nepristrasnog pravosudnog sistema koji odražava multietnički karakter Republike Kosova i u skladu je sa Ustavom, kao i međunarodno priznatim principima ljudskih prava i polne ravnopravnosti.

Član 4 Nadležnosti i odgovornosti

1. Dužnosti Saveta uključuju ali se ne ograničavaju na sledećem:

1.1. obezbjeđivanje nezavisnog i nepristrasnog sudskog sistema; 1.2. regrutovanje i predlaganje kandidata za izbor i reizbor sudija, uključujući

kandidate iz zajednica koje nisu većinska zajednica na Kosovu; 1.3. da bi se bi se obezbedilo da sudovi odražavaju etnički sastav u oblasti svoje

nadležnosti u skladu sa članom 104 (3)Ustava i Aneksa IV, ëlan 2.2, od Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa, Savet će razmotriti popunjavanje upražnjenih mesta ili rezervisati mesta za pripadnike zajednica koje ne čine većinu na Kosovu;

1.4. predlaže predsedniku imenovanje, ponovno imenovanje i razrešenje sudija kako je predviđeno ustavom i sadašnjim zakonom;

1.5. usvaja propisa o razmeštaju i disciplinskom postupku za sudije; 1.6. predlaže predsedniku imenovanje predsednika Vrhovnog suda Kosova 1.7. predlog za imenovanje predsednika osnovnih sudova i Apleacionog suda i

imenovanje nadzornog sudije u skladu sa Zakonom o sudovima.


832

1.8. organizuje i nadgleda pravilno funkcionisanje sudova. 1.9. obezbeđivanje redovne periodične procene o broju predmeta u sudovima

kako bi se osiguralo efikasno funkcionisanje sudova; 1.10. nadgledanje pravosudnih inspekcija, pravosudne uprave, kao i izdavanje

internih regulativa za sudove u skladu sa ovim zakonom; 1.11. priprema, podnosi i nadgleda budžet sudstva kako bi se obezbedilo efikasno

funkcionisanje suda i računovodstva za korišćenje fiskalnih izvora; 1.12. oglašava javni konkurs za sudije i sudije porotnike; 1.13. utvrđuje broj sudija u svakom sudu i ogranku i nadzor nad radom sudskih

administratora; 1.14. daje preporuke Skupštini za osnivanje novih sudova i novih ogranaka. 1.15. Rukovođenje sudstvom i njegovim osobljem i donošenjem pravilnika i

podzakonskih akata u skladu sa svojim nadležnostima; 1.16. proglašavanje Kodeksa profesionalne etike za članove Saveta, čija povreda

predstavlja osnov za sankcije, uključujući i razrešenje sa dužnosti člana Saveta.

1.17. proglašavanje Kodeksa profesionalne etike za sudije i sudije porotnike, povrede dužnsti koja pruža osnovu za sankcije, uključujući i razrešenja sa dužnosti;

1.18. proglašenje kodeksa etika za pomoćno osoblje u sudu, prekršaje koji predstavljaju osnov za sankcije, uključujući otpuštanje iz radnog odnosa;

1.19. u saradnji sa Institutom organizuje pripremni kfalifikacioni ispit za sudije kandidate;

1.20. određivanje politike,standarda i instrukcije u vez sa obukom sudija, sudija porotnika i drugih pravosudnih kadrova ka nadgedanje implementacije strušnog usavršavanja sudija i sudija porotnika u Institutu ili drugim obukama udruženja ili organizacija.

1.21. pružanjem i objavljivanjem informacija i statističke podataka pravosudnom sistemu;

1.22. Sarađivanje sa pojedincima organizacijama odgovornim za samostalno praćenje sudskog sistema;

1.23. proglašavanje pravila i podzakonskih akata u skladu sa zakonom o javnom informisanju zadržane od strane Kosovskog sudstva;

1.24. proglašava pravila i procedure saveta kao i njegovih komisija, kao i za izbor onih sudskih članova izabranih od strane svojih vršnjaka, čija pravila treba da budu javno dostupna;

1.25. izveštava Skupštinu Kosova predsednika, i javnosti o radu Saveta i sudstva uopšte;

1.26. priprema godišnji izveštaj oaktivnostima sudova i rashodima Saveta; 1.27. izdaje jedinstvene sudske takse primenjive na celoj teritorije Republike

Kosovo.

Član 5 Sastav i izbor članova Saveta

1. Savet se sastoji od trinaest (13) članova, kao što je predviđeno Ustavom, koji

poseduju potrebne profesionalne kvalifikacije i stručnost.


833

2. (5) članova sudskog Saveta izabrana u skladu sa članom 65 (10) i članom 108.6 (1) Ustava po sledećem: 2.1. dva (2) člana iz reda sudija Vrhovnog suda,odabranih od strane sudija

Vrhovnog suda; 2.2. jedan (1) sudija iz Apelacionog suda, odabran od strane sudija Apelacionog

suda; i 2.3. dva (2) člana iz reda sudija Osnovnog suda, odabranih od strane sudija

osnovnog suda. 3. Ostali članovi veća biraju se u skladu člana 65 i 108.6, tačka 2, 3 i 4 Ustava

Republike Kosovo. 4. Članovi veća mogu biti lica koja nisu sudije ili tužioci, već da su spoljni pravnici,

profesori univerziteta ili profesionalci sa relevantnim iskustvom, najmanje deset (10) godina i koji imaju poznavanja o pravosuđu Kosova. Profesionalci mogu da se imenuju i van pravne oblasti i mogu da obuhvate lica sa ekspertizom menadžmenta finansije informativne tehnologije ili socijalnih nauka.

Član 6

Predsedavajući i zamenik predsedavajućeg Saveta 1. Predsedavajući i zamenik predsedavajućeg mora ju se birati od starne članova

Saveta, kako je predviđeno u članu 108 (7) Ustava. Imenovanjem za predsedavajućeg ili zamenik predsedavajućeg ne sme se produžiti mandat člana Saveta.

2. Predsedavajući Saveta će služiti kao redovni član Saveta. Ako je predsedavajući član sudstva, on neće izgubiti svoj status sudije i ima pravo da se vrati u službu sudije suda za koji je imenovan nakon završetka mandata. Predsedavajući ima sledeća ovlašćenja: 2.1. predsedava svim sastancima saveta; 2.2. potvrđuje pripremu svih programa i sve stavke dostavlja Savetu na

razmatranje ili odluku; 2.3. zastupa Savet ispred javnosti, pred vladinim agencijama i drugim javnim

telima; 2.4. nadzire i rukovodi radom Saveta i njegovih komisija;

3. Prenosi Ministarstvu finansija i Skupštini Kosova predloženi budžet Saveta za operativne troškove i osoblje Saveta i sudova.

4. Najmanje jednom godišnje Skupštinu Kosova izveštava o radu, preduzetim radnjama, rashodima i potrebama kosovskog sudstva.

5. Uz saglasnost Saveta, imenuje planove stalnih odbora datih u ovom zakonu; Obavlja druge dužnosti koje Savet može da naloži.

6. Zamenik predsednika mora da obavlja dužnosti i ispunjava obaveze predsednika u njenom ili njegovom odsustvu. Zamenik predsednika ima puno ovlašćenje da deluje u ime Saveta u odsustvu ili sprečenosti predsednika.

7. Tokom svog mandata predsednik i podpresednik primaju naknadu: 7.1. predsedavajući dobija platu koja je ista kao za predsednika Vrhovnog suda; 7.2. zameni podpresedavajućeg dobija platu koja je ista kao za predsedavajućeg

Apelacionog suda.


834

8. Tokom svojih mandata, predsedavajući i njegov zamenik primaju samo platu označenu u ovom članu, osim za naknadu razumnih i potrebnih troškova u vezi sa vršenjem svojih dužnosti i nesmeju prihvatiti dodatnu naknadu za druge dužnosti ili za zapošljavanje iz bilo kojeg drugog izvora. Ako predsedavajući ili zamenik predsedavajući je sudija, po isteku njihove službe će dobi će naknadu u vezi sa sudskim mestom na koje su imenovani i na koju će se vratiti.

Član 7

Mandat članova Saveta Osim kako je propisano u članu 151 Ustava i Sveobuhvatnog Predloga rešenja, Anex IV, član 4.2, članovi Saveta se biraju na pet (5) godina, kao što je predviđeno u članu 108 (6) Ustava ovog zakona. Član može biti izabran za još jedan mandat od pet (5) godina.

Član 8 Prestanak mandata

1. Mandat člana Saveta prestaje:

1.1. smrću; 1.2. gubitkom poslovne sposobnosti duže od tri (3) meseca zbog zdravstvenih 1.3. razlog; 1.4. konstatntnim propuštanjem da prisustvuje aktivnostima Saveta duže od tri

(3) meseca, ako se imenuje na osnovu posebnog statusa, nakon prestanka statusa na osnovu kojeg je imenovan;

1.5. Nakon ostavke prosleđene Savetu sa unaprednim obaveštenjem od trideset (30) dana; ili

2. Kada je osuđen za krivično delo, osim za manje prekršaje definisane zakonom. 3. Osim kao čto je predviđeno u članu 151, mesta u Savetu moraju se popunjavati na

način predviđen u članu 108 Ustava i ovim zakonom.Ukoliko je Savetu upražnjeno radno mesto pre isteka roka, ovo slobodno rado mesto mora biti popunjeno u skladu sa kriterijumima iz člana 108 Ustava i u skladu sa ovim zakonom. Osoba izabrana za upražnjeno mesto u Savetu imenovaće se za mandat od punih pet (5) godina.

Član 9

Komisije Saveta

1. Savet ima svoje stalne komisije kao što: 1.1. Komisija za normativna pitanja; 1.2. Komisija za budžet, finansije i osoblje; 1.3. Komisija za sudsku upravu; 1.4. Disciplinska komisija.

2. Savet može, po potrebi, osnivati i druge stalne ili privremene komisije.


835

Član 10 Nezavisnost i nepristrasnost članova Saveta

Članovi Saveta vrše svoju dužnost samostalno i nepristrasno.

Član 11 Nespojivost funkcija

1. U smislu člana 108 (5) i (6) Ustava, članstvo u Savetu je nespojive ukoliko:

1.1. sudija ili tužilac koji nije proveren i postavljen na sudsku funkciju. 1.2. lice koje je osuđeno za krivično delo, osim za prekršaj, kao što je definisano

zakonom; 1.3. član Vlade Republike Kosovo ili bilo koji predsednik opštine. poslanik u

Skupštini Republike Kosova ili bilo koje skupštine opštine; 1.4. lice koje vrši funkciju ili obavlja bilo kakve dužnosti u nekoj političkoj

partiji ili u bilo kom udruženju ili fondaciji povezanoj sa bilo kojom političkom partijom;

1.5. lice koje radi za administraciju, uključujući i lica koja obavljaju dužnosti u Vladi Republike Kosovo ili u administrativnim ili pod-administrativnim organim utvrđenim Ustavom ili zakonodavstvom.

1.6. izabrani član Saveta razrešava se dužnosti iz Saveta, ako ne podnese ostavku nekompatibilne pozicije pre njegovog imenovanja za člana Saveta.

Član 12

Imunitet članova Saveta 1. Članovi Saveta uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, građanske tužbe razrešenja

za preduzete postuake odluke ili mišljenja koja su u okviru svojih dužnosti kao članova Saveta.

2. Članovi Saveta ne uživaju imunitet prema stav 1. ovog člana i mogu biti razrešeni sa dužnosti ako su namerno prekršili zakon.

3. Kada je član Saveta optužen i uhapšen, obaveštenje se mora proslediti predsedavajućem Saveta bez odlaganja.

Član 13

Disciplinski postupak protiv članova Saveta 1. Savet utvrđuje pravila za sprovođenje disciplinskog postupka protiv svojih

članova, uključujući i postupak koji regulišu istragu, suspenziju ili preporuku razrešenje bilo kog člana Saveta.

2. Komisija se sastoji od tri (3) člana, osnovana od strane predsedavajućeg, mora donositi odluke na osnovu discipline i sankcija, uključujući suspenziju i razrešenje, bilo kog člana Saveta.

3. Član koji je suspendovan od strane komisije ima pravo na žalbu pred punim Savetom u roku od petnaest (15) dana od dana suspenzije odluke.

4. Na predlog odbora, član Saveta može biti razrešen dužnosti na osnovu dve trećine (2/3) glasova članova Saveta.

Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit...

Documents

Transcript of Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit...