Prevela s nemačkogMirjana V. Popović

Naslov originala:

Wilfried WestphalRichard Löwenherz und Saladin

Copyright © 2006 by Jan Thorbecke Verlag der Schwabenverlag AG, OstfildernTranslation copyright © 2010 za srpsko izdanje, LAGUNA

4 5

Ričard Lavljeg Srca i Saladin

6 7

Zapad u XII veku

Škotska

Irska

VelsKraljevina

EnglEsKaLondon

Engleski kanal (Lamanš)A t l A n t s k i

o k e A n

Rodos

krit

severno moreKraljevina DansKa

Baltičko more

Jadransko more

Kraljevina lEon

težo

kraljevina PortugalIja Kraljevina

Kastilja

a l m o h a D i

Gibraltarski moreuz

kraljevina NaVara

kraljevina aragoNIja

K r a l j e v i n aF r a n c u s K a(engl.feud)

K r a l j e v i n a P o l j s K a

Pariz

loaraVojvodstvo akVItaNIja

Rona

Marselj

Venecija

krf

grofovija tuluza

Rajna

majnc

s v E t o

r i m s K o

c a r s t v o

ČEšKaDunav

r u s K E k n e ž e v i n e

Kijev

DnjeparDnjestar

Jonsko moreSicilija

Palermo

egejsko more

Konstantinopoljv i z a n t i j s K o

c a r s t v oKraljevina s i c i l i j a

Rs

e

m

e

n

z

oD

m Re

oo

t i r e n s ko m o r e

Korzika

Sardinija

Balearska ostrva

Crno more

Rim

Piza

ĐenovaPo

K ral jevinau g a r s K a

Dunav

8 9

Treći krstaški ratričard lavljeg srca

zakasnela engleska flota

engleski kanal (lamanš)

P i r i n e j i

K r a l j E v i n a

F r a n c u s K a

vezle

i

a j ub

iD

Kairo

Crveno more

nil

jafa jerusalimmrtvo more

Konstantinopolj

akra

Damask

eu f ra t

bejrut

tripolis

antiohija

kipar

limasol

s E l D ž u K i D iv i z a n t i j s K o c a r s t v oK r a l j E v i n a

s i c i l i j a

s v E t o

r i m s K o

c a r s t v oK r a l j E v i n a

u g a r s K a

egejsko more

e

s Re

D

o

z

em

n o m o R

krit Kandija

Rodos

otrantkrf

J o n s kom o r esicilija

mesina

Palermo

t i r e n s kom o r e

loara

Rona

korzika

sardinijaBalearska ostrva

rim

marselj

Rajna

trifels

špajer Dunav Dirnštajn

beč

ka

r pa

t i

C r n o m o r e

Dnjestar

Dnjepar

Don

akvileja

PoĐenova

Ap

en

in

i

DunavJ a d r a n s k o mo r e

Sadržaj

Predgovor Pevač lutalica ....................................................... 13

Prvi deoKralj ................................................................................ 19Otac i sin ............................................................................... 19Vladar i podanik .................................................................. 35Pobedonosna flota ................................................................ 61

Drugi deoSultan ............................................................................. 85Spletke na Nilu ..................................................................... 85Prorokovo učenje .............................................................. 107Borba za Jerusalim ............................................................ 125

Treći deoSusret ........................................................................... 157Pred vratima Akre ............................................................. 157U brdima Judeje ................................................................ 189U krilu bogova ................................................................... 233

Epilog ................................................................................... 251

10 11

Predgovor

Pevač lutalica

Mora da je to bilo u vreme Uskrsa; ne sećam se tačno, ali znam da je bilo proleće. Prošla je duga, hladna zima, tako uobičajena za ono vreme. Rano se zazelenelo, čak se između grana pokrivenih snegom tu i tamo pomaljao poneki cvet. Sunce je već toplije sijalo i preplavilo blistavim svetlom prirodu što se budila. U to godišnje doba se i duša pribira, nalik ptici na poletu, pa se bezbrižno i vragolasto otiskuje u neslućene predele sna i čežnje. Čoveku sve leži pod nogama, pa pomisli da može savladati čak i najveću pustolovinu.

Zar onda čudi što sam odlutao u legendu? U legendu nalik bajci, zasnovanu na stvarnim događajima. Ali to sam samo slutio. Priča – ili šta god to bilo – beše daleko uzbudljivija. Ona je pripovedala o kralju koji se otisnuo u Svetu zemlju da bi nevernicima – pod imenom Saraceni – preoteo krst koji su ukrali. Posle dugotrajne borbe – čiji sam ishod potom zaboravio – kralj se vratio iz pohoda. Ali na povratku kopnenim putem do njegove domovine Engleske snašla ga je nevolja: pao je u zarobljeništvo, silom je odveden u jednu tvrđavu i od tada se smatrao nestalim.

12 13

Prilozi ............................................................................... 257Dokazi o citatima ......................................................... 257Sekundarna literatura .................................................. 263Rečnik ............................................................................ 269Registar imena i pojmova ........................................... 271O autoru ........................................................................ 279

Tada se jedan štitonoša, ili šta god da je bio – u svakom slučaju odani kraljev pristalica – otisnuo na put. Zvao se Blondel i bio je darovit pevač. Možda je bio i trubadur, jer je mač zamenio lautom. Putovao je zemljom od jedne utvrde do druge, i gle: jednog dana, dok je tako sedeo u senci bedema neke tvrđave i pevao tužnu pesmu, na poj mu odgovori glas iz dubine tamnice. Bio je to refren štitonošine pesme, i on je tada znao da je stigao na cilj. Sakupljen je novac za otkup i zatočnik je oslobođen. Kralj se u pratnji vernog vazala vratio živ i zdrav u Englesku. Tamo su ga veličali kao lion-hearted – kao kralja „lavljeg srca“.

Ova priča se dobro uklapala u trenutak pun zamamnih prolećnih boja, pružajući nagoveštaj egzotičnih krajolika opisivanih magičnom rečju „Orijent“. Kakav je to svet bio, taj svet krstaša i Saracena? Znao sam samo da se on nalazi negde daleko na istoku, na istočnoj obali Sredozemnog mora. Doduše, kako se sada zove: Palestina – ili Izrael? Moram da priznam da mi ni geografija ni istorija tada nisu bile poznate. O svemu tome pitao sam se pre skoro pola veka. U međuvremenu se štošta promenilo. Pogotovo u onim krajevima koji su svojevremeno – u mojoj detinjoj mašti – bili nastanjeni Saracenima (i krstaškim vitezovima). Da li sam još tada sanjao neku haremsku lepoticu? Iz filmova sam znao kako izgledaju. Tema „vitezova krstaša“ podsticala je, naravno, i maštu Holivuda da pravi filmove u stilu Ali-Babe i četrdeset razbojnika. Možemo se danas tome smeškati, ali, čak i ako uzmem u obzir detinju naivnost, filmovi su u ono vreme imali drugačije dejstvo nego danas, kada znamo da je veći deo samo puka kompjuterska simulacija. Čarolija se raspršila i tako doprinela nestanku ljudske dimenzije. Danas su akcione scene tako brutalne da se stiče utisak kako je bitno jedino klanje ljudi. Čak i ako je u stvarnosti možda bilo upravo

tako, pustolovina krstaških ratova (ili drugih dramatičnih istorijskih događaja) nije se svodila na prekomerno nasilje koje se danas (na filmskom platnu) sámo sebe radi veliča.

Što se tiče haremskih dama: nema sumnje da sam već čuo za njih, premda su moje zamisli o tome šta je harem zapravo predstavljao bile, pre bi se moglo reći, maglovite. I u tim stvarima je u ono vreme vladala diskrecija. Ali tu su bi le još i go spe ple me ni tog po re kla, po put Zla to ko se u ku li. Se ća nje na to se za lo je da le ko u naj ra ni ju mla dost. A si gur no je taj Ri čard, en gle ski kralj, ko ga su ve li ča li kao „la vlje sr ce“, ta ko đe imao go spu ple me ni tog po re kla, ko ja je za vre me nje­go vog od su stva stre pe la za nje ga. Mo žda je – bu du ći da je bio kralj – ona bi la kra lji ca, le pa i lju ba zna kao Dže net Li ili Ava Gard ner, ko je su po vre me no, prem da gla mu ro zni je ne go što je to bio slu čaj u stvar no sti, ote lo tvo ra va le ta kve ple me­ni te go spe, dok su na film skom plat nu kao ha rem ske da me na stu pa le pro ta go nist ki nje ma lo buj ni jih obli na i po vrh to ga u sme li jim ko sti mi ma. Ta da se za i sta mo glo do go di ti da ne zna mo za ko ga da se opre de li mo. Ta di le ma za o ku plja la nas je da ni ma po što bi smo gle da li film.

Ali na rav no, sve je to bi lo spo red no – me ne je stvar no oča ra la ve li ka pu sto lo vi na. Taj na ne po zna tih sve to va o ko­ji ma smo sa nja li i či je smo is tra ži va nje, ba rem pri vre me no, pre pu šta li onim ju na ci ma ko ji su se po put kra lja la vljeg sr ca za i sta od va ži li na ostva re nje naj sme li jih sno va. Nji ho va de la, oreol sla ve i ča ro li ja ve za ni za njih i nji ho vo vre me osta li su u se ća nju, kat ka da kao pod sti caj da se kre ne nji ho vim sto pa­ma, ali za pra vo ne kao stvar ni cilj ko ji čo vek se bi od re đu je. Ži vot ide svo jim to kom, i naj če šće ne raz mi šlja mo ku da je još mo gao da nas od ve de.

Pa ipak, Ori jent za me ne ni je ostao taj na, iako sam u po­čet ku kre nuo sa svim dru gim pu tem. Ča ro li ja is to ka za dr ža la

Ričard Lavljeg Srca i Saladin14 15Vilfrid Vestfal

je svo ju pri ma mlji vost, i bi la je sre ća što sam mo gao da je vi dim vi dim vla sti tim oči ma, pre ne go što je na nju – go to vo kao u zlo slut nim pri ča ma Hi lja du i jed ne no ći – pa la sen ka, zbog če ga je Is tok po pri mio apo ka lip tič ne cr te ko je nam, i to već du že vre me, ne da ju mi ra. Baš kao ne ka da šnji su ko bi ko­ji su vo đe ni zbog kr sta, Hri sto vog gro ba i Sve te ze mlje. A u onoj epo hi, ko ja se na zi va do bom kr sta ških ra to va, epi zo da u ko joj se en gle ski kralj Ri čard La vljeg Sr ca ob reo na oba la ma is toč nog Sre do zem nog mo ra si gur no je bi la sre di šnji do ga­đaj. U kon tek stu da na šnje si tu a ci je, on za i sta za slu žu je da ga se se ti mo, po go to vo što se i sa da go vo ri o „kr sta škom ra tu“ i „kr sta ši ma“, o „ne ver ni ci ma“ i „hri šćan skoj ci vi li za ci ji“. Da li se sve po na vlja? Mo glo bi se po mi sli ti, iako je to po pri mi lo dru ga či je raz me re.

Ba vlje nje pro šlo šću ni je be smi sle no, po go to vo što u sa da­šnjo sti po sto je oči gled ne pa ra le le. Čak je mo gu će ne što na­u či ti iz pro šlo sti. Iako je, ka ko se či ni, ljud skoj pri ro di svoj­stve no da uvek iz no va či ni iste gre ške. Tre nut no na iz gled ne po sto ji sklo nost da se po klo ni ve li ka pa žnja ono me što je bi lo, pa ma ko li ko pod se ća lo na sa da šnjost. Ljud ska oho­lost sma tra da ima pra vo na uvek no ve va ri jan te jed ne te iste ka ta stro fe.

Ti me što se ba vi mo kra ljem La vljeg Sr ca i nje go vim vi te­zo vi ma ne že li mo da sta vi mo pro šlost u slu žbu sa da šnjo sti. To bi zna či lo is kri vi ti isti nu. Ha os sa da šnjo sti, iz ko jeg, ka ko se či ni, ne ma iz la ska, tre ba lo bi sa mo da bu de pod sti caj da kre ne mo tra go vi ma pro šlo sti po ku ša va ju ći da pro nik ne mo ka ko je za i sta bi lo pre hi lja du go di na. Za što se već u to vre me vo dio rat iz me đu Za pa da i Is to ka, iz me đu Ori jen ta i Ok ci­den ta? Ko su bi li pro tiv ni ci i šta su po sti gli?

U slu ča ju Ri čar da La vljeg Sr ca do go di lo se da je u Sa la­di nu na šao pro tiv ni ka ko ji po svo joj sla vi ni je za o sta jao za

njim. Obo ji ca, ka ko Ri čard ta ko i Sa la din, va ži li su u svo je do ba, a i du go po tom, za ote lo tvo re nje vi te ške vr li ne i hra­bro sti. I to ne sa mo sva ki u svom sve tu, što za di vlju je ka­da su ova dvo ji ca ve li ka na u pi ta nju. Do du še, mno go to ga je na knad no raz ja šnje no. Šta je stvar nost, a šta iz mi šljo ti na? I to za slu žu je po drob ni je is pi ti va nje. Pri to me je zna čaj no što su se Ri čard i Sa la din raz i šli u mi ru, ko ji, me đu tim, ni je du go po tra jao. A za što ni je? Da li se mo glo spre či ti po nov­no ras plam sa va nje bor bi? Šta je za pra vo bio raz log? Da li je to bi la sa mo ve ra? „Sve ti rat“ hri šća na ili mu sli ma na? Šta je omo gu ći lo pri bli ža va nje, ko je je, sve u sve mu, ipak po tra ja­lo dve sto ti ne go di na? Da li je Za pad učio od Is to ka i Is tok od Za pa da? I to je uz bu dlji vo pi ta nje, ko je je do sa da bi lo za ne ma re no. I na po slet ku, ka kva su to dru štva uop šte bi la: ov de hri šćan ski Ok ci dent, a ta mo islam ski Ori jent, su če lje­ni u ogor če nom su par ni štvu? Po če mu se raz li ku ju i da li je bi lo za jed nič kih obe lež ja, upr kos raz li či toj ve ri? Na me ću se mno ga pi ta nja i mno gi od go vo ri ni su ne bit ni za da na šnji su­kob iz me đu Za pa da i islam skog sve ta. Sva ova pi ta nja raz ma­tra će mo na pri me ru su sre ta Ri čar da La vljeg Sr ca i Sa la di na na vr hun cu epo he kr sta ških ra to va. Ni ko se ne mo ra bo ja ti da će te ma bi ti ob ra đe na na pre vi še vi so ko pa ran ili te o rij ski na čin. Upra vo dok pi šem ove re do ve, vr lo je ži vo se ća nje na ono pro le će, pre jed ne več no sti, ka da mi je sve iz gle da lo kao ve li ka pu sto lo vi na ko ja ni ka da ni je iz gu bi la ča ro li ju.

Bon, jedne uskršnje nedelje

Ričard Lavljeg Srca i Saladin16 17Vilfrid Vestfal

Prvi deo

Kralj

Otac i sin

I

Ok to bra 1187. go di ne, pa pa Gr gur VI II bo ra vio je u gra du Fe ra ri na se ve ru Ita li je, na pap skom fe u du, gde je pi sao svo ju pap sku bu lu Audi ta tre men di, ko ja je ima la da le ko se žne po sle­di ce. U njoj se ka že:

Po što smo sa zna li za stro gost stra šne pre su de ko-ju je Go spod iz re kao ze mlji Je ru sa li mu, mi i na ša bra ća bi li smo to li ko po me te ni i dir nu ti raz me rom uža sa i ja da da ni smo zna li šta nam je či ni ti.

Ko ri ste ći raz dor u Sve toj ze mlji u po sled nje vre-me, što su ga iza zva li zli lju di na pod sti caj sa mog đa vo la, Sa la din je kre nuo u oba pod ruč ja sa ve li kim bro jem lju di pod oruž jem. Nje mu se su prot sta vi še kralj Gi od Je ru sa li ma i bi sku pi, ho spi tal ci,* ba ro ni i vi te zo vi za jed no sa na ro dom ove ze mlje, opre mlje-ni jed nom re li kvi jom, kr stom Bož jim, na da ju ći se nje go voj za šti ti u se ća nju i ve ri u mu ke

18 19

* Po zna ti i kao jo va nov ci, red sve tog Jo va na. (Prim. prev.)

Isu so ve, ra za pe tog na kr stu ra di spa se nja čo-ve čan stva. Na stu pi la je bit ka, a ka da je iz gi nu lo mno go na ših lju di, krst Go spo da je otet, bi sku pi su po kla ni, kralj je za ro bljen, dok su go to vo svi osta li ma čem po se če ni ili pa li u rop stvo; to li ko je ve li ka bi la šte ta da su sa mo ma lo broj ni ute kli i mo gli da se spa su. Još go re, tem pla ri ma i ho spi tal ci ma od-ru blje ne su gla ve na o či gled sa mog Sa la di na. Ne mo ra mo ob ja šnja va ti po je di no sti ka ko su se Sa la-di no vi voj ni ci na po slet ku, ka da je na ša voj ska bi la uni šte na, ob ru ši li na ce lu ze mlju i opu sto ši li je ta ko da je osta lo ma lo me sta ko ja im ni su pa la u ru ke.

Ve sti iz Sve te ze mlje za i sta su bi le uz ne mi ra va ju će. Ne sa mo što su kr sta ši do ži ve li ta ko stra šan po raz već je, da sve bu de još go re, iz gu bljen i sve ti grad Je ru sa lim. Bi lo je to 2. ok to bra, če ti ri ne de lje pre ne go što je pa pa ob ja vio svo ju bu lu zbog za­bri nja va ju ćih ve sti sa Is to ka. Pa pe su na i me već pre ko jed nog ve ka bi le vr hov ni pa sti ri Sve te ze mlje na kon što su mu sli ma ni u VII ve ku ote li hri šća ni ma Pa le sti nu. Sa da se stra ho va lo da će „Sa ra ce ni“, ka ko su na zi va ni mu sli ma ni, poći sto pa ma svo­je dav na šnje po be de i pot pu no po ti snu ti hri šćan ske vi te zo ve ko ji su kre nu li u po nov no osva ja nje Sve te ze mlje. Zbog to ga je pa pa sma trao svo jom du žno šću da, po uzo ru na svog pret hod­ni ka Ur ba na II, ini ci ja to ra kr sta ških po ho da, po no vo po zo ve hri šćan stvo na Za pa du da pre du zme za jed nič ki na por i oslo­bo di Sve tu ze mlju iz kan dži ne ver ni ka.

Mi, ko ji upr kos ve li kim is ku še nji ma u onoj ze mlji mo ra mo da se osvr ne mo ne sa mo na gre he nje nih ži te lja, ne go i na na še sop stve ne, kao i gre he svih hri šća na, mo ra mo spre či ti da sa svim iz gu bi mo onu

ze mlju i da se moć Sa ra ce na okre ne pro tiv dru gih ze ma lja. Na i me, oda svud ču je mo gla so ve o raz do-ri ma i su ko bi ma me đu kra lje vi ma i kne že vi ma. To nam hit no na la že da sva ko po sta ne to ga sve stan i po stu pa u skla du sa tim, te da se su prot sta vi di-vljač no sti i zlo ćud no sti na ših ne pri ja te lja; a ka ko se ne pla še da se za ve re pro tiv Bo ga, ne bi ni pod ka kvim uslo vi ma tre ba lo da okle va mo da de lu je mo u ime Go spo da. Pri hva ti te sa za hval no šću ovu pri-li ku, ko li ko ste za to u sta nju, da is ka že te po ka ja nje i uči ni te do bro, da žr tvu je te svo ju imo vi nu, a on da i sa me se be, pa da se za lo ži te za vra ća nje one ze mlje u ko joj je ro đe na isti na ra di na šeg spa se nja; i ne te ži te do bi ti ni sve tov noj sla vi, već is pu nje nju vo lje Go spo da, ko ji nam je dao pri mer ka ko se ži vot da je za svo ju bra ću, i daj te mu svo ja bo gat stva, ko ja će te hte li ne hte li na po slet ku iona ko osta vi ti na sled ni ci-ma o ko ji ma ni šta ne zna te. Za to obe ća va mo oni ma ko ji pred u zi ma ju ovaj put sr cem is pu nje nim po ni-zno šću i po ka ja njem, za rad is ku plje nja i u istin skoj ve ri, pot pu ni opro štaj svih gre ha i več ni ži vot. Ne ka zna ju, bi lo da pre ži ve ili po gi nu, da će im mi lo šću Sve mo gu ćeg Bo ga i na osno vu ovla šće nja apo sto la Pe tra i Pa vla i na šeg lič nog ovla šće nja bi ti opro šte-na ka zna za sve gre he ko je is po ve de.

Iako su „Sa ra ce ni“ svo je vre me no u je dan mah čak ugro zi li Za­pad ka da su iz Špa ni je na pa li fra nač ko car stvo, ipak ni je pre ti la ne po sred na opa snost da se ta kva ne sre ća po no vi . U me đu vre­me nu je, na i me, pro te klo pet ve ko va i odav no je osla bi la osva­jač ka vo lja Ara pa, ko ji su bi li po kre tač ka sna ga ove in va zi je. Na kon po nov nog osva ja nja sve tih me sta hri šćan stva tre ba lo ih

Ričard Lavljeg Srca i Saladin20 21Vilfrid Vestfal

je, me đu tim, obez be di ti ili oslo bo di ti po po nov nom za u zi ma­nju. Bu du ći da to ni je pred sta vlja lo stvar nu pret nju po bez bed­nost Za pa da, a u na sto ja nju da obez be di neo p hod nu sprem­nost za de lo va nje, pa pa je mo rao da pot po mog ne pri ma mlju­ju ćim obe ća nji ma. Ona, ipak, ni su bi la ovo ze malj ska, ba rem ne u pr vom re du. Ve ra je svu da bi la to li ko ja ka da je pod strek u vi du mo gu ćeg opro šta ja gre ha pred sta vljao stvar ni iza zov, ko ji je za i sta bio de lo tvo ran. Pa pa, me đu tim, ni je pro pu stio da po­red to ga po nu di i ovo ze malj sku bla go det. Na kra ju kra je va, ne mo že se ži ve ti sa mo od ve re:

Po red to ga, po sed i po ro di ca svih onih ko ji pri me krst, bi će sta vlje ni pod za šti tu Sve te rim ske cr kve i nad bi sku pa, bi sku pa i dru gih pre la ta cr kve Bož je, i ni ko ne sme po la ga ti pra vo na po sed ko ji su neo-me ta no po se do va li u tre nut ku ka da su pri mi li krst dok ne ma po u zda ne ve sti o nji ho vom po vrat ku ili smr ti, šta vi še nji hov po sed ne sme bi ti dir nut; uz to ih ne tre ba si li ti da pla ća ju ka ma te uko li ko ne ko me ne što du gu ju.

Onaj ko je, da kle, sle dio pa pin po ziv ni je se mo rao bri nu ti da će ga po po vrat ku mo žda do če ka ti vest da je ostao bez svo je imo vi ne. S dru ge stra ne, na put je tre ba lo kre nu ti istin ski po­ni zno i skrom no:

I, na kra ju, ne bi tre ba lo da kre ću na put u skupo ce-nim ha lji na ma, sa psi ma ili so ko lo vi ma ili sa ne čim dru gim što slu ži raz me ta nju i luk su zu, već sa naj-ne op hod ni jim; tre ba lo bi se za do vo lji ti jed no stav-nom ode ćom i opre mom po ka zu ju ći tako da se ti me či ni po ko ra, a ne da se uga đa is pra znoj ta šti ni.

Ta ko za vr ša va pap ska bu la od 19. ok to bra. Ona je pred sta vlja la uvod u ta ko zva ni Tre ći kr sta ški rat.

II

Pa pin po ziv je bio upu ćen ce lo kup nom hri šćan stvu, pa sto ga ne ču di što je od mah pod sta kao ne ko li ko hri šćan skih vla da ra da ga sle de, i to od Da na ca pa sve do Nor ma na na Si ci li ji. Me­đu tim, da le ko je zna čaj ni je bi lo ži vo za u zi ma nje tro ji ce vla da ra – i to: Ne mač ke, En gle ske i Fran cu ske – s tim što su pod ruč ja pod nji ho vom vla šću bi la u dru ga či jim gra ni ca ma ne go da­nas. Ka da se ka že Ne mač ka, mi sli se na Sve to rim sko car stvo, ko je se pro sti ra lo do sred nje Ita li je. En gle ski kralj vla dao je i po se di ma u Fran cu skoj, ko ja je, s dru ge stra ne, ob u hva ta la sa­mo deo ono ga što se da nas pod ra zu me va pod tim poj mom. Do du še, en gle ski kralj bio je va zal fran cu skog mo nar ha, ba­rem ka da je reč o nje go vim po se di ma na evrop skom kop nu. Fe u dal ni si stem, svoj stven vre menu ko je su obe le ži li kr sta ški ra to vi, ujed no je bio oslo nac i sla bost kra ljev ske mo ći. To se na ro či to po ka za lo tač nim za vla da re En gle ske i Fran cu ske, jer su se sma tra li su par ni ci ma i bi li u stal nim su ko bima. To je na­po slet ku uti ca lo i na sam tok kr sta škog ra ta na ko ji je po zvao pa pa Gr gur. Ne sa mo što je usled to ga od lo žen po če tak po du­hva ta, ne go je posle svega i okon čan ne u spe hom.

Dok su En gle ska i Fran cu ska naj pre mo ra le da iz gla de svo­je raz mi ri ce, ba rem je ne mač ki car Fri drih Bar ba ro sa bio ka­dar da bez ve ćeg od la ga nja sle di pa pin po ziv. Po red to ga, on je znao u šta se upu šta, jer je već uče stvo vao u dru gom po ku ša ju da Sve tu ze mlju povratiti hri šćan stvu. Do du še, ta da je Fri drih sa mo pri pa dao prat nji kra lja Kon ra da III kao nje gov bra ta nac i bio još pre mlad da bi igrao pre sud nu ulo gu u kr sta škom ra tu,

Ričard Lavljeg Srca i Saladin22 23Vilfrid Vestfal

ko ji se za vr šio po ra zom. Ovo ga pu ta Fri drih, oven čan car skom kru nom još od 1150. go di ne, stao je na če lo svo je voj ske, oru­ža nih sna ga od pet na est hi lja da lju di. Me đu nji ma je bi lo tri hi lja de pri pad ni ka ple me ni tog vi te škog sta le ža.

Car je, isto kao nje gov stric, iza brao kop ne ni put. Voj ska se oku pi la u Re gen zbur gu i oda tle kre nu la 11. ma ja 1189. Put je vo dio naj pre niz Du nav, ka Ma đar skoj, či ji je kralj po ka zao na klo nost prema kr sta ši ma. To ni je bi lo sa mo po se bi ra zu­mlji vo, jer je po sre di bi la voj na si la do stoj na po što va nja, ko ja je iz i ski va la ne sa mo od go va ra ju će snab de va nje, ne go je mo­gla da pred sta vlja i voj nu pret nju. Ko li ko su ta kva pre ve li ka oče ki va nja mo gla ne po volj no da uti ču na br zo na pre do va nje po ka za lo se ka da je voj ska sti gla do pod ruč ja Vi zan tij skog car­stva. Ov de, car Isak II, ko ji je sto lo vao u Kon stan ti no po lju, ni je bio spre man na pri ja telj ski pri jem kr sta ša. To je pred sta vlja lo uto li ko ve će raz o ča ra nje što je upra vo Vi zan ti ja pr vo bit no bi la oki dač za kr sta ške po ho de. Na i me, ka da su Vi zan tin ce, pod či jom je vla šću bio is toč ni deo ne ka da šnjeg Rim skog car stva, 1071. go di ne po tu kli tur ski Sel džu ci, ko ji su upa li u Ana do li­ju – i to u bi ci kod Ma la zger da, ko ja se sma tra pre kret ni com u su ko bi ma iz me đu Ori jen ta i Ok ci den ta – upra vo su oni mo li li hri šćan ski Ok ci dent za po moć i ta ko iza zva li Pr vi kr sta ški rat.

Ume sto da svo je sna ge šte di za pre sud ne su ko be sa Sa ra ce­ni ma u Sve toj ze mlji, Bar ba ro si na voj ska mo ra la je da se bo ri pro tiv ne pri ja te lja u sop stve nim re do vi ma. Za i sta je i do šlo do bit ke sa Vi zan tin ci ma, ko ji su tek po sle po ra za iz ra zi li sprem­nost da pre ba ce Bar ba ro si ne oru ža ne sna ge pre ko Dar da ne la u Ma lu Azi ju.

Ov de se kr sta ška voj ska ko nač no su sre la s pra vim ne pri ja­te ljem, i to naj pre u ob lič ju onih Sel džu ka ko ji su se utvr di li u Ma loj Azi ji. Oni su u me đu vre me nu iz gu bi li svoj iz vor no ra to­bor ni ka rak ter, te su kr sta ši ma us pe li da pru že samo sla b ot por.

Na stu pi la je bit ka iz ko je su hri šćan ski vi te zo vi iza šli kao po­bed ni ci, pa je Bar ba ro sa us peo da za u zme Ko ni ju, pre sto ni cu di na sti je Sel džu ki da, ko joj je na de nu to i ime Rum, što uka zu je na nje no su sed stvo sa „rim skim“ car stvom Vi zan ti na ca.

Po što je pri znao da je po ra žen, tur ski sul tan se uto li ko rev­no sni je tru dio da kr sta ši ma omo gu ći na sta vak pu ta, opre miv ši ih neo p hod nim za li ha ma u na di da će ne ver ni ci što pre oti ći iz nje go ve ze mlje. Ali pre ne go što je do to ga do šlo, desio se do ga đaj ko ji ni ko ni je mo gao pred vi de ti, prem da je za pra vo opa snost ko ja ga je pri zva la mo ra la biti pre po znata. Na i me, Fri drih Bar ba ro sa ni je bio baš mlad. Imao je še zde set se dam go di na, što se u nje go vo do ba sma tra lo bi blij skom sta ro šću. Po go to vo što je ve ći deo ži vo ta pro veo na boj nom po lju. Iz vod iz iz vo ra jed nog sa vre me ni ka kazuje šta se do go di lo:

„Po sto ji jed no me sto u sr cu Jer me ni je, s jed ne stra ne ome đe no vi so kim pla ni na ma, a s dru ge to kom re ke Se lef. Dok su te gle ća mar va i to va ri pre la zi li pre ko re ke, po be do no sni car je če kao. Taj slav ni čo vek bio je nat pro seč no vi sok, sa zlat no­ri đom ko som i ri đom bra dom prot ka nom se dim vla si ma. Imao je iz ra žaj ne obr ve, uža gre ne oči, sit ne ali is pup če ne ja go dič ne ko sti, ši ro ke gru di i ra me na; i sve osta lo u nje go voj po ja vi de lo va lo je mu žev no. Po se do vao je zna čaj nu i za pa nju ju­ću oso bi nu, ko ju je, ka ko se tvr di, imao i So krat: nje go vo li ce od ra ža va lo je u sve mu nje gov po­sto jan ka rak ter, sta men i čvrst, bez ijed nog tra ga bri ge ili lju ti tog gr ča, ni ti opu šte no sti u ra do sti. Imao je ta ko vi so ko mi šlje nje o svom ma ter njem ne mač kom je zi ku da ni ka da – iako je znao dru­ge je zi ke – sa iza sla ni ci ma iz dru gih ze ma lja nije

Ričard Lavljeg Srca i Saladin24 25Vilfrid Vestfal

raz go varao bez po sred ni štva pre vo di la ca. Dugo je krup ni čo vek če kao pro pu šta ju ći nato var ene ma zge. Na kra ju, ka da mu se če ka nje ote glo, od­lu čio se da pre đe re ku naj bli žim pu tem da bi pre te kao te gle će ma zge i do ko pao se slo bod nog pu ta. O mo re! O ze mljo! O ne bo! Tog vla da ra Rim skog car stva, več no uz vi še nog, za hva lju ju ći ko me je sla va drev no ga Ri ma do ži ve la no vi pro­cvat, o avaj! Nje ga po vu če bu ji ca i on se uto pi. I prem da nje go vi pra ti o ci po hi ta še oda svud, iskra nje go vog vre me šnog ži vo ta br zo zga snu.“

Bio je to 10. ju ni go di ne 1190, sud bo no sni dan ko ji je okon­čao ne sa mo ži vot kra lja Bar ba ro se, jed nog od naj zna čaj ni­jih vla da ra sred njeg ve ka, ne go i po du hvat ko me se kao kru­ni svog ži vo ta po sve tio. Ostav ši bez vo đe, kr sta ška voj ska se osu la. Jed ni su se vra ti li u do mo vi nu, a dru gi ma je po šlo za ru kom da se pro bi ju do onih upo ri šta kr sta ša u Sve toj ze mlji ko ja su us pe la da se od u pru na je zdi Sa ra ce na. Ali po let je ne stao: iz ja lo vio se i ovaj po ku šaj da se Sve ta ze mlja sa ču va za hri šćan stvo.

III

„U me đu vre me nu, Ri čard, u ono vre me grof od Poatua, be še pr vi ko ji je re šio da po đe u kr sta ški po hod. Si lan broj lju di mu se pri klju čio. Ali oni u tom tre nut ku još ne kre nu še na put, jer nji hov od la zak be še od lo žen zbog su ko ba iz me đu dva kra lja, na i me fran cu skog kra lja Fi li pa i en gle skog kra lja Hen ri ja, oca gro fa Ri čar da. Du go traj na za­

va da, pro is te kla iz ogor če nog i go to vo ne pre kid­nog su par ni štva, na te ra la je ovu dvo ji cu kra lje va na uza jam ne na pa de, kao što je bio slu čaj sa nji ho­vim pre ci ma, Fran cu zi ma i Ger ma ni ma.“

Ja bu ka raz do ra bi la je Nor man di ja, voj vod stvo na se ve ru da na­šnje Fran cu ske, ko je je ne ka da bi lo po sed fran cu skih kra lje va, pre ne go što je kre nu lo vla sti tim pu tem, što je na po slet ku do­ve lo do to ga da po sta ne vla sni štvo en gle skih kra lje va. Oni su osno va li svo ju di na sti ju po sle in va zi je Nor ma na sa Vi lje mom Osva ja čem kao za čet ni kom, i on je – kao voj vo da Nor man di­je – na po slet ku po stao kralj En gle ske. Vla dar ska lo za ko ju je osno vao Vi ljem za vr ši la se smr ću kra lja Ste fa na,* unu ka Vi­lje ma Osva ja ča. Na sle dio ga je Hen ri, dru gi ko ji je no sio ovo ime, ina če sin Ma til de, kćer ke Hen ri ja I, ko ja se po sle smr ti pr vog mu ža, ne mač kog ca ra Hajn ri ha V – uda la za Žo froa** od Anžua. Za grb je uzeo gra nu bilj ke ko ja se na la tin skom zva la plan ta ge ni sta,*** a ni je bi la ni šta dru go do žu ti lov ka. Di na sti ja ko ju je osno vao Hen ri II po što je na sle dio kra lja Ste fa na na­zva na je, po pre u ze tom gr bu, Plan ta ge net i odr ža la se go to vo dva i po ve ka. Ri čard, Hen ri jev sin, ste kao je naj ve ću sla vu od svih. Ne sa mo za to što je kre nuo u kr sta ški rat – jer je to uči nio i nje gov otac – ne go sto ga što je za i sta is pu nio oba ve ze ko je su išle sa tim i u čemu se po seb no istakao.

Hen ri ju II bi lo je su đe no da ži vi krat ko na kon što je pa pa Gr gur 1187. go di ne po zvao na no vi kr sta ški rat. Umro je sa­mo dve go di ne ka sni je. Iako je us peo da po stig ne spo ra zum sa svo jim su par ni kom, fran cu skim kra ljem Fi li pom Av gu stom, i po što su se obo ji ca slo ži li da za jed no kre nu u Sve tu ze mlju –

* Po znat i po fran cu skom ob li ku ime na – Etjen de Bloa. (Prim. prev.)** Ta ko đe Žo frua i Žo fr. (Prim. prev.)*** Plan ta gi ne ja ili plan ta gi nea. (Prim. prev.)

Ričard Lavljeg Srca i Saladin26 27Vilfrid Vestfal

jer ni su ve ro va li je dan dru gom – po no vo su is kr sla ne sla ga nja, či ja je po sle di ca bi la od la ga nje po du hva ta. I ta ko sve dok Hen ri na kraju ni je umro, ka da ga je na sle dio Ri čard, sta ri ji od dvo ji­ce u to vre me ži vih si no va.

Ri čard se ro dio 8. sep tem bra 1157. go di ne u Oks for du. Bio je tre ći sin Hen ri ja i nje go ve su pru ge Ele o no re Akvi tan ske. Ri­čar do vi ro di te lji ven ča li su se 1152, dve go di ne pre ne go što je Hen ri stu pio na en gle ski pre sto. Za Hen ri ja, ko ji je u vre me ven ča nja imao de vet na est go di na, bio je to pr vi i je di ni brak. Kra lji ca, na sled ni ca voj vod stva Akvi ta ni je na ju gu da na šnje Fran cu ske, bi la je jed na od naj zna me ni ti jih že na sred njeg ve­ka. Ka da se uda la za Hen ri ja, za so bom je već ima la je dan brak, i to ni ma nje ni vi še ne go sa kra ljem Fran cu ske, Lu jem VII. On se raz veo od nje, jer je – za vre me Dru gog kr sta škog ra ta – ima la lju bav nu ve zu sa jed nim vi te zom u Sve toj ze mlji. Ipak ne ču di što se Ele o no ra po no vo upu sti la u brak, iako ju je, osim okol no sti da je ra ni je već bi la uda ta, bio glas da ni je pre te ra no čed na ni ne vi na, prem da to u ono vre me ni je bi lo ne u o bi ča­je no. Po go to vo za dru štve ni sloj ko me je pri pa da la Ele o no ra. Ipak, nje no na sled stvo Akvi ta ni ja, ko je je po svo jim raz me­ra ma za se ni lo čak i pod ruč je pod vla šću fran cu skih kra lje va, pred sta vlja lo je ne baš za ne mar ljiv mi raz. Po red to ga, akvi tan­sko voj vod stvo ne po sred no se gra ni či lo sa gro fo vi jom An žu, a ova pak sa Nor man di jom, ko ja je u me đu vre me nu pot pa la pod vlast gro fa od Anžua. Ele o no ra je, da kle, bi la do bra par ti­ja, ka ko bi se da nas re klo, jer je ti me znat no za okru žen po sed Anžua. Ka da je Hen ri na po slet ku kru ni san za en gle skog kra lja, to je zna či lo da je vla dao car stvom ko je se na da le ko pro sti ra lo. Pri tom, bi lo je neo bič no, iako je bi lo ka rak te ri stič no obe lež je do mi nant nog fe u dal nog si ste ma, da je en gle ski kralj bio su­ve ren sa mo u En gle skoj, dok je na evrop skom kop nu mo rao da pri zna vr hov nu vlast fran cu skog kra lja. Ovaj, do du še, ni­

je po se do vao stvar nu vlast nad svo jim en gle skim va za lom, ali ipak je va žio za kon – što je na sle đe ne ka da šnjeg Ka ro lin škog car stva – po ko me su fran cu ski kra lje vi ima li pra vo na su ve­re ni tet nad svim te ri to ri ja ma ko je su pri pa da le Ka ro lin škom car stvu do nje go vog ras pa da. Stva ra nje na ci o nal nih dr ža va još ni je bi lo na vi di ku. Što se ti če Fran cu ske, kon so li da ci ja vla sti, ko ja je uda ri la te melj na ci o nal nom iden ti te tu, na stu pi la je tek kra jem sred njeg ve ka. Na me sto fe u dal ne vla da vi ne stu pi le su učvr šće ne mo nar hi stič ke na ci o nal ne dr ža ve.

Ri čar do va maj ka Ele o no ra bi la je, me đu tim, da le ko vi še ne­go sa mo „do bra par ti ja“. Bi la je pro sve će na že na, ko ja ap so lut­no ni je bi la tek igrač ka u ru ka ma si la, što zna či u sve tu mu ška­ra ca, ko me je je di no ili ba rem pre vas hod no sta lo do sti ca nja i ši re nja mo ći. Ele o no ri na do mo vi na Akvi ta ni ja, pa i nje nog si­na Ri čar da (bu du ći da je ta mo od ra stao), za u zi ma la je po se ban po lo žaj u kul tur nom i dru štve nom sple tu su ve re nih pod ruč ja ko ja su či ni la sred njo ve kov nu Evro pu. Na i me, ov de, na gra ni ci sa Iberij skim po lu o str vom, ose ćao se uti caj ma var ske Špa ni je, pa je u Akvi ta ni ji na sta la pre te ča dvor ske kul tu re. Ona je upra­vo u vre me ko jem je prvenstveno Ele o no ri na lič nost uda ri la oso be ni pe čat bi la u na sta ja nju.

Ri čard je imao sre ću što je ra stao u do ba raz vo ja kul tu re, što je ima lo za po sle di cu pre fi njen na čin ži vo ta, ba rem u vla da ju­ćem slo ju. Po pre da nju, nje go va po ja va u ka sni jim go di na ma ži vo ta iz gle da la je ova ko:

„Bio je vi so kog, pri vlač nog sta sa; bo ja ko se pre li­va la se sa cr ve ne na zlat nu; udo vi su mu bi li gip ki i pra vi. Ru ke pri lič no du gač ke, što mu je do bro­do šlo ka da je tre ba lo da isu če mač i de lo tvor no ru ku je nji me. Du ge no ge bi le su mu u skla du sa ce lo kup nom te le snom gra đom. Uz zna ča jan udeo

Ričard Lavljeg Srca i Saladin28 29Vilfrid Vestfal

od go va ra ju ćeg ka rak te ra i na vi ka pred sta vljao je lič nost po god nu da vla da .“

Što se ti če ovog po sled njeg, Ri čar do ve na ra vi i oso bi na, le to pi­sac do da je: „Naj ve će po hva le ni je do bi jao to li ko za hva lju ju ći ple me ni tom po re klu, ko li ko vr li na ma ko je su ga od li ko va le.“ K to me se još ka že: „Da le ko je nad ma ši vao osta le, što do brim ka rak te rom, što fi zič kom sna gom. Imao je iz u zet ne rat nič ke spo sob no sti; nje go va hra bra de la ba ci la su u za se nak sve osta­le, ma ko li ko bi li slav ni.“ Hro ni čar iz no si do pu nu o bur nom ži vo tu svog ju na ka: „On bi se za i sta mo gao sma tra ti sreć nim – što se ti če ljud ske sud bi ne – da ni je imao su par ni ke ko ji su mu za vi de li na de li ma ko ja su ga pro sla vi la. Je di ni raz log za nji ho­vu mr žnju bi la je nje go va ve li či na, jer ni šta ne mu či za vid ni ke vi še ne go ka da je čo vek u slu žbi vr li ne.“

„Vr li na“ me đu tim ni je pra va reč ka da se go vo ri o Ri čar du La vljeg Sr ca. Imao je po zi tiv ne stra ne, a u to su pre sve ga spa­da le od va žnost i hra brost. Ve li ča se i nje go va ve li ko du šnost i da re žlji vost. Ri čard je, me đu tim, imao i ne ko li ko ve li kih ma na, ko je su ne po volj no uti ca le ne sa mo na nje go vu vla da vi nu već su se lo še od ra zi le i na po du hvat či jem je ostva re nju iskre no te­žio: na po hod u Sve tu ze mlju po pa pi nom po zi vu. Ri čard je bio ne mir ne na ra vi i na gao, nje go vo kra ljev stvo ni je mu mno go zna či lo, ne do sta jao mu je smi sao za od go vor nost i iz vr ša va nje oba ve za, ko je su u pra vo spa da le u kra ljev ske du žno sti. Bio je neo p te re ćen bri ga ma i pred u zi mljiv, i vi še mu je bi lo sta lo do ra to va nja – do vi te škog ra ta, a ne do bez lič nog ubi ja nja kao u da na šnjim ra to vi ma, ba rem to mu se mo ra pri zna ti – ne go do vla da vi ne. Rat je obe ća vao sla vu i auru ju na ka, kao što je ope­van Alek san dar, Ce zar ili kralj Ar tur. Oni ni su ve li ča ni zbog ono ga što su uči ni li kao vla da ri i dr žav ni ci, ne go zbog po be­da iz vo je va nih na boj nom po lju. Ni je se Ri čard slu čaj no oki tio

na dim kom Cœur de lion – koji je svedočio da po se du je sr ce la­va i de lu je u skla du sa tim, kao što su ga ve li ča li još u mla do sti, a i ka sni je ne bro je no pu ta, jer je nje mu to zna či lo vi še od svih ča sti i po ča sti što do li ku ju kra lju.

IV

Ni je se ni po što pod ra zu me va lo da Ri čard stek ne ti tu lu kra lja. Čak ni ka d je umro dru gi od dvo ji ce sta ri je bra će. Naj sta ri ji, Vi ljem, ži veo je sa mo do tre će go di ne, a mla đi je 1183. go di­ne pod le gao gri pu. Žo froa, je dan od dvo ji ce mla đe Ri čar do ve bra će, umro je još u mla do sti, 1186. go di ne – usled po vre de za do bi je ne na jed nom tur ni ru. Vi te ška nad me ta nja uvek su bi­la igra na ži vot i smrt. Ona su zna či la rat u mi ru i če sto su se kr va vo za vr ša va la.

Još je ostao naj mla đi, onaj ko ji je po stao po znat kao Jo­van bez Ze mlje.* Bio je de vet go di na mla đi od Ri čar da i uži­vao ve će oče vo po ve re nje ne go Ri čard i osta li. Sta ri ji su se, na i me, pre če sto pro ti vi li že lja ma oca, čak su se bu ni li pro tiv nje ga, te su iz bi ja li pra vi rat ni su ko bi. Hen ri je na kra ju ra­di je od re dio svog naj mla đeg za na sled ni ka, što je do ve lo do po nov nog ogor če nog raz do ra iz me đu kra lja i Ri čar da, ko ji je kao naj sta ri ji ži vi sin po la gao pra vo na kra ljev sko na sle đe. Pri tom je Ri čard išao ta ko da le ko da se obra tio fran cu skom kra­lju Fi li pu Av gu stu. Ovaj, ro đen 1165. go di ne, što zna či da je bio osam go di na mla đi od Ri čar da, na sle dio je 1180. go di ne Lu ja VII. Ta ko je Fi lip već u svojoj pet na estoj go di ni po stao su ve ren ne sa mo en gle skog kra lja ne go i nje go vog si na Ri čar­da. U tom svoj stvu mu se sa da, ka da je na kra ju Hen ri je ve

* Ta ko đe i Džon bez Ze mlje (engl. John Lac kland). (Prim. prev.)

Ričard Lavljeg Srca i Saladin30 31Vilfrid Vestfal