STUDIJA SNABDEVANJA DRVNOM SEČKOM ZA GRAD ZAJEČAR · Projekat za sistem daljinskog grejanja u...

_______________________________________________________________________________________________

STUDIJA SNABDEVANJA DRVNOM SEČKOM

ZA

GRAD ZAJEČAR

Pripremljeno za:

Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

DKTI- Development of a Sustainable Bioenergy Market in Serbia

Terazije 23

11000 Beograd

Pripremio:

Septembar 2018

Vojislav Milijić, Foragrobio cc doo

Sumska 9-III/1, Subotica

DKTI (GIZ) Program "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji": Studija snabdevanja drvnom sečkom za Grad Zaječar

______________________________________________________________________________________

of 59

Sadržaj

Lista tabela

Lista slika

Lista grafikona

Lista skraćenica

1. Sažetak .......................................................................................................................................................... 6

2. Definisani zadaci........................................................................................................................................... 8

3. Metodologija .................................................................................................................................................. 9

4. Pozadina ...................................................................................................................................................... 11

4.1. Grad Zaječar ............................................................................................................................................. 11

4.2. Potreba za biomasom u sistemu daljinskog grejanja u Zaječaru ....................................................... 12

5. Raspoloživost biomase .............................................................................................................................. 16

5.1. Raspoloživost ogrevnog drveta, šumskih ostataka, pilanskih ostataka i drvne sečke ................... 16

5.2. Raspoloživost drvenaste vegetacije iz čišćenja škarpi puteva i obala reka ..................................... 18

5.3. Raspoloživost drvenaste vegetacije iz orezivanja i čišćenja voćnjaka ............................................. 23

5.4. Raspoloživost poljoprivredne biomase ................................................................................................ 24

6. Logistički model snabdevanja drvnom sečkom ...................................................................................... 25

6.1. Koncept snabdevanja ............................................................................................................................. 25

6.2. Snabdevači drveta i drvne sečke ........................................................................................................... 31

6.2.1. Javno preduzeće za gazdovanje šumama – JP Srbijašume ............................................................ 31

6.2.2. Mali Vlasnici privatnih šuma ............................................................................................................... 33

6.2.3. Srednji vlasnici šuma i zemljišta i korisnici državnih šuma ............................................................ 33

6.2.3.1. Eparhija Timočka ............................................................................................................................... 33

6.2.3.2. Rakita Eksploration ........................................................................................................................... 34

6.2.3.3. RTB Bor .............................................................................................................................................. 35

6.2.3.4. Salaš doo ............................................................................................................................................ 36

6.2.3.5. Delta Agrar ......................................................................................................................................... 38

6.2.4. Pilane ..................................................................................................................................................... 38

6.2.5. JKP Timok Održavanje ......................................................................................................................... 40

6.2.6. Preduzeće za upravljanje vodama – JP Srbijavode .......................................................................... 41

6.2.7. Ostali potencijalni snabdevači ............................................................................................................ 43

6.2.8. Proizvođači drvne sečke ...................................................................................................................... 43

6.3. Snabdevanje biomasom i ugovaranje snabdevanja drvnom sečkom ............................................... 43

6.4. Centralno stovarište drvne biomase – Logistički i trgovinski centar za biomasu ........................... 47

7. Finansijska analiza ..................................................................................................................................... 51

7.1. Investicija ................................................................................................................................................. 51

7.2. Operativni troškovi .................................................................................................................................. 51

7.3. Prihodi ...................................................................................................................................................... 52

7.4. Ekonomski indikatori: iRR, NPV, BCR, analiza osetljivosti ................................................................ 52

8. Zaključci ...................................................................................................................................................... 56

9. Literatura i izvori ......................................................................................................................................... 57


______________________________________________________________________________________

of 59

10. Prilozi ......................................................................................................................................................... 59

10.1. Prilog I: Lista intervjuisanih osoba ...................................................................................................... 59

Lista tabela

T-1: Osnovne informacije o Gradu Zaječaru ............................................................................................ 11

T-2: Raspoloživost drvne biomase sa ivica lokalnih puteva u Zaječaru i susednim opštinama .............. 20

T-3: Raspoloživost drvne biomase sa obala vodotoka u Zaječaru i susednim opštinama ...................... 23

T-4: Učenici u lancu snabdevanja drvnom sečkom za Zaječar ............................................................... 29

T-5: SWOT analiza za O1 i O2 ................................................................................................................. 30

T-6: Drvna biomasa: jedinice, konverzioni faktori i cene u okruženju Zaječara ...................................... 45

T-7: Drvna sečka: jedinice, konverzioni faktori i preporučene cene ........................................................ 47

T-8: Potreban prostor za skladište sveže biomase, drvne sečke, mašina i opreme ............................... 49

T-9: Investicioni troškovi ........................................................................................................................... 51

T-10: Jedinični troškovi ............................................................................................................................. 51

T-11: Inputi za operativne troškove .......................................................................................................... 51

T-12: Godišnji operativni troškovi ............................................................................................................. 52

T-13: Ekonomski indikatori: NPV, IRR, vreme povraćaja investicije i BCR za O1 .................................. 53

T-14: Ekonomski indikatori: NPV, IRR, vreme povraćaja investicije i BCR za O2 .................................. 54

Lista slika F-1: Pozicija Grada Zaječara .................................................................................................................... 11

F-2: Pozicija budućeg sistema DSG na biomasu u Zaječaru .................................................................. 12

F-3: Lokacija buduće kotlarnice na drvnu sečku i srednjoškolski centar kao glavni potrošač................. 13

F-4: Zaječarski Medicinski Centar – jedna od klinika, kotlarnica i sistem za distribuciju pare ................ 14

F-5: Zaječarski medicinski centar ............................................................................................................. 15

F-6: Ledolomi u šumama u okolini Zaječara, Boljevca i Knjaževca ......................................................... 17

F-7: Putna mreža Zaječara i susednih opština ........................................................................................ 19

F-8: Ivice puteva u okolini Zaječara ......................................................................................................... 20

F-9: Mreža reka i šumska područja u Zaječaru i susednim opštinama ................................................... 21

F-10: Obala Timoka u okolini Zaječara .................................................................................................... 22

F-11: Model snabdevanja drvnom sečkom .............................................................................................. 26

F-12: Primenljiv materijal za drvnu sečku i primenljiv kvalitet drvne sečke za projekat u Zaječaru: zeleni i

sveži šumski i ostali ostaci, zelena sečka skladištena na otvorenom ...................................................... 27

F-13: Kapaciteti potrebni za skladištenje, proizvodnju i transport sirovina i drvne sečke – iverači, samo-

istovarne prikolice i vozila, telehendleri ili frontalni utovarivači ................................................................ 28

F-14: Opštine u okviru ŠG Timočke šume, Boljevac, JP Srbijašume ...................................................... 32

F-15: Lokacije najznačajnijih šumskih poseda Eparhije Timočke SPC ................................................... 34

F-16: Lokacije zemljišta i šuma u vlasništu Rakita Exploration ............................................................... 35

F-17: Lokacije šuma i zemljišta RTB Bor ................................................................................................. 36

F-18: Lokacija poseda Salaš doo ............................................................................................................. 37

F-19: Sirovina za drvnu sečku u Salaš doo.............................................................................................. 37

F-20: Lokacija voćnjaka Delta Agrar ........................................................................................................ 38

F-21: Naka doo lokacija ............................................................................................................................ 39

F-22: Naka doo pilana .............................................................................................................................. 39

F-23: Šuma Kraljevica .............................................................................................................................. 40

F-24: Lokacija Park Šume Kraljevica ....................................................................................................... 41

F-25: Sistem reke Timok .......................................................................................................................... 42

F-26: Obala Timoka u blizini Zaječara ..................................................................................................... 43

F-27: Lokacija buduće kotlarnice i centralnog stovarišta za biomasu ..................................................... 48


______________________________________________________________________________________

of 59

F-28: Organizacija logističkog centra za drvnu biomasu ......................................................................... 49

Lista grafikona

C-1: Prihodi, troškovi i balans za O1 ........................................................................................................ 52

C-2: Prihodi, troškovi i balans za O2 ........................................................................................................ 53

C-3: Analiza osetljivosti za O1 .................................................................................................................. 54

C-4: Analiza osetljivosti za O2 .................................................................................................................. 55


______________________________________________________________________________________

of 59

Lista skraćenica

BMZ Nemačko federalno Ministarstvo za ekonomsku saradnju

BLTC Logistički i trgovinski centar za biomasu

DSG Sistem daljinskog grejanja

DKTI Nemačka inicijativa za klimu

EUR, € Euro

JP Javno preduzeće

JKP Javno komunalno preduzeće

GIZ Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

GIZ-DKTI Program razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji

ha hektar

kg kilogram

mm millimetar

m³ kubni metar

m2 kvadratni metar

MW Megavat

srm prostorni metar

ŠG Šumsko gazdinstvo

Ton, t tona

VAT porez na dodatnu vrednost


______________________________________________________________________________________

of 59

1. Sažetak

Projekat za sistem daljinskog grejanja u Zaječaru je u fazi razvoja. Planirane su 2 kotlarnice na

biomasu, čije je projektovanje u toku. Prvi projekat je mali sistem daljinskog grejanja kapaciteta 0.75

MW za nekoliko škola, sportsku halu i gradsko pozorište. Drugi projekat je kotlarnica u okviru

Medicinskog centra Zaječar kapaciteta 2.2 MW. Ukupna godišnja potreba za drvnom sečkom bi bila

do 3.600 tona/godišnje ili 10.000 nasipnih m³/godišnje, nasipne gustine BD od 360 kg/nasipnom m³.

Imajući u vidu da će se sirovina za drvnu sečku sastojati od: vegetacije sa škarpi puteva, vegetacije

iz obala reka, žbunaste i drvenaste vegetacije iz parkova, tankih grana iz orezivanja voćnjaka, kao i

šumskih ostataka, zahtev za kvalitetom sečke prema SRPS EN ISO 17225-41 bi trebao da bude:

Sadržaj vode do M55% max in kako bi se smanjio period sušenja; veličina čestica: P31/31S-P45S;

sadržaj pepela do A5.0; Klase kvaliteta A1, A2, B1, B2. Nasipna gustina: BD150-300 kg/nasipnom

m³; Donja toplotna moć: minimum 8 MJ/kg.

Ukupna količina ogrevnog drveta i šumskih ostataka koja se proizvodi u regionu je 200.000 tona

godišnje. Imajući u vidu potrebe Zajčarskih kotlarnica na biomasu od 3.600 tona/god, one

predstavljaju svega 1,8 % godišnje proizvodnje ogrevnog drveta i šumskih ostataka u timočkom

regionu. Ipak, i pored toga da je proizvodnja drveta povećana, tražnja za drvetom je povećana još

više što značajno utiče i na cene. Ukupna količina raspoložive drvne biomase iz čišćenja ivica

lokalnih puteva na teritoriji Grada Zaječara je 350 tona godišnje, a kada se na to dodaju i susedne

opštine imamo do 2.300 tona godišnje raspoložive drvne biomase sa ivica puteva. Ukupna količina

raspoložive drvne biomase koja se može sakupiti čišćenjem vegetacije sa obala vodotoka drugog

reda na teritoriji Grada Zaječara je do 630 tona godišnje. Sa druge strane ukoliko se na ovo dodaju

i obale Timoka na teritoriji Grada, dodatnih 520 tona godišnje se može obezbediti. Ukoliko gledamo

samo vodotoke drugog reda na području Zaječara i susednih lokalnih samouprava raspoloživost

iznosi 1.900 tona godišnje. Ako se na ovo dodaju i vodoci prvog reda koje održavaju JP Srbijavode

ukupan potencijal drvne biomase je oko 3.353 tona godišnje. U nadležnosti zaječarskog komunalnog

preduzeća su i parkovi i park šuma Kraljevica gde se oko 500 tona drvne biomase godišnje može

obezbediti iz sanitarnih seča i čišćenja žbunaste vegetacije. Raspoloživost poljoprivredne biomase

na teritoriji Grada Zaječara se može sakupiti oko 3.000 tona/godišnje, dok na prostoru celog okruga

oko 3.400 tona/godišnje. U blizini visok potencijal postoji u Negotinu – oko 9.000 tona/god

poljoprivredne biomase. Poljoprivredna biomasa ima specifične zahteve vezane za logistiku,

skladištenje i sagorevanje. Ona zahteva značajne površine za skladištenje sa jedne strane i

specifične mašina sa druge strane. Takođe, zahteva i specifične kotlove sa rešetkama konstruisanim

da izdrže visok sadržaj pepela sa niskom tačkom topljenja. Kotlovi na poljoprivrednu biomasu su 40-

60% skuplji za istu snagu od kotlova na drvnu biomasu i obično se ne izrađuju sa kapacitetom ispod

1MW. Tako da mi ne možemo preporučiti kotlove na poljoprivrednu biomasu i korišćenje

poljoprivredne biomasu za kotlarnice u Zaječaru.

Grad Zaječar je prepoznao priliku za proizvodnju drvne sečke i napravio prve korake u nabavci

mašina za čišćenje puteva i proizvodnju drvne sečke. Njihova ideja je da proizvode drvnu sečku,

kako bi zadovoljili sopstvene buduće potrebe i ako je moguće da višak sečke prodaju na tržištu. Što

se čišćenja puteva tiče, njihova ideja je da ovo sprovode na putevima čije je održavanje u nadležnosti

grada i u drugim opštinama ukoliko je to moguće. Iste mašine se mogu iskoristiti i za čišćenje obala

reka. Ukoliko Gradu budu bile potrebne dodatne količine sirovina za sečku, Grad iste može da nabavi

od preduzeća koja gazduju šumama, vlasnika privatnih šuma ili poljoprivrednih preduzeća koja imaju

1 http://www.iss.rs/rs/standard/?natstandard_document_id=53689

http://www.iss.rs/rs/standard/?natstandard_document_id=53689


______________________________________________________________________________________

of 59

voćnjake. Takođe, postoji i opcija kupovine dodatnih količina drvne sečke na tržištu. U Studiji su

analizirane sledeće opcije: O1 – da ugovori snabdevanje drvenim materijalom (ogrev/šumski

ostaci/vegetacija sa škarpi puteva i obala reka/ostalo) i organizuje skladištenje/sušenje i iveranječ i

O2 – da ugovori snabdevanje potrebnih količina drvne sečke adekvatnog kvaliteta.

Ukupna investicija u slučaju O1 je 2.340.000€ ili 2.000.000€ u slučaju O2. Godišnji operativni troškovi

su predstavljeni ispod, u slučaju O1 oni su 148.820€, a u slučaju O2 oni su 191.600€. Prihod je

računat na osnovu prodaje 8.100 MWh toplote po hipotetičnoj ceni od 50 €/MWh. Ukupni prihodi za

obe opcije su računati na 405.000€/god. U O1 investicija će biti vraćena u desetoj godini operacija.

BCR je 1,52 a iRR 10,43%. U O2 investicija će biti vraćena u desetoj godini operacija. BCR je 1,39

dok je iRR 9,99%. Analiza osetljivosti za O1 pokazuje zavisnot iRR od promena najznačajnijh inputa

– troškova investicije, troškova iveranja, troškova logistike i troškova sirovine. iRR najviše zavisi od

investicionih troškova, dok promena ostalih inputa ne utiče značajno. U scenariju O2 troškovi

iveranja i logistike ne postoje zato što se sečka dostavlja od DSG od strane snabdevača. Inputi koji

utiču na iRR su investicioni troškovi i troškovi sečke. Postoji skoro podjednak uticaj investicionih

troškova i troškova nabavke drvne sečke na iRR. Promena investicionih troškova za 30% utiče na

promenu iRR sa 17% na 10% odnosno sa 10% na 6%. Promena cene drvne sečke ima sličan efekat,

u slučaju promene cene sečke od 30% iRR će pasti sa 10% na 6% ili porasti sa 10%na 14%.

Finansijski indikatori za oba scenarija su dosta slični, ipak analiza osetljivosti iRR od cena sečke je

jasna u slučaju O2 dok investicioni troškovi imaju najveći uticaj u oba scenarija. Ne postoje značajne

finansijske razlike ukoliko Zaječar organizuje sopstvenu proizvodnju drvne sečke ili se ona kupuje

na tržištu. Imajući u vidu srednje količine potrebne drvne sečke i visoke investicione troškove sistema

DSG i potrebnih mašina, nivo investicije ima najveći uticaj na profitabilnost projekta, dok je uticaj

troškova proizvodnje drvne sečke na profitabilnost relativno mali ukoliko Zaječar sam organizuje

proizvodnju, ali može biti značajan ukoliko se drvna sečka kupuje na tržištu.

Ipak, glavna razlika između razmatranih opcija snabdevanja je u organizaciji i mogućnosti lokalne

samouprave i lokalnog preduzeća da organizuju poslovnu aktivnost, obezbede znanje, efikasnost,

konkurentnost i da alociraju rizike. Iako nema uspešnih primera lokalnih samouprava koje organizuju

snabdevanje sirovinom i proizvodnju, naročito drvne sečke, koja je nov proizvod u Srbiji, Zaječar je

već doneo odluku da organizuje proizvodnju drvne sečke iz čišćenja ivica puteva i razvija tehničke

kapacitete u tom smeru. Tako da se buduće aktivnosti Grada trebaju fokusirati na razvoj znanja i

kapaciteta za proizvodnju i komercijalnih aktivnosti vezanih za snabdevanje drvnom biomasom i

preradu iste. U slučaju da Grad svojim aktivnostima ne uspe da obezbedi potrebne količine drvne

sečke, za dodatne količine koje će kupovati na tržištu, Grad bi trebao da organizuje tender,

ugovaranje, praćenje i da razvija kontrolne mehanizme kojima bi osigurao efikasno i blagovremeno

snabdevanje potrebnim količinama drvne sečke adekvatnog kvaliteta.


______________________________________________________________________________________

of 59

2. Definisani zadaci

Studija snabdevanja drvnom sečkom za Grad Zaječar je aktivnost u okviru projekta: Razvoj održivog

tržišta bioenergije u Srbiji, koji sprovode KfW i GIZ i finansira ih Nemačko Federalno Ministarstvo za

ekonomsku saradnju (BMZ). Angažovanje konsultanta za sprovođenje Studije imalo je za cilj:

- Procenu potrebnih količina drvne sečke za planirane kotlarnice na biomasu u Zaječaru;

- Analizu da li dostupni potencijali drvne biomase (šumski ostaci, pilanski ostaci, biomasa

pored puteva i rečnih obala, orezine iz voćnjaka) zadovoljavaju zahteve za potrebnim

količinama i kvalitetom drvne sečke za projekat u Zaječaru;

- Analizu situacije na tržištu drvne biomase, identifikaciju potencijalnih dobavljača (specijalnih

preduzeća za mobilizaciju biomase, prerađivača drveta, proizvođača drvne sečke, peleta i

slično) kao i njihove mogućnosti i raspoloživost za učešće u snabdevanju u smislu količina,

kvaliteta i kapaciteta;

- Analizu očekivanih cena drvne sečke, uključujući i troškove sirovina i proizvodnje drvne

sečke;

- Pregled načina skladištenja, tehnologija i mašina koje se mogu koristiti za seču, izvlačenje i

logistiku vezanu za proizvodnju drvne sečke;

- Predlog upravljanja lancem snabdevanja i ugovaranje, uključujući i finansijsku analizu sa

ekonomskim indikatorima organizacije snabdevanja biomasom i finansijske opcije

(investicije u mašine, oprema, skladište, kontrolu kvaliteta, operativne troškove, ekonomske

indikatore, analizu osetljivosti).

Zadaci konsultanta sastojali su se od:

- Zadatak 1: Poseta Gradu Zaječaru:

o Poseta i analiza lokacije sistema DSG skladišnih prostora i logističkih mogućnosti;

o intervjuisanje najvažnijih potencijalnih snabdevača drvnom biomasom (preduzeća

koja gazduju šumama, vlasnici šuma, prerađivači drveta) u svrhu dobijanja

informacija o tržištu, logističkim izazovima i raspoloživosti za učešće u snabdevanju;

- Zadatak 2: Dizajn i verifikacija logističkih modela i modela snabdevanja budućeg sistema

daljinskog grejanja Zaječara drvnom sečkom;

o Analiza i dizajn modela snabdevanja drvnom biomasom i definisanje optimalnog

modela za obezbeđenje, sakupljanje, iveranje, skladištenje, i dostavu drvne sečke do

sistema daljinskog grejanja na ekonomski najefikasniji način;

o Pregled svih troškova u okviru lanca snabdevanja drvnom biomasom (sirovine,

sakupljanje, skladištenje, sušenje i iveranje);

o Davanje zaključaka vezanih za optimalan model snabdevanja kao i preporuka i

uputstava o tome kako da obezbede bolji, jeftiniji i pouzdaniji logistički koncept;

o Davanje preporuka i uputstava vezanih za modele ugovaranja snabdevanja između

potencijalnih snabdevača i opštine.

- Zadatak 3: Predstavljanje rezultata analiza što uključuje:

o Sažetak rezultata na Engleskom i Srpskom jeziku u pisanom izveštaju kao i

elektronska verzija Studije (WORD, PDF);

o Obezbeđenje PPT prezentacije;

o Priprema ostalih traženih rezultata.

Izveštaj je pripremljen od strane Foragrobio CC doo u predat u Septembru 2018.


______________________________________________________________________________________

of 59

3. Metodologija

Primenjena metodologija u pripremi Studije se sastojala od sledećih koraka:

- Pregled literature, regulative i ostalih izvora vezanih za drvnu biomasu, opremu, logistiku,

opštinu/područje;

- Pregled koncepta sistema daljinskog grejanja za Zaječar;

- Identifikacija relevantnih predstavnika zainteresovanih strana za intervjuisanje i zakazivanje

intervjua;

- Sastanci i intervjui sa zainteresovanim stranama;

- Analiza potencijalnih lokacija za skladištenje i operacije prerade biomase;

- Dizajn koncepta snabdevanja drvnom sečkom uključujući i procenu investicija i operativnih

troškova;

- Finansijska analiza uključujući i ekonomske indikatore;

- Izveštavanje.

Pregled literature i izvora bio je fokusiran na obezbeđenje informacija o opštini i okruženju,

uključujući njihove aktivnosti vezane za sprovođenje projekta daljinskog sistema grejanja na

biomasu. Takođe, relevantna regulativa vezana za šumarstvo, drvnu industriju, životnu sredinu,

transport, izgradnju i lokalnu administraciju je analizirana kako bi se definisale potencijalne prepreke

u snabdevanju drvnom biomasom. Studije i logistički koncepti za snabdevanje biomasom za opštine

ili gradove u okruženju Zaječara su pregledane, takođe. Pregledana je i literatura vezana za

logističke koncepte i ostale relevantne studije vezane za raspoloživost biomase. Identifikovane su

zainteresovane strane i njihovi predstavnici i to sledeće grupe:

- Lokalna administracija (Opština) – donosioci odluka i potencijalni dobavljači i potrošači

biomase;

- Javno preduzeće koje gazduje državnim šumama – snabdevanje, ugovaranje drvne biomase

kao i informacije o proizvodnji drveta u državnim i privatnim šumama, šumska infrastruktura

i potencijalni snabdevači;

- Postojeći proizvođači ili prerađivači drveta i drvne biomase – snabdevanje i ugovaranje, kao

i informacije o stanju na tržištu

- Ostali vlasnici i korisnici šuma – šumarska i rudarska preduzeća kao potencijalni snabdevači

drvetom;

- Preduzeće koje upravlja vodama – snabdevanje drvetom sa obala reka;

- Proizvođači voća – snabdevanje drvnom biomasom iz orezivanja i krčenja voćnjaka.

Sastanci i intervjui su održani 20. jula i od 21-24.avgusta 2018, zajedno sa posetama potencijalnih

lokacija za skladištenje i preradu drvne biomase.

Specijalna metodologija je razvijena za utvrđivanje količina drvne biomase koje se mogu obezbediti

planskim čišćenjem škarpi puteva i obala reka. Metodologija se sastoji od mapiranja područja uz

korišćenje shape fajlova i topografskih mapa kako bi se definisao raspored i dužine reka i puteva,

kao i granice opština i šumskih područja. Za mapiranje korišćen je otvoreni softver Quantum GIS2.

U narednom koraku, kada su dužine reka i puteva identifikovane, određene su površine na kojima

raste vegetacija u širinama od 2 do 5 metara. Takođe, procenjena je pokrivenost drvenaste

2 https://qgis.org/en/site/

https://qgis.org/en/site/


______________________________________________________________________________________

of 59

vegetacije po jedinici površine i procenjen je očekivan prirast vegetacije uz pretpostavku da se seča

vrši svakih pet godina.

Koncept snabdevanja drvnom sečkom je dizajniran na osnovu pregleda literature, lokalnih uslova,

inputa zainteresovanih strana, logističkih studija i dostupnih primera najbolje prakse. Investicioni i

operativni troškovi su bazirani na pregledu relevantnih izvora kao i na osnovu informacija pruženih

od strane intervjuisanih lica, standarda izgradnje i distributera mašina i opreme.

Finansijska analiza, bazirana na osnovu definisanih investicionih i operativnih troškova i prihoda,

uključila je i primenu metoda kalkulacija NPV, iRR, BCR, vremena povraćaja investicije, analize

osetljivosti koja pokazuje promenu finansijskih indikatora u slučaju promene osnovnih inputa.

Izveštaj je pripremljen i predat na komentare u GIZ DKTI 7. Septembra 2018. god.


______________________________________________________________________________________

of 59

4. Pozadina

Poglavlje ispod pruža osnovne informacije o Gradu Zaječaru i aktivnostima na izmeni goriva i razvoju

sistema daljinskog grejanja, tehničkim aspektima, zahtevima za biomasom u smislu oblika, kvaliteta

i količina i raspoloživosti biomase.

4.1. Grad Zaječar

Mapa Grada Zaječara je prikazana ispod.

F-1: Pozicija Grada Zaječara

Zaječar se nalazi u regionu Istočne i Južne Srbije u Zaječarskom okrugu. Osnovne informacije o

Gradu su prikazane u tabeli ispod:

Info/Grad Zaječar

Površina km2 1.069

Broj naselja 1 urban+40 ruralnih

Ukupna pop.3 59.461 (43.860 u urbanim naseljima)

T-1: Osnovne informacije o Gradu Zaječaru

3 Prema Censusu od 2011 - http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162

Map data © 2018 Google

http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162


______________________________________________________________________________________

of 59

4.2. Potreba za biomasom u sistemu daljinskog grejanja u Zaječaru

Projekat za sistem daljinskog grejanja u Zaječaru je u fazi razvoja. Planirane su 2 kotlarnice na

biomasu, čije je projektovanje u toku. Prvi projekat je mali sistem daljinskog grejanja za nekoliko

škola, sportsku halu i gradsko pozorište. Mapa ispod prikazuje lokaciju budućeg sistema daljinskog

grejanja za javne objekte u Zaječaru.

F-2: Pozicija budućeg sistema DSG na biomasu u Zaječaru

Imajući u vidu da projektovanje kotlarnica još uvek nije gotovo, za potrebe ove Studije konsultant je

izvršio grubu kalkulaciju potrebne snage toplotne energije i potrebnih količina drvne sečke.




______________________________________________________________________________________

of 59

Imajući u vidu grejnu površinu od oko 12.400 m2, potrebnu toplotu od 120 W/m2 i 50% pokrivanja

toplotnih potreba kotlom na biomasu, uz ostatak pokriven kotlovima na lako lož ulje ili komprimovani

prirodni gas kao rezervu i za pokrivanje vršnog opterećenja, ukupni kapacitet kotlova na sečku od

0.75 MW bi trebalo da bude dovoljan. Imajući u vidu sadašnju situaciju na tržištu drveta i biomase

kao i planove Grada Zaječara da proizvodi drvnu sečku iz biomase koja potiče od vegetacije sa

škarpi puteva i obala reka, sečka lošeg kvaliteta, visokog sadržaja vode i pepela je preporučena kao

gorivo. Imajući u vide energetsku vrednost od 2,52 kWh/kg za sečku sa sadržajem vode od M45,

89% efikasnost kotla i 2.500 sati rada sa 100% opterećenja i 1.500 sati rada sa 30% opterećenja,

ukupne potrebne količine drvne sečke su oko 990 tona.

Kotlovi će biti instalirani u novoj kotlarnici u blizini gradskog fudbalskog stadiona. Slike ispod

pokazuju buduću lokaciju kotlarnice i najznačajnije potrošače toplote.

F-3: Lokacija buduće kotlarnice na drvnu sečku i srednjoškolski centar kao glavni potrošač

Drugi projekat je kotlarnica u okviru Medicinskog centra Zaječar. Ispod su prikazane fotografije i

mapa sa lokacijom Medicinskog centra. Imajući u vidu da projektovanje kotlarnica još uvek nije

gotovo, za potrebe ove Studije konsultant je izvršio grubu kalkulaciju potrebne snage toplotne

energije i potrebnih količina drvne sečke koristeći iste principe kao i u prethodnom slučaju. Imajući

u vidu grejnu površinu od oko 37.000 m2, potrebnu toplotu od 120 W/m2 i 50% pokrivanja toplotnih

potreba kotlom na biomasu, uz ostatak pokriven kotlovima na lako lož ulje ili komprimovani prirodni

gas kao rezervu i za pokrivanje vršnog opterećenja, ukupni kapacitet kotlova na sečku od 2.2 MW

bi trebalo da bude dovoljan. Iako Grad nema planove da snabdeva sečkom i Zdravstveni centar,

obzirom da nema ni nadležnosti vezane za isti, imajući u vidu sadašnju situaciju na tržištu drveta

verujemo da sečka lošeg kvaliteta, visokog sadržaja vode i pepela treba biti preporučena kao gorivo.

Imajući u vide energetsku vrednost od 2,52 kWh/kg za sečku sa sadržajem vode od M45, efikasnost

kotla od 89% i 2.500 sati rada sa 100% opterećenja i 1.500 sati rada sa 30% opterećenja, ukupne

potrebne količine drvne sečke su oko 2.630 tona.

Photo by Foragrobio cc doo © 2018 GIZ DKTI


______________________________________________________________________________________

of 59

F-4: Zaječarski Medicinski Centar – jedna od klinika, kotlarnica i sistem za distribuciju pare

Imajući u vidu da će se sirovina za drvnu sečku sastojati od: vegetacije sa škarpi puteva, vegetacije

iz obala reka, žbunaste i drvenaste vegetacije iz parkova, tankih grana iz orezivanja voćnjaka, kao i

šumskih ostataka, zahtev za kvalitetom sečke prema SRPS EN ISO 17225-44 bi trebao da bude:

Sadržaj vode do M55%max kako bi se smanjio period sušenja; veličina čestica: P31/31S-P45S;

sadržaj pepela do A5.0; Klase kvaliteta A1, A2, B1, B2. Nasipna gustina: BD150-300 kg/nasipnom

m³; Donja toplotna moć: minimum 8 MJ/kg.

Ukupna godišnja potreba za drvnom sečkom bi bila do 3.600 tona/godišnje ili 10.000 nasipnih

m³/godišnje, nasipne gustine BD od 360 kg/nasipnom m³.

4 http://www.iss.rs/rs/standard/?natstandard_document_id=53689




______________________________________________________________________________________

of 59

F-5: Zaječarski medicinski centar




______________________________________________________________________________________

of 59

5. Raspoloživost biomase Raspoloživost biomase za Zaječarski DSG nije analizirana do sada. Ipak, raspoloživost biomase u

regionu jeste analizairana u sklopu aktivnosti na promeni goriva u DSG Negotin, Kladovo i Knjaževac

u okviru aktivnosti podržanih od KfW u 20145 godini. Ove analize su bile fokusirane na raspoloživost

ogrevnog drveta, pilanski ostataka i šumskih ostataka u radijusu od 50 km između pomenutih

gradova. Analiza raspoloživosti poljoprivredne biomase6 za Srbiju je izrađena u okviru GIZ DKTI

projekta, a ona je obuhvatila i Grad Zaječar i okolne opštine. Do sada nisu vršene analize

raspoloživosti biomase sa škarpi puteva i obala reka. Takođe, nisu analizirane ni raspoložive količine

biomase iz orezivanja ili krčenja voćnjaka.

5.1. Raspoloživost ogrevnog drveta, šumskih ostataka, pilanskih ostataka i drvne sečke Zaječar je lociran u nekadašnjem timočkom šumskom području, koje pokriva delove Zaječarskog i

Borskog okruga, tj. Opštine Zaječar, Boljevac, Knjaževac, Bor, Negotin i Kladovo i deo Opštine

Majdanpek (oko Donjeg Milanovca). Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta je preko 215.000ha

od čega je 60% u privatnom vlasništvu. Državnim šumama gazduje JP Srbijašume, Šumsko

Gazdinstvo Timočke šume – Boljevac. Malim privatnim šumama gazduju njihovi vlasnici dok za njih

stručno-tehničke poslove obavlja JP Srbijašume, ŠG Timočke šume – Boljevac. Postoje 3 srednja

vlasnika privatnih šuma. Prvi je Eparhija Timočka Srpske Pravoslavne Crkve, a njihovim šumama

gazduje preduzeće Foresting doo. Drugi srednji vlasnik je kompanija Rakita Explorations doo koja

otkupljuje šume i zemljišta od malih vlasnika za potrebe razvoja rudnika. Treći je poljoprivredno

preduzeća Salaš doo, koje u svom vlasništvu ima i šuma. Postoje i državne šume kojima gazduju

druga preduzeća, kao što je RTB Bor, koji je u procesu privatizacije. Svi pomenuti vlasnici i korisnici

zemljišta, biće detaljnije analizirani u poglavlju 6.2.

Ukupna godišnje planirana zapremina posečenog drveta u timočkom regionu prevazilazi 280.000m3,

pri čemu je planirana seča u državnim šumama oko 160.000 m3 godišnje, a u privatnim 120.000m3

godišnje. Dodatno, površine pod šumom u delovima opština Boljevac, Knjaževac i Zaječar bile su

značajno oštećene ledolomom 2014. godine. Ove šume se predmet sanacije od 2015. godine do

danas.

U državnim šumama do sada je iz sanacija ledoloma proizvedeno oko preko 190.000 m3, dok će

30.000 m3 biti proizvedeno ove godine. Svake godine od 2015. do 2018. oko 60.000-80.000 m3

godišnje drveta se proizvodilo pri sanacijama ledoloma u privatim šumama. Iako se ledolomi

uglavnom sanirani, postoje značajna sušenja drveća u oštećenim sastojinama, koja se javljaju nakon

sušenja zbog otvaranja sklopa i upala kore. Upravo iz tog razloga, može se očekivati povećanje

količina posečenog drveta u naredim godinama. Imajući u vidu učešće od 20-40% tehničkog drveta

i 5-10% učešće iskoristivog šumskog ostatka, ukupna količina ogrevnog drveta koja se proizvodi u

regionu prelazi 160.000 m3 ili 180.000 tona godišnje, računajući da je tvrdo drvo dominantno.

5 2014. Studije Predizvodljivosti za 15 toplana na biomasu u Srbiji u gradovima/opštinama: Bajina Bašta,

Čačak, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Novi Pazar, Priboj,

Šabac, Trstenik, Velika Plana, Zrenjanin. iC Consulenten for KfW.

6 2017. Dostupnost poljoprivrdne biomase u Srbiji. Wieser, H. Milijic, V. za GIZ DKTI. http://www.bioenergy-

serbia.rs/images/documents/studies/20171028_Agrobiomass_Study_RS.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/20171028_Agrobiomass_Study_RS.pdf



______________________________________________________________________________________

of 59

Dodatnih 23.000 tona šumskog ostatka se mogu iskoristiti za proizvodnju drvne sečke. Na sve ovo

treba dodati i količine ležećeg materijala iz ledoloma koji još nisu sanirani. Mogu se očekivati i

dodatne količine neplranirano posečenog drveta iz krčenja za potrebe proširenja rudnika. Imajući u

vidu potrebe Zaječarskih kotlarnica na biomasu od 3.600 tona/god, one predstavljaju svega 1,8%

godišnje proizvodnje ogrevnog drveta i šumskih ostataka u timočkom regionu.

F-6: Ledolomi u šumama u okolini Zaječara, Boljevca i Knjaževca

Ipak, i pored toga da je proizvodnja drveta povećana, tražnja za drvetom je povećana još više što

značajno utiče i na cene. Najznačajniji potrošači drveta u Srbiji kao što su Kronospan7, fabrika

iverice, Sparrow8 i Eko Step pellet9 proizvođači peleta, se snabdevaju iz regiona. Dodatno, Bioenergy

point10 jedan od najvećih proizvođača peleta i potrođača drveta u Srbiji se nalazi u Boljevcu i veći

deo od svojih zahteva za 100,000 tona/godišnje drveta pokriva iz Timočkog područja. Ovo

preduzeća upravo gradi CHP postrojenje kapaciteta 2.4 MWel11 koje bi trebalo da započne sa radom

sledećeg leta i da troši više od 30.000 tona drvne sečke godišnje. Takođe, postoji značajan

proizvođač peleta u okolini Kladova. Četiri pomenuta preduzeća se nadmeću u snabdevanju

drvetom, pokušavajući da obezbede količine iz državnih i privatnih šuma. One su razvile i kapacitete

za seču, izvlačenje i transport drveta i nadmeću se i za kupovinu drveta na panju iz šuma oštećenih

ledolomima. Dodatno, u regionu postoji tradicionalna proizvodnja ogrevnog drveta kako za potrebe

lokalnih sredina tako i snabdevanje gradova u Vojvodini. Uz to, tražnja za trupcima raste značajno,

zahvaljujući porastu tražnje za tehničkim drvetom u Kini i u domaćoj drvnoj industriji.

7 https://rs.kronospan-express.com/sr

8 http://sparrow.rs/kontakt/

9 http://www.ekostep-pellet.rs/en/about-us

10 http://www.bioenergy-point.rs/

11 http://www.mre.gov.rs/doc/registar230818.html#Sec_Biomasa

Photo by Foragrobio cc doo © 2015-2017 GIZ DKTI

https://rs.kronospan-express.com/sr

http://sparrow.rs/kontakt/

http://www.ekostep-pellet.rs/en/about-us

http://www.bioenergy-point.rs/

http://www.mre.gov.rs/doc/registar230818.html#Sec_Biomasa


______________________________________________________________________________________

of 59

Ovo je uzrokovalo značajan skok cena ogrevnog drveta od 20% krajem 2017.god. i sličan skok cena

tehničkog drveta.

U Zaječarskom i Borskom okrugu postoje samo 2 pilane. Jedna u Zaječaru, a druga u blizini Donjeg

Milanovca. Naka doo12 je jedina pilana u krugu od 100 km od Zaječara. Njihovi godišnji kapaciteti

prerade su 8.000 m3 trupaca, što rezultuje pojavom od 3.000-4.000 tona pilanskih ostataka, ipak sve

te količine se iskoriste za proizvodnju peleta kapaciteta 6.000 tona/godišnje pa su im potrebne i

dodatne količine sirovine za pelet. Imajući u vidu da nema ostalih pilana u okruženju, pitanje je da li

se pilanski ostaci iz regiona mogu uzeti u obzir kao izvor sirovine za drvnu sečku.

U okruženju, za sada, ne postoje specijalizovana preduzeća za drvnu sečku. Sadašnja tražnja za

sečkom je niska, ali će se povećati sa razvojem postojećih projekata koji podrazumevaju promenu

goriva u toplanama i javnim objektima, koji su u toku u nekoliko opština13 u Timočkom regionu.

Tražnja će se povećati i sa CHP projektima koji se razvijaju14. Pored drveta koje potiče iz šuma,

drvenasta vegetacija koje potiče iz drugih izvora se treba uzeti u obzir za proizvodnju drvne sečke.

Kako bi se omogućilo korišćenje sirovina za drvnu sečku, za kojima ne postoji izražena tražnja, i

kako bi se smanjili troškovi nabavke sirovina, kvalitet drvne sečke bi trebalo umanjiti do mere da se

omogući sadržaj vode do 55% i sadržaj pepela do 5%.

5.2. Raspoloživost drvenaste vegetacije iz čišćenja škarpi puteva i obala reka Osnovna pretpostavka vezana za raspoloživost drvne biomase sa ivica puteva i obala reka je da se

područje treba ravnomernim zahvatima očistiti u narednih pet godina i da se naredna čišćenja vrše

u istim intervalima. Pri prvim sečama količina raspoložive biomase može biti i veća, jer ovakva

čišćenja nisu obavljana redovno. Što se tiče ivica puteva, sledeće pretpostavke su promenjene: 25

tona/ha kao petogodišnji prirast odnosno proizvodnja sveže drvne biomase, 2 metara prosečna

širina pojasa ivice puta na po 2 strane, kao bufer između puta i ostalog zemljišta koje se čisti. U

praksi bufer zona između putnog i drugog zemljišta zavisi od katastarske i vlasničke situacije, ali je

prosek od 2 metara na 2 strane ili ukupno 4 metara uzet za kalkulaciju. Uzeta je i prosečna

pokrivenost putnog pojasa drvenastom vegetacijom od 70%. Što se tiče raspoloživosti biomase,

kalkulacija je vršena samo za lokalne puteva koje održava Grad Zaječar i susedni Grad Bor i opštine

Negotin, Boljevac i Knjaževac. Državni putevi nisu uzeti u obzir, jer se oni redovno održavaju i

vegetacija je već očišćena, a i njihovo održavanje nije u nadležnosti lokalnih samouprava.

12 http://www.naka-doo.com/pelet.html

13 Negotin razvija kotlarnicu na drvnu sečku u okviru bolnice, uz podršku Kancelarije za upravljanje javnim

ulaganjima. Kladovo razvija projekat toplane na drvnu seču uz podršku KfW banke kao i kotlarnicu na

drvnu sečku u okviru bolnice uz podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Knjaževac razvija

kotlarnicu na drvnu sečku u okviru bolnice uz podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Majdanpek je već instalirao kotlove na drvnu sečku u srednjoj školi uz podršku Kancelarije za upravljanje

javnim ulaganjima i razvija toplanu na drvnu sečku uz podršku KfW banke. Bor razvija kotlarnicu na

drvnu sečku u okviru bolnice uz podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i u procesu je

selekcije za podršku KfW za toplanu na drvnu sečku.

14 Pored projekta Green Energy point CHP, projekat CHPa od 4MWel u Boljevcu je u razvoju od strane

kompanije Tersa Balkan doo, koja je ishodovala energetsku dozvolu -

http://www.mre.gov.rs/doc/Zahtevi_ED220818.html#

http://www.naka-doo.com/pelet.html

http://www.mre.gov.rs/doc/Zahtevi_ED220818.html


______________________________________________________________________________________

of 59

F-7: Putna mreža Zaječara i susednih opština

Map by Foragrobio cc doo © 2018 GIZ DKTI


______________________________________________________________________________________

of 59

F-8: Ivice puteva u okolini Zaječara

Ukupna količina raspoložive drvne biomase iz čišćenja ivica lokalnih puteva na teritoriji Grada

Zaječara je 350 tona godišnje, a kada se na to dodaju i susedne opštine imamo do 2.300 tona

godišnje raspoložive drvne biomase sa ivica puteva.

Grad/Opština držina (m) Površina (ha) Masa

(tona na 55% sadržaja vode)

Godišnji prinos (tona na 55%

sadržaja vode)

Boljevac 249.736 100 1.748 350

Bor 366.642 147 2.566 513

Knjaževac 446.232 178 3.124 625

Negotin 317.132 127 2.220 444

Zaječar 249.104 100 1.744 349

Ukupno 1.628.844 652 11.402 2.280

T-2: Raspoloživost drvne biomase sa ivica lokalnih puteva u Zaječaru i susednim opštinama

Što se tiče obala reka, sledeće pretpostavke su usvojene: 35 tona po ha kao petogodišnja

proizvodnja sveže drvne biomase; 3 metara sa obe stane ili 6 metara ukupno kao zona obale -

između reke i susednog zemljišta koja se treba čistiti od vegetacije u slučaju vodotoka drugog reda

kojima upravljaju lokalne samouprave i 5 metara sa obe strane ili 10 metara ukupno kao zona obale

– između reke i susednog zemljišta koja se treba čistiti od vegetacije u slučaju Timoka kojim

upravljaju JP Srbijavode. U praksi širina ove zone zavisi od katastarske situacije i vlasništva ali je

ovaj prosek uzet za kalkulacije. Prosečna pokrivenost obale vegetacijom od 70%. Samo su uzete u

obzir obale reka van šumskih područja. Obale reka u šumskih područjima nisu uzete u obzir jer su

one ili deo gazdinskih jedinica u državnim šumama ili deo privatnih šuma, tako da nadležnost lokalnih

samouprava i vodoprivrednih preduzeća u čišćenju ovih obala ne postoji.



______________________________________________________________________________________

of 59

F-9: Mreža reka i šumska područja u Zaječaru i susednim opštinama

Map by Foragrobio cc doo © 2018 GIZ DKTI


______________________________________________________________________________________

of 59

F-10: Obala Timoka u okolini Zaječara



______________________________________________________________________________________

of 59

Grad/Opš. Dužina

vodotoka (m)

Dužina vodotoka

u šumama

(m)

Dužina vodotoka

van šuma (m)

JP Srbijavode

dužina vodotoka

(m)

P (ha)

Drvna biomasa (tona na 55%sv)

Prinos (t/god na 55% sv)

Lok su. dužina

vodotoka (m)

P (ha)

Drvna biomasa (tona na 55%sv)

Prinos (t/god na 55% sv)

Boljevac 228.292 104.356 123.937 45.014 45 1.103 221 78.922 47 1.160 232

Bor 295.123 157.533 137.590 16.417 16 402 80 121.173 73 1.781 356

Knjaževac 194.733 20.239 174.494 79.612 80 1.951 390 94.882 57 1.395 279

Negotin 354.016 136.787 217.230 48.754 49 1.194 239 136.453 82 2.006 401

Zaječar 438.588 116.864 321.724 106.343 106 2.605 521 215.382 129 3.166 633

Ukupno 1.510.753 535.778 974.975 328.162 296 7.255 1.451 646.812 388 9.508 1.902

T-3: Raspoloživost drvne biomase sa obala vodotoka u Zaječaru i susednim opštinama

Ukupna količina raspoložive drvne biomase koja se može sakupiti čišćenjem vegetacije sa obala

vodotoka drugog reda na teritoriji Grada Zaječara je do 630 tona godišnje. Sa druge strane ukoliko

se na ovo dodaju i obale Timoka na teritoriji Grada, dodatnih 520 tona godišnje se može obezbediti.

Ukoliko gledamo samo vodotoke drugog reda na području Zaječara i susednih lokalnih samouprava

raspoloživost iznosi 1.900 tona godišnje. Ako se na ovo dodaju i vodoci prvog reda koje održavaju

JP Srbijavode ukupan potencijal drvne biomase je oko 3.353 tona godišnje.

U nadležnosti zaječarskog komunalnog preduzeća su i parkovi i park šuma Kraljevica gde se oko

500 tona drvne biomase godišnje može obezbediti iz sanitarnih seča i čišćenja žbunaste vegetacije.

Ukupna raspoloživost drvne biomase koja se može organizovati i sprovesti direktno od strane Grada

Zaječara sa lokalnih puteva, reka i parkova se procenjuje na 1.500 tona godišnje.

Ukupna raspoloživost drvne biomase koju može da proizvede komunalno preduzeće i Zaječara u

Zaječaru i susednim opštinama – na lokalnim putevima i vodotocima drugog reda iznosi 4.200 tona

godišnje.

Ukupna raspoloživost drvne biomase koja čija se proizvodnja može organizovati u saradnji između

Grada Zaječara i JP Srbijavode na teritoriji Grada Zaječara iznosi 520 tona godišnje, a kada se na

ovo dodaju i susedne opštine dobijamo raspoloživost za proizvodnju drvne biomase od 1.450 tona

godišnje.

5.3. Raspoloživost drvenaste vegetacije iz orezivanja i čišćenja voćnjaka U okolini Zaječara postoji tradicija voćarske proizvodnje i to na većim površinama, što potiče od

bivših državnih poljoprivrednih preduzeća. U blizini Zaječara ima nekoliko privatnih firmi kao što su:

Delta Agrar doo, Agromarket doo i Salaš doo koje u svom posedu imaju voćnjake od preko 100ha

jabuka, višnje i drugog voća. Voćnjaci jabuka, se mogu smatrati kao najinteresantniji u smislu količina

biomase koje nastaju iz orezivanja. Godišnje se u zasadima jabuka starijim od 10 godina oreže od

4-8 tona/ha. Salaš doo, sakupi oko 100 tona orezina i drvnog materijala iz krčenja voćnjaka sa oko

30 ha voćnjaka koje orezuju i 10 ha starog voćnjaka višnje kojih krče. Sa druge strane Delta Agrar

sakuplja 1-2 t/ha sa 150 ha njihovih maldih zasada jabuka, koje po pravilu mulčiraju na licu mesta.

Imajući u vidu njihove planove da zasade preko 500 ha plantaža jabuka u narednim godinama u

okolini Zaječara, oni se mogu smatrati potencijalnim izvorom sirovina za drvnu sečku kada zasadi


______________________________________________________________________________________

of 59

budu sazreli. Agromarket takođe sve orezine mulčira, ali količine nisu značajne obzirom da se radi

o zasadima višnje koje se ne režu intenzivno. Analize ostataka iz orezivnja voća do sada nisu

rađene. Imajući u vidu postojanje starih voćnjaka u vlasništvu malih poljoprivrednika, kao i ekspanziju

novih zasada, količine drvnog materijala koje će se u budućnosti moći sakupiti iz voćnjaka mogu biti

relevantne za snabdevanje drvnom sečkom.

5.4. Raspoloživost poljoprivredne biomase Raspoloživost poljoprivredne biomase je analizirana do detalja u 2017. Dostupnost poljoprivredne

biomase u Srbiji Wieser, H. Milijic, V. za GIZ DKTI15. Ako imamo u vidu potencijale opisane u

pomenutoj studiji kao potencijale koje se mogu prikupiti u formatu velikih bala, a koji podrazumevaju

stopu iskorišćenja slame od 60% na posedima većim od 50 ha uz umanjenje za količine slame koje

koriste stočarski proizvođači na farmama većim od 50 ha, kako objašnjava metodologija iz Studije

do detalja, ukupan potencijal poljoprivredne biomase koja podrazumeva slamu ječma, raži, ovsa,

pšenice, ostalih žitarica, kukuruza, soje i suncokreta, i imajući u vidu korišćenje slame u stočarskoj

proizvodnju, na teritoriji Grada Zaječara se može sakupiti oko 3.000 tona/godišnje, dok na prostoru

celog okruga oko 3.400 tona/godišnje. U blizini visok potencijal postoji u Negotinu – oko 9.000

tona/god. Poljoprivredna biomasa ima specifične zahteve vezane za logistiku, skladištenje i

sagorevanje. Ona zahteva značajne površine za skladištenje sa jedne strane i specifične mašine sa

druge strane. Takođe, zahteva i specifične kotlove sa rešetkama konstruisanim da izdrže visok

sadržaj pepela sa niskom tačkom topljenja. Kotlovi na poljoprivrednu biomasu su 40-60% skuplji za

istu snagu od kotlova na drvnu biomasu i obično se ne izrađuju sa kapacitetom ispod 1MW. Tako da

mi ne možemo preporučiti kotlove na poljoprivrednu biomasu i korišćenje poljoprivredne biomasu za

kotlarnice u Zaječaru.

15 http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/20171028_Agrobiomass_Study_RS.pdf



______________________________________________________________________________________

of 59

6. Logistički model snabdevanja drvnom sečkom

Zahtevi za kvalitetom drvne sečke određuju primenljiv logistički koncept mnogo više nego potrebne

količine – količine određuju razmeru primenjenog koncepta, ali ne i model. Zahtev ovog projekta je

sadržaj vode od maksimalno 55%, koji određuje da se može koristiti sečka iz svežeg drveta –

sirovina za proizvodnju sečke se ne mora osušiti pre iveranja ili se sama sečka ne mora osušiti pre

korišćenja. Takođe, dozvoljeni sadržaj pepela je do 5% što implicira da se potrebna sečka može

proizvoditi i iz tankih grana, grmlja, grana sa lišćem i iglicama. Drvna sečka za ovaj projekat se može

proizvoditi iz ogrevnog drveta, šumskih ostataka, pilansih ostataka, ostataka iz čišćenja i orezivanja

voćnjaka, čišćenja parkova i drvenaste vegetacije sa obala reka i škarpi puteva. Ovaj materijal se

može iverati u svežem stanju, a može se i uskladištiti i iverati kasnije. Takođe, proizvedena sečka

za ovaj projekat se može uskladištiti pod nadstrešnicom ili na otvorenom.

Imajući u vidu sisteme daljinskog grejanja na drvnu sečku, koji se razvijaju u ostalim gradovima

Isočne Srbije (Kladovo, Majdanpek, Negotin, Bor, Knjaževac) i zahtev za drvnom sečkom kotlarnica

koje se planiraju u Zaječaru, otvara se jasna poslovna prilika za razvoj proizvodnje drvne sečke. U

slučaju Zaječara ovaj posao se može proširiti i na čišćenje drvenaste vegetacije sa obala reka i

škarpi puteva. Grad Zaječar je prepoznao ovu priliku i napravio prve korake u nabavci mašina za

čišćenje puteva i proizvodnju drvne sečke. Njihova ideja je da proizvode drvnu sečku, kako bi

zadovoljili sopstvene buduće potrebe i ako je moguće da višak sečke prodaju na tržištu. Što se

čišćenja puteva tiče, njihova ideja je da ovo sprovode na putevima čije je održavanje u nadležnosti

grada i u drugim opštinama ukoliko je to moguće. Iste mašine se mogu iskoristiti i za čišćenje obala

reka. Ukoliko Gradu budu bile potrebne dodatne količine sirovina za sečku, Grad iste može da nabavi

od preduzeća koja gazduju šumama, vlasnika privatnih šuma ili poljoprivrednih preduzeća koja imaju

voćnjake Takođe, postoji i opcija kupovine dodatnih količina na tržištu.

Primarni snabdevači drveta za iveranje su korisnici državnih šuma – JP Srbijašume, mali vlasnici

privatnih šuma, srednji vlasnici privatnih šuma – Eparhija Timocka i preduzeće Foresting doo koje

gazduje njihovim šumama, preduzeća koja se bave rudarstvom Rakita Eksploration i RTB Bor,

vodoprivredno preduzeće JP Srbijavode kao i firme koje izvode radove u održavanje vodotokova,

vlasnici ili korisnici poljoprivrednog zemljišta i voćnjaka kao što su Salas doo i Delta Agrar, gradsko

komunalno preduzeće JKP Timok Održavanje koje se bavi održavanjem puteva i vodotoka i drugi.

Opština ima sledeće opcije:

- O1 – da ugovori snabdevanje drvenim materijalom (ogrev/šumski ostaci/vegetacija sa škarpi

puteva i obala reka/ostalo) i organizuje skladištenje/sušenje i iveranje;

- O2 – da ugovori snabdevanje potrebnih količina drvne sečke adekvatnog kvaliteta.

Ovo poglavlje će obraditi snabdevanje i logističke modele u detaljima, uključujući i analizu

potencijalnih snabdevača kao i organizacione opcije.

6.1. Koncept snabdevanja

Primenljiv model lanca snabdevanja je predstavljen na ilustraciji ispod. Sledeće operacije su prisutne

u ovom modelu:

1. Proizvodnja i prikupljanje drvne biomase, što sadrži:

a. Seču drveta i biomase – u slučaju korišćenja drvne biomase iz šuma, obala reka i

škarpi puteva;


______________________________________________________________________________________

of 59

b. Izvlačenje drveta i biomase na šumski put ili na šumsko stovarište – u slučaju

korišćenja drvne biomase iz šuma, škarpi puteva i obala reka;

c. Preradu drveta uz proizvodnju drvnog ostatka u primarnoj preradi – u slučaju

korišćenja drvne biomase iz prerade drveta;

d. Transport drvne biomase do centralnog stovarišta;

2. Operacije u BLTC, uključujući:

a. Skladištenje drvne biomase;

b. Iveranje;

c. Skladištenje drvne sečke;

d. Manipulaciju biomasom i drvnom sečkom;

3. Transport drvne sečke;

4. Potrošnju drvne sečke u DSG, uključujući:

a. Skladištenje u skladištu kotlarnice;

b. Manipulaciju drvnom sečkom;

c. Potrošnju drvne sečke.

F-11: Model snabdevanja drvnom sečkom

Proizvodnju i sakupljanje drveta i drvne biomase organizuju vlasnici ili korisnici šuma. U planinskim

područjima Istočne Srbije, seča se vrši motornim testerama dok se izvlačenje drveta vrši skiderima

ili adaptiranim poljoprivrednim traktorima. Ova praksa postoji i u državnim i u privatnim šumama, sa

razlikom da je mreža puteva razvijenija u državnim šumama kao i razmere operacija. Individualni

vlasnici privatnih šuma operacije izvode na manjim površinama – na jednoj ili više parcela, dok

korisnici državnih šuma operacije izvode u jednom ili više odeljenja u okviru gazdinskih jedinica.

Drvna biomasa se može proizvoditi i čišćenjem vegetacije sa obala reka i ivica puteva. U ovom

slučaju specijalne mašine koje seku automatski ili ručna seča se može primeniti. Drvna biomasa se

potom treba transportovati na centralno stovarište – BLTC što podrazumeva operacije utovara na

transportno sredstvo na šumskom putu ili stovarištu ili na pilani ako se radi o pilanskim ostacima.


______________________________________________________________________________________

of 59

Drvna sečka se takođe može proizvoditi direktno na šumskom ili asfaltnom putu. Centralno stovarište

za biomasu jeste mesto sa dovoljno prostora za neprerađenu biomasu, za skladištenje drvne sečke

i za manipulaciju angažovanim mašinama. Na tom stovarištu drvna biomasa se pomoću iverača

prerađuje u drvnu sečku. Drvna sečka se može skladištiti na istom mestu pod nadstrešnicama kako

bi se obezbedilo dodatno sušenje i zaštita od atmosferskih padavina. Manipulacija drvnom

biomasom se obavlja telehendlerima ili frontalnim utovarivačima, a moguća je i primena traktora sa

utovarnom kašikama. Iverači mogu biti mobilni i stacionarni a praktičnija je upotreba mobilnih

mašina.

Transport sečke do toplane se izvodi vozilima koja imaju mogućnost samo-istovara. Ovakva vozila

moraju biti usklađena sa transportnim propisima, naročito ako se kotlarnica nalazi u gradu gde je

pristup kamionima ograničen ili zabranjen. Za duže distance na lokacijama gde je moguć pristup

teških vozila, obično se koriste kamioni sa prikolicama sa pokretnim podom kapaciteta od 90-100m³.

Ipak na manje distance mogu se upotrebiti i kiperi ili kamioni sa kontejnerima. Isto tako traktori sa

samo-istovarnim prikolicama se mogu koristiti za veoma male distance.

F-12: Primenljiv materijal za drvnu sečku i primenljiv kvalitet drvne sečke za projekat u Zaječaru:

zeleni i sveži šumski i ostali ostaci, zelena sečka skladištena na otvorenom



______________________________________________________________________________________

of 59

F-13: Kapaciteti potrebni za skladištenje, proizvodnju i transport sirovina i drvne sečke – iverači,

samo-istovarne prikolice i vozila, telehendleri ili frontalni utovarivači

Skladište sečke u kotlarnici obično zahteva prostor za sečku potrebnu za par dana do jedne nedelje

sa rezervama predviđenim za zimski period veće potrošnje ili nepredviđenih blokada saobraćaja. U

projektu u Zaječaru trebalo bi predvideti podzemno skladište sa pokretnim podom koje je povezano

sa kotlom sa hidrauličnim transporterima, tako da dodatna manipulacija nije potrebna. Tabela ispod

prikazuje organizacione modele u dva scenarija snabdevanja. Proizvodnju drvne biomase može

organizovati grad preko komunalnih preduzeća i vlasnici i korisnici šuma. Komunalno preduzeće

može vršiti čišćenje ivica puteva i obala reka i ako je moguće transportovati biomasu, vršiti

skladištenje i proizvodnju sečke. U državnim šumama seču i izvlačenje vrše privatne firme za usluge

seče i izvlačenja. U slučaju prodaje na panju, privatne firme kupuju drvo i vrše ili pod ugovaraju seču

i izvlačenje. Oni mogu vršiti i dostavu do BLTCa. U privatnim šumama vlasnici privatnih šuma ili firme

koje kupuju drvo na panju vrše seču i izvlačenje i mogu da vrše transport do BLTCa ili da isti vrše

uslužna preduzeća.

Transport drvne sečke iz državnih šuma sa šumskog puta ili stovarišta može organizovati proizvođač

sečke. Iz privatnih šuma transport se može organizovati na isti način, a mogu i sami prodavci dovoziti

drvo do skladišta proizvođača sečke. Sve operacije u BLTCu uključujući skladištenje sirovine,

iveranje, skladištenje sečke i manipulaciju, treba da budu organizovane od strane snabdevača

drvnom sečkom ili Grada u zavisnosti od primenjenog scenarija. Iveranje u oba slučaja može biti

rađeno samostalno ili uslužno. Što se tiče kapaciteta, u slučaju opcije 1 Grad treba da razvije

kapacitete dovoljne da pokriju sopstveni konzum sečke koliko god bilo moguće, dok u opciji 2

privatno preduzeće treba da dimenzioniše kapacitete u skladu sa potrebama i drugih potencijalnih

kupaca. Transport sečke do toplane treba biti organizovan od strane snabdevača ili pod ugovoren.

Na kraju samo skladištenje u kotlarnici, treba da organizuje Grad.

Da sumiramo, uloge i odgovornosti snabdevača sečkom – Grada u slučaju O1 ili privatne firme u

slučaju O2 počinju planiranjem dostave drvne sečke u DSG, ugovaranjem i kupovinom ne prerađene



______________________________________________________________________________________

of 59

sveže biomase. Obaveze se nastavljaju proizvodnjom biomase na ivicama puteva i obalama reka,

preuzimanjem biomase (uključujući merenje količina i kontrolu kvaliteta) na šumskom putu,

šumskom stovarištu ili pilani i transportom ne prerađene biomase do centralnog stovarišta – BLTC,

u zavisnosti od dogovora. Glavna odgovornost leži u upravljanjem svim operacijama (skladištenje,

iveranje, manipulacija) u BLTCu i dostavi sečke potrošaču.

Info/Model – uloge O1 – Opština ugovara snabdevanje drvnim

materijalom (ogrev/šumski ostaci/pilanski

ostaci/ostali ostaci) i organizuje

skladištenje/sušenje i iveranje

O2 – Opština ugovara snabdevanje potrebnih

količina drvne sečke adekvatnog kvaliteta

Proizvodnja i

sakupljanje

drvne

biomase

Sečka drveta Državne šume – drvo i biomasa na putu ili

centralnom stovarištu ili na mestu seče ili na

panju – firme koje pružaju uslugu seče i

izvlačenja za JP Srbijašume, ŠG Timočke šume –

Boljevac ili privatne firme koje kupuju drvu na

panju

Mali vlasnici šuma – mali vlasnici šuma ili

podugovarači ili kupci drveta na panju

Srednji vlasnici šuma – Eparhija Timočka SPC –

firma koja gazduje šumama Foresting doo

Šume u oblastima rudnike – RTB Bor, Rakita

Eksploraitons

Voćnjaci – Salas doo, Delta Agrar doo

Obale reka – JP Srbijavode i JKP Timok

odrzavanje

Parkovi, putevi – JKP Timok Održavanje

Državne šume – drvo i biomasa na putu ili

centralnom stovarištu ili na mestu seče ili na panju –

firme koje pružaju uslugu seče i izvlačenja za JP

Srbijašume, ŠG Timočke šume – Boljevac ili

privatne firme koje kupuju drvu na panju






Eksploraitons

Voćnjaci – farmeri ili podugovarači koji rade

čišćenje voćnjaka

Obale reka ili škarpe puteva – firme koje rade

čišćenje reka ili puteva

Izvlačenje

drveta


centralnom stovarištu ili na mestu seče ili na

panju – firme koje pružaju uslugu seče i

izvlačenja za JP Srbijašume, ŠG Timočke šume –

Boljevac ili privatne firme koje kupuju drvu na

panju






Eksploraitons

Voćnjaci – Salas doo, Delta Agrar doo

Obale reka – JP Srbijavode i JKP Timok

odrzavanje

Parkovi, putevi – JKP Timok Održavanje


centralnom stovarištu ili na mestu seče ili na panju –

firme koje pružaju uslugu seče i izvlačenja za JP

Srbijašume, ŠG Timočke šume – Boljevac ili

privatne firme koje kupuju drvu na panju






Eksploraitons

Voćnjaci – farmeri ili podugovarači koji rade

čišćenje voćnjaka

Obale reka ili škarpe puteva – firme koje rade

čišćenje reka ili puteva

Transport drvne biomase do

centralnog stovarišta

Grad

Usluge prevoznik

Privatna firma snabdevač ili uslužni prevoz

Operacije na

centralnog

stovarištu

Skladištenje

biomase

Grad

Privatna firma snabdevač

Iveranje Grad

Usluge iveranja

Privatna firma snabdevač ili uslužno iveranje

Skladištenje

drvne sečke

Grad


Transport sečke do toplane Grad

Usluge prevoznik


Potrošnja

drvne sečke

Skladištenje

sečke u DSG

Grad

Grad

Potrošnja drvne

sečke

Grad

Grad

T-4: Učenici u lancu snabdevanja drvnom sečkom za Zaječar


______________________________________________________________________________________

of 59

Glavna razlika između O1 i O2 leži u delegiranju uloga što se reflektuje i u obezbeđenju investicija,

ciljevima i načinu upravljanja. U O1 Grad mora da razvije strukturu koju sama finansira i kojom sama

upravlja. Ovo struktura već postoji u vidu JKP Timok Održavanje. Cilj ove strukture nije pravljenje

profita, već obezbeđenje najisplativijih rešenja za snabdevanje drvenom sečkom kako bi se

obezbedili najniži mogući troškovi grejanja. Sa druge strane sve investicije, obezbeđenje biomase,

operativni troškovi, znanje, trening i organizacija se moraju obezbediti od strane opštine, dok će ona

obezbediti kontrolu i nezavisnost u snabdevanju sečkom. U opciji O2 glavni cilj privatne firme

snabdevača je profit. Obezbeđenje drvne biomase, investicija, operativni troškovi, znanje,

organizacija kao i rizik i konkurencija biće na privatnoj firmi. U ovoj opciji opština će razviti

mehanizme javne nabavke kako bi mogla obezbediti najpovoljnije uslove za nabavku potrebnih

količina sečke adekvatnog kvaliteta. Glavni pozitivni i negativni aspekti oba modela su predstavljeni

u SWOT analizi ispod.

O1 – Grad ugovara snabdevanje drvnim materijalom

(ogrev/šumski ostaci/pilanski ostaci/ostali ostaci) i

organizuje skladištenje/sušenje i iveranje

O2 - Grad ugovara snabdevanje potrebnih količina drvne

sečke adekvatnog kvaliteta

Snage

1. Nezavisno snabdevanje

sečkom

2. Kontrola nad

mehanizmima snabdevanja

3. Sigurnost snabdevanja

Slabosti

1. Grad će morati da investira i

da organizuje snabdevanje

2. Nema iskustva u lokalnoj

administraciji

3. Nema primera dobre prakse

u Srbiji

Snage

1. Privatna firma će investirati

2. Grad ima mehanizme za

nabavku

3. Privatne firme imaju znanja i

kapacitete

Slabosti

1. Visoka cena sečke

2. Nemogućnost obezbeđenja

potrebnih količina u definisano

vreme

3. Problemi u snabdevanju

sečkom adekvatnog kvaliteta

Mogućnosti

1. Direktno i indirektno

zapošljavanje

2. Razvoj efikasnih modela

ugovaranja dostave biomase

3. Postavljenje primernog

modela

Pretnje

1. Ograničena sredstva za

investiranje

2. Neefikasno upravljanje

javnim i gradskim

preduzećima

3. Rizik snabdevanja

Mogućnosti

1. Razvoj efikasnih opcija za

ugovaranje drvne sečke

2. Efekat ekonomije obima

3. Uspostavljanje modela

saradnje

Pretnje

1. Različiti ciljevi grada i

privatnih firmi

2. Loša saradnja između Grada i

snabdevača

3. Problemi u sprovođenju

ugovora

T-5: SWOT analiza za O1 i O2

Glavne snage O1 modela uključuju nezavisnost u snabdevanju, kontrolu na nad mehanizmima

snabdevanja što može uticati na sigurnost snabdevanja. Mogućnosti O1 modela su direktna i

indirektna zapošljavanja i razvoj efikasnih rešenja u snabdevanju biomasom, što može da rezultuje

postavljanjem dobrih primera i modela. Glavni nedostaci leže u činjenici da Grad nema znanja i

iskustva i da će sam morati da snosi trošak i rizike u organizaciji snabdevanja, dok pretnje leže u

ograničenim sredstvima, neefikasnom upravljanju i rizicima snabdevanja. Glavne prednosti O2

modela su u tome što će privatni partner snositi investicije i rizik, dok će Grad imati na raspolaganju

mehanizme da obezbedi konkurentnu nabavku. Privatni snabdevač ima znanje i kapaciteta za razvoj

poslovanja vezanog za drvnu sečku. Glavne mogućnosti leže u razvoju efikasnih opcija ugovaranja

i uspostavljanju modela saradnje uz dodatnu mogućnost da snabdevač postigne konkurentnu cenu

zahvaljujući ekonomiji obima. Glavni nedostaci u O2 su mogućnost eskalacije cena, nemogućnost

da se obezbede potrebne količine u traženom terminu kao i nemogućnost da se obezbedi sečka

adekvatnog kvaliteta. Glavne pretnje u O2 su u različitim ciljevima snabdevača i Grada što može da

rezultuje lošom saradnjom i problemima vezani za primenu i sprovođenje ugovornih obaveza.

Imajući u vidu da Grad Zaječar već razvija kapaciteta za čišćenje ivica puteva i obala reka i za

proizvodnju drvne sečke na osnovu modela pradstavljenog kao O1, model O2 se može delimično

promeniti u slučaju da se potrebne količine drvne sečke ne mogu obezbediti od strane JKP Timok


______________________________________________________________________________________

of 59

Održavanje. Model O2 se može primeniti i u slučaju snabdevanja kotlarnice Medicinskog centra

Zaječar ukoliko to JKP Timok Održavanje ne može sprovesti iz nekog razloga.

6.2. Snabdevači drveta i drvne sečke

Identifikovani su i intervjuisani su najvažniji potencijalni snabdevači drvetom i drvnom sečkom u

okolini Zaječara. Analizirani su njihovi kapaciteti i njihovo interesovanje za učešćem u snabdevanju

budućih kotlarnica na drvnu sečku u Zaječaru. Nije identifikovan ni jedan specijalizovan proizvođač

drvne sečke.

6.2.1. Javno preduzeće za gazdovanje šumama – JP Srbijašume

Državnim šumama u okolini Grada Zaječara gazduje JP Srbijašume, Šumsko gazdinstvo Timočke

šume – Boljevac. Ukupna površina državnih šuma i šumskog zemljišta kojim gazduju ŠG Timočke

šume je preko 80.000 ha. Kao preduzeće koje gazduje državnim šumama JP Srbijašume je nadležno

za sve operacije vezane za šumarstvo u skladu sa Zakonom o šumama, od planiranja gazdovanja i

implementacije planova, preko čuvanja šuma, zaštite šuma, doznake stabala za seču, žigosanja

posečenog drveta do organizovanja proizvodnje drvnih sortimenata i prodaje. Timočke šume imaju

godišnje plan seča16 u iznosu od 160.000 m³ drveta od čega je oko 100,000 m³ ogrevno drvo, a

generiše se i oko 20.000 tona šumskog ostatka nakon seča. Seču organizuje JP ali je izvode

privatne firme specijalizovane za usluge seče i izvlačenja drveta. Prodaja drveta vrši se na panju,

pored panja, na šumskom putu ili na stovarištu i ona je u nadležnosti Generalne Direkcije JP

Srbijašume a ne šumskih gazdinstava ili uprava.

Postoji propisana procedura ugovaranja drveta, ali zbog velike potražnje, sistem dodeljivanja

traženih količina drveta kupcima favorizuje kupce koji imaju viši stepen finalizacije proizvoda. Što se

ogrevnog i celuloznog drveta tiče najznačajniji kupci su fabrike peleta i iverice.

Predstavnici ŠG Timočke šume ne vide potencijal u razvoju snabdevanja drvnom sečkom. Takođe,

postoji visoka tražnja za ogrevnim drvetom za proizvodnju iverice i drvnog peleta, što je rezultovalo

visokom konkurencijom i prilikom prodaje drveta na panju u šumama oštećenim ledolomima. Prema

predstavnicima ŠG, postoji mogućnost korišćenja šumskih ostataka, ali je isplativost toga upitna

naročito u prorednim sečama. Dodatni problem je i obezbeđenje radne snage, što već predstavlja

izazov u proizvodnji drveta. U slučaju interesovanja Grada Zaječara da se delimično snabdeva

sirovinom za drvnu sečku, potrebno je uspostaviti direktan kontakt sa ŠG Timočke šume ili sa

Generalnom direkcijom.

16 http://www.srbijasume.rs/boljevac.html


______________________________________________________________________________________

of 59

F-14: Opštine u okviru ŠG Timočke šume, Boljevac, JP Srbijašume


______________________________________________________________________________________

of 59

6.2.2. Mali Vlasnici privatnih šuma

Privatne šume su dominantna vlasnička kategorija – preko 130.000 ha šuma u timočkom šumskom

području su u privatnom vlasništvu. Privatnim šumama gazduju sami vlasnici ali ŠG Timočke šume

pruža stručno tehničke poslove, što uključuje: doznaku stabala za seču, žigosanje posečenog drveta

i savetodavne usluge. Vlasnici šuma organizuju pošumljavanje, seču i prodaju drveta. Godišnje se

u privatnim šumama poseče oko 120.000 m³ drveta od kojih je 80.000 m³ ogrevnog drveta. Ova

proizvodnja generiše i oko 14.000 tona šumskih ostataka. Privatne šume u okruženju su

fragmentirane ali su posedi veći u poređenju sa drugim delovima Srbije. Postoji i nekoliko lokalnih

udruženja vlasnika šuma čije su aktivnosti uglavnom usmerene na izgradnju šumskih puteva.

Iako privatnim šumama gazduju sami vlasnici, koji su ranijih godina sprovodili i seču, zbog povećane

tražnje za drvetom seča privatnih šuma je postala biznis za lokalne i regionalne firme. Uobičajena

praksa je da se drvo iz privatnih šuma prodaje na panju i da kupci vrše seču. Takođe, postoji i prodaja

šumskih parcela od strane odsutnih vlasnika. Kupci na panju, organizuju seču, izvlačenje i prodaju

trupaca i ogrevnog drveta. Krajnji kupci su potrošači ogrevnog drveta kao što su pilane, stanovništvo,

fabrike peleta i iverice.

Ako je Grad zainteresovan da privuče šumske ostatke iz privatnih šuma, treba se ispitati mogućnost

pregovaranja o snabdevanju i dovoženja materijala za drvnu sečku na stovarište sa lokalnim

šumskim preduzećima.

6.2.3. Srednji vlasnici šuma i zemljišta i korisnici državnih šuma

U okolini Zaječara postoji 5 identifikovanih srednjih privatnih vlasnika šuma i zemljišta i jedan korisnik

državnog zemljišta koji se nalazi u procesu privatizacije. Svaki od njih se može smatrati potencijalnim

snabdevačem sirovina za drvnu sečku za Zaječarske kotlarnice.

6.2.3.1. Eparhija Timočka

Jedini tipičan srednji vlasnik šume je Eparhija Timočka, Srpske Pravoslavne Crkve. Oni su vlasnici

oko 1.000 ha šuma crkava i manastira. Njihovo najveće imanje je Manastir Suvodol, sa oko 300 ha.

Drugi manastiri su Bukovo, Vratna, Manastirica, a imaju i više manjih parcela crkvenih šuma.

Gazdovanje ovim šumama je povereno preduzeću Foresting doo17, privatnoj konsultantskoj firmi iz

Beograda. Ovo preduzeće organizuje sve aktivnosti vezane za gazdovanje šumama u Eparhiji

Timočkoj, dok Eparhija dobija godišnju naknadu i snabdevanje ogrevnim drvetom. Pored Eparhije

Timočke, Foresting doo gazduje i šumama Žičke Eparhije. U Timočkoj Eparhiji godišnja seča iznosi

2.500 m³ od čega je 800 m³ godišnje u Manastiru Suvodol. Kvalitativna struktura posečenog drveta

obuhvata oko 70% ili 1.800 m³ ogreva i do 10% šumskog ostatka, od čega je 50% iskoristivo ili oko

150 tona. Glavne vrste drveća su tvrdi lišćari – bukva i hrast, a imaju i manje površine plantaža

četinara.

17 https://sites.google.com/view/forestingdoo/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0

https://sites.google.com/view/forestingdoo/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0

https://sites.google.com/view/forestingdoo/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0


______________________________________________________________________________________

of 59

F-15: Lokacije najznačajnijih šumskih poseda Eparhije Timočke SPC

Seču je podugovorena od strane firmi za seču. Ogrevno drvo se koristi za snabdevanje manastira ili

se prodaje trgovinama ogrevnim drvetom ili proizvođačima iverice, dok se šumski ostaci koriste kao

ogrev gde je moguće. Generalno, oni mogu biti interesantni za snabdevanje Grada šumskim

ostacima ali su njihovi kapaciteti i količine ograničene, a imanja su fragmentirana i dislocirana.

6.2.3.2. Rakita Eksploration

Firma Rakita Exploration18 razvija rudnik bakra u okolini Bora. U procesu razvoja u zadnjih nekoliko

godina oni su otkupili više od 300 ha poljoprivrednog i šumskog zemljišta i šuma u atarima sela

Slatina, Brestovac i Metovnica na teritoriji Grada Bora, oko 20 km od Zaječara.

Oko 150 ha šuma je otkupljeno od strane Rakita a firma nastavlja otkup. Trenutno ove šume se ne

koriste, jer vlasnik nema plan gazdovanja šumama niti je ovlašćen da obavlja doznaku stabala za

seču i otpremu posečenog drveta. Takođe, Srbijašume nemaju ovlašćenja da obavljaju stručne i

tehničke poslove u šumama u vlasništvu preduzeća. Uz to, u slučaju krčenja šuma za potrebe

rudnika, desetostruka vrednost šume se mora uplatiti u državni budžet na ime promene namene

šumskog zemljišta. Ipak, ekspanzija rudnika bi trebala da generiše značajne količine ogrevnog

drveta i šumskog ostatka. Ukoliko je prosečna zapremina šuma oko 100 m³/ha, oko 15.000 m³

ogreva i šumskog zemljišta može biti dostupno tržištu. Šumski ostaci mogu biti potencijalni izvor

snabdevanja za Zaječarske kotlarnice i ostale korisnike drvne sečke.

18 http://www.rakita.net/en/home/


http://www.rakita.net/en/home/


______________________________________________________________________________________

of 59

F-16: Lokacije zemljišta i šuma u vlasništu Rakita Exploration

6.2.3.3. RTB Bor

RTB Bor19 je državni rudarsko topioničarski basen koji se nalazi u procesu privatizacije20. Pored

zemljišta koje se koristi za rudnike i industrijsku proizvodnju, preduzeće gazduje i sa oko 800 ha

šuma. Šume su raštrkane između rudnika i još uvek za njih ne postoje planovi gazdovanja. Godišnje

od 200-500 m³ bagrema se poseče, a vrše se i povremena proširenja kopova na račun šuma. Ove

godine, objavljen je javni poziv za prodaju 6.000 m³ drveta na panju i čišćenja 29 ha šume. Kao i u

slučaju prethodnog preduzeća, desetostruka vrednost šume se mora uplatiti u državni budžet kao

naknada za promenu namena šumskog zemljišta. Imajući u vidu objavljen pravac razvoja RTBa sa

novim vlasnikom, može se očekivati da će više površina pod šumom biti iskrčeno za potrebe razvoja

rudnika, što će rezultovati značajnim količinama tehničkog drveta, ogrevnog drveta i drvnih ostataka.

19 https://rtb.rs/en/ 20 http://rs.n1info.com/a416275/Biznis/Kinezi-preuzimaju-RTB-Bor.html


https://rtb.rs/en/

http://rs.n1info.com/a416275/Biznis/Kinezi-preuzimaju-RTB-Bor.html


______________________________________________________________________________________

of 59

F-17: Lokacije šuma i zemljišta RTB Bor

6.2.3.4. Salaš doo

Salaš doo21 je poljoprivredno preduzeće bazirano u selu Salaš u Gradu Zaječaru. Preduzeće je

vlasnik ili korisnik preko 5.000 ha poljoprivrednog zemljišta. Oni takođe poseduju i oko 360 ha šuma,

a koristili su i 340 ha državnih šuma, dok gazdovanje istim nije povereno JP Srbijašume. Preduzeće

ima važeći plan gazdovanja šumama prema kome bi trebalo da godišnje seče oko 1.800 m3 drveta.

Ipak do sada nisu izvodili nikakve planirane aktivnosti na seči drveta. Godišnje krče oko 10 ha

voćnjaka višnje i orezuju oko 35 ha voćnjaka jabuka, šljiva i dunja. Dodatno, trenutno imaju

uskladištenih oko 300 tona drvne sečke u džambo vrećama, koje su proizveli pre nekoliko godina.

Imaju i preko 200 tona uskladištenih sirovina za drvnu sečku koje potiču iz krčenja voćanjaka i ostale

drvenaste vegetacije. Interes Salaša je da sečku i sirovine za sečku proda. Mogućnost snabdevanja

Zaječara od strane Salaš doo bi trebalo proveriti u direktnim kontaktima između Grada i preduzeća,

imajući u vidu da je Salaš svega 20 km od Zaječara.

21 http://www.salasdoo.rs/Index_ser.html


http://www.salasdoo.rs/Index_ser.html


______________________________________________________________________________________

of 59

F-18: Lokacija poseda Salaš doo

F-19: Sirovina za drvnu sečku u Salaš doo




______________________________________________________________________________________

of 59

6.2.3.5. Delta Agrar Delta Agrar22 je poljoprivredno preduzeće deo Delta Grupe i jedan od najvećih vlasnika zemljišta i

poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. U Zaječaru firma razvija zasade jabuka. Trenutno imaju oko

150ha voćnjaka na 5 km od Zaječara i planiraju proširenje na oko 500 ha. Trenutno ostatke iz

orezivanja voćnjaka mulčiraju, ali kako se voćnjaci šire i sazrevaju, imajući u vidu 4-8 tona orezina

godišnje, oni bi u narednih deset godina trebali da generišu oko 2.000 tona orezina godišnje. Oni su

potencijalno zainteresovani za prodaju orezina na paritetu ivica voćnjaka. Mogućnost saradnje se

treba proveriti u direktnom kontaktu između Grada i preduzeća.

F-20: Lokacija voćnjaka Delta Agrar

6.2.4. Pilane

Nakka doo23 poseduje pilanu u Zaječaru i to je jedina pilana u krugu od 100 km od Zaječara. Njihov

godišnji kapacitet prerade je 8.000 m3 trupca, što rezultuje sa 3.000-4.000 tona pilanskog ostatka

godišnje. Ipak, sve ostatke koriste u proizvodnji peleta, kapaciteta od 6.000 tona/godišnje i čak

moraju da kupuju dodatne sirovine za proizvodnju peleta. Mogućnost snabdevanja Zaječara

pilanskim ostatkom je veoma ograničena i moguća je samo u slučaju da je ovom preduzeću isplativije

da proizvodi sečku umesto peleta, što nije realno u bliskoj budućnosti.

22 https://www.deltaagrar.rs/home.html 23 http://www.naka-doo.com/pelet.html


https://www.deltaagrar.rs/home.html



______________________________________________________________________________________

of 59

F-21: Naka doo lokacija

F-22: Naka doo pilana




______________________________________________________________________________________

of 59

6.2.5. JKP Timok Održavanje JKP Timok Održavanje je komunalno preduzeće24 osnovano od strane Grada Zaječara 2018.

godine. Preduzeće je zaduženo za održavanje zelenih površina, javne rasvete, sportskih i

rekreativnih objekata. Preduzeće razvija kapacitete za održavanje i čišćenje puteva i proizvodnju

drvne sečke za snabdevanje budućih kotlarnica na biomasu.

Sa druge strane ovo preduzeće upravlja i park šumom Kraljevica, koja je u državnom vlasništu.

Površina šumskog zemljišta je 330 ha od čega je 150 ha obraslo šumom. Do 2015. godine postojala

je osnova gazdovanja za GJ Kraljevica, prema kojoj je godišnja planirana seča iznosila 500 m3 uz

krčenje oko 50 ha žbunaste vegetacije na celom prostoru. Planirane aktivnosti nikada nisu izvršene.

Potrebno je pripremiti i usvojiti novu osnovu gazdovanja šumama, ali najmanje 500t ona godišnje se

može očekivati iz sanitarnih seča i čišćenja žbunaste vegetacije. Takođe, JKP Timok Održavanje za

proizvodnju sečke može da iskoristi drvni materijal iz čišćenja ostalih gradskih parkova.

F-23: Šuma Kraljevica

24 http://timokodrzavanje.rs/


http://timokodrzavanje.rs/


______________________________________________________________________________________

of 59

F-24: Lokacija Park Šume Kraljevica

Vodotoci drugog reda, što uključuje male reke i potoke su u nadležnosti lokalnih samouprava, tako

da Grad može planirati i organizovati čišćenje vegetacije sa obala uz odobrenje nadležnih

inspekcijskih organa.

6.2.6. Preduzeće za upravljanje vodama – JP Srbijavode

Upravljanje rekama i vodotocima u Srbiji je povereno Javnom Preduzeću Srbijavode25. Upravljanje

obalama reka prevog reda u Zaječarskom i Borskom okrugu je u nadležnosti Radne Jedinice

Negotin. Oni upravljaju delovima Dunava, Jeseničkom rekom, Prečkom rekom i Timokom. Obale

Timoka su najrelevantnije što se tiče mogućnosti za snabdevanje sirovinama za drvnu sečku za

Grad Zaječar. Sistem Timoka je dugačak 202 km i sastoji se od: Svrljiškog Timoka i Trgoviškog

Timoka koji u Knjaževcu formiraju Beli Timok; Crni Timok i Beli Timok formiraju Timok u Zaječaru,

koji se uliva u Dunav blizu Negotina. JP Srbijavode organizuju upravljanje vodotokovima, što

uključuje i čišćenje vegetacije iz korita i sa obala reka. Nakon inicijalnog čišćenja vegetacije sa obala

i iskopavanja panjeva, svakih pet godina je potrebno vršiti čišćenje vegetacije, imajući u vidu njen

rast. Ove aktivnosti planiraju JP Srbijavode, ali ih, uz ostale aktivnosti po ugovoru vrši Vodoprivreda

Požarevac26. Ove aktinosti moraju biti odobrene od strane vodoprivredne i šumarske inspekcije

Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Vodoprivredno preduzeće ima nadležnost nad

državnim zemljištem na obalama reka, ali je izazov u tome što reke menjaju tok a po pravilu se

državno zemljište graniči sa privatnim posedima i pri operacijama čišćenja vegetacije je potrebno

proveriti vlasništvo kako bi se izbegli sporovi. Postoji mogućnost snabdevanja Zaječara sirovinom

za drvnu sečku sa obala Timoka, ali se ona mora detaljnije proveriti u direktnim razgovorima između

Grada i JP Srbijašume.

25 http://www.srbijavode.rs/ 26 http://www.vodoprivreda.co.rs/sajt/index.html


http://www.srbijavode.rs/

http://www.vodoprivreda.co.rs/sajt/index.html


______________________________________________________________________________________

of 59

F-25: Sistem reke Timok


______________________________________________________________________________________

of 59

F-26: Obala Timoka u blizini Zaječara

6.2.7. Ostali potencijalni snabdevači

Ostali potencijalni snabdevači materijala za iveranje su farmeri koji čiste voćnjake. Postoji trend

razvoja plantaža jabuka i borovnica i krčenja zasada šljiva i drugih voćnih vrsta. Celo stablo voćnog

drveta je primenljivo za proizvodnju sečke adekvatnog kvaliteta, uključujući i tanke grane iz

orezivanja koje mogu podići sadržaj pepela usled visokog učešća kore. Politika Grada treba da bude

takva da omogući farmerima dostavljanje drvenog materijala iz voćnjaka u BLTC.

6.2.8. Proizvođači drvne sečke Nisu identifikovana preduzeće za snabdevanje drvnom sečkom u okolini. Sadašnja tražnja za

sečkom u regionu nije visoka, ali će se povećati sa razvojem projekata promene goriva u sistemima

daljinskog grejanja sa fosilnih goriva na biomasu, ili proizvodnje struje iz biomase, koji su u toku u

nekoliko opština u okolini Zaječara. Zato se može očekivati i razvoj specijalizovanih proizvođača

drvne sečke.

6.3. Snabdevanje biomasom i ugovaranje snabdevanja drvnom sečkom

U scenariju O1 Grad bi trebalo da ugovara i organizuje snabdevanje neprerađene drvne biomase sa

ivica puteva kojima upravlja Grad ili susedne lokalne samouprave; da ugovara snabdevanje



______________________________________________________________________________________

of 59

neprerađene drvne biomase sa obala reka sa JP Srbijavode ili iz šuma sa JP za gazdovanje

šumama, vlasnicima privatnih šuma ili trgovcima drvetom ili sa pilanama. Takođe, Grad bi trebalo

da organizuje transport sirovine za proizvodnju drvne sečke do centralnog stovarišta – logističkog

centra za biomasu, gde će se drvo skladištiti pre iveranja. Drvo se može iverati na mestu proizvodnje

ili prezimanja u zavisnosti od oragnizacije proizvodnje.

Drvni proizvodi koji se mogu koristiti za proizvodnju drvne sečke su ogrev u dugom, sečenice i

šumski ostaci, koji potiču sa ivica puteva, obala reka, parkova i slično. Takođe drvo od debljih i tanjih

grana ili stabala voća je primenljivo.

Cena drvnih proizvoda se obično izražava u zapreminskim merama – kubni metar (m³) ili prostorni

metar (srm). Ipak, drvo i drvna biomasa posebno se mogu prodavati i u masenim jedinicama –

tonama. Pri kupovini drveta u tonama, značajno je pitanje niske nasipne gustine biomase u

poređenju sa trupcima i ogrevnim drvetom. Dodatno, sadržaj vode svežeg drveta i biomase je

konstantan i iznosi do 45-55%, dok nasipna gustina varira, pa se energetska vrednost drvne biomase

mora izračunati posredno na osnovu težine. Tabela ispod prikazuje osnovne osobine drvnih

proizvoda, jedinice koje se koriste u trgovini, faktore konverzije i cene.

Proizvod/jedinica m³ Prostorni metar (srm) tona

Definicija Zapremina kocke punog

drveta stranice 1m

Zapremina kocke ispunjene drvetom i

prostorom izmeću komada drveta

stranice 1m

Težinska meta

Ogrev Mera koju koriste

preduzeća za

gazdovanje šumama

Mera koju koriste vlasnici privatnih

šuma i trgovci

Mera koju koriste kupci energetskog drveta,

peletare i proizvođači iverice

Ogrev u dugom Mera koju koriste

preduzeća za

gazdovanje šumama

Ne koristi se Mera koju koriste kupci energetskog drveta,


Sečenice Mera koju koriste

preduzeća za

gazdovanje šumama


šuma i trgovci



Šumski ostaci Mera koju koriste

preduzeća za

gazdovanje šumama


šuma i trgovci



Pilanski ostaci Ne koristi se Mera koju koriste pilane i prerađivači

biomase



Proizvod/Osobine

Sadržaj vode (%)

Gustina (t/m³)

Konverzioni faktor

prm u m3

Energetska

vrednost

(kWh/kg)

Četinari Lišćari

Definicija

Udeo mase vode u masi

svežeg drveta

Masa 1m³ drveta

Koliko m³ drveta su

potrebni za 1prm

drvnih proizvoda

Energetska

vrednost 1kg drveta

Ogrev 45-55 760 1120 0,69 2,50

Ogrev u dugom 45-55 760 1120 / 2,50

Sečenice 45-55 760 1120 0,55 2,50

Šumski ostaci 45-55 760 1120 0,40 2,50

Pilanski ostaci 30-45 540 800 0,60 3,20

Proizvodi/cene

Državne šume Privatne šume Pilane

Na panju Na

putu/stovarištu

Na panju Na putu Na pilani

Definicija Cena drveta na panju –

u šumi pre seče-kupac

snosi troškove seče,

izvlačenja, utovara i

Cena drveta na

šumskom putu ili

stovarištu –

kupac snosi

Cena drveta na

panju – u šumi

pre seče-kupac

snosi troškove

Cena drveta na

šumskom putu ili

stovarištu – kupac

Cena drveta na

šumskom putu ili

stovarištu – kupac


______________________________________________________________________________________

of 59

transporta. U slučaju

šumskih ostataka kupac

snosi troškove

izvlačenje, utovara i

transporta

troškove utovara i

transporta

seče, izvlačenja,

utovara i

transporta.

snosi troškove

utovara i transporta

snosi troškove

utovara i transporta

Ogrev Čet: 4,20 – 15,50 €/m³

Liš: 6,20–23,50 €/m³

Čet:18-23 €/m³

Liš: 26-34€/m³

10-15 €/srm ili 15-

20 €/m³

1/3 to 1/2

prodajne

vrednosti

Liš: 30 €/srm or 40

€/m³

/

Ogrev u dugom Čet: 4,20 – 15,50 €/m³

Liš: 6,20–23,50 €/m³

Čet:18-23 €/m³

Liš: 26-34€/m³

10-15 €/srm ili 15-

20 €/m³

1/3 to 1/2 of

prodajne

vrednosti

Liš: 33€/ton or 40

€/m³

/

Sečenice Čet: 2,6-7,2 €/m³

Liš: 5,7– 15,7€/m³

Čet:11 €/m³

Liš: 23 €/m³

Kao ogrev Kao ogrev

/

Šumski ostaci Čet: 3,00 – 6,2 €/m³

Liš: 3,3 – 11,5 €/m³

/ 7 €/srm Kao ogrev

/

Pilanski ostaci / / / / 9-13 €/srm

T-6: Drvna biomasa: jedinice, konverzioni faktori i cene u okruženju Zaječara

Snabdevanje drvetom sa ivica puteva u nadležnosti je Grada, tako da JKP Timok Održavanje to

može da izvodi na lokalnim putevima. Cena drveta se ne treba uračunavati samo troškovi seče,

transporta i iveranja. Slično je i sa drvnim materijalom sa obala reka u nadležnosti Grada. U slučaju

da JKP Timok Održavanje izvodi čišćenje puteva ili obala reka u drugim opštinama, usluge bi trebale

da se naplate a vrednost drveta da se odredi na osnovu troškova i iskustava iz sličnih operacija u

Zaječaru.

Snabdevanje sirovinama za selu sa obala Timoka je nadležnosti JP Srbijavode. Ipak, može se

pretpostaviti da seču ili preuzimanje posečenog drveta može obaviti JKP Timok Održavanje uz

Ugovor sa JP Srbijavode.

Sa JP Srbijašume, ugovore o kupovini drveta moguće je ispregovarati samo sa Generalnom

direkcijom za količine preko 50 m³. Uobičajena praksa JP je da zaključuju godišnje ugovore, gde

stalni kupci imaju prednost. JP Srbijašume u nekim slučajevima, kao što su fabrike iverice ili peleta

imaju praksu zaključivanja desetogodišnjih ugovora, ali nakon probnog perioda od nekoliko godina

sa godišnjim ugovorima. Postoji i slučaj vezan za CHP postrojenja na drvnu biomasu gde su JP

Srbijašume zaključile dvanaestogodišnje ugovore o snabdevanju bez probnog perioda. Preuzimanje

drveta može biti:

- Na panju;

- Pored panja;

- Na šumskom putu ili centralnom stovarištu.

Prodaja drveta na panju je opcija koju nude JP Srbijašume, naročito kad se radi o drvetu slabijeg

kvaliteta u izdanačkim šumama gde je ogrev dominantan proizvod. Ovo praksa se u okolini zadnjih

godina dosta primenjuje zbog potrebe sanacije ledoloma. Praksa JP-a je da šumsko gazdinstvo

objavi javni poziv27 za prodaju drveta na panju u određenim odeljenjima u okviru gazdinskih jedinica.

Preduzeća zainteresovana za kupovinu se nadmeću ponudama, tako se startna cena može uvećati

27 http://www.srbijasume.rs/licitacija.html

http://www.srbijasume.rs/licitacija.html


______________________________________________________________________________________

of 59

i za 10% i više. U slučaju prodaje na panju ugovori se baziraju na planiranim količinama za seču,

dok se plaćanje vrši na osnovu izmerenih količina posečenog i preuzetog drveta. Postoji cenovnik

JP Srbijašume za prodaju drveta na panju28, gde cena zavisi od pozicije šume, stanja puteva, a

postoji i specijalna kategorija za drvo iz šuma oštećenih požarima, snegolomima, vetrolomima ili

ledolomima. U slučaju prodaje na panju, svi poslovi seče i izvlačenja se sprovode od strane kupca,

gde prodavac kontroliše i nadgleda seču i izvlačenje.

Prodaja drveta pored panja je praksa koja se sprovodi za manje količine drveta. Na taj način se vrši

prodaja šumskih ostataka nakon seče lokalnom stanovništvu na malo. Šumski ostaci se sakupljaju i

izvlače na šumski put gde ih mere šumarski tehničari. Ovo je prodaja na malo gde šumske uprave

ili gazdinstva vrše direktnu prodaju. Druga mogućnost je da se naprave godišnji ili čak i dugoročni

ugovori za sakupljanje i izvlačenje šumskih ostataka. Ipak troškovi ovih aktivnosti mogu biti značajni

naročito u slučaju prorednih seča na strmim terenima i bez optimalne mreže šumskih puteva i vlaka.

Ovakve operacije, takođe zahtevaju i značajnu radnu snagu, jer je za sakupljanje biomase potreban

i manuelan rad ukoliko se radi o, za mašine, nepristupačnim mestima ili ako su ostaci rasuti

neophodno ih je sakupiti na gomile pre sakupljanja.

Prodaja drveta na šumskom putu ili centralnom stovarištu je najčeša praksa JP Srbijašume,

naročito kad se radi o trupcima i ogrevnom drvetu. Pilane, fabrike iverice i peleta najčešće i kupuju

drvo na ovaj način. Šumski ostaci, se sa druge strane ne izvlače u slučaju primene sortimentne

metode, koja je najznačajnija. Kupovina šumskih ostataka na centralnom stovarištu je najisplativija,

ipak ovo je moguće primeniti samo ako se primenjuje deblovna metoda, gde se izvlače delovi stabala

koji se na stovarištu kroje u sortimente.

Mogućnosti ugovaranja snabdevanja potrebno je istražiti u slučaju scenarija O1 u direktnim

pregovorima između Grada Zaječara i JP Srbijašume.

Sa vlasnicima privatnih šuma, ili trgovcima drvetom u slučaju O1 Zaječar može napraviti ugovore

za dostavljanje biomase do centralnog stovarišta ili o kupovini drvne biomase na kamionskom putu.

Važno je da se naglasi da je ugovaranje sa velikim brojem individualnih vlasnika privatnih šuma

komplikovano zbog njihove male individualne proizvodnje i količina drveta za prodaju. Ipak, značajne

količine drveta se mogu obezbediti iz privatnih šuma ako se napravi mogućnost da vlasnici

dostavljaju drvo u centralno stovarište gde bi ih Grad otkupljivao. Sa druge strane, postoje preduzeća

koja trguju drvetom iz privatnih šuma i sa njima je moguće napraviti ugovore o snabdevanju i dostavi

drvne biomase na centralno stovarište ili za preuzimanje drveta na stovarištu prodavca ili šumskom

putu.

U slučaju O2 scenarija, u slučaju da Grad ne može sam da proizvode potrebne količine drvne sečke,

Grad će organizovati javnu nabavku za kupovinu i dostavu drvne sečke do toplane – mesta

potrošnje. Uslovi za kupovinu trebaju sadržati obavezujuće elemente vezane za kvalitet, količine kao

i raspored i vreme dostave. Ugovor mora odrediti cenu, kvalitet, količinu, raspored dostave i

zajedničke obaveze. Cena drvne sečke se može izraziti po jedinici sečke definisanog kvaliteta na

referentni sadržaj vode. Kvalitet sečke treba biti utvrđen i proveravan na osnovu domaćih standarda

za drvnu sečku29 u skladu sa zahtevima tehnologije za sagorevanje koja će biti korišćena. Količina

treba biti određena na osnovu potrošnje, dok raspored dostave treba biti određen na osnovu

28 http://www.srbijasume.rs/pdf/cenovnikogr.pdf 29 SRPS EN ISO 177225-1 and SRPS EN ISO 177225-4

http://www.srbijasume.rs/pdf/cenovnikogr.pdf


______________________________________________________________________________________

of 59

mesečnih potreba i kapaciteta skladišta kotlarnice. Na kraju, zajedničke obaveze, uključujući

plaćanje, penale, sporove i uslove raskida Ugovora, treba da se definišu.

Drvna sečke se na tržištu Srbije i Zapadnog Balkana, prodaje prema težinskim i zapreminskim

merama. Transakcije na osnovu energetske vrednosti ne postoje. Tabela ispod predstavlja jedinice,

konverzione faktore i cene drvne sečke. Za ugovaranje možemo preporučiti prodaju po zapreminskoj

jedinici sa kontrolom kvaliteta, granulacije i sadržaja vode prema domaćim standardima30.

Prozivod/Jedinica Nasipni m³ tona

Definicija Zapremina kocke koji ispunjava nasuta drvna sečka sa prostorom

između komada drvne sečke stranice 1m

Mera mase

Drvna sečka Mera koju koriste peletari i fabrike iverice Mera koju koriste peletari i fabrike

iverice

Osobine drvne

sečke

Sadržaj vode (%)

Gustina (t/nasipni m³)

Energetska vrednsot

(kWh/kg)

Četinari Lišćari

Definicija Sadržaj vode u ukupnoj

masi vlažne sečke

masa 1 nasipnog m³ drvne sečke Energetska vrednost 1kg drvne

sečke

Drvna sečka 45-55 300-350 400-450 2,50

Cene drvne sečke

Dostavljena na skladište kupca

Definicija Sečka dostavljena i istovarena na skladištu kupca

Miks lišćara i četinara 12-15 €/nasipni m³

T-7: Drvna sečka: jedinice, konverzioni faktori i preporučene cene

Obzirom da će sečka biti dostavljena sa mesta proizvodnje sirovine ili centralnog stovarišta, sadržaj

vode dostavljene sečke u kotlarnice bi trebalo biti od 45% - 55%. Tako cena može biti izražena u

RSD/nasipnom m³ drvne sečke sa sadržajem vode do 55%. Ovaj sadržaj vode je primenljiv samo u

slučaju da instalirani kotlovi mogu raditi na takvom režimu.

6.4. Centralno stovarište drvne biomase – Logistički i trgovinski centar za biomasu

U slučaju da se primeni scenario O1 drvna sečka se može proizvoditi na mestu seče ili da se dostavi

do centralnog stovarišta za biomasu kojima će upravljati JKP Timok Održavanje.

30 SRPS EN ISO 18134-2, SRPS EN ISO 17827-1, SRPS EN ISO 18315, SRPS EN ISO 14780


______________________________________________________________________________________

of 59

F-27: Lokacija buduće kotlarnice i centralnog stovarišta za biomasu

Stovarište za biomasu se može organizovati pored buduće kotlarnice, gde postoje gradska parcela

od 7.000 m2.To je grinfild lokacija sa dovoljno mesta za organizaciju kotlarnice, skladišta

neprerađene biomase i drvne sečke. Lokacija je pristupna za transportna sredstva kroz asfaltne

puteve povezane sa obilaznicom oko Zaječara. Mapa koja prikazuje ovu lokaciju prikazana na F-2.

Imajući u vidu da će se sirovina za drvnu sečku sa ivica puteva, obala reka ili šuma proizvoditi u

proleće, leto ili jesen, a da će se sečka koristiti u jesen i zimu, prostor za skladištenje drveta i sečke

će biti potreban. Oko 2.000 m2 je potrebno za otvoreno skladište drvne sečke, nadstrešnice za sečku




______________________________________________________________________________________

of 59

i mašine i opremu. Sečka se može skladištiti i na otvorenom, ukoliko se instaliraju adekvatni kotlovi

koji mogu izdržati visok sadržaj vode.

Info Tona Tona u srm ili nasipni

m³ Visina gomile (m) Potrebna površina (m2)

Sveža drvna biomasa 3000 0.36 5 - 7 1,400

Drvna sečka 500 0.36 4 - 6 300

Mašine i oprema 200

T-8: Potreban prostor za skladište sveže biomase, drvne sečke, mašina i opreme

Primer organizacije logističkog centra za drvnu biomasu je prikazan ispod.

F-28: Organizacija logističkog centra za drvnu biomasu

Stovariše treba da ima i pristup putu bez težinskih restrikcija. Potrebno je da ima i osnovnu

infrastrukturu: struju, vodu, kanalizaciju, telefon. Stovarište treba da bude asfaltirano kako bi se

sprečila kontaminacija materijala za iveranje kamenom, peskom ili šljunkom što može da uzrokuje

oštećenja na iveračima. Otvoreni delovi se mogu koristiti za skladište sveže biomase, a ovi delovi

moraju da imaju dovoljno prostora za manipulaciju kamionima i drugim mašinama. Sve ove uslove

ispunjava stovarište lokalnog komunalnog preduzeća. Nadstrešnica za drvnu sečku se treba

izgraditi. Treba imati krov i mora biti otvorena sa čeone i delimično bočnih strana kako bi se

omogućila ventilacija i prirodno prosušivanje drvne sečke. Na stovarištu je potrebno obezbediti

nadstrešnicu za mašine ili po potrebi kancelarijski kontejner.

Grad Zaječar je u postupku javne nabavke multi funkcionalnog31 vozila za čišćenje puteva i

vegetacije pored puteva sa dodacima za utovar, sečenje, orezivanje grana, itd. Uz to Grad nabavlja

31 http://www.zajecar.info/files/tender/2018/8/kd404-3251.pdf

http://www.zajecar.info/files/tender/2018/8/kd404-3251.pdf


______________________________________________________________________________________

of 59

i ručno hranjeni iverač sa sopstvenim motorom kao i vozilo sa kiper polu prikolicom. Mašine koje

Grad nabavlja imaju kapacitet za seču drveta do 15cm u prečniku i iveranje drveta do 20cm u

prečniku. Stabla većih prečnika se mogu seći motornim testerama ili se mogu cepati pre iveranja.

Traženi kapacitet iverača od 40 nasipih m3 na sat, će u slučaju iskorišćenja kapaciteta od 50%,

ukoliko radi 4 sati dnevno, 220 dana u godini, moći da proizvede oko 18.000 nasipih m3 sečke, što

je skoro dvostruko više od potreba Gradskih kotlarnica. Ovaj iverač se može koristiti ili za uslužno

iveranje ili za proizvodnju drvne sečke za prodaju. Cena uslužnog iveranja u Srbiji se kreće od 12-

14 €/toni. Iverač se može vući uz pomoć traktora ili kamiona. Manipulacija drvnom biomasom ili

sečkom se može izvesti uz pomoć multi funkcionalnog vozila koje se nabavlja. Takođe, telehendler

opremljen sa prednjom utovarnom kašikom se može koristiti za ove svrhe.

BLTC kao mesto za skladištenje sirovina i proizvodnju sečke je neophodan i u slučaju O2. Takođe

sečka se može proizvoditi na mestu proizvodnje sirovine, ukoliko instalirani kotlovi mogu sagorevati

sečku sa visokim sadržajem vode. Snabdevač drvnom sečkom bi trebao da ima lokaciju koja

zadovoljava uslove vezano za veličinu prostora i mogućnosti prirodnog sušenja drveta. Dobavljač u

O2 scenariju takođe mora da bude opremljen iveračem i transportnih sredstvima. Adekvatne

prikolice za transport drvne sečke su takođe potrebne. Prikolice sa pokretnim podom kapaciteta od

90-100 m³ se najčešće koriste za transport sečke, ali se mogu koristiti i kiper ili kontejnerske prikolice

kapaciteta 50-60 m³ za dostavu drvne sečke na lokacije gde je ograničen pristup za veće prikolice.

Kotlarnica u Medicinskom centru će biti locirana u bolnici gde postoje ograničenja u saobraćaju. U

slučaju da se 50% potrebe Zaječarskih kotlarnica zadovolji nabavkom drvne sečke, transportni i

proizvodni kapaciteti dobavljača sečke moraju biti veći od 120 nasipnih m³ nedeljno, obzirom na 50%

nedeljnih potreba budućeg sistema grejanja.


______________________________________________________________________________________

of 59

7. Finansijska analiza

Finansijska analiza će dati pregled predviđenih investicionih troškova, operativnih troškova i prihoda

zajedno sa kalkulacijom osnovnih finansijskih indikatora. Analiza će dati i poređenje finansijskih

indikatora za O1 i O2.

7.1. Investicija

Troškovi investicije su predstavljeni u tabeli ispod. Investicioni troškovi podrazumevaju izgradnju i

nabavku mašina i opreme, uključujući i kotlove kao i toplovod. Ukupna investicija u slučaju O1 je

2.340.000 € ili 2.000.000 € u slučaju O2.

Investicija O1 - € O2 - €

DSG uključujući i toplovod 2.000.000,00 2.000.000,00

BLTC, Priprema lokacije, asfaltiranje, objekti 100.000,00 0,00

Multifunkcionalno vozilo, transportno vozilo, iverač 240.000,00 0,00

Ukupno investicioni troškovi 2.340.000,00 2.000.000,00

T-9: Investicioni troškovi

7.2. Operativni troškovi

Operativni troškovi su vezani za cene i troškove snabdevanja drvnom biomasom i drvnom sečkom

predstavljenim u poglavlju 6. Jedinični troškovi su predstavljeni u tabeli ispod.

Specifikacija jediničnih troškova Trošak

Prosečna cena drvne biomase na panju (€/t) 0,00

Seča drvne biomase (€/t) 5,00

Transport biomase do BLTC 5,00

Troškovi manipulacije i skladištenja (€/t) 1,00

Troškovi iveranja (€/t) 5,00

Transport sečke do DSG (€/t) 3,00

Cena sečke dostavljeno do DSG (€/nasipni m³) 15,00

Bruto plata operatera u toplani (€/month) 600,00

T-10: Jedinični troškovi

Količine različitih inputa vezanih za operativne troškove.

Info Količina

Potrebna biomasa – sirovina za drvnu sečku (t/god) 3.600

Potrebna drvna sečka (t/god) 3.600

Potrebna drvna sečka (nasipni m³/god) 10.000

Broj operatera u DSG 3

Broj operatera u BLTC 7

Troškovi održavanja O1/O2 (€/god) 30.000/20.000

T-11: Inputi za operativne troškove


______________________________________________________________________________________

of 59

Godišnji operativni troškovi su predstavljeni ispod, u slučaju O1 oni su 148.820 €, a u slučaju O2 oni

su 191.600 €.

Troškovi O1 - € O2 - €

Plate 50.400,00 21.600,00

Proizvodnja sirovina za drvnu sečku 18.018,00 0,00

Transport sirovine za drvnu sečku 18.000,00 0,00

Manipulacija i skladištenje 3.600,00 0,00

Transport drvne sečke 10.800,00 0,00

Iveranje 18.000,00 0,00

Nabavka drvne sečke 0,00 150.000,00

Indirektni troškovi uključujući i održavanje 30.000,00 20.000,00

Ukupno operativni troškovi 148.820,00 191.600,00

T-12: Godišnji operativni troškovi

7.3. Prihodi

Prihod je računat na osnovu prodaje 8.100 MWh toplote po hipotetičnoj ceni od 50 €/MWh koja je

slična predviđenoj vrednosti LUC troškova u Studiji za DSG sistem za Mionicu32. Ukupni prihodi za

obe opcije su računati na 405.000 €/god.

7.4. Ekonomski indikatori: iRR, NPV, BCR, analiza osetljivosti

Tokovi novca za 20 godina operacija, kao i prihodi i troškovi prikazani su za O1 i O2 i grafikonima

ispod. Tok novca je zasnovan na pretpostavci da proizvodni kapaciteti neće rasti i da će objekti i

infrastruktura zadržati svoju vrednost na kraju 20-to godišnjeg ciklusa.

C-1: Prihodi, troškovi i balans za O1

32 Milosevic, M. Elaboration of Technical Project Concept of the fuel switch to biomass in Mionica including

economic evaluation and recommendations for implementation structure of district heating grid. 2016. GIZ DKTI;

-3,000,000

-2,000,000

-1,000,000

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

O1

ukupni troskovi (€/a) ukupni prihodi (€/a) Balance (€/a)


______________________________________________________________________________________

of 59

C-2: Prihodi, troškovi i balans za O2

Tabela ispod prikazuje Neto sadašnju vrednost (NPV), internu stopu prinosa (IRR), vreme otplate

investicije i odnos troškova i koristi (BCR) za O1 i O2.

Godina =n Prihodi (€) Troškovi (€) Balans (€) PV (€)

0 405.000 -2.488.818 -2.083.818 -2.083.818

1 405.000 -148.818 256.182 231.994

2 405.000 -148.818 256.182 210.090

3 405.000 -148.818 256.182 190.254

4 405.000 -148.818 256.182 172.291

5 405.000 -148.818 256.182 156.024

6 405.000 -148.818 256.182 141.292

7 405.000 -148.818 256.182 127.952

8 405.000 -148.818 256.182 115.871

9 405.000 -148.818 256.182 104.931

10 405.000 -148.818 256.182 95.024

11 405.000 -148.818 256.182 86.052

12 405.000 -148.818 256.182 77.927

13 405.000 -148.818 256.182 70.569

14 405.000 -148.818 256.182 63.906

15 405.000 -148.818 256.182 57.873

16 405.000 -148.818 256.182 52.408

17 405.000 -148.818 256.182 47.460

18 405.000 -148.818 256.182 42.979

19 405.000 -148.818 256.182 38921

∑

8.100.000 -5.316.360 2.783.640 0

BCR 1,52 IRR 10,43%

T-13: Ekonomski indikatori: NPV, IRR, vreme povraćaja investicije i BCR za O1

-2,000,000

-1,500,000

-1,000,000

-500,000

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

O2

ukupni troskovi (€/a) Ukupni prihodi (€/a) Balance (€/a)


______________________________________________________________________________________

of 59

U O1 investicija će biti vraćena u desetoj godini operacija. BCR je 1,52 a iRR 10,43%.

Godina =n Prihodi (€) Troškovi (€) Balans (€) PV (€)

0 405.000 -2.191.600 -1.786.600 -1.456.000

1 405.000 -191.600 213.400 279.275

2 405.000 -191.600 213.400 226.728

3 405.000 -191.600 213.400 184.068

4 405.000 -191.600 213.400 149.435

5 405.000 -191.600 213.400 121.318

6 405.000 -191.600 213.400 98.491

7 405.000 -191.600 213.400 79.960

8 405.000 -191.600 213.400 64.915

9 405.000 -191.600 213.400 52.701

10 405.000 -191.600 213.400 42.785

11 405.000 -191.600 213.400 34.735

12 405.000 -191.600 213.400 28.199

13 405.000 -191.600 213.400 22.893

14 405.000 -191.600 213.400 18.586

15 405.000 -191.600 213.400 15.089

16 405.000 -191.600 213.400 12.250

17 405.000 -191.600 213.400 9.945

18 405.000 -191.600 213.400 8.074

19 405.000 -191.600 213.400 6.555

∑

8.100.000 -5.832.000 2.268.000 0

BCR 1,39 IRR 9,99%

T-14: Ekonomski indikatori: NPV, IRR, vreme povraćaja investicije i BCR za O2

U O2 investicija će biti vraćena u desetoj godini operacija. BCR je 1,39 dok je iRR 9,99%.

C-3: Analiza osetljivosti za O1

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%

70% 80% 90% 100% 110% 120% 130%

Iveranje Sirovina Logistika, transport, manipulacija Investicija


______________________________________________________________________________________

of 59

Analiza osetljivosti za O1 pokazuje zavisnot iRR od promena najznačajnijh inputa – troškova

investicije, troškova iveranja, troškova logistike i troškova sirovine. iRR najviše zavisi od investicionih

troškova, dok promena ostalih inputa ne utiče značajno.

C-4: Analiza osetljivosti za O2

U scenariju O2 troškovi iveranja i logistike ne postoje zato što se sečka dostavlja do DSG od strane

snabdevača. Inputi koji utiču na iRR su investicioni troškovi i troškovi sečke. Postoji skoro podjednak

uticaj investicionih troškova i troškova nabavke drvne sečke na iRR. Promena investicionih troškova

za 30% utiče na promenu iRR sa 17% na 10% odnosno sa 10% na 6%. Promena cene drvne sečke

ima sličan efekat, u slučaju promene cene sečke od 30% iRR će pasti sa 10% na 6% ili porasti sa

10%na 14%.

Finansijski indikatori za oba scenarija su dosta slični, ipak analiza osetljivosti iRR od cena sečke je

jasna u slučaju O2 dok investicioni troškovi imaju najveći uticaj u oba scenarija.

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

70% 80% 90% 100% 110% 120% 130%

Iveranje Secka Logistika Investicija


______________________________________________________________________________________

of 59

8. Zaključci

Imajući u vidu količine drvne sečke potrebne za buduće kotlarnice na drvnu sečku u Zaječaru,

možemo da zaključimo da obezbeđenje ovih količina u potrebnom kvalitetu ne bi trebalo da

predstavlja izazov, obzirom da proizvodnju potrebnih količina može organizovati komunalno

preduzeće u Zaječaru pri čišćenju parkova, ivica puteva ili vodotoka drugog reda u Zaječaru i

susednim opštinama. Alternativa može biti i snabdevanje čišćenjem drvenaste vegetacije sa obala

Timoka u saradnji sa JP Srbijavode, preuzimanje ostataka nakon rezidbe voća ili šumskih ostataka.

Takođe se može očekivati i razvoj specijalizovanih proizvođača drvne sečke imajući u vidu druge

projekte koji će konzumirati drvnu sečku u bliskoj budućnosti. Uz to, mešano snabdevanje

organizovano od strane zaječarskog komunalnog preduzeća i privatnih snabdevača je moguće.

Ne postoje značajne finansijske razlike ukoliko Zaječar organizuje sopstvenu proizvodnju drvne

sečke ili se ona kupuje na tržištu. Imajući u vidu srednje količine potrebne drvne sečke i visoke

investicione troškove sistema DSG i potrebnih mašina, nivo investicije ima najveći uticaj na

profitabilnost projekta, dok je uticaj troškova proizvodnje drvne sečke na profitabilnost relativno mali

ukoliko Zaječar sam organizuje proizvodnju, ali može biti značajan ukoliko se drvna sečka kupuje na

tržištu.

Ipak, glavna razlika između razmatranih opcija snabdevanja je u organizaciji i mogućnosti lokalne

samouprave i lokalnog preduzeća da organizuju poslovnu aktivnost, obezbede znanje, efikasnost,

konkurentnost i da alociraju rizike. Iako nema uspešnih primera lokalnih samouprava koje organizuju

snabdevanje sirovinom i proizvodnju, naročito drvne sečke, koja je nov proizvod u Srbiji, Zaječar je

već doneo odluku da organizuje proizvodnju drvne sečke iz čišćenja ivica puteva i razvija tehničke

kapacitete u tom smeru. Tako da se buduće aktivnosti Grada trebaju fokusirati na razvoj znanja i

kapaciteta za proizvodnju i komercijalnih aktivnosti vezanih za snabdevanje drvnom biomasom i

preradu iste. U slučaju da Grad svojim aktivnostima ne uspe da obezbedi potrebne količine drvne

sečke, za dodatne količine koje će kupovati na tržištu, Grad bi trebao da organizuje tender,

ugovaranje, praćenje i da razvija kontrolne mehanizme kojima bi osigurao efikasno i blagovremeno

snabdevanje potrebnim količinama drvne sečke adekvatnog kvaliteta.


______________________________________________________________________________________

of 59

9. Literatura i izvori

Helbig, F. Market Assessment: Wood Chips in Serbia Production, Consumption & Transportability. 2014.

GIZ DKTI.

Milijic, V. Report on Design of woody biomass supply chain cluster for district heating plants in

municipalities of Prijepolje, Priboj and Nova Varoš. 2015. GIZ DKTI http://www.bioenergy-

serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf

Milijic, V. Mionica Wood Chips Supply Study. GIZ DKTI.2018

Milijic, V. Despotovac Wood Chips Supply Study. GIZ DKTI 2018

Milosevic, M. Elaboration of Technical Project Concept of the fuel switch to biomass in Mionica including

economic evaluation and recommendations for implementation structure of district heating grid.

2016. GIZ DKTI

Djuric, A. Study on Biomass Potentials and Ways of Utilization of Roadside Biomass (“Rastinje”) on the

Teritory of Bajina Basta Municipality. GIZ DKTI 2016

Pre-Feasibility Studies on 15 Biomass CHP-plants for District Heating Companies in Serbia for Serbian

cities/municipalities: Bajina Bašta, Čačak, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić,

Negotin, Nova Varoš, Novi Pazar, Priboj, Šabac, Trstenik, Velika Plana, Zrenjanin. iC Consulenten

for KfW.

Wieser, H. Milijic, V. Study on Agro biomass Availability in Serbia. GIZ DKTI 2017

http://www.bioenergy-point.rs/

http://www.mre.gov.rs/doc/registar230818.html#Sec_Biomasa

[https://sites.google.com/view/forestingdoo/%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%BD%

D0%B0

http://bioresproject.eu/

http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162

http://rs.n1info.com/a416275/Biznis/Kinezi-preuzimaju-RTB-Bor.html

http://sparrow.rs/

http://timokodrzavanje.rs/

http://www.ekostep-pellet.rs/

http://www.fcc-group.eu/sr/Srbija/Pocetna.html

http://www.foragrobio.rs/

http://www.iss.rs/rs/standard/?national_standard_id=58965

http://www.iss.rs/rs/standard/?national_standard_id=59631




http://www.kmdcompany.com/pelet-pellet.html

http://www.lamborghini-tractors.com/en-eu/

http://www.metla.fi/julkaisut/workingpapers/2010/mwp186.pdf



http://www.rakita.net/en/home/

http://www.salasdoo.rs/Index_ser.html

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf


______________________________________________________________________________________

of 59

http://www.srbijasume.rs/boljevac.html

http://www.srbijasume.rs/licitacija.html

http://www.srbijasume.rs/pdf/cenovnikogr.pdf

http://www.srbijavode.rs/

http://www.vodoprivreda.co.rs/sajt/index.html

http://www.zajecar.info/files/tender/2018/8/kd404-3251.pdf

https://rs.kronospan-express.com/sr/products

https://rtb.rs/en/

https://www.deltaagrar.rs/home.html

www.biomasstradecentre2.eu/scripts/download.php?file=/data/pdf_vsebine/Technical_backgrounds/XI.

Technical_backgrounds.pdf


http://www.biomasstradecentre2.eu/scripts/download.php?file=/data/pdf_vsebine/Technical_backgrounds/XI.Technical_backgrounds.pdf

http://www.biomasstradecentre2.eu/scripts/download.php?file=/data/pdf_vsebine/Technical_backgrounds/XI.Technical_backgrounds.pdf



______________________________________________________________________________________

of 59

10. Prilozi

10.1. Prilog I: Lista intervjuisanih osoba

Osoba Pozicija, organizacija

Bosko Ničić Gradonačelnik Grada Zaječara

Sasa Matijević Vođe odeljenja za javne nabavke Grada Zaječara

Vice Lalić Direktor JKP Timok Održavanje Zaječar

Jasmina Basalić JKP Timok Održavanje Zaječar

Zoran Veličković Direktor ŠG Timočke šume

Nenad Stevanović Direktor Foresting doo

Bozidar Mirčić Nakka doo, Zaječar

Vesna Filipović Šumarski inženjer, RTB Bor

Tibor Strak Menadžet za otkup zemljišta, Rakita Explorations doo

Dragomir Milovanović JP Srbijavode, RJ Negotin

Ivan Rkulović Republički šumarski inspektor

Aleksandra Trifunović Zamenik direktora Salaš doo, Zaječar

Dusan Kalajčić Agronom, Agromarket doo

Ivan Đenić Agronom,, Delta Agrar doo

STUDIJA SNABDEVANJA DRVNOM SEČKOM ZA GRAD ZAJEČAR · Projekat za sistem daljinskog grejanja u...

Documents

Transcript of STUDIJA SNABDEVANJA DRVNOM SEČKOM ZA GRAD ZAJEČAR · Projekat za sistem daljinskog grejanja u...