2 3 4

Sindikalnaborba se isplati

Kućni namešteniciSSŠ za radni ugovor i bolje radne uslove

Prerada drvetaPovećanje plata za 120franaka

Nr. 9 | Dezember 2007 | serbo-kroatischBeilage zur Zeitung «work», «area», «l’événement» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

U cilju osiguranje sigurnih fi-nansijskih davanja za Gra-djevinare koji ranije idu u pe-nziju, a na predlog stručnjakaza penzione fondove, pre-dstavnici poslodavaca i Sindi-kata su se dogovorili o mera-ma stabilizacije ovog fonda.

Ove mere će trajati do konačne kosoli-dacije finansija fonda. Smanjenje da-vanja od 2008. Privremeno smanjenjedavanja penzija se odnosi na penzione-re sa 60 i 61 godinom: Smanjenje da-vanja na 50%. Ovo drugim rečima znači,nastavak radnog odnosa sa 50%, pri-javljivanje na Osiguranje za nezaposle-nost ili neplaćeno. U sva tri slučaja pe-nzija FAR iznosi 50% platne sume kojase uzima za obračun penzije, plus fr.10 000, bez dosadašnjeg doprinosaPenzione kase (BVG) i to od 60 do 61 go-dine starosti. Isto tako, od 61 do 65 go-dina se sanjuju se doprinosi penzionekase (BVG) sa 18 na 12% poslednje ko-ordinacione zarade. Premije poslopri-mca se medjutim povećavaju sa dosa-dašnjih 0,3% na 1,3%. Ova privremenamera ostaje na snazi do obezbedjenjapokrića od 110 procenata. Tada će seukinuti i radnici će ponovo ići normalnou prevremenu penziju. Taj period ćeodprilike, na osnovu analiza stručnjaka,iznositi dve godine. Ovaj poseban ugo-vor sa poslodavcima je produžen do2012. god. Isto tako je produžen i otka-zni rok i sada iznosi 5 godina.

Svuda se govori o važnosti integracije i važnosti pozna-vanja zvaničnog jezika sredi-ne u kojoj se živi. Unia je nanedavnoj konferenciji zaštampu zahtevala konačnoprelaženje sa reči na dela.

Novim Zakonom za strance, koji stu-pa na snagu 1.1.2008, stepen integra-cije će biti odlučujući u dozvolamavlasti za boravak, nastanjenje i prote-rivanje stranaca. Za Sindikat Unia jejasno, da se ovakve mere mogu predu-zeti samo onda, ako postoji dovoljnai kvalifikovana ponuda nastave zasavladavanje jezika (ponuda kursevaza vreme radnog vremena napr.). Uzovo je potrebna još jedna ponuda:Ukoliko se želi da se 5% stranačkogstanovništva pridobije za posećivan-

je kurseva stranog jezika, potrebno jeobezbediti 80 000 mesta za pohad-janje nastave.

Ponuda prema potražnjiIskustvo pokazuje, koliko je važno daponuda bude shodna interesovanju ipotrebama stranaca. Ponuda nastaveza učenje stranih jezika je poslednjihgodina znatno obogaćena zahvaljujućipomoći Savezne komisije za strance.Uprkos tome, pojedine grupe stranki-nja i stranaca, zbog svoej specifičneprofesionalne (neredovno radno vre-me) ili porodične situacije, nije bilo ustanju da iskoristi mogućnost poseći-vanja nastave i apsolviranje kurseva.zato Unia postavlja jasne zahteve prestupanja na snagu odredbi novog Za-kona za strance. Oni se zasnivaju napozitivnim iskustvima Unia-e.

Zahtevi Unia-eOsnovni zahtevi su sledeći: Svakastrankinja i stranac dobijaju jednapregled ponude kurseva za učenjestranog jezika. Uz ovo se nudi i mo-gućnost školovanja za novodoseljenemigrante. Ovo se odnosi kako na mi-grante gradjane zemalja EU-e tako i zagradjane zemalja nečlanica EU-e. Naovaj način se formira jedna klima do-brodošlice svih migranata.Uvodjenje prava posećivanja kursevaučenja stranog jezika za vreme radnogvremena: Svi posloprimci dobijajukredit od 500 časova nastave za kursi to za vreme radnog vremena (pove-zano sa isplatom nadoknade plate za

vreme posećivanja nastave). Dozvoluza posećivanje nastave daje posloda-vac. Obavezna je isplata izgubljeneplate, posebno za mala i srednja pre-duzeća. Za posloprimce sa više poslo-davaca i za temporerno zaposlene pri-menjuje se vremenski bonus pro ratatj. srazmerno; Dovoljan broj mesta zaškolovanje: Otvaranje najmanje10 000 mesta za pohadjanje kursevakoji odgovaraju potrebama zaposle-nih; Nastava na kursu bliska radnomsvetu: Nemački jezik za Gradjevinare,za čistače/ice, za zaposlene u usluž-nim delatnostima, za domaćice itd.Jačanje kurseva stranog jezika orijen-

tisanim na svakodnevne potreba zatzv. teško pristupne grupe. Organiza-cija i saradnja sa novčanim fondovi-ma branši potpomaže ciljno orijeti-sanu ponudu školovanja.Unia ukazuje na moguće načine fi-nansiranja kao napr. poboljšanjemnapora integracije od strane Konfe-deracije ili preko Zakona o profesio-nalnom osiguranju. Pritom se mogustalno koristiti sredstva Paritetnihstručnih fondova. Unia je ubedjena,da se postavljeni zahtevi mogu ostva-rivati od januara 2008. god. , jer nijepotrebna promena zakonskih normi,već samo politička dobra volja.

Učenje stranih jezika predstavlja jedno dodatno optereće-nje pored svako dnevnih obaveza na radnom mestu:

� 7% zaposlenih migranata odnosno njih 63 000 nema mogućnosti upotrebe zva-ničnog jezika regije ni na radnom mestu ni u privatnom životu.� Za postizanje nivoa reference A2, kao što se to zahteva novim Zakonom za stran-ce, neophodno je najmanje 480 sati nastave (240 sati po nivou) za osobe koje ni-su navikle na učenje i najmanje 320 sati za one koji su navikli da uče.

Ranije penzionisanje uGradjevinarstvu (FAR)

Smanjenjedavanja

Poznavanje jezika kao preduslov integracije

Unia za učenje jezika

Prvog decembra održana je uBernu Konferencija delegataGradjevinara Sindikata Unia.Posle jednostranog otkazi-vanja ZOU-a i prekida prego-vora uz posredstvo medijato-ra (jean-Luc Nordmann, bivšišef za rad pri Saveznom za-vodu za privredu i rad seco),čije uključenje su zahtevalisami gradjevinski poslodavci,situacija u redovima gradje-vinara je kritična.

Do kraja novembra Sindikati suobećali i održali obećanje o odlaganjuštrajkova dok pregovori traju. Jedinisindikalni zahtev je bio: Efikasni pre-govori i nalaženje rešenja do kraja no-vembra. Šta sada, kada su poslodavciodbili i ovu mogućnost za postizanjedogovora za nov ZOU? 200 delegata,predstavnika gradjevinara iz cele Šva-jcarske je odlučilo, da je kraj odlaga-nja radne borbe i štrajkova, ali da ćeUnia kao i dosada biti za nastavak pre-govora sa poslodavcima.

Poslodavci krše obećanjePoslodavci su pogazli svoje obećanjedato prilikom početka pregovora uzučešće medijatora. Na svojoj skupšti-ni delegata oni su osnovali svoj Fondza školovanje. Na ovaj način oni su najedan veoma grub način povredili so-cijalno partnerstvo sa Sindikatima.Ohrabreni ovim potezima svog udru-ženja, nekoliko gradjevinaskih firmičlanica udruženja je tužilo Sindikat

Unia-u za štrajkove na gradilištimaNeat i zahtevalo ogromne nadokna-de štete u iznosu od 1,4 miliona fra-naka. Ovo, uprkos obećanju Udružen-ja poslodavaca da neće biti primenje-ne represivne mere zbog štrajkova. Unia je za vreme pregovora kritikova-la stalno gaženje reči od strane poslo-davaca, ali je istovremeno izrazilaspremnost za nastavak pregovora i po-stizanje rešenja, za sadašnju veomakritičnu situaciju u Gradjevinarstvu.

Nastavak pregovora i štrajkoviPosle postizanja izvesnih rezultata upregovorima, poslodavci su odbili

nastavak pregovora uz posredstvo me-dijatora, uz izjavu da u momentu ne-maju vremena. Očigledno je, da naovaj način poslodavci žele da sindi-kate stave na kolena i spreče nalaže-nje brzog i konstuktivnog rešenja zaGradjevinare. Unia je u principuspremna za nastavak pregovora. Me-djutim, na osnovu odluke tzv. parla-menta Gradjevinara, stavlja se kraj naodlaganje akcija i štrajkova, kako naregionalnom tako i na nacionalnomnivou. Unia ne isključuje ni radne su-kobe na nivou firme.

Bez ZOU-a nema bilateralnihBrojni delegati su kritikovali stav po-

slodavaca i ugrožavanje radnih uslo-va i socijalnih davanja za preko100 000 zaposlenih u Gradjevina-rstvu. Unia je 2005. god. podržala bi-lateralne ugovore sa EU, samo uzuvodjenje i očuvanje Kolektivnih ra-dnih ugovora. Bez ZOU-a prateće me-re više ne funkcionišu. Veliki broj de-legata je zato zahtevao Referendumprotiv daljnjeg sprovodjenja Bilate-ralnih ugovora. Na kraju rada konfe-rencije Gradjevinari su doneli rezolu-ciju, kojom se daje podrška minerimau Sedrun-u za njihove pravedne za-hteve kao i apeluje na firme, da ko-načno daju tunelskim radnicima onošto ima pripada.

Prekinuti pregovori u Gradjevinarstvu

Srtpljenje Gradjevinara na kraju

Umesto povećanja plata, poslodavci za praznike nude Gradjevinarima neizvesnost i borbu za golu egzistenciju.

Kursevi u UgostiteljstvuGarancija integracije u radni svet i društvo

Kradja dnevnicaNa Gradilištu tunela Neat u Sedrun-uključa od nezadovoljstva. Mineri zahte-vaju konačnu isplatu svojih špeza i pre-te štrajkom. Poslodavac Arge Transcokasira fr. 43 za smeštaj i hranu radni-ka a istima isplaćuje samo fr. 28. Zbogtoga su radnici i njihov Sindikat Unia 4.novembra postavili poslodavcu ulti-matum, korektna isplata špeza ilištrajk. Istovremeno Unia je zahtevalabolju zaštitu zdravlja zaposlenih nagradnji tunela kao i povlačenje pretnjiradniciam koji su učestvovali u štrajku.

UgostiteljstvoKonačno će svi polaznici Ugostiteljskihškola, koji su sa školovanjem počeli ovejeseni, dobiti iste plate u celoj šva-jcarskoj. Tako će polaznici prve godinedobiti fr. 1020, u drugoj godini fr. 1300i u trećoj godini fr. 1550. Razlog: naosnovu jedne studije bi 2015. god. tre-balo u ovim školama da bude 15%manje polaznika. Povećanjem platamladog naraštaja se vodi briga o obe-zbedjenju dovoljnog broja učenikaUgostiteljskih škola i u budućnosti.

AstagFirma Astag iz Luzern-a ne želi da vodipreogovore sa predstavnicima Sindi-kata Unia za sklapanje ORU-a za šofe-re i magacionere. Firma Astag odbijapregovore pa čak i razgovore na tu te-mu. Na taj način Astag odbija odlukuSavezne istance za rešavanje sukoba,koja je donela odluku o redovnomkonsultovanju te firme sa Sindikatimaa u cilju poboljšanja medjsobnog po-verenja. Unia se medjtim ne predaje.Ona se bori za sklapanje jednog dobrogORU-a za šofere.

SSŠ i učenici u privrediSavez Sindikata Švajcarske (SSŠ) za-hteva da se naredne godine otvori5000 novih mesta za školovanje uče-nica i učenika u privredi. Po mišljenjuSSŠ privredni napredak ne donosi au-tomatsko rešenje pitanja nedostatkamesta za školovanje budućih zanatli-ja. Zbog toga moraju firme, privatnici idržava da narednog leta, osim posto-jećih, ponude nova mesta za školo-vanje mladih. Ona bi se finansirala izkantonalnih fondova za školovanje.

Branša za sigurnostZaposleni u firmama koje se brinu zasigurnost će za narednu godinu dobitipovećanje plata. Osim toga, postojećiORU je produžen do 2012. god. Od 1. januara 2008. god. minimalneplate se u proseku povećavaju za 2,4%.isto tako, povećavaju se i plate zapo-slenih satničara i to za 1,5%. Osim to-ga, za zaposlene u kontroli i sigurnosti,koji u 9 meseci imaju 75 radnih sati(odgovara 40% radnog obima) osigu-rani su za naknadu plate u slučaju bo-lesti za 720 dana.

Prodaja nedeljom ilegalnaNadležni kantonalni sud u Cirihu jeuvažio žalbu Sindikata Unia i Savezasindikata kantona Cirih u vezi prdajenedeljom u prodavnicama Carrefour uDietlikonu, kanton Cirih. na osnovusudske presude, jubilej robne kuće ni-je opravdavajući razlog za dobijanjedozvole za prodaju nedeljom. Unia i Savez sindikata kantona Cirih zahte-vaju od kantonalnih vlasti promenupostojeće prakse za dodelu dozvola zaotvaranje trgovina nedeljom.

horizonte Nr. 9 | Dezember 2007 | serbo-kroatisch 2

News

Za delatnost prerade drvetakonačno je sklopljen nov Opšti radni ugovor (ORU), ko-ji izmedju ostalog donosi ge-neralno povećanje plata od120 franaka mesečno.

Minimalne plate za službenikeadministracije ove delatnosti po-većavaju se sa 3500 na 3700 frana-ka mesečno. Potpisnice ugovora supodnele pismeni zahtev Saveznojvladi Švajcarske za proglašenjeovih povećanja plata opšteobave-znim za sve posloprimce i poslo-davce ove delatnosti.Tako ova poboljšanja stu-paju na snagu već 1. ja-nuara 2008. god. za svefirme udruženja firmiprerade drveta Švajca-rske, a za ostale od momentadonošenja odluke Savezne valdeo opštoj obavezi (odprilike od fe-bruara ili marta 2008. god.)

Konačno ponovoORUOdgovoran za ovu de-latnost pri SindikatuUnia Franz Cahannesizrazio je zadovoljstvopostignutim rezultatomod 2,5 procenata pro-sečno povećanja pla-ta. «Posebno ra-duje činjeni-ca, da 120 fra-naka povećanjavaži za sve zapo-

slene. Na taj način se najniže plate po-većavaju za 3 procenata», rekao je on.Isto tako je od velike važnosti, da po-sle četiri godine bezugovornog stanjaod 1. novembra 2007. god. ponovo

postoji jedan ORU za ovu branšu, či-je su odredbe od strane Savezne vladeproglašene opšteobaveznim. Ovo jeveoma važno, jer se u četiri godine be-zugovorne situacije ova delatnostpretvorila u rizičnu delatnost, gde jevladao haos ne samo u platama već iu radnim odnosima. na taj način susmanjene zarade a posebno mini-malne plate. Potpisivanjem novog ORU-a firme semoraju ponovo pridržavati nivoa mi-nimalnih plata. Tesari a po novom iučenici u privredi, rukovodeći kadar iadministrativno osoblje imaće pono-vo ugovorno pravo na minimalne pa-lte, 13. mesečnu platu, jasan pravilnikisplate špeza, osiguranje izgubljeneplate za vreme bolesti, bolju zaštitu odotkaza, model radnog vremena sa de-finisanim maksimalnim radnim vre-menom, 5 ili 6 sedmica godišnjegodmora već prema godinama starosti,9 plaćenih prazničnih dana godišnjei 5 plaćenih dana za školovanje.

Raniji odlazak u penzijuPoslodavci delatnosti za preradu drve-ta su 2003. god. napustili ZOU za gra-djevinarstvo i srodne delatnosti, kakobi izbegli obavezu ranijeg penzioni-sanja zaposlenih. Unia se četiri godi-ne borila za sklapanje jednog opšteo-baveznog ORU-a. Konačno, ugovor jepotpisan. U protokolu uz ovaj ugovorje precizirano, da će ugovorne straneu roku od tri meseca od stupanja nasnagu ORU-a, početi sa pregovorimaza ranije penzionisanje zaposlenih uobradi drveta.

«Privreda je u veoma dobromstanju i došao je momenat zapravedno povećanje i za ra-vnopravnost plata», bile suporuke Konferencije delaga-ta Unia-e zaposlenih Pre-hrambene industrije.

Delegati zahtevaju povećanje plata zaveće životne troškove za sve, poveća-nje realnih plata i to za 2–3% odno-sno za 1%. Konferencija je održana prvi put pod predsedništvom NatalieImboden, nove šefice Unia-e za ovuindustrijsku granu. Delegati su diku-tovali o ekonomskoj situaciji ove de-latnosti i o potrebi veće prisutnostisindikata Unia u proizvodnim hala-ma. Oni su takodje pozvali Saveznuvladu, da spreči daljnju fleksibilnostradnog vermena i odbije inicijativuWasserfalle, kojom se zahteva uvodje-nje slobone prodaje bez izuzetaka začetiri nedelje godišnje. Konferenciji je takodje prisustvovao ipredsednik internacionalne radničkekomisije fabrike Nestlé, WolfgangEndling, koji je govorio o situaciji uNemačkoj, gde se takodje pribegloštrajkovima kao poslednjoj meri zaočuvanje Opštih radnih ugovora(ORU).

Konferencija djelatnosti UniaSindikara MEM industrije,tražila je ove jeseni i do 5%veće plate. Work je sa BedaMoor, članom Unia - sektor vo-deće industrije, razgovarala onjihovim zahtjevima, kontroliplata i platama žena.

P. Kako ide MEM djelatosti trenutno?O. Ovoj branši trenutno ide odlično.Hvala bogu, za tako nešto postoje iodlični razlozi. Za nove poslove imaveć jako puno ugovora. Pojedine fi-rme imaju ih dovoljno za čitavu 2008pa čak i za 2009 godinu. Štaviše i po-lugodišnji bilansi mašinske indistrijepokazuje sljedeće: puno su bolji ili čakodlični u odnosu na prošlu godinu.

P. Znači li to da je masivno povećanje plate i pravedno?O. Tačno. Želim samo kratko da vasupoznam kako je ovaj zahtjev za po-rast plata od 3 do 5 procenata uopštenastao. U protekloj godini, pojedinefirme iz ove branše podigle su plateza 0,8 do 1,8 procenata, neke firme suplate povećale čak i za 3 procenta iviše (uključujući i poskupljenje. Tadasmo sebi rekli: ove godine mora po-rast zarada biti i veći. Prije svega kodfirmi koje su imali povećanja, ali umalom procentu i kod firmi kod ko-jih je ove godine izuzetno dobro išlo,tražimo i 5 procenata više. Tako bi sepostiglo izjednačenje realnih po-većanja plata iz prethodne dvije do trigodine.

P. Da li će uopšte doći do većih povećanja zarada?O. Uvjeren sam, da će do traženih po-većanja plata i doći, odnosno da sunaša očekivanja i realna. To nas, ipak,ne smije, previše umiriti. Od straneposlodavaca, naši će zahtjevi naići nasnažan otpor. Nikad do sada nije bilotako, da sa poslodavcima u dobrimvremenima, pregovori budu tako te-ški. Ipak: očekuje se da poslodavci po-kušaju situaciju izdramatizirati, odno-sno predstaviti je kao nimalo ružiča-stu i sa puno tamnih oblaka na nebu.Izjavio sam to našoj Kofereniciji dje-latnosti pa i sada tvrdim, da švajca-rskoj mašinskoj industriji trenutno ideodlično. Za sada, nemam nikave«tamne oblake» na vidiku.

P. Za žene ste zahtjevali minimum200 franaka povećanja. Zašto?O. U mašinskoj industriji radi neštooko 16 procenata žena. Ali, postojepreduzeća, koja imaju i veći procenatzaposlenih žena. Za nas je, zaista, ne-razumljivo da je tema o «istim plata-ma za isti rad» još uvijek aktuelna. Pre-ma zvaničnim izvještajima državnestatističke službe žene u ovoj branši za-radjuju još uvijek 10 do 20 procenatamanje od muškaraca. Znači, od nastraženo povećanje od 200 franaka,zaista je opravdano.

P. U momentu, mnogi investitoritraže rentabilne firme. Kako će seto odraziti na cijelu situaciju?O. Novi problemi se uvijek ponovopojave, jer kapitalisti u pozadini traže

uvijek veće zarade. Time se stalna po-većanja zarada preduzeća gube iz vi-da. To znači, da će se uvijek iznova, vri-jedne investicije u personal i infra-strukturu, smatrati manje vrijednim.

P. Da li Sindikati imaju odgovor ina ovakva pitanja?O. Vrlo je važno, Hedge fondove i fi-nansijere posmatrati kritično. Tako bismo uvijek, što je ranije moguće, biliu stanju da djelujemo na one koji suizraziti primjeri onih, koji su u predu-zećima spremni da za firme obezbje-de što veće zarade.

«Privredi ide sve bolje. Sad je vrijemeda se plate povećaju i zarade muška-raca i žena izjednače. Argumenti i či-njenice za pregovore o platama 2007/2008-u, za MEM industriju» Brošurase može dobiti na njemačkom, francu-skom i italijanskom jeziku i mogu senaručiti kod Centralnog sekretarijataBern. (T 031 350 23 67 ili bringen@unia.ch)

� Judith Stofer

Švajcarska metalna i elektro industrija (MEM)

Oporavak neophodan

MEM industrija u ŠvajcarskojMašinska, metalna i elektro industrijaje branša, koja je vrlo složena i razno-lika. Paleta se kreće od firmi koje proi-zvode tradicionalne produkte do firmikoje proizvode inovacije, na primjer ko-lektore na osnovu sunčane energije ilivisoko tehnološke firme za mašine ugradjevinarstvu. MEM industrija, saoko 321 000 hiljadom zaposlenih,privredjuje 5 procenata švajcarskonbrutto produkta.

Zahtjevi Unia Sindikata za povećanje plata� puno izjednačavanje plata sa

poskupljenjem za sve� dodatna realna povećanja plata

od 2 do 4 procenta� povećanje plata za žene

od najmanje 200 franaka� nema minimalnih plata ispod:

4300 franaka (x 13) za izučene radnike; 3800 franaka (x 13) zapriučene.

Situacija fantstična za poslodavce, za radnike nešto manje.

Nov ORU u preradi drveta

Od januara fr. 120 višePrehrambena industrija

Povećanjeplata za3–4 %

Kako mladi sa stranačkimimenom i prezimenom ugla-vnom imaju problema u na-laženju radnog mesta prili-kom pohadjanja škole učeni-ka u privredi, Udruženje admi-nistrativnog personala Šva-jcarske (KV) je lansiralo pro-jekt «smart selection».

O njegovom sprovodjenju u kantonuCirih Horizonte je već pisao. Zainte-resovanima stoji na raspolaganju pla-tforma na internetu www.we-are-re-ady.ch.Na osnovu jedne parlamentarne inte-rvencije poslanice Socijalističke parti-je Anite Fetz krajem maja 2007. god.

ova tema je postala predmet diskusi-je i same švajcarske vlade.

Tema u ParlamentuU odgovoru iste stoji, da Savezna vla-da smatra, da se poslodavcima školo-vanje mladog kadra ne može namet-nuti kao zakonska obaveza. Sledila jediskusije u Veću kantona, gde je jasnopreovladalo mišljenje, da je anonim-no konkurisanje mladih za radnomesto učenika u privredi pravi put zasmanjenja diskriminacija mladih stra-naca.

Ženevski projektU leto 2006. god. su tri preduzeća u Že-nevi primala učenike u privredi na

osnovu podnošenja anonimne bio-grafije. Iskustva, posle tromesečnogprimenjivanja su pokazala, da su di-skriminacije zbog pola i godina sta-rosti češće od onih zbog nacionalnepripadnosti. Medjutim, ovi rezultatinisu sasvim ispravni (Beobachter). Naosnovu mišljenja ovog uglednog lista,ovim projektom je bilo obuhvaćenosuviše malo učesnika, da bi se dobilivalidni rezultati. Ženevski poslodavcisu nažalost odlučili, da obustave pra-ksu anonimnih konkursa. Po mišlje-nju mladih koji su učestvovali u pro-jektu, on je veoma važan za ukazi-vanje na problematiku diskriminaci-je mladih stranaca u krugovima po-slodavaca.

Konferencija delegataUnia trgovina

Za veće plate

Od avgusta 2006. do avgusta2007. god. promet u trgovinije povećan za 3,8%. Sada semoraju povećati i plate za-poslenih. Unia zahteva 3%povećanja plata i posebnopovećanje plata za žene, či-je su zarade još manje odzarada muškaraca.

Prvi rezultati pregovora u ovoj obla-sti pokazuju, da su zahtevi zaposle-nih opravdani. Tako je napr. Cooppovećao minimalne plate i odvojioposebnu sumu za povećanje plataprodavačica.

Žene diskriminisanemedjutim, sa malim izuzecima semora konsttovati, da su zarade ženejoš uvek 12,7% manje od kolegamuškaraca koji obavljaju isti posao.Zbog toga Unia i zahteva posebna fi-nansijska sredstva za uklanjanje overazlike za prodavačice, koje čine 60%zaposlenih u trgovini. Delegati Ko-nferencije su takodje odlučno odbi-li daljnju liberalizaciju radnog vre-mena prodavnica a posebno otva-ranje radnji nedeljom. Posle veomamale većine glasova u prilog otva-ranju radnji na železničkim stanica-ma nedeljom, na glasanju švajca-rskog naroda 2005. god., mora se odstrane Veća kantona Konfederacijeodbiti svaki daljnji pokušaj otvaranjatrgovina nedeljom po svaku cenu.

Solidarnost sa GradjevinarimaDelegati su na kraju rada Konfere-ncije izrazili solidarnost sa gradje-vinskim radnicima, koji se bore zasvoj radni ugovor. Oni se zajedno sasvojim kolega u gradjevini bore pro-tiv smanjenja plata daljnje fleksibi-lizacije radnog vremena. Pogoršanjau gradjevinarstvu bi neminovnodovela do smanjenja plata ipogoršanja radnih uslova i u drugimdelatnostima.

horizonte Nr. 9 | Dezember 2007 | serbo-kroatisch 3

Povodom 8. novembra inte-rnacionalnog dana kućnih na-meštenika Savez sindikataŠvajcarske (SSŠ) je još je-dnom izrazio zahtev za boljuzaštitu zaposlenih žena i mu-škaraca u domaćinstvimakao i uvodjenje Normalnog ra-dnog ugovora (NAV) za ovu ka-tegoriju radnika.

Rad u domaćinstvima ekspandira većgodinama. Prisustvo zaposlenih ženau ovoj delatnosti iz godine u godinuraste. Muškarci su kao i dosada manjezastupljeni. Tipični radovi koji oba-vljaju žene kao što je čuvanje dece, ne-govanje bolesnih članova domaći-nstva, radovi češćenja i održavanja do-maćinstva, se mora drugačije raspo-rediti. Mesta u dečjim jaslicama i vrti-ćima kao i mesta u staračkim domo-vima i dalje hronično nedostaju.Državne i poludržavne institucije začuvanje dece i negovanje starijih oso-ba nisu ni izdaleka dovoljne za zado-voljenje svih potreba. Bez muškaracai žena koji danju i noću otklanjajuprljavštinu i preuzimaju negu bole-snih i starijih osoba, mnoge žene nebi bile u stanju da zasnuju radni odnos.

Nemogući radni usloviNa osnovu statističkih podataka, za-posleni u domaćinstvu, su kategorijakoja je najviše ugrožena siromaštvom,jer mnogi od ovih zaposlenih rade pu-no radno vreme a od plate nisu u sta-nju da se izdržavaju. Ova kategorijaradnika je takodje ugrožena pritiscimaza smanjenje plata: Rad na crno je uovoj delatnosti veoma česta pojava azakidanje na premijama socijalnihosiguranja je svakodnevna pojava.

Na potezu je državaS obzirom na nepodnošljivu situacijuu delatnosti čišćenja i održavanja do-maćinstava, kao i na nemogućnostsklapanja jednog Opšteg radnog ugo-vora za ovu delatnost, neophodna jei hitna intervencija državnih institu-cija. Ona je neophodna ne samo zbogsamog poboljšanja za zaposlenih veći za poboljšanje opšte situacije u ovojdelatnosti. Ovo je saopšteno na ko-nferenciji za štampu SSŠ, sa zahtevomza uvodjenje sledećih komponenatauz slobodnu cirkulaciju lica izmedjuŠvajcarske i EU-e.Uvodjenje Nacionalnog radnog ugo-vora (NAV) sa opšteobaveznim mini-malnim platama; Stupanje na snaguugovora NAV mora biti propraćeno

intenzivnom medijskom kampanjomupućenoj kako posloprimcima tako iposlodavcima ove delatnosti; Kanto-ni moraju uvesti efikasan kontrolnisistem kako bi se minimalne plateisplaćivale i u praksi.Na kraju je podvučeno, da se red uovoj delatnosti može postići samo onda, ako se istovremeno reguliše sta-tus lica bez papira, čiji je veliki deo ta-kodje zaposlen u ovoj delatnosti.

Na osnovu analiza plata za2006. god. gornji segmentplata se i dalje masivno po-većava.

Tako napr. dok su se plate vodećeg ka-dra u hemijskoj industriji povećale za17 procenata, u bankama za 23 i kodosiguranja za 24 procenata, plate na-jvećeg broja zaposlenih su se izmedju2004. i 2006. god. povećale za 2,2 pro-centa. Ovo povećanje je za 0,1 proce-nat manje do povećanja životnih tro-škova, izjavio je kopredsednik Unia-eAndreas Rieger na konferenciji zaštampu Saveznog zavoda za statistiku.

Velike razlikeAnaliza plata ne pokazuje samoogromnu razliku izmedju vodećegkadra i normalno ztaposlenih, već irazlike u zaradama izmedju muška-raca i žena. Ona još uvek iznosi 18,9procenata. Ovo se očigledno kosi sa ustavnimnačelom ravnopravnosti uopšte.«Ako se palte žena i dalje ovako spo-ro povećavaju, trebaće još 30 godinada se realizuje princip ravnopra-vnosti», rekao je Rieger. On je izraziozadovoljstvo zbog povećanja mini-malnih plata i smanjnje broja onihzaposlenih koji imaju platu manjuod 3500 franaka mesečno (12 puta).Ovo je ja san rezultat sindikalne bo-rbe za povećanje minimalnih zaradazaposlenih. On je napomenuo, da je ova statisti-ka jedna od najboljih dosada, jer «ja-sno definiše zabranjenu temu velikihrazlika u platama u Švajcarskoj». Ne-objašnjivo je, da podaci o platamaonih koji najviše zaradjuju, nisu do-stavljeni Saveznom zavodu za stati-stiku. Tako plate jednog Vasella-e,Ospel-a itd. nisu ni registrovane u sta-tistikama. Po rečima kopredsednikaUnia-e sasvim nedopustivo u jednojpravnoj i demokratskoj zemlji kao štoje Švajcarska.

Razlike Švajcarci stranciTokom 2006. god. su visokokvalifiko-vani stranci zaradjivali više od Švajca-raca na istim funkcijama. Medjutim,stranci sa srednjim i niskim kvalifika-cijama i nekvalifikovani radnici su bi-li manje palćeni od Švajcaraca. Što setiče boravišnog statusa upadljivo je, dasu stranci sa kratkoročnim dozvolamabez obzira na kvalifikaciju bili manjeplaćeni od Švajcaraca.

Normalni radni ugovor za kućne nameštenike

Zahtev SSŠ

Kućne pomoćnice loše plaćene.

Privreda dobraPrivreda u procvatu

Velike razlike u platama

Novi projekti za mlade Udruženja službenika

Anonimno do radnog mesta

Anonimnost mladih stranaca od poslodavaca nedovoljno prihvaćena.

Ravnopravnost žena

Švajcarska na začeljuU Švajcarskoj su žene više diskriminisane nego što se to dosada mislilo. Tako je sa mesta 14ravnopranost žena u Švajcarskoj pala na svetkoj rang listi na 40. mesto na tzv. Wef-listi, da-leko od Severnoevropskih zemalja ali i od Kube i Belorusije.

Na ovoj listi ispod Švajcarske se nala-ze samo zemlje kao što su Francuska iItalija. Pad Švajcarske na rang listi ra-vnopravnosti zarada žena i muškara-ca sa 14 na 40 je usledio, zbog novognačina obračuna: Nova godišnja za-rada sa žene iznosi 25 000 dolara (do-sada 29 000 dolara) a za muškarce41000 dolara (dosada 32 000 dolara).Daljnji razlog za ovakvu lošu kvalifi-kaciju leži u radnom tržištu, koje nijenaklonjeno ženama i nema normi zauskladjenje radnog i privatnog životačlanova porodice a posebno žena. Ta-ko napr. nedostaju dečja obdaništakao i jasni zakonski propisi kod trud-noće, odsustva za očeve kao i po pi-tanju delimičnog radnog vermena zamuškarce i žene. Po ravnopravnosti žena Švajcarska na začelju svetske rang liste 40.

Još jedna burna godina je iza nas, akao da je tek juče počela. Uprkosodličnoj privrednoj situaciji i svim po-kazateljima na početku godine, da ćeova godina doneti poboljšanja i ra-dniku i uprkos ogromnom sindika-lnom radu i akcijama, na kraju nijeispalo kako bi to Sindikati i zaposle-ni želeli.

Sindikati svakako moraju biti zadovoljni po-boljšanjima ostvarenim u loše plaćenim zani-manjima, kao što su delatnost Čišćenja,Ugosti-teljstvo, Trgovina itd. Oni takodje beleže uspehe usprovodjenju ravnopravnosti plata izmedju mu-škaraca i žena kao i povećanjima plata u mnogimbranšama, u poboljšanju zaštite od nesreće i pro-fesionalnih bolesti, itd.

Otkaz ZOU-aSindikati se medjutim moraju ozbiljno zabrinutinad činjenicom, da poslodavci frontalno napada-ju Opšte radne ugovore i da je decenijama na-jvažniji ugovor za Gradjevinarstvo Švajcarskeotkazan. Sa njim odlaze kontrolni mehanizmi, bezkojih ne samo ovaj ugovor, već i mnogi drugi, gu-

be efikasnost sprovodjenja u život. Istovremeno,obećane prateće mere uz Bilateralne ugovore saEU samo traljavo se sprovode u život. Nelojalnakonkurencija posebno od strane nemačkih radni-ka, migracija koju niko nije predvideo, koja je me-djutim po brojnosti prešla cifru svih stranaca sapodručja bivše Jugoslavije, dovela je radnike u si-tuaciju nerpeljivosti jedni prema drugima. Mnogiradnici i pobornici slobodnog protoka lica oseća-ju se prevarenim. Ovo dovodi u pitanje kontinui-tet Bilateralnih ugovora. Referendum je skoro nei-zbežan. Unia, koja je Bilateralneugovore podržala samo uz ko-ntrolne mere takodje se našlana strani gubitaša.

Podela stranacaOva godina će ostati u sećanjupo grubom rušenju socijalnogsistema Švajcarske. Nažalost,5. revizija Invalidskog osigu-ranja (IV), navodno u cilju sani-ranja finansija, donosi brojnapogoršanja za invalide. Uz ovodolazi stvaranje sve većeg jazaizmedju stranaca iz zemalja EU

i onih, kao što smo mi, koji to nisu. Nikada kao pro-tekle godine nije vodjena tako brutalna kama-panja protiv stranaca a posebno protiv mladih saBalkana: Agresivnost mladih stranaca, drsko po-našanje u saobraćaju itd. Sindikalni zahtev zaodredjivanje premija osiguranja automobila naosnovu ponašanja u saobraćaju a ne na osnovupasoša, uprkos stručnoj ekspertizi, još uvek osta-je bez stvarnog odgovora. U medjuvremenu, a po-sebno od pobede desnice na izborima, sve češćese čuje glas za proterivanje čitavih porodica mla-

dih stranaca koji su se ogrešilio zakon, o digitalnoj kontroličlanova porodica koje se pri-družuju strancima, kao spa-janje članova porodica i tosmao za pojedine Neevropskezemlje itd.Frontalna pogoršanja, koja ćese sigurno nastaviti i narednegodine, možemo sprečiti samozajedničkom borbom svih na-prednih snaga, svih zaposlenihi njihovih Sindikata a posebnoUnia-e.

� Mira Komaromi

Zaštita mladih

P. Moj 15 godišnji sin ide u gimnaziju i za no-vogodišnje paznike želi da prihvati jedan po-sao u prodaji, kako bi zaradio džeparac. Jasam mislila da je dobro, da u predpazničnovreme radi nedeljom. Da li je to dozvoljeno?

O. Nije.Na osnovu Zakona o radu rad nedeljom jeu principu zabranjen. Za sve zaposlene pa i za mla-de postoje izuzeci. Mladi mogu raditi nedeljom akosu napunili 16 godina starosti i ako ispunjavajuodgovarajuće zakonske propise. Osim starosnegranice kriterijum je i neophodnost rada nedeljomza stručno školovanje mladog čoveka. U principu,rad u prodaji nedeljom nije neophodan za školo-vanje mladih. Daljnji izuzeci su zapošljavanje mla-dih u kulturi, umetnosti, sportu i reklamnim age-ncijama su detaljno opisani u naredbi za zaštitumladih. Što se tiče Vašeg sina, nijedan od pre-duslova nije ispunjen i zbog otga njegovo zapo-slenje u prodaji nedeljom nije dozvoljeno.

Dodatna zarada

P. Radim 80 % kao frizerka u jednom fri-zerskom salonu u Bern-u. U ostali 20 % že-lim da friziram moje mušterije kod kuće. Ču-la sam da je to zabranjeno. Da li je istina?

O. Nije. Jedan dodatan plaćeni posao je u princi-pu dozvoljen. Postoje medjutim izvesne situacijekada je ovakav rad zabranjen: Napr. ako je za-branjen na osnovu Opšteg radnog ugovora (ORU)ili na osnovu pravilnika firme. Ili, ako takvim ra-dom prekoračite zakonski dozvoljen maksimalanbroj sati, koji iznosi zavisno od zanimanja od 45do 50, ili ako krši princip odanosti i poverenja pre-ma firmi. O kršenju principa poverenja prema fi-rmi se radi onda, ako se smanji radni učinak naradnom mestu ili ako se na taj način stvara ko-nkurencija firmi. O smanjenju radnog učinka segovori onda, ako radnik više nije u stanju da oba-vlja svoj rad na stalnom radnom mestu. Napr. jerradnik ne može da se koncentriše na posao, po-sle napornog rada noću na dodatnom radnommestu. O konkurenciji je reč, ako radnik radi zaisti krug potrošača sa istim ili sličnim davanjimakao što to čini firma u kojoj je stalno zaposlen. Ka-ko Vi kao frizerka ne radite u istom mestu a i neprelazite maksimalno radno vreme za ovu delat-nost od 50 sati sedmično, onda kada za penzumod 20% frizirate mušterije u vašem stanu. Ukoli-ko Vaš radni ugovor ili pravilnik firme ne predvidjazabranu dodatnog zaposlenja, ova delatnost ni-je protiv principa poverenja pa prema tome nijezabranjena.

www.unia.ch

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndical SA,Lausanne, Chefredaktion: Alberto Cherubini; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Komaromi, M. Pereira, M.Martín, M. Akyol, H. Gashi | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi |Layout Simone Rolli, Unia| Druck Solprint, Solothurn | Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

Pravno savetovanje

Vi pitate – mi odgovaramo

Poštovani čitaoci! Ovo je poslednje izdanje naših novina za ovu godinu. Mi Vam želimo srećne Božićnepraznike i Srećnu i Uspešnu Novu 2008. godinu.

Već dve godine Sindikat Unia u zajedni-ci sa Institutom za školovanje ECAP or-ganizuje kurseve za školovanje perso-nala zaposlenog u Ugostiteljstvu i Ho-telijerstvu. Horizonte je imao priliku dao tome razgovara sa polaznicima jed-nog ovakvog kursa u Bern-u.

Marisa Fervenza, Španija, majka dvoje dece, od1995. god. radi kao servirka u švajcarskoj. Onaje još prošle godine želela da posečuje kurs uorganizaciji Unia-e na temu «Dobar servis od Ado Š». To nažalost nije bilo moguće. Ove godi-ne se prijavila odmah po prijemu obaveštenja odstrane Unia-e. Za prijavljivanje za kurs je imalaviše razloga: «Sektor Ugostiteljstva je poslednjihgodina doživeo mnogo promena. Za očuvanjeradnog mesta je neophodno stručno usavrša-vanje. isto tako, na ovaj način mogu da usavršimpismeno poznavanje nemačkog jezika kao i da-sklopim poznanstva sa zaposlenima ovog sekto-ra», izjavila je gospodja Fervenza.

Kursevi povezani sa praksomTeme za odvijanje nastave na kursu su u uskojpovezanosti sa praksom ove delatnosti. Na tajnačin je moguća primena znanja stečenog nakursu u svakodnevnom radu. Kada je u pitanjuophodjenje sa gostima ja sam već neka stečena

znanja primenila u praksi: «Zahvaljujući kursuja sam shvatila, da se ophodjenje prema gosti-ma prilagodjava vrsti lokala i tipu gostiju koji gaposećuju. Odkako posećujem kurs, ja ovom pi-tanju pridajem posebnu pažnju» rekla je ova se-rvirka. Ona naglašava, da je veoma zadovoljnačinjenicom, što stečeno znanje može odmah pri-meniti u praksi. «Restoran kao učionica za kursje idealno mesto. Na prvom spratu učimo teo-riju a u prizmelju u restoranu možemo praktič-no primeniti naučeno, kao napr. kako se za raz-ličite situacije postavlja i ukrašava sto».

Nagrada iskustva i školovanjaPo pitanju, da li se mora bolje nagraditi stručnousavršavanje u ovoj delatnosti, gospodja Ferve-

nza ima jasan odgovor: «Kako bi se povećaougled ove delatnosti neophodan je kvalifikovanpersonal. Zbog toga zaposleni moraju dobiti mo-gućnost daljnjeg školovanja. isto tako, iskustvoi stručno usavršavanje moraju biti bolje materi-jalno nagradjeni». Ona je mišljenja, da se kododredjivanja minimalnih plata, uzme u obziriskustvo i nekvalifikovanog personala.

Ovi kursevi u organizaciji Unia-e su namen-jeni pre svega nekvalifikovanom personalu za-poslenom u delatnostima Ugostiteljstvo i Hoteli-jerstvo. Na programu su važne teme kao što suOphodjenje prema gostima, Tehnika dobrog ser-visa, Propisi koji se odnose na higijenu, Sticanjeznanja iz oblasti životnih namirnica i vina. Za na-rednu godinu je predvidjeno daljnje održavanjenastave ovih kurseva izmedju ostalog u gradovi-ma Lausanne, Basel i Bern. Detaljne informaci-je možete dobiti u svim Unia sekcijama.

Članovi Sindikata Unia se školuju

Kursevi u ugostiteljstvu

Po mišljenju Savezne vlade Švajcars-ke, Sindikalci ne bi više trebali da zas-tupaju svoje članove na sudskim ras-pravama.

Protiv toga se naravno svim raspoloživim sredst-vima u Veću naroda Konfederacije bore preds-tavnici Saveza sindikata Švajcarske.

Pristup samo za advokatePaktično nema dana a da neki sindikalni funk-cioner ne zastupa interese članova pred sudom,pre svega kada se radi po pitanjima iz radnog od-nosa ili socijalnih osiguranja. Ovo je danas mo-guće u 19 kantona i garantuje efikasnost proce-sa kao i štednju ogromnih troškova advokata.Sindikalni funkcioner je ne samo prevodioc, akotreba, već i osoba od poverenja, osoba sa iskust-vom i poznavanjem materije ali i trikova poslo-

davaca, koja ima veoma važnu ulogu u praved-nom ishodu samog procesa.

100 godina dobrog iskustvaIako su Savezna vlada i veće kantona mišljenja,da postoji pravna osnova za pristup sudovimasamo za advokate, stoletna praksa radnih sudo-va je pokazala njihovu efikasnost i sa malim izu-zecima i objektivnost. Sudije su dosada postavl-jane od strane Udruženje poslodavaca i Sindi-kata, kao predstavnika radnika. Pokušaj ukidanjaradnog suda je već stvarnost u kantonu St. Ga-llen napr., gde Sindikati i levičarske partije na-javljuju Referendum. Iz iskustva znamo, da seovakvi pokušaji jednog kantona, munjevitoprenose i na druge kantone, što je u ovom sluča-ju kanton Bern. Politička borba za očuvanje rad-nih sudova, kao efikasnog instrumenta u od-brani interesa radnika.

Burna 2007

Mnogo borbe i poneka pobeda

Savezna vlada i sudovi

Zabrana za Sindikalce?

horizonte Nr. 9 | Dezember 2007 | serbo-kroatisch 4

Marisa Fervenza.